Metroloki vodi SY230

Metroloki vodi
SY230 6. jun 2005.

Goran Kosti
Merenja su od sutinskog znaaja za delatnosti ljudi od trgovine do fundamentalnih nauka.
Meunarodna trgovina bila je jedan od vanih razloga za osnivanje Meunarodnog biroa za tegove
i mere 1). Za nauku su rezultati merenja injenice o materijalnom svetu, istinite u granicama greke,
na osnovu kojih uobliava svoje teorije pojava.
Sve grane nauke treba paljivo da odaberu svoj renik. Svaki termin mora da ima isto znaenje za
sve koji ga koriste. Zato, svaki termin mora da izraava precizno odreen pojam. prema: [Renik] Predgovor; 2)
Sadraj (sa vezama):
1. Veliine i jedinice 2

2.32.
2.33.
2.34.
2.35.
2.36.

1.1. (merljiva) veliina 2

1.2. veliine iste vrste 2
1.3. osnovna veliina 2
1.4. izvedena veliina 2
1.5. vrednost (veliine) 2
1.6. numerika vrednost (veliine) 2
1.7. (merna) jedinica 2
1.8. osnovna (merna) jedinica 2
1.9. izvedena (merna) jedinica 2
1.10. koherentna (merna) jedinica 2
1.11. Meunarodni sistem jedinica, SI 3
1.12. (merna) jedinica van sistema 4
1.13. decimalne (merne) jedinice 6
1.14. stvarna vrednost (veliine) 6
1.15. dogovorena vrednost (veliine) 6

greka nule (merila) 9

pomeraj (kod merila) 9
sopstvena greka (merila) 9
maksimalna greka (merila) 9
klasa tanosti 9

3. Rezultati merenja i greke 10

3.1. rezultat merenja 10
3.2. apsolutna greka 10
3.3. relativna greka 10
3.4. sistematska greka 10
3.5. sluajna greka 10
3.6. gruba greka 11
3.7. kombinovana greka 11
3.8. sabirak korekcije 11
3.9. mnoilac korekcije 11
3.10. korekcija 11
3.11. nekorigovan rezultat 12
3.12. korigovan rezultat 12
3.13. ponovljivost (rezultata merenja) 12
3.14. reproduktivnost (rezultata merenja) 12
3.15. tanost (merenja) 12
3.16. verovatnoa (dogaaja) 12
3.17. raspodela (rezultata merenja) 12
3.18. histogram 14
3.19. (eksperimentalna) aritmetika sredina 14
3.20. (eksperimentalna) standardna devijacija 14
3.21. standardna devijacija aritmetike sredine 15
3.22. metoda najmanjih kvadrata 15
3.23. interval poverenja (aritmetike sredine) 16
3.24. (eksperimentalna) standardna varijansa 17
3.25. (merna) nesigurnost 18

2. Merenja i merila 7
2.1. merenje 7
2.2. princip merenja 7
2.3. metoda merenja 7
2.4. postupak merenja 7
2.5. merena veliina 7
2.6. merilo 7
2.7. merni pretvara 7
2.8. svojstvo odziva 7
2.9. osetljivost 7
2.10. senzor 7
2.11. detektor 7
2.12. "ide - ne ide" merilo 7
2.13. merni signal 7
2.14. pokazivanje (merila) 8
2.15. badarenje (merila) 8
2.16. mera 8
2.17. prikaziva 8
2.18. rezolucija 8
2.19. opseg pokazivanja 8
2.20. merni opseg 8
2.21. domaaj 8
2.22. transparentnost 8
2.23. uticajna veliina 8
2.24. stabilnost 8
2.25. vreme odziva 8
2.26. mrtav opseg 9
2.27. histerezis (merila) 9
2.28. referentni uslovi 9
2.29. radni uslovi 9
2.30. granini uslovi 9
2.31. greka kontrolne take (merila) 9

4. Etaloni 19
4.1. materijalizovana mera 19
4.2. referentni materijal, RM 19
4.3. etalon 19
4.4. primarni etalon 19
4.5. sekundarni etalon 19
4.6. transfer etalon 19
4.7. referentni etalon 19
4.8 radni etalon 19
4.9. meunarodni etalon 19
4.10. nacionalni etalon 21
4.11. etaloniranje 21
4.12. sledivost 21

5. Mali srpsko - engleski metroloki renik 22

6. Literatura 23
1 / 23

Metroloki vodi SY230

1. Veliine i jedinice
2.

1.1. (merljiva)3) veliina

Veliina koja ne moe da se izrazi kao

proizvod merne jedinice i broja, moe da se
izrazi upuivanjem na referentnu skalu ili na
odreen merni postupak ili na oba. Primeri: pH
skala u hemiji; skala tvrdoe prema Mohu;
skala oktanskih brojeva za benzin. prema [Renik] 1.18

0.

(Merljiva) veliina je svojstvo pojave, tela

ili supstancije, koje moe da se kvalitativno
razlikuje i kvantitativno odredi. [Renik] 1.1
1.

Termin "veliina" moe da se odnosi na

veliinu u optem smislu (duina, vreme,
masa, temperatura...), ili na pojedinanu
veliinu (duina date ipke, elektrina
otpornost date ice...). prema [Renik] 1.1

1.6. numerika vrednost (veliine)

0.

Numerika vrednost (veliine) je prirodan

broj (koji je pozitivan, negativan ili jednak nuli)
koji kazuje koliko je puta pojedinana merljiva
veliina vea od merne jedinice navedene uz
pomenuti broj. prema [Renik] 1.21, ovde je re "numerika"

1.2. veliine iste vrste

0.

Veliine iste vrste su veliine koje

uzajamno mogu da se porede po vrednosti.

umesto "brojna"

prema [Renik] 1.1 napomena 2

1.7. (merna) jedinica

1.

Veliine iste vrste mogu da se grupiu u

kategorije veliina, na primer:
- energija, rad, koliina toplote
- debljina, obim, talasna duina. prema [Renik]

0.

(Merna) jedinica je dogovorom definisana

i usvojena pojedinana veliina. Sa njom se
porede druge veliine iste vrste da bi se
numeriki izrazile u odnosu na tu veliinu. prema

1.1 napomena 3

[Renik] 1.7

1.3. osnovna veliina

1.8. osnovna (merna) jedinica

0.

Osnovna veliina je jedna od veliina koje

su u datom sistemu veliina dogovorom
usvojene kao meusobno funkcionalno
nezavisne. prema [Renik] 1.3

0.

Osnovna (merna) jedinica je merna jedinica

osnovne veliine u datom sistemu. prema [Renik] 1.13

PRIMER

1.9. izvedena (merna) jedinica

a) Kao meusobno funkcionalno nezavisne

veliine mogu se usvojiti: duina, masa i
vreme. prema [Renik] 1.3

0.

Izvedena (merna) jedinica je merna

jedinica izraena kao funkcija osnovnih
jedinica u datom sistemu. prema [Renik] 1.14 i 1.4

1.4. izvedena veliina

1.10. koherentna (merna) jedinica

0.

Izvedena veliina je jedna od veliina koje

su u datom sistemu veliina definisane kao
funkcija osnovnih veliina tog sistema. prema
[Renik] 1.4
1.

Dimenzija veliine je izraz koji pretstavlja

veliinu sistema veliina kao proizvod
stepenovanih inilaca koji pretstavljaju
osnovne veliine tog sistema. [Renik] 1.5

0.

Koherentna (merna) jedinica je merna

jedinica koja moe da se izrazi kao proizvod
stepenovanih osnovnih jedinica sa
koeficijentom proporcionalnosti jednakim
jedan. prema [SI] 1.2; delimino u skladu sa [Renik] 1.10
1)

1.5. vrednost (veliine)

0.

Vrednost (veliine) je kvantitativan iznos

pojedinane veliine. prema [Renik] 1.18
1.

Vrednost (veliine) se najee izraava

kao proizvod numerike vrednosti i merne
jedinice pojedinane veliine. Primer: duina
ipke je 5,34 m. prema [Renik] 1.18

Delatnost Meunarodnog biroa za tegove i mere sa

seditem u Sevru kraj Pariza, uspostavljena je od strane
17 drava, potpisivanjem diplomatskog ugovora
Convention du Mtre, u Parizu 20. maja 1875. godine.
2)

Reju "prema" naznaeno je da referenca nije

citirana ve je koriena kao osnova. Reference koje
nemaju naznaku "prema" potpuno su citirane.
3)

Zagrade ( ), oko pojedinih rei termina, oznaavaju

da ove rei mogu da se izostave ako ne postoji
prema [Renik] objanjenja
mogunost da doe do nejasnoa.

2 / 23

Metroloki vodi SY230

1.11. Meunarodni sistem jedinica, SI

0.

Meunarodni sistem jedinica, SI, je sistem

samo koherentnih jedinica koji je usvojila i
preporuuje Generalna konferencija za tegove
i mere (CGPM). prema: [SI] 1.2 i [Renik] 1.12
1.

Osnovne jedinice SI date su u tabeli 1.

prema: [SI] ch. 2 i [Zakon] lan 13 i Prilog br. 1

Od sedam osnovnih jedinica SI, metar,

kilogram i sekunda, upotrebljavaju se skoro u
svim oblastima merenja. Ostale etiri jedinice
slue za obrazovanje jedinica veliina koje su
specifine za pojedine oblasti:
- amper, za elektrine i magnetske jedinice
- kelvin, za toplotne jedinice
- kandela, za svetlosne jedinice
- mol, za fiziku hemiju i molekularnu fiziku.

Tabela 1. Osnovne jedinice SI

Osnovna veliina

Osnovna jedinica SI
Naziv
Oznaka Definicija

duina

metar

Metar je duina putanje koju u vakuumu pree svetlost

za vreme od 1 / 299 792 458 sekunde.

masa

kilogram

kg

Kilogram je masa meunarodnog etalona kilograma.

Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zraenja

koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa
osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na temperaturi
od 0 K.

vreme

sekunda

elektrina struja

amper

Amper je stalna elektrina struja koja bi, kada bi se

odravala u dva prava paralelna provodnika,
neograniene duine i zanemarljivo malog krunog
poprenog preseka, koji se nalaze u vakuumu na
meusobnom rastojanju od jednog metra,
prouzrokovala meu tim provodnicima silu jednaku
2 107 njutna po metru duine.

termodinamika
temperatura

kelvin

Kelvin je termodinamika temperatura koja je jednaka

1 / 273,16 termodinamike temperature trojne take
vode.

koliina gradiva
(supstancije)

svetlosna jaina
(jaina svetlosti)

2.

mol

kandela

mol

cd

1. Mol je koliina gradiva (supstancije) sistema koji

sadri toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u
0,012 kilograma ugljenika 12.
2. Kada se upotrebljava mol, navode se elementarne
jedinke koje mogu biti atomi, molekuli, joni, elektroni i
druge estice ili odreene skupine tih estica.
Kandela je svetlosna jaina (jaina svetlosti), u
odreenom smeru, izvora koji emituje monohromatsko
zraenje frekvencije 540 1012 herca i ija je jaina
zraenja u tom smeru 1 / 683 vata po steradijanu.

