Dr Vlastimir T.

Stamenkovi}
Dr Dragan T. Veli~kovi}

PRERADA LEKOVITOG BILJA

sa kratkim izvodom iz tehnologije gajenja
i uputstvima za prihranu i za{titu
prirodnim sredstvima

SOKOBANJA, 2012.

Dr Vlastimir T. Stamenkovi}
Dr Dragan T. Veli~kovi}
PRERADA LEKOVITOG BILJA

Izdava~i:
Udru`enje za lekovito bilje DR. JOVAN TUCAKOV - Sokobanja
DO FILM PUBLIK ART

Za izdava~a:
Neboj{a Stanojevi}

Urednik:
Milica Buha

Recenzent:
Prof. dr Jan Ki{geci, akademik

Dizajn i priprema za {tampu:

FPA CREATIVE TEAM

[tampa:
COLORGRAFX

Tira`: 1000

Izrada ove publikacije omogu}ena je uz pomo} ameri~kog naroda preko Agencije

Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvoj (USAID). "Udru`enje Dr Jovan
Tucakov" je u potpunosti odgovorno za sadr`aj ove bro{ure, koji ne mora nu`no odra`avati
stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................................................. 7
NACIONALNI, ME\UNARODNI I PROPISI EVROPSKE UNIJE U
OBLASTI PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITIH BILJAKA ................. 8
Nacionalni propisi ......................................................................... 8
Me|unarodni propisi .................................................................... 10
Propisi Evropske Unije .......................................................... 11
PROIZVODNJA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA ...................................
PRIKUPLJANJE IZ PRIRODE ........................................................................
PLANTA@IRANJE ............................................................................................
BIOTEHNOLO^KI POSTUPCI ...........................................................................

17
17
18
54

PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA ............................................

PRANJE LEKOVITIH BILJAKA ......................................................................
SU[ENJE ..........................................................................................................
ODNOS SVE@E I SUVE DROGE I NEKI PARAMETRI KVALITETA ...............
MEHANI^KA PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA ..............
Usitnjavanje ...................................................................................
Prosejavanje i odvejavanje .........................................................

55
55
55
57
59
59
60

VI[E FAZE PRERADE LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA .........................

DESTILACIJA ...................................................................................................
Dobijanje etarskih ulja .................................................................
EKSTRAKCIJA .................................................................................................
Dobijanje ekstrakata ....................................................................
NOVE METODE EKSTRAKCIJE ....................................................................
LEKOVITA SREDSTVA, KOZMETI^KI I DIJETETSKI PROIZVODI SA
BILJNIM SIROVINAMA ...................................................................................
Farmakolo{ka svojstva biljnih proizvoda ..........................
Kontraindikacije i ne`eljena dejstva biljnih proizvoda .........
PREDLOG ZA MALA I SREDNJA PREDUZE]A..........................................

61
61
63
69
69
71
72
73
73
75

LITERATURA .................................................................................................................. 76
PRILOZI ........................................................................................................................ 79

Zahvaljujemo se prof. dr Novici Ran|elovi}u i mr Danijeli Avramovi} na

pomo}i u izradi Priru~nika, ustupljenom materijalu i fotografijama. Tako|e se zahvaljujemo prof. dr Janu Ki{geciju, recenzentu, na korisnim sugestijama.
Priru~nik je nastao kao te`nja Udru`enja za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov"
iz Sokobanje da kontinuiranim izlaskom publikacija doprinese {to boljoj edukaciji
sakuplja~a, proizvo|a~a i prera|iva~a lekovitog bilja, pa je i on u toj funkciji.
Svima se, jo{ jednom, zahvaljujemo na saradnji.

Autori

O AUTORIMA

Dr Vlastimir T. Stamenkovi} ro|en je 1940. godine u selu Bogojevcu

(op{tina Leskovac). Gimnaziju je zavr{io u Leskovcu, a Prirodno-matemati~ki fakultet (biologija) u Skoplju. Poslediplomske i doktorske studije iz biljne taksonomije i
fitogeografije zavr{io je u Novom Sadu.
Radio je u osnovnim i srednjim {kolama u Leskovcu i okolini, a poslednjih
16 godina radnog veka proveo je u Sektoru za istra`ivanje i razvoj Farmaceutskohemijske industrije "Zdravlje" u Leskovcu. Zadnjih godina je radio kao pomo}nik
direktora za nau~no-istra`iva~ki rad. Biran je u zvanje nau~ni saradnik i docent za
predmet Sistematika vi{ih biljaka. Pored istra`ivanja prirodnih resursa lekovitih biljaka, za potrebe nau~no-istra`iva~kog rada u Sektoru, radio je vi{e godina na
mikro i makro ogledima gajenja lekovitih biljaka u krugu Fabrike i na povr{inama
"Pore~je" u Vu~ju. Radio je u timu za razvoj, registraciju i uvo|enje u proizvodnju
ve}eg broja fitopreparata.
O rezultatima floristi~kih, fitocenolo{kih, farmakognozijskih istra`ivanja, kao
autor ili koautor objavio je vi{e desetina radova na doma}im i inostranim skupovima. Tako|e, autor je knjiga "Ne{kodljive lekovite biljke" (1995), dopunjeno izdanje
"Na{e ne{kodljive lekovite biljke" (2005) i "Prirodna kozmetika" (2003). Koautor je
ve}eg broja knjiga i priru~nika: "Lekovite biljke jugoisto~ne Srbije" (1998), "Lekovite
biljke Timo~ke krajine I i II", "Priru~nik o lekovitim biljkama" (4 izdanja) i dr. Odr`ao
je veliki broj stru~nih i popularnih predavanja.

Dr Dragan T. Veli~kovi} ro|en je 1970. godine u Ni{u. Osnovnu {kolu

zapo~eo je u selu Bla`evu na Kopaoniku, a nastavio u Leskovcu, gde je zavr{io i
srednju {kolu. Studije na Tehnolo{kom fakultetu (Univerzitet u Ni{u), smer hemijsko i biohemijsko in`enjerstvo, zavr{io je u Leskovcu. Na istom fakultetu zavr{io je
poslediplomske i doktorske studije.
Radio je u Farmaceutsko-hemijskoj industriji "Zdravlje" u Leskovcu. U
Sektoru kvaliteta stekao je iskustvo u mikrobiolo{koj laboratoriji, laboratoriji za kontrolu biljnih sirovina i gotovih proizvoda, proizvoda op{te upotrebe i API proizvoda,
i delu za registraciju proizvoda. Sada radi u Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj
{koli strukovnih studija u Prokuplju, kao profesor za u`u nau~nu oblast Kontrola
kvaliteta i Tehnolo{ke operacije.
Uklju~en je u nau~no-istra`iva~ke projekte Ministarstva prosvete i nauke
Vlade R. Srbije. Rezultate istra`ivanja prezentuje na skupovima koji se odnose na
prou~avanje i kontrolu biljaka, kao i u ~asopisima me|unarodnog i nacionalnog
zna~aja. Autor je i koautor ve}eg broja nau~nih radova i monografija "Vrste roda
`alfija - hemijski sastav i antimikrobno delovanje" i "Ultrazvu~na ekstrakcija `alfije
(Salvia L.)".

UVOD
Lekovite ili medicinske biljke u svom organizmu, sekundarnim metabolizmom, stvaraju biolo{ki aktivne materije: etarska ulja, alkaloide, tanine, heterozide,
vitamine i dr, koje u ljudskom organizmu uti~u na funkcionisanje organa i organskih sistema. Ta delovanja nekada mogu biti i {tetna.
U svetu se koristi preko 10.000 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima. Prvi
pisani podaci o upotrebi lekovitih biljaka poti~u iz Kine iz perioda od 3.000 godina
pre na{e ere. Upotreba lekovitih biljaka je od tada u stalnom usponu, {to je i
razumljivo, jer je le~enje tada i bilo mogu}e jedino prirodnim sredstvima. Po~etkom
19. veka, ta~nije 1806. god., nema~ki apotekar Wilhem Selinger je iz opijuma izolovao morfin, {to se smatra po~etkom razvoja posebne nauke o lekovitim delovanjima biljaka, `ivotinjskih organa i nekih minerala, FARMAKOGNOZIJE.
U Srbiji od preko 3.500 taksona vaskularne flore, preko 700 (Sari}, 1989)
vrsta imaju lekovita svojstva, ali je samo ne{to vi{e od 200 (delimi~no) ispitano. U
prometu se nalazi oko 300 biljnih vrsta i njihovih delova (droga). Uzimaju}i u obzir
veliki floristi~ki biodiverzitet (raznovrsnost) na{e flore (Stevanovi} i Vasi}, 1995),
kao i mnogobrojne radove o bogatstvu i raznovrsnosti ju`nih i isto~nih delova
Balkanskog poluostrva, smatramo da su te na{e prednosti u dosada{njem periodu nedovoljno stru~no kori{}ene.
Nedostaju studije o lekovitim i hemijskim osobinama pojedinih biljnih rodova i vrsta, ili su malobrojne kao npr. studija o farmakolo{kim osobinama roda
Mentha - menta, nana (Jan~i}, 1987,1988), fitohemijskim osobinama vrste
Chelidonium majus - rusa (Nikoli}, 2004), vrste Salvia officinalis - `alfija, kadulja
(Veli~kovi}, 2007) i dr. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}" u
Beogradu uradio je nekoliko monografija o naj~e{}e upotrebljavanim lekovitim
biljkama (kamilica, `alfija, pitoma nana).
U na{oj zemlji prve pisane podatke o lekovitim biljkama mo`emo na}i u
kodeksu Hodo{kom iz 14. veka i Hilandarskom iz 15. ili 16. veka. Zaharije
Stefanovi} Orfelin je u Velikom Srpskom travniku (1783) opisao desetine
lekovitih biljaka, a Vuk Stefanovi} Karad`i} u Srpskom rije~niku (1818) objavio
podatke o upotrebi lekovitih biljaka u narodu. Osniva~ na{e botanike dr Josif
Pan~i} i njegov u~enik i saradnik dr Sava Petrovi}, a posebno ovaj drugi u knjizi
Lekovite biljke Srbije (1883), udarili su temelje fitoterapije kod nas.
Nesumnjivo najve}i doprinos razvoju farmakognozije u Srbiji dao je
akademik Jovan Tucakov sa saradnicima, osniva~ Instituta za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}" i katedre za Farmakognoziju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Ohrabruje {to se ovaj predmet uvodi (fakultativno) na mnogim
medicinskim i drugim fakultetima, {to doprinosi daljem razvoju ove nauke.

Prerada lekovitih biljaka obuhvata dobijanje biljnih sirovina (planta`iranjem,

prikupljanjem iz prirode ili biotehnolo{kim postupcima), pranje, odvajanje
nepo`eljnih delova i drugih biljaka, su{enje, seckanje, usitnjavanje, separaciju,
klasifikaciju, me{anje, pakovanje i dr. Vi{e faze prerade obuhvataju destilaciju
biljnog materijala pomo}u vode ili vodene pare (hidrodestilacija), ekstrakciju
organskim rastvara~ima, CO2 ekstrakciju i dr.

NACIONALNI, ME\UNARODNI I PROPISI EVROPSKE UNIJE

U OBLASTI PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITIH BILJAKA
Nacionalni propisi
Nacionalni propisi se bave, pre svega, za{titom lekovitih biljaka i njihovog
stani{ta, naro~ito kada se radi o endemoreliktnim ili retkim biljnim vrstama. U tome
zna~ajnu ulogu ima Zavod za za{titu prirode Republike Srbije. Vlada Republike
Srbije je zakonskim i podzakonskim propisima propisala razli~ite stepene za{tite
lekovitih biljaka i ovlastila Zavod da javnim konkursom utvr|uje kontigente lekovitih biljaka koji se mogu prikupljati teku}e godine.
Od propisa koje treba da poseduju i primenjuju proizvo|a~i i
prera|iva~i lekovitih biljaka navodimo:
- Zakone
- Uredbe
- Pravilnike
- Naredbe
Sve zakonske akte donosi Vlada Republike Srbije. Njihovo stupanje na snagu je nakon objavljivanja u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Zakoni
koji reguli{u oblast lekovitih biljaka su:
- Zakon o za{titi bilja ("Slu`beni list SRJ", br. 24/98, 26/98, 101/05 i 41/09)
- Zakon o za{titi `ivotne sredine ("Slu`beni glasnik RS", br. 135/2004 i 36/09)
- Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima ("Slu`beni list
SRJ", br. 62/06)
- Zakon o zdravlju bilja ("Slu`beni glasnik RS", br. 41/09)
- Zakon o sredstvima za za{titu bilja ("Slu`beni glasnik RS", br. 41/09)
- Zakon o za{titi prava oplemenjiva~a biljnih sorti ("Slu`beni glasnik RS",
broj 41/09)
- Zakon o za{titi prirode ("Slu`beni glasnik RS" br. 36/2009 i 88/10)
- Zakon o bezbednosti hrane Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS,
br. 41/09)
Narednom uredbom se odre|uju divlje vrste flore, faune i gljiva tj. za{ti}ene
vrste ~ije se sakupljanje iz prirodnih stani{ta, kori{}enje i promet stavlja pod
kontrolu i odre|uje visina naknade za njihovo kori{}enje:
- Uredba o stavljanju pod kontrolu kori{}enja i prometa divlje flore i faune
("Slu`beni glasnik RS", br. 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10)

Od pravilnika koji reguli{u problematiku lekovitih biljaka ovom prilikom izdvajamo:

- Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o metodama organske
proizvodnje divljih biljnih i `ivotinjskih vrsta iz prirodnih stani{ta ("Slu`beni
glasnik RS", br. 47/09)
- Pravilnik o prekograni~nom prometu i trgovini za{ti}enim vrstama
("Slu`beni glasnik RS", br. 99/09)
- Pravilnik o progla{enju i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih divljih vrsta biljaka, `ivotinja i gljiva ("Slu`beni glasnik RS", br. 5/10)
- Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova stani{ta, o tipovima stani{ta,
osetljivim, ugro`enim, retkim i za za{titu prioritetnim tipovima stani{ta i o
merama za{tite za njihovo o~uvanje ("Slu`beni glasnik RS", br. 35/10)
- Pravilnik o od{tetnom cenovniku za utvr|ivanje visine naknade {tete
prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo za{ti}ene i
za{ti}ene divlje vrste ("Slu`beni glasnik RS", broj 37/10)
- Pravilnik o uslovima za osnivanje banke gena divljih biljaka, `ivotinja i gljiva, na~inu rada banke gena, na~inu postupanja sa biolo{kim materijalom,
sadr`ini zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje
dozvole za osnivanje banke gena ("Slu`beni glasnik RS", br. 65/10)
- Pravilnik o uslovima i na~inu vr{enja procene rizika radi obavljanja fitosanitarnih pregleda po{iljaka bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata sa
smanjenom u~estalo{}u ("Slu`beni glasnik RS", br. 67/11)
- Pravilnik o kvalitetu ~aja, biljnog ~aja i njihovih proizvoda ("Slu`beni glasnik RS", br. 4/12)
Naredba se donosi na po~etku svake kalendarske godine krajem marta ili
po~etkom aprila:
- Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih za{ti}enih vrsta divlje flore i faune
u 2011. godini ("Slu`beni glasnik RS", br. 24/11)
Ovom naredbom se zabranjuje sakupljanje za{ti}enih vrsta divlje flore na celoj teritoriji Republike Srbije, npr. u 2011. godini to su bile slede}e vrste:
Hypericum barbatum Jacq. - trepljasti kantarion
Hypericum maculatum Crantz - planinski kantarion
Hypericum rumelicum Boiss. - rumelijski kantarion
Iris pseudoacorus L. - barska perunika, `uta perunika, divlja perunika
Veratrum nigrum L. - crna ~emerika
Preporuka za sve bera~e je da se obavezno upoznaju sa Naredbom iz
teku}e godine, kako ne bi do{li u sukob sa zakonom i platili ogromne
kazne zbog toga.
Osim klasi~nih pravnih akata koje reguli{u ovu problematiku ovom prilikom
izdvajamo i strate{ka dokumenta koja tako|e reguli{u problematiku lekovitih biljaka a to su:
- Strategija za{tite lekovitog bilja u Srbiji, Ministarstvo za{tite `ivotne sredine Republike Srbije, 1999
- Nacionalna strategija odr`ivog razvoja Srbije, 2008
9

- Strategija biolo{ke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do

2018. godine ("Slu`beni glasnik RS" br. 13/11)
- Strategija razvoja poljoprivrede Srbije ("Slu`beni glasnik RS" br. 78/05)
U toku 2011. godine po~elo se sa izradom slede}ih strategija:
- Nacionalna strategija odr`ivog kori{}enja prirodnih resursa i dobara
- Strategija razvoja zemljoradni~kog zadrugarstva u Republici Srbiji
Tako|e o ugrozenosti biljnih vrsta sa lekovitim osobinama u Srbiji govori i
podatak da su zastupljene u zna~ajnom broju od 171 obra|ene biljne vrste u
Crvenoj knjizi flore SR Srbije (Stevanovi}, 1999). O tome su data veoma ozbiljna
upozorenja i u monografijama, npr. Prakti~ni zna~aj o~uvanja diverziteta biljnog
sveta Jugoslavije (Stevanovi} i Vasi}, 1995). Na{e Farmakopeje daju vi{e od 30
monografija lekovitih biljaka i njihovih droga, koje utvr|uju zahteve o kvalitetu istih.

Me|unarodni propisi
Me|unarodni propisi kojima se reguli{e oblast lekovitih biljaka su:
- Konvencije
- Deklaracije
- Direktive
- Ostali strate{ki dokumenti
Konvencije kojima se reguli{e oblast za{tite i o~uvanja divlje flore su:
- Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divlje faune i flore
- CITES (1975)
- Konvencija o biolo{koj raznovrsnosti
- Konvencija o mo~varnim podru~jima koja su od me|unarodnog zna~aja,
naro~ito kao stani{ta ptica mo~varica (Ramsarska konvencija)
- Konvencija o o~uvanju evropske divlja~i i prirodnih stani{ta (Bernska konvencija)
- Konvencija o za{titi svetske kulturne i prirodne ba{tine
- Svetska povelja o prirodi
- Panevropska strategija za{tite predeone i biolo{ke raznovrsnosti
Deklaracije koje obra|uju segment za{tite divlje flore su:
- [tokholmska deklaracija o ~ovekovoj sredini
- Berlinska deklaracija o biolo{koj raznovrsnosti i odr`ivom turizmu
- Direktive koje se odnose na o~uvanje divlje flore su:
- Direktiva o o~uvanju prirodnih stani{ta divlje flore i faune (Direktiva Saveta
broj 92/43/EEC)
- Direktiva o razmeni ugro`enih vrsta divlje flore i faune (Direktiva Saveta
broj EC/338/97)
- Direktiva Evropske komisije o geneti~kim resursima, 2008

10

Ostali strate{ki dokumenti sa kojima moraju biti upoznati svi koji su zainteresovani za oblast lekovitih i za~inskih biljaka su:
- Karta gena protokol o biosigurnosti, 2003
- Globalni akcioni plan za o~uvanje i odr`ivo kori{}enje biljnih geneti~kih
resursa za hranu i poljoprivredu, FAO 1996
- Me|unarodni sporazum o geneti~kim resursima za hranu i poljoprivredu, 2004

Propisi Evropske Unije

U farmaceutskoj industriji se u proizvodnji lekova koriste smernice Dobre
proizvodne prakse (GMP), a u proizvodnji i preradi lekovitih biljaka Dobre
poljoprivredne prakse (GAP) i Dobre prakse u proizvodnji lekovitog bilja (GMPP),
koje su definisale Evropsko udru`enje proizvo|a~a bilja u prehrambenoj industriji
(EHIA) i Udru`enje za istra`ivanje lekovitog bilja (ISHS). Smernice su inovirane od
Udru`enja EUROPAM 1998. god. Ove smernice, kao i nacionalni propisi ~ine
osnovu za uvo|enje ISO 9000.
Iako su, verovatno, mnogi me|unarodni propisi inovirani, navodimo neke
od njih kojih proizvo|a~i i prera|iva~i lekovitih biljaka treba da se pridr`avaju
i da ih imaju, naro~ito ako su orijentisani na izvoz na tr`i{ta Evropske Unije:
- Dobra poljoprivredna praksa-GAP (Evropsko udru`enje proizvo|a~a bilja
u prehrambenoj industriji-EHIA)
- Smernice za proizvodnju i preradu lekovitih biljaka (Udru`enje za istra`ivanje lekovitih biljaka - ISHS)
- Najnovije Smernice za proizvodnju i preradu lekovitih biljaka (Udru`enje
EUROPAM)
- European Pharmacopoeia
- European Directives
- Codex Alimentarius i dr.
Pilikom izvoza na ostala tr`i{ta treba prou~iti i primeniti standarde tih zemalja gde se planira izvoz. Primena navedenih i ostalih dokumenata, naro~ito higijensko-za{titnih mera je ionako praksa ozbiljnih proizvo|a~a i prera|iva~a lekovitih
biljaka. Tra`i se samo da se to i dokumentuje, za svaku fazu proizvodnje, pisanom
dokumentacijom.

11

Dajemo kratak izvod iz Smernica za

Dobru poljoprivrednu proizvodnju
(Good Agricultural Practices - GAP)
lekovitog i aromati~nog bilja.

UVOD
- Smernice se odnose na gajenje i primarnu preradu lekovitih biljaka
koje se prodaje i primenjuje u Evropskoj Uniji.
- Smernice obavezuju proizvo|a~e i prera|iva~e lekovitih biljaka da
za{tite prirodne rasurse istih.
- Glavni cilj Smernica je da se identifikuju najzna~ajnije mere u
proizvodnji za postizanje dobrog kvaliteta finalnih proizvoda.
- Osnovni smisao Smernica je da se ispuni zahtev korisnika u smislu
propisanog kvaliteta: da se populacija {tetnih mikroorganizama svede
na dozvoljeni minimum i da se ograni~e negativni uticaji koji se mogu
javiti pri gajenju, preradi i skladi{tenju biljnih sirovina i gotovih proizvoda.
- Svi u~esnici u proizvodnji i preradi (od proizvo|a~a sirovina do trgovaca) du`ni su da dobrovoljno sprovode Smernice.

PRINCIPI I POSTAVKE ZA DOBRU

POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU
1.
1.1.
1.2.
1.3.

2.
2.1.

Seme i sadni materijal

Kori{}eno seme i sadni materijal mora biti identifikovan botani~ki, sa
naznakama varijeteta, sorte, hemotipa i porekla.
Izvorni materijal treba da ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta i
klijavosti.
Pojava drugih biljaka na zasa|enim povr{inama treba da se proveri sa
kompletnim proizvodnim postupkom (gajenje, `etva, su{enje, pakovanje) i da se uklone.
Gajenje
Primenjuje se standardni postupak koji mora biti unapred definisan
(zavisno da li se radi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji).

12

2.2. Zemlji{te i |ubrenje

2.2.1. Gajenje lekovitih biljaka nije dozvoljeno na zemlji{tu zaga|enom kanalizacionim otpadom, ljudskim i `ivotinjskim fekalijama, te{kim metalima,
pesticidima i dr. hemikalijama.
2.2.2. Prirodno |ubrivo ne sme da sadr`i ljudske fekalije, mora biti dobro
kompostirano.
2.2.3. Sva |ubriva moraju da se primenjuju samo prema potrebama biljne vrste.
2.2.4. Za navodnjavanje mo`e se upotrebiti nezaga|ena voda: bez te{kih
metala, pesticida, herbicida i drugih toksi~nih materija.
2.3. Navodnjavanje
2.3.1. Navodnjavanje se primenjuje samo u skladu sa potrebama biljaka.
2.3.2. Kvalitet vode mora da bude u skladu sa nacionalnim i standardima
Evropske Unije.
2.4 Nega useva i za{tita bilja
2.4.1. Mere obrade moraju biti prilago|ene rastu i potrebama biljaka.
2.4.2. Kad god je mogu}e izbegavati primenu herbicida i pesticida. Ostaci
pesticida moraju da se uklapaju u dozvoljeni propisani maksimum.
Primenu i skladi{tenje sredstava obavlja kvalifikovano lice. Primena
sredstava mora biti registrovana u dokumentaciji.
2.4.3. Primena sredstava za |ubrenje i za{titu mora biti takvog intenziteta da
biljni materijal bude prihvatljiv na tr`i{tu.
3.
3.1.
3.2.

