Prirucnik Privredno

[/.
MA^TV IlAAJ^
Vladimir Todorovi
Ratomir M. Slijepevi
PRIVREDNO PRAVO
Beograd 2012.
PRIVREDNO PRAVO
adv. Vladimir Todorovi
Ratomir M. Slijepevi
Izdava
,,PROJURIS
(e-mail: projuris.org@gmail.com)
(web site: www.projuris.org)
Recenzent
prof. dr Miroslav Vrhovek
Urednik
Vladimir Todorovi
Prelom i tampa
,,BIG tampa, Beograd
Tirai
1.000
IS B N 9 7 8 -8 6 -8 6 10 5 -4 2 -4
N apom ena:
F o to k o p ira n je ili n a d ru gi nain u m n oavan je ove knjige bez pism ene d ozvole izd a v a a sa n k cio n isan o j e odred bam a Zakona o autorskim i srodnim p ravim a i Kriv i n o g zak o n ik a
Sadraj
D e o p r vi
S T A T U S N O P R IV R E D N O P R A V O
A . PRTVR ED N A D R U T V A ......................................................................... 13
I. O P T A P IT A N J A P R T V R E D N IH D R U T A V A
Pojam privrednog d rutva........................................................................13
Osnivanje privrednog drutva Osnivai, Osnivaki akt,
Nitavost osnivakog akta, Trokovi osnivanja drutva,
TTgovori 11 vft7.i s drntvom ................ ....................................................... 14
Poslovno ime privrednog drutva............................................................16
Sedite privrednog drutva i prijem p o te .................. ........................... 17
Delatnost privrednog d ru tva..................................................................18
Registracija privrednih drutava..............................................................19
Zastupanje privrednog drutva - Zastupnici, Punomonici,
Punomonici po zaposlenju, Prokura......................................................21
Imovina i kapital drutva - ulozi u drutvo,
vrednost i procena novanog uloga..........................................................24
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti................................ 26
Odgovornost za obaveze drutva - Odgovornost drutva
i njegovih lanova, Probijanje pravne linosti........................................26
Posebne dunosti prema drutvu - Dunost panje,
Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji
lini interes (naelo lojalnosti), Dunost izbegavanja
sukoba interesa, Dunost uvanja poslovne tajne,
Dunost potovanja zabrane konkurencije..............................................27
Individualna i derivativna tu b a ..............................................................31
Dunost informisanja lanova drutva....................................................32
Pravni akti d ru tva ................................................................................... 33
Raunovodstvo i revizija........................................................................... 33
Registar finansijskih izvetaja..................................................................35
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
II.PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA............................................ 36

1. O R TA K O D RUTVO ( O D ) .................................................................... 36
Pojam ortakog drutva............................................................................36
Osnivanje ortakog drutva....................................................................... 36
Ulozi i udeli u ortakom drutvu.............................................................. 36
Raspolaganje ortakim udelom................................................................ 37
Odluivanje u ortakom drutvu.............................................................. 37
Odgovornost drutva i ortaka.................................................................... 37
Prava ortaka............................................................................................... 38
Prestanak ortakog drutva i ortakog statusa........................................ 38
2. K O M AN D ITN O D RUTVO ( K D ) .......................................................... 39
Pojam komanditnog drutva.................................................................... 39
Osnivanje komanditnog drutva.............................................................. 39
Ulozi i udeli kod komanditnog drutva.................................................... 40
Odgovornost za obaveze............................................................................40
Raspodela dobiti i gubitaka................................................................ ... .40
Poslovoenje..............................................................................................41
Prestanak komanditnog drutva.............................................................. 41
3. D R U TV O S OGRANIENOM O D G O VO R N O U ( D O O ) .......... 41
Pojam drutva s neogranienom odgovornou.................................... 41
Osnivanje D O O ..........................................................................................42
Osnovni kapital D O O ................................................................................43
Udeli lanovau DOO..................................................................................43
Dodatne uplate lanova DOO.................................................................... 45
Raspodela dobiti i isplate lanovima DOO.............................................. 45
Upravljanje DO O-om ................................................................................46
o Skuptina drutva sa ogranianom odgovornou..............................46
o Direktor drutva sa ogranienom odgovornou................................ 47
o Nadzorni odbor drutva sa ogranienom odgovornou...................... 48
Prestanak svojstva lana - Istupanje i iskljuenje lana D O O .............. 49
Prestanak D O O ......................................................................................... 50
Akti i dokumenti D O O ..............................................................................50
4. A K C IO N A R SK O D RUTVO (A D ).......................................................... 50
Pojam A D ................................................................................................... 50
Osnivanje A D ............................................................................................. 51
K a p ita lA D ................................................................................................. 52
Akcije........................................................................................................... 53
o Pojain i obeleja akcije.....................................................................54
o Vrste akcija................................................................................... 54
o Sopstvene akcije............................................................................ 55
o Podela i spajanje akcija.................................................................. 56
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO _______________________________________
o Nominalna i trina vrednost akcija.................................................. 56

