1

Mr Marijana Petrovi
teatrolog i glumica Malog pozorita Duko Radovi

UPOTREBA ELEMENATA LUTKARSTVA U TERAPEUTSKE SVRHE

(Primeni pozorite - promeni ivot)
Socijalni model integracije dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom u redovne kole, tretira
ometenost i kao problem individue i kao problem drutva, a od stepena prilagoenosti drutva, koje treba da
prihvati odgovornost, zavisi poloaj i kvalitet ivota ove dece. Inkluzivni obrazovni sistem je otvoren za svu
decu i koncentrisan na njihove individualne potencijale, a ne na njihove slabosti. On prua svakom oveku
jednaka prava i mogunosti bez obzira na individualne razlike, za uestvovanje u svakodnevnom ivotu kole i
zajednice, kao i uklanjanje fizikih li drutvenih prepreka u okruenju. Deci sa smetnjama u razvoju (sa
telesnom, mentalnom i senzornom ometenou), sa tekim hroninim oboljenjima, emocionalnim
poremeajima, poremeajima ponaanja, kao i deci iz socijalno, kulturno i materijalno ugroene sredine, bez
roditeljskog staranja, zlostavljanoj, ometenoj ratom, izbegloj, raseljenoj, a takoe i darovitoj, potrebna je
specifina drutvena podrka.
Scenske umetnosti mogu biti u slubi optimalnog linog i socijalnog razvoja svakog deteta, kao i sredstvo
za vaspitanje i uenje o sebi, o drugima, uivanje u umetnosti, usavravanje vetina. Muzika, ples, humor,
knjievnost, pozorite, kreativne igre sa oblicima i bojama su putevi do nas samih i inspiracije. Psihoterapija
pomou lutaka je metod koji podrazumeva terapiju kroz stvaranje i animaciju lutke, te neke vebe, koje koriste
glumci u obuci tehnike animacije. Ona je deo, pomono sredstvo opteg terapeutskog procesa. Postoje razliite
forme terapeutskog rada u kome bi se trebalo osloniti na psihijatre, psihologe, pedagoge, sociologe i glumceanimatore. Oseaji dece sa tekoama u fizikom ili psihikom razvoju, nisu oseaji koji su van ljudskog
iskustva. U ivotu, sa drugima i pored drugih, svi smo nekad osetili nemo komunikacije. Pa i na svakodnevni
ivot nas esto dovodi do toga, da oseamo nerazumevanje, usamljenost i izolovanost. Obuavanje strunjaka
za psihoterapiju pomou elemenata lutkarstva bi trebalo da zapone od glumca- animatora. On moe da izdvoji
i ponudi vebe, koje bi bile korisne terapeutima u radu sa klijentima, znajui iz sopstvenog iskustva, scenskog
rada ili rada na predizraajnom planu (termin Euenija Barbe), koju funkciju imaju tokom izvoenja.
Podrazumeva se da taj glumac- animator mora da bude upoznat sa literaturom iz oblasti medicine, psihologije,
pedagogije, sociologije. Oni koji ele da uvedu lutku kao pomono sredstvo u svoj psihoterapeutski rad treba i
sami da prou proces stvaranja ukljuujui se u vebanja, realizovanja predstave beleei za to vreme doivljaje
svog iskustva.
Terapeutska lutkarska predstava (scena, igrokaz) nema istu formu lutkarskog teatra, lutkarskog naina
miljenja. Ona se oslanja prvenstveno na asocijativno delovanje lutaka preko podsvesti i koristi se za leenje
nekih psihikih stanja, potekoama u govoru i poremeajima u ponaanju... Igrajui se samo sa lutkama, dete
svoju linost prenosi na nju i tako moe da se otvara, razvija bez tekoa, jer se na sceni vidi samo lutka, koja
mu omoguava da govori (ili dela) na nain, razliit od onog koje ima u realnom ivotu. Tako se ono osea
zatieno, jer lutka govori umesto njega. To je veoma vano za decu koja su pod emotivnim pritiskom, sa
strahovima, koja su doivela neke psihike traume, nasilje... Lutka pomae da se odigra neto, to dete ne moe
u realnom ivotu. Kroz nju dete projektuje nain na koji prima i osea svet koji ga okruuje. Sa psiho -