@etva
@etva se obavlja kada biljke sadr`e najvi{e lekovitih materija.
@etva se odvija pri stabilnim vremenskim uslovima, izbegava se visoka
vla`nost.
3.3. Oprema za `etvu mora da se odr`ava u ~istom i ispravnom stanju,
delovi koji dolaze u dodir sa biljnim materijalom da su bez ulja i drugih
zaga|iva~a.
3.4. Re`u}i delovi ma{ine ne treba da zahvataju zemlju.
3.5. U po`njevenom biljnom materijalu ne smeju da se na|u toksi~ni biljni
delovi.
3.6. O{te}en i pokvaren biljni materijal treba da se odstrani.
3.7. Prihvatni sudovi za po`njeveni biljni materijal moraju biti ~isti.
3.8. Po`njeveni biljni materijal ne sme da dolazi u kontakt sa zemlji{tem.
3.9. Po`njeveni biljni materijal ne sme da se sabija.
3.10. Po`njeveni biljni materijal dopremiti do su{are ili drugih ure|aja za preradu {to pre.
3.11. Po`njeveni biljni materijal treba da je za{ti}en od {teto~ina, mi{eva/glodara i doma}ih `ivotinja.
4.
4.1.
4.2.

Primarna prerada
Nakon pristizanja na mesto primarne prerade, biljni materijal mora da se
odmah istovari i odpakuje.
Prostorije u kojima se prerada odvija moraju da budu ~iste, sa dobrim
provetravanjem.

13

4.3.

Gra|evina treba da je tako sazidana da se spre~i ulazak ptica, insekata, glodara i doma}ih `ivotinja.
4.4. Oprema za preradu mora da bude ~ista i da se redovno servisira.
4.5. Kod prirodnog su{enja materijal ne sme da bude u kontaktu sa
zemljom. Ako se materijal su{i te~nim gorivom ili gasom, u njemu ne
sme da budu ostaci tih energenata.
4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci za
datu biljnu vrstu, ne sme da do|e do pregrevanja. Mora postojati dokument o parametrima su{enja.
4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci za
datu biljnu vrstu, ne sme da do|e do pregrevanja. Mora postojati dokument o parametrima su{enja.
4.7. Su{enje na zemlji{tu uz izlaganje direktnim sun~evim zracima treba
izbegavati, osim za biljne delove gde je to neophodno.
4.8. Biljni materijal mora biti selektiran na ~istim i tehni~ki ispravnim ure|ajima.
4.9. Posude za otpatke treba da budu obele`ene i da se svakodnevno ~iste.
4.10. Osu{eni materijal se odmah pakuje, kako bi se spre~ilo zaga|enje.
5.
5.1.
5.2.
5.3.
6.
6.1.

6.2.
6.3.

6.4.
6.5.
6.6.
6.7.

7.
7.1.
7.2.

Pakovanje
Nakon ponovne kontrole biljni materijal se pakuje u nove ~iste d`akove,
kesice ili kutije.
Ambala`a se ~uva u suvoj i ~istoj prostoriji, nedostupna `ivotinjama.
Ambala`a za vi{ekratnu upotrebu treba da je dobro o~i{}ena i osu{ena.
Skladi{tenje i transport
Pakovani suvi materijal skladi{ti se u suvim, dobro provetrenim prostorijama, sa ujedna~enom temperaturom: sve` materijal na od 1-5C
(osim bosiljka), a zamrznuti na -18C (kod du`eg ~uvanja na -20C).
Prostorije u kojima se vr{i prerada ili skladi{ti biljni materijal moraju da
imaju za{titnu mre`u na svim otvorima.
Za skladi{tenje suvog materijala se preporu~uje prostorija sa betonom,
da se dr`i na paletama koje su me|usobno i od zida dovoljno udaljene.
Materijal proizveden organskom proizvodnjom se ~uva u odvojenim
prostorijama.
Rinfuzni materijal se transportuje suvim prevozom, a etarska ulja u
skladu sa propisima.
Fumigaciju, ukoliko je neophodno, izvodi osposobljena osoba,
odobrenim sredstvima.
Tretiranje gasovima prostorije za skladi{tenje obavlja se u skladu sa
nacionalnim i propisima Evropske Unije.
Nakon zamrzavanja ili tretiranja gasovima, nakon svakog tretmana,
mora se odre|ivati vla`nost materijala.
Oprema
Oprema za gajenje i preradu treba da je takve izvedbe da je laka za ~i{}enje.
Sve ma{ine treba da su lako dostupne, da je omogu}eno ~i{}enje.
Ma{ine za rastur |ubriva i hemikalija moraju da budu kalibrirane.
14

7.3.

Drveni materijal, ako postoji na ma{inama ne bi smeo da dolazi u dodir

sa zaga|iva~ima.

8.
8.1.
8.2.

Radnici i objekti
Radnici moraju da imaju adekvatno znanje iz oblasti botanike.
Svi postupci prerade moraju da budu sprovedeni u skladu sa Smernicama i ostalim dokumentima.
Radnici koji rade u proizvodnji i preradi lekovitih biljaka moraju da poseduju visok nivo li~ne higijene. Objekti u kojima rade moraju imati
svla~ionicu, toalet i sanitarni ~vor sa uslovima za pranje ruku.
Radnici koji boluju od prenosivih infektivnih bolesti ne smeju da ulaze u
prostorije u kojima se vr{i prerada.
Radnici sa otvorenim rana, zapaljenjima i infekcijama ko`e ne smeju da
ulaze u prostorije gde se vr{i prerada, ukoliko ne nose za{titna odela,
rukavice, sve do potpunog izle~enja.
Radnici treba da su za{ti}eni od toksi~nih i potencijalno alergenih bljnih
materijala.
Treba voditi ra~una o zdravim uslovima rada svih radnika na proizvodnji i preradi lekovitih biljaka.

8.3.

8.4.
8.5.

8.6.
8.7.

9.
9.1.
9.2.
9.3.
9.4.
9.5.
9.6.
9.7.
9.8.
9.9.

Dokumentacija
Svi postupci proizvodnje i prerade biljnog materijala moraju biti dokumentovani, sa podacima o plodoredu kod gajenja.
Sve partije biljnog materijala sa istog lokaliteta treba da budu jednoli~no
obele`ene.
Partije sa razli~itih lokacije mogu se me{ati samo ako se mo`e posti}i
dobra homogenost, {to mora biti dokumentovano.
Od posebnog je zna~aja da se dokumentuje proces `etve kao i primena hemijskih sredstava pri proizvodnji.
Primena gasova, posebno fosfina, mora se nalaziti u dokumentaciji.
Svi postupci i procedure koji mogu uticati na kvalitet proizvoda moraju
biti dokumentovani.
Svi dogovori izme|u proizvo|a~a i kupca moraju biti u dokumentaciji.
Rezultati zvani~nih ispitivanja moraju biti u formi zvani~nih dokumenata,
a ~uvaju se u arhivi najmanje 10 godina.
Svi specifi~ni uslovi u procesu gajenja, a posebno u toku `etve koji
mogu uticati na kvalitet proizvoda moraju se dokumentovati.

10. Obrazovanje
Posebno je preporu~ljivo da se radnici koji u~estvuju u procesu proizvodnje i
prerade biljnog materijala, kao i osobe koje primenjuju herbicide i pesticide
stalno usavr{avaju.
11. Garancija kvaliteta
Dogovaranje proizvo|a~a i kupca o svim aspektima kvaliteta lekovitih biljaka,
biljnog materijala i gotovih proizvoda mora biti zasnovano na me|unarodno
priznatim ili nacionalnim specifiranim osnovama i registrovano u pisanoj formi.
15

PROIZVODNJA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA

PRIKUPLJANJE IZ PRIRODE
Prikupljanjem samoniklih lekovitih
biljaka obezbe|uju se, pre svega, biljne
droge (sirovine) za samomedikaciju i
ku}nu apoteku, ili za manju proizvodnju
biljnih preparata. Ovakav na~in obezbe|enja biljnih sirovina ima svojih prednosti
ali i mana. Ako se biljke prikupljaju sa
~istih terena koji optimalno odgovaraju
biljnoj vrsti po pedolo{kom, geolo{kom
sastavu zemlji{ta i klimatskim uslovima one sadr`e dovoljno biolo{ki aktivnih
(lekovitih) materija u sebi. Pravilnim daljim postupanjem sa ubranim biljnim materijalom u njima }e se te materije i o~uvati. Me|utim, ovaj na~in obezbe|enja biljnih
sirovina, naro~ito ako se nestru~no postupa, jedan je od glavnih faktora
ugro`enosti lekovitih biljaka, jo{ vi{e ako se radi o endemi~nim i reliktnim biljnim
vrstama.
Zato je potrebno da se pri prikupljanju biljnih droga sakuplja~i
pridr`avaju nekih op{tih pravila:
- izvr{iti identifikaciju biljne vrste koja je objekat interesovanja, kako ne bi
bila zamenjena {kodljivom vrstom (npr. lincura se mo`e zameniti ~emerikom, sremu{ mrazovcem i sl.)
- prikupljanje vr{iti samo ako su populacije te biljne vrste na pose}enom
lokalitetu dobro razvijene, sa velikim brojem primeraka
- prikupljanje biljnog materijala vr{iti pri stabilnim vremenskim uslovima,
nikako neposredno posle ki{e, po tmurnom vremenu ili po rosi
- pre su{enja o~istiti biljni materijal od natrulih delova, ne~isto}a, drugih
primesa i biljaka
- biljne delove prikupljati samo ako su dobro razvijeni:
cvet (flos) i cvasti (flores) kada su po~eli da se otvaraju,
plod (fructus) kada je suv, ili zreo (kod {titarica), ako je so~an kada sazri,
kod nekih biljaka i poluzreo (npr. {ipurak),
seme (semen) kada je zrelo, list (folium) kada je potpuno razvijen,
nadzemni deo (herba) kada je biljka u cvetu,
kora (cortex) rano u prole}e kada po~ne vegetacija,
podzemni organi vi{egodi{njih biljaka - koren (radix), rizom (rhizoma),
lukovica (bulbus), krtola (tuber) u jesen ili rano u prole}e. Samo ako
postoji opasnost zamene sa {kodljivim i otrovnim biljkama (npr. zamena
salepa sa mrazovcem) delovi se prikupljaju kada su biljke jasno prepoznatljive
17

- zbog reprodukcije narednih godina uvek na lokalitetu na kome se prikupljaju biljne droge ostaviti 1/3 najbolje razvijenih primeraka. Narednih godina
(3-5) ne prikupljati biljnu vrstu (drogu) sa istih povr{ina
- ne prikupljati biljni materijal pored puteva, industrijskih pogona, deponija i sl.
- u toku istog dana prikupljati delove iste biljne vrste
- za prikupljanje koristiti prikladan pribor (no`, makaze, a{ov~i} i dr.), a prikupljeni materijal odlo`iti u papirnate ili platnene vre}ice
- obazrivo postupati pri branju {kodljivih i otrovnih biljnih droga. Deca i trudnice ne treba da ih sakupljaju, a ostali posle rada da operu ruke toplom vodom i sapunom
PLANTA@IRANJE
Zadovoljavanje sve ve}ih potreba u biljnim sirovinama nije mogu}e
samo prikupljanjem samoniklih lekovitih biljaka. Zbog toga se zadnjih
godina pristupa sve vi{e organizovanom planta`iranju lekovitih biljaka, mada je to praktikovano i u ranijem periodu, naro~ito u Vojvodini.
Za obezbe|ivanje kontinuirane proizvodnje u ve}im industrijskim postrojenjima za preradu lekovitih biPlanta`a timijana
ljaka, ve}e koli~ine biljnih droga se
obezbe|uju samo sa planta`a. Ove sirovine su farmakolo{ki standardnog kvaliteta, {to nije slu~aj kada se obezbe|uju prikupljanjem divljerastu}ih lekovitih biljaka.
Planta`iranjem lekovitih biljaka vr{i se najbolja za{tita ugro`enih lekovitih
biljnih vrsta, {to je od posebnog zna~aja za o~uvanje prirodne ravnote`e i racionalno kori{}enje prirodnih biljnih potencijala, tim pre, ako se planta`iranje vr{i na
prirodnom stani{tu. Iako je prevazi|eno shvatanje da se lekovite biljke gaje samo
na zemlji{tu slabijeg boniteta, stvaranjem povoljnih uslova u brdsko-predplaninskim predelima planta`iranje bi trebalo {iriti na ovim terenima, {to bi bio najbolji
doprinos revitalizaciji, rekultivaciji i ekonomskom napretku ovih krajeva. [ta vi{e,
neke biljne vrste sa lekovitim svojstvima odli~no vezuju zemlji{te pa mogu spre~iti
ili neutralisati erozione procese.
Radi ekonomske motivacije odgajiva~a lekovitih biljaka potrebno
je re{iti slede}e probleme iz dosada{nje prakse:
- obezbediti stalne izvore sortnog semena onih biljnih vrsta za ~ije gajenje
postoje optimalni uslovi u na{im krajevima, posebno brdsko-predplaninskim podru~jima
18

- primenom odgovaraju}e agrotehnike, uz anga`ovanje stru~njaka razli~itih

profila, iskoristiti geneti~ki potencijal produktivnosti vrsta za dobijanje ve}e
biomase i vrsta bogatijih farmakolo{ki aktivnim supstancama
- primenom biolo{kih metoda za{tite biljnih vrsta od korova, bolesti i {teto~ina, smanjiti rizik ostatka hemijskih sredstava u biljnim drogama i sirovina
ma, naro~ito ako se dalje koriste u pripremanju tzv. biolo{ki ispravnije hrane
- u cilju pobolj{avanja standardnog kvaliteta lekovitih biljaka i u ovoj oblasti
moraju da se primene svetski standardi, pre svih GAP (Dobra poljoprivred
na praksa) i GMPP (Dobra praksa u proizvodnji lekovitih biljaka)
Proizvodnja sortnog semena ima prvorazredni zna~aj za unapre|ivanje
planta`iranja lekovitih, aromati~nih i za~inskih biljaka. Realizacijom projekata u
nau~nim institucijama stvorene su banke semena, {to omogu}uje da se mogu
obezbediti visokoprinosne sorte lekovitih biljaka. Seme deklarisanog kvaliteta je
osnovna pretpostavka uspe{nosti.
U dosada{njem periodu procenat iskori{}enja genetskog potencijala
gajenih lekovitih vrsta se kretao od 30-40%. Boljom primenom agrotehni~kih mera,
a naro~ito obezbe|enjem sistema za navodnjavanje i ubacivanjem potrebnih
koli~ina komposta i organskih |ubriva, taj procenat mo`e da bude daleko ve}i.
Za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i u ovoj oblasti neophodna je primena hemijskih sredstava. Nestru~nom primenom ovih sredstava dolazi do kumuliranja {tetnih materija u zemlji{tu i biljkama, pa je problem rezidua sve izra`eniji.
Lekovite, za~inske i aromati~ne biljke koje se koriste u izradi biolo{ki zdravije hrane
moraju da budu oslobo|ene tih ostataka, naro~ito kada se planta`iraju u brdskopredplaninskim regionima, daleko od saobra}ajnica i industrijskih centara. To se
mo`e posti}i samo takozvanim biolo{kim ratarenjem, primenom u {to ve}oj
meri komposta, organskih |ubriva i prirodnih za{titnih sredstava.

Priprema komposta
19

Kompost se priprema od organskih materija koje se lako raspadaju:

ba{tenski i kuhinjski otpaci, li{}e, treset, pepeo, perje, piljevina, papir, karton, drvena strugotina i dr. Preko sloja otpadaka od 20 cm nabaca se sloj zemlje od 3-4 cm,
a zatim se postupak ponavlja sve dok se ne popuni predvi|eni prostor (ogra|eni
prostor letvicama 150 200 50 cm), naj~e{}e 2 takva prostora jedan pored drugog, zbog manipulacije kompostom. Komposti{te se redovno zaliva zbog
odr`avanja potrebne vlage, najbolje razre|enim te~nim |ubrivom od koprive ili
gaveza, ili mlakom ki{nicom, nikako hladnom vodom. Uz pomo} bakterija i ki{nih
glista kompost }e biti pripremljen za {est meseci. Zreo kompost se proseje kroz
krupno sito, krupni delovi vrate na komposti{te, a sitni kompost se upotrebi za
prehranjivanje lekovitih biljaka. Ako su planta`e lekovitih biljaka na ve}im
povr{inama, u nemogu}nosti da se pripreme ve}e koli~ine komposta, koristi se
stajsko |ubrivo.
Humus glistenjak pru`a mogu}nost za kvalitetniju proizvodnju, ali i
dodatnu zaradu. Uzgoj glista ili lumbrikokultura odavno je prestao da bude hobi.
Pretvaranje organskog otpada u visokovredne proteine radom glista, mo`e biti
sporedna delatnost ili veoma unosan porodi~ni biznis. Gajenje glista mo`e doneti
vi{estruku korist (Rajkovi} i Mini}, 1986):
1. Proizvodnja humusa, najfinijeg i najkvalitetnijeg organskog |ubriva za sve
vrste biljaka
2. Proizvodnja ve}e koli~ine mesa glista, koje predstavlja odli~nu visoko-proteinsku hranu za tov `ivine, ribe ili svinja
3. Re{avanje nekih od problema zaga|enja `ivotne sredine. lntenzivnim uzgojem glista sav otpad se mo`e prevesti u veoma kvalitetno organsko |ubrivo koje mo`e zameniti zna~ajan deo mineralnih |ubriva, {to je od posebnog zna~aja u organskoj proizvodnji (1 t glistenjaka zamenjuje 5 t stajnjaka)
Kako se gaje gliste?
Proces uzgoja glista i proizvodnje humusa je jednostavan i svakom pristupa~an. Uzgoj glista mo`e se po~eti sa minimalnim ulaganjima. Jedno leglo glista
ko{ta oko 5.000 din. Brzina kojom se gliste razmno`avaju omogu}ava da se startna koli~ina umno`i svaka 3 meseca, do obima koji odre|uju raspolo`ivi prostor,
|ubrivo i radna snaga. Nabavkom ve}eg broja legala br`e se dosti`e krajnji obim
proizvodnje, a mo`e se zapo~eti i ostati i u vrlo skromnim uslovima - na balkonu,
u dvori{tu, gara`i, podrumu...
[ta je neophodno za uzgoj glista?
- Mati~no leglo crvene kalifornijske gliste: Jedinica kapaciteta u lumbrikokulturi je leglo, odnosno 100.000 jedinki. Mati~no leglo se ne mo`e prikupiti u
prirodi jer je jedino ova vrsta glista pogodna za uzgoj. Legla se mogu kupiti od registrovanih uzgajiva~a, uz sertifikat o poreklu i kvalitetu.
- Prostor za uzgoj: Jedno leglo zahteva prostor od oko 2m2, i jo{ isto toliko
za manipulaciju stajnjakom i humusom. Uzgoj glista obavlja se uglavnom na otvorenom prostoru, u ogra|enim lejama. Sastav zemlji{ta nije bitan, ali je va`no da
bude ocedito, jer voda {kodi glistama.
- Stajsko |ubrivo: Osnovna hrana glista u leglu je stajsko |ubrivo - stajnjak.
Gliste se mogu hraniti i drugim organskim otpacima, {to je dobar na~in prerade
20

otpada dobijenog tokom proizvodnje lekovitog bilja, ali se tehnologija lumbrikokulture zasniva na stajnjaku kao osnovnom hranivu. Od vrste i porekla stajnjaka
zavisi kvalitet humusa. Dostupna koli~ina stajskog |ubriva je ograni~avaju}i faktor
kapaciteta lumbrikofarme. Jedno leglo za godinu dana potro{i 1 t stajnjaka, od
~ega 50% potro{i za sopstvenu ishranu, a ostatak preradi i izbaci u obliku humusa.
- Ulo`eni rad: Gliste ne zahtevaju veliko anga`ovanje. Hrane se jednom
nedeljno a humus prikuplja sezonski (2 puta godi{nje).
- Neophodna oprema: Uzgoj glista ne zahteva skupu i specijalnu opremu, a
sve se mo`e nabaviti u doma}im trgovinama.
Kako po~eti?
Uzgoj glista treba po~eti u obimu koji odre|uju ve} navedeni faktori: raspolo`ivi stajnjak, prostor i nov~ana sredstva za kupovinu startnih legala. Pri
odre|ivanju po~etne koli~ine legala treba imati u vidu ~injenicu da se ona u toku
jedne godine mo`e udesetostru~iti. Nabavkom ve}eg broja, skra}uje se vreme
dostizanja grani~nog kapaciteta. Kada se maksimum ostvari, otvara se i
mogu}nost prodaje vi{ka glista.
Biolo{ka sredstva za za{titu lekovitih biljaka pripremaju se od vodenih
biljnih ekstrakata ili alkoholnih tinktura koprive, rastavi}a, gaveza, crnog luka,
pelina, vrati~a, belog luka i drugih biljaka koje imaju jaka fitoncidna svojstva, a
koje se mogu prikupiti u ve}im koli~inama, bez naro~itih tro{kova. Postoji ve}i
broj receptura za pripremanje biljnih sredstava za za{titu, koja ujedno slu`e i
kao te~na |ubriva:
Naj~e{}e se 1 kg sve`e biljke potopi u 10 l vode, ostavi da
odstoji 12-24 ~asa, zavisno od spoljne temperature, procedi i koristi za
suzbijanje biljnih va{i, gljivi~nih bolesti i sl. Ako se koriste osu{ene
biljke odnos je 100-200 g (pelin 30 g) suve droge na 10 l vode, odstoji
2-3 dana, procedi i primeni. Te~na |ubriva se pripremaju od istih biljaka, s tim {to odstoje u vodi 7-8 dana (dok se penu{anje ne smiri),
sadr`aj se nakon toga procedi i razbla`i sa 10 delova vode. Tako dobijen preparat se upotrebljava za tretiranje biljaka i zemlji{ta.
Po{tovanjem plodoreda smanji}e se prisustvo korovskih biljaka na planta`ama. Kako smo napred videli, korovske biljke su dragocene za pripremanje komposta, za{titnih sredstava i |ubriva. Da bi otklonili postoje}e zablude o manjim, pre
svega stru~nim zahtevima u gajenju lekovitih biljaka, u odnosu na klasi~nu
poljoprivrednu proizvodnju, isti~emo da proizvodnja lekovitih biljaka ima niz specifi~nosti koje tra`e formiranje stru~nih timova, kako bi iskoristili sve mogu}nosti koje
daje ovaj posao. Proizvodnjom kvalitetnih biljnih sirovina mogu se ostvariti zna~ajni
ekonomski rezultati, vi{e puta uve}ani u odnosu na proizvodnju povrtarskih i
ratarskih kultura. Naravno, dohodak je ve}i sa pove}anjem nivoa finalizacije.
U nastavku dajemo kratke izvode iz tehnologija gajenja farmakoekonomski najzna~ajnijih lekovitih biljaka. Biljke su iz prakti~nih razloga pore|ane po abecednom redu latinskih naziva vrste.

