[

]
\&m

GEORGIJE PAVLOVI

JUDAIZAM I SLOBODNO-ZIDARSTVO
U PROLOSTI I SADANJOSTI
sa predgovorom
DIMITRIJA LJOTIA

PREDGOVOR

Potrebno je da neto priznam.

Kad mi je gospodin Georgije Pavlovi predao svoj rukopis i traio da ga proitam, nisam mislio da u tu neto naroito
saznati. Mislio sam da u glavnom sve to treba znati o masonstvu i njegovom jevrejskom poreklu, znam. Primio sam
nalog iz potovanja koje dugujem samoj linosti pievoj.
itajui pak ovo delo zastideo sam se, jer sam poznavao svoju gotovost da u va noj stvari sebi pridajem vie znanja
nego to stvarno imam.
Otuda kad je gospodin Georgije Pavlovi smatrao da bi nekoliko rei - kao predgovor- njegovu knjigu predstavili
itaocima, ja sam primio poziv, uveren da e najbolji predgovor biti ako priznam svoj sluaj.
Jer zaista malo znamo o tajnom delovanju Jevreja, a mnogi i toliko malo da uopte ne smatraju da tu ima neto da se
zna.
Najvei uspeh Jevrejstva lei u tome, to su tako veliku snagu i tako presudni uticaj na oveanstvo prikupili u svoje
ruke, a to retko ko, pa i to nedovoljno, poaznaje. Za veliku veinu kolovanih Arijevaca Jevreji su lutajui, napaeni,
nepravino gonjeni, vredni i vrlo talentovani narod, koji nita drugo ne trai ve da moe, da radi da bi iveo. Za te
kolovane ljude imperijalizam je tenja za osvajanjem koju imaju samo Nemci, Englezi, Rusi, Amerikanci, Francuzi,
Japanci, Italijani, a koju su jue imali Vavilonci, Persijanci, Makedonci, Rimljani, Mongoli, Turci i panjolci. Jevrejski

imperijalizam je u tim krugovima nepoznat-i jue danas nepoznat. Optuivae ti ljudi svoju rasu, ak i svoj narod
roeni za imperijalizam, Jevreje pak nee. I ne samo to. U najveem broju sluajeva, ako se ko usudi da ukae na
imperijalizam Jevrejski, taj e proi kao nesrenik. Napae ga roena braa kao mranjaka, reakcionara
srednjevekovnog, zatucenjaka verskog ili u poslednje petokolonaa i izdajnika.
Ne ume ovek da objasni otkud ova unost. Zato, na primer, o imperijalizmu ovog ili onog naroda mogu ljudi
razgovarati mirno, a o imperijalizmu Jevrejskom moraju brzo prei na izlivanje ui? Ali po pravilu to tako biva. I to ne
kad razgovara Jevrejin sa ne-jevrejinom, ve kad govore meusobom istokrvni Arijevci.
Ipak izgleda da je ovome uzrok u tome to Jeveji postiu sve svoje uspehe tajno, lukavosu, a ovi uspesi nisu
predstavljeni vidljivo na kartama geografskim, zato ona strana koja taj imperijalizam porie, ima u vidu nekog
krivonogog Isaka , s izlizanim odelom, reklo bi se, bez ikakve zarade, stoji na vratima svoje telalnice povasceli dan, a
uvee odlazi, pognute glave, u svoj kraj, vraajui kui erpicu s poklopcem u kojoj je jutros od kue sebi ruak doneo.
I gledajui ga tako u mislima, ona se smilostivi nad ovom briznom prilikom, i u njoj bukne ose anje pravde, otvori se
slavina plamene reitosti, i kad ponestane debane, (kao to borci bacaju jedan drugome na glavu i predmete namenjsne
sasvim miroljubivoj upotrebi), - tako kad ponestanu razlozi, u vatri borbe, dolaze do upotrebe rei koje za ozbiljan
razgovor nisu predviene. Strana koja ovako radi nee da bude pravina i da se seti da u ostalim narodima ima i jo
manjih skromnijih i jo brinijih ljudi od ovog Isaka, pa to ne smeta tima narodima da budu optuivani za
imperijalizam. Kao kameleon, on uzima boju naroda u ijoj sredini ivi, iako ostaje potpuno odvojen od njega.
To je superimperijalizam, koji se tajno nagrauje ne nad jednim narodima, poevi od naroda Bele rase.
Sami pak Jevreji obino, na optube ne odgovaraju, naroito ako je ona dobro obrazloena. I tu pokazuju izvanredno
poznavanje ljudske povrnosti, a istovremeno svoju organizaciju i disciplinu. Prvu pokazuju time, jer znaju da povrni
svet i najteu i najsenzacionalniju optubu utoliko brzo zaboravlja ukoliko se o njoj manje govori. A drugu pokazuju
time to svi od reda ute u stvari koja ih inae ne tangira duboko, to bez vrste njihove povezanosti i podredjenosti
svojoj hijerarhiji ne bi bilo moguce. Desi li se ipak da optuzba pravi veliki utisak sama sobom, Jevreji spremaju
proces:Sud objektivni neka kae svoju re, ta bi oni govorili? Oni e proces samo marljivo i tiho spremiti: svoje
sudije i advokate, svedoke i vetake, tampu i ostalo javno mnenje, - istovremeno traei naina da utiu na suprotnu
stranu ili na njegovu odbranu i njene dokaze. Ali i tu vie vole da postignu asno poravnjenje nego neku teko
osuujuu presudu, - jer ipak su sve ove opasnije, poto se o njima vie govori, nego poravnavanja koja strasti
umiruju.
A imperijalizam Jevrejski je fakt. I to je danas jo najmonija imperija na svetu: superimperija. Jer imperija dolazi od
imperare to znai zapovedati. A ako vostvo nekog naroda ima toliku mo i toliki uticaj kao Jevrejstvo, da se velike
imperije drugih naroda na njegovu elju stavljaju u pokret, onda se ta mo moe nazivati superimperijalizmom.
Kad govorim o tome, onda ne bih hteo da se misli na presudni uticaj Jevrejski u ekonomsko-finansijskim stvarima,
poto se to smatra kao neko prirodno polje rada na kome Jevreji postiu svoje ogromne uspehe.
Hteo bih, naprotiv, da se panja italaca usredsredi na njihov, Jevrejski uticaj na socijalni, politiki i duhovni ivot nejevreja. Taj uticaj je isto tako ogroman, pa ak I presudan, kao i u ekonomiji. Meutim priznae to svaki branilac
Jevreja, ne-jevreji bi ipak trebali da imaju kao neku samoupravu, te svojim ivotom sami da upravljaju, a ne stvari koje
se samo njih tiu - u njihovim roenim dravama, da zavise od Jevreja.
Istorija XIX veka Evrope je u stvari istorija rastueg Jevrejskog uticaja u njoj, i to u toj meri, da su Jevreji u prvoj
treini XX veka drali sve evropske nacije, socijalno politiki i duhovno u svojoj vlasti. Razume se, da prema pravoj
organskoj vrednosti ovog uticaja, pada u senku prevashodni uticaj Jevreja u ekonomsko-finansijskim stvarima. Jer ako
su u ovom prisustvo i uspesi Jevreja i razumljivi, prisustvo, uticaj i uspesi Jevreja u socijalnom i duhovnom ivotu nejevrejskih naroda predstavlja pravi CORPUS STRANIERUM, strano telo, u neem bitno svojem, gde uvlaenje stranog
ne samo nije potrebno, ve je opasno i ak svetogrdno. Tu je samo prisustvo stranog tela nepristojno, i kad se dri po
strani, skromno. A kad se razbakari u najintimnijim delovima i funkcijama naroda, onda je to kao preljuba toga naroda,
izneverenje naelima ivota njegovog. To unitava taj narod polako ali sigurno. Svlai ga sa temelja na kojima je
zasnovan ivot njegov, temeljima koji su vekovima ve dokazali svoju vrednost, i prevodi ga na nove, moderne na
kojima se mogu samo kule od karata izgraditi, (a stvarno takve kule se i prave u raznoj naunoj literaturi, na hartiji,
da bi se ti novi temelji prikazali i na njima pokazale kule u vazduhu). Kad se na te temelje pak prenese stvarno ivot
narodni, onda idmah nestaje uleganje njihovo, naprsnue konstruktivnih zidova, dok naposletku cela graevina
narodnog ivota ne doivi svoj slom.
Prema tim posledicama nitavne su tete koje Jevreji jednom narodu mogu u ekonomiji da priine. Ma koliko veliko
njihovo iskoriavanje bilo, od onog drugog uticaja, socijalnog, politikog i duhovnog od toga se umire. Ima naroda
koji se nalaze ve na rubu propasti, - a ima starih naroda, koji danas ne postoje i koji su nestali iz tih razloga. Time,
razume se, nisam hteo rei da ekonomski uticaj treba prenebegnuti, niti ga potceniti. Hteo sam samo ukazati da taj uticaj
obino najpre i najece pada u oci svetu i obino, ve o onom manje vidljivom ili dozvoljenom, vie opasnom i vie
svetovnim i najintimnijim oblastima ivota pojedinih naroda. I to je glavno taj uticaj se nevri na jedne narode, a drugi
se ostavljaju po strani. Ovi narodi Bele rase napadnuti su od ove potajne bolesti. I ona ih ne samo ekonomski iscrpljuje,
ve ih unutra drutveno razara, politiki im namee upravu i zakone pogodne za irenje i organizovanje daljeg njenog i
duhovno ih zaslepljuje i umrtvljuje.
Istorija svakog naroda Evrope bi mogla pruiti o tome potvrde za svaku iznetu tvrdnju. Samo, razume se, istorija
objektivna, a ne istorija falsifikovana kakvu su XIX i XX vek izlagali, radi uenja, svojoj deci po kolama sviju naroda
Evrope.

Evo jednog, za to, retko reitog primera.

Mi smo uili optu istoriju, kao i nai roditelji i naa deca. I tu se od nas trailo da samo znamo ogroman broj injenica i
godina. Ali, recimo o Frensisu Bekonu baronu verulamskom, i njegovoj Novoj Atlantidi govori se svega nekoliko
rei, i to da se ovo delo svrstava u takozvanu utopistiku literaturu, Meutim, iz ovog dela Gospodina Georgija
Pavlovia, mi vidimo neto sasvim drugo. Mi vidimo da je Frensis Bekon izloio jedan fantastian plan kako e
zamiljeno ostrvo, Benzalem, postati sredite imperije. Da posle toga plana Englesko ostrvo nije zaista i postalo
sreditem ogromne imperije, onda bi delo Frensisa Bekona moglo da se smatra i utopijom. Ali eto uda! Ta se
Bekonova zamisao i ostvarila, i to potpuno. Kad se neto unapred meu ljude iznese, ma kako fantastino izgledalo,
onda se to vie ne moe smatrati utopijom, ve utoliko vie genijalnim planom, u koliko je ostalim ljudima, pre
njegovog ostvarenja, izgledalo manje ostvarljivim. A kad je tako, onda bi Nova Atlantida u istoriji koja se daje naoj
deci trebala da zauzme glavno mesto. Jer eto tokom XVIII i XIX veka stvorena je imperija ije je sedite Bekonova
otadzbina. Za stvaranje te imperije vano je dakle to delo, koje je plan o tome iznelo u vreme kad je Engleska bila mala,
kad nije nije ni na ostrvima vlast njena vlast nije bila uvrena, kad je tek prola opasnost koja joj je pretila od
evropske kontinentalne koalicije i blokade, kad je tako mala izgleda bilo za njen ovakav propast. Ali i ako je sve tako,
udzbenici istorije iz kojih mi ovu izvanredno vanu nauku uimo, produuju da podsmevakim omalovaavanjem
govore o Bekonovoj Novoj Atlantidi. Oigledno je da se ovo ini zato to se Bekon i njegovo delo ne uvaavaju
dovoljno, ve zato to neposveeni ne treba da saznaju za to. Jer ako saznadu, onda e videti na koji je nain
nepoznato ostrvo englesko postalo sredite Veliko-Britanske imperije. Saznae kakvu ogromnu politiku ulogu igraju
tajna drutva uopte, a naroito onakva kao to je od Bekona predloeno u ovom delu drutva Solomonov hram. Po
volji, a prema postavljenom zadatku, ova drutva mogu biti gradilaka ili ruilaka, to znai zavisi da li onaj koji
upravlja tim drutvom eli da podigne ili srui mo jednog naroda, zato se udzbenici istorije, iako je Bekonov plan
ostvaren, prema ovom njegovom delu dre se prezrivim sazaljenjem. Zato to se zna da e malo ko posle toga nai da
pronae i popravi neku staru kniurinu prepunu praine, da bi u njoj itao utopistiku sanjariju. Ba zato to je plan
ostvaren potpuno, zato se eli da prikrije na taj nain ne bi saznalo kakvu ogromnu politiku ulogu imaju tajna drutva u
stvaranju i obaranju imperija. Znai da se mi i naa deca kljukamo priama o manje vanim stvarima, a glavne i
skrivene opruge istorije se od nas kriju. Kako, dakle, posle toga da nemamo pravo da zakljuimo da se iz nje nije uticaj
vrlo uticajnih a skrivenih faktora mogao videti?
Poetkom XX veka izbio je na javnost jedan drugi plan PROTOKOL CIONSKIH MUDRACA. Taj plan sadr i
postepene uslove koje treba ostvariti da bi Jevrejstvo potpuno i otvoreno ovladalo svetom. U poetku je to ozbiljnim
ljudima izgledalo kao pakleno podmetanje nekog fanatinog antisemite, da se antisemitizam mogao to bolje
rasplamsati. Otuda su ozbiljni ljudi to smatrali neozbiljnom stvari, dakle opet utopijom. Ali posle Ruske
revolucije, njenog Jevrejskog porekla i karktera, i svega to se tom prilikom ispoljilo, panja sveta bila je privuena na
protokole. Ljudi su se poeli pitati: kakva udna koincidencija izmeu protokola i Ruske revolucije? Da se prvo
desila Ruska revolucija, pa se tek potom pojavili protokoli, onda bi se moglo misliti da neko u stvari opisuje ono to
se desilo kao da ce se tek desiti, da bi stvorio utisak kao da je s protokolima unapred to bilo predvieno. Ali ovde su
se prvo pojavili protokoli, a Ruska revolucija je dola tek dve decenije po tom, a izgleda tako kao da se radi po
protokolima. Ovim su protokoli dakle dobili potvrdu dogaaja.
Kad bi se sad nala neka knjiga, koja govori o nekom vanom dogaaju koji e se tek desiti, dok se ti dogaaji ne dese,
slobodno nam je o toj knjizi suduti kako za dobro da naemo. Ali kad se zatim predvieni knjigom dogaaji i zaista
dogode, onda vie ne moemo misliti ta hoemo, onda smo primorani da kaemo za tu knjigu da je ostvareno
prorotvo (ako je otkrivala namere Boje), ili ostvaren plan (ako je otkrivala namere ljudske).
Jevreji su se dali na posao da procesima dokau falsifikat tih protokola. Ali to sad nije interesantno. Videli smo ve
kako procese Jevreji prave, pa ne bi bilo udo, ako se dogodi, pored takvog uticaja kakav su pribavili da dobiju i kakvu
presudu u svoju korist. Ponavljam nije to za sada interesantno. To bi bilo interesantno pre, recimo, udnovatih dogaaja
Ruske revolucije.Tada bi bilo vano znati da li su protokoli falsifikat ili ne. Od tih dogaaja to nije vano, jer su
protokole ovi dogaaji potpuno potvrdili, pa je mogue, posle toga, pre sumnjati u autentinost ili zakonitost sudske
presude nego u istinitost PROTOKOLA CIONSKIH MUDRACA.
Ali Bekonova Nova Atlantida nije ni s ije strane osporena. Niko nije rekao jo da je to falsifikat. A i da je to rekao,
da je dokazao nije, recimo, delo Frensisa Bekona, to bi imalo malo znaaja. Nije teina u tome ko je pisao, ve da li je
zaista pre desivih se dogaaja to bilo napisano. A ovde se to ne spori. Ali zato se spori ozbiljnost same knjige.
Prikazuje se u udzbenicima opte istorije, u enciklopedijama, u istoriji literature, kao primer utopistike knjievnosti,
mada istinita istorija mora utvrditi, da je to grandiozan plan po kome je pomo u tajnog drutva slobodnih zidara
osnovana na itav vek posle Bekona, stvorena Britanska imperija.
Kratko da kaem: mnogo stvari ima o kojima ne piu nai udzbenici istorije, ako se radi o prolosti, ni naa tampa ih ne
belei, ako se radi o sadanjosti, a ba te preutane stvari presudno utiu na istoriju. I kad je takav sluaj, onda e se iza
te preutane stvari nai prikriven Jevrejin. On nema rauna da se njegova uloga vidi i sazna. On je udesio da se o tome
ne pie. Zato se imperijalizam Jevrejski ne vidi, zato mali broj ljudi o tome zna, a od toga veeg i sve obuhvatnijeg niti

je bilo niti e biti, jer ta udnja traje koliko i njegova istorija: pedeset vekova. Nikad je se nije odrekao. Ona je upravo
razlog njegovom udnom odravanju u uslovima pod kojima se jo ni jedan narod nije mogao odrati. Ve devetnaest
vekova je on rasejan po svetu kao pleva meu drugim narodima, bez dravne organizacije, zaboravio je svoj jezik,
izgubio je organsku narodnu strukturu, promenio je stvarno i veru svoju, proganjan kao ni jedan drugi narod, on je
sauvao svest da je Jevrejin i da je njemu Bog obeao i zakleo se da e vladati svim narodima. A toliko je bilo
dovoljno da on sauva svoju individualnost i svoje neuporedivo jedinstvo.
I rat ovaj sadnji uglavnom je delo Jevreja. Kad to kaem ne mislim da tvrdim da ne postoje strast, rauni i zablude
ostalih naroda. Daleko od toga. Da ovi ne postoje Drama ne bi mogla da se konstruie. Njemu je ovaj rat bio potreban
da bi se sruio nacionalizam i hrianstvo Arijevskih naroda, ove jo zaostale prepreke (politika i duhovna) njegovoj
/otvorenoj/ vladavini nad ovom rasom. Zato je on rat pripremio, - dobro je u taj rat uspeo da uvue narode, - dobro je
dozirao snage da rat dugo traje i to due, kako bi proizveo rasula nacionalna i duhovna koja su mu potrebna.
Mi esto vidimo na skicama kojima se prikazuje situacija na bojitima nacrtana kao kljeta kojima jedna vojska
pokuava da obuhvati drugu vojsku. Ali jedna kljeta nismo videli. To su Jevrejska kljeta kojima su Jevreji
zamislili da stegnu celu Belu rasu: istoni krak tih kljeta ini Jevrejska tvorevina Beoljevizam, a zapadni krak opet
Jevrejska tvorevina plutokratija. Jevreji su tako postavili svet Bele rase da bira izmeu njihove dve tvorevine, obe
antimoralne i antisocijalne i antinacionalne. Vetina je njihova, pri tom, da su uspeli samu Belu rasu tako da pocepaju, i
da oba kraka svojih kljeta naprave od ivog tkiva te iste rase protiv ijih je bitnih interesa i bojuju.
Neupueni italac razume se vrti glavom na ova tvrenja, udei se kako je mogue da jedan narod od petnaest miliona
ljudi, rasutih po svetu, moe ovekve uspehe da postigne. Na to moram da ponovim da u toj neverovatnoj razmeri i lei
glavni razlog uspeha Jevrejskog. Svet ih potcenjuje, jer su molobrojni, rasuti po svetu, bez jezinog Jevrejskog
jedinstva, na izgled zauzeti samo svojim poslovima, nemaju svoje vojske i flote, u svakom narodu se prikazuju kao
dobri rodoljubi ak.
ivotinje ne znaju za orua. Sve to ine rade samo svojom snagom. ovek zna za orua. Oruima raznim ovek
umnoava svoju snagu.
Tu valjda i lei glavna kvalitativno-vidljiva razlika izmeu ivotinje i oveka.
Jevreji su tu mo ovekovu primenili u svojim politikim ciljevima. Samo svojom snagom oni bi mogli sasvim malo.
Davno bi morali nestati kao narod, jer bi se uverili da je njihova pedesetovekovna tenja neostvarljiva.
Oni zato sami neposredno rade. Slue se svojim oruima, svojim polugama.
U duhovnom pogledu je takva poluga slobodno zidarstvo. Tu se njihovi lanovi obrauju strpljivo i oprezno. U
radionici se nalaze dva kamena: grubi i uglaani. Grubi kamen je lan masonerije pri ulasku u lanstvo, a uglaani je
na kraju obraivanja. U stvari grubi kamen je ovek iz naroda jo neodreen, jo vezan svom snagom duha i krvi za
svoj rod i veru otaca svojih. Onaj uglaani kamen predstavlja masona koji je prekinuo sve te veze, odrodio se, postao
potpuno odani lan internacionalnog dutva preko koga mogu Jevreji vladati drugim narodima.
Nije moje da pokazujem kako to biva. To e delo Gospodina Georgija Pavlovia ve pokazati, ukazujui onima koji bi
hteli jo vie ui u tu udnu stvar, na obilnu i pouzdanu literaturu o toj stvari.
U politici je takva poluga demokratija. Tu se prvo uspava domain narodni, priama da on nije odgovoran, te se tako
drutvo narodno lii budnog domaina. A posle sve ide lako. Pre reda, pre pravde, pre istine, Jevreji su stavili kao
zahtev demokratiju i slobodu, i njoj rtvovali sve drugo, samo ne svoje interese. Jer su u stvari slobodu zato i stavili
napred da bi pod njenim platom mogli razoriti i uspavati sve organe narodne samozatite, i koji su dotle spreavali ovaj
nalet. Iza svake partije koja bi imala izgleda na uspeh stajao je Jevrejin ili ako nije mogao sam onda je tu morao biti
slobodni zidar, vec uglaani kamen ili plutokrata na drugi nain vezan s Jevrejsvom.
U ekonomiji je poluga plutokratija, vladavina novca. Pomou ove je ovek postao sluzea, a novac gospodarea
vrednost. Sve se prodaje: rad i zemlja, ast i srast,
ma i pero. Od uvek je tako bilo. Samo niko novcu nije uspeo takvu mo da i niko tako daleko nije novcem uspeo da
prodre kao savremena plutokratija, sva od Jevreja izgraena. To je naliije demokratije u ekonomiji, kao to je ova lice
plutokratije u politici. Njih su dve nerazdvojne: ko hoe demokratiju, taj mora ptimiti plutokratiju,- i obrnuto.
Jevrejstvo je stvorilo taj sistem privredni. Njemu je trebala ta neograniena mo novca i on je to i stvorio. Drugi su
drali zemlju, drugi su imali radnu snagu, drugi su imali prirodna bogatsva. On to kao stranac nije mogao imati. Ali
pomocu kreditivnih pisama, dobijenih od svojih roaka u inostranstvu, on je dolazio u zemlju bez novca, nalazio ga u
samoj zemlji, radio s njenim dobrima s njenom radnom snagom, pa ipak uzimao ogromne zgrade, jer je on bio
finansijer. On je pronaao nain kako se novac plodi bolje nego ma koje ivotno stvorenje i pomou svojih Jevrejskih
veza on je izatkao ogromnu mreu u kojoj je kao pauk pio ivotne sokove itavih naroda bez mnogo muke a s mnogo

zadovoljstva. A novac mu je bio vlast nad ljudima i enama, nad maevima i perima, nad tampom i umetnou, pa ak
i nad naukom.
U drutvenoj pak strukturi i dinamici mu kao poluga slui Marksizam i Boljevizam.
Trostruku korist Jevrejstvo vidi od ove svoje poluge. Marksizam prvo napada duh narodni, podgrizajui i ubijajui veru
otaasku: Nema Boga, nema due, sve je samo materija: Sve se svodi na zemlju i sve samo na zemlji ima da se odigra.
Materijalizam i ateizam nisu tvorevine Jevrejske, ali ih je Marksizam masovno upotrebio, on je od njih napravio religiju
mase. Marksizam zatim napada nacionalnu celost narodnu, unosei mesto nacije, kao sudbinske i ivotne neraskidive
zajednice, gde celina biva pogoena, ako joj jedan deo bude pogoen, pojam borbe klasa. Istorija jednog naroda nije
dakle istorija jednog krvavog klupeta, u kome je sudbina uplela dva krvna neprijatelja koji se kroz vekove meusobno
tlae, ujedaju i ubijaju.
Marksizam, na posletku, odvojivi tako narodne duhovne i krvne celine svoje pripadnike stvara Jevrejima odanu udarnu
trupu, koja treba, u poslednjem naletu, da mu poslui u krilu svakog naroda, radi ruenja njegove nacionalne i duhovne
samosvesti.
Eto tako izgleda nepoznato brojem Jevrejstvo da izvri ogromne pokrete i ostvari svoje dalekose ne, sveobuhvatne
ciljeve.
Gospodin Georgije Pavlovi, je u ovoj knjizi govorio samo o slobodnom zidarstvu.
Svojim predgovorom ja sam itaoca i suvie zadrao. On treba u svoj dubini da se upozna sa slobodnim zidarstvom, jer
to je prva i najvanija poluga.
Delo gospodina Georgija Pavlovia ima mnogo odlika, a najpre ove dve: istinitoljubivost i jezgrovitost. U svojim
izvorima on je izbegavao literaturu u koju sam nije potpuno verovao. To je ozbiljno i objektivno izlaganje samo oinih
injenica koje ljubav pieva prema istini smatra potpuno pouzdanim. Zato se sluio najvie literaturom kojoj
masonerija ne moe porei vrednost. Pievo ak veliko obrazovanje i dugo prouavanje ba ove stvari omoguile su
mu da kae ono to treba rei u uvodnom delu ove vrste.
U naoj knjievnosti ovo delo je zaista dobro dolo. Piscu njegovom Georgiju Pavloviu dugujemo zato iskrenu
zahvalnost.
Marta 1943.
D.V. Ljoti

G LAVA I
JEDNA SKRIVANA SILA
Ceo svet vri u stranom ratu. Ljudi ginu hiljadama i hiljadama, ali veina od njih ne zna zato.
U emo je upravo smisao ovih dogaaja?
Koje su to sile skrenule svet sa puta mirnog razvitka na put ratnih strahota?
Odgovor na ta pitanja neemo nikada nai ako predvidimo izvesne a pogotvu ako predvidimo najjae snage koje deluju
u svetu.
uveni Jevrejin, Engleski lord Dizraeli Bikonsfild (1804-1881), rekao je jednom da svetom ne upravljaju linosti, koje
stoje na celu drava i vlada, nego tajna drutva. On je u velikoj meri bio u pravu. Ta tajna drutva ne vladaju uvek
neposredno, pomou direktnih naredjenja, nego obino vaspitavaju vodee krugove drutva tako da svi vode svoj naod
u izvesnom pravcu, esto puta mislei da time ispunjavaju svoju duznost prema otadzbini.
Najvea meunarodna sila, koja je bila uzrok mnogih istorijskih dogaaja tokom vekova i koja ima vodeu ulogu kod
Sovjeta i Anglo-Saksonaca i u sadanjem ratu, jeste Jevrejstvo.
O toj sili mnogo je mislio i pisao veliki Dostojevski, koji je prorekao da e Rusija privremeno podlei Jevrejima i da e
od njih mnogo propatiti ceo svet. Tome je pitanju on posvetio mnoge strane svojih dela.

Jedan od najboljih sinova Srbije nazvao je Jevrejstvo RODITELJEM DRAME OVEANSTVA i otkrio je svojim
sunarodnicima sutinu te drame kao to je pre mnogo godina upozoravao Srbe na Jevrejsku opasnost Jaa Tomi.
Ali, predratna inteligencija i naroita tampa bile su u toj meri u kandzama Jevrejskog i masonkog naina miljena i
shvatanja sveta da veina obrazovanih ljudi nije ni slutila od kakvog je znaaja Jevrejsko pitanje i kako je mona
masonerija. Cela je istorija sveta bila kod nae inteligencije gledana kroz neke naroite naoari, koje su joj bile
nametnute tokom vekova.
Ogromna literatura (naroito Francuska, Ruska i Nemaka) o tom pitanju je veim delom nepoznata ak i
najobrazovanijim ljudima u naem drutvu. Meutim, istorijski procesi ne mogu se pravilno razumeti ako se ispusti iz
vida jedna ogromna sila koja smiljeno deluje i utie na prosvetu, kulturu i na politike dogaaje u svetu tokom stolea.
A nai su istoriari to predviali. Jo gore to su to predviali i politiari, koji su radili tako da na svetu ne postoje
stakni, podmukli i moni neprijatelji svih hrianskih drava. A to je isto tako kobno po te drave kao to bi bilo kobno
po bolesnike u zaraznom odeljenju bolnice, kad bi njihov lekar negirao postojanje bacila.
Mnogobrojne nesree ovecanstva su plod zarazne, bolesti, u kojoj deluju kao bacili Jevrejstvo i masonerija. Ove e sile
se moraju razotkriti, jer ljudi moraju upoznati svoga neprijatelja poto se on ne mo e pobediti dokle god njegova
priroda i njegovi ciljevi ne budu upoznati.
Zato u pokuati da bar ukratko upoznam itaoce sa tim neprijateljem. Za veinu citalaca ono to u izneti bice potpuno
novo, a nekima e se moda uiniti i neverovatno. To tim pre, to se u naem drutvu mogu nai i masoni i njihovi
prijatelji koji e mozda pokuati, ako ne u tampi, onda u privatnim razgovorima da pobijaju moja tvrenja. Zato e se
uglavnom pozivati na autentine Jevrejske i masonske izvore, koje tano navodim u primedbama.
BEKON VERULAMSKI-IDEOLOKI TVORAC
BRITANSKE IMPERIJE
Ja u se uglavnom drati istorijske metode da bih jasnije pokazao religiozno-filizofski izvor i tok istorijskog razvitka
judeistikih sekti, koje su sada oliene u slobodnom zidarstvu. Ali nejpre, kao neku vrstu uvoda, hou da se zadrim na
istoriji jednog Engleza, iz koje se vidi znaaj tajnih drutava. Mislim na Frensisa Bekona, barona od Verulama.
Frensis Bekon (1561-1626) bio je sin Nikole Bekona, lorda uvara peata i jednog od glavnih savetnika kraljice
Jelisavete. Kao dete Frensis Bekon ispoljavao je takve sposobnosti da ga je Jelisaveta zvala svojim mladim uvarem
peata. Ipak za njeno vreme on nije postigao naroiti uspeh u dravnoj slubi iako je bio vrlo ambiciozan. Tek za vreme
njenog naslednika karalja Jakova, on je uspeo da se istakne, da postane lan tajnog Saveta, lord uvar velikog peata i
lord kancelar. Bio je vrlo sposoban, pravi naunik, jedan od osnivaa eksperimentalnog metoda, izuavao je filozofiju i
pri tome mnogome se nauio od Arapa i Jevreja Kabalista, koji su u to doba oupte imali velikog uticaja na nauku u
Zapadnoj Evropi.
Bekon je bio vrlo sposoban ali amoralan ovek. Prema svom prijatelju, grofu Eseksu, koji mu je poklonio imanje, kada
je on bio u skoro bezizlaznom poloaju i koji mu je mnogo pomogao, on je pokazao najveu nezahvalnost. Poto je
kraljica htela da Eseksu da bude osudjen povodom neuspeha u Irskoj, Bekon se primio uloge njegovog tu ioca pred
parlamentom i tako je veto sastavio optubu, da su perovi mogli samo da osude njegovog prijatelja i dobrotvora na
smrt. Kasnije je kancelar bio optuen da je primao mito. On je bio primoran da prizna svoju krivicu i bio osuen. On
nije ostao u zatvoru zahvaljujui kralju koji ga je amnestirao.
Kao to vidimo Bekon je bio nerazborit u sredstvima kada je trebalo da se istakne i da izvojuje sebi visok polo aj i nivo.
Isto je tako bio nerazborit i u politici. Ako se Engleska esto nalazila na Fidni Albio tome je uzrok to su njeni
savetnici sluali Bekonove savete. On je napisao delo koje je objavljeno posle njegove smrti pod nazivom Sermene
Fich tj. Govori Vernog. U ovom delu Bekon iskazuje svoje miljenje o Engleskoj spoljnoj politici u doba kada je
Engleska bila mala drava, nema nigde poseda izvan svojih ostrva nije imala izgled na njen sadanji poloaj Imperije,
nije imala unutranjeg mira i jedinstva a spolja je bila blokirana od strane panije /iako oslabljena posle kretanja
Velike Armade/ Holandije i Francuske, - on je tvrdio da Engleska mora zadobiti prevlast nad morima a na taj na in i u
celom svetu. Narod koji caruje nad morima prema njegovim reima, uvek moe da ue u rat ili da ga izbegne prema
svojoj elji a pomocu oruija da uva svoju trgovinu, koja hrani njegove sinove.
Ranije ili kasnije sva bogatstva Indije e pripasti tom narodu. Dalje Bekon pie, da ce takav narod tokom vremena
carovati nad drugim narodima i dravama. Britanija mora stalno imati na raspoloenju izgovore na osnovu kojih bi u
svako doba mogla zapoeti rat sa drugim dravama, poto u srcima ljudi ima arolikog oseanja asti da se nita ne
moe preduzeti a da se ne prikrije idejom pravednosti. Bekon savetuje da se iskoriuju dobri ljudi, zainteresovani u
uspehu svog poduhvata. Bekon smatra da su ljudi, koji su sposobni na svake intrige, korisniji nego poteni ljudi.