socijalnog aspekta scenske, lutkarske igre pruaju velike mogunosti za pozitivan razvoj dece: olakavaju
komunikaciju, organizovanje slobodnog vremena, doprinose poboljanju predstave o sopstvenom telu i linosti,
na zdrav nain uvruju i obogauju oseanje obaveze i odgovornosti, pruaju mogunost za odgovarajue
reavanje problema autoriteta, jer se autoritet terapeuta ili kreativnog trenera zasniva na saradnji, pomau da se
uspostave zdravi interpersonalni odnosi i odnosi u grupi, donose oseaj pripadnosti grupi i tako doprinose
socijalizaciji.
Primeni pozorite - promeni ivot je projekat Centra za pozorina istraivanja ApsArt1 izveden
2010/2011. godine, kroz koji su edukovani studenti FASPERA (Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju) da upotrebe primenjeno pozorite u radu sa decom ometenom u mentalnom razvoju, gluvom i
nagluvom decom, decom sa poremeajima ponaanja, maloletnim delikventima. Ovo je prvi put u Srbiji, da su
budui defektolozi mogli da steknu dodatne vetine i upoznaju scenske tehnike rada, koje e koristiti u svom
buduem radu sa osetljivim grupama. Radionice lutkarstva su im pomogle, da realizuju lutkarsku predstavu
Zavodska bajka, zajedno sa tienicima Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograda, decom sa
poremeajem u ponaanju, kreativno se ispoljavajui i uei jedni od drugih da bi pomerali granice.
Rad sa lutkom omoguava:
1. Podsticanje fiziko- senzornog razvoja (odnosno podsticanje razvoja pokreta, perceptivnog razvoja,
fine motorike koordinacije, poboljanja sposobnosti namerne panje, kao i podsticanje taktilne percepcije,
perceptivno- motorike koordinacije),
2. Podsticanje emocionalnog i socijalnog razvoja (ouvanje i podsticanje spontanosti i iskrenosti deteta
u kontaktu sa sredinom, njegove otvorenosti za doivljavanje kreativnosti u igri, istraivanju, druenju,
saradnjUa tokom aktivnosti, podsticanje uverenja da e ih aktivnosti dovesti do pozitivnih rezultata, mogunost
samoistraivanja, pozitivan uticaj na psihiko zdravlje, podsticaj vedrog raspoloenja, oseaj zadovoljstva
ueem u aktivnostima, podsticanje samopouzdanja kod dece),
3. Saznajni razvoj (podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti deteta u odnosu na svet koji ga
okruuje, razvijanje misaonih procesa i deje mate, upuivanje deteta na otkrivanje sebe i svoje okoline i
menjanje u skladu sa svojim mogunostima, zatim usvajanje jednostavnih i ne sasvim vrstih pravila, koja se
mogu postavljati prema trenutnim potrebama, uslovima i raspoloenju dece, podsticanje formiranja osobina
strpljivosti i upornosti).
Lutkarsko - terapeutska radionica trebalo bi da ima nekoliko etapa: glumake vebe (mate, koncentracije,
motorike, plastike oseaj za partnera,...), osmiljavanje (i ilustrovanje) prie i njena realizacija sa lutkama, koje
se prvo skiciraju, a potom izrauju. Analiza crtea (ilustracija i skica) se takoe koristi u terapeutske svrhe, jer
moe da pomogne u razumevanju razvoja i tekoa u razvoju deteta, poto se kroz crte projektuje, simboliki
ispoljava skriveni psiholoki naboj, to doprinosi deliminom oslobaanju unutarnjih pritisaka. Treba obratiti
panju i na boje, jer davanje prvenstva nekoj boji ima svoje znaenje, ali odbijanje odreene boje jo vie
ukazuje na problem. Pozorite omoguuje, da se ono to vidimo integrie u proces komunikacije. Igra lutkama
u grupi i deije zajednitvo su bili uitelji i motivacija za decu, a elja za izraavanjem je prirodni unutarnji

