Knjaevaka gimnazija

Maturski rad iz Raunarstva i

informatike
HARDVER

Profesor:

Student:

Miljan Jeremi

XXXXX
jun 2011

Sadraj:
Struktura hardvera.................................................................................................. 3
Osnovni delovi raunara......................................................................................... 4
Monitor.................................................................................................................... 4
Kuite.................................................................................................................... 5
Matina ploa......................................................................................................... 5
Procesor................................................................................................................. 6
Radna memorija..................................................................................................... 6
Kontroleri i portovi................................................................................................... 7
Hard disk................................................................................................................ 7
CD-ROM................................................................................................................. 7
DVD-ROM.............................................................................................................. 8
Flopi disk................................................................................................................ 8
Grafika kartica....................................................................................................... 8
Grafiki ip.............................................................................................................. 9
Zvuna kartica........................................................................................................ 9
Mrena kartica........................................................................................................ 9
FM i TV kartica..................................................................................................... 10
Modem................................................................................................................. 10
Izvor napajanja..................................................................................................... 10
Procesorski hladnjak............................................................................................. 11
Tastatura............................................................................................................... 11
Mi........................................................................................................................ 11
Dojstik................................................................................................................. 12
tampa............................................................................................................... 12
Skener.................................................................................................................. 12
Ploter.................................................................................................................... 13
Digitajzer.............................................................................................................. 13
Multimedijalni ureaji............................................................................................ 13
Projektor............................................................................................................... 14
Zip ureaj............................................................................................................. 15
Flash memorija..................................................................................................... 15
Literatura.............................................................................................................. 16

Struktura hardvera

Svaki raunarski sistem se sastoji od dve komponente:

1. same maine raunarskog hardvera,
2. programa po kojima raunar radi raunarskog softvera.
Izraz hardver oznaava fizike ureaje raunarskog sistema. Raunarski
sistem se sastoji od sledeih komponenti:
1. centralne (unutranje) memorije,
2. aritmetiko logike jedinice,
3. kontrolne jedinice,
4. jedinica spoljne memorije,
5. ulaznih jedinica i
6. izlaznih jedinica.
Centralna memorija: Program i podaci koji se obrauju smeteni su u
unutranjoj (centralnoj) memoriji. Centralna memorija se sastoji od elektronskih
kola, od kojih svako moe da ima dva stanja, koja se obino oznaavaju sa 0 i 1.
Aritmetiko logika jedinica: Aritmetiko logika jedinica se sastoji od
registara i elektronskih kola potrebnih za izvoenje aritmetikih i logikih operacija.
Kontrolna jedinica: Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog
raunarskog sistema. Sastoji se od skupa ipova kojima se kontrolie i koordinira
rad celokupnog sistema.
Jedinice spoljne memorije: Jedinice spoljne memorije slue za uvanje
programa i podataka kada raunar nije u upotrebi. Za vreme rada raunara, delovi
programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladite na
jedinicama spoljne memorije, kojih ima dva tipa:
1. sa direktnim pristupom i
2. sa sekvencijalnim pristupom.
Memorija sa direktnim pristupom je magnetni disk. On se realizuje u dva
oblika: kao disketa (floppy disk) ili kao tvrdi disk (hard disk).
Ulazne jedinice: Za unoenje programa i podataka u raunar najee se
koristi terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature. Osim tastature, kao ulazne
jedinice se koriste i mi, digitajzer, skener, digitalni fotoaparat, ita bar-koda,...
Izlazne jedinice: Izlazna jedinica je monitor ili ekran terminala. Za
tampanje podataka se koriste serijski, laserski ili linijski tampai. Kao izlazna
jedinica moe se koristiti i automatski crta (ploter).