Eto, to je program kojim je sledovala Britanija posle Bekona. Koristei razbojnike korsare, zavaujui pomou
lukavstva jednu dravu sa drugom, ratujui veim delom tuim rukama i tuom krvlju, ne doputajui ni jednoj
Evropskoj dravi da dobije prevlast, Britanija je stvorila svoju Imperiju.
Svaki e priznati da je sve to istina. Ali neko e moda rei da je Bekon, dajui te savete, iako je zbilja pokazao svoju
amoralnost, ipak mislio na veliinu svoga naroda. Sredstva, koja je on predloio su moda rava, dok mu je cilj bio
rodoljubiv i prema tome dobar.
Naalost ni sama Engleska nije bila za Bekona nita drugo do orue za ostvarenje jedne naroite vizije. Spoljna mo
nikada ne moe da bude krajni cilj jednog pravog dravnika. On mora da zna kakvim idejama slui njegova drava jer
svaka drava ima izvesno ideoloko obeleje, naime, hriansko, ili pagansko, kapitalistiko ili socijalistiko i tako
slicno. Da vidimo sad, kakvo je obeleje hteo Bekon da da Engleskoj.
Njegove ideje po tom pitanju su izloene u jednom nezavrenom radu, objavljenom tek posle njegove pod nazivom
Nova Atlanta. - Nova Atlantida. Atlantida to je jedno legendarno ostrvo, koje je tobo e nekad postiglo vrhunac
kulture i zatim je propalo usled neke prirodne katastrofe, progutanom morskom puinom. Bekon je hteo da da u svom
delu nacrt jedne druge drave, koja bi trebala da postane centar celog sveta. Ostajui veran svom miljenju o
premustvu ostrva kao najpodesnije teritorije za dravu koja bi imala prevlast nad ostalim svetom. Bekon zamilja i
centar Nove Atlantide na ostrvu, koje on naziva Benzalem. Bekon je bio rozenkrojcer, on se mnogome nau io iz
Jevrejske Kabale i karakteristino je da za naziv ovog ostrva on nije izabrao neku Englesku ili latinsku rec (svoje dela
on je veim delom pisao na latinskom jeziku), nego je izabrao ba jednu Jevrejsku re. Benzalem u prevodu znai sin
mira. Na elu Benzalema stoji kralj s parlamentom, ali ni kralj, niti parlament nisu pravi vlastodrci na ostrvu. Vlast se
stvarno nalazi u rukama jednog tajnog drutva, koje opet nosi jedan Jevrejski naziv - drutvo Solomonovog Hrama,
koje spolja ima izgled jednog naunog drutva. Ba ovo drutvo tajno radi na zadobijanju svetske prevlasti pomou
svoje drave, koja mu slui kao sredstvo za tu svrhu. Drutvo se preko svojih agenata uvlai u tue drave da bi ih
slabilo i ruilo iznutra, po mogunosti bez rata.
Rat je po miljenju Bekona ponekad neugodno sredstvo i esto puta izaziva reakciju koja osnauje napadnutu dravu,
jer kod nekih naroda jo su uvek jaki oseaji asti, religije i rodoljublja. Da bi te predrasude bile unitene agenti
drutva moraju da budu poslani u te drave radi stvaranja odeljenja Hrama Solomona, i krijui se iza humanitarnih
ideja moraju tamo ruiti porodicu, religiju i rodoljublje.
Ali Jevrejski naziv ostrva i drutva koje njim upravlja samo delimino otkriva Bekonovu ideologiju. Usvom delu on
ima jedno drugo mesto, koje jo znaajnije i iz koga se potpuno jasno vidi da se po njegovom planu Benzalem stvara u
cilju pripremanja svetskog Jevrejskog carstva.
Piui o fantastinom ostrvu on pominje jedan narod koji stvarno postoji i to - Jevreje. On govori o njima, kao ljudima
koji su sauvali u punoj istoi i preneli na Benzalem predanja iz propale Atlantide. Bekon kaze da se Jevreji na
Benzalemu razlikuju od svojih sunarodnika u drugim dravama. Na Benzalemu oni nisu nepomirljivi prema hrianstvu
nego priznaju kod Hrista velike vrline. To znai da su Jevreji na Benzalemu tolerantniji prema hrianstvu nego u
drugim zemljama, ali s druge strane prema Bekonu ti Jevreji veruju da je Mojsije preko tajne Kabale (usmena predanja)
propisao za Benzalem zakone, koje oni sada uvaju i da e u vreme kada dodje Mesija i sedne na svoj presto u
Jerusalimu, kralj Benzalema sesti do njegovih nogu, dok ce se drugi kraljevi drati na odstojanju.
Veliki poznavalac Jevrejstva i masonerije, Engleskinja Nesta Bebster navodei te rei Bekona u svom vrelo
interesantnom delu SECRET SOCIETIES AND SUBVERSIVE MOVEMENTS (Tajna Drutva i Razorni Pokreti,
London 1924 godine strana 119) nalazi u njima samo dokaz da je Bekon poznavao Jevrejsku Kabalu, ali to je suvie
malo. Dostojno je panje da u ovom sluaju on izlaze veru onih ljudi, koji su prema njegovim reima sauvali staro
predanje u punoj istoi koji su dakle ideoloki tvorci neke Atlantide. Ako bi se Nesta Bebster vie udubila u misao
ovog mesta iz Bekonovog dela ona bi bez sumnje priznala da se u njemu sadri cela ideologija, ceo jedan program.
Lako je u Engleskoj opaziti znake da je vlast postala ostrvo Benzalem i da se njena politika vodi ve skoro trista godina
prema uputstvima Bekona. Ja u dalje opirnije govoriti o masoneriji i tada ce svima biti jasno da je Bekonov Hram
Solomona istopila sa masonerijom, koja rui sve drave i koja je Englesku dugo vremena uvala od internacionalne
teroristicke propagande, koju je ve odavno vrila u drugim dravama.
Bekonova dela su klju za razumevanjeonoga to se i sada zbiva, ali da bismo se mogli posluiti tim kljuem moramo
se najpre upoznati sa istorijom Judaizma i slobodnog zidarstva, njihovim idejama, ciljevima i nainom rada.
NEKADANJI I SADANJI FARISEJI
Sveti prorici su uili judejski narod da e se u njemu javiti Mesija Spasitelj Izrailja. Svom svojom istorijom, svom
svojom religijom, Jevrejski narod bio je pripreman da primi Mesiju - Sina Bojeg. Pa ipak je u njemu preovladalo
materijalistiki i ovinistiko shvatanje ovog progonstva. Po shvatanju veine Judeja Mesija je trebao da se javi kao

zemaljski, moni Judejski Car, koji e osloboditi svoj narod od tuinskog jarma i stei mu svetsku slavu i neuvenu
mo. Kada su Judeji videli spasitelja udesa, a osobito kada su postali svedoci udesnog nasienja pet hiljada sa pet
hlebova, oni su tada videli u Njemu Mesiju ba u ovom materijalistickom i ovinistikom smislu. Meutim Spasiteljevo
razjanjenje da Njegovo carstvo nije od ovog sveta i njegovo neprimanje zemaljske carske vlasti izazvalo je protiv
Njega ogorenje Judeja. Mitropolit Antonije istie nasienje sa pet hlebova kao centralni dogaaj koji je odredilo
poetak neprijateljskog stava Judeja prema Hristu (1). Ovaj neprijateljski stav nije se izmenio ni do danas.
I sada oseaju Jevreji prema Spasitelju i Njegovim sledbenicima nepomirljivu mrnju. U veini gonjenja hrianstva
poev od gonjenja Svetog Apostola pa do gonjenja Crkve u Sovjetskoj Rusiji, mogu se primetiti ili neposredno u ee
Jevreja ili njihove intrige. Sveti Justin Filozof (2), Teritulijan (3), Origen (4) i drugi hrianski pisci prvih vekova
otvoreno govore o organizovanom radu judeja protiv hriana.
Oni na primer govore o slanju jevrejskih agenata po celome svetu radi pripreme tih gonjenja. Ali ujedno s tim ne
prestaje tenja jednog dela Judeja da postignu osloboenje od tuinskog jarma i da ostvare mono carstvo. Ovo ih je
dovelo do ustanka, koji se zavrio razruenjem Jerusalima. Ipak ovo nije bila unitena judejska organizacija.
Posle ruenja Jerusalima Faserejski Sinedrion se obrazovao u Jafi i tamo je stao na elo svog naroda, krijui se od
tuinaca. Tako je judejski narod dobio tajno vostvo i ima ga i do danas iako je ovaj Sinedrion ponekad bio rasterivan.
Docnije su se judejski patrijarsi nastanili u Tiverijadi i od polovine treeg veka koristili su se svojim pravima kao
poglavari Jevrejskog naroda cak i sa potvrdom carskih ukaza. Gde se sada krije ova vlada - teko je reci, ali ima izgleda,
da je njen centar u Americi. Od onog perioda kada se Sinedrion nalazio u Tiverijadi po inje sastavljanje Talmuda u
kome je dolo do izrazaja uenje Izrailja, koji je odbacio Spasitelja i postao bogoboracki narod.
U Talmudu je zapisano samo ono uenje, koje je ve dugo pre toga postojalo kod izrailjskih poglavara, koji su nam
poznati iz Jevandjelja pod imenom knjievnika i fariseja. Prema tvrenju Jevrejskog naunika profesora D.Hvoljsona,
svi Jevreji rabiniste, to jest talmudiste pripadali su i pripadaju sada sekti Fariseja. Rabinizam i farisejizam, prema
njegovim reima su jednaki pojmovi (5).
Istoriari obino dovode poreklo fariseja od vremena Vavilonskog ropstva Judeja. U tome se ropstvu vei deo naroda
pokajao za grehe, koji su ga doveli do lienja nezavisnosti i tekih stradanja u ropstvu. No Haldeji pobe ujui jedan
narod i predstavljajui njegove ostatke u svoju zemlju, nisu ih formalno tretirali kao robove, ve su tim ostacima pruili
iroka prava, dajui im da uestvuju u ivotu zemlje. Stalei pobedjenih ulazili su u sastav stalea pobedilaca i na takav
nain se asimilovali. Jevreji se nisu asimilovali, ali njihovi naunici i svetenici bili su primljeni u red mudraca,
astrologa i proroka Haldejskog naroda i jedan deo od njih primio je osnove filozofske nauke, koja je onda dominirala u
Vavilonu. Ova nauka, ako se iz nje izuzme grubo neznabotvo prilagodjeno shvatanju neukog naroda, bila je najistiji
panteizam. Bog se tamo indentifikovao sa svetom. On je proizilazilo iz isveta, koji se sam ra a, a nije svet poticao od
njega kao Tvorca. U raznim biima, neoduevljeni i oduevljenim, um i dua se manifestuju u raznim stepenima
savrenstva, i otuda proizilazilo o oveku kao najvioj manifestaciji boanske prirode. oveanstvo je postojalo
najviom emanacijom Boga. Tu su religiju, po miljenju nekih istoriara, Judejski mudraci (primili u Vavilonu), stavivi
svoju rasu nad sve ostale hijerarhije oboenih bia. Ovi mudraci nisu mogli otvoreno da iznesu svoju veru, koja se nije
slagala s verom, propovedanom od strane svetih proroka. Ona se uvala kao tajna i predavala se kao umereno predanje,
Kabala. Spolja su pak fariseji sa svom strogou ispunjavali Mojsijev zakon, stiui ovim uticaj nad svojim
saplemenicima. U vremenu Spasiteljevog dolaska fariseji su stekli neogranienu vlast nad svojim narodom. Oni su
prilagoeni u svoje ruke sudske ustanove, Sinedrion i najvii uticaj na svetenike. Veoma ozbiljan istraziva po ovom
pitanju Flavijan Brenje potpuno osnovano pie: Ne moemo bolje opredeliti njihov uticaj na Jevrejsku sredinu do
Hristova roenja, nego kad ga uporedimo sa radom fran-masona u savremenom drutvu. Malobrojni, ali vrsto
povezani, fariseji su svoje lanove obavezali na uvanje tajne i neprestano ili za dvojakim ciljem. Prvo, da prigrabe
politiku vlast zauzimanjem najviih religioznih poloaja (iji je uticaj bio ogroman) u preporoenom Jevrejskom
narodu i da sebi potine Snedrion; drugo - da polako pridobiju narodno ubeenje, u korist svog tajnog uenja.
Ba zbog takve neznaboake orijentacije fariseja, Spasitelj ih je tako strogo izobliavao. Oni su pak uspevali da ga
razapnu, nisu kao to smo videli prekinuli svoju borbu sa hrianstvom ni elju da posade na svetski presto svog
Mesiju, monog cara, koji ovaplouje u sebi njihovu veru u boanstvenost judejskog naroda, zato im je pre svega bilo
potrebno da neprimetno izmene religiju svoga naroda. Oni su taj zadatak reili prigrabivi za sebe najvii autoritet u
tumaenju Mojsijeve religije, koji su oni prilagodili svojim tajnim ubeenjima. Knjige u kojima je zapisano takvo
tumaenje zovu se uzevi ukupno Talmud, a onaj deo njihov, u kome je dola do izraaja bezbonika filozofija fariseja,
koja se do toga vremena, uvala u tajni, dobila je naziv Kabala. Glavna knjiga, koja sadri kabalistiko uenje zove se
Sefer-ga-Zogar. Autoritet Talmuda stavljaju rabini iznad autoriteta Mojsijeva Petoknjija, jer se toboe samo preko
Talmuda moe razumeti Biblija. U Talmudu je, po uenju rabina, zapisano otkrovenje, koje je Mojsije dobio na Sinaju,
no koje on nije zapisao, ve predao potomstvu kao usmeno predanje. Sine moj, kae se u Talmudu, obrati vecu panju
pisaca (to jest rabina u Talmudu), nego li reima Biblije, jer u reima Biblije postoje samo odredbe i zabrane; svaki pak
onaj, koji otstupi od rei rabina, zasluuje smrt (7). Slinih izraza u Talmudu ima mnogo. A evo ta kau o njemu u
organu savremenog Jevrejstva Jevrejskoj arhivi: to se tie Talmuda, to mi priznajemo njegovo apsolutno
prevashodostvo nad Mojsijevom Biblijom (8).

TRI VRSTE LJUDI

Po Talmudu ljudi su samo Jevreji. Ostali narodi su samo bia slina ljudima, stvorena da slue Jevrejima. Mogli bismo
navesti u potvrdu toga bezbrojna svedoanstva iz Talmuda. Ona su u izobilju sabrana u knjizi izdatoj u osamdesetim
godinama prologa stolea od pokrtenog Jevrejina Brimana pod naslovom JUDESPIEGE to jest JEVREJSKO
OGLEDALO. U vezi sa sudskim procesom povedenim protiv Brimana od strane Jevreja, koji su ga optuili za
falsifikat bio je zatim ottampan rad sudskog vetaka doktora Karla Ekera pod naslovom:JEVREJSKO OGLEDALO
U SVETLOSTI ISTINE. Ovaj rad preveden je i na Ruski jezik (9). Doktor Eker je znatno dopunio rad Brimana.
Talmud tvrdi, da je Bog stvorivi due Jevreja iz svoje vlastite sutine, slino kao to sin proizilazi iz sutine oeve,
pripremimo svima Jevrejima veno blaenstvo u raju (10). Greni se Jevreji ne liavaju toga blaenstva nego ga samo
dostiu docnije nego ostali, podvrgavajui se u poetku novim reinkarnacijama u bia nie vrste. Ove se due u poetku
otelovljuju kao biljke, zatim kao ivotinje, zatim kao ljudi - ne-Jevreji i najzad ponovo postaju dostojne da se vrate u
telo Jevrejina i mogu ponovo stei veno blaenstvo. Tu je, izmeu ostalog, velika slinost uenja Talmuda sa
teosofskim uenjem, s tom razlikom to po uenju teosofa blaenstvo postiu, posle itavog niza otelovljenja svih ljudi
bez obzira na rasu.
Meutim i Jevreji doputaju to da neki ne-jevreji putem usavravanja mogu dostii ovaploenje u telo Jevrejina. Prema
tome kao to opaa istraiva Talmuda Flavijan Brenje lanac bia koji teosofi otpoinju sa neorganskim biima da bi ga
zavrili sa ovekom po Talmudu broji jo jednu kariku vie: Jevrejina ili natoveka. Sudbinu ovog natoveka mogu
postii oni ne-jevreji, koji za ivota prime Jevrejstvo i obrezanje (11).
Ali govorei uopte, Jevreji su daleko od toga da stavljaju sebi za cilj obraanje drugih naroda u svoju veru. Njihov
mesijanizam nema niega slinog sa hrianskim. Po shvatanju hriana svaki koji veruje u istinitost svoje religije mora
da eli i ucee drugih naroda u punoi te istine. Verujui, na primer u to da se u Pravoslavnoj Crkvi mi sjedinjujemo s
Bogom, mi prirodno elimo da sve pripojimo k tome jedinstvu i buduem blaenstvu. Kod Jevreja stoji stvar drukije.
Njihova propoved drugim narodima moe se sastojati samo u propovedanju prospariteta svoje rase. Oni nikad ne zovu k
obrezanju, ve smatraju da ostali narodi moraju samo da prilagode svoje religije potinjenju judejskom narodu kao
narodu svetom.
Na prvi pogled moe se uiniti, da je takva zadaa besmislena sama po sebi i mora biti nedostina ak i sa gledita
Jevreja, koji se s takvim preziranjem odnose prema ostalim religijama, a prema hrianstvu upravo s takvom mrnjom.
Sinteza hrianstva s judaizmom na prvi pogled izgleda kao pojava koja se ni pri kakvim uslovima ak ni formalno ne
moe ostvariti u ivotu i koja nema smisla ni sa judejskog stanovita. Ali takva bi sinteza neizbeno bila vezana s
odricanjem o isticanja Hrista kao Sina Bojeg, koji je u telu kao istiniti Mesija, - ona bi bez borbe duhovno a zatim i
fiziki potinila takve prozelite Jevrejima i stoga im je od velike parktine koristi irenje Judaizma izmeu ostalih
naroda, u poetku prikriveno a posle i otvoreno.
Oni koji hoe da znaju kakvim vetim filozofskim kombinacijama mogu Jevreji kabalisti da sablazne hriane, kao i
gde su izvori kabalstickih sekti i masonskog mentaliteta, neka proitaju zanimljivu knjigu Eme Paljera Neznani
rtvenik (12).
Jevreji kabalisti zavedoe autora ove knjige te pree u Judejstvo iako se nije formalno odrekao hrianstva. Takvu
sintetiziranu religiju oni definiu kao Naohizam - prirodnu Bogotkrivenu religiju Noja. Veoma ugledni Italijanski
rabin Benamoceg izmeu ostaloga kae autoru ove knjige:Da li je Noahizam kompromis izmeu hrianstva i
Judejstva? Ako se seate onoga to sam rekao u mome predgovoru dela Izrailj i oveanstvo, vi ete videti da je
Naohizam istinska, jedinstvena, vena religija neznaboaca i da ona ima sa religijom Izrailja zajedniki izvor. To nije
nita drugo nego istinsko hrianstvo, to jest ono to bi Hricanstvo moralo da bude, to - to e ono jednom biti. To je
po miljenju Jevreja istinita religija mesijanskih vremena (strana 164). U predgovoru pak knjizi Paljera izdava ,
Edmond Fleg, primeuje da je njen autor samo jedan od prvih savremenih prozelita, slinih prozelitima judejstva iz
starog Rima. On dalje kaze:Odista ideal naih proroka nikad nije bio da naturaju svima narodima na zemlji odrede,
koji su obevezni jedino za potomke Avramove, koji sainjavaju rasu svetenika. Ista se misao esto ponavlja u nauci
rabina Benamocega. Odgovarajui na rei Paljera, da on prvi put uje o Naohizmu. Benamoceg izjavljuje, da to nije on
licno izmislio, ve da je to uenje Talmuda. To je kaze rabin, uenje o kome se raspravlja na svakoj stranici naeg
Talmuda i koje je isto toliko raireno meu naim uiteljima, koliko je malo poznato, reiu ak nepoznato drugima
(strana 138).
Rabin Benamoceg potanko razjanjava razliku u poloaju Jevreja i Noahita, to jest prozelita. On to ini citirajui Toru
prema kojoj je prozelit neto srednje izmeu neznaboca i Judejina. Tora nas, kae on, obavezuje da mu (prozelitu)
dajemo ivotinju koju je zabranjeno jesti sa nama, Jevrejima. Mi mu je moramo dati umesto da je prodamo norhi-u, to
jest neznabocu, idolopokloniku, to je jasan dokaz, da se prema Petoknjiju ovaj prozelit ne smatra kao neznabozac,
idolopoklonik ali da se on i ne asimilira potpuno i jednostavno sa Izrailjcima (strana 143).

I tako se dakle, ljudi po uenju Talmudista dele na tri vrste: na sveto pleme Izrailja, prozelite-Noahiste i potpuno tue
judejstvu, za koje postoji mnogo raznih pogrdnih imena.*)
Na slian nain ue Talmudisti i o sudbinama naroda u oekivanim od njih mesijanskim vremenima.
________________
*Podrobno nabrajanje i razjanjanje ovih imena sadri se u pomenutoj ve knjizi doktora Ekera Jevrejsko
ogledalo u svetlosti istine strana 37-41.
TALMUDISTIKI MESIJA
Mesija je, po shvatanju Talmudista, svetski osvaja, koji e ostvariti san Judeja da ovladaju celim svetom.
Za takvu vladavinu oni su po njihovom verovanju kao to smo gore videli, predodreeni prevashodstvom svoga
porekla. Ostali ljudi su kao nia bia, odreeni samo za ropstvo i unitenje. Flavijan Brenje daje interesantan izvod iz
pretskazanja Talmuda o tome ta e se desiti pri kraju vremena kada doe car Mesija koji e pregaziti sve goje
tokovima svojih kola. Tada e biti veliki rat, u kome e izginuti jedna treina naroda. Jevreji pobedioci upotrebie
sedam godina na spaljivanje oruija pobeenih. Oni poslednji pokorie se Jevrejima i prenee im biste darove ali car
Mesija nee primiti taj danak od hriana, jer svi oni moraju biti uniteni. Sva bogatstva naroda prei e u ruke Jevreja,
ije e bogatstvo biti nebrojeno Najneznaajniji od prostih Jevreja dobie dve hiljade i osamsto robova. Posle
istrebljenja hriana posvetie se oi ostalih naroda: oni e zadrati obrezanje i odeu posveenja, svet e biti nastanjen
iskljuivo Jevrejima.
Tada e zemlja bez obrade davati medene kolae, vunenu odeu i takvu udesnu penicu, da e svako zrno biti kao dva
bubrega najveeg bika. (13)
Eto kakav je Jevrejski Talmudistiki hilijazam. Ali ma kako on izgleda fantastian, on je interesantan i znaajan poto u
njemu dobijaju svoj izraz istorijski ciljevi Jevreja. Uporedite ova proroanstva sa planovima iz PROTOKOLA
SIONSKIH MUDRACA i vi ete se uveriti da su ciljevi dananjih Jevrejskih voa ostali isti, kao to su bili kod pisaca
Talmuda pre mnogo vekova.
GOJI SE MORAJU UBIJATI
U ovim proroanstvima Talmuda naroito je vana nemilosrdna svirepost prema neprijateljima u licu goja, koji moraju
biti pregaeni tokovima idovskog Mesije. Gojima se ovde nazivaju najpre hriani, prema kojima Jevreji gaje
dananju i nepomirljivu mrnju. Ne samo u ovim proroanstvima, nego i u drugim stavovima Jevrejskih spisa ubistvo
hriana se navodi kao naelni zahtev jevrejske religije. Duboki poznavalac Talmuda i Kabale katoliki kanonik
Pranajtic* u svojoj veoma dokumentalnoj sudskoj ekspertizi u procesu povodom ritualnog ubistva u Kijevu malog
Andrijue Juinskog (1911 godine) ovako je formulisano uenje, koje nareuje Jevrejima unitenje hriana; Na
osnovu mesijanistike ideje misticizam je kod Jevreja stvorio uenje, da je Bog, stvarajui svet, podelio stvorovima
delie svoje boanske svetlosti u vidu varnica. Pri tome je za vreme stvaranja dobre i zle strane jedan deo ovih varnica
pao je na zlu stranu (zla strana su ne-Jevreji, takozvani Klipot, ljuska koja zadrava te varnica). Takvih varnica
boanstvo, koje pale nebo na zlu stranu, bilo je 288 (delo Hajima Vitala Peli Ec Hajim, 33.v.). Osloboenje ovih
varnica od Klipota (zle strane) i njihovo vraanje gore, kao proizvoru ubrzava dolazak Mesije, jer vreme tog dolaska
stavlja se u zavisnost od osloboenja sviju gore pomenutih 288 varnica boanstva od Klipota (od ljuske, zle strane). Iz
ovoga proizilazi tvrenje da Jevrejin koji svesrdno oekuje Mesiju mora biti upuen ka osloboenju tih varnica putem
ubijanja Klipota, kao to je Mojsije ubio Egipcanina (14).
Istorija nam svedoi da su Jevreji koristili svaki sluaj da bi ubijali hriane u sva vremena poev od apostolskog doba i
do sadanjeg. Naroito su oni kada su dobijali prevlast nad pripadnicima drugih religija. Sami jevrejski istoriari se i ne
trude da preute da su Jevreji za vreme ustanka u doba cara Tajana ubili 227.000 ljudi. Jevreji su napravili takvu pusto
u Libiji da je Trajan morao tamo uputiti hiljade kolonista kako bi naselio tu zemlju. U iduoj godini Jevreji su se
pobunili na ostrvu Kipar, poklali su odmah ogroman broj ljudi, narocito hriana i demolirali su grad Salamin (15).
Tako pria o tom dogaaju jevrejski istoriar Emanuil Geht u knjizi namenjenoj jevrejskoj omladini u Rusiji. A eto kako
pie o tom istom dogaaju stari istoriar Dion Kasije (160-235 godine) u njegovoj istoriji Rima: U to vreme zidovi,
nastanjeni u okolini Kirene, izabrali su za svog vou nekog Andriju, pobili su sve Grke i Rimljane, jeli su njihovo meso,
omotavali su se njihovim crevima, mazali su se njihovom krvlju i bacali su njihovu ko u na svoja lea. Nekima su ak
testerisali lobanje na pola, druge su bacali divljim zverovima, ili su ih primoravali da ubijaju jedni druge u dvobojima,
tako da je broj ubijenih premaio dva puta sto hiljada. Isto takva neovenost bila je uinjena u Egiptu i na Kipru, gde je
njihov voa bio neki Artemije i gde je izgubilo ivot dvesto cetrdeset hiljada ljudi.
Svirepost Jevreja prema Ruskom narodu u toku poslednjih godina svedoci da su oni i sada ostali nepomirljivi prema
hrianima. Oni su vaspitavani u oseajima mrnje svima poukama rabina, ritualnim i molitvama mesijanskog sadraja.
Tako, na primer kod savremenih Jevreja na praznik Pashe u svakoj porodici, posle albe na gorku sudbinu svoju u

zemljama goja, svi sakupljeni idovi itaju molitvu, koja poinje reima:vajh hamoshu. Tamo se govori: Izrui
Boe gnev Tvoj na goje, koji Te nisu poznali, na drave koje ne prizivaju ime Tvoje Izrui na njih gnev Tvoj i neka
njih stigne dah iz nozdrva Tvojih Progoni ih odmazdom i izbrii ih ispod nebesa*
Pored ove molitve u Talmudu (Orah-Hajim, Haga) govori se: Neki govore da molitvu Izrui gnev Tvoj i tako dalje.
Treba itati pre Ne nama gospode i da treba otvarati vrata, da se ne bi zaboravil da je to no bdenja. U nagradu za
takvu veru doie Mesije i izruie gnev svoj na akume (akum je jedan pogrdan naziv za ne-jevreje (17) ).
Talmud otvoreno hvali Jevreje koji ubijaju hriane. Svaki koji proliva krv neastivih, isto je tako prijatan Bogu, kao i
onaj koji mu prinosi rtvu (18). Takvim ubicama po Kabali spremljeno je najbolje mesto u raju. U etvrtom dvoru
raja smeteni su svi, koji su plakali o Cionu i Jerusalimu, kao i svi, koji su unitavali ostatke paganskih naroda.
Purpurom su obelezeni svi oni, koji su unitavali paganske narode (19).
_____________________

Magistar teologije i profesor Jevrejskog jezika u Petrovgradskoj katolikoj akademiji.

V.V Rozanov. Evrepskaja ptch. Istoriceskij Vestnika 1901 godina 11.strana.716. U ovom vrlo interesantnom lanku
poznati Ruski pisac Rozanov prepriava sadraj jedne retke rukopisne knjige Simeona Iljina Centhentajna, koji je
prebegao u Pravoslavlje, poto je prethodno proao svu moguu premudrost rabinskih kola staroga zaveta.
RITUALNA UBISTVA
Ubistvu hriana esto se u Talmudu daje obeleje rtve. Uz odgovor na miljenje da se toboe posle razaranja
Jerusalimskog hrama kod Jevreja ne mogu prinositi rtve i da su one morale biti zamenjene molitvom i dobroinstvom.
Pranajtis je naveo pasuse iz Talmuda iz kojih se jasno vidi da su rtve starog zaveta kod Jevreja zamenjene drugim. "Ja
ne znam, kae Pranatajis, da bi igde u izvorima Jevrejske veronauke isticale zamena rtve molitvama i dobrim delima,
dok o mogunosti prinoenja rtava i posle ruenja Jerusalimskog hrama nalazim svedoanstvo u traktatu Edujot, VIII,
6 (fol.30 a) u kome se kae:" Rabi Isus je rakao: uo sam da se rtve prinose iako ne postoji hram... jer je prvo
osveenje svetilo i za ono vreme i za budunost"(20). Pranajtis je jo naveo jedan tekst iz knjige Zogar u kome je
delimino propisan i ritual takvog ubistva - rtve.
Prelazei na pitanje, zato je Jevrejima potrebna krv hriana, Prinajtis istie sledee ciljeve:"krv je potrebna Jevrejima
kao stalna rtva mrnje prema hrianima (kao vendeta u Italiji, kao porodina osveta na Istoku), ona im je dalje
potrebna jer sami rabini sumnjaju da je Hristos moda bio istiniti Mesija i misle da e u takvom sluaju oni biti spaeni
krvlju njegovih sledbenika i na kraju, zato to krv prema njihovom miljenju ima magine osobine" (21).
Umesno e biti ako ovde pomenemo jedno vrlo verovatno miljenje koje mi je jedno iskazao Blaeniji mitropolit
Kojevski Antonije, a prema kome su voe Jevreja uveli ritualna ubistva da bi njihov narod uvek bio strahu od odmazde
i usled toga bio nepomirljiviji prema hrianima kao to je Avesalom putem zloina uvrtstio neprijateljstvo sa svojim
ocem (2 knjiga Sam., 16, 20-22).
Ritualna ubistva i korienje krvlju hrianske dece esto se pripisuje ne svima Jevrejima nego samo jednoj sekti
Hasida. Meutim, kada je u vezi sa ubistvom Andrjue Juinskog iskrslo pitanje o postojanju ritualnim ubistvima, u
kojima su bili okrivljeni Hasidi kako sekta, rabineri su pourili da u jednoj naroitoj izjavi u ruskoj tampi ospore takvo
miljenje.
"Jevrejski zakon, pisali su oni, u celom ovom obimu je nepromenjljiv i nerazdeljiv, nema raznolikosti, nema
raznolikosti... Kod Jevreja nema sekti... Hasidi kao i njima protivstavljeni Misnagidi nisu sekte. Kod Hasida, kao i
Misnagida, vai isti zakon".
BORBA ZA SVETSKU PREVLAST
Dakle, religija idova nareuje ubistvo hriana i u cilju njihovog unitenja i kao rtve, radi dobijanja krvi, koja se
primenjuje kod Jevreja u raznim ritualima. Ali kada bi se takva ubistva izvravala suvie esto to bi Jevrejima
prouzrukovalo veliku nesreu i spreavalo bi postizanje glavnor cilja - za dobijanje svetske prevlasti po svaku cenu i ma
kakvim sredstvima. Evo kako se govori o postizanju tog cilja u knjizi Zogar (1, 160 a): "Rabi Jeguda veli Rabi Heckiju:
- Prema zaslugama e biti nagraen onaj, koji ima snage da se oslobodi od ove stranke, za venost e se proslaviti onaj
koji e znati da je se oslobodi i da je uniti.
I upita Rabi Heckija:
- Ali kako se ona moe unititi?
I otvorio je usta svoja Rabi Jeguda i rakao:

- Bori se.
Kakva je to borba?
Naravno, borba s onim delom, sa kojim mora da se bori svaki sin oveji (to jest Izrailja). Tako se odnosio Jakov prema
Isavu, a Isav je pripadao ovom delu. Kada je to bilo potrebno on je protiv Isava primenjivao lukavstvo.
Jeste, bori se protiv njega, neumorno, dok se ne stvori pravi red (dok svi narodi ne postanu nai robovi). Zato i govorim:
veliku e nagradu zasluiti onaj koji e se snai da se oslobodi od ovog zlog dela, koji e umeti da ga sebi potini" (22).
UZAKONJENO LUKAVSTVO
Pored niza zapovesti o nainima na koje goji mogu biti prevareni, u Talmudu se pominje i fiktivno primanje hrianstva.
"Ako Jevrej moe prevariti akume, te ih navesti da veruju da je on sam akum, to je dozvoljeno" veli traktat Jore Dea.
Tamo se nareuje da bude ubijen, baen u rov i tamo ostavljen samo Jevrejin koji bi pokrstivi se prividno posle iskreno
poverovao.
Tako Talmud uzakonjuje nain na koji su nastupali Jevreji u Vizantojskom carstvu ve i u osmom veku posle idavanja
zakona od strane Lava Isavijana, kojim su umnogome bila ograniena prava pokrtenih Jevreja. Usled obmana kojima
su se koristili brojni idovi VII Vaseljenski Sabor je izdao jedno naroito pravilo (8), koje kae:"Poto neki bludei iz
Jevrejske veroispovesti smislie podrugivati se nad Hristom Bogom naim, priinjavajui se hrianima a meutim
potajno ga se odriu, i kriom, svetkuju subotu, i drugo ine to je judejsko, - nareujemo, da se takvi ne primaju ni u
openje, ni na molitvu, ni u crkvu, nego neka budu otvoreno po svojoj veroispovesti Jevreji, niti im decu treba krtavati,
niti im priznati pravo da mogu robove kupovati ili ta posedovati... Pravilo doputa krtenje Jevreja samo nakon
ispitivanja, da li se dotini Jevrejin obratio Crkvi s iskrenom verom. "Ako dotini tako ne postupa, nipoto ga ne treba
primati", zavrava se pravilo.
Dakle kod Jevreja je doputeno prividno neiskreno primanje hrianstva. U poslednje istorijsko doba, kad su Jevreji
pokuali da povedu borbu protiv hrianskih naroda putem svoje "asimilacije", da bi se unosilo raspadanje u te narodne
celine, propisi Talmuda o doputenju prividnog primanja hrianstva dobili su veliku primenu. Grec u svojoj knjizi
"Istorija Jevreja" otvoreno hvali borce za emancipaciju u Nemakoj, Bernea (1786-1837) i Hajnea (1799-1856) za
prividno primanje hrianstva radi koristi njihovog naroda. "Oni su se pak, obojica, pie on, prividno odrekli judejstva,
da bi ga sigurnije i jae pobedili" (23). Hajne je cinini nazvao in krtenja "ulaznicom u evropsko drutvo". On je
napisao svome prijatelju posle krtenja:"Meni bi uinio veliki bol, ako bi ti moje krtenje moglo izgledati u povoljnijoj
svetlosti... U prolu subotu bio sam u sinagogi i imao sam zadovoljstvo da svojim uima ujem, kako je dr.Solomon
bacao munje protiv onih, koji su primili krtenje, koji su izdali veru otaca, sablaeni nadom da e dobiti svoju dunost.
Uveravam te da je propoved vrlo dobra i da imam nameru da ovih dana posetim propovednika" (24).
Da spomenemo jo i sluaj engleskog lorda Bikonsfilda Dizraelija, za kojega je poznato da je prividno postao hrianin,
ostao u dui Jevrejin i mnogo se potuje od strane Jevreja kao veliki borac za jevrejske ideale. Karakteristan je primer
Jevreja u paniji takozvani "Marana" koji su prividno preli u hrianstvo usled proganjanja od strane inkvizicije ali
kroz mnoga decenija, kada su se prilike promenile, otvoreno su ponovo ispovedalu judejstvo. O takvim "maranima"
novijeg doba u Moskvi posle zatvaranja velike sinagoge 1894 godine jevrejski istoriar Dubnov pie:"U sveane dane
Ro Gaana i Jom kipura tamo su (u prezidanu sinagogu) tajno dolazili kao u doba panske inkvizicije Moskovski
"Marani", oni koji su se spasili od biveg proterivanja slavnog putem prividnog prelaza u hrianstvo i tople pokajnike
molitve nevoljnih otstupnika dizale su se na nebo kao nekad u podzemnom sinagogom Sevilje, Toleda i Saragose" (25).
Na taj nain uenje Talmuda i primena njegova u ivotu, koja je ula u predanje u toku niza vekova i do danas uzrokuje
lukavstvo koje ide ak do prividnog odricanja od onoga, to mora biti za oveka najsvetije - to jest od svoje religije.
Vrlo je vano i karakteristino, da je jevrejski zakon, koji je u ostalom vrlo rigorozan prema svakoj apostaziji, u ovom
sluaju tako liberalan i da niko nije terao nove Marane iz sinagoge. Doputajui prevaru u domenu ispovedanja svoje
religije, Talmud direktno ui da se prema ne-jevrejima mora primenjivati prevara u cilju obogaenja Jevreja jer
bogatstvo se kod Jevreja uvek smatralo kao najvanije sredstvo pomou kojega se moe doepati svetska prevlast.
Mnogobrojne zapovesti u tom smislu mogu se nai ve u pomenutoj knjizi "Jevrejsko Ogledalo" - JUDENSPIEGE od
Karla Ekera.
Lozinka "cilj opravdava sredstvo" obino se pripisuje Jezuitima. Ali ve mnogo ranije i u mnogo veem broju taj
princip bio je primenjen od strane Jevreja, koji nisu prezali ni pred im u svojim pokuajima da se doepaju prevlasti
nad celim svetom.
G L A V A II
PODMUKLA BORBA O VLAST

Neuspeni ustanak protiv Rimljana 90 godine, zatim 115 godine, i najzad potpuni slom Jevreja, koji su se digli protiv
Rima 132 godine na elu sa Bar Kohbom, u kome su oni videli neke znake Mesije, pokazavi im da otvorenim ratom ne
mogu nita postii. Zato oni preoe metodi zauzimanja vlasti u dravama iznutra. Tako je na primer 1640 godine
svetenik Bui objavio rad pod naslovom "La Royale Couronne des Rojsd Aries". U ovom radu su, izmeu ostalog,
ottampana dva pisma, koja su ve u ono vreme bila stara po sto pedeset godina, prepisana iz arhive jedne provincijske
opatije. U prvom pismu poglavar jevrejske optine u Arlu pita Jevrejsku optinu u Carigradu kako da postupi u vezi sa
eljom kralja Franje Provanskog da prinudi sve Jevreje da se pokrste. Odgovor vrhovnih rabina Jevrejskog naroda
potpisan od strane "kneza Carigradskih Jevreja" daje sledee savete:"Javljajte da vas francuski kralj hoe da primora da
preete u hrianstvo: preite, jer vam ne ostaje drugog izlaza, ali sauvajte zakon Mojsijev u srcu:
"Javljajte da vas prinuavaju da se odreknete svoje svojine: vaspitavajte svoju decu za trgovce, kako bi oni postepeno
liavali hriane njihovog imetka".
"Javljajte da ugroavaju va ivot: vaa deca da postanu lekari i apotekari, kako bi oduzimali ivot hrianima".
"Javljajte da rue vae hramove: pobrinite se da vaa deca postanu kanonici i duhovna lica, da bi poruili hrianske
crkve".
"Javljajte jo i o drugim ugnjetavanjima: dajte vaoj deci mogunost da postanu advokati i blenici: pustite ih da se
meaju u sve dravne poslove, da na kraju krajeva podvrgli hriane pod va jaram i da bi mogli da im se osvete".
"Sledite ovom nareenju, koje vam mi sami dajemo: iskustvo e vas nauiti, da ete uprkos ugnjetavanju koje vam ine,
ipak na kraju krajeva morati doi na vlast".
Jevreji su zaista po celom svetu postupali u duhu ovih saveta. Gde god je to samo bilo mogue uspevali su da se uvuku
u kraljevske dvorove, sluili su se izdano svojim bogatstvima i starali se na ovaj ili onaj nain da stave hriane u
zavisnost od sebe.
Ujedno s tim Jevreji nastoje da lie hriane u unutranjeg jedinstva unosei u njihovu sredinu jeresi i raskole. Jevrejski
pisac Darmteter ipak preteruje kada hvalisano izjavljuje:"Nacionalno tajno jevrejsko drutvo je izvor svih religioznih
sporova, koji vekovima stvaraju neprijateljstvo u hrianstvu".
No u svakom sluaju, judejski elemenat moemo nai u veoma mnogim gnostikim jersima i svakako je ba ta okolnost
izazvala stroga crkvena pravila, koja zabranjuju svako, a ne samo molitveno, openje s Jevrejima (VI Vaseljenski
sabor).
USPESI JUDAIZMA MEU HRIANIMA
Ovo je malo poznato, ali je ponekad judaizam veliku rairenost meu hrianima, o emu veoma rado piu jevrejski
istoriari. Tako, na primer, Geht pie:" U poetku VI stolea sabor u Eliborisu odluio je, da ubudue nijedan
zemljoradnik ne sme zvati Jevrejina za blagosiljenje svog vina. Sabor je isto tako naao da je neophodno zabraniti
duhovnim licima i svetenicima svako prisno openje sa Jevrejima a naroito stupanje s njima u brano srodstvo: nema nikakve sumnje da su tada mnogobrojni hriani stupali u brak sa Jevrejima pa su ispunjavali propise jevrejske
religije. Nakon dva stolea, 582 godine i trei sabor naao je da je potrebno zabranu brakova sa Jevrejima a poto su
panski Jevreji veim delom trgovali robovima, sabor im je zabranio takvu trgovinu, naredive da puste robove na
slobodu.
Ali izgleda da su takva nareenja esto bila neizvrena i Jevreji su se za novac koristili zatitom mnogih svetenih lica
jer je i to bilo zabranjeno odlukom idueg sabora u Toledu".
Drugi jevrejski istoriar Grec, ovako pie o uspesima judaizma poev od IX veka u Francuskoj:"Hriani su pohaali
sinagoge, prisustvovali su propovedima svetenstva... Zbog naklonosti Dvora (Luja Pobonog) prema Jevrejima, mnogi
su hriani iz prostog razloga prili jevrejstvu, smatrajui ga istinitom religijom, svetkovali subotu i radili nedeljom".
Takvo stanje nije bilo samo u Francuskoj. Jevreji su se osilili i u paniji. PapaGrigorije VII naao se pobuen da na
Rimskom saboru 1078 godine izda naroiti kanoski zakon povodom toga, zabranjujui da Jevreji imaju ma kakvo
preimstvo nad hrianima. Meutim Kastiljski Kralj Alfonis VI oklevao je da ispuni ovu odredbu, i Papa mu se obratio
1080 godine poslanicom u kojoj je pisalo:"Mi savetujemo tvojoj milosti da ne dozvoljava vie da Jevreji gospodare nad
hrianima i imaju nad njima vlast. Jer potiniti hriane Jevrejima i podvrgavati ih njihovom sudu, znai uniavati
Crkvu Boju i uzdizati sinagogu sotone. eleti dopasti se neprijateljima Hristovim znai prezirati Njega Samog".
Naroito jak jevrejski uticaj u Evropi moe se primetiti na Kromvelovim putarinama, koje engleski istoriar Makolej
naziva "judejskim fanaticima". Grec ovako pie o judaizmu puritana:"Oni koji su u vojsci Kromvela sanjali o brzom
dolasku hiljadugodinjeg carstva, spremali su za judeje naroitu sjajnu ulogu u carstvu svetih. Tumaei bukvalno neke

izraze Proroka, jedan je puritanski propovednik, Natanijel Holmes (Homezijus) izrazio elju da postane sluga Izrailja i
da kleei slui tom narodu.
Drutveni ivot, kao i propovedi bile su obeleena izvestnim Izrailjskim peatom. Ako bi lanovi Parlamenta govorili
na jevrejskom jeziku, moglo uiniti da se nalazi u Judeji. Jedan pisac je iskazao elju da se kao dan odmora svetkuje
subota a ne nedelja. Drugi su zahtevali da Engleska usvoji zakone Tore".
PROTERIVANJE JEVREJA
Mnogobrojnost, nasrtljivost i tetan uticaj Jevreja u raznim dravama izazivali su kao reakciju zakone, koji su bili
upereni protiv njih. Njih su proterivali iz panije, Francuske i ak iz Engleske. Evo pune hronologije proterivanja
Jevreja iz Evropskih drava, koju sam naao u gore pomenutoj knjizi idovskog istoriara Gehta i hronologije jevrejske
istorije u zborniku "Jevrejski svet" (Pariz 1939 godine).
1124 godine idovi su proterani iz Poljske, 1181 godine i 1254 godine proterani su iz Francuske, 1290 godine proterani
su iz Engleske, 1306 godine idovi su ponovo proterani iz Francuske kada im je bio dozvoljen povratak 1198 godine.
Meutim Luj IDZ 1315 godine je opet pozvao Jevreje u Francusku, ali oni su opet bili proterani 1322 godine vratili su
se 1360 godine i trei put proterani 1394 godine. 1424 godine Jevreji su proterani iz Kelna, 1475 godine iz Saske, 1438
godine i 1439 godine iz Majnca i Augburga, 1450 godine iz Bavarske, 1475 godine iz Bamberga, 1492 godine iz
panije, Sicilije i Meklenburga, 1495 godine iz Engleske (po drugi put), 1497 godine iz Portugalije, 1498 godine iz
Navare, Provanse i Nirnberga, 1517 godine iz Behemije, 1600 godine iz Bea, 1670 godine uopte iz Ostmarka. Iz
Rusije je pre revolucije Jevreji su bili protereni odlukom Carice Jelisavete 1742 godine. Pored toga u Rusiji je pre
revolucije Jevrejima je bilo zabranjeno nastanjivanje van izvesnih granica. U mnogim dravama Jevreji su bili stavljani
u geto.
TAJNA DRUTVA
Jedan engleski istoriar tajnih drutava belei osobinu, koja je karakteristina za sve njih, skoro bez izuzetaka:"Ko
uporno pravi od lane visine cilj za svoje estoljublje, taj otklanja oi od horizonta, obasjanog jutarnjom zorom, koja
baca svetlost pored njihovih nogu, dok se njegova glava jo nalazi u tami. Eto zato su tajna drutva popularna i
religiozna, ne u smislu odreene zvanine Crkve, nego Crkve pobunjenike i izmatike; a kako u doba kada je crkvena
vlast imala prevlast i religija strujala u svima ilama drave, nikakve promene nije bilo mogue uiniti bez jeres to je
jeres redovno bila poetna vrsta politikog i umnog ustanka. Ova jeres osporava i odbacuje zvanine dogmate s ciljem
da se uniti vlast omrznutog svetenstva i otvori put ka graanskoj slobodi.
Imajui pred oima ovo potpuno ispravno miljenje Gekertrona, mi ne moemo a da ne doemo do zakljuka, da
gnostiko-judejske osobine, koje se mogu primetiti, u nizu sekata sa tajnom organizacijom poev od Mahineja,
Albigojaca i tako dalje nisu sluajne i da se iza njihove religiozne borbe sa Crkvom krili i politiki ciljevi jedne te iste
skrivene sile, koja se njima koristila radi izazivanja raspadanj (truljenja) hrianskih drava i hrianskog drutva. A
poto je od prvih vekova hrianstva bilo opaeno da su Jevreji vodili borbu s Crkvom na podmukli nain, pomou
jeresi, moe se sa puno razloga smatrati da su se mnoge jeresi pojavile kao jedna forma te borbe.
Istorija zapadne Evrope areni se dogaajima stalne borbe Jevreja o vlast, koja se vodila sad pomou raznih polujevrejskih sekta, kao pasajera, Moravske brae i Jevrejskih sekti, koje su se pojavile u XIII veku u Bugarskoj a u XV
veku ak u Rusiji. Peat judejstva leao je i a Kromvelovim putarinama.
HERMETISTE
No postojale su i grupe judaiste koje nisu sainjavale neku odreenu sektu s vidljivom organizacijom ve su formalno
ostajale u katolikoj crkvi te su pod imenom Hermetista.
Preko njih se kabalizam tajno uvukao u srednjovekovna zidarska bratstva pa ak i u katolike monake redove. "Za
spoljanji svet, kae Marko Sonije, za zvanini svet ovaj je naziv oznaavao alhemijska istraivanja, u stvari to je bila
samo spoljanja fasada. Pod pokrovom alhemije, ija su pozlaena obeanja osiguravala zatitu pohlepnih knezova i
episkopa. Posveeni su odavali savim drugoj kujni. Oni su prouavali rukopise iz prolosti, faze zloina Rima, svetlost
Gnozisa i naine kako da vaspostave Crkvu u njenom prvobitnom vidu, sluei se meusobom argonom simbola, koji
je zadivljao svakog profana... Za njih je neisti Metal oznaavao nestale ideje, veru slepom nesmiljenu, dok je Zlato
oznaavalo veru posveenom razumom. Ujedno s timpretvaranje grubog Metala u Zlato oznaavalo je napredovati
postepeno u znanju i zidati svoju Piramidu".
Naveo sam citat iz veoma interesantne knjige, na koju se jo valja vratiti. Ovu je knjigu napisao nesumnjivo ovek viih
masonskih posveenja i ona uiva veliki autoritet u viim stepenima masonstva. U ovom kratkom citatu susreemo ve
nekoliko izraza koji e se uiniti nerazumljivim za neke itaoce. To je stoga to je ova knjiga u mnogim sluajevima
sama, slino radovima Hermetista, napisana alegorijskim jezikom u iji je smisao kadkad nemogue prodreti u punoj
meri ak i za oveka koji je upoznat sa slinom literaturom. Stoga u napomenuti da "uspostaviti Crkvu u njenom

prvobitnom vidu" znai poruiti njenu konfensionalnu organizaciju, njene dogmate naroito o Bogooveanstvu
Spasitelja i privesti hriane noahizmu o kome je ve gore bila re. Pod "Posveenima" valja razumeti generaciju
kabalista, koje su u raznim i pod raznim oblicima vrile svoj rad da ponovo sagrade svet saglasno judejskokabalistikim planovima. Piramida se kod nih smatrala kao simbol paneistike izgradnje sveta u kabalistikom smislu
rei, to jest emaniranje sveta u svetu iz Boanstva, i vraanje u njega. Sama materija nije tvorevina ve je samo
emanacija Boanstva".
ovek se ne sjedinjuje s Bogom preko Crkve, preko Sina Bojeg, koji je doao u telu ve je sam ovek boansko bie iz
Boga izlueno. Njegova estica, on je sam Bog. Na taj nain religija kabalista je najistiji panteizam i religija
ovekoboanstva, te oni i stvaranje sveta razumeju ne u naem smislu u smislu evolucij i ljudskog stvaralatva.
Po hrianskom uenju postojanje oveka-Bojeg stvora poelo je rajskim ivotom i darovanom oveku od Boga
vladavinom nad svom stvari. Po uenju Hermetiste, oveanstvo je, naprotiv, postepeno evoluiralo od nieg stepena
saznanja i vlasti u svetu ka viem dostignuu razuma. "Posveeni" koji su ne po otkrivenju odozgo ve svojim silama
postigli znanje, mogu po meri svojih znanja postii vladavinu nad prirodom. Stoga po njihovom shvatanju udo ne
postoji. Pojave koje ljudima izgledaju kao udo, nisu dar Boje blagodeti ve rezultat znanja, koje nema granica.
Znanje, nauke mogu dati i vakrs i besmrtnost. Meutim po shvatanju Hermetista istorija nije neprekidan lanac progresa
oveanstva ima i periode dizanja i padanja. Periodi dizanja, to su vremena vladavine "Posveenih". Ceo niz legendi
punihh simbolistikih oznaka sluio je kao nain predaje skrivenog uenja. Ove legende sauvane su i do danas u
masonstvu i slue za izvor njegove simbolike, mee se rei i njegove dogmatike.
Hermetisti koji su irili takvo uenje ostali su spolja hriani i zauzimali poloaje naunika, monaha, svetenika,
graditelja. O postojanju ovih tajnih kabalista svedoi ceo niz zapadno-evropskih srednjevekovnih institucija
Carigradskog Sinedriona:"Vi javljajte da rue vae hramove: pobrinite se da vaa deca budu kanonici i duhovna lica, da
bi poruili hrianske crkve...".
Te[ko je rei koliko se Jevreja uvuklo u hrianski klir, ali je nesumnjivo da su antihrianske sile bile veoma osetne u
krilu samo katolike crkve. Kako bi se drukije objasnila injenica da je ceo niz srednjevekovnih hramova, po nazivu
prepun hrianskih najsvetogrdnijih simbola.
Tako se u nekoj katedrali nalaze dva stuba sa natpisom Jahin i Boaz., slino onima koji se nalaze sada u masonskim
loama i koji su vezani za legendu o zidanju Solomonova hrama od strane Hrama. Ovo stubovi po objanjenju Sonijea
simbolizuju pozitivno i negativno naelo to jest dobro i zlo, koji po shvatanju kabalista predstavljaju dva principa, koji
odravaju ravnoteu u svetu. Zlo po njihovom shvatanju nije neto negativno ve naprotiv princip isto tako koristan kao
i dobro.
Ne postoji bolje ni simbolika u Bogorodiinoj katedrali u Parizu. Tamo je itav niz slika sa jasno inzraenom
tedencijom satanizma. U jednoj drugoj katedrali simboliki su prikazani poroci svetenstva. Na gornjoj galeriji ove
katedrale naslikan je kurjak koji dri sveu, svinja koja nosi moti i pred njom idu drugi etvoronoci na elu sa
medvedom, koji nosi krst, dok je magarac prikazan kako vri misu. Opet u jednoj katedrali prikazana je lisica kako dri
propoved guskama.
TEMPLARI
Ove slike svedoe o tome, kako je neprijatelja Hrianstva polo za rukom da duboko duboko prodru u redove katolike
crkve. Odista je morao biti vrlo veliki uticaj "posveenih" kabalista da bi takve i sline slike nale sebi mesto u katedrali
koja se podizala u prestonici katolikog vladara i pod nadzorom episkopa ija je izgradnja trajui decenijama, bila
ogroman dogaaj za celu zemlju. A sam karakter zlobe protiv hrianstva, kojom se odlikuju ove svetogrdne slike
smetene su ne na nekom drugom mestu, ve ba ne mestu molitve, svedoi da su one mogle potei samo od takvih
zakletih neprijatelja hrianstva, koji vre instrukcije sline onima koje su bile poslate Carigradskim Jevrejima u Arleu.
Nije li prirodno da su se pod takvim uslovima raale mnogobrojne jeresi i nije li razumljivo sada kako se u broju onih,
koji su podlegli protiv hrianskoj propovedi, mogao nai ak i ceo jedan viteki red?
Imam u vidu red Templara koji zauzima naroito mesto u nizu raznih sekata i organizacija, koje su tajno radile na
stvaranju svetske judejske imperije i za koji red masoni dri da su mu oni potomci i naslednici. Naravno teko je
potpuno protumaiti sutinu i rad svakog drutva koje nosi tajni karakter naroito posle nekoliko stolea. Ali ma kako se
oprezno odnosili prema svedoanstvima savremenika o redu Templara, potpuno je nesumnjivo da je taj red sem
spoljanjeg, tako rei zvaninog cilja - zatite hadzija, koji poseuju sveta mesta, - imao i neke tajne ciljeve.
O tajnim ciljevima i tajnom uenju Templara sakupili su mnogo podataka skoro svi istraivai njihove istorije. Jedan od
istoriara, arls Geketorn u svojoj knjizi "Tajna drutva sviju vekova i drava" pie o njima:"Ne dajui punu veru
priznanjima, dobivenim putem nasilja, ili dostavama, uinjenim iz osvete i pohlepnosti jasno je da su vitezovi Hrama u
svojim odlukama, verovanjima i obredima imali neto osobito i tajanstveno, to se potpuno razlikuje od statuta,
miljenja i obred drugih versko-vojnikih drutava. Njihov drugi boravak na Istoku, u opasnoj Palestini, punoj Grkih

izmitika i jeretika, koji su se krili od Arapa poto su bili proterani iz Carigrada; njihovo suparnitvo sa Hospitalistima,
dodiri sa saracenskim elementom i na kraju kraju gubitak Svete zemlje, koji im je nakodio u oima sveta i uinio
njihov ivot praznim, - sve je to pored mnogo drugih injenica uticalo na ovu ustanovu na jedan potpuno neoekivan
nain, tako da njen rad nije bio u skladu sa pravcem koji je ona imala u poetku. Templari su primili ideje i obrede koji
su se kosili sa pravoslavnim miljenjem, koje je nekad osnovalo, oivljavalo i uvrivalo to vojniko udruenje".
Gekertron dalje govori opirnije o svetogrdnim obredima Templara i primeuje da o njihovoj privrenosti doktrinama
Gnostika i Maniheja, ak i u sluaju kad ne bi postojali drugi dokazi, dovoljno svedoe kabalistiki simboli, naeni u
grobovima i na grbovima vitezova Hrama. Ali ovi kabalistiki simboli ukazuju i na veze sa Jevrejima. Izgleda da je ovo
uenje bilo najpotpunije proueno na osnovu autentinih izvora od strane Nemakog naunika G.Pruca u knjizi "Tajno
uenje i tajni statuti Reda Templara". On definie uenje Reda, kao izrazito dualistiko i antihriansko.
Samo vie od Jevreja nego do saracena, mogli su vitezovi Hrama da usvoje svoju mrnju prema Hristu. Kandidat za
Templara, bivao je posle zakletve uveden u salu Kapitula gde su mu najpre pokazali raspee i objanjavali, da on ne
sme verovati u Raspetog jer je On toboe bio lani prorok. Ozbiljnost rada G.Pruca, primoran je bio da prizna i drugi
Nemaki naunik uster (iako je on bio naklonjen Templarima) u svojoj knjizi "Tajna drutva savezi i Redovi" izdato na
Ruskom jeziku u Sankt Petersburgu 1950 godine. On je primoran da prizna da su prva pravila Reda iz 1128 godine
postali kasnije za Red Templara samo forma a da su istinski ciljevi Reda i njegovo uenje zabeleili u ustavu koji je
sastavljen iz 1220 i 1290 godine i koji je bio uvan u takvoj diskreciji, da je brai bilo zabranjeno pravljanje prepisa.
Jo su vaniji za nas priznanja u istom smislu uenja od strane masona Findela, koji je u dodatku knjige svoje istorije
Fran-Masonerije posvetio Templarima naroiti lanak, satavljen na osnovu knige Vilkea "Istorija Reda Templara".
MASONI O TEMPLARIMA
Ovde se mora rei neto o masonskoj tendenciji koja se pokazuje u pitanju Templara. Od prvih dana postanka
masonerije, pominjalo se njeno poreklo od Templara, usled ega je otkrivanje pravog lika ovih vitezova ilo na tetu
masonerije, koja ih je usled toga uvek branila ne vodei nimalo rauna o istini. Ja u se kasnije ponovo vratiti ovom
pitanju kada budem govorio o metodama masonskog rada. Samo u knjigama napisanim za brau u visokim stepenima,
koja su ve posveena u "tajnu bezakonja" i koja se ve ne bune kada se sretnu sa otvorenim antihrianstvom, ne krije
se istinska priroda hramovnika. Ovo uvek moramo imati u vidu kada se koristimo masonskim izvorima. Findel jedan
dobro obaveteni slobodni zidar urednik masonskog asopisa "bauhutte", pisao je istoriju tako da bi se njom mogli
koristiti i neposveeni. Sve to je korisno da znaju poslednji, a to bi moglo izazvati revolt kod jo potpuno spremnih
masona niih stepena, to jest sve to se tie viih steena on pie u obliku polemike, kao o masoneriji "neistinitoj", dok
je prava masonerija toboe ograniena trima stepenima. Mi emo se jo vratiti ovom predmetu na drugom mestu, a
zasad emo samo primetiti da sama sadrina i obimnost materijala u knjizi Findela svedoe da je on slobodan zidar u
stepenu mnogo viem od stepena majstora. Usled toga smatram da je njegova polemika sa viim stepenima skroz
neiskrena, da je ti samo mskiranje, samo nain pisanja, koji omogouje objavljavanje knjige, jer drugaije to ne bi bilo
mogue
bez tete po masoneriju. Slobodni zidar niih stepena, itajui tu knjigu i verujui u ozbiljnost te polemike smatrae
potpuno iskreno da je ono to je stvarno ulo u knjigu za vie stepene, tue "istinitom slobodnom zidarstvu". Ali za
masone koji ve moraju znati istinu o duhovnoj bliskosti njihovih loa Templarima, Findel daje vrlo vaan materijal,
koji se potpuno slae sa onim, to se pie o Templarima u drugim masonskim knjigama tampanim za itaoce samo
viih masonskih stepena koje se stoga ne odriu istoriskih veza masonerije sa redom Templara niti srodstvo svoga
uenja sa njihovom ideologijom i verskim pogledima.
Dakle na osnovu objektivnih istorijskih injenica koje su priznate ak i od strane zatitnika tog reda, nema nikakvih
osnova da sumnjamo u opravdanost nanetih u optubama da tei za vladavinom nad celim svetom i za istrebljenjem
hrianstva kao i za satanizmom. No ukoliko masoni smatraju sebe za naslednike Templara, vanije nam je od svega za
upoznavanje masonerije, da vidimo kakve ciljeve propisuju Templarima masonski izvori.
TAJNI CILJEVI TEMPLARA
Zbog neopreznosti masona dolo je do ruku njihovih protivnika, knjiga velikog komandira junog distrikta masonstva
kotskog obreda SAD Alberta Pajka pod naslovom "Uenje i dogme prastarog i primljenog kotskog obreda
masonstva", knjiga sastavljena za vrhovni savet trideset treeg stepena junog distrikta, publikovana sa njegovom
punomoi, a izdata 1871 godine u arlstonu u Americi.
Veliki izvod iz ove knjige izdat je u Parizu na ruskom jeziku s interesantnim primedbama od jednog velikog
poznavaoca masonskog pitanja koji se krije pod pseudoniumom Nikolaja Skrinikova. U ovoj knizi nalazimo sledee
podatke o ciljevima Templarskog reda:"Javni cilj hramovnika, pie Pajk, bila je zatita hriana koji poseuju Sveta
mesta. Njihov tajni cilj bilo je ponovo podizanje Solomonovog hrama premJezekiljevom prototipu" (strana 11).
Klju za razumevanje sve zamaanosti ovog cilja hramovnika. i ako u sveanim izrazima, koji prikrivaju istinu, daje
Marko Sonije, koga sam ve citirao. "Ostvarivi sintezu drevnih misterija i prvobitnog hrianstva" (to jest pripremivi
kabalistiku nohaitsku religiju), "oni su se vratili u Francusku oduevljeni delom Rama i hteli su vaspostaviti moralni
hram". Primeuju da je Ram po legendama Hermetista i Masona - prvi veliki Posveeni reformator oveanstva ije su

delo razorili svetenici i kraljevi. Njegova se linost u masonskoj simbolici i legendama ponekad indentifikuje sa
Hiramom i drugim inkarnacijama Posveenih mesija. Karakteristino je da za vie stepene masonstva, linost
templarskog poglavara aka de Moleja isto tako nekako sliva sa linou legendarnog Hirama*).
"Templari su opet, kako pie dalje Sonije, sanjali da podignu Hram ije bi cigle bile due, koje vole Bratstvo i s tim
ciljem stvorili izabrani kadar intelektualaca, koji bi bio u stanju da vaspostavi hrianstvo. Oni su osnovali Misterije
sline Izidanim misterijama... dalje je njihov tajni horizont bio jo iri... Oni su mislili da zaspu rov, koji deli gnostike
od Hrianstva"... Sonije nabraja itav niz raligija, koje bi se morale ujediniti u projektiranom od strane Templara
"hramu oveanstva".
No ne moe se podii nova zgrada na mestu stare, dok se ona prvo ne porui. Odatle je razumljivo da kako pie Pajk,
pred hramovnika pri samom poetku bio odreen da se suprostavi rimskoj tiraji i krunama careva i da je apostolovo
kabalistikog gnosticizma bilo postavljeno u zadatak njegovim poglavarima... Namere i sadrina uenja reda bile su
uvijene u duboku tajnu, i spolja je on propovedao najvee pravpverje. Samo su poglavari znali ciljeve reda: ptinjeni su
im sledovali bez ikakavog nepoverenja. Stei uticaj i bogatsvo a zatim praviti zavere i u sluaju nude tui se ustanoviti
Jovanovsko ili gnostiko kabalistiko ispovedanje - to su bili ciljevi i sredstva koja su davana posveenoj brai. Papstvo
i monarhije koje su takmie meu sobom, govorili su brai, prodaju se i kupuju u nae dane, truli su i sutra e ve
moda unitavati jedno drugo. Sve e to naslediti hram: naskoro e svest doi k nama posle svojih careva u svetu i
biemo gospodari i upravljai" (stran 14-16).
* O znaaju Hirama govoriemo dalje, kada budemo tumaili masonske simbole.
I tako dakle, Albet Pajk i Sonije ukazuju na istinske ciljeve Templara. To su borba sa crkvom i monarhijama i
preuzimanje vlasti u svetu za podizanje simbolikog Solomonovog hrama. No nije li taj cilj podizanja hrama
oveanstva ujedinjenog u noahizmu pod simbolom Solomonovog hrama, ispunjenje vekovnog oekivanja Judeja, za
koje to podizanje slui kao simbol dalaska i pobede njihovog mesije, a po naem shvatanju antihrista? emu bi drugo
kao jedno od sredstava moglo da slui ustanovljenje gnostikog i kabalistikog ispovedanje.
Odatle se vidi da je red Templara na neki nain postao slubena organizacija pod vostvom jevrejstva koje je
pokuavalo da pomou goja pripremi svoje carstvo.
Treba zabeleiti da oni, kako izgleda nisu bili tako daleko od ostvarenja svoga cilja jer je red Templara u vremenu od
svog unitenja stekao ogromnu snagu i bezbrojna bogatstva. Albert Pajk pie:"Parola hramovnika bila je bogatstvo da
bi kupili svet. Oni su se obogatili 1370 godine oni su samo u Evropi imali vie od 9.000 senjora. Njihovo bogatsvo
postalo je za njih pliak na koji su se isukali. Oni postadoe drski i nerazboriti, pokazae svoje preziranje prema religiji i
drutvenim ustanovama, za koje im je bio cilj, da ih srue. Njihova oholost postade kobna po njih. Njihove zamisli bile
su otkrivene i spreene" (strana 20-21).
UNITENJE TEMPLARA
Doznavi za prave ciljeve kralj Filip Lepi, je odluio da ga uniti. Ali znajui dobro snagu Templara i njihove velike
veze, on je veoma oprezno pripremao unitenja njihova reda. On je privodio u delo svoj plan ne dajui niim povoda
Templarima da posumnjaju, da on u dogovoru sa Papom preduzima mere protiv reda. Provincijalnim vlastima bile su
jo ranije razaslate zapeaene koverte s naredbom da ih stvore tek u noi izmeu 12 i 13 oktobra 1307 godine. Odista,
tek tog dana potpuno neoekivano za njih jednovremeno po celoj Francuskoj bili su pohvatani skoro svi francuski
Templari sa sa velikim majstorom reda akom de Molejem na elu. Moda je ovaj neoekivani poraz zato tako
ozlojedio Jevreje to je onporuio briljivo pripremljen plan.
"Ovaj novi zloin, pie Sonije, potresao je i zgranuo Posveene... I od tog trenutka ponikla je meu gnosticima ona
estoka mrnja prema Papstvu i njegovom vazalu - monarhiji, koja je kasnije morala uroditi Reformaciju i francusku
revoluciju".
Ova zloba dobija svoju manifestaciju u ritualu posveena u trideseti stepen masonstva, koji se u kotstkom masonstvu
zove stepen "Viteza belog i crnog orla veliki izabranik Kadok". U ovom ritualu dobije pphvalu spaljeni poglavar
Templara De Mole i proklinju se njegove ubice.
Red nije uspeo da ostvari zaveru, ali po masonskom predanju koje navodi Pajk, i koje je uostalom vrlo verovatno, ak
de Mole i njegovi drugovi jo pre nego to je on kao poglavar reda bio pogubljen, organizovanje i uredie ono, to su
docnije poeli nazivati skriveno ili kotstvo masonstvo (strana 24-25). Red je odjednom isezao. Pa ipak red je iveo
pod drugim imenima pod upravom neznanih poglavara.
"Red je kae Pajk otkrivao sebe samo onima, koji su se proavi kroz mnogo stepena pokazali dostojni da prime opasnu
tajnu" (strana 28).