o Prenosakcijaipravaizakcija............................................................ 56
o Dividenda....................................................................................... 57
Upravljanje A D ........................................................................................... 57
o Skuptina akcionara........................................................................ 57
o Direktor akcionarskog drutvau jednodomnom upravljanju................59
o Direktor akcionarskog drutva u dvodomnom upravljanju.................. 61
o Nadzorni odbor akcionarskog drutva................................................ 61
o Sekretar akcionarskog drutva..........................................................62
Unutranji i spoljni nadzor u A D ............................................................... 62
Akti i dokumenta AD ................................................................................... 63
Prestanak A D ...............................................................................................63
Posebnapravanesaglasnih akcionara....................................................... 64
Prinudni otkup aKijiTTpfavo na proHaju a k cija ..................................... 64
Preuzimanje akcionarskih drutava ..........................................................65
III.POVEZIVANJE I ORGANIZOVANJE
PRTVREDNIH DRUTAVA.................................................................................66
Povezivanje privrednih drutava............................................................... 66
o Koncern..........................................................................................66
o Holding drutvo............................................................................. 66
o Drutva sa uzajamnim ueem....................................................... 67
Poslovna udruenja.....................................................................................67
Statusne prom ene....................................................................................... 67
Promena pravne forme drutva................................................................. 69
Ogranak privrednog drutva..................................................................... 70
Predstavnitvo stranog privrednog drutva............................................. 70
Zatita konkurencije...................................................................................71
B. P R E D U Z E T N IK ..........................................................................................72
C .D R U G I SUBJEKTT P R IV R E D N O G P R A V A ......................................... 74
V Javna preduzea i i obavljanje delatnosti od opteg interesa................ 74
Javne agencije u oblasti privrede............................................................... 75
Zadruge.........................................................................................................77
Carinska skladita i slobodne zo n e ........................................................... 78
Privredne kom ore.......................................................................................79
Drutva za osiguranje.................................................................................80
Subjekti spoljotrgovinskog prometa......................................................... 82
B a n k e ...........................................................................................................84
Kastodibanke...............................................................................................87
Narodna banka Srbije.................................................................................89
Dobrovoljni penzijski fondovi...................................................................90
Investicioni fondovi.................................................................................... 9 1
Komisija za hartije od vred n o sti..............................................................9 4
Akcionarski fo n d ........................................................................................ 9 4
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti............................ 95
Fond za zatitu investitora........................................................ .............. 96
Brokersko-dilerska d ru tva...................................................................... 97
(investiciona drutva)................................................................................97
B erze............................................................................................................ 98
Arbitraa.................................................................................................... 102
Preduzee za reviziju................................................................................105
Dravna revizorska institucija................................................................105
Fiskalni sa v e t............................................................................................106
D . P R IV R E D N I S U B JE K T I U T R A N Z IC IJ II P R IV A T IZ A C IJA . . . 106
Drutveno preduzee................................................................................106
Privatizacija............................................................ ................................. 107
Podela besplatnih akcija zaposlenima i graanima.............................. 110
E. P R E S T A N A K P R IV R E D N IH S U B J E K A T A ......................................112
I. LIKVIDACIJAI STEAJ PRIVREDNIH DRUTAVA.............................. 112
1. LIK VID ACIJA............................................................................................ 112
Pojam likvidacije......................................................................................112
Fakultativna likvidacija............................................................................113
Prinudna lik vid acija................................................................................114
2. STEAJ.........................................................................................................115
Pojam steaja............................................................................................ 115
o Subjekti prema kojima se sprovodi steaj.......................................... 116
o Subjekti prema kojima se steaj ne sprovodi..................................... 116
o Obustavljanje steajnog postupka....................................................116
\ Cilj i nêla steaja)..................................................................................116
Steajni razlozi..........................................................................................117
Organi steajnog postupka i njihova nadlenost.................................. 118
o Nadlenost steajnog sudije..............................................................118
o Pravni poloaj steajnog upravnika................................................. 118
o Skuptina poverilaca..................................................................... 121
o Odbor poverilaca.............................................................................121
Osnovne steajno-procesne o d re d b e ....................................................122
Stranke u steajnom postupku................................................................122
X /* Pokretanje steajnog p ostu p k a..............................................................123
Prethodni steajni postupak....................................................................123
Otvaranje stecajnog postupka................................................................124
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO
Pravne posledice otvaranja steajnog postupka....................................125