Osnovni delovi raunara

1. Monitor
2. Matina ploa
3. Procesor
4. ATA utori
5. Radna memorija
6. Dodatne kartice
7. Napojna jedinica
8. Optiki ureaji
9. Hard disk
10. Tastatura
11. Mi
12. Kuite
Slika 1 Osnovni delovi raunara

Monitor

Slika 2 Monitor

Monitor je izlazni ureaj koji prikazuje raunarske signale kao sliku koju
korisnik vidi. Korisnik preko monitora i tastature komunicira sa raunarom. Monitori
se dele na:
1. katodne monitore (CRT) i
2. ravne monitore.
U ravne monitore spadaju:
1. Monitor sa tenim kristalima (LCD),
2. Plazma monitor (GPD),
3. Surface-conduction electron-emitter prikaz (SED),
4. Organska svetlosna dioda (LED) prikaz.
Druga podela monitora je na:
1. monohromatske monitore i
2. monitore u boji, kolor monitore (RGB).
Kod monohromatskih monitora cela povrina ekrana je jedne boje.

Trei nain podele monitora je prema njihovoj veliini, koja se meri

dijagonalom ekrana: 14, 15, 17, 19 ina.
Monitor mora omoguiti rezoluciju od najmanje 800x600 piksela. Uobiajene
rezolucije koje se danas koriste su 1024x768 i 12802x1024 piksela.

Kuite

Slika 3 Kuite

Postoje tri tipa kuita:

1. desktop,
2. mini (midi) tauer i
3. tauer (tower).
Desktop je kuite koje stoji na stolu i na njemu stoji monitor. Kuita mini
tauer i tauer stoje na podu, a monitor na stolu. Sa spoljne strane kuita su otvori
za umetanje disketa u disketne jedinice.

Matina ploa

Slika 4 Matina ploa

Matina ploa (osnovna ploa) omoguava komunikaciju izmeu ostalih

hardverskih dijelova u raunaru. Na matinoj ploi nalaze se prikljuna mesta za
procesor, memoriju, magistrala, ipovi koji kontroliu rad raunara, prikljuci za
dodatne kartice, kontroleri za diskove i disketne jedinice, prikljuci za povezivanje
raunara sa drugim ureajima.

Procesor

Slika 5 Procesor

Procesor je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora

na jednom ipu. U njemu se realizuju sve raunarske i logike operacije i
izvravaju komande zadate programom. Brzina procesora izraava se u milionima
operacija koje procesor moe da obradi i sekundi.

Radna memorija
Memorija raunara sastoji se od osmobitnih registara. Na matinoj ploi
nalaze se tri tipa memorije:
1. RAM,
2. ROM i
3. ke memorija.

Slika 6 ROM ip

RAM predstavlja najvei deo memorije. Kod ove vrste memorije podaci se
mogu itati i zapisivati. U memoriji se, za vreme rada raunara, nalaze program i
podaci sa kojima raunar radi. Nakon iskljuenja raunara sadraj ove memorije
se gubi.
ROM (Read-only memory) predstavlja statiki deo memorije koji moe samo
da se ita. Njen sadraj se ne gubi po iskljuenju raunara. Koristi se za
skladitenje programa koji su esto potrebni.
Ke (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u procesoru ili uz
njega (eksterni ke). U njoj se dre podaci koji se esto koriste.

Kontroleri i portovi

Kontroler je element za povezivanje koji se, s jedne strane ugrauje u

raunar, a s druge strane se ureaj prikljuuje na prikljuak. Standardizovani i
uobiajeni ureaji imaju standardizovane kontrolere. Oni su integrisani u matinu
plou. Ree korieni ureaji imaju posebne kontrolere u obliku kartica.
Pored kontrolera, raunar ima i druga standardna prikljuna mesta za spoljne
ureaje koji imaju standardizovane prikljuke. To su portovi. Postoje dve vrste
portova:
1. serijski i
2. paralelni portovi.

Hard disk

Slika 7 Hard disk

Hard disk (tvrdi disk) je ureaj koji pie i ita podatke. Svaki raunar ima
bar jedan hard disk. Na njemu se dre svi podaci neophodni za pokretanje
raunara i on omoguava raunaru da zapamti podatke i posle gaenja raunara.