Potpuno i tako neoekivano unitenje Reda (istina zajedno sa njegovom glavnom centralom), bilo je ostvareno samo u
Francuskoj. U drugim zemljema ovo unitenje se nije desilo odjednom, jer i sam Papa nije pokazao dovoljno
odlunosti. Otegao sa za pet godina i proces protiv voe Reda. Nesumnjivo da je to donelo izvesnu mogunost da se
njegova organizacija izvan Francuske nekako iskoristi i preuredi. Ipak vaspostaviti takvu organizaciju kakav je bio red
Templara, bila je stvar veoma teka i to naroito pri ivotnim uslovima XIV veka kada je za saobraaj i prepisku trebalo
mnogo vremena.
Na taj nain red Templara bio je uniten samo kao jedinstvana politika organizacija, dok su njegovi lanovi, koji su
otali na slobodi, nastavili svoj rad u drugim grupama: Templari su uli u ve postojee organizacije, koje su bila istog
duha s njima.
"Meutim pie Sonije Templari koji su se spasili od pokolja primili su Zidari. Neki su ostali u Francuskoj pod imenom
primljenih zidara. Oni sainjavaju neku vrstu intelektualne elite koja se bavila Alhemijom, Gnozisom i Kabalom. Drugi
su pobegli u paniju gde su ujedinjujui se oko starih Posveenih osnovali staro udruenje koje je pod zatitom
umetnosti pripremilo Preporod (Renesansu). Drugi su se Templari uputili u Nemaku radi osnivanja tajnih Bratstava".
ROZENKRAJCERI
Posle neuspeha Templara da preuzmu politiku vlast svetski zaverenici su se morali vratiti radu pripremanju Evropskih
umova za nov pokuaj prevrata. Humanizam i Renesansa morali su izvriti ovaj zadatak i izgleda da je vodea uloga pri
tome pripadala redu Rozenkrojcera, koji je radio na skretanju umova i nauke u judejsko-kabalistikom pravcu i bio
prikriven konspiracijom i ranije i sada jo bolje nego masonske loe.
Smatra se da je red Rozenkrajcera osnovao u XIV veku jedan plemi po imenu Kristijan Rozenkrajcer, koji je toboe za
vreme svojih putovanja po Istoku upoznao Kabalu i tajne egipatskih persijskih magova.
Po reima Rozenkrajcera njihov je red stavljao sebi kao cilj "boljitak Crkve i duhovni preporod oveka". Masonska
literarura obino ih predstavlja kao religiozne reformatore koji "kre put kroz umu skolastike i fanatizma".
Kao znak ovog reda bila je rua na krstu. Albert Pajk razjanjuje da su "Plamen ili knjiga Jevreja Avrama" (izgleda
nekog Jevrejskog komentatora za kabalu), uinile ruu hijeroglifskim znakom izvrenja velikog rada. "Pokoravanje (ili
dostizanje) Rue pie on, bila je zadaa data nauci". Spajanje rue s krstom ukazuje na zadatak Rozenkrajcera da
sjedine hrianstvo sa judejskom Kabalom. No pri takvoj sintezi hrianstvo se naravno gubilo apsorbovano od
judaizma. Rozenkrajcerstvo, koje radi u naunoj i filozofskoj oblasti sauvalo se i do danas i njegov peat lei na
delima pariskih ruskih bogoslova na elu sa protojerejem Sergejem Bulgakovim, ije je uenje o Sofiji premudrosti
bojoj oglaeno za jeretiko kako od strane Arhijevrejskog Sabora Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu, tako i od
strane Moskovske crkvene vlasti.*).
Na najtenji nain vezana je bila sa Rozenkrajcerstvom organizacija sekte masonskog tipa "Moravska braa". Ideolog
ovog bratstva Jan Amos Komeinski oduevljavao se za dela Rozenkrajcera, a naroito za dela Valentina Andrea. Sreten
Stojkovi u svojoj knjizi namenjenoj novoposveenim masonima, sa zanosom govori o Rozenkrajcerima i o
Komeinskom i pie, da su ideje ovog bile usvojene od strane saveza zidara, docnije preobraenih u masonski orden.
Jednorodnost svih ovih organizacija dovoljno se vidi iz sledeih rei Komeinskog, koje navodi Stojkovi:"Dolo je
vreme zidanju hrama razumu, koji je bio slian Solomonovom hramu".
No ni jedna od nabrojanih organizacija nije imala takav svetski karakter, kakav je steklo Fran-Masonstvo ili Bratstvo
Slobodnih Zidara.

* Veza propovednike Sofijske jeresi u Parizu s Rozenkrajcerstvom je u lanku gr. U Grabbe "Korni cerkovion smuti"
ottampanom u organu ruskog zagranikog Sinoda "Cerkovija Vidosti" 1927 godine Hp.Hp 9-10, 19-20, 1929 godine.
Hp.Hp 3-24 (isto tako u referatu gr. P.M Grabbe sve za Sazagraninom ruskom crkvenom saboru) "Ananija Vtorogo
zarubenago Sabora". 1939 godine strana 724-745. Uporedi podatke o Rozenkrajcerima u interesantnoj knjizi
F.V.Ivanova "Pravoslavnij mir i masonstvo". Harbin 1935 godine strana 51-56. Ako bi se osnivali na podacima takvog
autoriteta kao to je Vitemans, onda V.F.Ivanov grei, ne razlikujui istinske Rozenkrejcere, ija je organizacija potpuno
nevidljiva za oko "profana" od takozvanog "Drevnog mistikog ordena Rue i Krsta " skraeno AMOROK sa seditem
u Americi. Istu pogrku nalazimo u radu J.N.Lukina "Orden Rozenkrajcerov". Harbin 1938 godine koji uostalom sadri
veoma interesantan materijal.

G L A V A III
BAJKA O POREKLU SLOBODNOG ZIDARSTVA
Poreklo masona kako izgleda pada negde u XIV vek. Tano ustanovoti ovo vreme je nemogue. Sami masoni ponekad
govore o tome da je slobodno zidarstvo postojalo jo za vreme zidanja Vavilonske kule, govore o masonstvu Solomona,
a naroito zidara njegova hrama Hirama ili dionirama. U masone oni raunaju sekta jeresa, pitagorejaca i tako dalje, i
tako dalje. Naravno sve to istorijski tano i sad se ve tako esto ne ponavlja ak ni profanima. Ueni istoriar
slobodnog zidarstva Findel u prvoj knjizi svoje Istorije Slobodnog Zidarstva podvrgava ove teorije bespotednoj kritici.
Iznosei izmeu ostalog svoje miljenje o radu masona J.auberga o drevnim i srednje vekovnim zidarskim drutvima,
u kome on pokuava da dokae vezu izmeu masonerije i zidarskih misterija Grke i Egipta, Findel sa izvesnom
ironijom dolazi do sledeeg zakljuka:"On (auberg) je dokazao da su ve u prastaro postojale zidarske kole i drutva
zidara, da je tehnike arhikteture stvar vrlo stara i da je ona predana kasnijim vekovima, a da poneki masonski simboli,
uenja i obiaji imaju u sebi slino misterijama prastarih ljudi, kod druida i himvarskih brda velsa. Na taj nain on je jo
jednom dokazao ono, u to uostalom nika nije ni sumnjao, naime da su te institucije i savezi liili na masonski savez,
izneo je nove podatke za njihovo detaljnije upoznavanje i pokazao je da se svuda sreu masonski odzvuci, na novcu i
slikama, u sagama i pesmama u spomenicima arhitekture u redovima pisaca. Ali jasno je, da je lake pretpostaviti
pozajmljivanje i usvajanje, nego li labavu hipotezu o produenju jednog te istog saveza misterije, naroito kada je
dokazano, da su mnogi simboli, legende i obiaji prodrli u bratstvo slobodnih zidara tek u sedamnaestom i
osamnaestom veku, a da se slinosti objanjavaju jednostavno istorijskom povezanou celokupne civilizacije." 1).
Findel je jedan ozbiljan istoriar slobodnog zidarstva i sam mason, te je njegovo miljenje po tom pitanju vrlo
autoritativno.
Drugi pisac, koji je isto tako vrlo upuen, a uz to je pisao svoj rad mnogo kasnije, te je mogao da iskoristi najnoviji
istorijski materijal koji delimino nije znao Findel, iskazuje miljenje, koje se slae s njegovim:"Veza, koja postoji
izmeu dananjeg masonskog reda i starih bratstva, ima u stvari spoljanji karakter i terminologije. Istorija starog
slobodnog zidarstva manje je poglavlje u istoriji reda, nego li uvod u tu istoriju, po terminologiji Bergemana staro
slobodno-zidarstvo je njegov "Vorgeschle" to jest predistorija. Ovom "predistorijskom" dobu mogu biti pripojeni i
idejne pretee kasnijih masona - alhemici i utopisti XVII. veka sa njihovim projektima svetskih saveza i planovima
reforme oveanstva: ako su stara drutva bila normalni preci masonerije, onda istiniti duhovni preci njegovi bili su
predstavnici Evropske inteligencije pre revolucije" 2).
U gore pomenutoj knjizi Sretena Stojkovia namenjenoj uenicima za upoznavanje i donekle i za apologiju i
propagandu masonske bajke o prastarom postanku slobodnog zidarstva ve se ne pojavljaju, nego se govori samo o
idejnoj bliskosti raznim prastarim gnostikim strujama i sektama. Deli istine u ovim bajkama se i sastoji da su mnoga
prastara drutva ili pokreti na koje su se pozivali masoni, njima duhovno-srodni i da su preko nekih sekata Jevreji vrili
svoj rad meu drugim narodima po metodi koja je bila bliska masonskoj. Poznati crkveni istoriar B.Bolotov da bi
objasnio ta je pretstavljao gnozis II i III veka uporeivao je jeretike gnostike i njihov metod rada sa masonstvom 3.)
Slina je bila masonstvu i organizacije judaista u Rusiji u XV veku. Osniva ove sekte Jevrejin Sharija starao se da
sakrije odo oiju neposveenih njenu Jevrejsku sutinu i stoga nije dozvoljavao zavedenim od njega Rusima da primaju
obrezanje ve ih je terao da uvaju svoje Jevrejstvo u tajni, a javno da se pretvaraju kao hriani 4.)
Po reima poznatog istoriara Karamzina "svi zaraeni jeresju sainjavali su meusobno neku vrstu tajnog drutva, ije
je gnezdo nalazilo u mitropolitovim odajama, tamo su se oni sastajali da umuju i da se goste" 5).
KABALISTI "NE GUBE VREMENA"
Poznati mistiar u duhu rozenkrajcera Sent Iv D' Alvejder, nabrajajui mistiare, humaniste, i trudbenike reformacije
zakljuuje:"Kao to se vidi, kabalisti nisu gubili vremena uprkos zatvaranju Templarskog reda"6). Zaista rozenkrajceri
kao alhemiari i ueni filozofi rairie u Evropi potovanje prema Kabali kao izvoru skrivene mudrosti. U obradi
umova, kao to je ve bilo reeno, oni su bili nesumnjivo nastavljai Templara. Svedoanstvo o tome takvog oveka kao
D' Alvejder veoma je znaajno i autoritativno. "Rozenkrajceri, u saglasnosti s D' Alvejderom pie Sonije, objavie rat
Rimu i njihovo se bratstvo razmilelo po celom svetu... Ono je ujedinilo sve kolovane ljude toga doba gnostike,
hermetiste, kabaliste i poelo je polako da potkopava papsku mo... Ono je prodrlo u Francusku, u Italiju gde su
umetnici pripremali osloboenje misli u Englesku gde su korporacije slobodnih zidara graditelja, kritikujui naravi
svetenstva stvorili centar liberalnih ideja"7). Ali kako on to dalje kae:"Ova pobeda nije imala onih posledica koje su
oni oekivali, jer se protenstatizam pretvorio u hladan i surov dogmatizam, koji je bio u suprotnosti sa osnovnim
principima drevnih Posveenih". Rozenkrajceri koji su posejali seme protenstantizma uskoro su uvideli da je setva bila
neuspena i po izrazu Sonije-a "poee da trae druge elemente za borbu protiv Rima"8).
STVARANJE NOVE ORGANIZACIJE

Tada su neki Rozenkrajceri zamislili da obrazuju novu grupu. Na taj nain bilo je priznato da je neophodna organizacija
koja bi zamenela Templare ne samo to se tie kabalizma, ve i zadobijanja politike moi za judaiste. Za ovaj cilj
umesto vitekog reda bila je iskoriena organizacija zidarskih bratstava ili esnafa. "Shatajui da su suvie malobrojni
da bi obrazovali pobedonosnu vojsku kae Sonije, oni su se setili graditelja zidara. Dokle su ih oni raunali uvek kao
brau koju je samo razlika u obrzovanju drala po strani od njihove misije. U nekim sluajevima, meutim oni su
dolazili u pomo ali nikakvi zajedniki poduhvati nisu jo sjedinjavali njihove snage u borbi"9).
Ovom ujedinjenju prethodio je vliki pripremni rad. Sami centri preanjih tajnih drutva nalazili su se na Evropskom
kontinentu, a ovog puta se centar premestio u Englesku. To je imalo kao uzrok injenicu da su mnogobrojna tajna
drutva u Evropi posle tridesetogodinjeg rata bola u opadanju. Meutim u Londonu se "sakupilo mnogo progonjenih
reformata, Moravske Brae, Rozenkrajcera i tako dalje te su se jednomiljenici skupljali ovde u svojim "nevidljivim"
filozofskim drutvima i kolegijama"10).
GARTLIB I KOMENSKI
Najvanija od drutava koja su radila u Londonu bila je Academia Londoniensis. Izmeu njenih uenika bio je i neki
Samuel Gartlib (umro je u 1662 godine) koji se mnogo trudio na stvaranju jedne svetske tajne organizacije. Njegov je
prijatelj bio jedan od saradnika Moravske Brae, toliko potovani kod masoni Jan Amos Komenski, koji je matao da
svi protestanti budu ujedinjeni i da se stvori verska sloboda. Komenski je imao jakih veza u Rozenkrajcerskim
krugovima i bio u naj opasnijim odnosima sa duhovnim voama Londonske Akademije. Koristei te veze Gartlib je
postigao da je Parlament 1641 godine pozvao Komenskog u London kao poznatog i slavnog pedagoga radi sprovoenja
kolske reforme u Engleskoj.
Komenski je rado primio taj poziv. Iste godine on je u knjizi "Via Lucis" (Put ka Svetlosti), u kojoj je izneo predlog da
radi irenja "svetlosti" po vostvom Engleske budu ujedinjene sve akademije, kolegije i drutva u svima dravama.
Komenski nije mogao lino da uini za ostvarenje svog plana u praksi, ali Gartlib je bio oduevljen tim planom i sa
puno energije odao se njegovom ostvarenju uz uese svojih jednomiljenika iz Akademije, koja je uzgred budi reeno
bila uskoro (1662 godine) pretvorena u "Kraljevsko Drutvo". Kasnije jedan od prvih adepata masonerije bio je jedan
od uglednih predstavnika tog drutva Dezagulje, koji je 1719 godine bio izabran za treeg grosmajstera Londonske loe.
Njegovom primeru sledovali su i drugi lanovi Drutva.
Ali pored filozofskih kolegija Gartlib je radio i sa nizom tajnih drutava. uster misli da poetak njihovog stvaranja
pada 1618 godine i nabraja nazive ponekih od njih, naime:
"Macaria", "Nova Atlantis", "Utopia". Uostalom uster iznosi verovatno miljenje da se imenom moda krije jedno te
isto drutvo 11).
U svakom sluaju ova su imena vrlo znaajna. "Nova Atlantis" to je naziv knjige rozenkrajcera Bekona o kojoj smo
napred opirnije govorili a u kojoj on opisuje jednu fantastinu dravu na ostrvu Benzalem, koja slui kao centar za
jednu svetsku organizaciju Solomonovog Hrama. "Macaria" je knjiga Komenskog slinog pravca.
Findel u svojoj Istoriji fran-masonerije pominje tri dela koja su imala uticaja stvaranje novog svetskog saveza. Pored
"Nova Atlantis" Bekona on nabraja delo Dupiju "Istorija Osude Templara", objavljeno 1650 godine i naroito dela
Komenskog. On podvlai da u "Orega Didaclic" Komeskog ima mesta, koja se doslovce podudaraju sa knjigom Ustava
Andersona". 12).
SLOBODNI ZIDARI
Sam naziv masonskih skupova loe slobodnih zidara ukazije na to da su se u poetku svoga postojanja posle reda
Templara judaisti i slobodni mislioci skrivali u esnafima slobodnih zidara. Ovi esnafi su se koristili izvesnim
privilegijama i bili su zatvorene profesionalne organizacije, ali su od prilike u XIII veku poele da primaju u svojstvu
poasnih lanova i linosti koje su bile potpuno strane zidarskoj vetini. Tokom godina takvih ljudi bilo je sve vie i
vie. Na primer u Aberdinskoj loi 1670 godine od 49 lanova svega 12 bili su pravi zidari, dok su ostali bili plemii,
svetenici, trgovci i predstavnici intelektualaca. 13).
Takvi su ljudi pod zatitom esnafa poeli su da stvaraju u njima tajne elije. Skrivati se u zidarskim esnafima bilo je u
toliko lake, to su njihovi ustavi spolja izgledali vrlo dobronamerni.
Loama ( lodge, kod Italijana loggia u Nemakoj Vauhulle ) su se zvale kod slobodnih zidara kuice podignute pokraj
velikikih zgrada za uvanje alata i za skupove lanova esnafa. U njima su itane molitve pred poetak rada i po
zavretku, a takoe je zasedao sud zidarskih bratstava. Tu su odravani i ispiti uenika i njihovo primanje u lanstvo
esnafa a zatim unapreenje u zvanje pomonika u majstora. Sve se to propraalo vie ili manje sveanim ritualom, koji
je srednji vek toliko voleo.
NEPRIJATELJI HRIANSTVA U NOVOJ AURI

Eto to je ta aura u koju su se uvukli tajni neprijatelji hrianstva. S ritualima pravih zidara koji su postojali sasvim
zvanino, a delimino ak i potvreni ustavom izdanom od strane cara Maksimilijana u Regensburgu 1459 godine
veoma je bilo zgodno sjediniti rituale koji su podseali na zidanje Solomonovog Hrama, tog spomenika cvetanja moi i
slave Izrailjeve.
U toku vremena zidarski esnafi takve vrste u Evropi poeli su da opadaju. Postepeno su poeli oduzimati od njih prvo
pravo azila, zatim druga autonomna prava. Moe se smatrati da su zidarska bratstva poela da gube svoj raniji znaaj od
prilike od poetka XVI stolea. Due od svih odrali su se ovi esnafi u Engleskoj, ali kada su ovi esnafi sa svojim
pravima ciljevima poeli iezavati, oni su se sauvali ve amo u obliku tajnog udruenja sa Jevrejsko-politikim
ciljevima. Pri kraju XVIII stolea ostale su u Engleskoj samo etiri loe u Londonu Vestminsteru. One ve nita nisu
gradile sem Judejskog carstva i spojile su se u jednu Veliku Lou. Taj dogaaj se desio 24. Juna. 1717 godine, te se taj
dan smatra za dan osnivanja savremenog masonstva.
Meutim, taj dan ne treba smatrati za dan osnivanja, ve samo kao dan reorganizacije slobodnog zidarstva, koje je ve
dugo pre toga postojalo. Sem gore navedenih podataka u izdatoj 1723 godini masonskoj "Knjizi Konstitucija"
Andersoma ima o tome direktnih podataka.
ANDERSONOVA "KNJIGA KONSTITUCIJA"
Ta pravila, ili kako se ona esto nazivaju "Nova Knjiga Konstitucija! bila je objavljena prvi put 1723 godine. Njihov
pun naziv glasi: "Stare obaveze ili nareenja za slobodne zidare, izdvojene iz starih akata loa preko mora i u
Engleskoj, kotskoj i Irskoj radi upotrebe u Londonskim loama. Ona se moraju itati prilikom primanja nove brae i u
sluaju kada to naredi majstor".
Prvo (sada vrlo retko) izdanje Knjige Pravila sadri posveenje (predgovor) broj Dezagilje i osim toga:
1. Kratku istoriju masonerije od stvaranja sveta to jest istoriju zidarske vetine, uzetu iz esnafskih predanja:
2. Stare obaveze ili zakone (Old Chrges)
3. Opte (stare) odredbe sakupljene od strane broja gospodina Pajka, a kojima jedodato odobravanje.
4. Na kraju stoje jo etiri masonske himne.
Anderson nije pisao neku sasvim novu konstituciju: on je samo sakupio ve postojea pravila kao to se to delimino
vidi ve iz samog naziva knjige. Poneki paragrafi na primer IV i V imaju karakter isto esnafskih pravila, iako se
naravno, oni mogu tumaiti i u prenosnom smislu. Mnogi ak drugi paragrafi su morali biti izmiljeni od strane samih
reoganizatora masonerije ili su bili sauvani iz onog doba, kada su zidari svom zidarskom radu dodali i ideoloku
delatnost. Takvi su paragraf I (o Bogu i religiji) i 2. paragraf VI (kako se treba ponaati po svretku sednice u loi, ali
dok se braa nisu jo razila).
Findel u svojoj izdanoj dokumentaciji Istoriji Fran-Masonerije, odbacujui, kao to smo videli sa puno prava
verodostojnost legendi o poreklu masonerije od postanka sveta i dovodei ga od zidarskih esnafa, vrlo ubedljivo
dokazuje da su ve mnogo pre XVIII veka zidarska bratstva poela da neguju kod svojih lanova izvesne naroite
poglede i da su u loe poeli ulaziti ljudi potpuno strani zidarskoj vetini. Eto zato je sasvim mogue da su ideoloki
paragrafi Knjige Konstitucija bila zaista sastavljeni ne od strane Andersona, nego da su uzeti iz nekih mnogo starijih
izvori. Ali to jo ne znai da je on njih kopirao doslovce. Naprotiv moramo pretpostaviti da ti paragrafi, u sluaju da su
pozajmljeni iz starih vremena, svakako su bili ponovo redigovani od strane Andersona lino, ili zajedno sa drugim
pravcima loe. Da je Konstitucija bila podvrgnuta pravdi vidi se iz promena u redakciji pojedinih stavova. Tako je na
primer, prva dunost z prvom izdanju (1723. godine) bila navedena u jednoj redakciji,
a u drugom izdanju (1738. godine) u drugoj, a u potonjim izdanjima ponovljena prva redakcija koja je neto kraa, ali
po sadrini slina sa izdanjem iz 1723 godine.
Dunost u izdanju 1738 godine je isto tako neto kraa a pored toga i sa izvesnom promenom u svome smislu. Pri tom
dunosti I i VI sadre ideologiju masonerije u duhu bezkonfesionalnosti i internacionalizma i ispovedaju neku
"sveoptu religiju"(dunost VI). Pomenuvi da su se preanja vrmena zidari morali u svakoj zemlji drati religije
naroda, koji je tamo naseljen, pravila (obaveza I) govore da je "u sadanje vreme priznato kao korisnije da budu
obavezni da imaju samo onu religiju, u kojoj su saglasili svi ljudi i svoja lina miljenja ostaviti njima samim, to jest da
budu dobri i verni dunosti ljudi, ujedinjenja i sredstvo za stvaranje prijateljstva kod ljudi koji bi bez nje morali ostati u
stalnoj podvojenosti jedni od drugih" 14).
Takvi deistiki ili noahitski pogledi potpuno se slau sa duhom ranije pomenutih judaistikih organizacija kao poetna
faza miljenja, koja od hrianstva vode kabalistikim pogledima. Duh nove organizacije bio je isti kao i to kod
Hermetista, Templara, Rozenkrajcera, Moravske Brae i tako dalje. Samo to uenje ovih gnostiko-kabalistikih grupa
jo nije dovedeno do kraja u prvim trima stepenima masonerije. Ali slinost njihovog duha sa svima grupama, koje su
se u Evropi hranile iz jednog istog izvora judejsko-gnostike ideologije pripremila je na Zapadu teren za masoneriju i
ovim da objasniti njeno brzo irenje.

Brzina s kojom su se otvarale masonske loe po svim Evropskim zemljama svedoi takoe o tome, da 1717 godine nije
bila stvorena nova organizacija, ve je samo podvrgnuta reformi organizacija, koja je ve postojala u drugom obliku. Od
1717. godine do 1745. godine svega 18 godina loe su skoro svima Evropskim zemljama i to u: Engleskoj, Belgiji,
bivoj Austriji, paniji, Holandiji, vedskom, Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj, Danskoj i Norvekoj. U svima ovim
loama bila je primljena Nova Knjiga Konstitucija.
RAD ELIJASA AMOLA
U stvari ova reorganizacija sama po sebi nije ila tako brzo, kao to se o njoj obino misli iako se pie te u istorijskim
prikazima masonstva, koji poinju u njegovu istoriju od 1717. godine. Za ovaj posao trebalo je vie od 60 godina, a
inicijativa je kako tvrdi Sonije, poticla od rozenkrajcera, koji su doli do saznanja o neophodnosti nove organizacije za
sprovoenje kabalistikih naela u svetu. Zadatak njihovog osnivanja bio je stavljen u dunost nekom Elijasu Amolu
uenom arheologu, a prema reima Sonijea, Egiptologu i ueniku alhemiara (roen 1617. godine, umesto 1692.
godine).
Elijas Amol otpoeo je da priprema ujedinjenje zidara i rozenkrajcera. U tu svrhu je 16. oktobra 1646. godine stupio u
lou u Voringtonu kao "pripremljeni zidar", to jest kao lan korporacije zidara, koji uestvuje na njihovim skupovima,
ali ne i u zidarskim radovima. Postavi naskoro intelektualnim uitaljem ove loe, Amol je zajedno sa drugim
rozenkrajcerima otpoeo da provodi u delo projektovanu reformu. On je poeo da razrauje ispitni materijal za razne
stepene, unosei u njega sadraj, koji je postepeno otkrivao kabalistiko uenje.
Stepeni masonstva po njegovom projektu, trebali su da budu grupisani u skladu sa glavnim kabalistikim grupama, o
kojima je ve kod nas ve bila re, da bi se sauvalo njihovo idejno prejemstvo. Prva tri stepena trebala su da
odgovaraju bratstvu slobodnih zidara, stepeni od 4-og do 17-og zakljuio uzeti su od gnostika-rozenkrajcera, trea
grupa od 18-og do 30-og zakljuno uzeti su od templara i najzad etvrta grupa od 31-og do 33-eg stepena uzeta je od
alhemiara i trebala je da ujedini svu ovu komplikovanu graevinu. "Ali kae Sonije, malo je bilo ouvati sve ove
simbole, trebalo je nai neko Jevanelje, koje bi ih oivljavalo, davalo im klju i razmrsivalo im vor... Eto s tim ciljem,
Elijas Amol je prihvatio legendu o Hiramu i dao joj novu redakciju" 15). O toj legendi Sonije kae, da je ona postala
Stari i Novi Zavet, sinteza sunanih mitova Ozirisa i Mitre, moralnih predanja Eleuzisa, pouka Hriana, gnostika i
rozenkrajcera, postala je Bibliojom novih masona 16).
Amol nije doiveo ostvarenje svoga zadatka. On je umro ne etvrt stolea ranije nego to je njegov trud krunisan
otvaranje Velike Loe Londonske 1717. godine. Ovo otvaranje simbolizovalo je zakljuenje dogovora, ili kako to
naziva Sonije "konanog pakta" izmeu masona i rozenkrajcera 17) pri emu poslednji nisu ipak prekinuli svoje
odeljeno i samostalno postojanje kako o tome svedoi rozenkrajcerskog reda Vitemans.
MASONSKI STEPENI
Londonska Velika Loa ustanovila je kod sebe tri stepena dok je kotska Velika Loa, otvorena malo docnije, ovim
trima stepenima dodala jo trideset, kako je to projektovao jo Amol. Londonska Loa bila je otvorena na dan Svetog
Jovana istoga se prva tri masonska stepena nazivaju jovanovskim masonstvom a kotski ritual po vremenu svog
osnivanja esto se naziva nad Jevrejskim ili masonstvom kotskog obreda. Masonski stepeni dele se na grupe, koje
priblino odgovaraju, Amolovoj podeli. Prva tri stepena nosi pripremni karakter. Oni uvode masone u svet simbolike,
koji ima kao centar podizanje simbolikog Solomonovog Hrama.
Ovde simbolika najvie podsea na sredenjevekovna zidarska bratstva od kojih su uzeti i naziva prva tri stepena - egrt,
kalfa i majstor. Primanje u svaki nov stepen propraa se komplikovanim simbolikim ceremonijama.
Loe, poev od etvrtog pa do etrnaestog stepena nazivaju se "prevashodnim" ili "savrenim". Doktor Lerih s pravom
kae, da se zajedno sa prva tri stepena po svojoj sadrini mogu nazivati "judejsko zidarske" 16). Prema svedoanstvu
Sonijea stepeni od 4-og do17-og po Amolovom projektu trebali su postati stepeni "Izraelitski ili Biblijski" i uzeti su od
gnostika - rozenkrajcera 19). Po reima Leriha etrnaestim stepenom posveenja zavruje se judejsko-zidarski period
tumaenja masonskih stepena i za njim otpiinje period "Hriansko-religiozni". U stvari u njima naravno nieg
hrianskog nema, drugim reima ne vie nego li u filosofiji hermetista, rozenkrajcera, i njima slinih. Ukoliko se i
mogu tamo nai tragovi hrianstva, ono nosi nohaitski karakter i upereno je protiv Hrista kao Sina Bojeg, koji je
doao u telu.
Jedino je simbolik u glavnom iz epohe krstakih ratova 20). Po tumaenju Spnijea u ovim se stepenima poglavito
sugerira uenje o vrhovnom znaaju Razuma, posveenog Naukom u ivotu pojedinaca i drutvenom. Jedino se on
samo priznaje kao izvor otkrovenja 21).
Na taj se nain u tim stepenima lanovi loe obuavaju pozitivizmu i rue se u njima poslednji ostaci hrianskih
pogleda na svet. Sadraj radova u ovim razliitim pitanjima politikog karaktera i izgradnji savremenih realnih
politikih planova 22). U ovim stepenima sveani ritual obavlja se pri posveenju u 4, 13, i 18 stepen. U ostalim
stepenima znaci raspoznavanja rei i dodiri saoptavaju se kandidatima samo usmeno i pokazuju bez naroitih
ceremonija.