Prema Zakonu o mernim jedinicama i

merilima u Srbiji i Crnoj Gori upotrebljavaju se
samo:
- merne jedinice Meunarodnog sistema
jedinica
- merne jedinice van Meunarodnog sistema
jedinica koje su predviene pomenutim zakonom

- decimalne merne jedinice Meunarodnog

sistema jedinica. prema [Zakon] lan 21
3.

Izvedene jedinice SI sa posebnim

nazivima i oznakama date su u tabeli 2.
prema [Zakon] lan 15; ugao u ravni i prostorni ugao nisu u skladu sa
[Zakon] lan 16; u skladu sa [SI] 1.2; prema [SI] 2.2.2; na osnovu The 20th
CGPM (1995, Resolution 8; CR, 223 and Metrologia, 1996, 33, 83)

3 / 23

Metroloki vodi SY230

Tabela 2. Izvedene jedinice SI sa posebnim nazivima i oznakama

Izraeno
drugim
jedinicama SI

Izraeno osnovnim
jedinicama SI

Veliina

Naziv

Oznaka

ugao u ravni
prostorni ugao
frekvencija, uestanost
sila
pritisak, naprezanje, napon
(mehaniki)

radijan
steradijan
herc
njutn

rad
sr
Hz
N

paskal

Pa

energija, rad, koliina toplote

dul

snaga, fluks zraenja

naelektrisanje, koliina
elektriciteta

vat

kulon

elektrini potencijal, razlika

elektrinih potencijala, napon
(elektrini), elektromotorna sila

volt

W/A

m2 kg s3 A1

elektrina kapacitivnost
elektrina otpornost
elektrina provodnost

farad
om
simens

m2 kg1 s4 A2
m2 kg s3 A2
m2 kg1 s3 A2

magnetska indukcija

tesla

magnetski fluks

veber

Wb

induktivnost

svetlosni fluks
osvetljenost

henri
stepen
Celzijusa
lumen
luks

C/V
V/A
A/V
Wb/m2
N/(A m)
Vs
T m2
Wb/A

lm
lx

aktivnost radioaktivnog izvora

bekerel

Bq

grej

Gy

J/kg

m2 s2

sivert

Sv

J/kg

m2 s2

Celzijusova temperatura 4)

apsorbovana doza (jonizujueg

zraenja), specifina predata
energija, kerma
ekvivalentna doza (jonizujueg
zraenja)

m m1 = 1
m2 m2 = 1
s1
m kg s2
N/m2

m1 kg s2

Nm
Ws
J/s

m2 kg s2
m2 kg s3
sA

kg s2 A1
m2 kg s2 A1
m2 kg s2 A2
K

cd sr
lm/m2

m2 m2 cd = cd
m2 cd
s1

4)

Uz termodinamiku temperaturu T, izraenu u kelvinima, takoe se upotrebljava Celzijusova

temperatura t, definisana jednainom: t [C] = T [K] T0. Ovde je po definiciji
T0 = 273,15 K. Jedinica "stepen Celzijusa" je poseban naziv umesto "kelvin" za izraavanje
Celzijusove temperature. Temperaturni interval ili Celzijusova temperaturna razlika moe se
izraziti u kelvinima kao i u stepenima Celzijusa. prema [Zakon] Prilog br. 2
1.12. (merna) jedinica van sistema
0.

(Merna) jedinica van sistema je merna

jedinica koja ne pripada datom sistemu
jedinica. [Renik] 1.15

1.

Merne jedinice van Meunarodnog

sistema jedinica, ija je upotreba dozvoljena u
Srbiji i Crnoj Gori Zakonom o mernim
jedinicama i merilima, date su u tabeli 3. prema
[Zakon] lan 17

4 / 23

Metroloki vodi SY230

Tabela 3. Merne jedinice van SI, ija je upotreba dozvoljena u SR Jugoslaviji

Veliina

duina

Jedinica van SI
Naziv

Oznaka

morska milja

1 morska milja = 1 852 m

astronomska
jedinica

parsek

pc

ar
hektar
litar
stepen (ugaoni)
minuta, minut
(ugaoni)
sekunda, sekund
(ugaoni)
gon
tona
unificirana jedinica
atomske mase 5)

a
ha
l, L

1 astronomska jedinica =
1,495 978 7 1011 m, priblino
1 svetlosna godina =
9,460 730 1015 m, priblino
1 pc = 30,856 78 1015 m,
priblino
1 a = 100 m2
1 ha = 10 000 m2
1 l = 1 L = 103 m3
1 = ( / 180) rad

'

1' = ( / 10 800) rad

''

1'' = ( / 648 000) rad

g
t

1 g = ( / 200) rad
1 t = 103 kg
1 u = 1,660 54 1027 kg,
priblino

svetlosna godina

povrina
zapremina
ugao u
ravni

masa

Vrednost izraena jedinicama SI

poduna
(linijska)
masa

teks

tex

1 tex = 106 kg/m

min
h
d

1 min = 60 s
1 h = 3 600 s
1 d = 86 400 s

vreme

minuta, minut
sat, as
dan
sedmica mesec i
godina
Gregorijanskog
kalendara

brzina

vor

1 vor = 1 852 / 3 600 m/s

bar

bar

1 bar = 105 Pa

pritisak

milimetar ivinog
stuba

mmHg

1 mmHg = 101 325 / 760 Pa

energija

elektronvolt 6)

eV

1 eV = 1,602 177 1019 J,

priblino

voltamper

VA

1 VA = 1 W

var

var

1 var = 1W

snaga

5)
6)

Dozvoljena
upotreba samo
u pomorskom,
renom i
vazdunom
saobraaju

u astronomiji

za izraavanje
povrine zemljita

za izraavanje
podune mase
tekstilnog vlakna i
konca

u pomorskom,
renom i
vazdunom
saobraaju
u zdravstvu za
izraavanje
krvnog pritiska

za izraavanje
prividne snage
elektrine
naizmenine struje
za izraavanje
elektrine
reaktivne snage

Unificirana jedinica atomske mase jednaka je 1 / 12 mase atoma nukleida 12C.

Kinetika energija koju primi elektron pri prolazu u vakuumu kroz polje potencijalne razlike od jednog volta.
5 / 23

Metroloki vodi SY230

1.13. decimalne (merne) jedinice

0.

Decimalne (merne) jedinice su decimalni

umnoci mernih jedinica. prema [Zakon] lan 21
1.

Decimalne merne jedinice SI jedinica, nisu

koherentne sa samim SI jedinicama. prema [SI] 1.3
2.

Oznake decimalnih jedinica obrazuju se

stavljanjem predmetaka ispred mernih jedinica.
Predmeci koji pripadaju Meunarodnom
sistemu jedinica nazivaju se predmeci SI.
Njihove oznake, nazivi i vrednosti navedeni
su u tabeli 4. prema [Zakon] lan 21; u skladu sa: [SI] 3.1
Tabela 4. Predmeci SI
Oznaka

Naziv

Y
Z
E
P
T
G
M
k
h
da
d
c
m

n
p
f
a
z
y

jota
zeta
eksa
peta
tera
giga
mega
kilo
hekto
deka
deci
centi
mili
mikro
nano
piko
femto
ato
zepto
jokto

Numerika
vrednost
1024
1021
1018
1015
1012
109
106
103
102
101
101
102
103
106
109
1012
1015
1018
1021
1024

6.

Oznaka predmetka SI i oznaka merne

jedinice piu se zajedno. [Zakon] prilog 6
7.

Naziv predmetka SI i naziv merne jedinice

piu se zajedno kao jedna re. prema [Zakon] prilog 6
8.

Jedinica sa predmetkom pretstavlja novi

simbol, pa se moe podignuti na stepen bez
upotrebe zagrade prema [Zakon] prilog 5. Primeri:
cm3, s1.
9.

Oznake mernih jedinica ne menjaju se u

mnoini niti po padeima. [Zakon] prilog 6
10.

Kod mernih jedinica koje se obrazuju

meusobnim deljenjem dveju mernih jedinica,
kao simbol deljenja moe se upotrebiti
horizontalna crta (), ili kosa crta (/), ali
samo jedanput; takoe se moe upotrebiti
izloilac sa negativnim predznakom. prema [Zakon]
prilog 6
11.

Iz istorijskih razloga, meu osnovnim

jedinicama SI, jedinica kilogram je jedina iji
naziv sadri predmetak ("k"). prema [SI] 3.2
12.

Predmeci SI strogo se odnose na stepen

desetice. Predmeci se ne mogu koristiti da
oznae stepen dvojke. Primer: kilobit
pretstavlja 1 000, a ne 1 024, bitova. prema [SI] 3.1
13.

Pored decimalnih jedinica koriste se i

nedecimalni umnoak i deo (merne)
jedinice. Primer: nedecimalni umnoak
sekunde je sat. prema [Renik] 1.16 i 1.17
1.14. stvarna vrednost (veliine)
0.

Stvarna vrednost (veliine) je vrednost

saglasna sa definicijom date pojedinane
veliine. prema [Renik] 1.19, ovde je re "stvarna" umesto "prava"
1.

Stvarna vrednost veliine moe da bude

izmerena samo sa grekom, odnosno
nesigurnou, koje mogu da budu proizvoljno
male, ali ne nula.

3.

Prema Zakonu o mernim jedinicama i

merilima u Srbiji i Crnoj Gori upotrebljavaju se
samo predmeci SI. prema [Zakon] lan 21
4.

Predmeci SI mogu se upotrebljavati ispred:

- osnovnih jedinica SI, izuzev jedinica za masu
- izvedenih jedinica SI koje imaju poseban
naziv i oznaku, osim jedinice za Celzijusovu
temperaturu nije u skladu sa [SI] Table 3 (d)
- narednih mernih jedinica van jedinica SI:
litar, tona, teks, bar, elektronvolt, voltamper i
var. [Zakon] prilog 5
5.

Ispred merne jedinice moe da se upotrebi

samo jedan predmetak SI. prema [Zakon] prilog 5

1.15. dogovorena vrednost (veliine)

0.

Dogovorena vrednost (veliine) je vrednost

pripisana pojedinanoj veliini za koju je,
ponekad dogovorom, usvojeno da za datu
primenu ima odgovarajuu nesigurnost. prema

[Renik] 1.20

PRIMER
a) U datom mestu, vrednost pripisana
veliini ostvarenoj pomou referentnog
etalona moe da se smatra dogovorenom
vrednou. prema [Renik] 1.20
6 / 23

Metroloki vodi SY230

2. Merenja i merila
2.1. merenje
0.

Merenje je skup postupaka iji je cilj

odreivanje vrednosti veliine. prema [Renik] 2.1
1.
Posredno merenje je skup postupaka
kojim se odreuje vrednost veliine na osnovu
dva ili vie rezultata merenja. Pomenuti
rezultati merenja, i eventualno potrebne fizike
konstante, nazivaju se komponente merenja
ili komponentne veliine.
2.2. princip merenja
0.

Princip merenja je nauna osnova

merenja. [Renik] 2.3
2.3. metoda merenja
0.