CD-ROM

Slika 8 CD

CD (Compact Disc) ureaj slui za reprodukovanje sadraja koji se nalaze

na CD mediju. Neki mogu samo prikazivati sadraj, dok imamo i ureaje koji su u
mogunosti i snimati nove podatke sa raunara ili sa drugog CD medija.
CD-ROM ("Compact Disc Read-only memory") je ureaj koji moe itati bilo
koju vrstu CD medija. CD-ROM se obino spaja na IDE sabirnicu na matinoj ploi
koja slui za protok podataka.
CD/RW ("Compact Disc Read/Write") je ureaj koji moe snimati podatke na
CD mediju.
DVD-ROM

Slika 9 DVD ROM

DVD (Digital Video Disc) ureaj slui za reprodukovanje sadraja koji se

nalaze na DVD mediju. Neki mogu samo prikazivati sadraj, dok postoje i ureaji
koji su u mogunosti i snimati nove podatke sa raunara ili s drugog DVD medija.

Flopi disk

Slika 10 Flopi disk

Flopi disk (Floppy Disk Drive, FDD) je ureaj za pohranjivanje podataka koji
je bio glavni prenosivi medij do pojave CD-a i DVD ureaja i medija.

Grafika kartica

Slika 11 Grafika kartica

Grafika kartica (video kartica) daje i obrauje dvo-dimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku. Veina podataka koji dolaze za obradu se privremeno
smetaju na memoriju koja se nalazi na grafikoj kartici. Time se obezbjeuje brz
protok i bra obrada grafike, to daje vei broj slika u sekundi inei grafiku
lepom. Grafika kartica se prikljuuje na matinu plou i na sebi ima spoljni
prikljuak na koji se prikljuuje monitor raunara.

 Grafiki ip

Slika 12 Grafiki ip

Grafiki ip je procesor specijalizovan za prikazivanje obine i napredne

raunarske grafike. Grafiki ip se obino nalazi na grafikim karticama ili
matinim ploama. Od njega u najvioj mjeri zavise mogunosti grafike kartice

Zvuna kartica

Slika 13 Zvuna kartica

Zvuna kartica je deo koji obezbeuje zvuni ulaz i izlaz. Ona na sebi sadri
zvuni ip koji pretvara analogne zvuke u digitalni signal. Zvuna kartica
omoguava reprodukciju audio CD diskova sa raunara. Zvuni ip se moe
nalaziti na matinoj ploi sa unapred integrisanim ulazima i izlazima na njoj.

Mrena kartica

Slika 14 Mrena kartica

Mrena kartica (network adapter) omoguava povezivanje raunara na

lokalnu raunarsku mreu. Moderne matine ploe obino na sebi imaju integrisan
mreni ip i prikljuak. Postoje i mrene kartice koje se ubacuju u PCI utor. Danas
se ree viaju odvojene mrene kartice, obino se uzima dodatna kartica (uz
integrisanu) zbog mogunosti prikljuivanja vie mrenih ureaja (npr. ADSL
modem (Ethernet)).

 FM i TV kartica

Slika 15 TV kartica

FM kartica je radioprijemnik koji omoguava prijem radio programa za vreme

rada raunara.
TV kartica omoguava prijem TV programa pomou raunara. Veina TV
tunera je u mogunosti snimiti televizijski program na hard disk. Dosta TV kartica
dolazi i sa FM radio podrkom.

Modem

Slika 16 Modem

Modem je ime za ureaj koji modulira analogni nosa signala i dekodira

digitalni signal sa analognog nosaa. Modem je iz raunara najee spojen na
telefonsku liniju, ali mogue je spojiti modem na bilo koji kabal ili na beini nosa
signala. Uglavnom slui za spajanje na Internet, no njime je mogue slati i primati
telefaks (ako je to fax modem), a moe se koristiti i kao telefonska sekretarica.