Ova organizacija, iji je osniva, izvrni direktor i reditelj Aleksandra Jeli, koristi primenjeno pozorite, kako bi onima koji se
nikada ne igraju, bilo zato to to ne mogu, nemaju gde ili ne znaju kako, omoguila da kroz igru naue neto o sebi i drugima, da
potuju svoja i tua prava i oseanja, da komuniciraju i izbore se za svoje mesto u drutvu. Za ApsArt pozorite i igra jesu sredstva da
ljudima i zajednicama donesu pozitivne promene i otkriju nove mogunosti jer pozorite i igra imaju mo da nadahnu ljude da najpre
menjaju sebe, a zatim zajednicu u kojoj ive. Vano je nadahnuti oveka da se igra, tako unapreuje sebe i druge, snai svoju volju i
aktivno uestvuje u svetu oko sebe.

nagon. Lutka je sve pokrenula, oslobodila jedan novi telesni identitet, novootkriveni pokreti su formirali novu
igru, koja je komunicirala novim jezikom, a koji je omoguio samoiskazivanje, iskazivanje, pokazivanje,
saradnju, uoavanje. Sveobuhvatni samozaborav igre nam omoguava da prekoraujemo sopstvene granice,
tako da igra postaje idealna eksperimentalna laboratorija za uenje. Stvaralako uenje je dinamina sinteza sna
i realnosti. Za lakou, ali i snagu saznavanja ogroman je znaaj humora, jer je prirodni deo deijeg miljenja i
psihikog zdravlja. Mislim da je pristup (doivljaj): od ha- ha, do a- ha!, kako je to formulisao Skoglund2,
najproduktivniji, jer nije vano samo dosegnuti cilj ve i osetiti protok (kreativne) energije dok idemo ka cilju.
Jo je Vigotski izveo zakljuak, da vrednost dejeg stvaralatva ne treba traiti u rezultatu, u proizvodu tog
stvaralatva, ve u samom procesu3, jer nita nas ne razoruava tako kao smijeh4 .
Poznato je da je zajednika igra dece znak socijalizacije i da ubrzava emocionalni i kognitivni razvoj. U
grupi (iji uspeh na zadatku zavisi izmeu ostalog i da li su svi ravnopravno uestvovali u njegovom
ostvarenju) se stvaraju i usvajaju granice vlastitih sposobnosti, realiteta, ime se ui drutveno prihvatljivo
ponaanje, usvaja oseaj povezanosti, odgovornosti. Deca rado pristaju na igru iz razliitih motiva: provod i
zabava, druenje i stvaranje novih prijateljstava, uzbuenje i izazov, postizanje uspeha usavravanjem vetina i
sticanjem novih, nastavljanje ka viem nivou... Prisustvo dece pri ostvarivanju uloge u grupi, pojaava
samokontrolu, kontrolu vlastitog ponaanja od strane samog glumca. Ukoliko neko dete ima poremeaj ritma
govora, igra iza scenske lutke pozitivno deluje na njega i ono se trudi da govori to pravilnije i jasnije, naroito
zbog druge dece, uesnika u igri. Sa aspekta psiholokog razvoja igra je najpogodnije sredstvo i forma rada,
kako sa decom tako i sa odraslima: zbog pobuivanja interesovanja, kompleksnih preplitanja namera da se
ispune pravila i emocionalnih raspoloenja tokom vrenja zadatka, zadovoljstva u toku igre. Slobodna (na nju
se igra ije je ponaanje samopokrenuto, ne moe primoravati), neponovljiva, izdvojena (ograniena
vremenski i prostorno), neizvesna (ne moe se unapred predvideti tok i ishod), fiktivna (poseduje svest o nekoj
drugoj realnosti), propisana (lutka scena uvodi svoje zakone) i produktivna (pomera saznanja i deteta i
terapeuta), lutkarska igra ima prirodu privlane, vesele razonode.
Lutkarska igra omoguuje sintezu razliitih izraajnih mogunosti, odnosno sredstava i naina izraavanja:
dejeg knjievnog stvaralatva, likovnih i primenjene umetnosti, glume, muzike i plesa. Trebalo bi odabrati
oblik rada u kome se deca sama dogovaraju i grade scensku igru sa lutkama koje su sama osmislila i napravila.
Odnos deteta prema lutkama koje oblikuje samo ili uz neiju pomo, drugaiji je nego prema gotovoj lutki (to
vai i za odrasle). Kao to profesor Bojanin objanjava: Kreativni in u detinjstvu i ranoj adolescenciji jeste
in autentinog ivota koji tei proimanju sa drugima, ime se bogati sopstveno polje postojanja i gradi
identitet grupe, tako se kroz upoznavanje umenja drugih i lino uestvovanje u razmeni panje i potreba sa
drugima, odvija proces samoupoznavanja5.
Dobro je da deca u manjim grupama rade sa zajednikim materijalom (papir, boje, makaze). Tako se
zapaa i razvija osetljivost na tue potrebe i oseanja, sposobnost sluanja drugih i objanjavanja kako da se
radi, a da se ne uradi umesto njega. Da bi rad u grupama tekao bez problema, svakom detetu u okviru male
grupe moe se dodeliti posebna uloga, npr. Supervizor (nadgleda kako tee proces izrade zadatka, vodi rauna
2