Metoda merenja je zamisao naina

realizacije principa merenja.

2.8. svojstvo odziva

0.

Svojstvo odziva je odnos izmeu ulazne i

izlazne veliine pri odreenim uslovima. prema

[Renik] 5.9

PRIMER
a) Svojstvo odziva je napon termopara u
zavisnosti od temperature. prema [Renik] 4.15
2.9. osetljivost
0.

Osetljivost je promena izlazne veliine

podeljena odgovarajuom promenom ulazne
veliine. prema [Renik] 5.10
2.10. senzor
0.

Senzor je merni pretvara kome je

ulazna veliina merena veliina. prema [Renik] 4.14
PRIMERI
a) Spoj termopara.

2.4. postupak merenja

0.

Postupak merenja je logian niz radnji

koje se obavljaju radi merenja u skladu sa
datom metodom merenja. prema [Renik] 2.5
2.5. merena veliina
0.

Merena veliina je pojedinana veliina

koja se meri. [Renik] 2.6
1.
Zahtevana tanost merenja odreuje
koliko detaljno treba da bude data definicija
merene veliine. Primer: pri merenju duine
metalne ipke sa relativnom grekom oko
1 106, definicija merene veliine sadri i
temperaturu ipke. prema [GUM] 3.1.3
2.6. merilo
0.

Merilo je ureaj namenjen za merenje,

sam ili u sklopu sa drugim ureajem
(ureajima). [Renik] 4.1
2.7. merni pretvara

b) Rotor turbinskog mernog pretvaraa

protoka. prema [Renik] 4.14
2.11. detektor
0.

Detektor je ureaj ili supstancija koja

ukazuje na prisustvo odreene pojave, ali ne
daje i njenu vrednost. prema [Renik] 4.15, ovde je

"ne daje" umesto "ne mora da daje "

PRIMERI
a) Lakmusov papir. [Renik] 4.15
2.12. "ide - ne ide" merilo
0.

"Ide - ne ide" merilo je merilo koje pokazuje

(daje) jednu vrednost veliine i koristi se za
utvrivanje da li je merena veliina manja ili
vea od njegovog pokazivanja. prema [Britannica]
1.

"Ide - ne ide" merila imaju oblik: ploica,

ravi, prstenova, ipki, aura, konusa, profila
navoja, itd.
2.13. merni signal

0.

Merni pretvara je merilo koje

obezbeuje odreen odnos izmeu ulazne i
izlazne veliine. prema [Renik] 4.3
PRIMERI
[Renik] 4.3
a) Termopar.
b) Strujni transformator. [Renik] 4.3
c) pH elektroda. [Renik] 4.3

0.

Merni signal je veliina koja pretstavlja

merenu veliinu sa kojom je funkcionalno
povezana. [Renik] 2.8
PRIMER
a) Merni signal je elektrini izlazni signal
pretvaraa pritiska. [Renik] 2.8
7 / 23

Metroloki vodi SY230

2.20. merni opseg

2.14. pokazivanje (merila)

0.

0.

Pokazivanje (merila) je vrednost veliine

koju daje merilo. [Renik] 3.2

Merni opseg je skup vrednosti merene

veliine za koje greka merila lei unutar
odreenih granica. prema [Renik] 5.4

1.

Veliina moe da bude merni signal, ili

neka druga veliina koja se koristi za
izraunavanje vrednosti merene veliine. prema

2.21. domaaj

[Renik] 3.2)

0.

Domaaj je vrednost krajnjeg pokazivanja

i to onog veeg po modulu.

2.

Vrednost oitana sa prikazivaa naziva se

neposredno pokazivanje i mnoi se
konstantom merila da bi se dobilo pokazivanje.

2.22. transparentnost

[Renik] 3.2

0.

Transparentnost je odlika merila da ne

menja merenu veliinu. prema [Renik] 5.15

3.

Pokazivanje materijalizovane mere je

vrednost koja joj je pripisana. prema [Renik] 3.2

PRIMER
a) Vaga je transparentna. [Renik] 5.15

2.15. badarenje (merila)

b) Otporni senzor koji greje medijum iju

temperaturu treba da meri nije transparentan.

0.

Badarenje (merila) je postupak zadavanja

pokazivanja na osnovu poznate dogovorene
vrednosti ulazne veliine. prema [Renik] 4.29

prema [Renik] 5.15

2.23. uticajna veliina

2.16. mera
0.

0.

Mera je merilo koje obezbeuje pokazivanje.

Uticajna veliina je veliina koja nije

merena veliina, ali koja utie na rezultat
merenja. [Renik] 2.7
PRIMERI

2.17. prikaziva
0.

a) Temperatura mikrometarskog zavrtnja je

uticajna veliina pri merenju duine. prema [Renik] 2.7

1.

b) Frekvencija merenog napona je uticajna

veliina pri merenju veliine napona. prema [Renik] 2.7

Prikaziva je deo merila koji prikazuje

pokazivanje. prema [Renik] 4.12
Ovaj termin moe da oznaava
komponentu pomou koje se prikazuje ili
podeava vrednost materijalizovane mere.

2.24. stabilnost

prema [Renik] 4.12

0.

2.18. rezolucija
0.

Rezolucija je najmanja razlika u pokazivanju

koja moe jasno da se uoi. prema [Renik] 5.12
PRIMER
a) Najee je korak cifarskog (digitalnog)
prikazivaa jednak cifri najmanje teine (krajnja
desna cifra), pa je tada rezolucija takoe
jednaka cifri najmanje teine. (Korak
cifarskog prikazivaa moe da bude vei, ali ne
i manji, od cifre najmanje teine.)

Stabilnost je numeriki izraena odlika

merila da ouva svoja metroloka svojstva pri
dejstvu uticajne veliine. prema [Renik] 5.14
1.

Nestabilnost pri starenju je

nestabilnost tokom vremena. Nestabilnost pri
starenju se esto skraeno naziva
nestabilnost. prema [Renik] 5.14
2.

Nestabilnost pri promeni temperature

ambijenta naziva se temperaturna
nestabilnost.
2.25. vreme odziva
0.

2.19. opseg pokazivanja

0.

Opseg pokazivanja je skup vrednosti

ogranien krajnjim pokazivanjima. [Renik] 4.19

Interval vremena od trenutka kada ulazna

veliina pretrpi odreenu brzu promenu, do
trenutka kada izlazna veliina dostigne blizinu
konane stabilne vrednosti i ostane u
odreenim granicama u blizini nje. prema [Renik] 5.17
8 / 23

Metroloki vodi SY230

2.32. greka nule (merila)

2.26. mrtav opseg

0.

Mrtav opseg je najvei interval unutar koga

moe da se menja ulazna veliina u oba
smera, a da ne proizvede promenu izlazne
veliine merila. prema [Renik] 5.13, ovde je re "opseg" umesto

0.

Greka nule (merila) je apsolutna greka

kontrolne take za nultu vrednost merene
veliine. prema [Renik] 5.23

rei "zona"

2.33. pomeraj (kod merila)

2.27. histerezis (merila)

0.

Histerezis (merila) je razlika pokazivanja,

pri istoj merenoj veliini, kada se do merene
veliine dolo poveavanjem merene
vrednosti, i kada se do merene vrednosti
dolo smanjivanjem merene vrednosti.

0.

Pomeraj (kod merila) je sistematska

greka pokazivanja merila. prema [Renik] 5.25, ovde je

re pomeraj umesto rei pomerenost

1.

Uobiajeno je da se pomeraj kod merila

izraunava usrednjavanjem greke
pokazivanja na odgovarajuem broju
ponovljenih merenja. prema [Renik] 5.25

2.28. referentni uslovi

0.

Referentni uslovi su uslovi upotrebe

propisani za ispitivanje mogunosti merila ili za
meusobno poreenje rezultata merenja. [Renik] 5.7

2.34. sopstvena greka (merila)

0.

Sopstvena greka (merila) je greka merila

odreena u referentnim uslovima. [Renik] 5.24

1.

Referentni uslovi mogu da obuhvataju

pojedinu referentnu vrednost, ili referentni
opseg uticajne veliine. prema [Renik] 5.7
2.29. radni uslovi

2.35. maksimalna greka (merila)

0.

Maksimalna greka (merila) je najvea

greka koju moe da ima odreeno merilo
prema tehnikim podacima ili propisima.

prema [Renik] 5.21

0.

Radni uslovi su uslovi upotrebe za koje

odreena metroloka svojstva merila lee
unutar navedenih granica. prema [Renik] 5.5
1.

Radni uslovi su najee opisani

opsezima, ili nazivnim vrednostima merene
veliine i uticajnih veliina. prema [Renik] 5.5

2.36. klasa tanosti

0.

Klasa tanosti je klasa merila koja

zadovoljavaju odreene metroloke zahteve
ija je svrha da se greke odre unutar
odreenih granica. prema [Renik] 5.19
1.

2.30. granini uslovi

0.

Granini uslovi su ekstremni uslovi koje

merilo treba da izdri bez oteenja i bez
gubljenja svojih odreenih metrolokih
svojstava za kasniju upotrebu u radnim
uslovima rada. [Renik] 5.6
1.

Granini uslovi za skladitenje, prevoz i

rad, mogu biti razliiti. [Renik] 5.6
2.31. greka kontrolne take (merila)
0.

Greka kontrolne take (merila) je greka

merila pri odreenom pokazivanju koje je
izabrano za kontrolu merila, ili pri odreenoj
vrednosti merene veliine koja je izabrana za
kontrolu merila. prema [Renik] 5.22

Klasa tanosti se oznaava oznakom

usvojenom dogovorom. Oznaka se naziva
oznaka klase. prema [Renik] 5.19
PRIMERI
a) Merila elektrinih veliina razvrstana su u
vie klasa tanosti sa oznakama: 0,05, 0,1,
0,2, 0,5, 1,0, 1,5, 2,5 i 5,0. Kod veine vrsta
ovih merila klasa tanosti pretstavlja moduo
maksimalne relativne greke u procentima, pri
krajnjem pokazivanju merila (domaaju). Kod
tih merila moduo apsolutne greke u celom
mernom opsegu ne sme da pree moduo
maksimalne apsolutne greke pri krajnjem
pokazivanju merila (domaaju).
b) Kod tegova, klase tanosti se oznaavaju
sa: E1 (relativna greka 0,5 106); E2 (1,5 106);
F1; F2; M1; M2 (160 106, 200 106 i 250 106).

9 / 23

Metroloki vodi SY230

3. Rezultati merenja i greke

2.

Uobiajeno je da se relativna greka

izraava u procentima (%). Relativna greka
izraena u procentima je relativna greka
pomnoena sa 100.

3.1. rezultat merenja

0.

Rezultat merenja je vrednost pripisana

merenoj veliini, dobijena merenjem. [Renik] 3.1
1.

Posredni rezultat merenja je vrednost

dobijena na osnovu dva ili vie rezultata merenja.
2.

Rezultat merenja prema nivou obrade, a time

i tanosti, ide od polaznog rezultata (npr.
pokazivanja merila), preko meu-rezultata
(nekorigovanog rezultata, korigovanog rezultata...)
do krajnjeg rezultata merenja (rezultata merenja).