21

Althaea officinalis L.
BELI SLEZ
Beli slez najbolje uspeva na
lakim, dubokim, vla`nim i povremeno plavljenim zemlji{tima, na
aluvijalnim nanosima. Ne pogoduju
mu te{ka i vezana zemlji{ta. Na
istom mestu usev ostaje 2 godine,
a mo`e se ponovo gajiti na istoj
povr{ini posle 4 godine. Najbolji
predusev su strna `ita.
Pripremanje zemlji{ta se
obavlja u jesen: duboko oranje na
20-25 cm, uz uno{enje pregorelog stajskog |ubriva ili komposta
(5-6 kg/m2) u kombinaciji sa fosforom i kalijumom, ne vi{e od
10-15 g/m2. Ako se seje u jesen
odmah se obavi i predsetvena
priprema.
Beli slez se proizvodi direktnom
setvom semena, sadnjom rasada ili
deobom starih busena. Najekonomi~nija je direktna setva u jesen (novembra-decembra), na me|urednom rastojanju 60-70 cm i dubini od 2-3 cm. Potrebno je 5-6 kg/ha semena.
Ako se proizvodi iz rasada, setva u hladne leje se vr{i po~etkom leta (juna jula). Kada biljke formiraju 5-6 listova (septembar - oktobar) prenose se na stalno
mesto, na me|urednom rastojanju od 60-70 cm i u redu oko 30 cm.
Nega se sastoji u me|urednom kultiviranju i okopavanju, pri ~emu se unosi
60-80 kg/ha azota. Samo u uslovima ekstremne su{e se navodnjava.
Najve}e {tete belom slezu nanose buva~i (Halticinae). Suzbijaju se biljnim
insekticidima (vrati~, buva~) ili hemijskim preparatima: Sevin S-50 (0,15-0,20%) uz
po{tovanje karence. R|a koja napada listove se suzbija ekstraktom koprive, rastavi}a ili pelina, ili upotrebom preparata: cineb S-65 (0,2-0,3%), ditana 14-45 (0,2%) i sl.
U toku vegetacije, pre cvetanja, u dva navrata se prikuplja list,
vode}i ra~una da se razvoj biljke ne poremeti, a cvet u fazi cvetanja.
Koren, koji se naj~e{}e upotrebljava, vadi se plugom bez plu`ne daske.
Posle pranja, lju{tenja i sitnjenja na delove od 1 cm su{i se na temperaturi od 50-60C, dok vlaga ne bude ispod 13%.
Sa 1 ha dobija se i do 1.500 kg suvog korena.
22

Anethum graveolens L.
MIRO\IJA
Miro|ija najbolje prinose daje
na dubokim, rastresitim i plodnim
zemlji{tima, slabo kisele do slabo
alkalne reakcije. Ne podnosi podvodna, kisela, te{ka i zbijena zemlji{ta.
Kao predusev preporu~uju se jednogodi{nje mahunarke. Na istom zemlji{tu se mo`e gajiti posle 2-3 godine.
Priprema zemlji{ta mora biti
veoma dobra. Sastoji se u dubokom oranju, kojom se prilikom
unose ve}e koli~ine stajskog |ubriva ili komposta, kombinovano
sa NPK |ubrivom (60 kg/ha N,
100-120 kg/ha P i 40-60 kg/ha K). U
prole}e se izvr{i uobi~ajena predsetvena priprema. Folijarno (preko
lista) prihranjivanje te~nim biljnim
|ubrivima ili vuksalom povoljno
uti~e na prinos.
Miro|ija se razmno`ava direktnim sejanjem semena na rastojanju
izme|u redova 20-40 cm, u redu
kontinuirano, na dubini od 2-3 cm. Najpogodnije vreme za setvu je prva polovina aprila. Pri gu{}oj setvi utro{i se 18-20 kg semena po ha, a pri re|oj 12-14 kg.
Nega useva sastoji se u me|urednom kultiviranju i okopavanju, za{titi od
korova, bolesti i {teto~ina. Samo pri ekstremnoj su{i potrebno je navodnjavanje.
Ako nije unet kompost ili stajsko |ubrivo pri osnovnoj obradi u toku vegetacije se
prihranjuje dva puta azotnim |ubrivom: 20-30 kg/ha N u fazi formiranja redova i
30-40 kg/ha azota kod drugog okopavanja.
Krastavost (Fusicladium depressum), pepelnica (Erysiphe umbeliferum) i
lisne va{i (Cavarilla aegopodii) suzbijaju se biljnim vodenim ekstraktima, alkoholnim tinkturama ili hemijskim sredstvima: Melpreks, Dodin S-65 (0,06-0,1%),
odnosno Fosdrinom (0,05-0,1%).
Ako se koriste plodovi, {to je naj~e{}e, `anje se kada ve}ina
plodova (70-80%) pre|u iz zelene u `uto-sme|u boju. @anje se kombajnima, a na manjim parcelama ru~no. Plodovi se dosu{uju na 40C, do
10% vlage.
Prinos plodova miro|ije je oko 1.000 kg/ha.
23

Angelica archangelica L.
AN\EOSKI KOREN
Angeliki najvi{e odgovaraju
bogata, humusna, umereno vla`na
zemlji{ta. Mo`e se gajiti samo u
uslovima koji omogu}avaju navodnjavanje. Ne odgovaraju joj glinovita
ili peskovita zemlji{ta sa lo{im vodnim kapacitetom.
Priprema zemlji{ta se sastoji u jesenjem dubokom oranju
(30-35 cm) i zaoravanju stajskog |ubriva, komposta ili mineralnih |ubriva: 60-70 kg/ha
azota, 100-120 kg/ha fosfora i
150-180 kg/ha kalijuma. U prole}e
se obavljaju predsetveni radovi.
Angelika se razmno`ava direktnom setvom ili proizvedenim rasadom. Direktna setva se odvija kasno u jesen, novembra, uz upotrebu 8-10 kg semena po ha. Za
proizvodnju rasada setva se obavlja
krajem jula i po~etkom avgusta u
hladne leje, na dubini 1-1,5 cm. Oja~ani rasad se sadi na stalno mesto u
prole}e naredne godine, na me|urednom odstojanju od 40-60 cm.
Nega se sastoji u me|urednom kultivisanju i okopavanju, pri ~emu se unosi
50-60 kg azota po hektaru. Zasad se redovno zaliva jer angelika ima velikih potreba za vodom. Korov se suzbija tretiranjem kombinacijom herbicida Duala i
Prometrina, nakon setve, a pre nicanja, a u toku vegetacije afalonom. Insekti i
bolesti ne pri~injavaju velike {tete, pa za{tita nije potrebna.
Koren se vadi vibracionom vadilicom za {e}ernu repu, oktobra i novembra, opere se mlazom vode, o~isti, sasecka na kocke
i su{i na 35C.
Prose~ni prinosi, koji zavise pre svega od kvaliteta rasada, kre}u
se od 7.000-9.000 kg/ha pri jesenjoj i 5.000-6.000 kg/ha pri prole}noj
`etvi. Od 4 kg sve`eg dobija se 1 kg suvog korena.

24

Arctostaphylos uva-ursi (L.)

Spreng.
MEDVE\E GRO@\E
U cilju za{tite ove vredne lekovite biljke ~injeni su poku{aji njenog
planta`iranja na prirodnom stani{tu,
{to je prihvatljivo i mogu}e. Odgovaraju joj skeletna planinska zemlj{ta.
Priprema zemlji{ta se sastoji od
dubokog jesenjeg oranja, ili ako je
to zbog plitkog sloja zemlji{ta nemogu}e, iskopavaju se jamice na
me|urednom odstojanju od 80 cm i
rastojanju u redu od 50 cm, uz
uno{enje onih koli~ina karbonatnih
|ubriva koje }e u~initi tlo blago alkalnim. Pre sadnje kultiviranjem doterati strukturu zemlji{ta.
Medve|e gro`|e se razmno`ava ukorenjenim izdancima, koji se prikupljaju
sa prirodnih nalazi{ta ove biljke, vode}i ra~una da se ne ugroze prirodni resursi
ove dosta retke i zakonom za{ti}ene biljne vrste. Sadi se u jesen ili u rano prole}e.
Nega se sastoji u redovnom kultiviranju i okopavanju. [teto~ine i bolesti nisu
zapa`ene. Selekcionisanje nije vr{eno.
Ne postoje procene o ekonomskim rezultatima, ali sa aspekta
za{tite ove biljne vrste i obezbe|enja vrednih sirovina planta`iranje na
prirodnom stani{tu je neophodno.

25

Artemisia dracunculus L.
ESTRAGON
Estragon uspeva na razli~itim
tipovima zemlji{ta, ali najbolje prinose daje na plodnim i rastresitim zemlji{tima, sa uslovima za navodnjavanje. Ne podnosi plavna zemlji{ta.
Na istom mestu ostaje 5-6 godina.

Estragon se razmno`ava, uglavnom vegetativno: sadnicama, zelenim

reznicama ili deljenjem bokora. Sadnice se pripremaju od biljaka starih 2-3 godine.
Sa 1 ha dobije se 1.500-2.000 kg sadnog materijala.
U jesen se izvr{i duboko oranje na 40-45 cm, kada se unese 30-40 t/ha stajskog |ubriva. U prole}e, neposredno pre sadnje, zemlji{te se obradi povr{inski.
Sadi se u prole}e stolonima dugim 15-20 cm, u brazdama dubokim 10-12 cm,
na me|urednom odstojanju od 70 cm. Za 1 ha je potrebno oko 1.000 kg stolona.
Korovi se uni{tavaju mehani~ki ili herbicidima, a u drugoj godini pre kretanja vegetacije senkorom, prometrinom, afalonom i dr. Gljivice, r|a i druge bolesti se
spre~avaju preventivnim prskanjem ekstraktom koprive, rastavi}a i pelina ili sredstvima na bazi bakra.
@anje se 2-3 puta godi{nje kosa~icama, list se skida reblerima i
su{i na temperaturi do 40C.
Prve godine prinosi su 3.500-5.000 kg/ha, a kasnije 15.000-20.000 kg/ha
sve`eg lista, odnosno 2.000-2.500 kg/ha suve droge.
26

Calendula officinalis L.
NEVEN
Neven dobro uspeva na osun~anim, umereno vla`nim ba{tenskim zemlji{tima. Kao predusev najbolji je krompir. Na istoj njivi mo`e
da se gaji tek posle 2 godine.
Priprema zemlji{ta se sastoji od
jesenjeg dubokog oranja, kada se
zaoravaju 4-6 kg/m2 stajskog |ubriva, 40-50 g/m2 azota i kalijuma. U
prole}e, pre setve, vr{i se prole}na
obrada, kada se unosi superfosfat
po potrebi.
Seje se u rano prole}e na dubini od 2-4 cm, na me|urednom odstojanju od 45-60 cm, na du`ni metar
se stavi oko 1,2 g semena, kasnije
se prore|uje na 15-20 cm u redu.
Nega se sastoji u me|urednom
kultiviranju i okopavanju, navodnjavanju i za{titi.

Cvasti se beru ru~no,

sukcesivno svaki drugi-tre}i
dan. Po~etkom avgusta, kada
donji listovi po~nu da `ute,
biljke se pokose, a nakon izvesnog vremena ponovo cvetaju. To se ponavlja sve do prvih
mrazeva. Su{i se na temperaturi do 45C. Suva droga je
higroskopna, pa se pakuje u
vi{eslojne papirne vre}e.
Sa jednog hektara dobija
se 500-800 kg cvasti.

27

Carum carvi L.
KIM
Kim dobro uspeva na
dubokim, rastresitim, umereno
vla`nim i bogatim zemlji{tima.
Kao predusev najbolje su okopavine. Ne podnosi du`e uzastopno
gajenje na istom zemlji{tu.
Priprema zemlji{ta se sastoji
od dubokog jesenjeg oranja, kada
se unosi stajsko |ubrivo ili kompost (ako predusev nije |ubren!) i
superfosfat, po potrebi. U prole}e,
~im uslovi dozvole, vr{i se priprema za setvu.
Kim se razmno`ava semenom.
Seje se {to ranije, ma{inski, na rastojanju 35-40 cm me|u redovima, u
redu kontinuirano, a kasnije se
proredi na 80-100 biljaka u du`nom
metru. Seje se plitko, na 1-2 cm, jer
klija na svetlosti. Za 1 ha utro{i se
10-12 kg semena.
Nega zasada se sastoji od me|urednog kultiviranja, okopavanja i
za{tite. Pri kultiviranju se unosi azot (30 kg/ha). Korovi se uni{tavaju
mehani~ki ili uobi~ajenim hemijskim sredstvima: prometrin S-50, afalon i
dr. Gljivi~ne bolesti i {teto~ine (kimov moljac) suzbijaju se preventivnim
tretiranjem vodenim ekstraktom koprive, belog i crnog luka, rastavi}a i dr.
Ukoliko rezultati za{tite nisu zadovoljavaju}i primenjuju se hemijska sredstva: Benomil 50 WP (0,1%) ili Karatane (0,08-0,14%) kod gljivi~nih
bolesti ili Fosfamid 40 (1,5-2 l/ha) protiv moljaca.
Seme kima ne sazreva istovremeno, pa se pristupa berbi kada
60-70% plodova promeni boju u mrku. Kosi se za vreme rose, jer plodovi
lako opadaju, vr{i i dobiveni plodovi dosu{uju pod nadstre{nicama, uz
lopatanje, dok vlaga ne padne ispod 10%.
Prinos je promenljiv, kre}e se od 500-1.000 kg/ha.

28

Chamomilla recutita (L.)

Rausch.
KAMILICA
Uspeva i na zemlji{tu niskog
boniteta, ali i u uslovima umerenovla`ne klime i dobre osun~anosti.
Otporna je na mrazeve, izuzev na
kasne prole}ne, dobro podnosi su{u. Za normalni razvoj zahteva
srednju dnevnu temperaturu od
20-30C. Najbolji predusevi su
ozime `itarice i okopavine koje se
rano beru.
U jesen, pri dubokom oranju,
unesu se 2-3 t komposta ili stajnjaka
na 10 ari, 30 kg superfosfata, 10 kg
kalijumove i 8 kg amonijumove {alitre. Predusevna priprema se vr{i u
zavisnosti od vremena setve, pre
jeseni ili u rano prole}e.
Kamilica se razmno`ava direktnom setvom, na me|urednom
odstojanju od 45 cm, na dubini od
1-1,5 cm. Na 10 ari upotrebi se
250-500 g semena, odnosno
4-5 kg/ha, a zatim povalja. Najbolje
je setvu izvr{iti do polovine septembra, kako bi se bilj~ice pripremile za zimu.
Nega zasada se sastoji u kultiviranju, okopavanju, |ubrenju (40-60 kg/ha
azota) i za{titi od bolesti i {teto~ina. Protiv pepelnice mo`e se preventivno
upotrebiti vodeni ekstrakt koprive i rastavi}a, a po potrebi fungicidi.
Po{to ne cveta istovremeno berba se vr{i u tri do ~etiri navrata.
Bere se kada su beli, jezi~asti cvetovi postavljeni vodoravno. Bere se
ru~no, ~e{ljevima ili mehanizovano, su{i na temperaturi do 40C dok
vlaga ne padne ispod 15%.
Prinos suvih glavica po hektaru je 400-1.500 kg, etarskog ulja do
4,5 kg/ha, semena oko 150 kg/ha.

29

Chelidonium majus L.
RUSA
Iako, za sada, nema ve}ih planta`a ruse u na{oj zemlji, mogu}e je
njeno planta`iranje na prirodnom
stani{tu, dosejavanjem. Rusa je
svetloljubiva vrsta, ali istovremeno
uspeva i u zasenjenom prostoru.
Najvi{e alkaloida sadr`e biljke sa
osun~anih povr{ina. Odgovaraju joj
umereno vla`na, rastresita zemlji{ta
sa dosta organskih materija u raspadanju.
Razmno`ava se iz semena. Seme se seje na dubini do 5 cm, posle
dve nedelje pojavljuju se bilj~ice, na
me|urednom odstojanju od 60 cm,
kontinuirano u redu. U eksperimentu u biv{em SSSR-u, najbolje rezultate je dala setva stratifikovanog semena u prole}e ili setva neposredno
pre zime, na dubini od 2 cm.

Nega zasada se sastoji u

me|urednom kultiviranju i okopavanju, kada se vr{i prore|ivanje na
20-30 cm u redu. Korov se uni{tava
mehani~ki. Nisu zapa`ene bolesti i
{teto~ine.
Prikupljanje se vr{i kada
je biljka u cvetu, otsecanjem
nadzemnog dela biljke po
lepom i suvom vremenu.
Prve godine dobija se 0,2 kg
suve droge po jednom du`nom
metru, a druge 0,3 kg.

30

Coriandrum sativum L.
KORIJANDER
Uspeva skoro na svim tipovima
zemlji{ta, ali najbolje prinose daje
na kre~nim i neutralnim zemlji{tima,
dok mu kisela i glinovita zemlji{ta ne
odgovaraju. Dobri predusevi su `itarice, okopavine i mahunarke. Na istoj povr{ini mo`e se sejati posle 4-5
godina.
Priprema zemlji{ta se sastoji od
dubokog jesenjeg oranja (25-30 cm)
i prole}noj predsetvenoj pripremi na
dubini od 5-6 cm. Pri jesenjem oranju zaorava se 15 t/ha komposta ili
stajskog |ubriva.
Korijander se razmno`ava iz semena. Seje se sredinom marta, sa
razmakom me|u redovima od 24-48
cm, kontinuirano u redu, na dubini
od 3-4 cm. Za 1 ha potrebno je 1620 kg semena.
Nega zasada se sastoji od me|urednog kultiviranja i okopavanja.
Korov se uni{tava mehani~ki ili
upotrebom herbicida u prole}e, pre
kultiviranja: Gesagard 50, Prometrin S-50 i dr.
Korijander napada ve}i broj bolesti i {teto~ina: bakterija Pseudomonas siryngae, pegavost li{}a koju prouzrokuje Cercospora coriandri, korijandrova osa
Systole coriandri i dr. Preventivno se {titi alkoholno - vodenim tinkturama koprive i
rastavi}a, a po potrebi i hemijskim preparatima: Fosdrin 10% WSC.
Korijander se `anje mehanizovano, kada je 60-70% plodova dobilo sivomrku boju. @anje se po rosi jer plodovi lako otpadaju. Posle `etve
plodovi se dosu{uju dok vlaga ne bude ispod 12%.
Prinos zrelih plodova je 1.000-2.000 kg/ha.

31

Foeniculum vulgare Mill.

MORA^
Mora~ uspeva skoro na svim
zemlji{tima, ali najbolje prinose daje
na dubokim, plodnim i rastresitim
zemlji{tima, neutralne do slabo
alkalne reakcije. Na istom zemlji{tu
ostaje 3-5 godina. Najbolji predusevi su okopavine.
Priprema zemlji{ta se sastoji od
dubokog jesenjeg oranja, uz uno{enje ve}ih koli~ina fosfornih i kalijumovih |ubriva: 80-100 kg/ha P i
40-60 kg/ha K, dok se azot unosi
tokom vegetacije. Stajsko |ubrivo
nije neophodno. U prole}e se zemlji{te priprema za setvu.
Mora~ se razmno`ava iz semena. Seje se sejalicama na me|urednom rastojanju od 36-48 cm,
broj biljaka u du`nom metru bi trebalo da bude 60-80, dubina setve
je 2-3 cm. Seje se krajem marta ili
po~etkom aprila. Za setvu 1 ha
potrebno je 8-10 kg semena.
Nega zasada se sastoji od 2-3 me|uredna kultiviranja i okopavanja. Korov
se uni{tava mehani~ki ili uobi~ajenim sredstvima: Prometrin S-50 (4 kg/ha),
Aresin (3 kg/ha) i dr. Bolesti i {teto~ine se preventivno spre~avaju tinkturom
koprive i rastavi}a ili se primenjuju hemijska sredstva: Sistemin 40 (1,5-2 l/ha),
Fosdrin 10% i dr.
Kada 70% plodova dobije sivomrku boju pristupa se `etvi kombajnima. Plodovi se dosu{uju da vlaga bude ispod 10%.
U prvoj godini prinos plodova je oko 600 kg/ha, a kasnije
1.000-2.000 kg/ha.

32

Glycirrhiza glabra L.
SLATKI KOREN
Najbolje uspeva na pesku{ama
i peskovitim ilova~ama. Na istoj
povr{ini se mo`e gajiti i do 20 godina. Pogodna je za vezivanje zemlji{ta u zoni erozije.
Priprema zemlji{ta se sastoji u
jesenjem dubokom oranju kada se
zaorava kompost ili stajnjak ili mineralna |ubriva: 30 g/m2 superfosfata i 20 g/m2 kalijumovih soli, dok
uno{enje azota nije potrebno, jer
biljka pripada mahunarkama. Predsetvena priprema se vr{i neposredno pre sadnje.
Slatki koren se naj~e{}e razmno`ava vegetativno, iz reznica.
Sadni materijal se priprema u jesen
ili prole}e, zavisno kada se sadi.
Reznice se uzimaju od korenova biljaka starih 2-3 godine, du`ine su
15-20 cm, sa 3-4 pupoljka, sade se
na dubinu od 15-20 cm, najbolje u
jesen. Sade se na razmaku 60-80 cm
izme|u redova i 25-30 cm u redu.
Za 1 ha potrebno je 20.000 reznica.
Sladi} je podlo`an gljivi~nim bolestima, posebno u uslovima pove}ane
vlage, a od {teto~ina napada ga prugasta pipa. Preventivno se prska vodenim
ekstraktom belog i crnog luka ili fungicidima i insekticidima. Zemlji{te se redovno
obra|uje i time {titi od korova.
U tre}oj ili ~etvrtoj godini vadi se koren, krajem septembra ili u
oktobru, plugom ili preoravanjem. Glave korena se vra}aju u zemlju.
Posle ~i{}enja i pranja koren se su{i na 60C.
Svake 3-4 godine sa iste povr{ine se mo`e dobiti 1.000-2.000 kg
suvog korena po hektaru.

33

Helichrysum arenarium (L.) DC.

SMILJE
Nema dostupnih podataka iz literature o gajenju ove vrste. Me|utim, kako se radi o veoma ugro`enoj
vrsti potrebne industrijske sirovine
mogu se dobiti jedino sa planta`a,
na prirodnom stani{tu. Odgovaraju
joj pe{~ana zemlji{ta lakog mehani~kog sastava.
Priprema zemlji{ta se sastoji od
jesenjeg oranja kada se ujedno
unosi azotno |ubrivo, 20-30 g/m2
azota. U prole}e, neposredno pre
setve, izvr{i se plitka priprema
zemlji{ta.
Smilje se razmno`ava iz semena. Brzo gubi klijavost, pa se koristi
samo ono koje je prikupljeno prethodne godine u jesen. Seje se {to je
ranije mogu}e na me|urednom
odstojanju od 45 cm, na du`inu od
1 m utro{i se 0,1 g semena. Seje se
po tihom vremenu, kada je temperatura 6-8C, u uslovima vlage klija
za 8-10 dana.
Glavna nega zasada sastoji
se u uklanjanju korova. Nisu
zapa`ene bolesti i {teto~ine.
Sa biljke se skidaju cvetni vrhovi na po~etku otvaranja cvetova.
Ako se vegetaciona sezona produ`i mogu}e su 2-3 `etve.
Sa 1 m2 prikupi se oko 0,15 kg suve droge.
Seme sazreva u periodu od avgusta do septembra, kada se prikuplja odsecanjem vrhova biljaka koji se ostavljaju da dozre, a zatim se
ru~no trljaju po hartiji i izdvajaju semenke re{etanjem na situ promera
0,25 mm.
Sa 1 m2 dobija se oko 10 g semena.

34

Hyssopus officinalis L.
MILODUH
Izop nema velikih zahteva prema vrstama zemlji{ta, ali mu ne
odgovaraju slana i zabarena zemlji{ta. Osetljiv je na nedostatak vlage
u zemlji{tu. Na istom zemlji{tu uspeva 5-6 godina. Kao predusevi su
najbolje mahunarke ili rane povrtarske kulture.
Pripremanje zemlji{ta se obavlja u jesen dubokim oranjem kada
se unosi 3-4 kg/m2 dobrog komposta ili stajnjaka, a tako|e i azotno,
fosforno i kalijumovo |ubrivo u
odnosu 20:80:15 g/m2. U prole}e se
vr{i predsetvena priprema zemlji{ta.
Izop se razmno`ava semenom,
{to ranije u prole}e. Seje se na razmaku 50-70 cm me|u redovima i
120-150 klijavih semenki u redu,
na dubini 1-2 cm. Za 1 ha utro{i se
3-5 kg semena. Ranije se izop razmno`avao deobom starih `bunova ili
pomo}u rasada.
Nega zasada se sastoji u redovnom me|urednom kultiviranju i
okopavanju. Korov se uni{tava mehani~ki, a mo`e i upotrebom Prometrina S-50 (3-5 kg/ha), pre
nicanja. Od pepelnice se preventivno {titi tinkturom belog i crnog
luka ili preparatima na bazi bakra.
Kosi se na po~etku cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja
u fazi punog cvetanja. Su{i se
dok vlaga ne bude ispod 12%.
Prinos izopa u prvoj godini je
2-3 t/ha, a kasnije 6-10 t/ha
sve`e droge.
Prinos etarskih ulja je 8-15 kg/ha.

35

Inula helenium L.
OMAN
U prirodi raste na vla`nim
mestima, pored potoka, pa je
po`eljno planta`iranje ove biljke u
prirodnim uslovima. Priprema zemlji{ta se obavlja u jesen: duboko
oranje (35-40 cm) kada se zaorava 4-5 kg/m2 komposta ili stajskog
|ubriva. U prole}e se izvr{e pretsetvene pripreme.
Oman se razmno`ava semenom, proizvodnjom rasada i korenovim glavama. Setva se obavlja
rano u prole}e, na dubini 2-3 cm i
na me|urednom rastojanju od
70 cm. Na 1 du`ni metar unese se
oko 0,2 g semena, odnosno oko
100 semenki. Sadnja korenovih
glava se obavlja u jesen ili rano
prole}e, na istom rastojanju me|u redovima, u redu na rastojanju
30-40 cm. Ako se razmno`ava iz
rasada na stalno mesto se
prenosi kada u rozeti ima dobro
formirane listove.
Nega zasada se sastoji u
redovnom me|urednom kultiviranju i okopavanju. Pri tome se unosi
50 g/m2 azotnog |ubriva.
Berba korenova vr{i se druge, a najbolje tre}e godine, u jesen.
Koren se vadi plugom, pere se jakim mlazom, uzdu` se razre`e i
sasitni na delove duge 10-15 cm, ostavi 2-3 dana ispod nadstre{nice
u sloju ne debljem od 5 cm, a zatim su{i na temperaturi od 40C, da
ne potamni.
Od dvogodi{njih biljaka prinos je 3 kg/m 2 , a od trogodi{njih
6 kg/m2 . Prinos semena je 30 g/m2 .

36

Majorana hortensis Moench.