Bjerkvol Jun - Ruar, Nadahnuto bie, Plato, Beograd, 2005., str. 59.

Vigotski Lav S., Deja mata i stvaralatvo, (Psiholoki ogled), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005., str. 73.

Bergson Henri, Smijeh, (esej o znaenju kominog), Znanje, Zagreb, 1987., str. 90.

, , &, , 2002., . 144.

da se ideje svakog pojedinca potuju, da svi uestvuju u radu), Miroljubivi (vodi rauna da ne doe do svae i
pokuava da zavaene vrati na zadatak, jer je cilj zajedniki rad), ef materijala (rasporeuje i uva potrebni
materijal, daje ga po potrebi ostalima), Pomaga terapeuta (onaj koji najee ometa rad druge dece, pa ga
stalno treba zapoljavati bilo kakvim pomonim zadatkom) Pria se u likovnoj radionici pretvara u crte, koji
je artikulacija sopstvenog doivljaja stvarnosti, a na osnovu skice, lutke se oblikuju od raznih materijala.
Ostvariti ideju, odnosno misao u materijalnom obliku, ve je poetak umetnikog. Prva kreacija je
pravljenje lutke, druga struktuisanje uobliavanje prie, a trea, oblikovanje igre oivljavanje lutaka. Deca
sa razliitim afinitetima mogu da izraze svoje kreativne sposobnosti i osete dra zajednitva. Potrebno je
postaviti problemski zadatak, koji prua ansu svima da uestvuju (u analizi, raspravi, sintezi) i gde aktivnost
svakog pojedinca moe da bude doprinos konanom reenju. Tako dolazi do zbliavanja pojedinaca i
prihvatanja razliitosti, a do stvaralakog reavanja problema se dolazi kroz adaptivno ponaanje osobe, koja
pokuavajui da rei postavljeni zadatak stvara neto novo, originalno. Rad na predstavi Zavodska bajka, dece
sa poremeajem u ponaanju, je zadovoljio osnovne probleme adolescenata: potrebu da budu prihvaeni,
uspehom, isticanjem i dominiranjem, za potvrivanjem sopstvenih vrednosti, pripadanjem, samostalnou,
zavisnou, da bude shvaen i potrebu za samorealizacijom. Svaki pojedinac ima potrebu i elju da njegovo
prisustvo bude primeeno, da se istakne. To se odnosi i na odravanje i poboljanje slike o samom sebi, bez
obzira na to kako nas drugi vide.
Pre pristupa radu na lutkarskim minijaturama, treba sprovesti razliite vebe. U funkcionalnim igrama
pokreti koji se vre nemaju odreeni cilj, svrhu, a njihovo ponavljanje se vri, pre svega zbog zadovoljstva
individue. Tu spadaju: a) rukovanje materijalima, predmetima, b) igre zvukovima, glasovima, slogovima; c)