3.

Kod relativne greke izraene u obliku

G po 10 i , broj G je relativna greka
pomnoena sa 10 i, broj i, je ceo i pozitivan.
4.

Kod relativne greke izraene u obliku

G 10 i , broj G je relativna greka
pomnoena sa 10 i, broj i, je ceo i pozitivan.
5.

Ne treba koristiti PPM i naroito PPB, jer

re bilion nema meunarodnu definiciju.

Obrada rezultata merenja i izraunavanje

greke ili merne nesigurnosti rezultata, navodi
se u standardizovanom postupku merenja.
3.

Kada se daje rezultat, treba da se jasno

navede kojom se obradom do njega dolo. prema

[Renik] 3.1

3.4. sistematska greka

0.

Sistematska greka je srednja vrednost,

koja bi se dobila beskonanim brojem merenja
iste merene veliine obavljenih u uslovima
ponovljivosti, minus vrednost merene veliine.

4.

Potpuno iskazivanje rezultata merenja

obuhvata podatke o mernoj nesigurnosti. prema

[Renik] 3.1

prema [Renik] 3.14

3.2. apsolutna greka

1.

Sistematska_greka =
Apsolutna_greka Sluajna_greka

0.

Apsolutna greka ima vrednost datu

donjim obrascem. prema [Renik] 3.10

prema [Renik] 3.14

Apsolutna_greka = Rezultat_merenja
Vrednost_merene_veliine

2.

Kao i vrednost veliine, tako i sistematska

greka i njeni uzroci ne mogu biti u potpunosti
poznati. [Renik] 3.14

1.

Apsolutna_greka =
Sistematska_greka + Sluajna_greka

3.

U praksi se sistematska greka izraunava

kao razlika aritmetike sredine vrednosti
pripisivanih etalonirajuem merilu klijenta, od
strane klijenta, i aritmetike sredine vrednosti
pripisivanih etalonirajuem merilu od strane
metroloke laboratorije sa referentnim
etalonom. Pripisivane vrednosti za
izraunavanje aritmetikih sredina su iz dueg
vremenskog perioda. prema [NIST]

prema [Renik] 3.14

2.

S obzirom da vrednost merene veliine ne

moe da se odredi, u praksi se koristi
dogovorena vrednost. [Renik] 3.10
3.

Apsolutna greka je imenovan broj (za

razliku od relativne greke). Merena veliina i
njena apsolutna greka su iste vrste.
4.

Apsolutnu greku ne treba meati sa modulom

greke (apsolutne ili relativne). prema [Renik] 3.10

4.

Sistematska greka pokazivanja merila

naziva se pomeraj merila. prema [Renik] 5.25.
3.5. sluajna greka

3.3. relativna greka

0.

Relativna greka ima vrednost datu

donjim obrascem. prema [Renik] 3.12
Apsolutna_greka
Relativna_greka =
Vrednost_merene_veliine
1.

S obzirom da vrednost merene veliine ne

moe da se odredi, u praksi se koristi
dogovorena vrednost. [Renik] 3.12

0.

Sluajna greka je pojedinani rezultat

merenja minus aritmetika sredina koja bi se
dobila beskonanim brojem merenja iste
merene veliine obavljenih u uslovima
ponovljivosti. prema [Renik] 3.13
1.

Sluajna_greka =
Apsolutna_greka Sistematska_greka
prema [Renik] 3.13

10 / 23

Metroloki vodi SY230

2.

napona dU1 = 3,0 mV, i otpornika

dR1 = 0,40 i dR2 = 5,0 m. Izraunati
moduo maksimalne apsolutne greake napona U2.

S obzirom da moe da se obavi samo

konaan broj merenja, mogue je odrediti
samo procenu sluajne greke. [Renik] 3.13
3.

Poveavanjem broja merenja iste merene

veliine i usrednjavanjem rezultata merenja,
uticaj sluajnih greaka na krajnji rezultat
merenja moe da se umanji po elji, ali ne i da
se svede na nulu. Videti obrazac (6).

U2 = U1

R2
R1 + R2

R2
U2
=
R1 + R2
U1

3.6. gruba greka

R2
U2
= U1
R1
(R1 + R2 )2

Gruba greka je rezultat merenja za koji

je utvreno proverama da ga ne treba svrstati
meu podatke.

R1
U2
= U1
R2
(R1 + R2 )2

0.

1.

Povremeno se meu rezultatima merenja

mogu nai vrednosti koje izgledaju neobino
velike ili male u poreenju sa ostalim
vrednostima. Te vrednosti mogu da budu npr.
posledica pogrenog oitavanja ili zapisivanja
rezultata, ali mogu da budu i vaee. Vrednosti
koje "odskau" od ostalih treba paljivo
proveriti i odbaciti ako se proceni da ih ne treba
svrstati meu ostale podatke. prema [Britannica]
2.

Obiaj je da se smatraju grubim grekama i

odbacuju, rezultati koji odstupaju od aritmetike
sredine x , vie od trostruke eksperimentalne
standardne devijacije s, dakle koji su van intervala
x + 3s prema [Britannica]. Posle odbacivanja tih
pojedinanih rezultata, raunaju se novi rezultati
merenja, na osnovu preostalih pojedinanih
rezultata, i oni se mogu smatrati valjanim.
3.7. kombinovana greka
0.

1.

Kombinovana greka moe da se odredi

tako to se za jednainu za raunanje merne
veliine odrede izvodi po svakoj od
meusobno nezavisnih veliina komponenata
merenja. Kombinovana apsolutna greka
jednaka je zbiru izvoda pomnoenih
odgovarajuim apsolutnim grekama
komponenata merenja. Videti naredni primer.
PRIMER
a) Etalon napona U2 = 196,078 mV,
realizovan je etalonom napona U1 = 10 V, i
razdelnikom napona sa otpornicima etalonima
R1 = 10 k i R2 = 200 . Poznati su moduli
maksimalnih apsolutnih greaka etalona

U2
U
U
dU1 + 2 dR1 + 2 dR2
U1
R1
R2

max dU2 = 58,8V + 7,7V + 4,8V = 71,3V

3.8. sabirak korekcije

0.

Sabirak korekcije (aditivna korekcija) je broj

koji se algebarski dodaje nekorigovanom
rezultatu merenja da bi se korigovala sistematska
greka. prema [Renik] 3.15. u kome je naziv korekcija
1.

Sabirak korekcije je jednak negativnoj

vrednosti sistematske greke. prema [Renik] 3.15
2.

Poto sistematska greka ne moe da

bude savreno poznata, korekcija ne moe
da bude potpuna. prema [Renik] 3.15
3.9. mnoilac korekcije
0.

Kombinovana (ili sloena) greka je

ukupna greka, posrednog merenja, ili merila,
nastala kao posledica greaka komponenata
merenja. termin "kombinovana" je ovde uveden po analogiji sa
"kombinovana nesigurnost"

dU2 =

Mnoilac korekcije (koeficijent korekcije)

je broj kojim se mnoi nekorigovan rezultat
merenja da bi se korigovala sistematska
greka. prema [Renik] 3.16, u kome je naziv faktor korekcije
1.

Poto sistematska greka ne moe da

bude savreno poznata, korekcija ne moe
da bude potpuna. prema [Renik] 3.15
3.10. korekcija
0.

Korekcija (izravnanje) je postupak za

ispravljanje rezultata merenja radi otklanjanja
sistematskih greka.
PRIMERI
a) Opis postupka za korigovanje rezultata
merenja moe da glasi:
"Za pokazivanja termometra u opsegu od
20 C do 150 C:
1.) Sabirak korekcije 0,2 C.
2.) Mnoilac korekcije 1,0012."
11 / 23

Metroloki vodi SY230

b) Korigovanje rezultata merenja moe da

bude obavljeno samo sabirkom korekcije koji je
u obliku polinoma. Polinom moe da bude
odreen metodom najmanjih kvadrata na
osnovu greaka za vie poznatih vrednosti
merene veliine u intervalu od interesa ili
celom mernom opsegu prema [GUM] H.3.

Termin preciznost se pogreno koristi za

tanost. prema [Renik] 3.5

3.11. nekorigovan rezultat

3.16. verovatnoa (dogaaja)

0.

Nekorigovan rezultat (neizravnati rezultat)

je rezultat merenja pre korekcije za sistematsku
greku. prema: [Renik] 3.3 i [Perii komunikacija]

3.15. tanost (merenja)

0.

Tanost (merenja) je kvalitativan pojam koji

oznaava nivo bliskosti rezultata merenja i
vrednosti merene veliine. prema [Renik] 3.5
1.

0.

3.12. korigovan rezultat

0.

Korigovan rezultat (izravnati rezultat) je

rezultat merenja posle korekcije za sistematsku
greku. prema: [Renik] 3.4 i [Perii komunikacija]

Ukupan broj ponovljenih eksperimenata

oznaimo sa U, a broj eksperimenata u kojima
se ostvario dogaaj A oznaimo sa N. Za
pomenute eksperimente verovatnoa dogaaja
A, oznaimo je sa P, jednaka je koliniku broja
eksperimenata u kojima se ostvario dogaaj A i
ukupnog broja eksperimenata:
N
P = .
U
1.

3.13. ponovljivost (rezultata merenja)

0.

Ponovljivost (rezultata merenja) oznaava

nivo bliskosti rezultata uzastopnih merenja
iste merene veliine u istim uslovima merenja.
prema [Renik] 3.6

0 Verovatnoa_dogaaja 1

2.

Dogaaj A je nezavisan od dogaaja B

ako ostvarenje dogaaja B ne menja
verovatnou dogaaja A. prema: [Panti] str. 18
3.

Ako su dva ili vie dogaaja nezavisni,

verovatnoa njihovog zajednikog pojavljivanja
jednaka je proizvodu njihovih pojedinanih
verovatnoa. prema [Panti] str. 18

1.

Uslovi ponovljivosti obuhvataju: isti

postupak merenja, isti posmatra, isto merilo
upotrebljeno u istim uslovima, isto mesto, i
ponavljanje u kratkom vremenskom periodu.

4.

Zbir verovatnoa dva dogaaja koji se

meusobno iskljuuju je 1. prema [Panti] str. 17

[Renik] 3.6
2.

Termin preciznost ne treba koristiti

umesto termina ponovljivost, jer se termin
preciznost pogreno koristi za tanost.

3.17. raspodela (rezultata merenja)

0.

3.14. reproduktivnost (rezultata merenja)

0.

Reproduktivnost (rezultata merenja) iste

merene veliine, oznaava nivo bliskosti
rezultata dobijenih merenjima u promenjenim
uslovima. prema [Renik] 3.7
1.

Za valjano iskazivanje reproduktivnosti,

neophodno je da se odrede uslovi koji se
menjaju. [Renik] 3.7

1.

Uslovi koji se menjaju mogu da obuhvataju:

princip merenja, metodu merenja,
posmatraa, merilo, referentni etalon, mesto,
uslove upotrebe, i vreme. [Renik] 3.7
2.