MAJORAN
Najbolje prinose daje na bogatom, rastresitom zemlji{tu, sa uslovima za navodnjavanje. Mlade biljke
izmrzavaju na -1C, a starije na -4C.
Najbolji predusevi su jednogodi{nje
leguminoze.
Priprema zemlji{ta se sastoji u
dubokom oranju (30-40 cm), koje se
obavlja u jesen, pri ~emu se unosi
kompost ili stajsko |ubrivo, ako to
nije u~injeno u predusevu. U jesen
se unese i oko 450 kg/ha NPK
|ubriva (15:15:15 ili 11:11:11). Na
prole}e se zemlji{te obra|uje
povr{inski.
Majoran se razmno`ava semenom ili iz rasada proizvedenog u
toplim lejama, {to daje bolje rezultate. U tople leje se seje februara,
rasa|uje kada dostigne visinu od
10-15 cm, na 1 m2 dobije se oko
1.700 sadnica. Iz toplih leja se iznosi
kada prestanu prole}ni mrazevi. Sadi se na rastojanju 40 25 cm. Za 1 ha
potrebno je oko 100.000 sadnica.
Nega zasada se sastoji u redovnom
kultiviranju, okopavanju, prehranjivanju azotnim |ubrivom i za{titi od bolesti i {teto~ina.
Majoran napada Alternaria. [titi se tinkturom koprive, rastavi}a ili sinteti~kim fungicidima.
Majoran se `anje ili kosi u punom
cvetu. Obi~no se dobijaju dve berbe
godi{nje. Kosi se na visini 5-6 cm od
zemlje, su{i se u su{nici na 35-40C.
Prose~an prinos herbe je 1.500-2.000 kg/ha.

37

Melissa officinalis L.
MATI^NJAK
Najbolje prinose daje na plodnim, rastresitim, umereno vla`nim
zemlji{tima, neutralne do slabo kisele reakcije. Ne odgovaraju joj te{ka i
prevla`na zemlji{ta. Na istom zemlji{tu mo`e ostati 6-8 godina, a na istoj
povr{ini se mo`e gajiti 4-5 godina.
Zemlji{te se priprema u jesen
dubokim oranjem, kada se unosi
25-30 t/ha komposta ili stajskog
|ubriva i kombinovano mineralno
|ubrivo u zavisnosti od plodnosti
zemlji{ta.
Mati~njak se razmno`ava direktnom setvom, iz rasada i deobom
starih busenova. Seje se u jesen ili
prole}e na rastojanju od 60 cm
me|u redovima. Po hektaru se
utro{i 8-10 kg semena.
Najbolji rezultati se posti`u kada
se proizvodi iz rasada. Pre setve
seme se stratifikuje, dr`i se u vodi
15 do 20 h ili se dva dana duboko
zamrzava, a zatim se seje u hladne
leje. Nakon 6-8 nedelja rasad se
preme{ta na stalno mesto, na rastojanju od 50 cm me|u redovima i
30 cm u redu. Za hektar je potrebno oko 60.000 sadnica.
Nega zasada se sastoji od 2-3 kultiviranja i okopavanja, i prihranjivanja.
Korov se uni{tava mehani~ki ili posle prve berbe Prometrinom S-50 (3 kg/ha).
Preventivno, protiv gljiva se preporu~uje ekstrakt koprive, rastavi}a i pelina, ili
fungicidi. Prskanje prirodnim sredstvima smanji}e broj parazita, a ako je potrebno
koriste se insekticidi, vode}i ra~una o dozama i karenci.
U toku jedne vegetacije dobijaju se dva otkosa. Kosi se pre cvetanja, na 3-4 cm iznad zemlje, su{i na temperaturi do 40C, da vlaga
bude ispod 12%.
Druge i tre}e godine prinos je do 4.000 kg suve droge po hektaru.
Posle pete godine prinos opada.
38

Mentha piperita L.
PITOMA NANA
Dobro uspeva na zemlji{tima
bogatim organskim materijama, na
osun~anim mestima, u uslovima
umereno kontinentalne klime. Ima velikih potreba za vodom. Na istom
zemlji{tu se gaji 2-3 godine.
U jesen se vr{i duboka obrada zemlji{ta, na 25-30 cm dubine,
kada se zaore 20-30 t stajnjaka po
hektaru, a tako|e i 100-120 kg/ha
P2O5 i 120-150 kg/ha K2O.
Nana se razmno`ava stolonima,
na dubini od 10 cm, me|urednom rastojanju od 70 cm, kontinuirano u redu. Za
hektar je potrebno 1.200-1.500 kg stolona, ako se sadi ma{inski.
U toku vegetacione sezone 2-3
puta se me|uredno kultivira i u redu
okopava, ~ime se mehani~ki odstranjuje korov. Pri okopavanju unosi se
oko 150 kg/ha azota. Zalivanjem,
posle prvog otkosa, prinos se uve}a i
do 40%.
Protiv bolesti i {teto~ina preventivno se mo`e primeniti vodeni ekstrakt
koprive i rastavi}a. Ukoliko je potrebno,
protiv r|e i pepelnice koriste se fungicidi, a od {teto~ina se {titi kao i ratarske
kulture. Vodi se ra~una o karenci!.
Ako se sadi u jesen, a
produ`i se sezona, naredne godine
mogu}e su tri kosidbe. Kosi se
neposredno pre otvaranja cvetova (za proizvodnju etarskog ulja u fazi
cvetanja). U uslovima stabilnog vremena ostavlja se na parceli 3-4 h
da svene, a zatim se su{i na temperaturi od 35-40C. Posle su{enja
preko sita se skidaju listovi, ako tehni~ke mogu}nosti dozvoljavaju
(rebleri!) bolje je to u~initi pre su{enja.
Najve}i prinos dobija se druge godine, 15-25 t/ha sve`e, 4-5 t/ha
suve herbe, odnosno 1,5-2,5 t/ha suvih listova.
39

Ocimum basilicum L.
BOSILJAK
Najbolje uspeva na rastresitom i
dubokom zemlji{tu. Osetljivost ove
biljke na mrazeve je velika, {to je
limitiraju}i faktor njenog planta`iranja. Gaji se u plodoredu, u protivnom se javljaju bolesti i {teto~ine.
Najbolji predusev su jednogodi{nje
mahunarke.
U jesen se obavlja duboko oranje (30-40 cm), u prole}e plitka
obrada neposredno pre setve.
Ako je predusev dobio stajsko
|ubrivo, nije potrebno da se
ponovo unosi. Pri osnovnoj obradi unosi se 60-80 kg/ha P2O5 i
120-140 kg/ha K2O.
Bosiljak se razmno`ava iz rasada: polovinom marta se seje u nezagrejane leje pokrivene najlonom, na
10-15 cm izme|u redova i 0,5 cm
dubine. Proizvodnja rasada za hektar dobija se na 350-400 leja uz
utro{ak 0,6 do 1,2 kg semena. Na
stalno mesto se prenosi kada
prestanu opasnosti od poznih
marazeva, na rastojanju 40-50 cm
me|u redovima i 25-30 cm u redu.
Sadnice bi trebalo dobro zaliti.
Kultiviranjem i okopavanjem
uni{tava se korov.
Bosiljak daje dve `etve: prva po~etkom cvetanja, a ako se otkosi
na visini 10-15 cm od zemlje da}e i drugu `etvu koja se obavlja pre
jesenjih mrazeva.
Prinos je 1.200-1.500 kg/ha suve droge.
U na{im uslovima mogu se gajiti sve tri forme bosiljka: krupnolisni, sitnolisni i sa naboranim listovima.

40

Petroselinum crispum (Mill.)

Nym.
PER[UN
Najbolje prinose daje na plodnom, dubokom i rastresitom tlu. Ima
velike potrebe za vodom. Per{un
mo`e da izdr`i i do -10C bez
o{te}enja.
Priprema zemlji{ta se sastoji u
dubokom jesenjem oranju, pri
~emu, ako to nije ura|eno kod preduseva, se unosi i do 40 t/ha stajskog |ubriva, 80-120 kg fosfornog i
60-100 kg kalijumovog |ubriva.
Per{un se seje, naj~e{}e, u
prole}e sejalicom na me|urednom rastojanju 30-40 cm. Dubina
setve je 2-3 cm. Po hektaru se
utro{i 8-12 kg semena.

Nega zasada se sastoji od

okopavanja, me|urednog kultiviranja i uno{enja azotnih |ubriva
(60-90 kg/ha). Pri ovim operacijama
vr{i se prore|ivanje, naro~ito kod
varijeteta koji imaju zadebljali koren.
Li{}e se skida u toku
godine u 2-3 `etve, koren u
jesen. Prikupljeni delovi se
su{e na temperaturi do 40C,
dok vlaga ne bude ispod 14%.
Prinos lista u prvoj godini
je 2-3,5 t/ha, a korena do 4 t/ha.
Ako se gaji za dobijanje
etarskog ulja iz nadzemne
mase prinosi su do 50 kg/ha
etarskog ulja.

41

Pimpinella anisum L.
ANIS
Pogodna su topla, plodna i
umereno vla`na tla. Gaji se u
plodoredu, najbolje posle |ubrenih
okopavina.
Duboko oranje se obavlja u
jesen, uz uno{enje 20-30 t/ha stajskog |ubriva, ako to nije ura|eno
kod preduseva. U prole}e se pristupa lakoj obradi zemlji{ta, neposredno pre setve.
Pre setve izvr{iti stratifikaciju
semena: seme se kvasi vodom temperature 18-20C nekoliko sati,
neko vreme se dr`i na temperaturi
18-22C dok se ne pojave beli
vrhovi. Ako se seme odmah seje
su{i se u tankom sloju. Setva se
obavlja na 2-3 cm dubine, na
me|urednom rastojanju od 45 cm i
15 cm u redu. Utro{i se 1,5 kg
semena na 10 ari.
Seme ni~e za 15 do 20 dana. Nega zasada sastoji se od 2-3 kultiviranja i
okopavanja, jer je anis veoma osetljiv na prisustvo korova. Pri tom se unosi amonijum nitrat (100-150 kg/ha).
Za{tita od bolesti i {teto~ina se obavlja preventivnim tretiranjem ekstraktima
koprive, pelina, rastavi}a, a po potrebi i hemijskim sredstvima. Napadaju ga gljivice
(Cerospora, Plasmospora). Najbolja za{tita je u upotrebi zdravog semena.
Prikupljanje plodova se obavlja kada 60-70% njih sazri, obavlja se kombajnom na ve}im povr{inama, a na manjim `etva se
obavlja na visini od 10-12 cm iznad zemlje, ostavi se da se dosu{i
4-5 dana, zatim omlati. Plodovi se dosu{e ~estim lopatanjem, dok
vlaga ne bude ispod 14%.
Sa hektara se prikupi 600-1.000 kg plodova.

42

Rosa sp.
DIVLJA RU@A
S obzirom da u prirodi ima
dovoljnih koli~ina divlje ru`e (Rosa
canina L.), zadnjih godina vr{eni su
poku{aji gajenja selekcionisanih
vrsta sa krupnijim plodovima, ~esto
bez bodlji i istra`ivanja mogu}nosti
za njihovu mehanizovanu obradu.
Naj~e{}e se planta`iraju Rosa
rugosa i R. cinnamomea.
Rosa cinnamomea L. najbolje
uspeva na nadmorskoj visini od 6001.200 m, na umerno vla`nim i prohladnim, dobro osvetljenim terenima.
Priprema zemlji{ta se obavlja
u jesen: pri dubokom oranju
unese se 20-30 t/ha stajskog
|ubriva i 600 kg/ha superfosfata,
odnosno do 500 kg/ha kalijumovog
sulfata. U prole}e se izvr{i predsetvena priprema zemlji{ta.
Ru`a se razmno`ava iz rasada. Pre setve seme se stratifikuje: na 24 h pre
setve seme se tretira 0,02%-nim rastvorom vitamina B1 ili 0,01%-nim rastvorom vitamina PP, ostavlja se u pesku (1:3) 15-20 dana, na temperaturi od 0-2C, a zatim
se seje u leje na rastojanju od 30 cm me|u redovima. Rasad za 1 ha se proizvede
od 30-50 kg semena. Rasad se pikira i iznosi na stalno mesto u jesen iste godine.
Sigurniji na~in je razmno`avanje formiranim selekcioniranim sadnicama.
Sadi se na me|urednom rastojanju od 3 m i 1,2 m u redu. Ako se kopaju jame
(40 40 40) u svaku se doda 7-8 kg pregorelog stajskog |ubriva, 200 g superfosfata i 50 g kalijumovog fosfata. Najbolje vreme za sadnju je jesen, posle opadanja listova.
Najbolja za{tita od korova je mehani~ka obrada. Od bolesti se {titi preventivnim tretiranjem tinkturom koprive i rastavi}a (1:1) ili hemijskim sredstvima.
Plodovi sazrevaju istovremeno, su{e se u su{nici na po~etnoj temperaturi od 80-90C jedan sat, a kasnije na 60C, sve dok vlaga ne bude
ispod 14%.
Prinos u punoj rodnosti je, u petoj godini, i do 15.000 kg/ha plodova.
Prose~ni prinos je 10.000 kg/ha.

43

Rosmarinus officinalis L.
RUZMARIN
Ruzmarin je mediteranska (submediteranska) biljka koja se u kontinentalnom delu gaji kao vrtna biljka.
Limitiraju}i faktor za njeno planta`iranje je temperatura - osetljiva je
na niske temperature i bez za{tite
izmrzne.
Mo`e se gajiti na zaklonjenim
mestima, koja u toku zime nisu
izlo`ena ekstremno niskim temperaturama, a takve su uglavnom
klisure (npr. Si}eva~ka klisura).
Priprema zemlji{ta se sastoji od
dubokog oranja u jesen, pri ~emu
se unosi kompost ili stajsko |ubrivo.
U prole}e se izvr{i laka obrada
zemlji{ta, neposredno pre sadnje.
Najpouzdaniji na~in sadnje je
formiranim, u`iljenim sadnicama.
Sadi se na me|urednom rastojanju
od 70 cm i 35 cm u redu.
Nega zasada sastoji se u redovnoj borbi protiv korova, kultiviranjem i okopavanjem, pri ~emu se
unose azotna |ubriva. Nisu zapa`ene bolesti i {teto~ine.
U fazi cvetanja (maj, juni)
`bunovi se {i{aju na 10-15 cm
iznad zemlje, su{e na promajnom mestu ili u su{nici na temperaturi do 40C, posle su{enja
se listovi omlate.

44

S a l v i a o f f i c i n a l i s L.
@ALFIJA
@alfija je toploljubiva vrsta, dobro uspeva na zaklonjenim povr{inama, jer je osetljiva na mraz,
naro~ito na golomrazicu. Najbolje
prinose daje na rastresitim, plodnim
i lakim zemlji{tima, gde se mo`e
zadr`ati 4-6 godina.
Jesenja priprema zemlji{ta se
sastoji od oranja na dubini od
25 cm, pri ~emu se unosi 2 kg komposta ili stajskog |ubriva po 1 m2,
20 g azotnih i po 10-15 g fosfornih i
kalijumovih |ubriva. U prole}e, neposredno pre setve, vr{i se fina
priprema zemlji{ta.
@alfija se razmno`ava direktnom setvom rano u prole}e na dubini od 3-4 cm i me|urednom rastojanju 40-60 cm. Utro{ak semena
je 0,8 kg/m2. Kasnije se izvr{i
prore|ivanje na 35 cm u redu.
U prvoj godini porast biljke je veoma spor. Nega zasada se sastoji u stalnom mehani~kom ukljanjanju korova, kultiviranjem i okopavanjem. Retko je
napadaju bolesti i {teto~ine.
Prve godine prikupljanje listova se obavlja septembra, otsecanjem
nadzemnog dela, a ostalih godina pri plodono{enju. Ako se prikupljaju listovi za
destilaciju etarskog ulja, ~ini se to u vreme cvetanja biljke.
Ubrana masa se su{i na temperaturi 40C, listovi se odvajaju kada
su suvi, preko mre`a.
Prinos je do 200 g/m2 suve lisne mase.

45

Satureja hortensis L.
^UBRIKA
Najbolje prinose daje na strukturnim, plodnim, dubokim, ocednim
i dobro osun~anim zemlji{tima. Pri
dubokom oranju unosi se 30-40 t/ha
komposta ili stajskog |ubriva i NPK
|ubrivo. U prole}e izvr{i se laka
predsetvena obrada.
^ubrika se razmno`ava semenom, direktnom setvom ili proizvodnjom rasada. Direktna setva se
obavlja rano u prole}e, jer ~ubrika
nije mnogo osetljiva na kasne
prole}ne mrazeve. Setva se obavlja na me|urednom rastojanju od
30 cm, kontinuirano u redu, plitko
jer seme klija samo u prisustvu svetlosti. Za hektar se utro{i 7-10 kg
semena.
Ako se proizvodi iz rasada,
na stalno mesto se sadi na rastojanju me|u redovima od 45 cm
i 20-25 cm u redu.
Na po~etku ~ubrika je vrlo osetljiva na prisustvo korova, pa je
potrebno ~esto kultiviranje i okopavanje. Malo oboljeva, pa se ne primenjuju mere za{tite.
@etva ~ubrike se obavlja u fazi
punog cvetanja, nakon ~ega se zalije i
unese azotno |ubrivo samo u me|uredni
prostor. Po`njevena masa se su{i na promajnom mestu ili u su{nicama na temperaturi do 35C.
Prinosi sa 1 ha su oko 10 t sve`e mase.

46

Sinapis alba L.
BELA SLA^ICA
Najbolji prinos se posti`e na
plodnom strukturnom zemlji{tu,
neutralne reakcije. Ne sme da se
gaji na istom zemlji{tu posle
kupusnja~a.
Osnovna obrada se izvodi u
jesen: pri dubokom jesenjem oranju
(oko 30 cm) zaorava se oko 30 t/ha
stajskog |ubriva, ako to nije u~injeno kod preduseva, i mineralna
|ubriva u koli~ini koja zavisi od sastava zemlji{ta.
Bela sla~ica se razmno`ava
semenom, direktnom setvom. Setva
se obavlja marta-aprila, na me|urednom rastojanju od 30-50 cm, na
dubini 0,5-1 cm. Gustina biljaka u
redu je 80-100. Za 1 ha utro{i se
5-6 kg semena.
Nega zasada se sastoji od 2-3 kultiviranja i okopavanja, kada se unosi
100-300 kg/ha azotnog |ubriva, {to zavisi od potreba.
Korovi se uni{tavaju mehani~ki ili treflanom (2-3 kg/ha), a protiv {teto~ina se
primenjuje fosdrin 10% (2,6-2,8 l/ha).
Bela sla~ica sazreva neravnomerno, zbog ~ega se pre
`etve usev prska 1%-nim
rastvorom Reglona. @anje se
kada seme na vrhu stabla
prelazi iz vo{tane u punu
zrelost, a nadzemni deo biljke
po~inje da se su{i. Seme se
dosu{i u promajnim prostorijama, uz ~esto lopatanje, da vlaga
bude ispod 12%.
Prinosi su 1.000-2.000 kg/ha semena.

47

Thymus vulgaris L.
TIMIJAN
Najbolje uspeva na ju`nim ekspozicijama, na lakim i toplim
zemlji{tima. Na istom mestu ostaje
4-5 godina. Najbolji predusevi su
ozime `itarice i |ubrene okopavine.
Posle ubiranja preduseva izvr{i
se oranje na 27-30 cm dubine, u
jesen se izvr{i 1-2 kultiviranja, u
prole}e se izvr{i laka obrada
zemlji{ta, neposredno pre setve.
Timijan se razmno`ava direktnom setvom, rano u prole}e, na
me|urednom rastojanju 45-60 cm i
dubine 1-1,5 cm. Utro{i se 600-700 g
semena na 10 ari.
Ako se sadi iz rasada to se ~ini
u jesen, na me|urednom rastojanju 40-50 cm i rastojanju u redu
20-30 cm.
U po~etnom periodu zasad se
razvija sporo, pa je neophodno uni{tavanje korova, mehani~ki, kultiviranjem i okopavanjem. Druge godine, rano u prole}e unosi se 10-15 kg
azotnog i 20 kg superfosfatnog
|ubriva na 10 ari.
Prve godine timijan se kosi jedanput, a ostalih godina dva puta:
prvi put u periodu punog cvetanja, a drugi put septembra ili oktobra.
Kosidba se obavlja odsecanjem busenova na 10 cm od zemlje. Ako se
ubrana masa koristi za dobijanje etarskog ulja podvrgava se odmah
destilaciji, a za druge namene se su{i na temperaturi do 45C.
Prinosi su prve godine 1.000-1.500 kg, a u narednim godinama
2.000-4.500 kg droge.

48

Urtica dioica L.
KOPRIVA
Iako se radi o ~estoj ruderalnoj
biljci, potrebno je planta`iranje zbog
sve ve}ih potreba industrije za sirovinama iz ove biljke. Najbolje uspeva na umereno vla`nim zemlji{tima
bogatim organskim materijama.
Otporna je na mraz, tra`i vlagu i
podnosi senku.
Priprema zemlji{ta se sastoji u
dubokom jesenjem oranju, kada se
unosi ve}a koli~ina komposta ili
stajskog |ubriva. U prole}e se izvr{i
predsetvena priprema zemlji{ta.
Kopriva se razmno`ava semenom i deobom korena. Minimalna
temperatura klijanja semena je plus
8C. Seje se na me|urednom rastojanju od 30 cm rano u prole}e, na
dubini 0,5 cm. U su{nom periodu
potrebno je zalivanje. Mlade bilj~ice
se javljaju za 3-4 nedelje.
Sigurniji na~in razmno`avanja koprive je korenovim reznicama. Koren se
vadi u jesen, krati na delove sa pupoljcima du`ine 8-10 cm, a ovi sade odmah na
rastojanju 60 30 cm i na dubini od 6-8 cm. Zemlji{te je prethodno dobro
na|ubreno. Maksimalni razvoj kopriva dobija u 3-4. godini `ivota.
List se prikuplja kada je dobro formiran, pre cvetanja biljke. Sa
oko{enih biljaka se skidaju listovi reblerom i podvrgavaju su{enju u
hladu ili na temperaturi do 40C. Koren se sakuplja u jesen, ru~no ili
plugom, o~isti od zemlje, opere i su{i u su{nicama da ne poplesnivi.
Prinosi su do 4 kg/m2 suvih listova iz dva otkosa.

49

Vaccinium myrtillus L.
BOROVNICA
Sve je ve}i broj poku{aja da se
u planta`e uvedu selekcione sorte:
Erliblu, Ajvanho, Renkokao,
D`ersi i dr., ili da se tipi~na vrsta
gaji na prirodnom stani{tu. Najpogodnija zemlji{ta su sa podzemnim
vodama na 40-60 cm, dok te{ka i
glinovita ne odgovaraju.
U jesen se izvr{i duboko oranje,
pri ~emu se zaore ve}a koli~ina treseta, komposta ili stajskog |ubriva.
U prole}e se obave predsetvene
pripreme.
Borovnica se razmno`ava iz semena ili deobom starih busenova.
Najpouzdaniji na~in je sadnja odnegovanih, selekcioniranih sadnica.
Sadi se na me|urednom rastojanju
od 2,5-3 m i 1,2-1,5 m u redu. Ako
se vr{i dosa|ivanje tipi~ne vrste, to
se ~ini na me|urednom rastojanju
od 1 m i rastojanju u redu od 60 cm.
Korov se uni{tava mehani~ki,
kultiviranjem i okopavanjem.
Po istiskanju soka su{e
se na temperaturi od 65C i
kasnije koriste za dijetetske
proizvode i ~ajeve.
Po~inje da ra|a druge
godine, a puni rod dosti`e u
petoj godini kada se ubere oko
5.500 kg/ha plodova.

50

Valeriana officinalis L.
ODOLJEN
Odgovaraju joj umereno vla`na
do vla`na zemlji{ta, neutralne do
slabo alkalne reakcije. Kao predusevi se koriste jari usevi, krompir i
krmne biljke.
Priprema zemlji{ta po~inje u jesen, dubokim oranjem na 25-27 cm,
kada se zaorava 30-40 t/ha stajskog
|ubriva. U prole}e ili jesen, neposredno pre sadnje se obavi kultiviranje, kada se unosi superfosfat
400-600 kg/ha i kalijumov fosfat
150 kg/ha.
Odoljen se razmno`ava iz semena, rasada ili deobom korenovih
glava.
Pre direktne setve izvr{i se
stratifikacija semena u trajanju od
1,5 meseci. Pome{ano sa peskom
(1:5) seje se ma{inski na rastojanje
me|u redovima od 45 cm i dubini
od 1,5 cm.
Sigurnije je razmno`avanje iz
rasada. Za 1 m2 potrebno je 2-3 g
semena, a sadnice za 1 ha obezbede se sa 25-30 m2 leja. U jesen
rasad se prenosi na stalno mesto na
rastojanju 70 50 cm.
Nega zasada se sastoji u me|urednom kultiviranju, okopavanju (samo do
kraja juna, kasnije se korov plevi). Bolesti i {teto~ine se preventivno spre~avaju tinkturom koprive ili uobi~ajenim hemijskim sredstvimna.
U toku vegetacije skidaju se korenovi kako bi biljka napravila {to
masivniji korenov sistem. Koren se vadi plugom u jesen, o~isti od
zemlje, opere mlazom vode, uzdu` rascepi, skrati i su{i na temperaturi
do 45C.
Prinosi su oko 2.000 kg/ha suvog korena.