senzomotorne aktivnosti organima. Igra namee potrebu za kretanjem, a pokret, kretanje, uopte fizika
aktivnost, imaju veliki uticaj na integralni razvoj deteta. Razvoj optih motornih vetina treba da se odvija kroz
planski i organizovani rad u formi zabave. Motorike igre se zasnivaju na pokretima, odnosno vrenju
odreenih kretanja i radnji sopstvenim telom ili uz korienje rekvizita. Moemo ih organizovati sa grupom, u
parovima ili sa individualnom, izdvojenom ulogom. Uz muziku ili bez nje. Dobra organizacija motorike igre
sadri : okupljanje i motivaciju dece za nju, objanjenje igre, njen tok i trajanje, potovanje pravila i zavrnicu
igre. Svakom detetu treba pruiti priliku da igra sve uloge. Radom na ispravljanju (uoavanju i olakavanju)
nepravilne tehnike izvoenja odreene vebe (izvoenje pokreta, disanje, asistiranje, neodgovarajui poetni ili
prelazni poloaji) razvija se sposobnost vladanja svojim impulsima i disciplinovanost. Tako deca otkrivaju
svoja interesovanja, razvijaju pozitivne emocije- smanjuju napetost i agresivnost, razvijaju panju, matu,
neguju estetska oseanja i razvoj razliitih funkcija svojih ula.
U individualnom psihoterapeutskom radu, terapija poinje odmah, pri prvom susretu deteta i terapeuta.
Pred terapeuta se postavljaju veoma visoki zahtevi u pogledu strunih znanja, socijalnih vetina, sposobnosti i
crta linosti, a prva i neophodna poruka koju mora jasno da uputi detetu je: razumevanje. Igra je ve u prvim
mesecima ljudskog ivota sastavni deo najvanijih psihikih i senzomotornih procesa, koji podravaju psihosocijalni razvoj deteta. Ko ne ume da se igra, ne ume ni da ui, ni da komunicira. Dete koje se ne igra, je kao
odrastao ovek koji uti. Zato je veoma vano da ouvamo i razvijamo ovekovu sposobnost za igru. I prvi
intervju je na neki nain terapijski. Susret sa terapeutom moe detetu da donese korist od doivljaja radosti u
otkrivanju novih mogunosti igre, od susreta sa odraslom osobom koja ga razume i prihvata drugaije od
ostalih. Motivacija ima veliki znaaj, a igre sa scenskim lutkama su emocionalno privlane, to stimulativno
deluje na realizaciju prie (iz iskustva deteta) i izvravanje radnji, koje dete prenosi na zamiljeni plan i moe
da ih menja, ponavlja, kombinuje.