Poev od 19-tog stepena poinje takozvano crveno masonstvo. Masonski skupovi ovih stepena (od 30-tog zakljuno) ne
zovu se ve Loe nego areopazi. Sonije tumai da ovi stepeni imaju slinosti sa templarima. Oni imaju za cilj da naue
brob s "despotizmom", a isto tako da "obrauju umove da bi iupali " korov predrasuda i sujeverja, da ujednauju
strasti, interese, obaveze, dovodei u saglasnost obiaje, zakone, principe, da bi odgajili Harmoniju svuda i u svemu...
Oni moraju, najazad da naue iskustvo voenja naroda k progresu, da bi mogao sam sobom upravljati i doi
doshvatanja da Veliko Stvaranje na zemlji jeste beskrajni trud, podizanje Hrama koji se neprestano usavrava u obrazu
istinskog Boga, koji nije jita drugo nego isti Razum koji stvara kroz Svet 23).
Razjanjenjem istorijskog smisla ovih sveanih izraza moe se lako dobiti ako ih uporedimo s onim to sam ranije rekao
o pogledu na svet hermetista i remplara.
Tada se vidi, da u masoni u ovim stepenima daleko od toga da ue poklonjenu istinitom Bogu. Oni se klanjaju Razumu
koji se ovde naziva Bogom, oni se klanjaju samo eveanskom stvaralatvu, koje se osniva na gnostikom
kabalistikom dualizmu, koji negira Boga kao apsolutno dobro, ve priznaje dobro i zlo kao ravnopravne sile koje treba
dovesti u ravnoteu ne dajuu im pri tome da Dobro pobedi Zlo. Eto zato govorei o odgajivanju Harmonije, Sonije ne
spominje iskorenjivanje strasti, ak ni borbu s njima, ve samo dovoenje njihovo u ravnoteu. Naprotiv, mason mora
nemilice upati "korov predrasuda i sujeverja", to jest Hriansku veru i boriti se s "despotizmom", pod kojim se imala
u vidu monarhijska vlast. Ba u tome smislu tumai idejnu sadrinu ovih stepena. Doktor Lerih ih je sam u svoje vreme
proao. Po njegovim reima svoj period kotskog rituala smatra se kao period trijumfa sveoveanstva, njegove
prosvetljenosti i slobodoumlja, koji se postiu konanom pobedom masonstva. Kao predrasuda, po njegovim reima, po
shvatanju masona na ovim stepenima smatra se "vernost prema svojoj otadbini, svojoj naciji, vernost boanskoj religiji
i odreenom ispovedanju, vernost prema roenom narodu i briga o njegovom blagostanju. Masonstvo viih stepena
odbacuje i ismevajui rui ove predrasude utvrujui mesto njih:
Antinacionalizam, kultutnu i politiku vandravnost, religiozno slobodoumlje, marksistiki ateizam, apsolutni
pacifizam, koji ono propoveda meu narodima radi slabljenja patriotskog duha, zajedno s tim, masonstvom visokih
stepena propoveda ideje francuske revolucije s njihovom devizom, "Sloboda, jednakost i bratstvo", dopunjujui ih
idejama marksistikog socijalizma i narodnovlaa 21). Uglavnom tu se ve otvoreno obuavaju svom ovom
ruilakom radu masonstva, koji treba da prokri put buduem svetskom judejskom carstvu, koje ne moe biti drugaije
sazidano, do li na ruevinama Hrianskog sveta.
Vrhunac masonske hijerarhije sainjavaju poslednja tru stepena grupu koje Sonije naziva "sinom Alhemiara". Ovi su
stepeni sinteza svih drugih stepena. Od masona 33 stepena, brae Saveta Vrhovnih, obino se obrazuje i vodei organ
masonstvo za dotinu dravu. Meutin ne ulaze svi masoni 33 stepena u sastav lanova ovog organa, ve samo oni koji
budu pozvani.
Takvo je ustrojstvo masonskih loa "Drevnog i primljenog kotskog obreda". No postoji i drugi rituali koji se razlikuju
jedan od drugog ponajvie brojem stepena. Tako na primer neki od njih broje ak do 95-97 stepena (u Americi) a
poslednjih decenija poeo je da se iri sistem od osam stepena pri emu su ipak prva tri stepena u sistemu jednaka.
BORBA RAZNIH SISTEMA
U veti sa stepenima morama ovde da kaemo poneku re o borbi razliitih sistema, koja je uzela tolikog maha naroito
u prvom stoleu postojanja masonerije. Tad su se esto estoko prepirali o "istinitom" i "neistinitom" slobodnom
zidarstvu i o tome ukoliko su razni sistemi zaista stari i autetntini.
Mislim da ovim sporovima ne treba davati veliki znaaj, jer su oni samo plod sasvim prirodnih tekoa pri spajanju
razliitih tajnih organizacija, od kojih je svaka ve imala svoju tradiciju i istoriju. Masoni plavih stepena mislio je
ponekad da primanje visokih stepena od templara sa njihovim stanizmom ili od rozenkrajcera sa njihovim kabalistikim
misticizmom ne moe biti u skladu sa deizmom prvih triju stepena. Matematika su i jedna i druga i spor po pitanju koja
je od njih prava bio bi smean.
Uostalom s gledita formalno-istorijskog naravno da su bili u pravu oni koji su tvrdili da templari ili rozenkrajceri nisu
masoni. Ali i sada loe ni izdaleka nisu isto to i zidarski esnafi srednjeg veka. One nisu autentinije slobodno zidarstvo
nego li masonerija viih stepena. Zato sporovi plave masonerije sa ponekim sistemima viih stepena nisu ili ispod
povrine i stoga nisu poljuljali zgradu slobodnog zidarstva, nego su samo pomogli da se ono oslobodi od zaista tudjih
elemenata. I samo se Engleska Velika Loa neto promenila u toku vremena i zvanino je sklopila savez sa takvim
velikim loama o kojima Findel pie da one "stoje na sasvim drugoj osnovi, imaju druge ciljeve i nisu u stanju da
dokau zakonitost svoga pstojanja" 25).
G L A V A IV
JEVREJSKI BARJAK ENGLESKE LOE

Onima koji su bili na anti-masonskoj izlobi u Beogradu, svakako je moralo pasti u oi izobilje jevrejskog elemanta u
ornametici loe. Ovde su bile prikazane dve loe - beogradska i engleska, zaplenjena na ostrvu Nju Dersej,
okupiranom od nemake vojne sile. Beogradska loa orientisala se prema Parizu, ona je bila najtenje povezana sa
takozvanim "Velikim Orijentom" (to jest sa glavnom loom) Francuske. Engleske loe imaju svoj sopstveni centar i
zatitnici masonstva obino ukazuju na to kada tvrde da je englesko masonstvo tobo sasvim drugog karaktera nego li
francusko. Govore da francusko masonstvo odista nosi anti-hrianski karakter, a da je englesko sasvim druge vrste. U
stvari mi u engleskoj loi ne vidimo nikakvih hrianskih simbola, ve naprotiv isto takvo obilje jevrejske simbolike,
kao i u beogradskoj loi. I sam barjak engleske loe, koji visi zidu do stepenica, ukraen je istim jevrejskim zvezdama,
koje preovlauju u ornametici jugoslovenske loe.
U jubilarnom zborniku jevrejskog reda Be ne Beret (od 1902. godine) neki Gustav Karples ovako govori o vezi
masonstva s jevrejstvom:"Ideja masonstva rodila se u nedrima jevrjstva... znaajniji deo masonskog rituala vodi poreklo
od zidanja Solomonovog Hrama, a rei i oznake veinom su uzete iz jevrejskog jezika".
No ma kakvi bili rituali loa, zajedniki su im svima kako ciljevi, tako i osnovna simbolika. Nikakve sumnje nema da
sve loe imaju zajedniko vrhovno rukovodstvo.
O tome svedoi jedinstvena taktika masonskih oka u razliitim dravama i podudarnost u celom svetu njihova rada na
ostvarenju takvih ciljeva kao to je na primer stvaranje Drutva Naroda, nastojanje da odre njegov autoritet i da raire
njegova prava.
FIKTIVNE VOE MASONERIJE
Ali kad bi smo hteli traiti masonske voe, treba imati u vidu da se visoki poloaji u grupi istinskih voa masosntva
esto ne podudara sa poasnim poloajem u loama.
ak ni poloaj velikog majstora Velike Loe ne slui kao jo jedan dokaz toga da dotino lice ima stvarno najveu
vodeu ulogu izvan sveanih ceremonija. Naprotiv masoni 32 i 33 stepena obino ne igraju u loi nikakvu za masone
niih stepena vidljivu ulogu, a na poloaj velikog majstora esto dovode ljude nieg posveenja, koji po svome
drutvenom poloaju ili bogatstvu mogu biti od koristi redu. Postoje i lica podignuta na visoke stepene takorei honoris
causa a koji u stvari ne raspolau ni znanjem, koje bi odgovaralo njihovim stepenima, niti ma kakvom stvarnom vlau.
O takvom poloaju nominalnog poglavara loe je 1821 godine Kueljev, koji je kao blizak ovek Caru Aleksandru I
istaknut na poloaj Velikog Majstora - Zamenika Velike Loe "Astreja". Kueljev je bio mason malog posveenja, on je
iskreno mislio da masonstvo mora da slui Hrianstvu i Monarhiji. Uskoro on je opatio da u loama dobija jak uticaj
sistem sledujui kome, kako on pie u referatu Caru Aleksandru I, "mogu iz Hrianstva prelaziti u deizam, iz deizma
pasti u materijalizam i najzad u Ateizam" 1).
Saoptavajui u prvom svom referatu Caru o dobronamernim instrukcijama koje je dao loama Kueljev uskoro posle
toga poinje da se ali na svoje bezvlae. "Veliki Majstor, pie on, budui glavni lan (najvie masonske uprave), i
imajui samo jedan glas nije i ne moe da bude onaj, koji upravlja velikom loom, jednom rei, on nije ni radi ega
drugog, nego kako se ini, samo radi spoljenjeg izgleda imenovan za poglavara ili naelnika saveza, to jest da bi on bio
poverenik i izvrilac njihove volje i da nema nema nad njima nikakve sile ni vlasti da ih dri u zakonskoj zavisnosti,
potrebnoj poslunosti i u udaljavanju od svakog samovlaa i da jedino on pred vladom odgovara za sve njihove
nerede" 2).
Kueljev nije mogao da se pomiri s poloajem fiktivnog poglavara Velike Loe, koji je imao samo poasno zvanje, a
nikakvih prava.
U stvari radom loa rukovode nevidljivi zapovednici.
KAKO SE RADI U LOAMA
U emu se sastoji rad masonskih loa? On se sastoji pre svega u izgraivanju slobodnih zidara. U primanju njihovom za
to oni najpre nesvesno apsorbuju u sebe judejska shvatanja, a zatim da po svojim shvatanjima postanu judeji - nohaiti.
Ne zove se uzalud jedan jedan od stepena (21) - Noahit ili noahitski Patriarh. Jedan engleski pisan ovako se
izrazio:"Mason je vetaki Jevrejin, ako naravno nije on to ve po roenju".
Stvaranje takvog vetakog idova jeste pravi cilj masonskih loa u odnosu prema svojim lanovima. Masoni moraju
postepeno i navidljivo za sebe da usvoje judaizam s tim da bi u viim stepenima postali svesno judejski prozeliti i
pioniri svetskog jevrejskog carstva. Kada masona primaju u lou koa egrta njemu se p masonstvu i njegovim ciljevima
daje pojam, koji ima malo zajednikog sa stvarnou. Samo po meri usvajanja masonske ideologije s njegove strane,
postepeno pri privoenju njegovom iz stepena u stepen, pomalo se otkriva za njega zavesa putem sve otvorenijeg
razjanjenja stvarnog smisla razliitih ritualnih simbola.

Findel u sovoj Istoriji izmeu ostalog navodi odlomak pisma jednog masona, objavljenog u listu Freimaurezeilung za
1848 godinu u kojoj potkrepljuje ovo tvrenje.
U tom pismu pie:" Priznajem vama kao bratu, da je esti stepen napravio od mene boljeg hrianina, nego to sam
okada bio, ali sedmi stepen vie je izbrisao nego li pojaao te utiske ako bi se moje oseenje ukratko definisalo, - iz
jeeranjeg hrianina napravili su viteza hrama, koga su obavezali da on ne postane ni papa, ni kardinal, koji ne bi
imao nikakvih veza sa Maltekim vitezovima i tako dalje"3.) Izgleda da su se u ovom sluaju suvie pourili sa
uzdizanjem dotinog masona na sledei stepen usled ega je velika razlika uenje u estom i sedmom stepenu izazvala
kod njega zabunu. Svako uzdizanje masona iz stepena u stepen priprema se besedama u skupovima loa, izbororm
literaure, koja mu se daje na itanje a isto tako u linom optenju brae vieh stepena sa njim. Rad u loama to je pre
svega neprstano vaspitavanje njenih glaenja grubog i bezlobinog kamena zato da bi on mogao biti upotrebljen za
gradnju simbolinog Solomonovog Hrama, a u stvari judejskog carstva.
U tome se i sastoji znaaj ova dva kamena, koji lee u loi - jedan bezoblian a drugi uglaan. Tamo vode i
komplikovani tiruali sauvani u toku mnogih godine. Oni vezuju savremene masone za judaistiki rad minulih vekova,
priuavajui ih odreenoj disciplini i potovanju brae, koja stoje na jerarhijskim stepenicama iznad njih, kao onih koji
raspolau nekim viim znanjima. Rituali postepeno sputaju oveka u same dubine srednjevekovnog kabalistikog
tamnog sveta a skupovi loa izrauju od njega bezbonog radnika prilagoenog reavanju savremenih zadataka u duhu
potrebnom za ciljeve svetske judejske zavere. Konzervativnost u ritualima svedoi o tome da se modernizam masonstva
organizuje metodama rada spolja, a da njegovi krajni ciljevi ostaju ne promenjeni iz stolea u stolee.
LEGENDA O HIRAMU
Da bi smo pokazali primer kako se postepeno otkriva masonima stvarni pogled na svet njihova bratsva ukazaemo
tumaenjem stare masonske legende o Hiramu.
Sadraj ove legende je ukratko sledei:
Adoniram ili Hiram bio je potomak Kajinov, koji je prema predanju poticao ne od Adama, ve od Lucifera. Njemu je
Solomon poverio graenje velianstvenog hrama.
Sve koji su radili na graevini, Hiram je podelio na uenike, pomonike i majstore i svakom od ovih stepena on je dao
simboliku re to jest parolu. Svaki je dobijao platu prema svome naimenovanju, a da se Hiram ne bi prevario pri
obraunu, morala su mu se apnuti na uho re odreena pri naimenovanju. Da bi dobili veu platu tri pomonika ree da
iznude od Hirama re majstora. Oni ga opkolie i izjavie mu svoj zahtev, no on ih odbije. Ozlojeeni njegovim
odbijanjem oni mu nanee nekoliko udaraca onim istim alatom koji su imali u rukama. Hiram je bio ubijen no s njim je
izgubila snagu i re majstora, jer nije bilo poznato da je njegovim ubicama polo za rukom da je doznadu.
Ubice zakopae njegovo telo na grobu na kome je nikao bagrem. Dalje legenda pria kako je bilo naeno Hiramovo telo
i kako su bile kanjene njegove ubice.
Za vreme itanja legende od strane besednika u ritualu posveenja za majstora, izvodi se i pantomima praena
muzikom, koja predstavlja sve to pria besednik. U trenutku prianja o ubistvu Hirama kandidatu zadaju udarac u prsa
estarom, a zatim ga lagano udaraju ekiem po elu i u isti mah braa koja stoje okolo kandidata koji se posveuje,
hvataju ga i meu u sanduk, koji stoji ispred loe. Oko sanduka se izvodi mistiko putovanje traenja tela ubijenog
Hirama. Posle treeg putovanja, sanduku prilazi majstor koji priprema i oba nadzornika. Majstor koji priprema i
nadzornik pokuavaju da podignu posveenog iz sanduka, ali im to ne polazi za rukom. Najzad se prima toga sam
majstor stolice, kao poglavar loe i podie umrlog ne reima, ve na isti nain, kao to je bio ubijen Hiram, to jest
dodirom ekia. Prema legendi kad su po naredbi Solomonovoj traili telo Hirama, majstori bojei se da je prastara re
majstora ve izgubila znaaj postavi poznatim pomonicaima, ree da zamene ovu jer Jahve - prvom rei koja se
izgusti kada budu nali Hiramovo telo.
Podiui kandidata iz kovega majstor stolice izgovara re "mak benah" - to znai "Meso se od kostiju odvaja".
Karakteristino je da se ime Boga ivoga zamenjuje oznakom trulenja. U tome se manifestuje Jevrejski protest protiv
hruanskog dogmata o vaskrsenju.
Koga simbolizuju Hiramove ubice, prema kojima se novoposveenom majstoru sugerie negodovanje i mrnja?
Ispoetka mu tumae da graenje hrama oznauje ustrojstvo masonskog raja na zemlji. Tome toboe smetaju predrasude, gruba sila i samovlae, koje i predstavljaju ubice Hiramove. Uopte, posveenom na stepen majstora
nastoje da daju takvo nevino objanjenje legende, da se potpuno baca u zasenak njen luciferov sadraj.
U daljim stepenima daje se postepeno ve dugo objanjenje: kako tumai veliki poznavalac masonstva Filosofov 4)
smrt Adonirama, kao glavnog zidara Solomonovog Hrama - to je pad starozavetnog judejstva tri judejska radnika, koja
su umrtvila Hirama - to su tri Isusova uenika, koji su po svedoanstvu Svetog Pisma rairili vest o vaskrsenju Hrista,
raspetog od Judeja; znak uasa, pomou koga poznaju jedan drugoga majstora reda, to je izraz prekrivene osvete
ubicama Adoniramaovim, koja se predaje iz roda u rod; radosni uzvik pri prizoru oivljenog lea - simbolizuje trijumf
drevnog judejstva nad hrianstvom, iji se pad pod judejskom planu mora izvriti preko samih Hriana 5).

Izgleda da i redakcija legende o Adoniramu nije jednaka za razne stepene, to jest u niim stepenima ona se navodi
skraeno. Ona njena redakcija, koju po knjizi grofa Le Coutel de Canteleu navodi u svojoj knjizi "Velikove Malom" S.
Nilus i odande uzima Bostuni 6) skoro je identina sa redakcijom u knjizi Gekertrona "Tajna drutva sviju vekova i
sviju drava", sli se razlikuje mnogo od nevinije redakcije, kojom su se sluili drugi antimasonski pisci. Uostalom
moda su je oni izlagali po pitanjima prema sadraju legende koja se pitanja postavljaju kandidatu pri posveenju u
stepen majstora. Ova pitanja i odgovori tiu se pojedinih podrobnosti legende, koji se vie odnose na spoljanji
masonski ritual nego na osnovnu ideju koju ona sadri. Na taj nain panja onoga koji se posveuje skree se s te
osnovne misli.
Redakcija grofa Kutelma i Gekertrona toliko je otvoreno i izrazito satanskog karaktera, da se nesumnjivo ne moe itati
u celini prilikom rituala kod treeg stepena masonstva.
Istina je da veliki poznavalac masonskog rituala kao to je Tira Sokolovska, priajui o ritualu posveenja u prvi stepen
majstora kod ruskih masona, izlae ovu legendu u mnogo nevinijoj redakciji, izbacujui sve to se tie porekla od
potomaka Kaina i posinjenja od strane avola 7). I Gekertron jasno svedoi da su tumaenja simbola u stepenu majstora
nepotpuna i kae da se legenda Hirama tumai u pravom smislu samo u stepenu Kraljevskog Luka:"Re majstora je bila
izgubljena usled ubistva Hirama, ova re se nae u stepenu "Kraljevskog Luka" 8). Ovo je vrlo vana i u ovom stepenu,
jer oblika simbolizma je ba mogunost sve dubljeg tumaenja otvoreno bogoboratvo masonstva u vidu huljenja
Spasitelja otkriva se samo pri posveenju u osamnaesti stepen, legenda o Hiramu dobija potpuno jasno tumaenje tek u
tridesetom stepenu.
U svakom sluaju nesumnjivo je da se smisao i znaaj legendi o Hiramu u raznim stepenima objanjava razliito i sve
dublje, slino tome kao to se i ostali simboli postepeno razjanjuju masonima, otkrivaju pred njima sve dublje ponore
bezakonja.
Tako se i Hiram koji se u poetku predstavlja samo kao neimar Solomonovog Hrama, prikazuje dalje kao neto mnogo
znaajnije i oliava u sebi iskonsku emancipaciju oveka ne kao Bojeg stvora, ve kao samostalno tvorako naelo.
Kao to se vidi iz mistikih predanja, koja navodi Sonije i njihovih tumaenja koja su opet zavijena tajnom uslovnih
izraza i pojmova vezanih za kabalistikom ideologijom, Hiram se pokazuje ne samo u svojstvu genijalnog neimara, ve
kao neko boanstvo ija simbolika legenda ili drama mora postati "opti Zavet za sve Neimare Hramova koji vre
svoju misiju po celom Svetu". Po tumaenju Sonijea Hiram je za stare posveene zidare bio veliki arhitekta Hrama
oveanstva... To je bio on, koji je pomou kompasa, ravnala i viska, sagradio najkolosalniji spomenik svih vekova,
Piramidu oveanstva za koju zidana piramida Gizeha bee samo masonsko tumaenje. Hiram je bio ne samo trudbenik
na polju umetnosti i zanata, ve je sem toga i izgraiva ljudi, posvetitelj koji je nauio svoje drugove tajanstvenim
simbolima i da izgovaraju tajanstvenu re Vood-Eva. U njegovim reima sve je bilo sjedinjeno u jedno, jer je on bio
vaploenje same rei ivota, koja stvara Hram Vasione... I uenici, pomonici i majstori proglasie ga svojim ocem,
svojim Bogom, jer je on bio idealni izraz velikog Iskustva graenja. Hiram nije bio niko drugo nego Ram, koji ui svoj
narod Tajni Zvezda, koje emaniraju iz Piramide i koji stvara Svetsku Imperiju" 9).
U potonjoj masonskoj legendi lik Hirama, koji ovaplouje u sebi stvaralako oveanstvo i u kome se to oveanstvo
obouje, zamenjujui Boga istinitog, spaja se s linou Hirama Abifa graditelja Solomonovog Hrama no posveeni
masoni u viim stepenima zna kakvom ga preobrazu uvodi ovaj legendarni arhitekta. U masonstvu se duhovno
sjedinjuju s njim, posveuju se tome liku i toga se masoni nazivaju "udoviina deca", imajui u vidu Hiramovu udovicu.
Svaki od njih mora biti njegov sledbenik, njegov nastavlja u graenju hrama bezbonog oveanstva. Stoga je i
mogue slivanje lika Hiramov s likom aka de Moleja, poglavara templara, koji se simbolizuje u ritualu posveenja u
30 stepen, po ijem dostizanju mason se smatra kao onaj koji je dobio puno posveenje i koji zna "Kraljevsku
umetnost" kako su nazivali drevni zidari vetinu podizanja velikih graevina. Kao olienje oveanstva, koje ubijaju tri
naprijatelja - Hrianska Crkva, dravna vlast (naroito monarhina) i despotizam masa, slui u ovom ritualu Hiram
Abif, koji u isto vreme predstavlja i aka de Moleja, pogubljenog na sudu papinom i kraljevom. injenica da u njihovu
ulicu masonstvo proslavlja graditelje novog judejsko-masonskog sveta izlazi i iz uporeenja Napoleona s legendarnim
Ramom, koje ini Sonije, govorei o tome da je na njega kao na graditelja takvog sveta s nadom gledalo masonstvo.
"Sve fran-masonstvo, kae on, polagalo je u njega nadu, jer je Napoleon budui kako govore posveen u istoriju
prolosti od strane jednog kabaliste, sanjao o uspostavljanju Svetskog Saveza Naroda istim ciljem se on, novi Ram
uputio u Egipat, gde upravo nije imao protiv koga da se bori, ali gde su se uzdizale uvene piramide kao senke iezlog
Zlatnog Veka... Tada bi se on vratio kao Mesija i ponovo uspostavio Piramidu naroda" 10).
Napoleonov biograf Loren de l' Ardee doista govori o slinim njegovim sanjarijama u Egiptu. Ponjegovom
svedoanstvu Napoleon je docnije priao sledee o ovom vremenu:" Ja sam tad osnivao religije, ja sam video sebe na
putu u Aziju, na slonu, s almom na glavi, s novim Koranom u ruci, koji bih stavljao po svome... Pariz bi postao
prestonicom Hrianskog sveta i ja bih rukovodio religioznim ivotom celoga sveta isto tako i politikim" 11).
Odatle se vidi da je neposredan oseaj prostog ruskog naroda, koji je Napoleon nazivao Antihristom, bio veoma blizak
istini. Meutim Napoleon je odustao od o ve misije. "Ali Napoleon je obmanuo masonske nade, kae Sonije. Prljajui
svoju grandioznu zamisao on je ushteo da progoni Posveene, koji su mu prebacivali njegovu krivicu" 12).

Odatle vidimo kakvome krugu pojmova postepeno dovodi masona legenda o Hiramu, koja mu je prvobitno prikazan
kao nevini spomenik istorijske veze izmeu savremenih slobodnih zidara i zidara Solomonovog Hrama.
NOHAITSKA RELIGIJA MASONERIJE
Ovde e biti umesno da se zadrimo na pitanju o tome kakvu religiju ispoveda masonstvo. Po tome pitanju postoji
veoma interesantan lanak velikog i ozbiljnog masonstva Nikolaja Skrinkova, o kome je ve kod nas bila re u vezi s
njegovim prevodom iz knjige Pajka. Ovaj se lanak zove:"Religija fran-masonstva". U tome lanku, mahom na osnovu
knjige Pajka, Skrinkov potpuno pravilno upoznaje itaoce sa sutinom masonskih verovanja, koja obouju oveka i
razjanjuje koren neprijateljstva masonstva prema Hrianskoj religiji.
Skrinkov ispravno zakljuuje da religija masonstva moe biti definisana kao panteizam, sveoboenje. Ujedno s tim Bog
je po uenju masona, praizvor dobra i zla.
I dobro i zlo kao to sam pre rekao upoznavajui itaoce sa sutinom viih stepena masonstva, poev od 19-og nisu
apsolutni, ve relativni i ine ravnoteu jedno drugom.
oveanstvo se pak priznaje ne tvorevinom, ve emanacijom boanstva dakle Boanskin po samoj svojoj prirodi i ni u
emu nije inferiornije od boga, koji se javlja kao neto apstraktno i bezlino 13). To je otvoreni kabalizam.
Ipak iako lepo izlae sutinu masonske religije, Skrinkov ne ocenjuje dovoljno njen Jevrejski karakter i izmakla mu je
tedencija masonstva k onome, to je sada uobiajno nazivati ekumenizmom, to jest vaseljenskim jedinjenjem svih
ispovedanja. Istina takozvani Ekumenski pokret ima zasad u vidu sjedinjenja samo Hrianskih ispovedanja, ali u to
jedinstveno ulaze i takva ispovedanja, koja poriu Boanstvo Isusa Hrista.
Granice ekumenistikog pokreta, pie jedan od njegovih ideologa profesor L.Zander, vrlo su neodreene jer ako u
pojedinim svojim delovima on ima prezumpaciju o visokom stepenu dogmatikog sadraja i crkvene odgovornosti, u
drugim sluajevima jedini kriterijum za pripadanje njemu jeste samo elja za ueem u stvari, koja nosi ime Hristovo.
Usled toga sastav lica, koja uestvuju u ekumenistikom pokretu, je vrlo aren i prilazei njemu mi moramo biti
spremni da sretnemo tamo ne samo pravoslavnog jerarha, engleskog episkopa i protestantskog pastora, nego i
predstavnika leberalne teologije, koji ne veruje u boanstvo Isusa Hrista, unitarija koji odria dogmat o Svetoj Trojici i
kvekera, koji uopte ne primaju nikakve crkvene ustanove 14).
Interesantno, da je Edmond Fleg, koji je iz rimokatolike vere preao u judejstvo i bio poet idejama o znaaju
nohaizma, probao da stvori pokret slian ekumenikom pokretu. On je izmeu katolikog svetenstva naao linosti
koje su prihvatile tu ideju. Tada (1905. godine) uspeh ovog pothvata omela su nareenja pape Pija X, koji su ve prili
Flegu bili su primorani da se odreknu saradnje sa njim 15).
Pomou masonerije takav se pokret ipak dosta proirio.
im se izvodi ujedinjenje u molitvi u smislu minimuma dogmatske saglasnosti, to se u budue ne iskljuuje naelno
mogunost isto takvo jedinjenja s nehrianskim religijama, to se ve vie puta deavalo u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, gde su bili mnogobrojni sluajevi zajednikih molitva Jevreja, protestanata i katolika 16). Pa i mnogobrojne
organizacije koje pripadaju ekumenikom pokretu kao to su Federalni Savet crkava Hrista u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, Hrianski Studentski pokret i Svetski Savet za rad prijateljstva pomou Crkve imaju veza sa organizacijom
"Udruenje Vera" (Fellowship of Faith) u koju ulaze mnogobrojna Jevrejska, socijalistika i komunistika drutva i
savezi na primer organizacija Cionista, Anglo-Jevrejsko drutvo, Prijatelji Sovjetske Rusije, Drutvo za kulturne veze
sa Rusijom i druge i nekoliko masonskih loa 17).
Masonstvo uvek titi svaki interkonfesionalni pokret i u tom sluaju ono se rukovodi ne samo namerom da oslabi
Crkvu, iskorenjujui svaki dogmatizam, ve i dubljom milju koja istie iz judejsko-gnostike ideje tome da se oko
Izrailja moraju ujediniti sve religije osloboene od najosnovnijeg sadraja svojstvenog svakog od njih i koji ih stavlja u
protivurenost judaizmu. Sonije slino drugim mistiarima-kabalistima pripisuje Mojseju uenje o Bogu iz koga
direktno izlazi najkrajnji interkonfensionalizam. "Orfej se, pie on, obratio umetnosti. Mojsej je reio da se obrati
Razumu. On je otkrio Piramdu u svoj njenoj golemoj apstraktnosti, no umesto da odboji Vood od Eve duh i Materiju, on
ih je sjedinio u jedan princip, koji je bio Jahve.
Zatim, da bi vratio znanje Piramidalnom Jedinstvu, on je sjedinio u Jahve u sve druge bogove i Jahve je postao
"Elohim", to jest "On - bogovi". Jahve Elohim bio je dakle simbol cele Piramide, re ivota, koju otkriva svet veliki dah
koji emanira nepronicljivi " En sof " 18).
Na taj nain Jahve - Elohim po shvatanju masonskog kabaliste ovaplouje u sebi sve religije. Sve se religije u ovom
"Piramidalnom Jedinstvu" sjedinjuju u jednu talmudsku religiju nohaizma, o kome je ve bila re. Takvoj jednakosti
znaenjareligije postepeno ui masona sva masonska istorija simbola, koja iz uzima iz najrazliitijih religija i svodi ih u
jedno na osnovu kabale.
Znaajno je da se u izdanju Masonskih Pravila (Old Charges) iz 1738. godine u prvom paragrafu ili prvoj obevezi (O
bogu i religiji) masonska religija otvoreno definie kao nohaitska:" Sam poziv obavezuje zidara, kao istinitog potomka

Noja da bude posluan moralnom zakonu..." Dalje se masonu nareuje da ispoveda samo onu religiju u kojoj su
saglasni svi ljudi i govori se da su "oni svi saglasni u trima velikim takama Noja".
Ovde moramo da se setimo uenja rabina Benamocega, o kome smo govorili u poetku. Benamoceg je tumaio da se
naohaitska religija svodi na uvanje prirodnog moralnog zakona ali ne kao obinog ploda oveanskog razuma nego
kao uenje otkrivanja. Nazivajui takvu religiju deizmom, Benamoceg vie puta podvlai da osim priznanja naroitog
poloaja Jevrejskog narodaostali dogmati mogu ostati kod nohaita najrazliitiji. U stvari to je religija sa minimalnim
obaveznim dogmatskim zakonima u kojoj se svi dogmati (osim vere u pretpostavljenost judeja) priznaju za beznaajne.
I cela masonska pravila o religiji, kao u redakciji 1738 godine tako i drugoj redakciji koja ne pominje Noja ostaje
nesumnjivo nohaitska. Slobodni zidar ne sme biti po pravilima "ni tupoumno bezbonik, niti sladokusac koji nema
nikakve religije". Sva se religija ograniuje time to masoni moraju biti "dobri i lojalni ljudi ili ljudi sa au i poteni,
ma kakvim se imenima razlikovali". Dakle sve se ograniuje moralnim zakonom, koji nije osnovan ni na kakvom
apsolutnom temelju kako slobodni zidar prema pravilima ne sme biti "tupoumni bezbonik". Religija sa ovog gkedita
postaje utoliko bolja ukoliko je ona primitivnija i ukoliko su manje njene pretenzije na uvanje apsolutne istine. Ali zar
se moe izmisliti neto protivnije od nohaitske religije koji joj daje rabin Benamocer? S druge pak strane izjednaenje
nohaitske religije se deizmom potsea na izjavu, koju je jednom prilikom uinio Hajne, naime da su svi testisi, stvarno
Jevreji 19). to se tie borbe sa dogmatizmom, ona dobija izraza u VI obavezi istih masonskih pravila gde se
reformacija Crkve u Engleskoj naziva "poboljanjem crkve u Britaniji". Kao rezultat te reformacije javila se Engleska
crkva koja se odlikuje arenilom dogmatskih uenja u njenoj sredini. U njoj se jedno vremeno nalaze ortodoksalni
Episkop Gor i modernista Episkop Barns, koji ne veruje u boanstvo Isusa Hrista. Takva je crkva u kojoj je naroito
raireno slobodno zidarstvo iji je svetenik Anderson bio sastavlja masonskih pravila, a arhiepiskopi Kenterberiski
esto puta su zauzimali mesta u masonskoj jerarhiji.
TRI VELIKE TAKE NOJA
Celokupna masonska istorija simbola, koja njih sakuplja iz najrazliitijih religija i koja njih ujedinjuje na temelju kabale
ui masona da se odrie postojee religije u ime "sveopte religije buduih vremena", to jest nohaizma, u kojem se kao
glavna osobina javlja ispovedanje da su judeji izabrani narod. Jednu aluziju u tom smislu nalazimo u ve pomenutim
masonskim previlima iz 1738 godine. Tamo se pominju "tri velike take noja" kakve su to take?
U biblijskoj prii o Noju postoji samo jedno mesto, koje se moe nazivati "tri take" to je njegovo proroanstvo o
svojim sinovima i ree:"Proklet da je Hanan i da bude slugama brae svoje"! I jo ree:"Blagosloven da je Gospod Bog
Simov, i Hanan da mu bude sluga. Bog rairi Jafeta i da ivi u atorima Simojevim, a Hanan da im bude sluga!" (Iz
knjige Mojsje strana 9, 20-27).
Prema hrianskom tumaenju proroanstva o Jafetu "useljavanje u atore Simove" jeste pretvaranje crkve u novo
zavetnu, u kojoj se ujedinjuju svi narodi (Efes. 2, 12-14;3, 6). Ali s gledita talmudistikog judejskog mesijanizma,
prema kojem Mesija jo nije doao "useljavanje u atore Simove" moe biti shvaeno kao prikljuenje drugih naroda
Jevrejima u svojstvu prozelita-nohaita.
Vrlo potovan od strane Jevreja filozof Herman Kogen (od 1841. do 1918. godine) ui da je "savez sa Nojem" samo
primitivan predistorijski period u istoriji oveanstva.
Meutim "Mesijanska istorija oveanstva" poinje na Sinaju i u temelju te istorije nalazi se ujedinjenje sviju naroda sa
Jevrejima na elu 20). Drugi pisac, isto tako Jevrejin povodom rei Noja koje on navodi u redakciji "Bog da rairi
Jafeta" navodi staro tumaenje tog teksta koje se satstoji u tom da e Bog ulepati Jafeta time to e deo njegovih
potomoka prei u judejsku veru 21).
Eto takvu nam tajnu otkrivaju masonska pravila iz 1738. godine u poreenju sa talmudistikim uenjem o nohaizmu.
JUDAIZAM ENGLESKE MASONERIJE
Zatitnici masona moda e mi odgovoriti da se nohaotsko-judejske obeleje tobo moe nai samo kod jednog dela
loe, a da je na prime engleska masonerija sasvim druga, da je ona hrianska. Masoni se esto puta i to odavno brane
od svojih neprijatelja tvrenjem da njihovim loama pripadaju episkopi. Tako je na primer engleski svetenik mason
Ozmod Dekejn (Osmond Dakeyne) branei masoneriju od poznate knjige edinburkog profesora Robimzona, "Dokazi
zavere" (Proofs of a Conspiracy) u svom govoru na masonskom skupu u Linkolnu 9. maja 1844 godine izmeu ostalog
rekao:"Jesmo li nevernici?
Arhiepiskog od Kentenrberija, primas Engleske je slobodni zidar i bio je jednom majstor Bristolske loe! Ali ja ne
moram da se zaustavljam na ovim stavovima;no svakako ni ja niti moja braa svetenici koja su pored mene ne bi bili tu
kada bi protiv nas mogla biti podignuta takva optuba" 22). Ali u stvari takva injenica ne ini loe hrianskim a samo
pokazuje da pripadnost tih episkopa i svetenika hrianstvu jeste ili neki nesporazum ili plod lukavstva. O tome
ubedljivo svedoi jedno pismo objavljeno u asopisu The Church Times od 21 juna 1929 godine, a koje je napisano od
strane jednog engleskog svetenika, u ijoj je crkvi bila prireena jedna masonska sveanost. To pismo navedeno je u
brouri grofa J.Grabbe o Engleskoj Crkvi 23).