Izvor napajanja

Slika 17 Izvor napajanja

Izvor napajanja raunaru obezbjeuje elektrinu energiju za napajanje svih

komponenti unutar kuita. Na njemu se nalazi ventilator koji slui za hlaenje
sopstvenih komponenata.

 Procesorski hladnjak

Slika 18 Perocesorski hladnjak

Veina procesora zahteva hlaenje zbog zagrevanja procesora. Postoji

nekoliko vrsta hlaenja procesora:
1. pasivno hlaenje (pali se povremeno, u sluaju kada se hardver previe
zagreje),
2. aktivno hlaenje (pali se kad se pokrene raunar i gasi kad se ugasi
raunar),
3. vodeno hlaenje (voda cirkulie i hladi plou).

Tastatura

Slika 19 Tastatura

Tastatura je ulazni ureaj pomou kojeg upravljamo raunarom. Koristi se za

unoenje teksta i brojeva. Pored osnovnih tastera sa znakovima, postoje i tasteri
za editovanje i funkcijski tasteri.

Mi

Slika 20 Mi

Mi je ureaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste

mieva:
1. mehaniki i
2. optiki mi.

Mehaniki mi je kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane. Sa gornje

strane mia nalaze se dva ili tri tastera, ija je uloga odreena programom u kome
se koriste.

Dojstik

Slika 21 Dojstik

Dojstik ima pokretnu palicu ijim se pomeranjem pomera kursor. Pritiskom

na dugmad ugraenu na ureaju zadaju se komande. Koristi se uglavnom za igre.

tampa

Slika 22 tampa

tampa (printer) je izlazna jedinica za pravljenje tekstualnih i grafikih

dokumenata. Vrste tampaa su:
1. matrini,
2. laserski i
3. tampai sa mlaznicama (ink-jet).

Skener

Slika 23 Skener

Skener je ureaj koji prenosi sliku u raunar.

 Ploter

Slika 24 Ploter

Ploter je specijalan ureaj za crtanje crtea. Ploteri se dele na vektorske i

rasterske.
Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatiki
i termalni.

Digitajzer

Slika 25 Grafika tabla

Digitajzer i grafika tabla su slini ureaji. Razlikuju se jedino u veliini.

Koriste se za unoenje podataka sa crtea. Mogu se koristiti i za zadavanje
komandi u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi
na grafiki tablet.

Multimedijalni ureaji

Slika 26 Raunarski zvunici

Raunarski (multimedijalni) zvunici se ukljuuju na zvunu karticu.

Raunarski zvunici su obini pojednostavljeni stereo sistemi bez radia i ostalih
integrisanih stvari.
Web kamera (web camera) je kamera koja prenosi slike koristei se World
Wide Web-om ili nekim drugim video calling programom. Web kamera je vrsta
video kamere koja se direktno spaja na raunar u svrhe prenoenja video signala
preko interneta.

Slika 27 Web kamera

Mikrofon (Microphone) pretvara zvuk u elektrini signal.

Slika 28 Mikrofon

Projektor

Slika 29 Projektor

Projektor je ureaj koji se koristi za projekciju slike na odgovarajuu

povrinu.

 Zip ureaj

Slika 30 Zip ureaj

Zip ureaj je ureaj za snimanje podataka na Zip medije. Zip disketa je po

veliini slina flopi disketi. Dananji kapacitet Zip disketa iznosi 1 GB i 2 GB.

Flash memorija

Slika 31 Flash memorija

Flash memorija se koristi tamo gdje je bitno da su podaci smeteni na

fiziko to manjem mediju (mp3 plejeri, USB stikovi, itd.). U flash memoriji se
bajtovi ne mogu pojedinano brisati. Upotreba flash memorije:
1. DiskOnChip,
2. Memorijske kartice za digitalne kamere, mobilne telefone i ostale
ureaje,
3. MP3 ureaje,
4. za memorisanje firmware-a u mnogim raunarskim komponentama.

Literatura:
1. Raunarstvo i informatika za prvi razred srednje kole
2. http://bs.wikipedia.org/wiki/Hardver