51

Tabela 1. Kalendar prikupljanja lekovitih biljaka na planta`ama

Vrsta
Althea officinalis L.

Deo droge

Vreme sakupljanja

koren, list

VII-X

Anethum graveolens L.

seme

VII

Angelica archangelica L.

koren

X-III

Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.

list

VIII-X

Artemisia dracunculus L.

list

VII-X

Calendula officinalis L.

cvet

VI-X

Carum carvi L.

plod

VII-VIII

Chamomilla recutita (L.) Raush.

cvet

V-VI

Chelidonium majus L.

herba

IV-XI

Coriandrum sativum L.

plod

VII-VIII

Foeniculum vulgare Mill.

seme

VII-X

Glycyrrhiza glabra L.

koren

XI-III

Helichrysum arenarium (L.) D. C.

herba

VII-VIII

Hyssopus officinalis L.

herba

VII-VIII

Inula helenium L.

koren

XI-III

Majorana hortensis Moench.

herba

VI-IX

Melissa officinalis L.

herba

VI-VII

Mentha piperita L.

herba

VI-VIII

Ocimum basilicum L.

herba

VIII-IX

koren, list

IV-XI

Petroselinum crispum (Mill.) Nym.

Pimpinella anisum L.

seme

VII-VIII

plod

VIII-X

list

VIII-IX

Salvia officinalis L.

herba

V-VII

Satureja hortensis L.

herba

VI-X

Sinapis alba L.

seme

VI-VII

Thymus vulgaris L.

herba

VI-X

Urtica dioica L.

herba

V-IX

list, plod

VIII

koren, herba

VI-X

Rosa canina L.
Rosmarinus officinalis L.

Vaccinium myrtillus L.
Valeriana officinalis L.

52

Tabela 2. Vrste aromati~nih biljaka u redovnoj proizvodnji

iz kojih se dobija etarsko ulje (Stepanovi} i sar., 2003)
Vrsta

Naziv etarskog ulja Deo biljke iz kog

se dobija ulje
Aetheroleum

Anethum graveolens L.

Anethi

herba, fructus

Angelica archangelica L.

Angelicae

radix

Artemisia dracunculus L.

Dracunculi

herba

Carum carvi L.

Carvi

fructus

Coriandrum sativum L.

Coriandri

fructus

Foeniculum vulgare Mill.

Foeniculi

fructus

Helichrysum italicum (Roth.) G.Don.

Helichrysi

flos

Hyssopi

herba

Lavandulae

flos

Hyssopus officinalis L.
Lavandula sp.
Levisticum officinale Koch.
Matricaria chamomilla L.
Melissa officinalis L.

Levistici

herba, fructus, radix

Chamomillae

flos

Melissae

Mentha piperita L.

Menthae pip.

herba
herba

Ocimum basilicum L.

Basilici

herba

Origanum vulgare L.

Origani

herba

Petroselini

herba, fructus

Anisi

fructus

Salviae

herba

Saturejae kitaibelii

herba

Thymi

herba

Valerianae

radix, rhizoma

Petroselinum sativum Hoff.

Pimpinella anisum L.
Salvia officinalis L.
Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.
Thymus vulgaris L.
Valeriana officinalis L.

53

BIOTEHNOLO[KI POSTUPCI
Razra|eni su postupci, uglavnom u laboratorijskim uslovima, uzgoja lekovitih biljaka na hranljivim podlogama uz pomo} hormonskih sastojaka (in vitro).
Kombinacijom hormona (citokinina, auksina i dr.), mineralnih materija i drugih
potrebnih komponenata usmerava se razvoj izdvojenih }elija ili tkiva u odre|enoj
fazi (rast, u`iljavanje, produkcija korisnih-lekovitih materija i dr.).
Svaka faza zahteva hranljivu podlogu odre|enog sastava, zavisno od potreba biljke i zahteva za odre|enim lekovitim materijama u njoj. Kako se ~itav proces
odvija u sterilnim uslovima, dobija se bezvirusni sadni materijal.
Dobijene bezvirusne sadnice se u narednoj fazi multipliciraju, pa se dobija
veliki broj sadnica sa istim svojstvima. Nakon pripreme one se iznose na planta`u,
gde se primenjuju potrebne agrotehni~ke mere razvoja biljne vrste, sve do `etve.
Ovaj na~in obezbe|enja biljnih sirovina se naro~ito praktikuje u razvijenijim
zemljama, radi za{tite prirodnih resursa retkih lekovitih biljaka za kojima postoje
potrebe u preradi. Tako|e, na ovaj na~n se obezbe|uju sadnice bez virusa za
biljne vrste koje se te{ko umno`avaju u prirodnim uslovima. U Institutu za biolo{ka
istra`ivanja "Sini{a Stankovi}" u Beogradu razvijena je tehnologija gajenja tako
tra`ene lincure i mnogih drugih lekovitih i hortikulturnih biljaka.

54

PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA

PRANJE LEKOVITIH BILJAKA
Izuzev krtolastih i drugih biljnih droga koje rastu u zemlji, pranje nije potrebno ukoliko su ispo{tovani svi zahtevi prikupljanja i planta`iranja. Ako se vr{i, obavlja se pod mlazom vode, nikako potapanjem. Kada se ocedi pristupa se narednim
fazama prerade.

SU[ENJE
Procesom su{enja najlak{e i najbolje se konzerviraju biljne sirovine.
Su{enjem se odstranjuje vlaga koja doprinosi brzom propadanju biljnih droga.
Sadr`aj vlage u biljnim drogama ne treba da bude ve}i od 12-15%. Su{enje mo`e
biti prirodno i ve{ta~ko.
Prirodno su{enje se vr{i na promajnim mestima, bez direktne sun~eve
svetlosti i toplote, osim kada se su{i sirovina sa grubljom strukturom (koren, kora,
mesnati biljni delovi i sl.). Du`ina su{enja zavisi od strukture biljnih sirovina, stepena usitnjenosti i klimatskih prilika. Ne`niji biljni delovi (cvet, list) se su{e kra}e,
8-10 dana, bez okretanja, a grublji du`e, dok se savijanjem ne lome (koren, kora),
ili kada se pri lopatanju ~uje jasan zvuk da su suvi (plod, seme). Su{enje se obavlja pod nadstre{nicama ili u zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom. Biljni
materijal mora biti za{ti}en od prisustva `ivotinja. Za su{enje se koriste lese. Biljne
droge ne smeju biti u dodiru sa zemljom.
Ve{ta~ko su{enje se obavlja u su{arama u struji toplog vazduha.
Naj~e{}e se koriste tunelske i podne su{are (termi~ke su{are), gde se biljni materijal izla`e temperaturi. Podne su{are mogu biti sa perforiranim prohromskim podnim plo~ama ili sa mre`om od ner|aju}eg materijala, sa ili bez me{alice, zavisno
od kapaciteta i plate`ne mo}i kupca. U na{oj zemlji ima vi{e proizvo|a~a su{ara
za vo}e, povr}e i lekovito bilje (Progres u ^a~ku, Termoplin u Smederevskoj
Palanci - proizvodni pogon je u Mladenovcu) i dr. Po~ela je proizvodnja i solarnih
su{ara (Galeb iz [apca).

Komorna su{ara

Solarna su{ara
55

Su{are mogu biti prenosno-monta`nog tipa i zidane su{are. Za oba tipa

su{ara bitno je da imaju termogenerator koji obezbe|uje zagrevanje i transport
toplog vazduha do komore za su{enje. Radi u{tede energije obezbe|uje se
recirkulacija toplog vazduha i odvo|enje oslobo|ene vodene pare.
Termogenerator se zagreva kombinovanim energentima: ~vrstim, te~nim i gasovitim. Su{enje se kontroli{e poluautomatski ili automatski, prati se temperatura vazduha kontinuirano i procenat vlage u zagrejanom vazduhu.
Za manje pogone za preradu bilja pogodne su podne su{are kapaciteta do 2.500 kg sirovog biljnog materijala, sa po~etnom vlagom od 70%, koja
}e za 18-22 sata biti svedena na 10-12%. Zavisno od kapaciteta su{ara se
puni ru~no ili mehanizovano.
Tehnolo{ki postupak su{enja u su{arama mora da se razradi za svaku
vrstu biljnih droga, da se sa~uvaju korisne materije u njoj. Dok je za ve}inu biljnih
droga sa etarskim uljima (aromati~ne biljne droge) dovoljno da temperatura bude
od 35-40C, ostale se su{e na temperaturi
i do 60C, ali i jedne i druge moraju da
sa~uvaju prirodnu boju. U nekim slu~ajevima (plod {ipurka, gloga, so~ni plodovi i
dr.) prva dva sata biljni materijal se tretira
temperaturom i do 90C, da se spre~i
po~etno razorno delovanje enzima, da se
biljni materijal stabilizira, a zatim se temperatura vra}a na nivo koji je predvi|en za
tu vrstu droge. Biljni materijal koji sadr`i
labilne supstance (li{}e digitalisa, velebilja, belog buna, tatule, ~emerike, krtole
salepa i dr.), pre su{enja se stabilizira izlaganjem sve`eg materijala dejstvu vrele
pare etanola ili vodene pare. Kapaciteti
su{ara moraju biti uskla|eni sa
povr{inama pod planta`ama lekovitih i
Podna su{ara
drugih korisnih biljaka (duvan i druge
industrijske biljke).
Liofilizacija se jo{ uvek sprovodi naj~e{}e u laboratorijskim uslovima ili u
malim proizvodnim pogonima, re|e u industrijskim uslovima, zbog du`ine trajanja
su{enja jedne {ar`e. Postupak su{enja liofilizacijom odvija se u tri faze:
- smrzavanje biljnog materijala na temperaturi od -50 do -80C;
- sublimacija materijala kada voda iz ~vrstog stanja (led) prelazi u gasovito
stanje (vodena para) i
- sekundarno su{enje na oko 0C, kada nezamrznuti molekuli vode
isparavaju.
Na kraju procesa sadr`aj vode u biljnom materijalu, koji je uvek u amorfnom
stanju, ne iznosi vi{e od 1-4%. Liofilizacija je pogodna za su{enje termolabilnih
materijala. Ovim postupkom se najbolje o~uvaju hemijske i biolo{ke karakteristike
56

biljnih droga i ekstrakata. Osu{eni materijali se lako vra}aju u prvobitno (sve`e)

stanje dodavanjem vode. Za razliku od procesa su{enja u su{arama, postupak
liofilizacije, posebno u industrijskim uslovima je dugotrajan, uz pove}ani utro{ak
energije. Ipak, sve ~e{}e se koristi naro~ito u su{enju biljnih ekstakata. Ako se
osu{eni materijal ~uva u atmosferi inertnih gasova, rok upotrebe biljnih droga i
ekstrakata nije ograni~en.

ODNOS SVE@E I SUVE DROGE I NEKI PARAMETRI KVALITETA

Za biljne droge koje su naj~e{}e u prometu poznati su prinosi,
odnos sve`eg biljnog materijala prema osu{enom. Navodimo samo
neke primere:
- cvet (flos): lipe (Tiliae flos) 4:1; kamilice (Chamomillae flos) 5-6:1; zove
(Sambuci flos) 6-7:1; lavande (Lavandulae flos) 8-9:1 itd.
- list (folium): medve|eg gro`|a (Uvae-ursi folium) 3-4:1; breze (Betulae
folium) 4-5:1; `alfije (Salviae folium) 4-5:1; nane (Menthae piperitae folium)
5-6:1 itd.
- nadzemni deo (herba): kantarion (Hyperici herba) 3,5-4:1; vranilova
trava (Origani herba) 3,5-4:1; ki~ica (Centaurii herba) 4:1; pelin (Absinthii
herba) 4-5:1 itd.
- plod (fructus): anisa (Anisi fructus), mora~a (Foeniculi fructus), kima
(Carvi fructus), korijandra (Coriandri fructus) 1,2-1,5:1; gloga (Crategi
fructus), {ipurka (Cynosbati fructus), kleke (Juniperi fructus) 3:1;
borovnice (Myrtilli fructus) 6-7:1 itd.
- seme (semen): seme sla~ice (Sinapis semen); seme lana (Lini semen)
1,2-1,5:1 itd.
- kora (cortex): kora kru{ine (Frangulae cortex); kora hrasta (Quercus
cortex) 3-4:1 itd.
- koren (radix): koren belog sleza (Althaeae radix); koren lincure
(Gentianae radix) 3-4:1; koren odoljena (Valerianae radix) 4-5:1 itd.
- rizom (rhizoma): rizom trave od srdobolje (Tormentillae rhizoma) 3:1,
rizom i|irota (Calami rhizoma) 4-5:1 itd.

57

Da bi se o~uvao kvalitet biljnih droga, pored drugih uslova, va`no

je da procenat vode u osu{enim drogama ne bude ve}i od 15%.
Ph. Jug. IV (1984) propisuje sadr`aj vode u odre|enoj sirovini:
-

list belog sleza (Althaeae folium) do 15%

koren belog sleza (Althaeae radix) do 14%
list velebilja (Belladonnae folium) do 13%
rizom i|irota (Calami rhizoma) do 14%
cvet kamilice (Chamomillae flos) do 12%
koren sladi}a (Glycyrrhizae radix) do 13%
list pitome nane (Menthae piperitae folium) do 14%
kora hrasta (Quercus cortex) do 12%
list `alfije (Salviae folium) do 12%
rizom trave od srdobolje (Tormentillae rhizoma) do 14%

Tabela 3. Najdu`i rok ~uvanja nekih droga

(Kova~evi}, 2004)
Doma}i naziv

Du`na ~uvanja
(godina)

koren belog sleza

list velebilja

rizom i|irota

plod kima

ki~ica nadzemni deo

cvet kamilice

Equiseti herba

rastavi} nadzemni deo

Farfarae folium

list podbela

Frangulae cortex

kora kru{ine

Gentianae radix

koren lincure

Glycyrrhizae radix

koren sladi}a

10

Myrtillli fructus

plod borovnice

Origani herba

origano nadzemni deo

kora hrasta

krtola ka}una

cvet zove

cvet lipe

rizom trave od srdobolje

list koprive

list medve|eg gro`|a

Droga

Althaeae radix
Belladonnae folium
Calami rhizoma
Carvi fructus
Centaurii herba
Chamomillae flos

Quercus cortex
Salep tuber
Sambuci flos
Tiliae flos
Tormetillae rhizoma
Urticae folium
Uvae ursi folium

MEHANI^KA PRERADA
LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA
Usitnjavanje
Usitnjavanje biljnog materijala mo`e se vr{iti odmah nakon `etve, ako se
sirove biljne droge podvrgavaju vi{im fazama prerade (hidrodestilacija, ekstrakcija i dr.). Usitnjavanje sirovog biljnog materijala vr{i se iz vi{e razloga:
- radi separiranja biljnog materijala i odvajanje nepotrebnih delova i stranih
primesa
- u prihvatni sud mo`e stati ve}a koli~ina materijala za preradu, ve}e {ar`e
- optimalnom usitnjeno{}u biljnog materijala posti`u se ve}i prinosi gotovih
proizvoda (etarskih ulja, ekstrakata)
- zbog ve}ih {ar`i br`e se obradi po`njeveni materijal, ~ime se umanjuju
mogu}nosti pojave negativnih procesa: nepo`eljna fermentacija, smanjenje koli~ine aktivnih materija, razvoj mikroorganizama i dr.
- vr{i se u{teda energije
Usitnjavanjem osu{enog biljnog materijala, uz primenu univerzalnijih radnih
ma{ina za razli~ite biljne droge koje se prera|uju posti`e se:
- usitnjenost prema zahtevima kupaca ili tehnolo{kog procesa dalje prerade
- istovremeno se vr{i separacija, odvajaju se biljni delovi koji nisu nosioci
aktivnih materija i uklanjaju iz daljeg procesa prerade
- ako se koristi radna oprema savr{enije konstrukcije, istovremeno se vr{i
otpra{ivanje, a prikupljeni materijal najsitnije granulacije se koristi za izdvajanje etarskih ulja ili u ekstrakciji, ne baca se
Usitnjavanje sve`eg i osu{enog biljnog materijala vr{i se na seckalicama,
drobilicama i mlinovima. Savremenije radne ma{ine su automatizovane, sa minimum u~e{}a ljudskog rada, samim tim smanjene su mogu}nosti povre|ivanja radnika. Najbolje je kada postoji linija za kontinuiranu preradu, od sve`eg ili osu{enog
biljnog materijala do prera|enog u razli~itim granulacijama. "Alpina" je takve
proizvodne linije ranije proizvodila.
Seckanje se obavlja na seckama razli~itih konstrukcija: sa rotacionim kretanjem no`eva, sa no`evima na bubnju, na ure|ajima sa definisanom du`inom
seckanja (automatsko dovo|enje biljnog materijala), ili kada se materijal dovodi
ru~no, pa du`ina seckanja nije ujedna~ena, {to nije dobro. Na seckama se
prera|uje sve` i suvi biljni materijal.
Drobljenje (uglavnom suvog biljnog materijala) se vr{i u drobilicama, u
kojima radni organ ure|aja nailazi na biljni materijal i svojom aktivno{}u (pritiskom
ili protrljavanjem) ga sitni. Granulacija biljnog materijala se reguli{e razli~itom perforacijom sita. Promenom sita menja se granulacija.
Mlevenje suvog materijala se ostvaruje protrljavanjem dva dela radne
ma{ine koje se kre}u u suprotnom smeru. Kod mlinova prostije konstrukcije granulacija se odre|uje du`inom tretmana biljnog materijala, {to je nepouzdano u
59

odnosu na zahteve kupaca ili dalje prerade.

Kod savremenijih mlnova granulacija se reguli{e promenom sita, a ~esto i uvo|enjem struje vazduha, pa se istovremeno vr{i i separacija
i otpra{ivanje, odnosno odvajanje nepo`eljnih
delova (npr. dla~ica kod usitnjenih plodova
{ipurka).

Mlin

U praksi se koriste mlinovi razli~itih konstrukcija, naj~e{}e proizvedeni u malim privatnim

radionicama,
prema
zahtevima
proizvo|a~a i preradiva~a lekovitih biljaka: mlinovi ~eki}ari koji se koriste i za usitnjavanje
krmnog bilja; mlinovi sa no`evima; mlinovi sa
`rvnjevima sa dve mlinske plo~e izme|u kojih
se sitni biljni materijal. Na internetu se mogu
na}i podaci o proizvo|a~ima mlinova i ostalih
radnih ma{ina: Danix-Petrovaradin, Tehopan
d.o.o. i dr.

Prosejavanje i odvejavanje
Prosejavanje i odvejavanje osu{enih biljnih droga vr{i se uz pomo} sita i zavisi od strujnih osobina biljnog materijala, odnosno brzine vazduha u separatorima
pri kojoj se odvajaju frakcije biljnih droga. Kod savr{enijih ure|aja za usitnjavanje,
prosejavanje i odvejavanje se vr{i istovremeno kada i usitnjavanje. Za svaku biljnu
vrstu se razraduju tehnolo{ki postupci prosejavanja i odvejavanja. Na primeru listova `alfije i mente (Martinov i sar., 1995) dajemo neke podatke o ovom va`nom
segmentu prerade lekovitog bilja:
- separacijom se odvajaju po`eljni od nepo`eljnih biljnih delova prema veli~ini, kao i odvajanje delova drugih biljaka i uklanjanje pra{ine
- sepracija se zasniva na fizi~kim razli~itostima usitnjenih biljnih komponenata (veli~ina separiranih delova biljnih droga i njihovim strujnim osobinama)
- separacija se vr{i u struji vazduha pneumatskih separatora
- delovi koji se razdvajaju moraju biti sa jasnim fii~kim (veli~inskim) razlikama, njihove dimenzije se ne mogu preklapati
- separacija se vr{i nakon odvajanja listova od stabljika reblovanjem (koje se
obavlja ru~no ili ma{inski)
- laboratorijskim ispitivanjima se utvr|uje koje veli~ine biljnih droga sadr`e
najvi{e lekovitih materija, pa se separacija vr{i tako da se dobije najve}a
masa takvih delova
- za svaku biljnu drogu se defini{u strujne osobine

60

VI[E FAZE PRERADE

LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA
Za proizvodnju ili pripremu ekstraktivnih preparata iz biljnih sirovina koriste
se razli~ite tehnike separacije, a naj~e}e hidrodestilacija i ekstrakcija rastvara~ima
(ekstrakcije ~vrsto-te~no). Hidrodestilacijom se dobija etarsko ulje, a ekstrakcijom
rastvara~em ekstrakt.
DESTILACIJA
Prema definiciji ISO (International Standards Organisation),
etarska ulja su uljasti proizvodi intenzivnog mirisa koji se
dobijaju destilacijom iz delova biljaka ili presovanjem iz
kora citrus vo}a (Peki}, 1983). Naziv su dobila zahvaljuju}i
prisustvu karakteristi~nog aromati~nog mirisa i konzistenciji u vidu ulja. Za razliku
od masnih, etarska ulja potpuno isparavaju i na papiru ne ostavljaju mrlju.
Etarska ulja su slo`ene sme{e lako
isparljivih prirodnih organskih jedinjenja:
ugljovodonika, alkohola, aldehida, ketona,
kiselina, laktona, estara i fenola, alifati~ne, alicikli~ne, aromati~ne i heterocikli~ne prirode.
Najve}i deo tih jedinjenja spada u terpene (terpenoidi, izoprenoidi ili poliizoprenoidi).
U sve`em stanju etarska ulja su te~na. Izuzetak ~ini samo etarsko ulje
perunike, koje je ~vrsto. Ve}ina ulja su bezbojna, ali pri du`em ~uvanju postaju
`u}kasta ili mrka. Plavo obojeno ulje (prisustvo azulena) nalazi se u kamilici
(Chamomilla recutita L.) a bergamot (Citrus Aurantium subsp. Bergamia) sadr`i
zeleno obojeno ulje (prisustvo hlorofila). Pri du`em stajanju ili ja~em hla|enju, iz
etarskog ulja se mogu izdvojiti ~vrsti kristalni delovi (kamfor, anetol, mentol, timol i
drugi) ili stearopteni, dok se te~na faza naziva aleopten.
Lekovitost pojedinih biljaka je poznata u narodnoj i oficijelnoj medicini. Aktivne
komponente iz etarskih ulja imaju hipotenzivno, antipireti~ko (Achillea millefolium L.
- hajdu~ka trava), karminativno, spazmoliti~ko, adstrigentno (Thymus vulgaris L. - timijan), sedativno i analgeti~ko
(Rosmarinus officinalis L. - ruzmarin)
dejstvo. Kao diuretik deluje etarsko
ulje kleke (Juniperus communis L.)
(Stamenkovi}, 1995). Etarska ulja
mnogih biljaka deluju kao antimikrobni agensi (Panizzi i sar., 1993;
Veli~kovi} i sar., 2002, 2003; Ran|elovi} i sar., 1998).
Srednjovekovna destilerija
61

Biolo{ke funkcije etarskih ulja podrazumevaju njihovu ulogu u metabolizmu biljaka (fiziolo{ka funkcija) i biohemijskim interakcijama biljaka sa drugim organizmima i okolnom sredinom (ekolo{ka funkcija) (Mimica-Duki} i Jan~i}, 1998).
Fiziolo{ke funkcije etarskih ulja podrazumevaju hormonsku funkciju,
funkciju u odr`avanju koenzima i funkciju donora vodonika u nekim reakcijama.
Ekolo{ke funkcije se svode na formiranje gustog sloja etarskog ulja oko
biljke, koji je {titi od velike toplote ili hladno}e, kao i u alelopatskim odnosima
(Jakovljevi}, 1960). Tako, u neposrednoj okolini `bunova `alfije (Salvia leucophyla)
i pelina (Artemisia californica) ne rastu druge zeljaste biljke (Mimica-Duki} i Jan~i},
1998). Ovo je pripisano dejstvu kamfora i 1,8-cineola koji su detektovani u zemlji{tu
i atmosferi u blizini `bunova, a poznati su inhibitori klijanja. Na stani{tima siroma{nim vodom i hranljivim materijama, terpenska jedinjenja inhibitorno deluju
prema biljkama koje ih proizvode (autopatija - autotoksi~nost).
Zna~ajan elemenat sporazumevanja izme|u biljaka i `ivotinja je miris biljaka. Najva`nije osobine koje omogu}avaju takvo delovanje su velika isparljivost i
mala molekulska masa organskih molekula (odorivektori) u kojima se nalaze
vezane odre|ene atomske grupe (osmofore) (metilen, keto, imino, hidroksi, aldehidna, nitro i druge), nosioci mirisa. Etarsko ulje {titi biljke od pre`ivara i drugih
`ivotinja (herbivora), koje ne mogu da podnesu miris i ukus takvih biljaka (MimicaDuki} i Jan~i}, 1998).
Interakcije etarskih ulja i mikroorganizama zasnivaju se na baktericidnom i
fungicidnom delovanju, zbog ~ega su mnoge biljke rezistentne na kontaminaciju
mikroorganizmima. Sva baktericidna i fungicidna jedinjenja prisutna u vi{im biljkama nazivaju se fitoncidi. Jedan su od najbitnijih prirodnih regulatora zaga|ivanja
biosfere i stabilnosti biocenoza, u~estvuju u procesu jonizacije atmosfere, detoksikacije fabri~kih gasova, doprinose smanjenju pra{ine, mogu usporavati ili stimulisati rast biljaka, poljoprivrednih i {umskih {teto~ina, zbog ~ega predstavljaju
zna~ajan ekolo{ki faktor. Osobine takvih jedinjenja imaju etarska ulja, smole i
balzami, pa se koriste za dezinfekciju usta i grla i negu zuba. Mnoga neisparljiva
jedinjenja biljaka, tako|e, imaju antimikrobno delovanje. Tako se polifenolni sastojci biljaka, kao i alkaloidi, koriste za ispiranje usta i grla i le~enje rana. Flavonoidi,
koji predstavljaju sekundarne metabolite, pored za{tite biljaka od {tetne UV radijacije i uloge vodi~a za opra{iva~e, imaju antibakterijsku, antifugalnu i antiviralnu
aktivnost. Pokazalo se da antimikrobna sposobnost biljaka zavisi od vi{e ~inilaca,
a najbitniji su: klima, vrsta zemlji{ta i vreme berbe (Marin, 1998). Najprou~eniji deo
isparljivih biolo{ki aktivnih supstanci predstavljaju etarska ulja, ~ija se ukupna
koli~ina na Zemlji procenjuje na 150 miliona tona za godinu dana.
^ovek je, pored mirisa, zapazio i lekovite osobine aromati~nih biljaka.
Etarska ulja se koriste za spravljanje mirisa, kozmeti~kih preparata, sapuna, u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, industriji bezalkoholnih i alkoholnih pi}a,
duvanskoj industriji, industriji boja i lakova, za slikanje na porcelanu itd.