"Program (sveanosti) nije bio saopten unapred pie svetenik, i ja sam primetio da je on bio isto teistiki i da je ime
Gospoda naeg bilo briljivo izostavljeno. Ja sam pisao sekretaru pitajui ga, ne bili se mogle uiniti izvesne male
promene, ali oni nisu mogli izai u susret mojoj elji, iako su pokazali razumevanje za moje tekoe i bili su sa mnom
vrlo ljubazni. Ja sam isto tako napisao Episkopu da bih mu saoptio svoje sumnje i upitao ga za savet. On mi je
savetovao samo, da u sluaju da ja ne nalazim to sluenje moguim da bih odmah o tome izvesti Red kako bi slobodni
zidari produili svoja nastojanja.
Na kraju sam odluio da poto episkop i nekoliko svetenika-lanova Reda moraju biti prisutni, a osim toga da su se
ovakvi skupovi ve sastajali vie puta, ja ne smem to ometati.
Sluenje je bilo ostvareno i ja sam dobio vrlo ljubazna pisma od Reda, ali moram priznati, da celo to vreme ja nisam bio
ni malo sretan. Ja sam nekako oseao da ova stvar nije bila dobra, da nismo sauvali vernost Gospodu naem Isusu
Hristu.
Ime Gospoda naeg nije bilo ni jedan put pomenuto sem u istorijskom smislu u jednoj reenici, kada je episkop
pomenuo posetu Kraljeva Detetu Hristu u Vitlejemu. Mi smo bili blagosiljani od strane Hrianskog Episkopa sa
hrianskog oltara u ime "Boga Avrama, Isaka i Jakova", dok je ime Boga i Oca Gospoda naeg Isusa Hrista bilo
izostavljeno u Hramu Njegovog Sina".
Da se zapitamo da li bi bilo teko episkopu, koji inodejstvuje u takvoj masonskoj sveanosti, da u celini primi
nohaitsku religiju, to jest da prizna izuzetan poloaj judeja, kao naroda svetenika, koji je i do sada mesijanski narod? I
ne moramo li mi da stavimo na raun masonskog uticaja sledee rei engleskog kardinala Maninga na mitingu 1.
februara 1882 godine u Londonu u cilju protesta povodom "proganjanja Jevreja u Rusiji": "Postoji knjiga, koja je naa
opta svojina - Izrailjskog naroda i hriana. Ta knjiga ini vezu izmeu nas. I u ovoj knjizi itam da je Izrailj najstariji
narod na zemlji dok su Rusi, Austrijanci i Englezi samo narodi jueranjeg dana. I ivi taj narod snagom svoga umrlog
duha, svojih nepromenljivih tradicija svoje nepokolebljive vere u Boga i boanske zakone - narod, koji je rasut po
celom svetu, koji je proao kroz oganj i koji nije izginuo, koji je bio baen u prah ali se nije izmeao sa prahom" 24).
Takvi ditirambi narodu, koji je raspeo Spasitelja i koji i sada vodi nepomirljivu borbu sa Hrianstvom to tvrenje da
ovaj narod - bogoborac tobo uva "nepokolebljivu veru u Boga i boanske zakone" to je drugo ako ispovedanje koje
bi hteli da uju od hriana ideolog nohaizma rabi Benamoceg i njegovi jednomiljenici? Tu je ve uenjen prvi korak
prema nohaizma i ostaje samo da se preutkuje Isus Hristos, kao to je inio gore pomenuti episkog - slobodni zidar.
PRAVI CILJ MASONERIJE
Meutim pravi cilj masonstva nije obraanje u judejsko ispovedanje ostalih naroda, prozelitizam, ve ruenje drugih
religija. Sugestija judaizma masonima potrebna je utoliko, ukoliko im ona kalemi potovanje prema Jevrejstvu i
priznanje njegove misije. Prava pak svrha masonstva sastoji se u ispunjenju njegove ruilake zadae.
Sionski mudraci u petnaestom protokolu otvoreno govore da e kad oni preuzmu vlast u svetu, masoni biti baeni van
stroja: "Nemilosrdno emo kazniti sve ko s orujem u rukama doeka na dolazak na vlast. Svako novo osnivanje
masonskog tajnog drutva bie takoe kanjeno smrtnom kaznom i ona od njih koja sad postoje koja su nam sluila i
slue mi emo ukinuti i prognati deleko od Evrope i kontinenta. Tako emo postupiti s onim gojima masonima koji
odve mnogo znaju, one pak, koje iz bilo kojih razloga pomilovati ostae u veitom strahu od progonstva". Dok Jevreji
nisu konano ovladali svetom masoni moraju u njemu stvarati haos ruiti ga a noroito ruiti sve religije u prvom redu
hriansku da bi raistili mesto za nohaitsku religiju u budunosti. "Kada se mi zacarimo, kae se u sionskom
protokolu broj 14, nee nam biti poeljno postojanje druge religije sem nae, jednom Bogu s kojim je naa sudbina
vezana naim izabranitvom, i preko koga je ta naa sudbina sjedinjena sa sudbinama sveta. Prema tome mi moramo
oboriti sva verovanja. Ako se od toga rode savremeni ateisti, to kao prelazni stupanj nee omesti nae planove ve se
posluiti kao primer za pokoljenja koja e sluati nae propovedi o Mojsijevoj religiji koja nas je svojim strogim i
smiljenim sistemom dovela pokorenju svih naroda. Time mi naglaujemo i njenu mistiku istinitost u kojoj se
reiemo zasniva njena vaspitna snaga. Pa ipak tu se u nama u vidu prisjedinjenja svih naroda judejskom
veroispovedanju sa podjednakim pravima kao Jevreji". Sionski mudraci imaju u vidu prozelitizam ne vei od onoga, o
kome sam govorio, navodei poglede rabina Benamocega. To se jasno vidi iz sledeih rei istog protokola: "nai filozofi
razmatraju nedostatke gojevskih verovanja, ali niko i nikad nee prosuivati nau veru s njenog pravog gledita jer je
nee niko savreno poznavati sem naih, koji se nikada nee usuditi da izdaju njene tajne".
Samo se po sebi razume, da masoni ne znaju kakva im je bedna uloga odreena. Oni misle da su odista pozvani da
grade hram oveanstva. Poto se oni vie penju u stepenima, sve im se vie otkriva, da je izgraivanje tog hrama stvar vie ili manje daleke budunosti - a da dotle moraju da rue postojeu graevinu sveta, da bi raistili mesto za
zgradu budueg vremena. Na najviim stepenima, u znaku trideset treeg stepena to se otkriva u natpisu pod slikom
orla: "Ordo Ab Chao" - "Red Iz Haosa".
Stepen za stepenom sve se vie otkriva masonu bogoboraku judo-kabalistiku sutinu bratstva slobodnih zidara, koji
ono primaju po meri udubljavanja u masonsku simboliku.

Uostalom treba imati u vidu, da meu masonskim loama postoji esto razlika u pogledu otvorenosti njihovih konanih
ciljeva. Postoje loe, na primer engleske, koje jako prikrivaju naroito niim stepenima antihriansku sutinu svoga
bratstva*).
Postoje loe vie leviarske ili vie desniarske, postoje one koje se vie bave naunim pitanjima ili naprotiv vie
politikom.
Tako na primer Veliki Orijent Francuske isto kao i italijansko masonstvo bili su od uvek radikalno bezboni i izrazito
leeviarski u politikom pogledu to jest otkrivali su svoj istinski karakter u niim stepenima nego drugi masonski
sistemi. U jednoj istoj zemlji mogu biti loe razliitog karaktera. Tako je na primer "Simbolika Velika Loa Nemake"
bila najizrazitija leviarska grupa u zemlji, sastojei se personalno ideoloki od marksista. Poored toga postojalo je set
"Humanitarnih Velikih Loa", koje su se zvale tako, zato to su se sastojale na bazi nad-dravnog nad-konfesionalnog
humanitarizma. Za razliku od Velike Loe Nemake one su tobo propovedale nacionalizam primajui ipak u svoj
sastav Jevreje 25). Na takav nain u masonske loe ljudi razliitih pogleda i raznih interesa s tim da se u konanom
rezultatu budu vaspitali u jednom duhu.
________________
* Tako se na primer u knjizi engleskog masona svetenika ora Olivera Signgs i Simbols
Illistrated explained in a cours of twelve Lectures on Free Masonry, London 1857 godina
neki simboli tumae ak kao vezani sa Hrianstvom. Ipak oni u predgovoru primeuju da
istinski smisao mnogih mesta njegove knjige mogu pravilno razumeti poev od stepena
"Majstora Kraljevskog svoga" to jest 13-og.
PRILAGOAVANJE NARODNIM OSOBINAMA
Jedan od najbolje informisanih savremenih istraivaa masonerije Heselbaher belei interesantnu injenicu: dok u
svima dravama obino postoji samo jedna ili dve velike loe, u Nemakoj ih ima skore tuce. Sa puno preva on misli da
uzrok tome nije neka prava izma, nego da je uzrok u prilagoavanju nacionalnim osibinama Nemaca. U Engleskoj je
mogue, da pod vostvom jedne iste loe rade najrazliitije loe na primer, sastavljene samo od parobrodarskih
ininjera, bankara, socijalista ili Jevreja. U Nemakoj pak ujedinjenje takvih parolikih loa pod vostvom jedne iste
velike loe nije bilo mogue usled kae Haselbaher, nemake temeljitosti koja ima naklonost prema razboritosti do
sitnica u pitanjima principa. Masonerija je morala da rauna sa svim svojstvom Nemaca i svaki put, kada su u velikoj
loi iskrsavalo sporovi o sistemima ili pofledima ili druga razmimoilaenja, kada su se pojedine jovanovske loe bunile,
odmah se je organizovala jedna nova velika loa, koja je posle drugih kolebanja izmeu raznih sistema, stvarala "nov"
sistem i u poetku je izvesno vreme "svirala solo". Kasnije duhovi bi se umirili i posle nekoliko uenih diskusija o
ritualnim pitanjima, sledovale bi vie ili manje zavrene deklaracije, koje su na kraju privodile priznanju nove velike
loe od strane drugih velikih loa. Na takav su se nain formirale takozvane nemake "nacionalne" ili "hrianske" loe.
U te loe primali su samo hriane ali Haselbaher navodi jedan vrlo karakteristian citat iz "Uputstva zidara u
Nemakoj" (Leitfaden durch die Ordenslehre der Grossen Landesloge der Freimauerer von Deutschland), sastavljenog
od doktora Oto Hibera (Otto Hieber), knjiga 1. Tamo se sadre pravdanja protiv okrivljenja u antisemitizmu, kao
sramnom te se govori da se jedan Jevrejin puta na skuptinu loe kao gost ako on pripada nekoj priznatoj loi. U tom
sluaju, kae se u uputstvu: "Ona ga rado prima kod nas, njega srdano pozdravljaju, i mi se radujemo da on nema
predubeenja, da tobo jedan zid stoji izmeu njih i nas. Mi znamo u emu mi imamo da budemo zahvalni i mi emo
uvek postupati prema tome". Ne moemo a da se ne saglasimo sa miljenjem Haselbahera da neputanje Jevreja u
nacionalne loe nije dokaz da se oni stvarno razlikuju od ostale masonerije nego samo dokaz da u njima naroito fino
obraivao "grubi kamen" 26).
Interesantan primer, koji pokazuje da se takozvane "nacionalne" nemake loe samo prividno odlikovale od ostalog
internacionalnog slobodnog zidarstva, nalazi se u istoj knjizi Haselbahera, kada on pria o sudbini Paula Ketnera, koji je
pripadao Meklenburkoj Nemakoj loi. Naivno shvatajui ciljeve masonerije on je posle blieg upoznavanja
internacionalnog pravca stranih loa, njihove uloge u izvesnim politikim atentatima i pripremama meunarodnog
sukoba, koji se razvio u svetski rat, objavio u 1919. godini veliki lanak u zvaninom asopisu Meklenburke loe
"Meklenburgische Logenblaff " pod nazivon "na putevima internacionalnog slobodnog zidarstva" (Auf den Pfaden des
internationalen Freimaurerei). Ovaj lanak Ketner je potpisao imenom doktor Ernst Feyman. Objavljivanje njegovog
lanka u masonskom asopisu svakako je rezultat nekog nesporazuma jer on iznosi mnogo injenica vrlo nepovoljnih
po slobodno zidarstvo. Na osnovu obinog materijala iz stranih loa Ketner otkriva kobno uee masonerije u mnogim
dogaajima u vezi sa svetskim ratom. Kada je taj lanak postao poznat antimasonima, masoni su se poneli prema
Ketneru kao prema izdajniku a on je umro posle velikih patnji usled proganjanja od strane masona. Najtee i
najopasnije za njega je bilo njegovo oglaenje za umobolnog na osnovu dijagnoze jednog lekara-masona. U stvari
Ketner je bio umro potpuno zdrav. Ovaj Ketner je 1925 godine objavio jednom asopisu, a kasnije u vezi sa jednim
procesom potvrdio pred sudom jedan svoj razgovor sa grosmajstorom nemakog slobodnog zidarstva grofom Dona
1911 - 1913 godine. Ketner je mnogo putovao u inostranstvo i posetio vie stranih loa. Stekavi uverenje da se u

meunarodnom slobodnom zidarstvu sprema velika zavera, koja je pored drugih drava upravljena protiv Nemake,
Ketner je otiao kod grofa Dona te mu je u etiri oko ipsriao ono, to je lino video i uo. On je naivno oekivao da e
njegove saoptenje o razornim planovima meunarodne masonerije, upravljenim protiv njegove otadbine, izazvati
prekid odnosa izmeu nemakih i stranih loa. Ali je grof Dona primio njegovo saoptenje bez ikakvog interesovanja i
umesto oekivanja reakcije Ketner je uo samo konstataciju:
"Postoji samo jedno slobodno zidarstvo" 27). Na taj nain grof Dona je pokazao naivnom lanu loe da je ralika izmeu
"nacionalnih loa" i ostale masonerije samo spoljanja i da u stvari cela masonerija nezavisno od njenog naziva tei ka
jednom istom cilju.
G LAVA V
MASONSKO UVANJE TAJNI
Masonstvo se uvija u duboku tajnu. Pri svakom posveenju na stepen poev od prvog, daju se sveane zakletve o
uvanju tajni, koje se u njemu saznaju. Masoni niih stepena ne mogu doznati o sadrini rada masona koji stoje iznad
njih. Tako u radovima drugog stepena mogu uestvovati samo kalfe i majstori, a u skupovima uvanje tajne masonu
prete raznim nevoljama pa ak i smru. Ukoliko se on vie uspeo po jerarhijskoj lestvici utoliko on bolje zna da to
nikako nije tek obina pretnja. I treba rei da su veoma retki sluajevi da su masoni ak i posle istupanja Loe otkrivali
tajne reda. Doktor Konrad Lerih je u tome pogledu bio redak izuzetak, ali ne treba zaboraviti da je on izdao svoju knjigu
kad je ve snaga masonstva u Nemakoj bila skrhana. Oskudica takvih otkria objanjava se jo i time, to se u niim
stepenima nema to upravo ni otkrivati a u vie steene posveuju se samo ljudikoji su ve apsorbovali masonske
principe u svoje telo i krv.
to se ovek vie uspeo uz masonsku estvicu, to jae osea da nad njim postoji neka vlast koja ga moe prisiliti da
postupi ak i protiv svojih ubeenja. No gde je ta vrhovna masonska vlast on to nikada nee saznati. Prelazei iz
stepena u stepen mason sve vie i vie opaa kako mu je malo otkriveno i usled toga esto puta osea uvredu i
razoarenje. Njemu se ini da ga vode jednim beskrajnim putem na kome se jedna tajna zamenjuje drugom ali nikada ne
dobija puno objanjenje. U tom pogledu su vrlo interesantne albe masona doktora Hajnriha Fosa u pismu upuenom
Musmenu, koji navodi Findel: "Prevarili su me, pie Fos. U toku jedanaest godina ja bih morao doznati neto o tome
gde se uva tajna, ko su njeni poznati uvari, meutim znam samo to da je to akt, koji sam morao objaviti izazvao kod
neposveenih predubeenje protiv nae sekte i nije bio nita drugo nego lakrdija. Kakva moe biti tajna kod uvara koji
skrivaju sebe, svoje poreklo a jo vie svoje uenje? Pre nekoliko godina ti si bio zbunjen mojoj primedbom: na koji
nain red, koji kae da je slobodan, voljan, moe doputati naelo najstranijeg porobljavanja duha? ovek mora biti
jako zaslepljen da ne bi video da takva naela vode ka jerarhiji, koja je najstranija od sviju tiranija. I na emu se
osnivaju ti zahtevi robovske podreenosti? emu slui tajna obaveza, potvrena takvim mnotvom kletvi, zato tako
mnotvo simbola iji se broj umnoava pri svakom koraku unapred i koji dobijaju moralni smisao samo pomou
samovlasnog tumaenja - to je isto kao kada bih hteo da na moralan nain objasnim haos, sedei za svojim pisaim
stolom" 1).
U pismu doktora Fosa vrlo je karakteristina alba na tajnu koja se ne otkriva, na tiraniju nepoznatih voa i na to da su
ga prisilili da objavi neki akt, koji je on smatrao zatitinu lakrdiju. Za nas je vrlo znaajno i to da takvo pismo nije
objavljeno u knjizi nekog antimasona nego u radu jednog masona, koji se mnogo potuje kod slobodnih zidara.
Jo vei utisak ine albe jednog drugog slobodnog zidara, ne nemakog ve italijanskog. Istoriar jezuitskog reda
Kretino or u delu: "Rimska Crkva pred licem evolucije" navodi upadljive primere, koji to potvruju iz masonske
prepirke do koje je doao kardinal Berneti, dravni sekretar i guverner Rima za vreme Pape Lava XII. Godine 1858. je
zvanino objavljeno da ova dokumenta postoje u Vatikanskoj arhivi.
Evo na primer to pie brat Malezari bratu Bradetajnu:
"Mi sainjavamo zajednicu brae po svim krugovima vaseljenje, mi imamo zajednike ciljeve i interese: svi mi vodimo
osloboenju oveanstva mi hoemo da zbacimo svaki jaram, no ima jedan koji se ne vidi, koji se jedva vidi, ali koji
nas davi, odakle on potie? Gde je on? Niko ne zna ili barem, niko to ne govori. Savez ostaje tajan ak i za nas veterane
loa. Neko zahteva od nas stvari od kojih se po neki put jei kosa na glavi: i zamislite, da od mene trae iz Rima, da
dvojica od naih koji poznati svojom mrnjom prema fanatizmu (to jest mrnjom prema hrianstvu) moraju po
nareenju najvieg Poglavara da se ispovede i prieste o prolom Uskrsu: ne dovodim u pitanje svoju poslunost ali bih
jako hteo znati kuda e nas dovesti takva pobonost"
(knjiga II strana 143).
MASONSKA DUNOST PREA OD GRAANSKE
Ako po nareenju pretpostavljenih jedan bezbonik moe da bude nateran da se priesti, moe li onda biti udno da u
narodnim predstavnitvima, masoni bivaju prinueni da glasaju protiv svoga ubeenja, da se masoni antikomunisti dre
pasivno prema komunistikoj agitaciji u njihovoj zemlji i potpomau narodni front? Mason gubi svaku samostalnost. U

svesci broj set asopisa "Lu Sveta" (Novi Sad 1926. godine) ottampani su vrlo lepo odabrani izvodi iz masonskih
izdanja. Meu njima sledea dva veoma izrazito govore o masonskoj disciplina: "Masonstvo ne pretenduje ni malo da
primenjeju u svojoj sredini neke od onih principa slobode i line neizvesnoti, koje ono trai za neposveene. Masonstvo
je borbena organizacija i kao takva ono je i kao takva onno je prinueno da potinjava svoje lanove zahtevima
discipline, potrebne za borbu". (Okrunice Velikog Orijenta Francuske 1894 godine) "Mason mora biti graanin... no on
mora pre svega biti mason, pa tek onda kandidat, inovnik, deputat, senator, predsednik republike" 2).
Takva poslunost masona predviena je i u samom tekstu zakletve, koji je primljen od strane Konveta 1894 godine:
"Zavetujem se au da u se odazvati svakom pozivu, koji bi meni bio upuen od fran-masonerije ma kakva bila
politika ili druga situacija, u kojoj bih se naao i da u braniti na svaki mogui za mene nain za sve (masonerije)
odluke po pitanjima politikim i socijalnim". Ova obaveza potpisuje se od strane slobodnog zidara i uva u Velikoj
Loi. Cilj obaveze u tom, "da postoji mogunost da se u pravo vreme pismena izjava pokae licima ije nam ponaanje
daje osnova za sumnju da im nedostaje smelosti da priznaju usmenu obavezu" 3). U jednoj ili drugoj formi u svakoj se
loi daje obaveza o poslunosti.
Kao izraziti primer toga, koliko je opasna za dravu masonska disciplina, koja u mnogim sluajevima moe primorati
lice, koje raspolae poverenjem dravne vlasti da postupi direktno protiv interesa Otadbine, moe da poslui ishod
bitke kod Valmija, kada su ete monarhiske koalicije protiv Francuske republike 1792. godine pod zapovednitvom
Karla od Braundvajga bile potuene. Glavnizapovednik saveznika svesno je izgudio bitku bez obzira na to to je
revolucionarna vojska bila sasvim nespremna da se sukobi sa pravilno organizovanim armijama. Francuska revolucija
bila je u opasnosti i mason glavno komandujui morao je da je spasava. Sluaj ovaj koji se esto puta navodio u
antimasonskoj literatura, priznaje u svojoj knjizi i Sonije: "Ona je (francuska revolucija), pie on, bila apoteza
masonstva... Herceg od Braunvajga, kau pristao je da bude tuen kod Valmija od Kalermana po nareenju loa" 4).
Sluaj ovaj nije jedini u istoriji. S izdajstvom masonske vojne komande Austrijanaca, na elu s masonom Tugutom
morao je mnogo da se bori Suvorov za vreme njegovog pohoda protiv Francuskih republikanskih eta. Tugut zamalo to
nije sasvim upropastio ne samo vojsku saveznika svoga cara, ve i one austrijske armije koje se stajale pod
zapovednitvom Suvorova. Isto kao i vojvoda od Baundvajga, Tugut je na tetu svoje Otadbine spasavao masonsko
edo - Francusku republiku. O veleizdaji masona u raznim dravama mogu se nai zanimljivi podaci u radovima
nemakog pisca Haselbahera 5).
Meutim, direktna nareenja suprotna njegovim pogledima, mason dobija retko. Zadatak loe sastoji se u tome, da on
svoj rad u potrebnom za masonstvo pravcu vodi bez naroitih nareenja. To se postie putem odgovarajueg vaspitanja
brae, koja se skupljaju u loama. Pre svake takve mere, kao to je na primer provoenje novog, povoljnog za
masonstvo, zakona, ostvarenja kakvih reforma masoni se pripremaju u loama itavim nizom predavanja i beseda.
Takav rad nastavlja se i na viim stepenima, koji nemaju ritualne skupove u loama, ve se za veanje sastaju na drugim
mestima. Tim putem postie se to da mason radi u potrebnom pravcu ak i onda kad nema nikakvih direktinih
instrukcija.
MASONI U DRUTVENOM IVOTU
Bez naroitoh instrukcija mason provodi svoju ideologiju u svima onim ustanovama u kojima je on lan. Braa
potpomau jedan drugoga na taj nain, nevidljivo za tue oi ine organizovanu grupu u krugu raznih drutava,
kolegija, ustanovama i tako dalje, grupu nevidljivo pogotovo zato, to se ona esto sastoji od ljudi, koji spolja prividno
pripadaju razliitim politikim strankama. Masoni namerno stvaraju razna prosvetna, dobrotvorna i druga drutva, radi
sticanja uticaja u drutvenom ivotu. Tako na primer Drutvo Svetog Save, Drutvo Kralj Deanski, Patriotska blagajna,
aka menza, Pripremna uiteljska kola i tako dalje 6).
Veoma su karakteristine u tom pogledu instrukcije masonskog kongresa u Nansiu 1882 godine: "Kao, nadahnuti
loom, masoni pomou svojih prijatelja nemasona, osnoju kakvo udruenje, oni ne treba da ostave tu stvar u rukama
neposveenih.
Naprotiv, neophodno je... reito mnogo koristi donelo Francuskoj 11). Kakva lije to promena pravca Velikog Orijenta?"
Ova se promena sastoji u skretanju ka potpuno ve otvorenom ateizmu. Od toga se ba vremena 1877 godine iz
masonskog renika iskljuuju ak i rei "Veliki Neimar Vaseljenje", a godine 1884 izmenjen je stav 1. Statuta u kojem
se spominjao Bog i besmrtnost due. U izmenjenom obliku ovaj stav glasi: "Uzimajui u obzir, da se metafizike
koncepcije odnose potpuno individualne osobine lanova, masonstvo se odrie bilo kakvih dogmatskih opredeljenja"
12).
Ateistiki pravac Velikog Orijenta Francuske nije joj u stvari doneo koristi, ve estoko gonjenje religije. Za ruenjem
vere u Crkvu sleduje ranije ili kasnije i potpuno odricanje svih ostalih osnovnih naela hrianskog pogleda na sve.
Mason ne moe da priznaje sjedinjenje s Bogom u hrianskom smislu kao ivotni cilj. Njegov ideal nije Bog, ve
oveanstvo. Masonstvo hoe da izgrauje ivot na zemlji bez Boga. Malo posveeni mason ili ovek zanet masonskim
pogledima takozvani "mason bez kecelje" u najboljem sluaju priznae religiji uopte, a tim vie Crkvi, samo znaenje

jedne od mnogih kulturnih vrednosti. Arli mason koji po rangu stoji samo malo vie, obogotvorava ve samo
oveanstvo. To je naroito upadljivo u jednom svom govoru mason or ores: "Ono neprocenjivo blago, koje je
oveanstvo zavojevalo i koje smo duni pre svega da uvamo - to je misao, da nema svete istine... da svaka istina ne
izlazi od nas jeste la..." Dalje on govori ve u tone koji potsea na Velikog Inkvizitora kod Dostojevskog:
"ak ako bi ideja Boga primila opipljivu formu i ako bi se sam Bog u vidljivom obliku pojavio nad gomilom, to bi prva
dunost oveka bila da mu otkae poslunost i da se ponaa prema Njemu kao prema ravnom, s kojim se mogu voditi
pregovori, a ne kao prema nesnosnom gospodaru, kome se treba pokoravati" 13). To je razlog zbog koga se masoni
uvek bore protiv toga da u dravi postoji dravna Vera zbog ega se oni staraju da istisnu Crkvu iz narodnog ivota*).
Tako ak i mason malog posveenja u odnosu prema Crkvi uvek ak i bez naroitih instrukcija pretpostavljenih,
ispunjuje Jevrejski nalog, na sledei nain formulisan u Sionskim protokolima: "Mi moramo da potkopavamo veru da
iupamo iz uma goja same principe Boanstva i Duha i da sve zamenimo artimetikim raunima i materijalnim
potrebama ". (protokol broj 4).
___________________
Anticrkvena i bogoboraka sutina masonstva veoma se lepo dokumentarno izobliava u Okrunoj poslanici
Arhijerejskog Sabora Ruske Pravoslavne Crkve u inostranstvu od 15 (28) avgusta 1932 godine ottampanoj u broju dva
asopisa Cerkovnaja izni za 1934 godine. Arhijerejski sabor je ne samo osudio masonstvo ve je dao i uputstva
svetenstvu za borbu protiv njega i zabranio je da pri putanju prieu lanove loa, do odricanja njihova od
masonstva. Sve zagranini ruski sabor s ueem predstavnika klira i svetovnjaka godine 1938 odredio je da lanove
loa ako oni ne prinesu pri ispovesti ustanovljena pokajanja u svojoj zabludi, treba smatrati kao odbaene od krila Svete
Pravoslavne Crkve sa svima posledicama koje iz toga proizilaze" (Ajanija zagraninog sabora strana 198). Gore
navedene crkvene odluke veoma su snano uticale na jaanje antimasonskog pokreta u ruskoj emigraciji.
No masonstvo je stvoreno i za ruenje hrianski drava samih po sebi. Poto demokratizam rui dravu, masoni uvek
brane demokratske principe protiv monarhiskih principa i svakog jednovlaa, ako se naravno ono ne nalazi u
masonskim rukama. Organ francuskog masonstva "Akcija" izjavljuje godine 1904, potpuno otvoreno: "Sadraj
politikog programa masonstva svodi se na odbranu demokratije, bez religiozne drave i borbu s Crkvom" (strana 256).
Masonstvo ima rukovodno znaenje u svim revolucionarno-demokratskim pokretima; lozinka francuske revolucije:
"Sloboda, jednakost i bratstvo", to je lozinka masonstva u niim stepenima.
Uspeh masonske propagande bio je tako velik da je mentalitet prosenog evropski obrazovanog oveka postao u velikoj
meri masonski, kao i sve njegove predstave o dogaajima iz istorije.
Pogledi dece i mladia vaspitavaju se u velikoj meri u zavisnosti od toga to im se predstavlja kao simpatina pojava a
to kao pojava negativna. ovek, kome su od mladosti sugerirali, da je odanost Crkvi, Kralju, Otadbini dostojna
potovanja, da je vera iznad svega, bie prijemiv za pravoslavni mentalitet. Ali kroz udbenike svih zemalja i kroz
literaturu namenjenu omladini, kao crvena nit provlaila se i prodrla u telo i krv naih inteligentnih ljudi ubeenje da se
progres u dravi javlja u srazmeri kako svetovno obrazovanje dobija prevagu nad crkvenim i po meri irenja
demokratije. Crkvenost, porodini princip, vrsta vlast - sve se to predstavlja kao primitivna pojava. Ujedno s tim
sugeriralo se da su reformacija i revolucije: Engleska, Francuska i druge izazvane kao zakonitim protestom protiv
zloupotrebe crkvene i svetovne vlasti. Ko ke od nas ikada uo u gimnaziji barem jednu re o Jevrejskoj osionosti u
Evropi u srednjem veku, o pravinosti iznuenih mera protiv Jevreja u raznim dravama, o istinskim razlozima
obrauna s templarima, o judejskom elementu kod takozvanih humanista, o ulozi masonstva u revolucijama?
Unakaenje celokupne istorijske perspektive, to je jedan od glavnih plodova dugogodinjeg masonskog rada.
MASONSKI FALSIFIKATI ISTORIJSKIH INJENICA
Da bi se taj cilj postigao slobodno zidarstvo nije samo sprovodilo u toku mnogih godina najraznovrsniju propagandu,
nego nije prezalo ni od direktnog falsifikata istorijskih injenica u kojima se crno pokazivalo kao belo, a belo kao crno.
Veoma upadljiv sluaj takvog falsifikata pominje mason Findel, kao pria o pokuajima da se opravdaju templari:
"Fran-masoni nisu samo izmiljali legende i dogaaje, kojih nije bilo, nego su se koristili i raznim mahinacijama da bi
se sakrila istina". Tako su masoni potovaoci reda otkupili celo Moldenhaerovo izdanje akata iz suda nad templarima,
poto se u njima dokazivala krivica reda, samo vrlo malobrojni primerci bili su puteni u prodaju.
Moldenhauer i Minter hteli su izdati drugu knjigu u kojoj su nameravali da opiu unutarnja svojstva reda, ali poto su i
sami bili slobodni zidari, oni su se uplaili da e se ovim nakoditi dobrim odnosima sa otalom braom. Ali nekoliko
godina pre njih produuje Findel, masoni u svojoj neobinoj za istoriji zaslepljenosti upravo su izvrili falsifikat. Naime
1650 godine Dipiji je objavio u Parizu svoju "Istoriju osuena Templara" koja ne ostavlja kod itaoca ni najmanje
sumnje u krivice reda. Ovo delo je izazvalo veliku larmu i doivelo je jo tri izdanja u Briselu: 1685, 1700 i 1713
godine pored toga ono je izalo u Frankfurtu na Majni na nemakom prevodu. Ali ono se pokazalo kao vrlo nezgodno,
kada su polovinom XVIII stolea poneke frakcije slobodnog zidarstva zaele da obnove red templara i poele sa
tvrenjem da on nikad nije potpuno izumro. Ali ta je valjalo da se radi? Otkupiti celokupno izdanjebilo je nemogue,