Uobiajeno je da se pri odreivanju

reproduktivnosti razmatraju korigovani
rezultati. prema Renik] 3.7

Raspodela (rezultata merenja) je funkcija f,

od merene veliine x, koja daje gustinu
verovatnoe (tj. verovatnou po x) da
rezultat merenja uzme vrednost iz intervala
x. Verovatnoa da rezultat merenja uzme
vrednost iz intervala x, proporcionalna je
irini tog intervala i takoe vrednosti funkcije
na tom intervalu f(xi). prema: [Ivkovi] str. 21 i [Panti] str. 78
Sve funkcije raspodela su nenegativne za
sve vrednosti merene veliine. Integral svake
funkcije raspodele, u intervalu do +,
jednak je 1 (jer je verovatnoa da podaci uzmu
vrednost iz intervala do + jednaka 1).
2.

U sluaju relativno velikog broja bilo kojih

nezavisnih uzoraka, ili rezultata merenja iste
merene veliine, normalna raspodela
(tj. Gausova (Gauss) raspodela) je najea
raspodela prema [Ivkovi] str. 68. Normalna raspodela

12 / 23

Metroloki vodi SY230

je takoe najea raspodela i relativno velikog

broja (vie od oko 30) rezultata merenja fizikih
i hemijiskih veliina prema [Britannica]. Ta injenica je
u skladu sa onim to se vidi na prvi pogled: pri
merenjima se ee pojavljuju rezultati sa
manjim nego sa veim grekama i najee je
jednak broj pozitivnih i negativnih greaka.
Rezultujua greka nekog merenja je zbir
velikog broja nezavisnih greaka, pri emu je
udeo svake od njih u celom zbiru mali. Tada,
na osnovu centralne granine teoreme, takva
rezultujua nezavisna promenljiva ima priblino
normalnu raspodelu. Otuda sluajne greke
imaju skoro redovno priblino normalnu
raspodelu. Ako se pojavi znaajnije odstupanje
od normalne raspodele, to uobiajeno znai da
je neki sabirak u rezultujuoj greki, ija je
raspodela u pitanju, znaajnio vei od ostalih.
[Ivkovi] str. 60 i prema [GUM] G.2.2

Normalna raspodela (x), sa aritmetikom

sredinom , i standardnom devijacijom , kao
parametrima, data je funkcijom (1) i ilustrovana
slikom 1. prema [GUM] C.2.14
(x) =

1
2

(x )2
2 2

4.

Da li rezultati merenja imaju normalnu

raspodelu moe se testirati pomou tabele 5
(videti 3. ovog odeljka). Prvo se na osnovu n
rezultata niza merenja odredi procena
aritmetike sredine , i standardne devijacije .
Zatim se prema tabeli 5, za pojedine intervale
+ k i , utvrdi da li se u svakom od njih
nalazi priblino i n rezultata merenja.
Stepen saglasnosti raspodele rezultata sa
raspodelom u tabeli 5 pokazuje normalnost
raspodele rezultata. U sluaju normalne
raspodele rezultata, dobra procena aritmetike
sredine () je eksperimentalna aritmetika
sredina ( x ), a standardne devijacije () je
eksperimentalna standardna devijacija (s).
Testiranje normalnosti moe da se obavi i
prema 3.22. a).
Tabela 5. Veza izmeu
koeficijenta obuhvata k i nivoa poverenja

(1)

Funkcija normalne raspodele je "simetrino

opadajua" od aritmetike sredine .
3.

Od ukupnog broja rezultata, izvestan broj

rezultata uzima vrednosti iz odreenog
intervala oko aritmetike sredine. Kolinik broja
rezultata koji uzimaju vrednost iz pomenutog
intervala, i ukupnog broja rezultata je
verovatnoa koja se naziva nivo poverenja.
Pomenut interval naziva se interval poverenja.

k
0,200
0,500
0,675
1,000
1,282
1,440
1,645
1,960
2,000
2,170
2,576
3,000
3,291

0,1585
0,3829
0,5000
0,6827
0,8000
0,8500
0,9000
0,9500
0,9545
0,9700
0,9900
0,9973
0,9990

U sluaju normalne raspodele, sa

aritmetikom sredinom , i standardnom
devijacijom , kada je eljeni nivo poverenja ,
interval poverenja je dat izrazom (2).
[ k , + k ]

(2)

Broj k naziva se koeficijent obuhvata. Veza

izmeu i k data je funkcijom (3).

(k) =

k2
2 dk

(3)

Funkciju (3) treba reiti raunarom, ili

odreivanjem parova kao u tabeli 5. prema [Ivkovi]

Slika 1. Primer dijagrama normalne

raspodele sa aritmetikom sredinom = 3.

str. 81, 17

13 / 23

Metroloki vodi SY230

raspodelu, zbir kvadrata otstupanja

pojedinanih merenja od neke veliine, ima
najmanju moguu vrednost kada je ta veliina
upravo aritmetika sredina rezultata merenja.
prema [Panti] str. 137
Zato se aritmetika sredina
odreuje i metodom najmanjih kvadrata.

3.18. histogram
0.

Histogram je grafiki prikaz verovatnoa

uzimanja vrednosti iz svakog od nekoliko
nepreklapajuih intevala. prema [Britannica]
1.

Histogram se izrauje tako to se

horizontalna osa podeli na nepreklapajue
podintervale jednakih irina(videti sliku 2), a
vertikalno se crtaju pravougaonici ije se
osnove poklapaju sa podintervalima na
horizontalnoj osi. Visine pravougaonika
proporcionalne su broju podataka koji su
uzeli vrednost iz odgovarajueg podintervala
prema [Britannica]
. Dakle visina pravougaonika
odgovara verovatnoi pojavljivanja podataka
u podintervalu sa kojim se poklapa osnova
posmatranog pravougaonika, pa histogram
predstavlja varijantu dijagrama raspodele
(videti 3.17. 0. raspodela).

3.20. (eksperimentalna) standardna

devijacija
0.

(Eksperimentalna) standardna devijacija s,

za n merenja iste merene veliine, data je
obrascem (5). U obrascu je rezultat i-tog
merenja oznaen sa xi, a aritmetika sredina
razmatranih rezultata sa x . prema [Renik] 3.8
n

s=

3.19. (eksperimentalna) aritmetika sredina

0.

(Eksperimentalna) aritmetika sredina x ,

za n rezultata merenja iste merene veliine, xi
(i = 1, 2, ..., n), je zbir svih rezultata
podeljen sa brojem rezultata, tj.: prema [GUM] C.2.19
x=

x1 + x2 + ... + xn
.
n

i=1

n 1

i s0

(5)

1.

Sa porastom broja merenja, standardna

devijacija se pribliava korenu srednjeg
kvadrata sluajnih greaka.
2.

Standardna devijacija je svojstvo metode

merenja, a opisuje interval oko aritmetike
sredine u kome moe da se nae vrednost
merene veliine.
U sluajevima kada je merena veliina
konstantna, vea eksperimentalna standardna
devijacija znai vei uticaj sluajne greke na
rezultat merenja i manju dobrotu metode
merenja.

(4)

1.

Statistiki je valjano n rezultata merenja

iste merene veliine samo ako je svaki od
rezultata dobijen potpuno nezavisnim
ponavljanjem postupka merenja.

3.

Primer. Za svako merenje je potrebno

ponavljati: uzimanje uzorka (u sluaju kada se
kvantitativno odreuje pojedinana veliina
materijala, a ne uzorka), podeavanje nule
(kada je to deo postupka merenja), i oitavanje
pokazivanja. prema [GUM] F.1.1.2
2.

(xi x)2

Ako rezultati niza merenja iste merene

veliine, imaju normalnu (tj. Gausovu), ili neku
drugu "simetrino opadajuu" raspodelu, dobra
procena merene veliine na osnovu raspoloivih
n rezultata merenja, je aritmetika sredina
razmatranih rezultata (jer je aritmetika sredina
najverovatnija vrednost). prema [Panti] str. 134

Ako rezultati niza merenja iste merene

veliine, imaju normalnu raspodelu, moe se
oekivati sledea verovatnoa da rezultati
merenja uzmu vrednost iz intervala odreene
irine oko aritmetike sredine:
aritmetika sredina s, 68,27 %; 2s,
95,45 %; i 3s, 99,73 %. Videti tabelu 5.
3.

Ako rezultati niza merenja iste merene

veliine, imaju normalnu raspodelu,
eksperimentalna standardna devijacija (s) je
dobra procena standardne devijacije () koja
se odnosi na sluaj beskonano mnogo
rezultata.
5.

Kombinovana standardna devijacija

jednaka je pozitivnom kvadratnom korenu
kombinovane standardne varijanse.

3.

Ako rezultati niza merenja iste merene

veliine imaju "simetrino opadajuu"
14 / 23

Metroloki vodi SY230

3.21. (eksperimentalna) standardna

devijacija aritmetike sredine

procenjene funkcije i polazne funkcije analizom

zbira kvadrata otstupanja (videti naredni primer).

(Eksperimentalna) standardna devijacija

s x , aritmetike sredine x , za n rezultata niza
merenja ija je eksperimentalna standardna
devijacija s, data je obrascem (6). prema [GUM] 4.2.3

PRIMER

0.

sx =

s
n

(6)

1.

Standardna devijacija aritmetike sredine

je svojstvo rezultata merenja dobijenog
usrednjavanjem, a opisuje interval oko
rezultata merenja u kome moe da se nae
vrednost merene veliine.

Test saglasnosti dve funkcije obavlja se

nalaenjem koeficijenta odreenja koji je
definisan jednainama (7), (8) i (9) (primenljivim na
bilo koje dve funkcije). Oznake u jednainama
imaju znaenja navedena u narednom tekstu.

2.

U sluajevima kada je merena veliina

konstantna, vea standardna devijacija
aritmetike sredine, znai vei uticaj
sluajne greke na rezultat merenja i veu
mernu nesigurnost rezultata merenja.
3.

Obrazac (6) pokazuje da sluajna greka

rezultata merenja moe da se umanji po elji,
ali ne i da se svedu na nulu.
4.

Na osnovu potrebne standardne devijacije

krajnjeg rezultata merenja, s x , i poznate
standardne devijacije koja je svojstvo
koriene metode merenja, s, moe se prema
obrascu izvedenom iz (6) izraunati potreban
broj usrednjavanih rezultata merenja, n. Ovo je
vaan obrazac koji omoguava planiranje broja
merenja.
5.

Ova devijacija se ponekad pogreno

naziva standardna greka aritmetike
sredine. prema [Renik] 3.8
3.22. metoda najmanjih kvadrata
0.

Metoda najmanjih kvadrata je metoda

odreivanja funkcije, ili veliine, takve da je
najmanji zbir kvadrata njenog odstupanja od
polaznih vrednosti.
1.

Metoda najmanjih kvadrata daje

najverovatniju vrednost kada su polazne
vrednosti sa simetrino opadajuom
raspodelom. prema [Panti] str. 134
2.

Primer procene vrednosti metodom

najmanjih kvadrata je aritmetika sredina.
3.