Odreeni broj dece ponekad nije u stanju da se igra lutkama, tako da pripremno razdoblje za rad sa
lutkama u terapiji moe due da potraje. U prvim susretima mogu da pomognu lutke mame, npr. Make i
njenog mladuneta, koje animira terapeut. Njihova meusobna nenost i briga mogu da budu prepoznatljive
detetu za njegov odnos sa majkom. Moe se uvesti i lutka kao pomonik terapeutu (koji je i animira) u poetnoj
komunikaciji i ublaavanju poetnih strahova deteta. Lutka e priati i sa detetom i sa terapeutom, biti
prenosnik informacija izmeu njih, dok ne uspostave komunikaciju sve troje. Inhibicija se prebrodi, ako dete
samo ili uz pomo terapeuta uspe da kreira neku lutku. Brojne mogunosti postoje u igri umetnosti sa
materijalom, ime moe da se prevazie vreme i prostor, pomere granice miljenja i oseanja. Time
obezbeujemo vanu dozu iracionalne asimetrije, koja je nain oslobaanja vanih stvari u oveku. Lica lutaka
ne moraju imati neka odreena raspoloenja, jer deca ne pridaju lutkama znaenje sugerisano izrazom, ve
projektuju vlastita oseanja radosti, tuge, besa. Sa stanovita terapeuta lutki izraz daje igra i dobro je da se ona
odvija na velikoj dasci bez paravana (samo ako dete ima potrebu za distancom, uvodi se paravan, jer titi od
direktne konfrontacije), po detetovom scenariju, koji govori o detetovoj kreativnosti i istovremeno upuuje na
konflikt. Tako je terapeutu omogueno da nesmetano prati izraze lica, reakcije, poglede deteta, jer je misao bra
od govornih mogunosti, pa dete koristi pokret, mimiku i celo svoje telo ponekad, da bi se to tanije izrazilo.
U pravoj lutkarskoj igri dete uspeva da uspostavi dodir sa sobom, pri emu je vano da ima aktivnog
sluaoca. Tako ono svoj problem doivljava kao da se to dogaa nekom drugom. Ta distanca uva i dete i
terapeuta, a u prostoru igre je sve mogue. Zadatak psihoterapije je da osvesti, ali i da promeni ego, proiri
njegove granice, u krajnjem sluaju - bolja adaptacija. Ve prva igra lutkama otkriva kognitivne i kreativne
sposobnosti deteta i daje vane dijagnostike podatke. Nain struktuiranja prie, njena duina i sloenost,
bogatstvo izraavanja, konstrukcija reenica, artikulacija sadraja otkrivaju nivo detetovih sposobnosti i
zrelosti. Sposobnosti su individualne karakteristike od kojih zavisi uspenost u nekoj aktivnosti. Ve
trogodinja deca su u stanju da koriste lutke u igri za stvaranje kratkih jednoinki i veto manipuliu scenskom
lutkom.
Tokom prvih susreta sa detetom terapeut je prividno pasivan. Ako dete nema ideju za priu, terapeut
moe da mu ispria poetak prie sa ciljanom tematikom, a dete samo nastavlja dalje. Situacije iz
svakodnevnog porodinog ivota mogu da budu podsticaj za igru: dolazak roditelja sa posla, situacija za vreme
ruka ili pred odlazak na spavanje. U igri scenskom lutkom, za razliku od nekih drugih tehnika, dete i terapeut
se bre nau u situaciji u kojoj je vea protonost nesvesnog. Dete matajui moe da pree granicu, a da
istovremeno ne gubi kontakt sa najbliim okruenjem, zato to igra povezuje san i realnost i ukoliko se ova
veza, koja je od ivotne vanosti, prekine, sledi pasivnost i bolest. Otpor naeg uma moe da se oslabi kroz
igru, proces u kome ovek stvara, a ne potiskuje. Tako uporedo postoje svest i podsvest, koje prepliui se ivo
i snano, oplemenjuju duu, koja time postaje celovitija, to je vano za zdravlje i tela i due. Pedagog Marit
Akere smatra, da velika snaga za promene, kako odreene individue tako i realnosti oko nas, lei u osobini
mate, posedovanju mogunosti prevazilaenja granica i ulazak u stvarnost6.
Lutka pridonosi boljem razumevanju pojava u svetu i u sebi. Ona postoji tek u odnosu sa nekim drugim.
Njena osnovna karakteristika je gest, a ruka (aka) prezentuje, ali i iskazuje i telo i duh. ta sve moe da bude
lutka? Dete pridaje predmetu odreeno znaenje, koje ne mora da bude u tesnoj vezi sa njegovom namenom.
Interesantno je primetiti ta je stvarno, a ta je u igri to stvarno, za njega mogue. Uloga koju je dete odabralo
menja i radnju i znaenje predmeta sa kojima rukuje. Posao terapeuta ukljuuje prepoznavanje i razumevanje
metafora. Moe se koristiti i mikroteatar sa olovkama i plastelinom (od koga bismo napravili loptice - glave).

Bjerkvol Jun Ruar, Nadahnuto bie, Plato, Beograd, 2005., str. 66.