poto je prolo vie od jednog stolea od promena njegovog irenja u svetu, - ali je bio mogu falsifikat. Tako je i uinio
jedan nepoznat izdava: u svakom sluaju ili slobodno-zidarski templar jezuitskog Kapitula ili vtez Stroge Poslunosti koji je objavio Dipiju u 1751 godini, tobo u Briselu (verovatno u Parizu ili Amsterdamu), sa mnogo primedbama,
dopunama i dokumentima, ali u toliko unakaenom obliku, da je izlazilo kao da Dipiji ne optuuje red, nego dokazuje
njegovu nevinost" 14).
Ja sam naveo u celini rei Findela, jednog masona, urednika masonskog asopisa, da bi se videlo kakvi se naini lai i
falsifikati primenjuju od strane slobodnog zidarstva da bi se drutvu sugerirala lana miljenja o pojedinim istorijskim
dogaajima. Ali takvi primeri mogli bi biti navedeni u velikom broju, na primer u pogledu takozvane "velike" francuske
revolucije, koja je bila vetaki idealizirana u pogledu uloge Jevreja, a poslednjih godina u pogledu pravog stanja stvari
u SSSR. Zar nije bio falsifikat utanje celokupne masonske tampe o muenjima koji je bio ruski narod izloen u
najeem Jevrejsko-komunistikom ropstvu? Svako prikazivanje pravog stanja stvari, svaki prestup komunista,
preutan je dok su se naveliko reklamirale takve knjige kao to je knjiga Erisa o njegovom putu u Rusiji ili objavljena u
Beogradu izdanja tajnog komuniste, rotarijanca Mahina.
ENGLESKO-JEVREJSKI SAVEZ
U oblasti meunarodne politike moe se izrei kao pravilo da su proseni masoni naglofili. Ovo sa moe tumaiti ne
samo time, da je masonska organizacija nikla na engleskom tlu, ve ponajvie time, to je Engleska bila tokom mnogih
godina svetski centar judo-masonstva, svom snagom svoje Imperije sluei ostvarenju Jevrejskih ciljeva u svetu.
Kako se navodi u istoriji Jevreja od Moze Maroluisa /London 1851 godina/ jo je za vreme Kraljice Jelisavete Jevrejski
Sinderion predloio engleskoj vladi da sklopi s njim savez. Predlog je ovaj bio sastavljen sledeim putem: jedan
Jevrejin po imenu Emanuel Tremeli, primivi prividno protestantizam postao je profesor Jevrejskog jezika u
Kembridu. Stojei blizu tafanjih upravljaa. ogoreni neprijatelji katolicizma kao i oni, on je bio uitalj hebroniste.
Huga Brajtona, koga he posvetio u kabalistike tajne, a ovaj je postao najomiljeniji bogoslov Kraljice Jelisaveta. Hugo
Brajton je jednom priliko i predao Kraljici svoju zvaninu ponudu Jevrejskog Sinedriona o savezu. Meutim, Kraljica
se nije urila s tim poslom i za njenog ivota on je ostao konaan. No posle njene smrti Hugo Brajton je opet krenuo na
posao i kako kae Margoluis, sa veim usehom 15).
Teko je rei da li je ovaj savez bio sklopljen i formalno, kao to je bio sklopljen pred Balfurovom deklaracijom, ali je
nesumnjivo da je Engleska uvek provodila politiku, koja je branila Jevrejske interese u svetu. Dosta e biti ako
spomenemo nekoliko istorijskih fakata.
1846 godine u Petrovgradu je dolazio uveni Jevrejin ser Mojsjej Montefiori (1784-1885 godine) sa linim pismom od
Kraljice Viktorije Caru Nikoli I da bi izdejstvovao ubeleenje zakona prema Jevrejima i naroito uspostavljenje
organizacije kagala (idovska optina) koja je neto ranije bila ukinuta i prilagoavanje kolske reforme obiajima
idovskih masa. Set godina ranije, vlada Palmerstona je vrlo energino istupala u odbranu nekoliko Jevreja koji su bili
sueni zbog ubistva sa ritualnim ciljem katolikog svetenika Tome u Damasku. Britanski diplomatski predstavnici su
ilavo branili Jevrejski pravni poloaj i u balkanskim dravama na Pariskom kongresu 1856 godine.
Razume se, da se to moglo ostvariti i bez direktnog sporazuma izmeu Jevreja i Britanske vlade usled vodeeg
poloaja, koji su masoni stekli u orijentisanju Engleske politike i jakog upliva Jevrejskih kapitalista. Ali je svakako
nesumnjivo da je Britanska vlada tradicionalno sprovodila politiku saradnje sa svetskim Jevrejstvom i da je Engleska u
svojoj istoriji ostvarivala ciljeve, koji su za nju bili predvieni u planovima Frenzisa Bekona, jednog mnogo potovanog
od strane slobodnog zidarstva, filozofa, rozenkrojcera i kabalista, koga smo ve ranije pominjali.
Otprilike u isto doba kada je bio ponuen i kada se reavao predlog Jevrejskog Sinderiona on je napisao delo "Nova
Atlantida", o kojem sam ve govorio u poetku i koje masoni i rozenkrajceri veoma cene. Nadam se da e sada mojim
itaocima biti veoma lako pod ostrvom Benzalemom poznati Englesku, a pod "Solomonovim Hramom" - masonstvo sa
njegovom ruilakom akcijom po celom svetu, pri emu je ono kao to sam ve jednom rekao, u Engleskoj do
poslednjeg vremena pomagalo dravu, a nije nju ruilo. Mnogi istraivai nalaze da bez masonstva Britanska Imperija
ne bi mogla postojati i neminovno bi se raspala. Ako su rozenkrojceri, kao to smo gore videli, doli do zakljuka da se
sa samom filozofijom ne mogu postii njihovi ciljevi i reili da stvore organizaciju koja bi u svetu prigrabila vlast, onda
ne moemo a da ne uporedimo masonsku Englesku s onim ostrvom Benzalemom, o kome je pisao jedan od
najpoznatijih rozenkrojcera. Ponovna reoganizacija masonstva sa sreditem u Engleskoj koju su sproveli ba
rozenkrajceri, ukazuje na to da imamo posla s izvrenjem Bekonovog plana. Ponjegovim se ak i nacrtima vodila i sva
politika Velike Britanije.
ZAJEDNIKI INTERESI VELIKE BRITANIJE I JEVREJSTVA
Ukoliko mi znamo o tenji Jevreja za vlau nad celim svetom, ukoliko nam je poznato Jevrejsko poreklo masonstva i
njegovo sluenje ciljevima Jevrejstva - mi ne moemo a da ne izvedemo zakljuak da tom istom Jevrejstvu slui i
drava ija se sva politika nalazi ve skoro trista godina u rukama masonstva. Ja sam lino sklon miljenju, da formalni

savez izmeu Engleske kao takve i Jevrejstva nije bio zakljuen. Za Jevrejstvo je bilo dovoljno to da je ovoj politici
Engleske davalo pravac masonstvo, koje je Jevrejstvo stvorilo preko rozenkrojcera i koje radi u skladu s ciljevima
Sionskih mudraca. No pri kraju Svetskog rata, savez izmeu Engleske i Jevrejstva bio je sklopljen i formalno i javno.
Meutim ve 1903 godine Engleska se obratila zvaninom notom Sionskom kongrsu, nudei Jevrejima svoju pomo, a
pri kraju Svetskog rata bio je meu njima postignut definitivan sporazum.
U rezultatu pregovora, koje je ime Jevreja vodio u Londonu predstavnik Nazavisnog Ordena B na B ret - Lisijen Volf.
Atanti je bila obeana amerika pomo s tim da Engleska uzme na sebe obavezu da stvori Jevrejima Palestinsku dravu
i da im ukazuje zatitu u svim drugim zemljama 16). Engleska obeenja bila su potvrana u poznatoj Balfurovoj
deklaraciji.
"Mi smo se reili na veliko delo, izjavio je tada Balfur, ja naroito kaem mi - to jest Jevrejstvo i Engleska. Mi smo
drugovi u svom poduhvatu". U pismu pak Rotildu od 2. Novembra 1917 godine on je pisao: "Vlada Njegova
Velianstva gleda blagonaklono na stvaranje nacionalne drave u Palestini za Jevreje i uloie sve napore da olaka
dostignue ovog cilja, pri emu se samo po sebi razume, da ne sme biti doputeno nita, to tangiralo i veroispovedna
prava ne-Jevrejskih optina u Palestini, isto tako i prava i politiki poloaj Jevreja u ma kojoj zemlji" 17).
Jevreji su sa svoje strane u licu prvaka Cionista proklamovali zajednike interese Velike Britanije i Jevrejstva. Ali ve i
pre ove deklaracije, Engleska je ustupila kao zatitnica Jevrejskih interesa (na primer na Berlinskom kongresu pri
diskusiji o pravnom poloaju Jevreja u balkanskim drvama).
Dakle svuda su masoni nastupali kao naglofili stoga to je Engleska bila svetski centar masonstva, ostrvo Benzalem,
koje titi Jevrejske interese, stvara svetske konflikte, kad je to Jevrejima potrebno ne dajui ni jednoj drugoj dravi da
stekne hegemoniju i zatim donese tetu Jevrejskim planovima. Samo je u jednom sluaju masonstvo ilo protiv Velike
Britanije: u ratu za ameriku nezavisnost, koja se javila kao rezultat ustanka pripremljenog i izvedenog od masonstva.
S.A.D KAO ZAMENIK ENGLESKE
Kako da objasnimo ovu injenicu? Ja smatram da ona moe biti objanjena ili time to 1773 godine masonska
organizacija jo nije bila dovoljno jaka, usled ega su provincijalne loe mogle istupati protiv svoje Velike Loe u
Londonu, ili pak, da je taj ustanak i otcepljenje Amerike ulazilo u neke vie planove. Sklon sam tom gleditu.
Sklonost da se tamo obrazuje drugo ostrvo Benzalem, jo nepristupanije nego prvo i koje moe da ga u sluaju nesree
zameni. Ovo drugo ostrvo Benzalem dugo je vremena ostalo po strani od Evropske politike. Tamo je bez prepreke
rastao Jevrejski kapitalizam i Sjedinjene Drave su samo postepeno postale svetska meunarodna banka, koja se nalazi
u Jevrejskim rukama. Ukoliko je Engleska u rukama masonskih upravljaa, Amerika jo otvorenije slui Jevrejskim
interesima. U Engleskoj je centar masonstva, u Sjedinjenim Dravama je centar Jevrejskih loa reda B na B ret.
Postepenim slabljenjem Engleske, Amerika sve vie stupa na pozornicu u istom svojstvu svetske zatitnice Jevrejskih
interesa. Istaknuti Jevrejin kao to je abotinski, otvoreno je pisao: "Ako je istina da se Engleska umorila da je kod
njenog naroda nestao interes za izgradnju Imperije, da on nastoji da se rei i planova i odgovornosti, jednom rei, da je
za Englesku kucnuo as "sutona", tad mi naravno ne moemo dalje istim putem. Smatram da ako mi revizionisti, odista
doemo do takve dijagnoze sadanjeg stanja Engleske moraemo to tako i objaviti. ta vie, mislim da e se Engleskoj
tada nai i zamenici". Za kratko vreme pre toga abotinski je rekao da bi Jevrejstvo kao takvog zamenika sa zanosom
primilo Ameriku 18).
Ona jo dosad nije mogla potpuno da zameni Englesku to u njoj nije bilo takvog jedinstva, tamo jo postoji u narodu
suprostavljanje. Monroeve doktrine o nemeanju u poslove drugog kontinenta i time jo ne iskljuuje mogunost
preokreta, usled koga bi politika Sjedinjenih Drava pola drugim putem.
Engleska je pak mnogo pouzdaniji sprovodnik Jevrejske meunarodne politike, jer je ona ve davno srasla s njom. Eto
to je razlog zbog koga je Engleska kao verni sluga Jevrejstva morala svirati partiju primaa u Drutvu Naroda i biti ona
fizika sila bez koje to Drutvo nije moglo imati nikakvog realnog politikog znaaja. Meutim, Drutvo Naroda je bilo
klica meunarodno vlade za koju se otimaju Jevreji. Ve se mnogo decenija u masonskim loama tretira pitanje
ostvarenja Sjedinjenih Drava Evrope, kao prelazne mere k ustrojstvu Sjedinejnih Drava celog sveta. Zato se moe
navesti mnogo dokaza. Dovoljno je da ukaemo na obrazovanje "Meunarodne lige mira" 1864 godine na mnogobrojne
odluke masonskoh konvenata, na masonske kongrese, Versajski mir, na Drutvo prijatelja Drutva Naroda, koje su
masoni osnovali po svim dravama na pan-Evropu i tako dalje 19).
Uporedite sve ove akcije svetskog masonstva s otkrivenim u protokolima Sionskih mudraca i videete da se sve brige o
kolektivnoj bezbednosti nisu nita drugo do izvrenje od strane masona Jevrejskog plana o stvaranju svetske Jevrejske
vlade.
Odluke masonskih konvenata govore o neophodnosti proirenja prava Drutva Naroda, o stavljanju vojne sile na
njegovu dispoziciju koja bi njegove odluke uinila obeveznim za sve drave i o davanju prava nadzora Drutva Naroda
nad unutarnjim poslovima svih dravama 20).

Nema sumnje da je Drutvo Naroda, kao zaetak svetske vrhovne vlade bio kruna masonsko-Jevrejske pobede 1918
godine. Ako bi dalje sve ilo saglasno Jevrejskim planovima, mi bi smo moda ve imali isto tako svirepu kao i u SSSR,
meunarodnu Jevrejsku vladu. Ali otpor na koji su naili od strane Nemake i Italije protiv takvog nasilja nad
Hrianskim svetom primorao je Jevreje da pribegnu novom svetskom ratu.
U protokolu broj sedam Sionskih mudraca postoji znaajno mesto: "Na svaki otpor, kae se tamo, mi moramo biti u
stanju da odgovorimo ratom sa susedima one drave koja bi se osudila da nam se odupre ali ako i ovi susedi namisle da
kolektivno stanu protiv nas onda mi moramo da damo otpor svetskim ratom".
Kada nisu uspele sankcije protiv Italije za vreme abisinskog rata kad je autoritet Drutva Naroda poeo da opada svetski rat je bio odluen. Nikakva pomirljivost Nemake ili Italije nije ga mogla otkloniti.
MASONERIJA I KOMUNIZAM
Zabeleiu jo jednu pojavu, karakteristinu za odnose masonstva prema pitanjima meunarodne politike. Masonstvo je
u svima dravama stalno podravalo boljeviku vladu Rusije bez obzira na to to je decembra 1922 godine Trocki
izjavio na IV Kongresu III internacionale u Moskvi, da je komunistima koji pripadaju slobodnom zidarstvu nareeno da
se do prvog januara imaju odluiti za lanstvo u partiji ili u loama. Usled toga su poneki masoni napustili svoje loe.
Takva odluka masona bi da izazove neprijateljstvo izmeu loa i komunistike partije. Meutim, to se nije desilo i kad
je 1924 godine bilo pokrenuto pitanje o saradnji leviarskih partija u Francuskoj savetovanja su se vrila u prostorijama
masonskih loa to se vidi iz zvaninih masonskih izdanja 21).
Dalje u istoj 1924 godini od grupe ruskih komunista i francuskih masona na elu sa gospodinom de Monzi i sekretarom
Velikog Istoka Francuske. Gospodin Ari bila je sastavljena grupa novog franko-ruskog prijateljstva u kojoj je gospodin
Ari doao na poloaj generalnog sekretara. Posle pobede levog kartrela na izborima Kongres loe Pariskog okruga na
sednici 10. jula 1924. godine (izgleda po sporazumu sa Moskvom) doneo je reenje o uspostavljanju prava sviju
komunista, koji su napustili loe 1923. godine 22).
U ve citiranom radu Haselbahera nalazimo vrlo interesantne podatke o predavanjima u 1933. godini - 1936. godine u
francuskim loama i lancima u masonskoj tampi u duhu simpatija prema Sovjetskoj vladi i crvenom pokretu u paniji
23). Iz ovih podataka uzetih iz zvaninih masonskih izdanja vidi se kako su se sistematski umovi slobodnih zidara
obraivali u smislu saradnje sa komunistima. Ujedinjenje leviarskih partija koje je 1924 godine dovelo do ostavke
predsednika Republike Milerana blio je mogue samo zato to se u njegovom centru nalazilo slobodno zidarstvo. Veza
masonerije sa Moskvom nije se prekidala i kasnije i to ne samo u Francuskoj, nego i u ostalim dravama.
Uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Sovjetima svuda je prethodila priprema javnog mnjenja od strane masonerije.
Slobodno zidarstvo svuda je podupiralo i narodni front, koji je sluio kao orue komunistike politike.
Doktor Lerih navodi interesantnu beleku, o tampanju 1936 godine (25 aprila), u ruskom pariskom dnevniku
"Vozrodenje" na osnovu podataka lista "Grengoar".
U toj beleci kae se da je lan Kominterne Karlo Radek poslao u Pariz svog najblieg saradnika Petersona, poznatog
pod nadimkom "drug Marko" da ubedi Veliki Orijent u neophodnost da se prui podrku protiv Hitlera. U protivnom
sluaju, izjavio je on, Firer e se obraunati sa Moskvom i povee napad protiv francuskog masonstva. Kao rezultat
ovih pregovora Staljin dozvoljava postojanje u Rusiji est maonskih loa, pod uslovom da spisak njihovih lanova bude
poznat vlastima i od njih potvren. Sa svoje strane Veliki Orijent uzeo je na sebe obavezu, da u ime zajednikih interesa
podupre Narodni front da u narodnim predstavnitvima sprovede francusko-sovjetski pakt i da raspusti francuske loe,
koje imaju u svojoj sredini ruske emigrante, meu njima i lou "Astreja" 24).
Ovo stvaranje loa u Sovjetskoj Rusiji bilo je iskorieno i radi uticaja preko Velikog Orijenta Francuske na ameriku
politiku masona Ruzvelta. Na vanrednoj sednici Velikog Orijenta Francuske povodom obnove masonstva u Rusiji,
predsednik sednice Gaston Bereri izjavio je sledee: "Bivi lan Velikog Orijenta brat Radek javlja nam lino u pismu
da Sovjetska vlada ima nameru da ostane u tesnom kontaktu sa svetskim masonstvom i moli nas da utiemo na nau
Ameriku brau da bi oni opet napregli sve snage da pobude Ruzveltovu vladu da prizna Sovjetsku vladu. Na je
moralni dug - nastavio je Bereri - da pomognemo naoj Ruskoj brai i da se borimo s njima protiv zajednikog
neprijatelja" 25).
Nema nikakvog razloga da sumnjamo u istinitost ovih saoptenja jer je Veliki Orijent Francuske, moe se rei otvoreno
i stalno ukazivao podrku komunizmu protiv obnovljene Nemake, on je podravao komuniste i za veme panskog rata,
meutim, izjave o obnovi masonstva u Rusiji zvue iskreno. Izgleda da je sve to bila komedija radi uticanja na javno
mnenje masona niih stepena olakavajui njihovu pobudu da podravaju Sovjetsku vladu... Eto zato je ovaj sporazum
i postao poznaz masonima niih stepena i zato je mogao da prodre u tampu. Ustvari, kao to smo videli masonstvo
postoji da stvara haos, pomou koga mogu doi na vlast Jevreji. Kada ovi preuzmu vlast masonstvo gubi svaki smisao.
Za orijentaciju ivota u Rusiji kojom neposredno upravljaju Jevreji i koja je postala Jevrejskom kolonijom, masonstvo
je potpuno nepotrebno i ono stvarno ne postoji u Sovjetskom Savezu...

Podrka boljevika od strane masona sastojala se u tome to je masonska tampa utke prelazila preko boljevikih
zverstava, preutala ak i glad u Rusiji 1932 godine paljivo spreavajui da organizacije koje su se nalazile pod
masonskim rukovodeim uticajem ne protestuju protiv Sovjetske vlade i ako bi slobodoumlje masonstva izgleda,
obavezivalo ga na podstrek protestnog pokreta. Razliite meunarodne konferencije protestvovale su protiv svega samo
ne protiv Sovjetskih obraunavanja i zverstava. ak je i Oksfordska konferencija za praktino Hrianstvo 1937 godine
protestujui protiv tobonjih religioznih gonjenja u Nemakoj, prela preko poloaja Pravoslavne Crkve u Rusiji sa
potpunim utanjem 26). To je bio rezultat masonskih uticaja tako snanih u engleskim crkvenim krugovima.
BASTION JEVREJSKE VLASTI
Masonstvo je podravalo i podrava komunizam zato to je u Rusiji stvorena citadela Jevrejske vlasti. Da je to tvrenje
istinito sada ve mora biti svima jasno. Ali poinjui ovaj rad ja sam sebi postavio cilj da ne tvrdim nita bez dokaza.
Zato e navesti izvesne dokaze da Rusijom vladaju ne samo neki izopaeni elementi ruskog naroda nego ba Jevreji.
Najpre u navesti svedoanstvo poznatog pomagaa Sovjeta masona Erioa. U augustu 1929 godine ovaj gospodin je
doao sa nekom misijom u Beograd.
Radi pregovora sa njim skupili su se Beogradski novinari i on im je izmeu ostalog ispriao sledee: Negde 1922
godine Erio se sastao sa rumunskim Kraljem Ferdinandom I. To je bilo pri povratku iz Rusije u vremenu kad je bilo
puno spornih pitanja. I razgovor s Kraljem skrenuo je na pitanje o boljevicima. "U toku toga razgovora, veli gospodin
Erio, - rumunski Kralj Ferdinand rekao je sa osetnim nemakim naglaskom, jednu od najdubljih misli koju sam ikada
uo. Poto je mojoj poseti bio pripisan naroiti znaaj zbog tad gorueg pitanja razgranienja sa Rusijom,
Kralj Ferdinand im ree:
Boljevici su pre revolucije bili po Italiji, po Francuskoj i po drugim zemljama. To vam je veinom Jevrejski element.
Oni su tako rei izali iz ovih zemalja, ali su se u Rusiji doepali vlasti. To je bio revan Venog Jude.
Gospodin Erio se zamislio.
Oko njega za stolom tajac.
- E, vidite, Kralj Ferdinand je kazao tu jednu pametnu duboku misao. Zaista tano. Vrlo duboka misao" 27).
Opravdanost miljenja gospodina Erioa i Kralja Ferdinanda potvruje se mnogobrojnim statistikim i drugim
injenicama. Da su oni bili u pravu dokazuje ve izuzetan privilegovan poloaj Jevreja u Sovjetskoj Rusiji. Vani
podaci u tom smislu nalaze se u godinjaku "Jevrejski Svet" (Erejski Mir), koji je poao da izlazi u Parizu u 1939 godini
u izdanju Odbora Drutva Rusko-Jevrejske Inteligencije. Mi moramo imati u vidu da izdavai tog godinjaka nisu bili
nimalo skloni da afairaju veze Jevreja sa Sovjetskima. Ba naprotiv, u nizu lanaka vidi se elja da se ogradi od nje,
poto bi prisnost s njom mogla da poslui kao povod za grozni antisemitski pokret u budunosti.
To se iskazuje dosta otvoreno. U vezi s takvom taktikom izdavaa "Jevrejskog Sveta" pojmljivo je da se u lancima koji
su posveeni poloaju Jevreja u Sovjetskoj Rusiji pie vrlo opreznno i bez suvinog optimizma. Tim je vei znaaj
podataka, koji se nalaze u "Jevrejskom Svetu". Najpre se skree panja na to da Jevreji koji su se kao to je poznato
uvek alili na proganjanje i antisemitizam, ak i onda, kada za to nije bilo nikakvih osnova, priznaju, da je u
Sovjetskom Savezu protiv antisemitizma sprovedena planska borba i da komunistika vlada ne snosi nikakve
odgovornosti, ako se tamo ponekad opaa antisemitizam. "Jevrejska emigrantska tampa stoji tamo, paljivo je
posmatrala pojave antisemitizma u Sovjetskoj Rusiji i mora se konstatovati, mogla je da zabelei samo neznatan broj
takvih sluajeva. Poslednji sluajevi su se dogodili 1935 godine i 1936 godine. Jevrejska Telegrafska Agencija
zabeleila je dva sluaja 1935 godine jedan sluaj 1936 godine. U svakom od ova dva sluaja protiv krivaca
antisemitskim istupima bio je pokrenut sudski postupak i oni su bili kanjeni zatvorom od tri do pet godina. Svaki izraz
antisemitskih oseaja strogo se kanjava"... Dalje se kae da je generacija, koja je izrasla za vreme Sovjetske vlasti tako
vaspitana, da ve ne pokazuje antisemitizam koji je sauvan samo u klasama koje ve nemaju uloge u tekuem ivotu.
Prelazei sluajevima kada se antisemitizam pokazivao i u komunistikoj partiji i ak u vioj Sovjetskoj administraciji
pisac podvlai, da "takvi sluajevi nisu karakteristini u pogledu optih tedencija vladajuih u partiji i administraciji.
Na osmoj sveruskoj skuptini Sovjeta Molotov je govorio o postojanju antisemitskih oseaja u zemlji i, kako se to
moglo izvesti iz njegovih rei u Sovjetskoj administraciji, ali uvek u ime vlade pretio je smru onima koji bi ispoljili
takva oseanja" 28). Mi znamo da te rei nisu bila prazna pretnja i da je u Sovjetskoj Rusiji dovoljno bilo da ovek
izgrdi Jevrejina i da bi dospeo u zatvor i muki poginuo tamo ili u dalekom progonstvu. Ne zaustavljajui se na drugim
podacima o uspesima Jevreja u Sovjetskoj Rusiji, o njihovim uspesima u tampi i preuzimanju vodeig poloaja u
administraciji, ja u podsetiti na izjave Sovjetskih Jevreja na mitinzima koje su oni priredili u Moskvi 1941 godine da bi
se pred svetskim Jevrejstvom manifestovala njihova solidarnost sa Sovjetima. Naroito su izrazite rei kojima je bila
otvorena prva skuptina u Moskvi na dan idovskog praznika Jom Kipur. "Iz slobodnog Sovjetskog Saveza gde su
Jevreji zidari novog drutva i novog ivota - rekao je prvi govornik profesor Mihoelo, obraam se vama Jevreji celog
sveta". Drugi govornik Azentajn, uporedio je Sovjetski Savez s takom uporita, o kojoj je govorio Arhimed: "Dajte mi
taku uporita i ja u prevrnuti zemlju". "Postoji takva taka", uskliknuo je Azentajn". Uporite je u svetoj borbi Sovjetski Savez" 29).

Osvojivi Rusiju Jevreji su odatle trebali da proire svoju vlast na Evropu a zatim i na ceo svet. Poinjui sadanji rat,
Jevreji su se nadali da e se ostvariti ono predskazanje Talmuda, koje sam ve naveo govorei o Jevrejskim
oekivanjima.
Sada je meutim, naiao talas njihovih nesrea. Masonstvo je u Evropi dobilo strahoviti udarac, Jevrejska citadela u
Rusiji se rui. To to se sada dogaa jo je znaajnije za Jevreje nego li unitenje templarskog reda, jer su oni sada bili
blii pobedi nego ikada u svetskoj istoriji. Ali treba se setiti primera templara, da bi imali u vid Jevrejski rad meu
hrianima, uniten u jednom svom obliku moe da se ponovi u drugome.
TEKA POSLEDICA NEPANJE PREMA
OPASNOSTI
Nikada se ne sme zaboraviti da je celo Rusko Carstvo palo kao rtva olakog uzimanja opasnosti od masonerije. Naravno
Ruska policija bila je informisana o vezama revolucionarnih organizacija sa Jevrejstvom i masonerijom ali nije shvatila
sav znaaj te injenice. Usled toga borba se vodila samo sa pojavama revolucije a ne i sa izvorom.
U ovom smislu je vrlo karakteristina sudbina jednog referata koji je bio 1895 godine napisan od strane jednog vrlo
pronicljivog policijskog inovnika Rakovskog, koji je za vreme drugog boravka u Parizu dobro prouio masonsko
pitanje. Njegov referat je bio objavljen tek posle revolucije i to od strane poznatog Jevrejskog javnog advokata
Sliozberga, kao dodatak II knjiga njegovih memoara "Dela davno minulih dana". Referat Rakovskog sastoji se iz dva
dela, prvi deo sadri istoriju masonerije i njenog porekla i morao se priznati, da je autor tamo pokazao nedovoljno
znanje istorije tajnih drutava uopte i judaizma ponasob. Mnogo interesantniji je drugi deo, u kojem su iskoriana
otkria dosta velike francuske antimasonske literature kao moda i podaci dobijeni preko sopstvenih agenata policije. U
ovom delu Rakovskog vrlo saeto ali u isti mah sa puno znanja ocrtana je masonska organizacija i metode njene
delatnosti.
Autor referata podvlai da se delatnost slobodnog zidarstva ostvaruje kako u umereno-liberalno-buroaskom i
revolucionarnom pokretu tako i u radikalnom socijalistikom pokretu. Na kraju on pie: "Danas je razorna ofanziva
Jevrejske masonerije u Rusiji tek u poetku. Revolucionarni trule je zasada dodirnuo narodne mase samo spolja.
Inteligencija upravo vri, ali to vrenje ne izlazi iz predela teoretskih traenja. Usled toga Ruska vlada, koja se osea bez
uporeenja jaa nego svaka vlada u zapadnoj Evropi, sklona je naalost, a gleda da dananja naprezanja revolucije koja
su bez forme i slaba, sa nehatnim potcenjivanjem. Meutim, proi e nekih 10-20 godina i opametie se, ali bie kasno,
revolucionarni trule svega e se dodirnuti".
U cilju borbe protiv takvog razornog rada Rakovski je predlagao pored paljivog nadzora nadlenih organa vlasti nad
obema poljima revolucionarnog pokreta, neodlono otvaranje oiju dobronamernih elemenata ruskog drutva kako na
tetnu tajnu snagu koja se krije u Jevrejstvu uopte, tako i na vodeu ulogu Jevrejstva u ruskom revolucionarnom
pokretu. Drugim reima Rakovski je ukazivao na neophodnu potrebu propagande ili ideoloke borbe sa Jevrejstvom.
Referat Rakovskog pokazao se kao proroanski ali vlada nije shvatila ceo znaaj njegovog upozoravanja. Sliozberg
uzalud pokuava da ismeva taj dokument, istina zaustavljajui se veim delom na pogledima pisca na istoriju. Ali
ukoliko je Rakovski ispao pronicljiviji, utoliko je interesantnije, kako su njegovi pretpostavljeni reagirali na njegov
referat. Sliozberg navodi koncept poetka pisma, koje je bilo namenjeno od strane Ministra unutranjih poslova
eneral-autant erevinu. Izgleda da su policijskom departmanu nameravali da taj referat stave do znanja Caru. Ali
Ministar nije pristao na to i napisao je na referatu: "Odgovoriti, da ne nalazim potrebe da referiem Njegovom
Velianstvu, usled suvinog i neosnovanog pesimizma". Referat je bio predat u arhivu i izvaen tek nakon revolucije
1906 godine, koja je potvrdila njegovu opravdanost, kada se Stolipin u svojstvu Ministra unutranjih poslova odluio da
se upozna sa arhivom policijskog odeljenja. On je paljivo itao referat Rakovskog ali nije shvatio sav znaaj njegovog
upozoravanja. Jedna od njegovih primedbi glasi: "Moda je logino, ali je tendenciozno", druga povodom njegovog
predloga o popularizaciji obavetenja o Jevrejsko masonskoj zaveri glasi: "nain borbe potpuno nedoputen za dravu".
Na taj nain jedan od najistaknutijih ruskih ministara potcenjujui znaaj judo-masonerije priznao je nedoputenu
borbu sa ruiteljima njegove otadbine u irokom ideolokom domenu. Ovu borbu je vodio samo mali deo ruskog
drutva, ne dobijajui pomo od strane dravne vlasti. To je omoguilo Jevrejima da zavladaju Rusijom.
Ali samim politikim i policijskim merama (ma kako da su one neophodne i korisne) masonstvo se ne moe pobediti.
Mi smo gore videli kako se nastavio rad templarskog reda, koji je kao to je izgledalo, bio uniten.
MASONERIJA SE NE POKORAVA DRAVNOJ VLASTI
Na isti nain istorija masonerije svedoi da se slobodno zidarstvo nikada nije mirilo sa odlukama dravne vlasti o
prekidu njgove delatnosti. Tako je 1740 godine Kralj Filip V izdao nareenje o proterivanju svih masona iz panije, koji
su uspeli da ve pre 1738 godine otvore jedanaest loa. Mnogi masoni su bili pohapeni i proterani na galije.
Ferdinand II, 1751 godine ponovio je ovo nareenje, verovatno usled dobivenih obavetenja da masonerija i dalje
postoji bez obzira na odluke o njenom ukidanju.