Primer procene funkcije metodom

najmanjih kvadrata je testiranje saglasnosti

a) Da li rezultati merenja imaju normalnu, ili

neku drugu raspodelu, moe da se utvrdi
testiranjem saglasnosti raspodele rezultata
merenja i pretpostavljene raspodele. Ta
provera se naziva test saglasnosti. Test je
zasnovan na analizi zbira kvadrata otstupanja
raspodele rezultata merenja od
pretpostavljene raspodele. (Za testiranje
poklapanja sa normalnom raspodelom, moe
se koristiti i metoda data u 3.17.4..)

- Raspodela rezultata merenja pretstavljena

je sa N vrednosti yi (i = 1, 2, ..., N) diskretne
funkcije. Ta funkcija se moe pretstaviti
histogramom (videti sliku 2), a izrauje se na
sledei nain. Interval iz koga su rezultati
merenja uzimali vrednost, podeli se na N
nepreklapajuih podintervala jednake irine.
Vrednosti yi (koje odgovaraju visinama
pravougaonika) dobijaju se tako to se broj
rezultata merenja koji su uzeli vrednost iz i-tog
podintervala podeli ukupnim brojem rezultata
merenja. Ovako dobijena diskretna funkcija e
zadovoljiti svojstvo pod 1. u poglavlju 3.17
svake funkcije raspodele (jer yi pretstavlja
verovatnou da podaci uzmu vrednost iz i-tog
intervala irine 1). Za takvu se funkciju moe
odrediti saglasnost sa nekom od funkcija
raspodele nalaenjem koeficijenta odreenja r2.
- Aritmetika sredina N vrednosti yi, iz N
podintervala, oznaena je sa y (za yi dobijene
kao ovde uvek je y = 1 / N).
- Eksperimentalna standardna varijansa,
diskretne funkcije raspodele rezultata merenja
oznaena je sa Vy (definisana je na uobiajen
nain, pri emu je N broj podintervala).
- Vrednost pretpostavljene funkcije
raspodele, za celobrojno i kao argument,
oznaena je sa fi = f(i).
- Srednji kvadrat otstupanja, pomenute diskretne
funkcije sa vrednostima yi, od pretpostavljene
funkcije raspodele f(i), oznaen je sa E2
(raunato samo za celobrojne i, videti sliku 2).

15 / 23

Metroloki vodi SY230

n

Vy =

(yi y)2
i=1

N 1

(7)

E2 =

(yi fi)2
i=1

r2 = 1

E2
Vy

(8)
(9)

Vrednost r2 naziva se koeficijent odreenja.

On je mera saglasnosti funkcija, sa moguim
vrednostima < 1. Vrednost r2 blia 1, znai bolje
meusobno poklapanje funkcija. esto se moe
smatrati da se raspodela rezultata merenja i
pretpostavljena raspodela, dovoljno dobro
poklapaju ako je r2 > 0,9. (Moduo koeficijenta
korelacije je pozitivan kvadratni koren koeficijenta
odreenja.) prema: [Britannica] i [Panti] str. 150, 151
3.23. interval poverenja (eksperimentalne
aritmetike sredine)

Slika 2. Saglasnost raspodele rezultata merenja

AD konvertora i normalne raspodele. (Na slici su
naznaene neke vrednosti potrebne za
izraunavanje koeficijenta odreenja r 2.)

se interval poverenja doveo do eljeno male

vrednosti.

0.

Interval poverenja (eksperimentalne

aritmetike sredine) je interval oko
eksperimentalne aritmetike sredine rezultata
merenja, za koji postoji zadata verovatnoa da
se u njemu nae aritmetika sredina beskonano
mnogo rezultata merenja. prema [Ivkovi] str. 79
1.

Prethodno pomenuta zadata verovatnoa

naziva se nivo poverenja prema [Ivkovi] str. 79.
Najee korien nivo poverenja je 0,95 [Britannica].
2.

Prethodno pomenuta zadata verovatnoa

je verovatnoa da interval poverenja "prekrije"
aritmetiku sredinu beskonano mnogo
rezultata merenja. prema [Ivkovi] str. 7
3.

Ako n rezultata niza merenja imaju

normalnu raspodelu, moe se izraunati
aritmetika sredina x , i standardna devijacija
aritmetike sredine s x . Zatim se za eljeni

(10)

Postoji verovatnoa da e se u intervalu

datom izrazom (10) nai vrednost merene
veliine.
4.

a) Odrediti interval za koji je verovatnoa

99,0 % da e se u njemu nai vrednost veliine
bez sluajne greke (tj. aritmetika sredina
rezultata koja bi se dobila beskonanim brojem
merenja). Niz od n = 5 merenja, sa normalnom
raspodelom i standardnom devijacijom
s = 2,7 , dao je posle korekcija aritmetiku
sredinu x = 1481,6 , sa standardnom
devijacijom s x = 2,7 / 5 = 1,2 .
Reenje. Zadatoj verovatnoi odgovara
eljenih 99,0 % (koje preraunavamo u
koeficijent = 0,990). Iz tabele 5, za eljeno
, nalazimo k = 2,576. Iz izraza (10) nalazimo
krajnje take intervala, donju, 1, i gornju, 2
(izraene u ).
= x z sx = 1481,6 2,57 1,2 = 1478,5
1
= x + z sx = 1481,6 + 2,57 1,2 = 1484,7
2

nivo poverenja , moe odrediti interval

poverenja pomou izraza (10) i tabele 5 ili
funkcije (3).

[ x k sx , x + k sx ]

PRIMERI

Ako rezultati niza merenja imaju normalnu

raspodelu, na osnovu obrazca (6) moe se
odrediti koliki broj merenja treba obaviti da bi

b) Merena je otpornost antova pre i posle

vetakog starenja. Aritmetika sredina
rezultata mernja pre starenja je
x1 = 1,0335 m, a posle starenja
x2 = 1,0301 m. Oba niza merenja su imala
po n = 10 rezultata, sa normalnom
raspodelom i standardnom devijacijom
s = 1,8 . Kolika je verovatnoa da se
otpornost nije stvarno promenila?

16 / 23

Metroloki vodi SY230

Rezultat merenja ima kombinovanu

apsolutnu greku dU1, odreenu izvodima
U1 po U2 i po U3, a datu obrascem (13).

Naimo sredinu M, izmeu x1 i x2 . Zatim

izraunajmo verovatnou , da interval
poverenja sa sredinom u npr. x1 "prekrije"
veliinu M (korienjem izraza (10) i veze
izmeu i k iz (3)):
M = 1,0318 m
n
10
z1 =
x1 M =
(1,0335 1,0318) = 2,99
s
0,0018
1 = 0,99718.

Poto su s, n i "udaljenost" od M isti za x1 i

x2 , 1 = 2 = 0,99718. Verovatnoa da se
otpornost nije stvarno promenila jednaka je
1 2 = 0,9944, tj. 99,44 %.

0.

(Eksperimentalna) standardna varijansa je

kvadrat eksperimentalne standardne devijacije.
s2 ; prema [GUM] C.2.20

1.

Ako je kombinovana (ukupna) greka

posrednog merenja, jednaka zbiru meusobno
nezavisnih greaka komponenata merenja,
onda je kombinovana standardna varijansa
posrednog merenja, jednaka zbiru standardnih
varijansi komponenata merenja.
2.

Ako je veza izmeu rezultata posrednog

merenja y, i m nezavisnih komponenata merenja
xi, data sa:
(11)
y = f(x1, x2 ,..., xm ) ,
onda je kombinovana standardna varijansa
posredog merenja, Vy, data obrascem (12).
y 2
y 2
y 2
) Vx1 + (
) Vx2 + ... + (
) Vxm (12)
x1
x2
xm

3.

Kombinovana standardna devijacija

jednaka je pozitivnom kvadratnom korenu
kombinovane standardne varijanse.

Naimo prvo izvode za A0 po svakoj od merenih

veliina, UT i T, koje prouzrokuju greku (jednaine
(16) i (17)). Zatim, preko izvoda, odredimo
kombinovanu greku dA0, koju prouzrokuju
greke dUT i dT (jednaine (18) i (19)). Takoe
preko izvoda, izrazimo kombinovanu standardnu
varijansu rezultata merenja VA0 (jednaina (20)).
A 0 = AU0 - 5040

UT
TS

A 0
U
= 5040 2T
T
T S
A 0
A 0
dA 0 =
dUT +
dT
UT
T
dA 0 = -

PRIMERI
a) U konkretnom sluaju napon U1 se
posredno meri tako to se od izmerene vrednosti
U2, oduzme izmerena vrednost U3, dakle
U1 = U2 U3. Odrediti kombinovanu greku i
standardnu varijansu rezultata merenja U1.

(14)

b) Baznost (tj. pH) rastvora, A0, se prema

konvenciji preraunava za temperaturu
t0 = 25 C, a na osnovu izmerenog napona
izmeu elektroda za pH, UT, i izmerene
temperature rastvora, T [K]. Obrazac za
preraunavanje dat je jednainom (15). Poznata
osetljivost elektroda oznaena je sa S, a poznata
baznost pri nultom naponu izmeu elektroda sa
AU0. Odrediti kombinovanu greku i kombinovanu
standardnu varijansu rezultata merenja A0.

A 0
5040
=TS
U T

prema: [GUM] 5.1.2

Vy = (

Vidi se da je kombinovana greka jednaka

zbiru greaka U2 i U3. Zato je kombinovana
standardna varijansa VU1, rezultata merenja
U1, jednaka zbiru standardnih varijansi U2 i
U3:

VU1 = VU2 + VU3 .

3.24. (eksperimentalna) standardna

varijansa

Obeleava se sa V. uobiajena oznaka

U1
U
dU2 + 1 dU3 = dU2 + dU3 (13)
U2
U3

dU1 =

U
5040
dUT + 5040 2T dT
TS
T S

VA 0 = (-

17 / 23

(15)
(16)
(17)
(18)
(19)

(20)
U
5040 2
) VUT + (5040 2T )2 VT
TS
T S

Metroloki vodi SY230

0.

devijacije. Meutim, najbolju procenu pomenute

sredine i devijacije moe dati funkcija raspodele
koja je odreena usaglaavanjem sa raspodelom
rezultata merenja metodom najmanjih kvadrata.

1.

Standardna (merna) nesigurnost tipa B, je

aproksimacija standardne devijacije komponentne
veliine, i dobija se procenom nestatistikim
metodama. Oznaava se sa uj. prema [GUM] 0.7

3.25. (merna) nesigurnost

(Merna) nesigurnost je parametar rezultata
merenja koji opisuje mogunost da se vrednost
merene veliine nae u intervalu oko rezultata
merenja. prema [GUM] 2.2.4, 2.2.2
Rezultat merenja sa navedenom mernom
nesigurnou izraenom kao standardna devijacija,
omoguava procenu merene veliine eljenog nivoa
poverenja; i moe da se koristi kao komponenta
posrednog merenja za koje takoe moe da se odredi
nesigurnost prema [GUM] 0.4, 0.5. Odreivanje nesigurnosti
posrednog merenja omoguava sledivost.
2.