Dijalog dva dlana, pesnice, sa detaljima koji e blie odrediti lik, moe potpuno jasno da predstavi odnos dvoje
ljudi.
Najjednostavniju animaciju, uz minimalnu upotrebu i adaptaciju prostora, zahteva ginjol tehnika lutaka.
Ginjol lutka na aci deteta postaje njegov deo, to podstie dete na inicijativu i kreaciju u veoj meri nego neke
druge tehnike lutaka. Marija Montesori bi povodom toga napomenula, kako nam nae telo, miii, pomau u
tome jer su naroito obdareni, da neposredno ostvaruju ivot7. Dete ne dosee pravu animaciju lutke i
lutkarski izraz, niti je to u ovom sluaju vano. Veinu igara karakterie globalni pokret ruke. Igra je u pokretu,
izrazu lica i glasu, odnosno govoru. Omoguavanjem dvosmerne komunikacije, psihoterapija postaje
zajednika kreacija. Igra lutkama omoguuje izraavanje kroz katarzu afekata vezanih za konflikt, jer se u
njihovoj igri lake prepoznaju konfliktne situacije nego u igri igrakama, jer je strah, ljutnju, rivalstvo mogue
igrati svom estinom. Neki odigran problem je momentalno i ublaen. U igri lutkama konflikt se iivljava u
punoj snazi te tako gubi silinu i energetski naboj. Hiperaktivnoj deci je bolje ponuditi manje lutaka. Deca sa
govornim potekoama vole lutke kojima se otvaraju usta, takozvanu mapet tehniku lutaka, a oni oteenog
sluha i govora rado prihvataju teatar ruku. Primeeno je da iza lutke, kao i tokom pevanja, deca manje
zamuckuju. Lutke sa naglaenim seksualnim obelejima, gole, omoguavaju nam obradu tema kao to su ljubav
i raanje. Deca ih uglavnom prihvataju sa znatieljom, a ako odbijaju igru sa njima, obino se radi o
problemima meu roditeljima. Kako terapija napreduje, raste i njihov interes za njih. Plaljiva deca esto ele
da igraju bia iz mraka, dobroj deci loe lutke pomau da se odmore od lepog vaspitanja koje zamara. Igra je
najznaajnija u dijagnozi i terapiji dece sa emocionalnim potekoama. Suptilnim intervenisanjem, menjanjem
igre, detetu moemo pribliiti drugu stranu istine.
Mentalno retardirano dete nije sposobno da osmiljeno upotrebi lutku, ali zato iskazuje potrebu za
intenzivnim emocionalnim kontaktom i uspostavlja komunikaciju. Nemir, preterana aktivnost, nemo da se
bude konstruktivan, rasprena panja, manipulacija, nemogunost koritenja igraaka- sve to ukazuje na dete sa
diskretnim organskim oteenjem. Deci sa diskretnim poremeajem na planu psihomotornog razvoja je
potrebno vie stimulacije, zatite i razumevanja. Sa njima treba individualno raditi, ili u vrlo malim grupama,
prilagoditi lutke njihovim sposobnostima, da bi, to je naroito potrebno, razvijali svoj govor i senzomotorne
sposobnosti.
Kako valorizovati terapijsko (kreativno) iskustvo sa lutkom? Za praktiara dileme stalno postoje i
variraju od deteta do deteta. Terapija tei osveivanju postojeih konflikata, a uvid u problem je tek poetak i
ne znai da e se brzo doi do razreenja problema. Za to je potrebna promena ponaanja i novo prilagoavanje
na realitet. Terapeut mora da razvija sopstvene merne instrumente uz stalno preispitivanje svojih postavki
(posle svakog susreta sa detetom), jer su dogaaji neponovljivi u eksperimentalnom smislu i kao takvi, iskustvo
koje trai uspostavljanje posebnog jezika dva igraa (klijenta i terapeuta). Istu priu, koliko god da je poznata,
svako dete e odigrati na razliit nain. Interesantno je ak, da u razliitim razdobljima terapije, ista pria ima
drugaiji oblik od prethodno izvedenog, zato to trenutno (prolazno) stanje, potrebe, emocije i miljenja utiu
na ono to dete vidi, uje i osea. Terapeut zato mora uvek iznova da dijagnostifikuje, kako bi mogao da odredi
dalji tok leenja. Povremeno uvoenje lutke koja predstavlja Doktora je znaajno za istraivanje trenutnog
odnosa deteta prema terapeutu, koji i plai i pomae. Za voditelje igraonica, vaspitae, koji se ne bave
terapijom, je vano da prepoznaju negativne emocije i shvate kako one nisu usmerene prema njima, ve su
posledica promene smera, sa porodinih odnosa na druge osobe. Svaki odnos izmeu dve osobe sadri u sebi