62

Dobijanje etarskih ulja

Sekretorne strukture biljaka ~ine }elije ili tkiva koja produkuju razli~ite sekrete
sa odgovaraju}im fiziolo{kim i ekolo{kim funkcijama (Jan~i} i sar., 1995). Postoje
dva tipa sekrecije prema mestu odlaganja sekreta. Prvi tip je intracelularna sekrecija,
gde sekret napu{ta protoplast u kome je nastao i izlu~uje se u ekstraplazmatsku (uljnu) kesicu formiranu uz }elijski zid ili vakuolu. Drugi tip je ekstracelularna sekrecija,
gde sekret napu{ta }eliju, a podrazumeva endogenu (sekret ne napu{ta biljku, ve}
se akumulira u intracelularnim prostorima - kanali, {upljine) i egzogenu (sekret napu{ta biljku direktno ili preko specijalizovanog supkutikularnog prostora) sekreciju.
Spoljne sekretorne strukture su specijalizovane grupe }elija na povr{ini
biljnog tkiva, strukturno razli~ite od okolnih (Jan~i} i sar., 1995). Javljaju se u obliku
vi{e}elijskih `lezdanih dlaka na reproduktivnim i vegetativnim nadzemnim biljnim
organima i kao grupacije }elija (osmofore) na cvetnim delovima. Spoljne sekretorne strukture u obliku `lezdanih dlaka prisutne su kod predstavnika familija
Lamiaceae, Solanaceae, Astreraceae, Geraniaceae, a osmofore kod vrsta familija
Araceae i Orchidaceae. @lezdane dlake se sastoje od glave i dr{ke. Glavu ~ini vi{e
sekretornih }elija, a dr{ku jedna do dve nesekretorne }elije. Etarsko ulje se sinteti{e u sekretornim, glavenim }elijama, i odlazi u spoljnu sredinu kroz pore
kutikule ili u supkutikularni prostor koji napu{ta nakon pucanja kutikule.
Na vrstama familije Lamiaceae dokazano je prisustvo dva osnovna tipa `lezdanih dlaka, peltatnih i kapitatnih (Salvia officinalis, S. glutinosa, S. pratensis razli~ite vrste `alfije, Mentha piperita - nana, Micromeria fruticosa - gorska metvica,
Mellissa officinalis - mati~njak i dr.). Peltatne dlake (`lezdane ljuspe) sastoje se od
bazalne }elije epidermalnog porekla, jedne kratke }elije koja predstavlja dr{ku i
{iroke glave od vi{e sekretornih }elija. ^esto su utisnute u epidermis, a u vr{nom
delu imaju supkutikularni prostor. Kapitatne dlake se sastoje od bazalne }elije epidermalnog porekla, dr{ke od jedne ili vi{e }elija i glave sa~injene od jedne ili dve
sekretorne }elije. Supkutikularni prostor se javlja veoma retko i poznat je samo kod
nekih vrsta roda Salvia L. - `alfija (Jan~i} i sar., 1995).
Uporedo sa sintezom etarskog ulja dolazi do formiranja supkutikularnog
prostora. Sekrecija `lezdanih dlaka kod vrsta iz familije Lamiaceae pripada
ekstracelularnom, egzogenom tipu. Na~in sekrecije peltatnih dlaka uglavnom
po~inje u vreme kada je ovaj proces ve} zavr{en kod kapitatnih dlaka. Sekrecija
kod kapitatnih dlaka po~inje i zavr{ava se dok su listovi jo{ mladi. Za `alfiju - S.
officinalis karakteristi~ne su kapitatne dlake, mada je utvr|eno da nekoliko vrsta
roda Salvia L. (`alfija) poseduju vi{e razli~itih tipova `lezdanih dlaka nego ostale
usnatice (Jan~i} i sar., 1995).
Za dobijanje etarskih ulja, danas se naj~e{}e primenjuje hidrodestilacija,
ekstrakcija rastvara~ima i presovanje. Iz kruni~nih listi}a, etarska ulja se ~esto dobijaju postupcima adsorpcije i desorpcije na sloju masti, ulja ili voskova. Ovi postupci
se mogu kombinovati, a koji }e se od njih primeniti zavisi od vrste i osobina sirovine,
kvalitativnog i kvantitativnog sastava etarskih ulja i namene prozvoda (Ga{i}, 1985).

63

Hidrodestilacija. Postoje tri na~ina izvo|enja hidrodestilacije: destilacija

vodom, destilacija vodom i vodenom parom i destilacija vodenom parom. Ure|aji
za dobijanje etarskih ulja hidrodestilacijom imaju tri osnovna dela: sud za destilaciju, kondenzator i separator. Savremeni sistemi za destilaciju se me|usobno
razlikuju po konstrukciji destilacionog suda (koso postavljeno perforirano dno, dno
koje se otvara pri pra`njenju, korpa za biljni materijal koja se vadi). Destilacija
etarskih ulja iz ve}ih koli~ina biljnog materijala vr{i se u kontinualnim destilatorima
(Peki}, 1983).

Postupci destilacije etarskog ulja iz biljnog materijala: a) destilacija vodom; b) destilacija

vodom i vodenom parom; c) destilacija vodenom parom (Peki}, 1983)
(K - kondenzat, V - voda, B - biljni materijal, BV - biljni materijal i voda,
PVE - pare etarskog ulja, TP - tehnolo{ka para)

Destilacija vodom: Karakteristika ove metode je direktan kontakt izme|u

klju~ale vode i biljnog materijala (Peki}, 1983). Zagrevanjem destilacionog kotla,
voda u kojoj je potopljen biljni materijal se dovodi do klju~anja, a pare etarskog ulja
i vode se odvode u kondenzator.
Destilacija vodom i vodenom parom: Sli~na je prethodnoj, s tim {to se
u toku destilacije uvodi vodena para. Time se poja~ava me{anje suspenzije,
ubrzava izdvajanje etarskog ulja, skra}uje trajanje destilacije i dobija ve}i prinos
etarskog ulja. Ovaj tip destilacije se nekad vr{i u sudu koji ima popre~no postavljenu re{etku na koju se stavlja biljni materijal, ispod koje je na odre|enom rastojanju nivo vode. Para nastala zagrevanjem je zasi}ena i nosi kapi vode sa sobom,
prodiru}i kroz biljni materijal (Peki}, 1983).
Destilacija vodenom parom: Biljni materijal je sme{ten na perforiranom
dnu destilacionog suda ispod koga se nalazi razvija~ pare (na jednom ili vi{e
mesta). Podesnija je za ulja sa vi{om ta~kom klju~anja, ekonomi~nija je i koristi se
u ve}im pogonima (Peki}, 1983). Najsavremeniji aparati za dobijanje etarskih ulja
ovom metodom su hidrodifuzeri. Vodena para malog nadpritiska se propu{ta kroz
biljni materijal odozgo nani`e i ravnomerno {iri. Na ovaj na~in se izbegava problem
kondenzacije i sabijanje materijala.

64

Shematski prikaz destilacije vodenom parom

Etarska ulja se u biljci nalaze u `lezdama i sekretornim organima, pa ne postoji direktni kontakt ulja sa vodom ili vodenom parom. Posledica toga je pove}ana
potro{nja pare i du`e vreme trajanja destilacije, zbog ~ega je priprema biljnog
materijala od velikog zna~aja (Peki}, 1983). Da bi se eliminisala molekulska difuzija, biljni materijal se usitnjava zbog naru{avanja strukture biljnog tkiva. Ukoliko je
mlevenje finije kontakt }elije i vodene pare je bolji, ali tom prilikom mo`e do}i do
gubitaka lak{e isparljivih komponenata, oksidacije, osmoljavanja i formiranja kompaktne mase kroz koju para te{ko prodire (Ga{i}, 1985). Nasuprot tome, grubo sitnjenje produ`ava vreme destilacije i dovodi do gubitka komponenata lak{e
rastvornih u vodi. Iz tih razloga Ph. Jug. IV (1984) propisuje veli~inu otvora sita za
mlevenje pojedinih droga.
Na prinos i kvalitet etarskih ulja uti~e i su{enje biljnog materijala. Pojedine
biljke se neposredno posle branja podvrgavaju procesu destilacije (zbog isparavanja etarskih ulja ili enzimskih transformacija), kao {to je slu~aj sa ru`om i lavandom, dok se neke su{e du`e vreme zbog enzimske hidrolize glikozidno vezanih
komponenata, od ~ijeg sadr`aja zavisi aroma (gorki badem, sla~ica) (Ga{i}, 1985).
U pojedinim slu~ajevima se preporu~uje odvajanje delova biljke i njihova posebna
obrada, zbog razli~itog sadr`aja ulja i razli~itog hemijskog sastava. Osnovni prate}i
efekti hidrodestilacije su (Gildemeister i Hoffmann, 1961):
1. difuzija etarskih ulja i vru}e vode kroz membrane biljnih }elija (hidrodifuzija),
2. hidroliza nekih komponenata etarskih ulja i
3. termi~ka destrukcija
Na temperaturi klju~anja vode deo isparljivih etarskih ulja rastvara se u
vodi koja je prisutna unutar `lezda. Rastvoreno ulje se prenosi osmozom kroz
nabubrele membrane biljnih }elija i na spoljnu povr{inu membrane, dok voda
65

ulazi u }elije `lezda. Brzina difuzije etarskih ulja iz biljnog materijala u toku
hidrodestilacije uslovljena je ne toliko isparljivo{}u uljnih komponenata (odnosno njihovim razli~itim ta~kama klju~anja), koliko njihovom rastvorljivo{}u u vodi.
To zna~i da oni konstituenti ulja sa vi{om ta~kom klju~anja ali vi{e rastvorni u
vodi, destiluju pre onih sa ni`om ta~kom klju~anja ali manje rastvornim u vodi. U
ovom slu~aju (rastvorljiva ulja u vodi) va`i Raoult-ov, dok za nerastvorna ulja u
vodi va`i Dalton-ov zakon.

Aparatura za destilaciju

Etarska ulja u nekim slu~ajevima sadr`e

estre koji u prisustvu vode, a posebno na
povi{enim temperaturama hidrolizuju,
grade}i kiseline i alkohol (Gildemeister i
Hoffmann, 1961). Shodno tome, dolazi
do smanjenja prinosa etarskih ulja. Ovo
je jedan od osnovnih nedostataka
hidrodestilacije, a intenzitet hidrolize zavisi i od vremena kontakta izme|u ulja i
vode. Tako je ustanovljeno da se sastav
nekih ulja menja pri du`em dejstvu vode,
zbog delimi~ne hidrolize linalil acetata u
linalol, kao i zbog transformacije drugih
polaznih komponenata u komponente
sekundarnog porekla kao {to su: geraniol, nerol, mircen, ocimen i dr. (nisu
proizvod fotosinteze). U slu~aju destilacije parom, stepen hidrolize je znatno
manji.

Prakti~no su sve komponente etarskih ulja nestabilne na visokim temperaturama. Da bi se dobilo kvalitetnije ulje, neophodno je destilaciju vr{iti ili na
niskoj temperaturi ili na visokoj temperaturi {to kra}e vreme. Destilacija biljnog
materijala se mo`e vr{iti i pregrejanom parom, a koristi se za biljne materijale koji
manje bubre. Ona se me{a sa zasi}enom parom zbog predostro`nosti od
sagorevanja i razgradnje biljnog materijala. Vreme trajanja destilacije je kra}e ali
je prinos ulja manji.
Ova tri procesa (difuzija, hidroliza i termi~ka destrukcija) se u praksi
de{avaju istovremeno i ~esto uti~u jedan na drugi. To se posebno odnosi na uticaj
temperature, pri ~emu se stepen difuzije i rastvorljivost etarskih ulja u vodi u ve}ini
slu~ajeva pove}avaju na vi{im temperaturama. Da bi se dobili ve}i prinosi i visok
kvalitet etarskih ulja, potrebno je po{tovati slede}e principe (Gildemeister i
Hoffmann, 1961):
1. {to je mogu}e ni`a temperatura hidrodestilacije
2. u slu~aju destilacije parom potrebno je prisustvo dovoljne koli~ine vode u
sistemu, da bi se ubrzala difuzija
3. ekstremno usitnjavanje biljnog materijala u slu~aju hidrodestilacije parom
rezultuje stvaranjem kanala kroz masu biljnog materijala, pri ~emu se
smanjuje efikasnost destilacije zbog lo{eg kontakta pare sa biljnim materijalom
66

Svaki metod mo`e biti modifikovan promenom pritiska u kotlu, ~ime se

posti`e promena rastvorljivosti nekih komponenata i omogu}uje izdvajanje relativno homogene frakcije terpenskih i drugih ugljovodonika (Ga{i}, 1985). Saglasno
tome, destilacija mo`e biti izvedena:
a) pod smanjenim pritiskom (neznatno sni`en pritisak ili vakuum),
b) na atmosferskom pritisku i
c) na povi{enom pritisku
Pri hidrodestilaciji pod smanjenim pritiskom koli~ina pare u destilacionom
prostoru, a samim tim i njena brzina, znatno se pove}aju sa smanjenjem pritiska u
aparatu. Porast brzine destilacije uti~e na ~isto}u destilata zbog pove}anog prisustva biljnih ~estica u parnoj fazi. Povr{ina kondenzacije bi trebalo da bude oko
5 puta ve}a od one koja postoji kada se vr{i destilacija pri atmosferskom pritisku.
Ovo je neophodno zbog male razlike u temperaturi pare i rashladne vode, pri ~emu
stepen kondenzovanja opada. Najve}a prednost hidrodestilacije pri smanjenom
pritisku le`i u ~injenici da se ona mo`e vr{iti pri relativno niskim temperaturama,
npr. na temperaturi 50C, {to smanjuje razgradnju etarskih ulja.
Hidrodestilacija pod povi{enim pritiskom se ne preporu~uje za destilaciju
aromati~nih biljaka, a primenjuje se samo za odre|ene biljne materijale u cilju
pove}anja prinosa te{ko isparljivih ulja, kao i skra}enja vremena destilacije.
Obi~no se izvodi pod pritiskom do 400 kPa. Pri tome dolazi do velikog stepena
termi~ke razgradnje biljnog materijala i etarskog ulja, zbog ~ega se ovaj postupak
veoma retko koristi (Gildemeister i Hoffmann, 1961).
O~igledno je da kvalitet ulja zavisi od uslova destilacije, naro~ito od vremena njenog trajanja. Pokazalo se da je posle 60 minuta kvalitet etarskog ulja iz
muskatne `alfije - Salvia sclarea L. lo{iji zbog destilovanja smolastih materija, a
nakon 90 minuta postupak je neekonomi~an. Tako je utvr|eno da iz cvasti vrste
Salvia sclarea L. za 15 minuta destiluje 50%, za 30 minuta 75%, a za 60 minuta 95%
prisutnog etarskog ulja, kao i da se sastav ovih frakcija ne razlikuje. Tako|e,
pokazalo se da za 15 minuta izdestiluje 42-45%, za 30 minuta 70-72%, a za 60 minuta 90-93% od ukupnog etarskog ulja. Jo{ 6% je dobiveno produ`etkom destilacije do 90 minuta i jo{ 2-3% od 90 do 120 minuta. Temperatura kondenzata u
toku destilacije bila je 25-30C. Problem kondenzacije vodene pare se izbegava,
tako {to se sud za destilaciju zagreva sa spoljne strane elektri~nom grejnom oblogom na temperaturi 80-85C. Tako je optimalno vreme destilacije etarskog ulja
vrste Salvia sclarea L. 90 minuta (destiluje oko 98% od ukupne koli~ine ulja). Ovo
vreme je izabrano i za destilaciju pitome nane (Mentha piperita L.), za koje destili{e oko 95% ukupne koli~ine etarskog ulja (Tasi} i Krivoku}a-\oki}, 1998).
Destilacijom vodom, najve}i procenat etarskog ulja cveta, lista i stabljike `alfije (S. officinalis) destiluje za 40 minuta (75, 70 i 80%, respektivno). Destilacijom
vodenom parom, najve}i procenat od ukupno prisutnog etarskog ulja, izdvoji se do
50-og minuta, i to: iz cveta 85%, lista 80% i stabljike 90% (Veli~kovi} i sar., 2001).
U novije vreme, za dobijanje bioaktivnih materija koje su od interesa za
prehrambenu i farmaceutsku industriju, koriste se mikrotalasi, kao npr. iz plodova
vo}a i lekovitog bilja (Proestos i Komaitis, 2008) i dr. Tako|e, u laboratorijskim
67

uslovima mikrotalasi su primenjeni za izolovanje etarskih ulja aromati~nih biljaka

(Bousbia i sar., 2009; Bayramoglu i sar., 2008). Pokazalo se da se primenom
mikrotalasa, uz dobijanje istog prinosa etarskog ulja `alfije (S. officinalis), ukupno
vreme trajanja procesa destilacije skra}uje sa 150 (klasi~na hidrodestilacija) na 75
min (mikrotalasna hidrodestilacija) (Veli~kovi}, 2012).

Presovanje. Ovo je postupak dobijanja etarskih ulja iz kore citrus plodova

(narand`a, limun, mandarina) koji imaju rezervoare ulja u spoljnim sun|erastim
slojevima. Tako dobijena te~nost se sastoji od ulja i vode, pa se pre~i{}ava
metodom destilacije, ekstrakcije ili centrifugovanjem. Ulja navedenih plodova su
bogata terpenima koji podle`u polimerizaciji ili drugim hemijskim reakcijama. Zbog
boljeg ~uvanja, terpeni se izoluju frakcionom destilacijom ili selektivnom ekstrakcijom (Ga{i}, 1985).
Etarska ulja dobijena na neki od navedenih na~ina se nazivaju sirova ulja
(Peki}, 1983). U njima su obi~no prisutne ~estice sirovine ili druge mehani~ke
ne~isto}e, kao i ostaci vode. Uklanjanje mehani~kih ne~isto}a se vr{i filtracijom,
dok se voda odstranjuje dekantovanjem i su{enjem pomo}u bezvodnog natrijum
sulfata. ^uvaju se u sudovima bez prisustva kiseonika, u atmosferi inertnih gasova
(azot, ugljen (IV) oksid). Zaga|enja koja se javljaju u obliku emulzija mogu se otkloniti centrifugovanjem. Bojene materije se razla`u pomo}u kalijumpermanganata,
smole i masti se elimini{u saponifikacijom, a organske primese ispiranjem ulja
rastvorom kalijumpermanganata ili razbla`enim rastvorom sumporne kiseline.

68

EKSTRAKCIJA
Ekstrakti su koncentrovani preparati te~ne, ~vrste ili polu~vrste konzistencije, dobiveni izvla~enjem aktivnih sastojaka iz obi~no suvog biljnog ili `ivotinjskog
materijala. Te~ni ekstrakti su bistre, obojene te~nosti, mirisa i ukusa na biljne
sirovine iz kojih su dobijeni, dok su suvi ekstrakti obojeni pra{kovi ili rastresiti
materijali, po pravilu vrlo higroskopni. Za pojedine ekstrakte u farmakopejama su
propisani postupci identifikacije, odre|ivanja, ispitivanja stepena ~isto}e, granice
relativne gustine, pH-vrednosti, doze, na~in ~uvanja i sinonimi (Ph. Jug. IV, 1984;
Ph. Jug. V, 2000; USP, 1995; Ph. Eur., 2002).
Ekstrakcijom pogodnim rastvara~em, pored lako isparljivih komponenata
etarskog ulja, mogu se izolovati i hidrofilne komponente. Zato ekstrakti uglavnom
imaju slo`eniji hemijski sastav od etarskih ulja (Peki} i Lepojevi}, 1998).
Ekstrakti lekovitih biljaka imaju primenu u prevenciji i le~enju bolesti kod ljudi.
Veliki broj antioksidanasa iz povr}a i vo}a ima va`nu ulogu u za{titi od {tetnog dejstva oksidativnih supstanci u organizmu, zbog ~ega se koriste kao antikancerogene
supstance. Takve efekte ispoljava ekstrakt `alfije - Salvia officinalis L. (Simi} i
Vukovi}-Ga~i}, 1997). Flavonoidi sadr`ani u ekstraktima pitome nane (Mentha
piperita L.) imaju antiinflamatorno, hepatoprotektivno, kardioprotektivno i antibakterijsko delovanje (Peki} i Lepojevi}, 1998). Vodeni i etanolni ekstrakti `alfije inhibiraju enzimsku aktivnost Porphyromonas gingivalis i time spre~avaju njegovo
kolagenoliti~ko dejstvo (Runjaji}-Anti} i sar., 1999).
Za dobijanje bioaktivnih proizvoda prirodnog porekla koji nalaze {iroku primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji i medicini, sve vi{e se
koriste nekonvencionalne tehnike kao {to su super- i sub-kriti~na ekstrakcija (Skala
i sar., 2002), turbo ekstrakcija (Vinatoru, 2001) ili ekstrakcija pod dejstvom ultrazvuka (Veli~kovi}., 2007) i mikrotalasa (Chou i sar., 2009).