Merna nesigurnost je posledica greaka koje

mogu da se svrstaju u dve grupe. Prvu grupu,
sluajne greke koje mogu da se umanje poveavanjem
broja merenja iste merene veliine i usrednjavanjem
rezultata merenja. I drugu grupu, sistematske
greke koje se smanjuju korekcijom rezultata.
3.

Zbog ujednaavanja obrade i izraavanja

merne nesigurnosti rezultata, ISO je 1993. izdala
"Guide to the Expression of Uncertainty in
Measurement " koje se zasniva na preporukama
CIPM prema [GUM] Foreword. Uputstvo je namenjeno
primeni na razliitim nivoima tanosti, u oblastima
od pogona do fundamentalnih nauka prema [GUM] 1.
Tim uputstvom ISO preporuuje obradu i navoenje
merne nesigurnosti rezultata merenja prema sledeem.
Kao rezultat merenja daje se rezultat korigovan
za sve znaajne, sistematske greke prema [GUM] 3.2.4.
Tada mernu nesigurnost rezultata prouzrokuju
jedino merne nesigurnosti koje potiu od
nesigurnosti korekcija i sluajnih greaka.
Za svaki rezultat, koji je komponenta posrednog
merenja, odreuje se standardna nesigurnost koja
je jednaka standardnoj devijaciji tog rezultata.
Komponente merne nesigurnosti se prema
metodi za odreivanje njihovih numerikih vrednosti
svrstavaju u dve kategorije: tip A, komponente
procenjene statistikim metodama; i tip B,
komponente procenjene na ostale naine. prema [GUM] 0.7
Standardna (merna) nesigurnost tipa A,
jednaka je eksperimentalnoj standardnoj devijaciji
komponentne veliine i dobija se statistikim metodama.
Ako nije drugaije navedeno podrazumeva se da
rezultat ima normalnu raspodelu prema [GUM] 4.3.4. Daje se
i podatak o stepenu slobode. Ova nesigurnost oznaava
se sa ui, a broj stepeni slobode sa i. prema [GUM] 0.7
Standardna nesigurnost tipa A izraunava se na
osnovu niza merenja iste merene veliine [GUM] 3.3.5.
Kada se ova nesigurnost odnosi na aritmetiku
sredinu rezultata niza merenja, za njenu vrednost
se moe uzeti standardna devijacija aritmetike
sredine, pri emu je broj stepeni slobode jednak
broju usrednjenih merenja umanjenom za 1 [GUM] 4.2.6.
Aritmetika sredina rezultata merenja i njena
standardna devijacija, mogu da se izraunaju na
osnovu broja pojedinih merenja i njihove sredine i

Nesigurnost tipa B odreuje se iz funkcije raspodele

rezultata dobijene na osnovu vete procene
verovatnoe da e se dogaaj ostvariti. prema [GUM] 3.3.5
Kombinovana standardna (merna) nesigurnost,
jednaka je kombinovanoj standardnoj devijaciji
posrednog merenja koju prouzrokuju merne
nesigurnosti komponentnih veliina tipova A i B. Ova
nesigurnost oznaava se sa uc. Jednaka je pozitivnom
kvadratnom korenu kombinovane standardne varijanse
[GUM] 5.1.2
. Raunanje kombinovane standardne varijanse
dato je u 3.24. Rezultatu merenja se pridruuje njegova
nesigurnost, i eventualno opis komponenata koje je
prouzrokuju. Ova nesigurnost se esto koristi u izvetajima
o rezultatima merenja u metrologiji i nauci. prema [GUM] 0.7
Proirena (merna) nesigurnost, jednaka je
kombinovanoj standardnoj nesigurnosti pomnoenoj
koeficijentom obuhvata. Ova nesigurnost
oznaava se sa U, a koeficijent obuhvata sa k.
Rezultatu merenja se pridruuju: proirena
nesigurnost i koeficijent obuhvata, a eventualno,
nivo poverenja p, i raspodela rezultata. [GUM] 6.2
Kombinovana standardna nesigurnost mnoi se
koeficijentom obuhvata, kako bi se dobila potrebna
verovatnoa da vrednost merene veliine bude u
intervalu: rezultat merenja + U. Ovaj interval
naziva se interval poverenja, a potrebna verovatnoa
nivo poverenja. Ovakav nain navoenja intervala
poverenja pogodan je u nekim komercijalnim,
industrijskim i zakonodavnim primenama. Koeficijent
obuhvata je najee u opsegu 2 do 3, to u sluaju
normalne raspodele daje nivo poverenja od 95,5 do
99,7 % (videti 3.17.2.). prema [GUM] 6
4.

Prethodne nesigurnosti se mogu izraziti i kao

relativne standardne (merne) nesigurnosti, a
jednake su koliniku merne nesigurnosti i modula
rezultata merenja. Oznake su: ui, r, uj, r, uc, r, Ur.
prema [TN 1297] D.1.4

PRIMER
a) Uzrok i veliina [nm] mernih nesigurnosti pri
etaloniranju graninog merila: etaloniranje referentnog
graninog merila, 25 (tip B); izmerena razlika izmeu
graninih merila: ponovljena oitavanja, 5,8 (A),
sluajne pojave komparatora, 3,9 (A), sistematske
pojave komparatora, 6,7 (B); termiko irenje
referentnog graninog merila, 1,7 (B); temperatura
okoline: srednja vrednost temperature okoline, 5,8 (A),
periodino talasanje temperature prostorije, 10,2 (B);
razlika koeficijenata termikog irenja graninih merila,
2,9 (B); razlika temperatura graninih merila, 16,6 (B).
Kombinovana standardna nesigurnost: uc(l) = 34 nm.[TN1297]D.2.1

18 / 23

Metroloki vodi SY230

4. Etaloni
f) Referentni rastvor kortizola u ljudskom
serumu, potvrene koncentracije. [Renik] 6.1

4.1. materijalizovana mera

0.

Materijalizovana mera je merilo

namenjeno da reprodukuje ili daje, stalno u
toku upotrebe, jednu ili vie poznatih
vrednosti date veliine. prema [Renik] 4.2

4.4. primarni etalon

0.

Primarni etalon je etalon koji je oznaen ili

iroko priznat da ima najvie metroloke kvalitete
i ija je vrednost prihvaena bez upuivanja na
druge etalone iste veliine. [Renik] 6.4

PRIMERI
a) Teg.

[Renik] 4.2

b) Merilo zapremine za jednu ili vie

vrednosti, sa ili bez skale. [Renik] 4.2

1.

Pojam primarnog etalona je podjednako

vaei kako za osnovne tako i za izvedene
veliine. prema [Renik] 6.4

c) Etalonski elektrini otpornik. [Renik] 4.2

d) Granina mera. [Renik] 4.2

4.5. sekundarni etalon

e) Etalonski signal generator. [Renik] 4.2

0.

Sekundarni etalon je etalon ija je

vrednost pripisana poreenjem sa primarnim
etalonom iste veliine. [Renik] 6.5

f) Referentni materijal. [Renik] 4.2

4.2. referentni materijal, RM

4.6. transfer etalon

0.

Referentni materijal, RM, je materijal ili

supstancija ije su jedna ili vie vrednosti
svojstava dovoljno homogeni i dobro
ustanovljeni da mogu da se koriste za
etaloniranje aparata, procenu mernih metoda,
ili za pripisivanje vrednosti materijalima. [Renik] 6.13

0.

Transfer etalon je etalon koji se koristi

kao posrednik u poreenju etalona. [Renik] 6.8
4.7. referentni etalon
0.

Referentni etalon je etalon, koji uglavnom

ima najvii metroloki kvalitet raspoloiv u
datom mestu ili u datoj organizaciji, i iz njega
se izvode merenja koja se tu vre. prema [Renik] 6.6

4.3. etalon
0.

Etalon je merilo, ili referentni materijal,

namenjen da definie, ostvari, uva ili
reprodukuje jedinicu, ili jednu ili vie
vrednosti veliine, da bi sluila kao referenca
merenja. prema [Renik] 6.1

4.8 radni etalon

0.

Radni etalon je etalon koji se redovno koristi

za etaloniranje ili kontrolu materijalizovanih mera,
merila ili referentnih materijala. [Renik] 6.7

1.

Skup slinih materijalizovanih mera ili

merila koji, zajedniki korieni, ine etalon
nazivaju se kolektivni etalon. prema [Renik] 6.1
2.

Skup etalona izabranih vrednosti koji,

pojedinani ili u kombinaciji, obezbeuju niz
vrednosti veliina iste vrste, naziva se grupni
etalon. prema [Renik] 6.1
PRIMERI

1.

Radni etalon se uobiajeno etalonira u

odnosu na referentni etalon. prema [Renik] 6.7
2.

Kontrolni etalon je radni etalon koji se

redovno koristi da bi se utvrdila valjanost postupka
merenja u toku vremena. prema: [NIST] i [Renik] 6.7

a) Etalon mase od 1 kg. [Renik] 6.1

b) Etalon otpornik od 100 .
c) Etalon ampermetar.

4.9. meunarodni etalon

[Renik] 6.1

[Renik] 6.1

d) Cezijumski etalon frekvencije. [Renik] 6.1

e) Etalonska vodonina elektroda. [Renik] 6.1

0.

Meunarodni etalon je etalon priznat

meunarodnim sporazumom da na
meunarodnom nivou slui kao osnova za
pripisivanje vrednosti odnosne veliine drugim
etalonima. [Renik] 6.2
19 / 23

Metroloki vodi SY230

Slika 3. uveni meunarodni etalon kilograma u upotrebi od 1880. godine (od legure platina
90 % mase - iridijum 10 % mase) i desno, putujui transfer etalon kilograma za meunarodno
poreenje (od nerajueg elika). prema [BIPM]

Tabela 6. Merne nesigurnosti primarnih etalona osnovnih veliina SI

Osnovna
veliina
duina
masa
vreme

Merne nesigurnosti primarnih etalona osnovnih jedinica SI

BIPM prema [SI] Appendix 2
SZMDM
relativna standardna nesigurnost
8,5 1013
relativna standardna nesigurnost
poreenja oko 1 109
relativna kombinovana standardna
nesigurnost 2 1015

relativna standardna nesigurnost

2,1 1011
relativna greka +2 108
apsolutna greka +1 1011 s

elektrina struja

relativna standardna nesigurnost,

"nekoliko delova po 107"

greka +(0,000 19 % o. + 300 nA)

termodinamika
temperatura

standardna nesigurnost: nekoliko

milikelvina za temperature do oko
373 K, progresivno vea za vie
temperature

standardna nesigurnost:
za 0,01 C, 0,000 1 C;
za 0 do 961,78 C, 0,001 do 0,01 C;
za 300 do 1 200 C, 0,2 do 0,5 C

koliina gradiva
relativna standardna nesigurnost
0,25 %

svetlosna jaina

20 / 23

Metroloki vodi SY230

Slika 4. Levo: etalon napona od 10 V sa nizom superprovodih Dozefsonovih (Josephson)

spojeva. Desno: etalon otpornosti koji se zasniva na kvantnoj Holovoj pojavi (quantum-Hall effect).
Oba etalona se koriste za etaloniranje u Bureau International des Poids et Mesures (BIPM) u
Sevru. Pomenute dve pojave obezbeuju reproduktivnosti nivoa nekoliko delova po 1010,
odnosno po 109 prema [BIPM]; i relativne nesigurnosti 4 po 107 i 2 po 107, redom prema [SI] Appendix 2 item 4.
4.10. nacionalni etalon

4.12. sledivost

0.