Bojanin Svetomir,Tajna kole, samostalno izdanje Bojanin&Mici, Beograd, 2002., str. 138.

elemente transfera i kontratransfera. Potovanje odreenih granica i pravila titi i klijenta i terapeuta. Kontra
transfer terapeuta zavisi od njegove linosti i stepena edukacije. Terapeut, kao i majka koja detetu omoguava
odrastanje, sazrevanje, mora da izda svog klijenta, frustrirajui ga u terapiji. Ne treba da nas iznenadi, ako se
posle prve romantine faze pojave negativni oseaji i dete poinje da ponavlja svoja dotadanja iskustva. Treba
stalno imati na umu, da svako oivljavanje dejih dua ima povratno dejstvo, slui odravanju naeg
sopstvenog zdravlja, celovitosti.
Bavljenje umetnou je privlano i provokativno, jer se kroz nju ovek trai, nalazi i izraava sebe. Kroz
dramu, koja je zasnovana na delovanju samog deteta, neposredno, najdirektnije i najefikasnije se povezuje lini
doivljaj sa umetnikim stvaranjem. Igra sama po sebi, a naroito scenska i lutkarska, imaju isceliteljsku ulogu.
One omoguavaju detetu da doivi i stekne novo oseajno iskustvo, koje moe da bude presudno, za ostvarenje
bitne promene u razvoju linosti. Izraavanje, pranjenje i rastereenje od munih oseanja u prisustvu
terapeuta koji to omoguava i prihvata bez osude, doprinosi jaanju, oslobaanju detetovog JA. Preko lutke,
dete voljno i nevoljno, izrie (obraajui se terapeutu) svoje sadraje kroz sopstveni izbor, nain upotrebe lutke
i sveukupnost odnosa u igri. U lutkarskim scenama se odraava kretanje ljudske misli. Teatar ruku, nogu, lutke
na tapu, japansko klasino lutkarsko pozorite Bunraku, pruaju brojne mogunosti za rad sa decom sa
tekoama u razvoju.

Literatura:
-Bastai Zlatko, Lutka ima i srce i pamet, kolska knjiga, Zagreb, 1988.
-Bjerkvol Jun-Ruar, Nadahnuto bie, (Dete i pesma, igra i uenje kroz ivotna doba), Plato, Beograd, 2005.
- , , &, , 2002.
-Eljkonjin D. B., Psihologija deje igre, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981.
-Kre D., Krafild R., Elementi psihologije, Nauna knjiga, Beograd, 1978.
-Krsti Dr Dragan, Uenje i razvoj, pedagoka psihologija, Savremena administracija, Beograd, 1990.
-Pani Dr Vladislav, Psihologija i umetnost, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
-Tadi Nevenka, Psihoterapija dece i omladine, Nauna knjiga, Beograd, 1988.
-Vigotski Lav S., Deja mata i stvaralatvo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.

Objavljeno u: THEATRE FOR CHILDREN - ARTISTIC PHENOMENON / POZORITE ZA DECU UMETNIKI FENOMEN, Zbornik radova, broj 4, priredili: Henrik Jurkovski i Miroslav Radonji, Otvoreni
univerzitet Subotica, Subotica, Meunarodni festival pozorita za decu, Subotica, Pozorini muzej Vojvodine,
Novi Sad, 2012., str. 244 - 253.