Dobijanje ekstrakata
Ekstrakcija lekovitih biljnih sirovina ima {iroku primenu u pripremi preparata
na bazi prirodnih jedinjenja. Prema rastvara~u za ekstrakciju postoje slede}i tipovi
ekstrakcija (Peki}, 1983):
- ekstrakcija uljima i mastima
- ekstrakcija lako isparljivim rastvara~ima
- ekstrakcija te~nim gasovima pod visokim pritiskom
Ekstrakcija uljima i mastima obuhvata maceraciju i anflera` postupak. U
zadnje vreme, oni se koriste samo za dobijanje najfinijih etarskih ulja iz sve`ih cvetova u kojima se nalaze u vrlo maloj koli~ini (jasmin). Maceracija se izvodi tako {to
se vre}ice sa cvetovima unose u masna ulja biljnog porekla (~esto uz prisustvo `ivotinjske masti), sve dok se ne dostigne `eljena koncentracija etarskih ulja. Anflera`
postupak se izvodi pomo}u staklenih plo~a, koje su sa obe strane premazane
sme{om gove|eg loja i svinjske masti, izme|u kojih su cvetovi (Peki}, 1983).
69

Za ekstrakciju lako isparljivim rastvara~ima, mogu se koristiti rastvara~i razli~ite polarnosti. Od polarnih se koriste voda, glicerol i metanol, od manje
polarnih etanol, propanol, butanol i aceton, a od nepolarnih hloroform, benzol,
dietiletar, ugljentetrahlorid, petroletar i dr. (Ponomarev, 1976). Petroletar se
uglavnom koristi za ekstrakciju sve`ih ili delimi~no suvih cvetova, a sam proces
traje kra}e vreme. Otparavanjem nepolarnih rastvara~a na normalnom ili sni`enom
pritisku, nakon zavr{ene ekstrakcije, dobija se konkret, dok se ekstrakcijom polarnim rastvara~ima dobija rezinoid. U cilju pove}anja prinosa ekstrakcije, petroletru i
benzolu se ponekad dodaje aceton ili etanol. Nakon isparavanja organskog rastvara~a, konkreti sadr`e voskove i parafine i koriste se kao mirisne supstance u
proizvodnji sapuna i krema. Reekstrakcijom konkreta razbla`enim alkoholom, filtracijom i odstranjivanjem alkohola pod sni`enim pritiskom, dobija se absolutno
ulje koje se koristi u parfimeriji (Peki}, 1983).
Maceracija (jednostepena ekstrakcija) se izvodi u ure|ajima koji imaju perforirano dno, ispod kojeg je sme{ten barboter za direktno uvo|enje pare za uklanjanje rastvara~a koji zaostaje u drogi, kolonu za odvod para rastvara~a, ispusni
otvor za rastvara~ i otvor za punjenje drogom i pra`njenje. U primeni su stati~ki i
rotiraju}i ekstraktori (Peki}, 1983). Osim ovog postupka koristi se i remaceracija
(dvostruka maceracija), digestija (maceracija pri temperaturi od 50C, ako nije
druga~ije propisano) i perkolacija (rastvara~ proti~e kroz stub droge odozgo
nani`e) (Ph. Jug. IV, 1984).
Pre ekstrakcije potrebno je usitniti biljni materijal, ~ime se razara }elijska
struktura i omogu}ava br`e kva{enje, ispiranje i ekstrahovanje. Usitnjavanjem se
menjaju mehani~ke karakteristike sirovine, a tako|e i fizi~ko-hemijske zbog hidroliti~kih i enzimskih procesa. Faktori od kojih zavisi kinetika i efikasnost procesa
ekstrakcije su (Ponomarev, 1976):
- kvalitet biljnog materijala (sadr`aj vlage, sadr`aj aktivnih materija, stepen
usitnjenosti, poroznost biljne sirovine i dr.)
- rastvara~ (polarni ili nepolarni)
- vreme trajanja ekstrakcije
- temperatura procesa ekstrakcije
- tehnika ekstrakcije
U zavisnosti od toga da li se ekstrahuje sve`a, nabubrela ili suva biljna sirovina, proces ekstrakcije prolazi kroz nekoliko faza. Tako, u prvom slu~aju razlikuju
se tri faze i to:
- spiranje }elijskog soka iz razorenih }elija ili otvorenih pora
- prenos ekstraktivnih materija kroz porozne zidove iz unutra{njosti nerazorenih }elija i sudova do povr{ine biljnog materijala
- prenos materija sa povr{ine biljne sirovine u rastvara~
Za osu{eni biljni materijal, proces ekstrakcije je ne{to slo`eniji i sastoji se iz
slede}ih faza:
- kva{enje biljnog materijala, spiranje i rastvaranje ekstraktivnih materija sa
povr{ine razorenih }elija i sudova

70

- prodiranje ekstragenta u nerazorene }elije i sudove uz istovremeno rastvaranje ekstraktivnih materija iz osu{enog }elijskog soka i osu{enog soka
u sudovima
- prenos rastvorenih ekstraktivnih materija iz nerazorenih }elija i sudova difuzijom na povr{inu biljnog materijala i sa povr{ine u rastvor
Prema najjednostavnijem mehanizamu, proces ekstrakcije ekstraktivnih
materija iz biljne sirovine odigrava se u dve faze:
- ispiranje (brza ekstrakcija), kada neposredno po potapanju biljnog materijala u rastvara~ dolazi do brzog spiranja i rastvaranja ekstraktivnih materija iz biljnih }elija koje se nalaze na povr{ini ~estica biljnog materijala i ~ija
brzina zavisi uglavnom od njihove rastvorljivosti u rastvara~u i hidrodinami~kih uslova u suspenziji
- unutra{nja difuzija (spora ekstrakcija), kada dolazi do prenosa mase ekstraktivnih materija iz nerazorenih }elija u unutra{njost ~estica biljnog materijala prema rastvoru; ovaj prenos mase kroz ~estice biljnog materijala, natopljenog rastvorom, i grani~nog sloja rastvora oko ~vrstih ~estica vr{i se difuzijom
Kva{enje i prodiranje ekstragenta u biljni materijal se vr{i pod dejstvom kapilarnih sila. Ogroman broj kapilarnih pora omogu}ava rastvara~u prodiranje do
}elija i praznih prostora. Me|utim, ovakvom kretanju se suprotstavlja vazduh prisutan u kapilarama i }elijama, pa vreme prodiranja mo`e biti dugo.
Ekstrakcija te~nim gasovima pod visokim pritiskom (ugljen (IV)
oksid, propan, butan, freoni) zasniva se na njihovom prela`enju u te~no stanje na
pritisku od 300 bara (ili vi{e), koji pri smanjenju gustine (pritiska), dobijaju osobine
normalnih gasova i izdvajaju iz rastvorenih materija (Peki}, 1983). Zbog lakog rukovanja, inertnosti i niske cene, najve}u primenu u ovoj metodi je na{ao ugljen (IV)
oksid. On poseduje dobre osobine te~nosti (pove}ana zapreminska masa i pove}ana rastvorljivost) i gasova (ni`i viskozitet i ve}e vrednosti koeficijenta difuzije), {to
se povoljno odra`ava na brzinu i prinos ekstrakcije (Peki} i Lepojevi}, 1998). Sa
druge strane, ugljen (IV) oksid u superkriti~nom stanju ima osobine izrazito nepolarnog rastvara~a, pa se u ovom slu~aju ekstrahuju samo manje polarne komponente (etarsko ulje), a ne i flavonoidi.

NOVE METODE EKSTRAKCIJE

Klasi~ni ekstrakcioni postupci mogu biti pobolj{ani upotrebom mehani~kog
me{anja, kojim se pove}ava brzina difuzije i kontaktna povr{ina rastvara~-biljni
materijal. Ultrazvuk mo`e imati pozitivan efekat na ekstrakcioni proces preko
fenomena kavitacije. Ova pobolj{anja podrazumevaju (Vinatoru i sar., 2001):
- intenzifikaciju prenosa mase zbog kolapsa kavitacionih mehura na ili u blizini
zidova biljnih }elija ili grani~ne povr{ine, {to vodi formiranju mikro ~estica
- razaranje biljnih }elija, kojim se osloba|a njihov sadr`aj, zbog o{te}enja }elijskog zida i membrane; pored toga, usitnjavanjem biljnog materijala pove}ava se povr{ina kontakta ~vrsto-te~no

71

- pobolj{anu penetraciju rastvara~a u nerazorene biljne }elije, {to rezultuje

pove}anjem prinosa; pored toga, kad se kavitacioni mehur rasprsne blizu
}elijskog zida indukuje se ultrazvu~ni mlaz, koji nosi rastvara~ prema zidu
i u }elije
- kapilarne efekte, tj. prodiranje te~nosti u kapilarama i izvesne elektri~ne
fenomene kojima se mo`e pobolj{ati ekstrakcija supstanci koje se nalaze
u kapilarama
U cilju pobolj{anja prinosa ekstrakcije, ultrazvuk mo`e da se koristi umesto
mehani~kog me{anja, mada je vredno naglasiti da sve primene ultrazvuka u
ekstrakciji ne vode pobolj{anom prinosu ekstraktivnih materija. U slu~aju vodenog
ili alkoholnog rastvara~a mo`e se koristiti ultrazvu~na kada (sa ultrazvu~nim
pobu|iva~em na spoljnoj strani) ili zatvoreni ekstraktor snabdeven ultrazvu~nim
rogom. Drugi tip se mo`e iskoristiti za isparljive rastvara~e kao {to je petroletar.
Uticaj ultrazvuka na brzinu procesa ekstrakcije rastvara~em mo`e se objasniti razmatranjem njegovog uticaja na debljinu te~nog difuzionog grani~nog sloja
uz ~esticu biljnog materijala i otpor prenosu mase, tj. koeficijent prenosa mase
ekstraktivnih materija.

LEKOVITA SREDSTVA, KOZMETI^KI I DIJETETSKI PROIZVODI

SA BILJNIM SIROVINAMA
Zbog svojih karakteristika, etarska ulja i razli~iti ekstrakti ulaze u sastav
velikog broja lekovitih i kozmeti~kih preparata (Sekulovi} i sar., 1999). Nabrojani su
samo neki: "Cional", "Salus salbet", "Mentosana", "Altela", "Vitosal", "Entero sanol",
"Presselin 52N", "Gynogella", "Krantertee NR 16", "Mentopin", "Tisane pour dormir",
"Fitogel", "Sweatosan", "Pharmaskin herbal" i "Phytocoltar". Poznati su i preparati
"Mediplant" (biljni gel i kapi protiv prehlade), "Gingisept" (biljni gel za obolele desni)
i "Plantoderm" (losion, mast i tinktura za obolelu ko`u). Preparati se koriste,
naj~e{}e, za grgljanje i ispiranje kod infekcija i upala sluznice usne {upljine, `drela
i drugih organa gornjeg dela respiratornog trakta, zatim kod tegoba u gastrointestinalnom traktu i za pobolj{anje apetita.
Preparati nalaze {iroku primenu i u stomatologiji (kod stomatitisa), parodontoze, gingivitisa, parodontalnih abscesa i krvarenja iz desni (Danilevski i sar.,
1984). Ovakva primena je povezana sa inhibicijom rasta bakterije Porphyromonas
gingivalis (uzro~nik pojave i razvoja parodontoze) (Osawa i sar., 1991).
@alfija - Salvia officinalis se koristi kao konzervans ili kulinarski za~in (kategorija N2), tako da mo`e da se doda hrani i da pritom obezbedi koncentraciju
tujona (cis i trans) u finalnom proizvodu do koncentracije 0,5 mg/kg. Kada se
dodaje kao aditiv pi}ima, propisi su donekle druga~iji: alkoholna pi}a (10 mg/kg),
gorki likeri (35 mg/kg), hrani koja sadr`i `alfiju (25 mg/kg) i za~inima od `alfije (250
mg/kg). Ekstrakt `alfije se koristi u industrijskoj preradi hrane za pobolj{anje ukusa
(Newall i sar., 1996; Na|alin i sar., 1997).

72

Farmakolo{ka svojstva biljnih proizvoda

Lekovitost mnogih biljaka poznata je od davnina u narodnoj medicini
mnogih naroda. Poslednje decenije donele su otkri}e i drugih, hemijski raznovrsnih sastojaka. Otkrivanje i identifikacija flavonoida, depsidnih kiselina, taninskih
materija, kao i diterpenskih i triterpenskih sastojaka, omogu}ila su potpunije
razja{njenje delovanja i terapijskih efekata lekovitih biljaka.
Nadzemni delovi mnogih biljaka koriste se u mnogim lekovitim ~ajnim
me{avinama i u obliku jednostavnijih galenskih preparata. U narodnoj medicini
na{li su upotrebu kod razli~itih upala i infekcija ko`e i sluznica za ispiranje i grgljanje (naro~ito vezano za usnu duplju). Primenjuju se i kod poreme}aja rada
organa za varenje: kod gubitka apetita, lo{eg varenja hrane, {tucanja i podrigivanja, nedovoljnog stvaranja i lu~enja `u~i, kod upale crevne sluznice, proliva i sl.
Postoje podaci o primeni preparata kod oboljenja bubrega i za umirenje i druge
poreme}aje nervnog sistema. U narodu je poznato da infuz pojedinih biljaka (npr.
`alfije) mogu spre~iti intenzivno znojenje. Poznata je upotreba biljaka protiv
groznice (Rotee Liste, 1997), astme i kod poreme}aja periferne cirkulacije
(Reverned, 1998), za iska{ljavanje vi{ka sluzi iz organa respiratornog trakta
(Mabez, 1988). Nalaze primenu i za proizvodnju preparata za negu ko`e i kose
(infuz mo`e biti kori{}en za ispiranje kose protiv peruti ili za vra}anje boje sedoj
kosi), ili kao repelentno sredstvo (Grieve, 1971; Reverned, 1998). Pored svega
toga, mnoge biljke su medonosne (Newall i sar., 1996).
Na osnovu monografija koju su pripremile Komisija E, ESCOP i WHO monografija, eksperimentalno, i donekle klini~ki, potvr|eno je da pojedine biljke poseduju antimikrobnu (antibakterijsku, fungistatsku i virustatsku), adstringentnu i
sekretoliti~ku aktivnost. Poznato je da odre|eni ekstrakti deluju kao antiperspiranti (koriste se u preparatima protiv znojenja) (PDR for Herbal Remedies, ESCOP
monografije, WHO monografija). Ova delovanja su najvi{e povezana sa terpenskim
sastojcima (sastojcima etarskog ulja, diterpenskim i triterpenskim sastojcima),
odnosno prisutnim polifenolima (flavonoidima, fenolnim i depsidnim kiselinama).
Pored flavonoida i depsidnih kiselina, potvr|eno je da antioksidativnu
aktivnost poseduju i diterpenski sastojci: karnozol, karnozinska kiselina, rozmadial, rozmanol, epirozmanol (Sokolovi} i sar., 1998; Wang i sar., 1998). Tako|e,
utvr|eno je da neki ekstrakti imaju antimutageni efekat (Simi} i Vukovi}-Ga~i},
1997). Poznato je da diterpenski sastojci imaju gorak ukus i uti~u na lu~enje enzima i sokova u digestivnom traktu, a neki (saficinolid i sageon) su pokazali i
zna~ajnu aktivnost protiv virusa (Tada i sar., 1994).
Kontraindikacije i ne`eljena dejstva biljnih proizvoda
Kori{}enje ~istog etarskog ulja i ekstrakta pojedinih biljaka (npr. `alfije S. officinalis) ne preporu~uje se u trudno}i. Tradicionalno se zna da slu`i kao
abortifacientno sredstvo i da stimuli{e menstrualni ciklus. Ulje sadr`i veliku
koli~inu cis- i trans-tujona (30-60%), koji su poznati kao abortifacijenti i emenagogici, a spadaju u red toksi~nih jedinjenja (Newall i sar., 1996). Ne`eljena
73

dejstva se javljaju kod predoziranja ili dugotrajne upotrebe, kada su mogu}i

epilepti~ni napadi (De Smet, 1995).
Postoje podaci o trovanju ljudi i `ivotinja etarskim uljem. Kod pacova subklini~ka, klini~ka i letalna doza za konvulznu reakciju `alfijinog ulja je 0,3, 0,5 i 3,2 g/kg.
Ova toksi~nost povezana je sa ketonima u etarskom ulju (naizmeni~no kamfor i
tujon). Vrednost LD50 za `alfijino ulje odre|ena je kao 2,6 g/kg (oralno kod pacova) i 5 g/kg (intradermalno kod zeca). Tako|e je poznato da ulje deluje na ko`u
iritantno i nije preporu~ljivo za reumatsku terapiju (Newall i sar., 1996).
Ukoliko se uzimaju male koli~ine du`e vreme mo`e do}i do psihofizi~kih
poreme}aja, dok ve}e koli~ine mogu izazvati pojavu konvulzija i gubitak svesti.
Tako je konvulzivna doza tujona za pacova 40 mg/kg, a letalna 120 mg/kg. Smatra
se da se tujon vezuje za isto receptorsko mesto kao i tetrahidrokanabinol, pa otuda
i njegovo psihomimetsko delovanje (Tyler, 1994). Iz ovih razloga treba se
pridr`avati propisanih recepata (Stamenkovi}, 1995; Koji} et. al., 1998).

74

PREDLOG ZA MALA I SREDNJA PREDUZE]A

Prema nekim procenama, mala i srednja preduze}a su najzna~ajniji potencijalni proizvo|a~i etarskih ulja, lekovitog, za~inskog i aromati~nog bilja. Me|utim,
o~igledan problem predstavlja nedostatak relevantnih informacija za izbor postrojenja za destilaciju i prate}e opreme, uzimaju}i u obzir i sigurnost u radu.
Omogu}iti brzo mehanizovano punjenje i pra`njenje, zna~i uticati na ukupne
tro{kove rada. Mogu}a re{enja za ovaj problem su destilatori sa {ar`nom korpom,
konusni sa me{alicom ili turbinskom me{alicom, sa otvaranjem dna i dr. Na primer,
za biljne vrste kod kojih je neophodno me{anje tokom destilacije, preporu~uju se
konusni destilatori sa pu`em koji omogu}ava dobro me{anje materijala. Treba uzeti
u obzir i to da se upotrebom korpe smanjuje radna zapremina destilatora.
Preporuke se odnose na srednja i velika postrojenja radne zapremine do 5 m3.
Za destilaciju sve`e mase (neposredno nakon `etve) koriste se kontejnerski
destilatori u obliku prikolica. Primer za ovakav na~in je destilacija pitome nane, gde
je poznato da se ostatak nakon procesa (iskori{}eni biljni material) mo`e slobodno baciti po njivi na kojoj se ona gaji (Rinder i sar., 1998). Ispitivanja sa pitomom
nanom i mati~njakom su pokazala prednosti cilindri~nog destilatora ~ija je visina
2,5-3 puta ve}a od pre~nika. Time se po celoj visini mo`e lako kontrolisati temperatura, spre~ava se izdvajanje nepo`eljnih komponenata iz biljnog materijala, a
vreme trajanja jedne {ar`e destilacije je skra}eno na samo 30 min.
Generatori pare treba da imaju dovoljnu termi~ku snagu da bi omogu}ili
proizvodnju dovoljne koli~ine pare (ili pregrejane pare). Upotreba vode iz vodovoda dovodi do formiranja taloga na cevima i remeti rad generator pare. Zbog toga
je neohodan i ure|aj za pripremu vode ~ime se iz nje odstranjuju soli. Izuzetak su
mala postrojenja u kojima je voda za destilaciju sme{tena u sud iznad lo`i{ta.
Od kondenzatora se naj~e{}e koriste kondenzatori sa istosmernim i suprotnosmernim tokom, pri ~emu se prednost daje drugom tipu kondenzatora gde je
ve}a efikasnost hla|enja. Koli~ina vode za hla|enje je oko 10 puta ve}a od koli~ine
kondenzata, pri ~emu je temperature vode na ulazu oko 20C a na izlazu 70-80C.
Sa stanovi{ta ulaganja, efikasnosti ure|aja i rentabilnosti proizvodnje, preporuka je da mala preduze}a koriste jednostavan destilator za ~iji rad je potrebno
~vrsto gorivo i ostaci biljne proizvodnje. Predlog za srednja preduze}a je upotreba
dva destilatora cilindri~nog oblika, koji kao gorivo koriste ulje za lo`enje ili gas.
Nezavisno od veli~ine preduze}a, proizvodnju bi trebala da vodi kvalifikovana
osoba (sa iskustvom), a ~esto je neizbe`na saradnja sa stru~nim institucijama i
akreditovanim laboratorijama.

75

LITERATURA
- Amid`i} L., Dra`i} S. i sar. (1999): Strategija za{tite lekovitog bilja u Srbiji. Ministarstvo
za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. Beograd.
- Bayramoglu B., Sahin S., Sumnu G. (2008): Solvent-free microwave extraction of essential
oil from oregano. Journal of Food Engineering. 88: 535-540.
- Bousbia N., Vian M., Ferhat M., Petitcolas E., Meklati B., Chemat F. (2009): Comparison of
two isolation methods for essential oil from rosemary leaves: Hydrodistillation and
microwave hydrodiffusion and gravity. Food Chemistry. 114: 355-362.
- Chou S.Y., Lo S.L., Hsieh C.H., Chen C.L. (2009): Sintering of MSWI fly ash by microwave
energy. Journal of Hazardous Materials. 163 (1): 357-362.
- Codex Alimentarius Commision FAO/WHO (2003): Recommended international code of
practice general principles of food hygiene (CAC/RCP 1-1969, Rev. 4).
- Danilevski N.F., Zincenko T.V., Kadola N.A. (1984): Phytotherapy in stomatology. Zdorovja, Kiev.
- De Smet P.A.G.M. (1995): Adverse Effects of Herbal Drugs. New York.
- Ga{i} J.M. (1985): Etarska ulja, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Beograd.
- Gildemeister E., Hoffmann F. (1961): Die therischen le, Band VII, Akademie-Verlag, Berlin.
- Grieve M. (1971): A Modern Herbal. Dover Publications, 2: 700-701.
- Heindl A. (2001): Postrojenje za su{enje lekovitog i za~inskog bilja. Medicial Plant Report,
8(8), Novi Sad.
- Jan~i} R., Sto{i} D., Mimica-Duki} N., Laku{i} B. (1995): Aromati~ne biljke Srbije. NIP
De~je novine, Beograd-Gornji Milanovac.
- Ki{geci J. (2002): Lekovito bilje, Partenon, Beograd.
- Ki{geci J., Stepanovi} B., Vukomanovi} L., Cvetkovi} M. (1999): Zna~aj, mesto i uloga `alfije u privrednom sistemu Jugoslavije, @alfija (Salvia officinalis L.), Monografija, Institut za
prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}", Beograd, str. 1-14.
- Koji} M., Stamenkovi} V., Jovanovi} D. (1998): Lekovite biljke jugoisto~ne Srbije. Zavod za
ud`benike i nastavna sredstva, Beograd.
- Kova~evi} N. (2004): Osnovi farmakognozije, Srpska {kolska knjiga, Beograd, str. 15.
- Mabez R. (1988): The New Age Herbalist. Collier Books, New York, 72.
- Marin P. (1998): Flavonoidi kao bioaktivna jedinjenja vi{ih biljaka, Biolo{ki aktivne materije vi{ih
biljaka, gljiva, algi i bakterija, Monografija, Prirodno-matemati~ki fakultet, Novi Sad, str. 35-38.
- Martinov M., Adamovi} D., Babi}, M. (1995): Strujne osobine lista `alfije i mente. Medicinal
Plant Report. 2(2), Novi Sad.
- Martinov M., Adamovi} D., La~ak, R. (1999): Dobra poljoprivredna proizvodnja lekovitog i
aromaticnog bilja - GAP MAP. Medicinal Plant Report. 6(6), Novi Sad.
- Mimica-Duki} N., Jan~i} R. (1998): Biolo{ke funkcije etarskih ulja aromati~nih biljaka, U:
Biolo{ki aktivne materije vi{ih biljaka, gljiva, algi i bakterija, Monografija, Prirodnomatemati~ki fakultet, Novi Sad, str. 43-48.
- Na|alin V., \armati Z., Filip S. (1997): Ekstrakt `alfije Salvia officinalis L. kao antioksidans
i konzervans za farmaceutsku, kozmeti~ku i prehrambenu industriju, Arh. farm. 47 (5): 626627, Beograd.
- Newall C.A., Anderson L.A., Phillipson J.D. (1996): Herbal Medicines, Pharmaceutical
Press, London, pp. 231-232.
- Nikoli} M. (2004): Rusa (Chelidonium majus L.) i alkaloidi ruse. Tehnolo{ki fakultet u
Leskovcu, Univerzitet u Ni{u, Leskovac.
- Osawa K., Matsumoto T., Yasuda H., Kato T., Naito Y., Okuda K. (1991): The inhibitory
effect of plant extracts on the collagenolytic activity and cytotoxicity of human gingival
fibroblast by Porphyromonas gingivalis crude enzyme. Bull. Tokyo Dent. Coll., 32 (1): 1-7.
- Panizzi L., Flamini G., Cioni P.L., Morelli I. (1993): Composition and antimicrobial properties of essential oils of four Mediterranean Lamiaceae, J. Ethnopharmacol. 39: 167-170.
- Peki} B. (1983): Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i etarska ulja),
Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad.
76

- Peki} B., Lepojevi} @. (1998): Ekstrakcija pitome nane (Mentha piperita L.), Pitoma nana
(Mentha piperita L.) i druge vrste roda Mentha L., Monografija, Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr. Josif Pan~i}", Beograd, str. 193-205.
- Petrovi} S. (1883): Lekovite biljke Srbije.
- Ph. Eur. (2002): European Pharmacopoeia. Fourth edition, Strasbourg.
- Ph. Jug. IV (1984): Farmakopeja SFRJ, Pharmacopoea Jugoslavica. Savezni zavod za
zdravstvenu za{titu, Beograd.
- Ph. Jug. V (2000): Savezni zavod za za{titu i unapre|enje zdravlja, Beograd.
- Ponomarev V.D. (1976): Ekstragirovanie lekarstvenogo sirja, Medicina, Moskva.
- Proestos C., Komaitis M. (2008): Application of microwave-assisted extraction to the fast
extraction of plant phenolic compounds. LWT - Food Science and Technology. 41 (4): 652-659.
- Ran|elovi} N., Avramovi} D. (2011): Priru~nik o lekovitim biljkama (raspoznavanje, branje
i za{tita). Udru`enje "Dr Jovan Tucakov" i Film Publik Art. Sokobanja.
- Rajkovi}, N., Mini}, B. (1986): Gliste-Humus. Privredni savetnik i Institut za marketing i
ekonomska istra`ivanja, Beograd.
- Ran|elovi} N., Jovanovi} G., Danilovi} R., Bankovi} V., Stamenkovi} V., Veli~kovi} D.
(1998): Fitoncidna aktivnost i hemijski sastav etarskih ulja hajdu~ke trave, U: Biolo{ki aktivne
materije vi{ih biljaka, gljiva, algi i bakterija, Abstrakti, Prirodno-matemati~ki fakultet, Novi
Sad, str. 6.
- Reverned E.A. (1998): Herbal Combinations, In: The Herbal Encyclopedia. London press, UK.
- Rinder R., Bomme U. (1998): Wasserdampf - Destillation therischer le aus frischen oder
angewelkten Pflanzen. Bayerische Landesansalt fr Bodenkultur und Pflanzenbau, FreisingMnchen.
- Rotee Liste (1997): ECV Edicio cantor, Aulendorf Wurtt.
- Runjaji}-Anti} D., Kilibarda V., Dobri} S. (1999): Farmakolo{ka dejstva i terapijska primena
`alfije i srodnih vrsta, @alfija (Salvia officinalis L.), Monografija, Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}", Beograd, str. 169-185.
- Sari} M. R. (ed.): Lekovite biljke SR Srbije. SANU. Beograd, 1989.
- Sekulovi} D., Nastovski T., Stefanovi}-Radisavljevi} D. (1999): Mogu}nost primene `alfije
u farmaceutskoj, kozmeti~koj i prehrambenoj industriji, @alfija (Salvia officinalis L.),
Monografija, Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}", Beograd, str. 187-198.
- Simi} D., Vukovi}-Ga~i} B. (1997): Antimutagena/antikancerogena aktivnost lekovitih biljaka, Arh. farm. (5): 439-444.
- Skala D., @i`ovi} I., Gavran~i} S. (2002): Primena natkriti~ne ekstrakcije u prehrambenoj
industriji. Hemijska industrija. 56 (5): 179-190.
- Sokolovi} T., Risti} V., Stamenkovi} G., Mihajlovi} N., Mihajlovi} Lj. (1998): Hepati~na i
renalna lipidna peroksidacija kod pacova tretiranih uljem `alfije (Aetheroleum Salviae). Lek.
sirov., 47 (18): 165-167.
- Stepanovi} B. (1998): Proizvodnja lekovitog i aromati~nog bilja. Institut za prou~avanje
lekovitog bilja "Dr. Josif Pan~i}", Beograd.
- Stepanovi} B., Kilibarda M., Hmeljevski S. (1968): Gajenje lekovitog i aromati~nog bilja.
Savremena administracija. Beograd.
- Stamenkovi} V. (2005): Na{e ne{kodljive lekovite biljke. II dopunjeno i izmenjeno izdanje.
Trend. Leskovac.
- Stamenkovi} V. (1995): Ne{kodljive lekovite biljke, I izdanje, Solaris, Leskovac.
- Stepanovi} B., Radanovi} D., Ki{geci J. (2003): O proizvodnji etarskih ulja u Srbiji i Crnoj
Gori. Lekovite sirovine, 23: 137-140.
- Stevanovi} V. (ed.) (1999): Crvena knjiga Flore Srbije, I tom. Ministarstvo za `ivotnu sredinu Republike Srbije, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za za{titu prirode
Republike Srbije, Beograd.
- Stevanovi} V., Vasi} V. (eds.) (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od
me|unarodnog zna~aja. Biolo{ki fakultet i Ekolibri, Beograd.