Inkvizicija je poela da progoni masoneriju sa velikom energijom ali ipak su mnogobrojne loe i dalje postojale na
skriven nain i 1807 godine posle invazije Francuza one su odmah izale na videlo, a poele su da se otvaraju i nove
loe.
Gonjenje masona ponovo je poelo po povratku u Madrid Kralja Ferdinanda VII (1815 godine). On je uspostavio
inkviziciju, zatvorio masonske hramove i zabranio stupanje u loe pod pretnjom stroge kazne, koja se i stvarno esto
puta primenjivala. Tako je na primer 1825 godine cela genadska loe bila kanjena smru. Ali kako su se primenjivale
takve kazne masonski savez nije bio uniten i posle proterivanja Kraljice Izabele loe su se ponovo pojavile na povrini.
Opet su poele da se otvaraju sve nove i nove loe, koje su bile osnovane od strane republikanaca 30).
Findel pria poneto o nainu na koji su se krili masoni u paniji. Za vreme gonjenja panski Veliki Istok (to jest glavna
loa) uvek se nalazilo u varoi najbliem mestu u kojem je stanovao Veliki Majstor i to mesto u svima aktima, koji su
od njega proizilazili ili su njemu upuivali nije se zvalo drugije nego "Vallee invesible" (nevidljiva nizina). Brai je
bilo zabranjeno da se skupljaju u velikom broju. Ni jedna loa nije smela drati pismena akta, svake pola godine Veliki
Istok odreivao je i saoptavao loama novu lozinku, pomou koje su braa mogla da se poznaju.
Sline posledice policijskih mera protiv masonerije bile su i u Austriji. Iako su loe bile zatvorene odlukom vlade jo
1795 godine slobodno zidarstvo nije prekidalo svoj rad. U razmaku vremena od 1809 do 1812 i 1841 godine osnovane
su nove loe a u vremenu od 1848-1867 godine vie puta su se inili pokuaji da one budu legalizirane. Ti pokuaji nisu
bili uspeni ali umesto zabranjenih loa iznikao je niz prikrivenih masonskih saveza koji su bili podreeni Maarskoj
Velikoj Loi 32).
U Rusiji masonstvo je bilo zabranjeno od strane Carice Katarine II, pa ipak, ispostavilo se da je ono samo otilo u
podzemlje sauvavi svoj uticaj na duhove ruskog drutva. Na isti nain, zabranjeno od strane Cara Aleksandra I,
neotkriveno kao organizacija sve do vladavine Cara Nikole II, masonstvo je uspelo da vaspita rusku inteligenciju u
potrebnom za njega pravcu 44).
Doktor Lerih pria o tome kako je pri poetku represija otilo u podzemlje austrijskog masonstvo "Sve ritualne
ceremonije bile su obustavljene, svi znaci raspoznavanja i rei ukinute su isto tako, a sama delatnost loa svedena je na
minimum, sve to zbog neprekidne policijske kontrole. Tada se ispostavilo da je masonstvo svih rituala smanjilo svoju
delatnost prenevi svoje skupove u privatne stanove" 34).
Ovo saoptenje dr. Leriha interesantno je uopediti s izvetajem sankt-peterburkog general-guvernatora Miloradovia
od 11 augusta 1822 godine o odnosu masona prema zatvaranju loa: "Bivi masoni primili su uglavnom ravnoduno
progla o unitenju njihovih loa. Neki kau da se njihova veza ne moe nikad raskinuti. Postoje isto tako glasovi o
tome, da neki od njih misle da odravaju skupove po vilama. Sve to a naroito neoekivana ravnodunost primorava me
da podvostruim svoju panju na njihovu delatnost" 35). Ispalo je da je Miloradovi bio potpuno u pravu: Za manje od
tri godine pobuna dekabrista jasno je pokazala da delatnost masona nije prestala. Voe pobune od 14 decembra 1825
godine bili su gotovo svi masoni: Relejev, Pestelj, Bestuev, Muravjov-Apostol, Knez Volkovski, Betenkov, Kihelbeker,
Knez Trubeckoj i drugi. Vojni krugovi u kojima se pripremala ta pobuna nisu spolja imali nita zajedniko sa
masonstvom, ali duh i voe bili su isti.
Moe se rei da je njhova organizacija u mnogome liila na masonsku. "Savez Spasenja" kome je na elu stajao Pestelj,
imao je tri stepena: braa, muevi i bojari.
Pravi revolucionarni cilj, drutva u punom obimu nije se otkrivalo svima, nego samo posveenima, na isti nain i u
Junom Drutvu lanovi su bili informisani o njegovim ciljevima prema svome stepenu, kojih je u svemu bilo etiri:
bojari, muevi, braa i prijatelji. Oni koji su se tek primili u lanstvo drutva saoptavali su njegove poglede samo
naelno i esto puta su neofitu pretili smru u sluaju da on ne sauva tajnu. Vrlo je karakteristino i to da kada je
prema vestima iz Petrograda Drutvu Spasenja ugroavala opasnost, na tajnoj konferenciji 1821 godine bilo je doneto
reenje o zatvaranju Drutva. "Savez je bio proklamovan kao ukinut i o tome su bili obaveteni njegovi lanovi, ustvari
to je bio samo taktiki potez. Na taj nain vodei lanovi drutva su se nalazili s jedne strane da se oslobode
nepouzdanih elemenata, a s druge - da se panja Vlade okrene u drugom pravcu" 36). Tako je i ovde bio iskorien ve
oprobani nain masonskih loa. Otprilike isto je bilo i u Poljskoj poetkom XIX veka. I tamo su masonske loe bile
zamenjene drugim tajnim politikim drutvima pod vostvom masona.
Iz navedenih primera vidi se koliko je veta masonerija odnosno koliko su veti Jevrejski zaverenici koji vode borbu sa
Hrianskim svetom pomuu onih koje nameravaju podjarmiti. Masoni se u doba proganjanja mogu dosta lako prividno
odrei od svoga reda i ak pristati uz njegove neprijatelje, utiui na pravac njihovog rada kako bi on skrenuo sa pravog
puta. Setimo se da je jedan bivi slobodni zidar Benkendorf bio u Rusiji ef andarma to jest stajao je na elu celokupne
ruske policije za vreme ogorenog i svesnog neprijatelja masonerije Cara Nikole I. Ivanov u svojoj ve citiranoj knjizi o
Pukinu sa puno prava sumnja u njegovu iskrenost. Ali stvar ak nije u tome da li se dotini mason iskreno odrekao
reda, nego veno je da li se temeljito promenio njegov pogled na svet. Pojmljivo je da nema objektivnih podataka, na
onsovu kojih bi se moglo dokazati da je na primer Benkendorf za vreme svoje slube kod Cara Nikole I dobivao i
izvravao naredbe masonske organizacije. Ali vano je da je on i dalje bio pod uticajem mnogih masonskih ideja i to je

imalo vrlo tetnih posledica s obzirom na njegov visok i odgovoran poloaj. Isto se moe rei o mnogim drugim
lanovima rasputenih loa, koji su esto puta zadravali svoje visoke poloaje.
Oslobodivi se masonerije tek spolja, ali ostajui nepromenjeni u dubini svoga bia, oni su u svakom sluaju bili bez
stvaralakih ideja, koje bi mogle pobediti i zameniti masonsku ideologiju i stroj due. Od ruskih masona za vreme Cara
Aleksandra I, /pred njegovu smrt/ i Nikole I, uzimala se pismena obaveza o naputanju loa. Svi su dali svoj potpis, loe
su bile zatvorene. Ali bivi slobodni zidari nisu mogli promeniti svoje poglede na svet i ti pogledi su doveli rusku
inteligenciju do propasti.
KAKO SE TREBA BORITI PROTIV MASONERIJE
Masonstvo koje je otilo u podzemlje, moe da izae iz njega u potpuno novom i neoekivanom obliku jer njegova
snaga nije toliko u njegovim politikim agentima, koliko u mentalitetu, koje on iri. Masonstvo - to je religija svoje
vrste i stoga se moe poptuno iskoreniti samo suprotnom silom iste vrste. U Nemakoj je masonstvo pobeeno ne samo
otkrivanjem njegovih tajni i policijskim merama, ve i tim, to je nasuprot njegovoj razornoj ideologiji od strane Adolfa
Hitlera bio stavljen moni narodni pokret koji je raunao sa prirodnim osobinama Nemaca.
To je jedini nain borbe sa masonerijom. I ostali narodi, koji ne ele da postanu rtvom Jevrejske zavere moraju najpre
unitavati masonsku organizaciju ukoliko je to mogue drutvenim i policijskim merama ne putajui masone na ma
kakve poloaje i u isto vreme, to je jo venije, moraju nasuprot internacionalnoj judejsko-masonskoj ideologiji gajiti
svoju nacionalnu ideologiju i kulturu. Ukoliko su dublji temelji te kulture i ukoliko je one prisnije vezana sa duhom
iskovanim u istoriji dotinog naroda, utoliko e ga ona bolje tititi od judejsko-masonske opasnosti i braniti da postane
rtva Jevrejske zavere pod nekom novom maskom.
Iz ovog razloga kod pravoslavnih naroda, kod kojih kultura, ukoliko ona nije uzeta sa Zapada ima svoj koren u
Pravoslavlju i koji, s druge strane dosta lako podleu iskuenjima raznih mistinih tajni, postoji samo jedno oruje,
sposobno da zada smrtne rane skrivenom judaizmu, koji se krije ili u masonstvu ili u kakvim drugim sektama. To je ono
oruje koje se uopte najvie plai otac lai. Hristove Crkve, jer jedino ona moe tako da vaspita narod, da on s
negodovanjem odbaci svako pa i najfinije masonsko iskuenje.

Vasilije Karan
Upoznao sam ga nedavno u Drutvenom domu Mejdan u Banjaluci na veeri posveenoj literaturi o
narodnooslobodilakoj borbi, a inilo nam se da se odavno poznajemo, od naeg ranog djetinjstva. Sa
uzbuenjem sam pratio izlaganja Rade Baia, kozarskog heroja i knjievnika, i Irfana Horozovia, koji su,
predstavljajui Crvene tragove, najnoviji roman Vasilija Karana, u stvari, govorili o slavnim danima
kozarske epopeje. Onda se razgovor sa autorom, hrabrim djeakom u vrijeme Kozare, protegao do duboko u
no. Biografija Vasilija Karana je povijest o patnji itave generacije njegovih vrnjaka u kojoj ima previe
ratnih tema za ivot jednog djeaka.
Roen je 1934. godine na Pogleevu, zaseoku sela Meuvoa, koje je u ratu odmah ulo u pjesmu i istoriju.
Sa pogleevake visoravni na sjevernim padinama Kozare, puca pogled na itavo Knepolje i ravnu
Slavoniju. Prije rata ovdje je tridesetak porodica provodilo svoj mukotrpni ivot. Kua Blagoje i Petre Karana
nalazila se usred zaseoka, nedaleko od izvora Miletinac koji je ucrtan u sve vojne karte. Kada je okupacija
dola i na Pogleevo, njihovih etvoro djece Vasilije, Mirko, Ranko i Anka imali su ukupno 14 godina.
Ali to nita nije smetalo da se Blagoje nae sa svim Pogleanima na ustanikim poloajima u julu 1941.
godine. ulo se srce ustalo Pogleevo rekao je pjesnik. Od tada pa sve do velike ofanzive na Kozaru, u
ljeto 1942, na Pogleevu je bilo kao u mravinjaku. Sa njegove visoravni, partizanske osmatranice, granale su
se staze na Mednjak i Vitlovsku, Patriju i Pale, iroku luku i Ravni gaj, mjesta to su zajedno sa Kozarom
ula u legendu. U tri najvee kue brae Trkulja smjetena je dobro organizovana partizanska bolnica i itavo
selo je bilo angaovano u lijeenju rana kozarskih partizana. Za Blagoja Karana, jednog od prvih odbornika,
ranjenici su bili neprestana briga. Od njih se nije odvajao sve do onog kobnog trenutka kada je prvih dana jula
1942. godine pet stotina ranjenih kozarskih partizana doivilo najstraniju sudbinu.
U ofanzivi, 18. juna 1942, neprijatelj je zaposjeo Mljeanicu i Meuvoe i zemlja je zatutnjila ispod
Pogleeva. U estokoj borbi koja je trajala itav dan kozarski partizani su razbili ustako-domobransku
pukovniju Ante Paveli, zarobili 80 neprijateljskih vojnika, zaplijenili 12 mitraljeza i jedan top, ali
Pogleevo nisu mogli odbraniti. Tog dana su njemaki avioni, u smjenama, nadlijetali Jelov jarak podno
Palea, istresali snopove bombi i mitraljirali otkriveni zbjeg. Plamen je gutao kolibe od granja, oblovine i
paprati. Preplaena stoka se razbjeala, ene padale niice po zemlji, a stariji i iskusniji ljudi zaklanjali se za
debela stabla i zabrinuto osmatrali nebo. Po odlasku aviona doli su njemaki vojnici i s uperenim pukama
poeli da skupljaju narod u gomilu. Bilo ih je dosta i na konjima.
Petra Karan je uprtila sinia Ranka, a svojoj sestri Mariji Laji tutnula u ruke malu Anku, dok je Mirko
trkarao za majkom u koloni koju su gonili prema Mljeanici. Odmah su rastavili mukarce od ena i djece i
oduzeli svu njihovu sirotinju. Djevojkama su ak pokupili ukosnice iz pletenica. U tom meteu Vasilije je
oklijevao i tako se odvojio od svojih najbliih. Obazirao se u nadi nee li gdjegod u koloni otkriti oca.
Prolazei ispod Pogleeva, vidio je smrt izbliza. Ustae su iz kolone izvukle jednog ovjeka i ubile kraj puta.
Ispod njegove bijele koulje od lana izvirala je svjea krv. Tada je Vasilije odluio da pobjegne i potrai oca.
Izvukao se neprimjetno iz kolone i mugnuo u ipraje kao preplaeni zec. Kada se u suton privukao blie
kui, itavo Pogleevoje bilo u plamenu. Onda je danima lutao umarcima, vjeto se skrivajui od vojnika
koji su streljakim strojevima pretresali svaki grm, hvatali stoku i tjerali prema Dubikoj cesti i odvlaili sve
to su mogli ponijeti. U Jelovom jarku gdje se nalazio zbjeg, sve je bilo razbacano. Plahte i ponjave pokisle,
poderani jastuci i rasuto perje. Zalutali prasci bukali su prazne kolijevke.
Svom rodnom selu Vasilije se oprezno privlaio nekoliko puta. Tako je iznenada upao u domobransku
zasjedu. Mogao je pobjei, ali vie nije znao kuda da bjei. Sa jo nekoliko uhvaenih ljudi, koje nije
poznavao, kamionom je prebaen do sabirnog logora u Cerovljanima. Na ograenoj poljani kraj eljeznike
pruge bilo je mnogo naroda, najvie ena, djece i starijih ljudi. Iz kamiona je odmah ubaen u vagon to je
stajao na kolosjeku, pun ena i djece. Poslije duge vonje i neto kraeg pjeaenja do sela Velike Barne kod
Grubinog Polja, rasporeen je u kuu Mileve Marevi. Kod ove plemenite ene ostao je do septembra 1942,
sve do onda kada su ustae otjerale u logor i porodicu Marevi. Toga jutra je Vasilije bio sa stokom u polju i
tako izbjegao sudbinu svih onih seljana iz Velike Barne, partizanskog sela, koji su deportovani na prisilni rad
u Njemaku.
Dobro organizovana narodna vlast u ovim slavonskim selima omoguila je Vasiliju da se ubrzo, sa jednom
grupom Bosanaca iz Velikog Grevca, prebaci na Kozaru. O svom ponovnom susretu sa rodnim ognjitem
Vasilije je zapisao:
Sa strepnjom sam iziao na Pogleevo. Na zgaritu nae kue guio sam se u suzama. Nikoga nije bilo da me

utjei. Selo je bilo bez ljudi, bez djece. Preivjela su samo etiri ovjeka. Meu njima i ivko pica, stari
partizanski odbornik. U zemlju su se zavlaili kao krtice i tako ostali. Jauk ena se ponavljao svakoga dana.
Kako je koja pristizala tako se i oglaavala na svom razorenom ognjitu. Vratila se i moja majka Petra sa
Mirkom i Rankom. Sauvala ih je, to samo ona zna kako. Dvogodinju Anku nije mogla sauvati. Umrla joj je
na rukama u jasenovakom logoru. Ni za grob joj ne znamo. Onako skamenjena od tuge dugo je stajala na
pepelitu nae kue. Liila je na spomenik. Tada nas je primio ivko pica u svoju talicu da se sklonimo od
nevremena, a u proljee 1943, radna ekipa narodnooslobodilakog odbora podigla nam je kuerak s jednom
sobicom i naloili smo prvu vatru na naem ognjitu. Majka je bila mnogo zauzeta u radu sa omladinom na
proljetnoj sjetvi i drugim pozadinskim obavezama. Imam smo i pionirsku organizaciju iji sam i sam bio lan.
Nae voe koje smo nosili u partizansku bolnicu na Razvalinama bilo je najljepe voe. A kada je
osposobljena zgrada u Meuvou, poao sam u prvi razred osnovne kole. Tada sam i saznao da su u ofanzivi
moga oca uhvatile ustae u Mljeanici kada su poubijali nae ranjenike i da je u logoru na Sajmitu skonao u
stranim mukama.
Poslije osloboenja zemlje kao najstarija muka glava u porodici, Vasilije Karan je morao rano da preuzme na
svoja plea veliki teret ivota. Tek kada je odsluio vojni rok, 1954. godine, zaposlio se kao fiziki radnik u
umsko-industrijskom preduzeu Kozara u Bosanskoj Dubici i nastavio dalje kolovanje. Pored Srednje
ekonomske i Novinarske kole, zavrio je i Pedagoku akademiju grupu za srpskohrvatski jezik i
knjievnost.
Rano je poeo da pie o ratu kako su ga vidjele njegove djeje oi. Otuda za svoj prvi roman Crveni tragovi
Vasilije kae: Dok sam pisao ove redove, ponovo sam proao kroz veliku kozarsku ofanzivu. Sanjao sam
kolone vojnika s bajonetima na pukama, djecu bez roditelja, drhtao od straha i vidio smrt izbliza. Jo dva
njegova romana u rukopisu Paklena varo i No bez granica samo su nastavci slikanja onih dalekih, a
tako bliskih ratnih dana Kozare, kada u smrti izmeu djece i odraslih nije bilo nikakve razlike. Takve su i
njegove zbirke pripovjedaka erga, televizijska serija Dobar dan ratnie i monodrama Tako ti meni,
drue odbornie.
Cjelokupno Karanovo stvaralatvo je ispovjedna proza i jedno svjedoanstvo vie o veliini nae borbe za
slobodu.
Humoreskama i aforizmima koje objavljuje u mnogim jugoslovenskim listovima kao da eli pobjei iz
tematike svojih romana u jedan ljepi i sreniji svijet.
Iz tihe banjaluke ulice Sretena Stojanovia broj 11, do duboko u no uju se zvuci muzike i monotoni
otkucaji pisae maine. To erka Vesna, nastavnik muzikog obrazovanja i zaljubljenik klavira i flaute,
priprema svoj uobiajeni as, dok Vasilije uri da jo jednom prekuca posljednju verziju svog novog romana.
SEMINAR ON JASENOVAC CONCLUDES
A three day-long seminar for seminary professors regarding the Jasenovac death camp, which was organized
by the Committee for Jasenovac of the Holy Assembly of Bishops, concluded in the monastery of Mostanica
on October 21.
This seminar, with participants representing all seven of the seminaries of our Church, was held in Banja
Luka, Drakulic and the Jasenovac and Donja Gradina concentration camp complex.
Lectures were held by professors Jovan Mirkovic (Historical facts and historiographical problems in
connection with Jasenovac), Predrag Lazarevic (Jasenovac in literature and national consciousness) and
Father Jovan Culibrk (General historical framework for genocide during World War II The Serbian
Orthodox Church and Jasenovac).
This seminar provided participants with a particularly important opportunity to hear the testimony of
surviving Jasenovac inmates Vasilije Karan, Stojka Trivic-Marceta and Gojko Knezevic, who gave his
testimony at the very scene of the crime in the Jasenovac concentration camp. During the course of the
seminar the CD Jasenovac Industry of Death prepared by the Committee for Jasenovac was presented, as
well as the film The Grey Zone.
Seminar participants pilgrimaged to the killing fields where so many Serbs perished in Drakulic near Banja
Luka, Draksenic and the Jasenovac and Donja Gradina concentration camp complex.
The final session was held in the monastery of Mostanica after Holy Liturgy served by the participants in the

seminar with His Grace Bishop Sava of Slavonia in the church of the monastery of Jasenovac, which is also
the seat of the Bishop of Slavonia.
All participants agreed that the spiritual value of this seminar and its educational importance are of
tremendous import for their further pedagogical work with seminarians, the future spiritual pastors of the
Serbian people.
Darko Trivic
Serbische Orthodoxe Kirche - www.serbian-church.net - 24.10.2005

Ranko krbi: Plate e biti manje do 30 odsto

Datum: 17.03.2009

Ranko krbi, ministar zdravlja i socijalne zatite RS, ocijenio je da je u jednom periodu dolo do nekontrolisanog prijema radnika u zdravstveni
sistem, pa su pojedine zdravstvene ustanove primile duplo vie radnika nego to imaju potrebu prema broju stanovnika.
"To je proces koji emo u svakoj zdravstvenoj ustanovi pojedinano rjeavati kroz jedan period i koji e se moda odluivati nekoliko godina", istakao
je krbi.
On dodaje da to mora biti usklaeno, te da e to biti proces koji e se jednog dana "morati prelomiti preko koljena".
NN: U Sindikatu kau da e primanja zdravstvenih radnika biti manja za 30 do 40 odsto za februar u odnosu na januar. Da li je to tano?
KRBI: Plata medicinske sestre u Klinikom centru bie izmeu 800 i 900 KM, zavisno od pozicije, vie medicinske sestre oko 1.000 KM, a plata
ljekara porodine medicine kretae se od 1.500 do 2.000 KM. Plate prije samo godinu dana bile su nie za 100 odsto od posljednje plate koju su
zdravstveni radnici primili po Kolektivnom ugovoru. Januarska plata zdravstvenih radnika u odnosu na plate iz 2007. godine bila su uveane od 80 do
100 odsto.
Odreenih snienja plata zdravstvenih radnika e biti, kod nekih e biti nia za 20 kod nekih za 30 odsto. Ukupna sredstva koja su izdvajana za plate
bie u prosjeku za oko 20 odsto manja nego sredstva koja smo uplaivali u istom periodu prole godine. Neke oblasti i neke struke u zdravstvu
moraju biti dodatno plaene, one koje su daleko vie angaovane na poslu.
Ukoliko zdravstvene ustanove budu imale viak sredstava, naravno da emo ih upotrijebiti na najbolji mogui nain i iskoristiti da poveamo dodatne
podsticaje kako bi plate bile vee.
NN: Sindikalci kau da e nezadovoljstvo i ogorenje zdravstvenih radnika zavladati tek kada prime platu za februar. ta ete poduzeti u tom sluaju?
KRBI: Poveanje plate kod zdravstvenih radnika izazvalo je odreenu euforiju. injenica je da e smanjenje plate, makar ono bilo dvije marke, a
ne sto ili vie kako e biti, izazvati jednu vrstu razoarenja ili odreenu vrstu neprihvatanja od strane zdravstvenih radnika i ja to u potpunosti
razumijem. Na kraju krajeva, u Vladi RS, odlukom koju smo donijeli prole godine, svima su smanjene plate, i moja plata je nia za 400 KM. Plate su
takve i moramo da dijelimo sudbinu naroda. Na sastanku sa sindikalcima i premijerom dogovoreno je da je bolje primati i neto manju platu, ali da
bude redovna, nego imati veu platu, a doi u situaciju da je neredovna.
NN: ta oekujete od 4. aprila kada sindikalci treba da predaju Kolektivni ugovor premijeru Miloradu Dodiku?
KRBI: Rekli smo da ta odredba ne stoji u memorandumu koji su potpisali predstavnici tri sindikata zdravstva, premijer i ja.
Reeno je da e zajednika komisija raditi na unapreenju sadanjeg zakonskog rjeenja. Ukoliko sve tri strane budu za, imali smo u planu da bi
zajedniki prijedlog komisije mogao biti i eventualno donoenje Kolektivnog ugovora. Ve na prvom sastanku koji smo imali sa predstavnicima
Sindikata, sindikalci su rekli: "Mi hoemo da povuemo zakon i da idemo na donoenje Kolektivnog ugovora", a to u memorandumu nije reeno.
Reeno je da se analiziraju efekti primjene plate, da vidimo tetu i da damo sve mogue varijante unapreenja Zakona o platama.
NN: Da li je tano da e biti otputanja nemedicinskog kadra u zdravstvenim ustanovama?
KRBI: Rekli smo da emo raditi racionalizaciju, to ne znai da e biti otputanja radnika. Racionalizacija podrazumijeva da e neki servisi koji
mogu biti organizovani na drugi nain ne moraju se odvijati kroz zdravstvenu ustanovu. Dakle, ukoliko mogu biti angaovani isti ljudi na neki drugi
nain, kao to je angaovanje privatnih firmi, koje bi preuzele od njih te radnje. Otkup odreenih godina staa za ljude koji su blizu penzije, takoe
podrazumijeva racionalizaciju. Tamo gdje imamo manjak ljekara moraemo gledati kako da doemo do odreenog broja ljekara i izvrimo
preraspodjelu unutar institucija, kako bismo taj broj racionalizovali. injenica je da je u nekom periodu dolo do nekontrolisanog prijema radnika u
zdravstveni sistem, tako da su pojedine zdravstvene ustanove primile duplo vei broj randika nego to imaju potrebu prema broju stanovnika. To
moramo uskladiti.
NN: Kakve su mjere tednje u sektoru zdravstva?
KRBI: U saradnji sa Fondom zdravstvene zatite RS uradili smo itav set mjera koje imaju za cilj da racionalizujemo potronju tako da smo
centralizovali nabavku strateke sirovine i lijekova, to je znaajno smanjilo cijenu tih roba. Samim tim smo omoguili da za isti novac nabavimo veu
koliinu lijekova i da osiguramo bolnice koje u ovom trenutku imaju obezbijeena sredstva i lijekove. Preduzete su zaista brojne mjere, tako da van
RS mogu da se lijee samo oni pacijenti koji ovdje ne mogu, a ne onaj ko hoe da zbog obinih i rutinskih operacija ide u Srbiju. Osim toga, mi se
nismo odrekli kapitalnih investicija i smatramo da se kapitalnim investicijama u zdravstvu obezbjeuju kapaciteti i resursi koji su neophodni. Ukupna
infrasrukturna predraunska vrijednost onoga to e se u ovoj godini deavati u zdravstvu RS sigurno e prei 150 miliona KM.
Vie novca za veu odgovornost
NN: Da li je tano da su plate direktora nekih zdravstvenih ustanova u RS i do 3.500 KM?
KRBI: Direktori zdravstvenih ustanova, ija je vea odgovornost, kao primjer navodim direktora Klinikog centra u Banjaluci, imaju vee plate od
direktora koji, na primjer, u svojoj ustanovi imaju samo pet timova porodine medicine.
Ako je vea odgovornost direktora i plata je vea i to je zakonski regulisano. Nedavno smo imali sastanak sa direktorima bolnica i uskoro emo imati
sastanak sa direktorima domova zdravlja na kome e biti prezentovano uputstvo koje ide uz primjenu Zakona o nainu obrauna plata, ukljuujui i
rukovodei kadar kao to su direktori.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=54528&sectionId=51&view=story
BANJALUKA, 26.12.2008.
PRESS RS

KRIVINA PROTIV KRBIA!

Nevladina organizacija SOS telefon 1209" podnela krivinu prijavu protiv ministra Ranka krbia zbog
prikrivanja trovanja dece vakcinom DTP

IGNORIE ZABRINUTE RODITELJE... Ranko krbi, ministar zdravlja i socijalne zatite RS

Nevladina organizacija SOS telefon 1209" iz Istonog Sarajeva jue je podnela Okrunom tuilatvu Banjaluka
krivinu prijavu protiv ministra zdravlja i socijalne zatite RS Ranka krbia, posle potvrde da su dve banjaluke
devojice otrovane ivom iz DTP vakcine. U dopisu tuilatvu, direktorka SOS telefona" Jagoda Savi tvrdi da je
ministar krbi svojim istupima u javnosti pokazao zabrinjavajuu spremnost za prikrivanje krivinog dela i njegovih
poinilaca u vezi s vakcinom DTP"!
Lau i u Institutu za zatitu zdravlja RS
Iako su u Institutu za zatitu zdravlja RS ovih dana u vie navrata tvrdili da Unicefova DTP vakcina nije mogla da
izazove nikakve teke posledice po zdravlje dece te da je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije naknadno
atestirala ovu vakcinu, iz Beograda tvrde drugaije?!
- U naoj arhivi uopte ne postoje podaci o spornoj Unicefovoj vakcini iz 2002. godine! Moda je DTP vakcina u RS
stigla u ispravnom stanju, ali je tetu prouzrokovala njena nepropisna primena od strane medicinskog osoblja.
Meutim, sve to treba temeljno ispitati i utvrditi ko je i na koji nain u celoj prii zakazao - kau u Agenciji za lekove
i medicinska sredstva Srbije.
Prema njenim reima, krajnje je vreme da tuilatvo ispita da li je ministar krbi radio za Unicef u periodu dolaska
DTP vakcine u BiH poto je, kako kae, poznato da je bio dugogodinji istaknuti saradnik te organizacije.
Odgovornost ministra
- Ministar eli da zataka da i sam snosi deo odgovornosti za paniku u javnosti. Ogluio se o sve nae pozive da
razgovaramo o spornim vakcinama, a zanima me zato! Prvo je odbacio mogunost testiranja urina na prisustvo ive u
organizmu jo 14 dece iz BiH, a kasnije nas je okirao izjavom da nije ni pogledao laboratorijski nalaz uraen u Filip
Ogistu' iz Pariza" - tvrdi Savieva.
Ona objanjava da je svojim stavom krbi pokazao da je protiv osnovne istrane radnje koja bi omoguila da se kod
dece s nekoliko razliitih tekih dijagnoza utvrdi ili ospori prisustvo ive u organizmu.
- S druge strane, neprofesionalno je to je on, kao farmakolog, sebi dao tu slobodu da ignorie metode uvene pariske
laboratorije - kae Jagoda Savi.
Naime, SOS telefonu" je pre 15-ak dana iz ugledne pariske laboratorije Filip Ogist" potvreno da je u urinu dveju
devojica pronaena daleko vea koncentracije ive od doputene, ime je direktna sumnja pala na DTP vakcine koje je
BiH 2002. godine donirao Unicef.
fakti

n DTP je vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kalja, a daje se deci od dva meseca do pet godina
n DTP vakcina sadri konzervans tiomersal koji sadri ivu
n Spornu DTP vakcinu australijskog proizvoaa CSL limitid" Unicef je BiH donirao poetkom jula 2002. godine
n NVO SOS telefon 1209" sumnja da je najmanje 22 dece u BiH otrovano ivom iz tiomersala, konzervansa DTP
vakcine
n Amerika agencija za kontrolu lekova preporuila je 2000. godine da se tiomersal zbog toksinosti povue iz upotrebe
Bez odgovora
S druge strane, ministar krbi ni jue, kao ni prethodnih nekoliko dana, nije eleo da odgovara na pitanja. Takoe, ni
sedam dana posle okantnog otkria, niko iz nadlenih institucija u RS i FBiH nije oajnim roditeljima, ija su deca u
periodu od 2002. do 2007. godine primala spornu vakcinu, nita nije objasnio niti preporuio na koji nain da provere
svoje najcrnje slutnje. Mnogi zabrinuti i uspanieni roditelji se dalje u velikom broju svakodnevno javljaju redakciji
Pressa RS ne znajui ta da rade kako bi napokon saznali da li su i njihova deca otrovana Unicefovim vakcinama ili
njihovom nepravilnom upotrebom u zdravstvenim ustanovama BiH.
Otac jednog trogodinjeg deaka iz Banjaluke, koji je insistirao na anonimnosti, tvrdi da je njegov sin 2006. godine
jedva preiveo primanje DTP vakcine.
- Njegovo ponaanje bilo je ravno scenama iz horor filmova. To nije bio pla, nego neki krici, nesvojstveni ljudskom
biu. Posle je zapao u stanje obamrlosti i satima se nije budio. Kada je trebalo da primi drugu DTP vakcinu, jedan
pedijatar mi je sugerisao da to nikako ne bude vakcina istog proizvoaa - kae na sagovornik.
Dimitrije Gri [neregistrovani] (26.12.2008, 06:48)

poalji odgovor

Nadmeni ministar u Vladi RS

Kome treba tako nadmen ministar, jer je svojim samouvjerenim istupima povrijedio svaku normalnu osobu u Republici
Srpskoj. Jadno je i bjedno to zdravstvo na ijem je on elu. Ponaa se bahato i nedodirljivo kao njegov kum ef. to mu
Dragi Bog nije dao skromnost i potovanje barem prema nedunoj djeici,anelima,naoj budunosti. Zar nije mogao
sazvati " truku" i nesretne roditelje na reimskoj televiziji Banja Luka, da uz predoenje autentinih labaratorijskih
nalaza i injeninog stanja dou do istinskog i pravinog zakljuka, a ne da samouvjereno i nadmeno brani, kako on
kae uglednog australijskog proizvoaa vakcine. Sasvim je jasno da takva osoba mora krivino odgovarati i podnijeti
ostavku, ali poto je sve korumpirano i nasilno, od tog nema nita, jedino do "REVOLUCIJE"
S potovanjem,Dimitrije Gri
anonymous [neregistrovani] (26.12.2008, 08:14)
poalji odgovor
treba reci istinu
Zasto se narodu ne kaze istina javno na TV slusala sam Skrbica prije par dana kada je bio gost na TV dnevniku, i on
demantuje gospodu Savic. Ja imam dvoje djece i obadvoje su primili te vakcine 2002. godine jedno djete je posle par
mjeseci imalo problema (urinarnih) konstatovano je da ima pjesak u bubregu, a djete je 7 dana bilo u bolnici od tada je
imalo raznih komplikacija od krajnjika pa do bronhitisa itd. Nekoliko puta je bilo u bolnici naravno zbog raznih
dijagnoza, dok nismo dosli do Beograda. Sada je hvala bogu koliko ja vidim sve ok. osim sto je malo vidljivo
zaostajanje za svojim vrsnjacima u razvoju. E sada ja ne znam da li je mogla biti posledica te vakcine ili je nesto drugo
u pitanju,ali bila bi zadovoljna kada bi neko od ovih strucnjaka opisao simptome te bolesti, i ima li posledica u daljem
razvoju te djece.
Nemojte kriti istinu recite nam sta nam je ciniti kako da provjerimo da li su ta djeca oboljela ili ne. Bilo kako bilo
morate saopstiti javnosti i ne moze se bjezati pred istinom.
Takode me zanima sta je i sa onim vakcinama koju su djeca rodena 2005. primala odma po rodenju i tu je bilo nekih
problema.
Pa ljudi i onako nas je malo dokle da se sami unistavamo ili da uzimamo dude dubre i testiramo na nasoj djeci.
Ja imam jos djece koja bi trebala primiti neke vakcine ali posle ovoga nikada vise necu odvesti djete ni na jednu
vakcinu.
Zdravstvo nam je cista 0
anonymous [neregistrovani] (26.12.2008, 08:40)

poalji odgovor

Dokle breeee!?
Pa kakva je ovo zemlja? Zar vie ne postoji ni taj minimum morala i odgovornosti kod ljudi kao to je dotini ministar i
njemu slini? Zar posle svega to smo u zadnjih 15 godina proli sad treba da strahujemo od neispravnih vakcina? Ko
e se posle ovoga usuditi da odvede svoje dijete na vakcinaciju? Strano!!!
anonymous [neregistrovani] (26.12.2008, 09:42)
poalji odgovor
Smjeniti Skrbica
Nena duskusije, kakva drskost.
Miroslav [neregistrovani] (26.12.2008, 14:41)

poalji odgovor

Dizanje panike
Lupetaranje i dizanje panike. Nije utvrdjena nikakva veza izmedju tiomersala i simptoma autizma. Postoji jedan
izolovan slucaj u SAD u kome je data odsteta roditelja detetu za koje je utvrdjeno da je 9 vakcinacija, medju kojima je
bila i DTP vakcina, pogorsalo vec postojece mitohondrijsko ostecenje sa simptomima slicnim autizmu. Sve ostalo su
naduvali mediji, kojima je bitniji tiraz od zivota male dece.
Mnogo je opasnije ne vakcinisati decu.
odgovori na komentar:
Re:Dizanje panike
anonymous [neregistrovani] (04.01.2009, 09:21)
Re:Dizanje panike
Gospodine, ako Vi imate djecu, dali bi vi sada , u ovakvoj situaciji pristali da vakcinisete svoju djecu.

poalji odgovor