Nacionalni etalon je etalon priznat

nacionalnom odlukom da slui, u dravi, kao
osnova za pripisivanje vrednosti odnosne
veliine drugim etalonima. [Renik] 6.3
1.
U tabeli 6 date su nesigurnosti
meunarodnih etalona BIPM-a prema [SI] Appendix 2.
i primarnih etalona Srbije i Crne Gore u
Saveznom zavodu za mere i dragocene metale
u Beogradu (SZMDM) (stanja 1998. godine).

Sledivost je odlika vrednosti veliine koja

znai da postoji potpun dokaz da je kombinovana
merna nesigurnost vrednosti veliine odreena
tako da obuhvata nesigurnosti svih komponentnih
veliina poevi od izvora sledivosti. prema [NIST]
2

Izraunavanje kombinovane standardne

nesigurnosti veliine, i time obezbeenje njene
sledivosti, omoguava poznata standardna
nesigurnost svih njenih komponentnih veliina.
3

4.11. etaloniranje
0.

Etaloniranje je skup postupaka iji je cilj

odreivanje veze izmeu vrednosti veliine
koju pokazuje merilo i odgovarajue vrednosti
ostvarene etalonom. prema [Renik] 6.11
1.
Rezultat etaloniranja se registruje u
izvetaju o etaloniranju, i neposredno ili
posredno daje sistematsku greku pokazivanja
etaloniranog merila i njenu mernu nesigurnost
u referentnim uslovima.
2.
Rezultat etaloniranja omoguava
odreivanje korekcije koja treba da se primeni
na pokazivanje. prema [Renik] 6.11
3.
U sluaju meraa, ako broj merenja
korienih za dobijanje krajnjeg rezultata
znaajno utie na mernu nesigurnost, uslovi
merenja sadre i broj merenja. prema [NIST]
4.
Etaloniranjem mogu da se odrede i metroloka
svojstva kao to je uinak uticajnih veliina. prema [Renik] 6.11

Rezultat merenja (ili vrednost veliine) je

slediv, ako je njegova kombinovana standardna
nesigurnost statistiki ispravno odreena na
osnovu standardnih nesigurnosti svih za njega
komponentnih veliina koje su takoe sledive.
Za takav rezultat merenja (ili vrednost veliine)
kae se da je slediv do veliina odreenog
izvora sledivosti, do koga su sledive za njega
komponentne veliine.
4

Kombinovana standardna nesigurnost

sledivog rezultata merenja je njegova ukupna
nesigurnost koja objedinjuje nesigurnosti svih
komponenata merenja poevi od izvora
sledivosti. Takva merna nesigurnost je najbolja
procena raspodele greaka, tj. tanosti.
5
Standardna nesigurnost sledivog rezultata
merenja je kombinovana standardna
nesigurnost komponentnih veliina merenja, a
obuhvata standardne nesigurnosti poevi od
veliina izvora sledivosti. Rauna se na
uobiajen nain korienjem matematikog
modela merenja (videti 3.25 Merna nesigurnost).

21 / 23

Metroloki vodi SY230

5. Mali srpsko - engleski metroloki renik 7)

aditivna korekcija additive correction prema
[Renik] 3.15, ovde je dodata re "aditivna" i "additive"

apsolutna greka absolute error

badarenje (merila) gauging (of a measuring
instrument)
uvanje etalona conservation of a
(measurement) standard
decimalna (merna) jedinica decimal unit (of
measurement) 8)
detektor detector
dimenzija veliine dimension of a quantity
disperzija dispersion
dogovorena vrednost (veliine) conventional
value (of a quantity) 8)
domaaj full scale; FS 8)
(eksperimentalna) aritmetika sredina
(experimental) arithmetic mean (for a series
of measurements) prema [Britannica]
(eksperimentalna) standardna devijacija
(experimental) standard deviation
(eksperimentalna) standardna devijacija
aritmetike sredine (experimental)
standard deviation of the arithmetic mean
(eksperimentalna) standardna varijansa
(experimental) standard variance prema [Britannica]
etalon (measurement) standard; etalon
etaloniranje calibration
granini uslovi limiting conditions
greka kontrolne take (merila) datum error
(of a measuring instrument)
greka nule (merila) zero error (of a
measuring instrument)
gruba greka blunder prema [GUM], outlier 8)
grupni etalon group standard
histerezis (merila) hysteresis (of a
measuring instrument) 8)
histogram histogram 8)
"ide - ne ide" merilo go - not go gauge prema [Britannica]
interval poverenja (eksperimentalne
aritmetike sredine) confidence interval [GUM]
(of experimental arithmetic mean)
izvedena (merna) jedinica derived unit (of
measurement)
izvedena veliina derived quantity
izvetaj o etaloniranju calibration report
kategorije veliina categories of quantities
klasa tanosti accuracy class
klizanje drift 8)
koeficijent korekcije correction factor prema
[Renik] 3.16, ovde je umesto "faktor", "koeficijent"

koeficijent obuhvata coverage factor [GUM]

koeficijenta odreenja coefficient of
determination [Britannica]

koherentna (merna) jedinica coherent unit

(of measurement)
kolektivni etalon collective standard
kombinovana greka combined error 8)
kombinovana standardna devijacija
combined standard deviation 8)
kombinovana standardna (merna) nesigurnost
combined standard uncertainty [GUM]
kombinovana standardna varijansa
combined standard variance 8)
kontrolni etalon check standard
korekcija correction
korigovan rezultat corrected result
lanac sledivosti traceability chain
maksimalna greka (merila) maximum error
(of a measuring instrument)
materijalizovana mera material measure
meunarodni etalon international
(measurement) standard
Meunarodni sistem jedinica; SI
International System of Units; SI
mera meter 8)
merena veliina measurand
merenje measurement
merilo measuring instrument
(merljiva) veliina (measurable) quantity
(merna) nesigurnost uncertainty (of
measurement)
(merna) jedinica unit (of measurement)
(merna) jedinica van sistema off-system unit
of measurement
merni opseg measuring range
merni pretvara measuring transducer
merni signal measurement signal
metoda merenja method of measurement
mrtav opseg dead band
nacionalni etalon national (measurement)
standard
nedecimalni umnoak i deo (merne) jedinice
multiple and submultiple of a unit (of
measurement)
nekorigovan rezultat uncorrected result
neposredno pokazivanje direct indication
nestabilnost drift
nezavisan dogaaj independent event prema
[Britannica]

nivo poverenja level of confidence [GUM]

numerika vrednost (veliine) numerical value
(of a quantity)
opseg pokazivanja range of indication
osetljivost sensitivity
osnovna (merna) jedinica base unit (of
measurement)
osnovna veliina base quantity

22 / 23

Metroloki vodi SY230

oznaka klase class index

pokazivanje (merila) indication (of a
measuring instrument)
pomeraj (kod merila) bias (of a measuring
instrument)
ponovljivost repeatability (of results of
measurements)
postupak merenja measurement procedure
preciznost precision
prikaziva indicating device
primarni etalon primary standard
princip merenja principle of measurement
proirena (merna) nesigurnost expanded
uncertainty [GUM]
radni etalon working standard
radni uslovi operating conditions 8)
raspodela (rezultata merenja) (probability)
distribution (of results of measurements) 8)
referentna vrednost reference value
referentni etalon reference standard
referentni materijal; RM reference materijal; RM
referentni opseg reference range
referentni uslovi reference conditions
relativna greka relative error
relativna (merna) nesigurnost relative
uncertainty (of measurement) prema [NIST]
reproduktivnost (rezultata merenja)
reproducibility (of results of measurements)
rezolucija resolution
rezultat merenja result of measurement
sekundarni etalon secondary standard
senzor sensor

sistematska greka systematic error; bias

sledivost traceability
sluajan dogaaj independent event prema [Britannica]
sluajna greka random error
sopstvena greka (merila) intrinsic error (of a
measuring instrument)
stabilnost stability
stabilnost pri starenju stability
standardna greka aritmetike sredine
standard error of the arithmetic mean 8)
standardna (merna) nesigurnost tipa A type
A standard uncertainty [GUM]
stvarna vrednost (veliine) true value (of a
quantity))
svojstvo odziva response characteristic
tanost (merenja) accuracy (of measurement)
temperaturna stabilnost temperature stability
test saglasnosti goodness-of-fit test [NIST]
transfer etalon transfer standard
transparentnost transparency
uslovi ponovljivosti repeatability conditions
uticajna veliina influence quantity
uverenje o etaloniranju calibration certificate
veliine iste vrste quantities of the same kind
verovatnoa (dogaaja) probability (of the
event) prema [Britannica]
vrednost (veliine) value (of a quantity)
vreme odziva response time
7)

Engleski termin je iz [Renik] ako nije drugaije

navedeno.

8)

Engleski termin nije iz [Renik].

6. Literatura
[Renik] Zoran M. Markovi, Gordana
Dankovi, Vida ivkovi, Milorad Radisavljevi;
Meunarodni renik osnovnih i optih termina u
metrologiji; Savezni zavod za mere i dragocene
metale; Beograd, 1996.

[Panti] ivadin Panti; Uvod u teoriju

verovatnoe i statistiku; Institut za
dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1980.

[Zakon] Zakon o mernim jedinicama i merilima;

Slubeni list SRJ 1994. broj 80, Beograd.
[SI] The International System of Units (SI);
Bureau International des Poids et Mesures, 7th
edition 1998.
[BIPM] Internet pages http://www.bipm.fr/;
Bureau International des Poids et Mesures, July
2004.
[Britannica] Britannica Encyclopaedia
(CD ROM), 1996.
[Ivkovi] Zoran A. Ivkovi; Matematika
statistika, etvrto izdanje; "Nauna knjiga",
Beograd, 1980.

[GUM] ISO TAG 4, ISO WG 3; Guide to the

Expression of Uncertainty in Measurement; ISO,
October 1995.
[NIST] Internet pages http://www.nist.gov;
United States Department of Commerce, National
Institute of Standards and Technology, August 2004.
[Tasi] Dobrosav Tasi, Vida ivkovi; Osnovi
metrologije; Savezni zavod za mere i dragocene
metale, Beograd, 2000.
[TN 1297] Guidlines for Evaluating and
Expressing the Uncertainty of NIST
Measurement Results (NIST Technical Note
1297); United States Department of Commerce,
National Institute of Standards and Technology,
020831... 030120, 050604, 050606
September 1994.

___________________________________________________________________________________________________________________________

Symmetry, 16000 Leskovac, Jovana Cvijia 5 tel. (016) 237-340 symmetry@ptt.rs www.symmetry.rs
23 / 23