77

- Tada M., Okuno K., Chiba K., Ohnishi E., Yoshii T. (1994): Antiviral diterpenes from Salvia
officinalis. Phytochemistry, 35 (2): 539-541.
- Tasi} S., Krivoku}a-\oki} D. (1998): Destilacija i ekstrakti pitome nane, Pitoma nana
(Mentha piperita L.) i druge vrste roda Mentha L., Monografija, Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr. Josif Pan~i}", Beograd, str. 207-214.
- Tyler V.E. (1994): Herbs of choice. The therapeutic use of phytomedicinals, Pharmaceutical
Products Press, New York.
- USP 23, NF 18 (1995): United States Pharmacopeial Convention, Twinbrook Parkway,
Rockville.
- Veli~kovi} D., Risti} M., Ran|elovi} N., [melcerovi} A. (2002): Chemical composition and
antimicrobial characteristic of the essential oils obtained from flower, leaf and stem of Salvia
officinalis L. originating from the southeast of Serbia. J. Essent. Oil Res., 14 (6): 453-458.
- Veli~kovi} D., Risti} M., Stojiljkovi} D., [melcerovi} A. (2001): Kinetics of obtaining the
essential oil by different technological procedures from flowers, leaves and stems of sage
(Salvia officinalis L.). Lek. sirov., 21 (21): 67-72.
- Veli~kovi} D. (2003): Vrste roda `alfija - hemijski sastav i antimikrobno delovanje.
Monografija, Zadu`bina Andrejevi}, Beograd.
- Veli~kovi} D. (2007): Ultrazvu~na ekstrakcija `alfije (Salvia L.). Zadu`bina Andrejevi},
Beograd.
- Veli~kovi} D., Karabegovi} I., Stoji~evi} S., Nikoli} N., Lazi} M. (2012): Mikrotalasna destilacija etarskog ulja `alfije (Salvia officinalis L.). Zbornika radova, XVII Savetovanje o
biotehnologiji, ^a~ak, str. 363-367.
- Veselinov, B., Martinov, M. (1997): Usitnjavanje lekovitog, aromati~nog i za~inskog bilja.
Medicinal Plant Report, 4(4), Novi Sad.
- Vinatoru M. (2001): An overview of the ultrasonically assisted extraction of bioactive principles from herbs. Ultrasonic Sonochemistry. 8 (3): 303-313.
- Wang M., Li J., Rangarajan M., Shao Y., La Voie E.J. (1998): Antioxidative phenolic compounds from sage (Salvia officinalis). J. Agric. Food Chem., 46 (1): 4869-4873.
- Zakon o bezbednosti hrane Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 41/2009.
ILUSTRACIJE I FOTOGRAFIJE
-

Dr Vlastimir Stamenkovi}
Mina Simi}
Dr Novica Ran|elovi} i mr Danijela Avramovi}
Udru`enje "Dr. Jovan Tucakov" Sokobanja

Wikipedia, free enciclopedia

http://www.adt-online.net/?page=katalog
Afbeeldingen der artseny-gewassen met derzelver Nederduitsche en Latynsche beschryvingen
(1796), Derde deel, Johan Carl Krauss, 1796,
http://www.zum.de/stueber/oskamp/band3/index.html
- Flora von Deutschland sterreich und der Schweiz (1885), Otto Wilhelm Thom, Jahr: 1885, Ort:
Gera-Untermhaus, http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de/~stueber/thome/index.html
- Khler's Medizinal-Pflanzen in naturgetreuen Abbildungen mit kurz erluterndem Texte. (1887),
Atlas zur Pharmecopoea germanica, austriaca, belgica, danica, helvetica, hungarica, rossica,
suecica, Neerlandica, British pharmacopoeia zum Codex medicamentarius, sowie zur
Pharmacopoeia of the United States of America. Band 2., H. A. Koehler, 1887, Ort: GeraUntermhaus, http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de/~stueber/koehler2/index.html
- Flora von Deutschland, sterreich und der Schweiz (1905), Band 3, 2. Auflage, Otto Wilhelm
Thom, Verlag: Friedrich von Zezschwitz, Verlag Flora von Deutschland, Jahr: 1905, Ort: Gera
http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de/~stueber/thome3/index.html

78

PRILOZI

VA@NE ADRESE
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE
Omladinskih brigada 1, Poslovna zgrada SIV 3 11070 Novi Beograd
http://www.mpt.gov.rs
ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE
Dr Ivana Ribara 91, 11070 Novi Beograd
http://www.natureprotection.org.rs
INSTITUT ZA PROU^AVANJE LEKOVITOG BILJA "DR JOSIF PAN^I]"
Tadeu{a Ko{}u{ka 1, Beograd, tel.: 011 30 31 616
http://www.mocbilja.rs
DIREKCIJA ZA NACIONALNE REFERENTNE LABORATORIJE
Odsek za organsku proizvodnju
http://www.dnrl.gov.rs/organska.html?menu_id=104
_____________________________
OTKUPLJIVA^I LEKOVITOG, AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJA
I [UMSKIH PLODOVA - ^LANOVI I SARADNICI
UDRU@ENJA DR JOVAN TUCAKOV SOKOBANJA
JELIGOR d.o.o.
Jocina 40, Svrljig
tel.: 018 824 110

ADONIS d.o.o.
Alekse Marki{i}a 166, Sokobanja
tel.: 018 830 076
web: www.adonis-sb.com
e-mail: info@adonis-sb.com

PETROVI] d.o.o.
Omladinska 49, Svrljig
tel.: 063 404 410

BETULA d.o.o.
R. Spasi}a, @itkovac
tel.: 018 886 592

SINICULA CO
Gornja Mutnica, Para}in
tel.: 035 571 647

BIOGAL d.o.o.
Omladinska 67, Svrljig
tel.: 018 822 950

[UMSKO BLAGO
Selo Bresnica, Vranje
tel.: 017 446 159

EKOLIFE
Taskovi}i, Gad`in Han
tel.: 018 860 161

_____________________________
SERBIA ORGANICA - nacionalna asocijacija za organsku poljoprivredu
http://www.serbiaorganica.org
ZAKONI UREDBE I PRAVILNICI
http://www.mpt.gov.rs/documents/list/123/zakoni-poljoprivreda.html
SAVETODAVNE SLU@BE
http://www.psss.rs/news.php

81

OPREMA ZA PRERADU LEKOVITOG BILJA

Su{ara

Kontrolna tabla su{are

Lese na to~kovima

Me{alica

Mlin

Vibracioni selektor
82

Ure|aj za destilaciju lekovitog bilja

kapaciteta 4 1500 l (Holstein)

Ure|aj za destilaciju lekovitog bilja za farmaceutsku

industriju (Holstein)

Destilerija (Holstein)

Destilerija na to~kovima (Holstein)

83

PRIMERI ODNOSA SVE@E I SUVE SIROVINE (u kg/ha)

POJEDINIH DROGA

LATINSKI
NAZIV

DEO KOJI
SE UBIRA

KOLI^INA
SVE@E
SIROVINE
POTREBNE
ZA 1 kg SUVE

AN\ELIKA
BELI SLEZ

Angelica archangelica
Althaea officinalis

BOSILJAK
ESTRAGON

Ocimum basilicum
Artemisija dracunculus

@ALFIJA
KAMILICA
KOPRIVA

Salvia officinalis
Matricaria chamomilla
Urtica dioica

MAJORAN
MATI^NJAK

Majorana hortensis
Melissa officinalis

MILODUH

Hyssopus officinalis

MIRO\IJA
MORA^
NANA (MENTA)

Anethum graveolens
Foeniculum vulgare
Mentha x piperita

NEVEN
ODOLJEN
OMAN
PER[UN

Calendula officinalis
Valerijana officinalis
Inula helenium
Petroselinum sativum

koren
koren
list, cvet
herba
list
herba
list, herba
cvet
list
koren
herba
list
herba
list
herba
herba
herba
list
herba
cvet
koren
koren
list
koren

3,5 - 4 kg
3,5 - 4 kg
6 kg
3 - 4 kg
3 kg
4 kg
4 kg
4 - 6 kg
4 - 5 kg
3 kg
4 kg
4,5 kg
4 kg
4,5 kg
4 kg
4 - 5 kg
4 - 5 kg
5,5 kg
5 kg
5 - 6 kg
5 kg
3 - 3,5 kg
5 kg
3 kg

list, herba

2 - 3 kg

herba
herba, list

2 - 3 kg
3 kg

VRSTA

RUZMARIN
Rosmarinus officinalis
TIMIJAN,
MAJ^INA DU[ICA Thymus sp.
^UBRIKA
Satureja hortensis

84

PRIMERI PRINOSA ETARSKOG ULJA POJEDINIH DROGA

VRSTA

LATINSKI NAZIV

PRINOS

AN\ELIKA

Angelica archangelica

8 - 15 kg/ha

ANIS

Pimpinella anisum

15 - 30 kg/ha

BOSILJAK

Ocimum basilicum

8 - 12 kg/ha

ESTRAGON

Artemisija dracunculus

25 - 35 kg/ha

@ALFIJA

Salvia officinalis

30 - 50 kg/ha

KAMILICA

Matricaria chamomilla

KORIJANDER

Coriandrum sativum

10 kg/ha

MAJORAN

Majorana hortensis

20 kg/ha

MATI^NJAK

Melissa officinalis

10 - 15 kg/ha

MIRO\IJA

Anethum graveolens

oko 50 kg/ha

MORA^

Foeniculum vulgare

40 - 60 kg/ha

NANA (MENTA)

Mentha x piperita

25 - 40 kg/ha

PER[UN

Petroselinum sativum

50 - 70 kg/ha

RUZMARIN

Rosmarinus officinalis

40 - 45 kg/ha

TIMIJAN,
MAJ^INA DU[ICA

Thymus sp

10 - 60 kg/ha

^UBRIKA

Satureja hortensis

30 - 60 kg/ha

3 - 5 kg/ha

TABELA VRSTA KOJE JE OPRAVDANO GAJITI NA MALIM POVR[INAMA,

BEZ ANGA@OVANJA DODATNE RADNE SNAGE (PORODI^NI BIZNIS)
VRSTA

LATINSKI NAZIV

NEOPHODNA OPREMA

VALERIJANA

Valeriana officinalis

- obavezna su{ara

@ALFIJA

Salvia officinalis

- su{ara
- mo`e i prirodno su{enje

LAVANDA

Lavadula vera

- su{ara
- mo`e i prirodno su{enje

NEVEN

Calendula officinalis

- su{ara
- mo`e i prirodno su{enje

OMAN

Inula helenium

- obavezna su{ara

ORIGANO

Origanum heracleoticum

- su{ara
- mo`e i prirodno su{enje

TIMIJAN
MAJKINA DU[ICA

Thymus sp.

- su{ara
- mo`e i prirodno su{enje
85

Althaea officinalis L.
BELI SLEZ

Anethum graveolens L.
MIRO\IJA

Angelica archangelica L.
AN\EOSKI KOREN

Arctostaphylos uva-ursi (L.) Spreng.

Artemisia dracunculus L.
ESTRAGON

Calendula officinalis L.
NEVEN

Carum carvi L.
KIM

Chamomilla recutita (L.) Rausch.

KAMILICA

Chelidonium majus L.
RUSA

Coriandrum sativum L.
KORIJANDER

Foeniculum vulgare Mill.

MORA^

Glycirrhiza glabra L.
SLATKI KOREN

MEDVE\E GRO@\E

86

Helichrysum arenarium (L.) DC.

SMILJE

Hyssopus officinalis L.
MILODUH

Inula helenium L.
OMAN

Majorana hortensis Moench.

MAJORAN

Melissa officinalis L.
MATI^NJAK

Mentha piperita L.
PITOMA NANA

Ocimum basilicum L.
BOSILJAK

Petroselinum crispum (Mill.)Nym.

PER[UN

Pimpinella anisum L.
ANIS

Rosa sp.
DIVLJA RU@A

Rosmarinus officinalis L.
RUZMARIN

Salvia officinalis L.
@ALFIJA

87

ZA[TITA SAMONIKLIH LEKOVITIH BILJAKA

Prema knjizi PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA, Ran|elovi}, N., Avramovi}, D.

Porast interesovanja za lekovite, aromati~ne, za~inske i samonikle jestive

biljke doveo je do neracionalnog kori{}enja prirodnih potencijala. Procenjuje se da
je oko 700 biljnih vrsta u Srbiji ugro`eno ljudskom delatno{}u. Da ne bi do{lo do
njihovog potpunog i{~ezavanja one su zakonom za{ti}ene razli~itim merama.
ZAKON O ZA[TITI PRIRODE
objavljen u Slu`benom glasniku RS br. 36/2009 i 88/2010 i na web-adresi
http://www.zzps.rs/images/zakoni/z%20o%20zastiti%20prirode%2010.pdf
Na osnovu odluka Vlade Republike Srbije za{ti}ene lekovite biljne vrste
podeljene su u ~etiri kategorije:
I - Biljne vrste za koje va`i potpuna zabrana kori{}enja i prometa.
II - Biljne vrste koje su pod kontrolom kori{}enja i prometa.
III - Biljne vrste koje su kao prirodne retkosti pod zabranom sakupljanja,
branja i uni{tavanja.
IV - Biljne vrste za ~ije je prikupljanje potrebna dozvola.

LEKOVITE VRSTE ZA KOJE VA@I

STROGA ZABRANA (I i III kategorija):

Gorka detelina (Menyanthes trifoliata L.)

Medve|e gro`|e (Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.)
@alfija (Salvia officinalis L.)
Izop (Hyssopus officinalis L.)
Smilje (Helichrysum arenarium (L.) DC.)
Rosulja (Drosera rotundifolia L.)
Lincura (Gentiana lutea L.)
Maljava breza (Betula pubescens Ehrh.)
VRSTE ^IJE JE PRIKUPLJANJE
OGRANI^ENO (II i IV kategorija):

Borovnica (Vaccinium myrtyllus L.)

Kleka (Juniperus communis L.)
An|eoski koren (Angelica pan~i}ii Vand.)
Jagor~evina (Primula veris Huds.)
I|irot (Acorus calamus L.)
Ki~ica (Centaurium umbellatum Gilib.)
Kilavica (Herniaria glabra L.)
Dlakava kilavica (Herniaria hirsuta L.)
Kantarion (Hypericum perforatum L.)
Beli slez (Althaea officinalis L.)
Crna zova (Sambucus nigra L.)
88

Odoljen (Valeriana officinalis L.)

Crni gavez (Symphytum officinale L.)
Divizma (Verbascum densiflorum Bertol.)
Mati~njak (Melissa officinalis L.)
Vranilova trava (Origanum vulgare L.)
^ubar (Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.)
Divlja maj~ina du{ica (Thymus sp.)
Pelin (Artemisia absinthium L.)
Zlatica (Solidago virgaurea L.)
Oman (Inula helenium L.)
Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.)
Ka}un (Orchis morio L.)
O ugro`enosti flore
Srbije najbolje govori Crvena
knjiga flore Srbije (1999) u
kojoj je obra|eno 50 is~ezlih i
121 krajnje ugro`ena biljna
vrsta i podvrsta. Me|u krajnje
ugro`enim vrstama nalaze se
mnoge koje mogu da se koriste kao lekovite.

Gotovo i{~ezla GORKA DETELINA

(Menyanthes trifoliata L.)

Berbu lekovitih biljaka

trebalo bi racionalizovati, odnosno sakupljati samo delove
koji se upotrebljavaju za dobijanje sirovine, a koli~ina koja
se sakuplja ne bi trebalo da
prema{i godi{nju potrebu. Tako|e je neophodno pri sakupljanju 1/3 biljaka ostavi na
stani{tu, radi dalje reprodukcije, a kod sakupljanja podzemnih delova odse}i korenovu glavu i vratiti je u zemlju,
kako bi se slede}e godine iz
nje razvila nova biljka.

Ugro`ene vrste, a posebno one ~ije je branje zabranjeno,

mogle bi se potpuno za{tititi organizovanim gajenjem, {to
pored za{tite biljnog fonda obezbe|uje i ujedna~en kvalitet
sirovine i pru`a mogu}nost planiranja potrebnih koli~ina.

89

Satureja hortensis L.
^UBRIKA

Sinapis alba L.
BELA SLA^ICA

Thymus vulgaris L.
TIMIJAN

Urtica dioica L.
KOPRIVA

Vaccinium myrtillus L.
BOROVNICA

Valeriana officinalis L.
ODOLJEN

@etva kamilice

Ru~na berba bosiljka

Planta`a bele sla~ice

Planta`a mati~njaka

90

Planta`a lavande

Planta`a nevena

Cvet nevena
Calendulae flos

Kora kru{ine
Frangulae cortex

Plod {ipurka
Cynosbati fructus

Plod korijandera
Coriandri fructus

Seme bele sla~ice

Sinapis semen

Koren sladi}a
Glycyrrhizae radix
91

KAKO PRETRA@IVATI INTERNET

Obzirom da se ve}ina informacija uop{te, a naro~ito o novim i aktuelnim
temama, gde svakako spada i organska poljoprivreda, mo`e na}i na internetu, u ovom prilogu dato je kratko uputstvo kako da preko interneta prona|ete
veliki broj korisnih podataka. Svi iskusni surferi po~inju pretragu na ~uvenom pretra`iva~u GOOGLE (www.google.com). Efikasnost ovog pretra`iva~a
je tolika, da je u cyber prostoru gotovo potpuno istisnuo sve ostale.

Da bi zapo~eli pretragu na google-u dovoljno je da u polje za pretragu

ukucate klju~nu re~ (tra`eni pojam) i pretra`iva~ }e izbaciti vi{e stranica rezultata. Najpreciznije pogotke uglavnom dobijate na prve dve strane. Me|u njima
}e sigurno biti nekoliko vama zanimljivih.

Kako ne bi ste izgubili dobijene

rezultate google-a, nemojte na
dobijeni rezultat kliknuti levim, ve}
desnim tasterom mi{a. Na taj
na~in otvarate padaju}i meni u
kome treba odaberati opciju:
Open Link in New Tab /
Otvori pogodak u novom
jezi~ku
ili
Open Link in New Tab / Otvori
pogodak u novom jezi~ku
@eljena strana otvori}e se u novom prozoru, a ostali dobijeni google rezultati
ne}e se izgubiti - osta}e u prethodnom.

92

Pretragu na google-u mo`ete lokalizovati na

odra|eni jezik - klikom na opciju Options / Opcije koja se nalazi u desnom gornjem uglu prozora.
Me|utim, ako odaberete samo stranice na srpskom jeziku, ostajete uskra}eni za zaista veliki broj
korisnih hrvatskih sajtova.
... jo{ korisnih linkova...
http://www.pogodak.com - Pogodak je doma}i pretra`iva~ koji ponekad
daje bolje rezultate ~ak i od google-a.
http://sr.wikipedia.org/sr/ - Wikipedija je otvorena enciklopedija koju korisnici kreiraju sami. Sadr`i preko 50.000 stranica i veliki broj korisnih informacija, koje ipak treba uzeti sa rezervom, jer nisu recenzirani od strane stru~njaka.
http://www.vbs.rs/ - Cobbis pretra`iva~ Narodne Biblioteke Srbije u koji
podatke unosi vi{e od 125 srpskih biblioteka (vi{e od 40.000 linkova, oko 1,5 miliona knjiga, 700.000 ~lanaka, 67.000 ~asopisa i novina, 15.000 CD/DVD izdanja...)
http://www.knji`ara.com - Interaktivna knji`ara u kojoj mo`ete na}i i online
kupiti najnoviju literaturu.
http://www.limundo.com/ i http://www.kupindo.com/ - Sajtovi na kojima
mo`ete, nekada i po vrlo povoljnim cenama, kupiti, ali i plasirati razli~itu robu
i opremu, novu ili polovnu.
... i nekoliko specijalizovanih
http://poljoprivreda.info/
http://www.mojafarma.rs/
http://www.poljopartner.rs/
http://www.poljoberza.net/
http://poljoprivredaiselo.com/
http://www.agromreza.org.rs/
http://www.dobrojutro.co.rs/ - ~asopis Dobro jutro
http://www.agrif.bg.ac.rs - Poljoprivredni fakultet u Beogradu
http://polj.uns.ac.rs/ - Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
http://www.lekovito-bilje.net/ - Udru`enje "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja
http://www.tehnologijahrane.com - Veoma informativan sajt, prepun informacija korisnih za poljoprivredne proizvo|a~e. Izme|u ostalog ima i veoma
dobar forum za diskusije i razmenu informacija i iskustava
http://www.terras.org.rs/ - sajt udru`enja Terras, na kojem mo`ete na}i
izuzetno veliki broj korisnih informacija o organskoj proizvodnji
http://www.serbiaorganica.org - Nacionalna asocijacija za organsku
poljoprivredu Serbia Organica
http://www.organskafarmalaf.rs/ - Udru`enje Biorazvoj
http://www.organskasrbija.org.rs/ - Fond Organska Srbija
http://www.consumer.org.rs/ - Udru`enje za za{titu potro{a~a Vojvodine na ovom sajtu mo`ete na}i mnogo korisnih informacija u vezi prava potro{a~a,
zdravstvene bezbednosti hrane i sl.
http://www.ear.europa.eu - EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju
93

94

95