Steajna masa........................................................................................... 126
Prijava i utvrivanje potraivanja..........................................................127
Ispitno ro ite ......................................................................................... 128
Medijacija u postupku steaja................................................................128
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika.......................................... 128
o Koji se poslovi mogu pobijati...........................................................128
o Rokovi za pobijanje....................................................................... 129
o Tuba za pobijanje (actio pauliana)................................................. 129
o Dejstva pobijanja............................................................................ 129
o Povezanalica.................................................................................. 129
Unovenje steajne m a se........................................................................130
o Reenje o bankrotstvu..................................................................... 130
o Unovenje/prodaja imovine...........................................................130
Deoba steajne mase i namirenje poverilaca........................................130
Redosled namirenja i isplatni redovi......................................................131
Zakljuenje steajnog postupka............................................................. 132
Poseban postupak u sluaju dugotrajne
nesposobnosti plaanja (,,automatski steaj)...................................... 132
Reorganizacija steajnog dunika..........................................................133
Meunarodni steaj ................................................................................135
Kanjiva dela u steaju............................................................................135
Nacionalni standardi za upravljanje steajnom m asom...................... 136
II. LIKVIDACIJAI STEAJ BANAKA
I DRUTAVA ZA OSIGURANJE......................................................................136
Steaj banaka i osiguravajuih drutava................................................136
Likvidacija banaka i osiguravajuih drutava...................................... 139
Deo drugi
PRTVREDNI U GO VO RI
I. POJAM UGOVORA U PRIVREDI................................................................ 139
II.OSOBENOSTI UGOVORA U PRTVREDI....................................................142
III.VRSTE.UGOVORA U PRTVREDI..............................................................144
UGOVOR O PRODAII U PRIVREDI................................................................^
POSEBNI MODALITETI UGOVORA O PRODAJI............................................150
UGOVOR O POSREDOVANJU........................................................................151
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU.................................................. 152
UGOVOR O KOMISIONU............................................................................. 154
UGOVOR O KONTROLI ROBE ILI USLUGE.................................................. 156
UGOVOR O USKLADITENJU ROBE............................................................ 156
UGOVOR O OTPREMANJU (PEDICIJI)....................................................... 158
UGOVOR O PREVOZU ROBE ELEZNICOM............................................................ 159

UGOVOR O PREVOZU TERETA POMORSKIM P U T E M ........................................ 162
UGOVOR O PREVOZU STVARI UNUTRANJIM VODENIM PU TEVIM A.......... 168
UGOVORO PREVOZU STVARI D RU M O M ..............................................................169
UGOVOR O PREVOZU ROBE VAZDUNIM PU TEM ................................................ 171
UGOVOR O PREVOZU PUTNIKA..................................................................................173
UGOVOR O LICENCI......................................................................................................175
UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH U S L U G A .................................... 177
UGOVOR O OSIGURANJU..........................................................................................178
UGOVOR O GRAENJU..............................................................................................187
UGOVOR O LIZINGU....................................................................................................192
UGOVOR O FAKTORINGU..........................................................................................195
(O PRENOSU POTRAIVANJA RADI NAPLATE).................................................... 195
IZDAVAKIUGOVOR..................................................................................................196
UGOVOR O KONCESIJI (javno-privatno partnerstvo)............................................ 196
UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE................................................................199
U G O V O R O ................................................................................................................... 199
DUGORONOJ PROIZVODNOJ KOOPERACIJI...................................................... 199
UGOVOR O FORFETINGU..........................................................................................200
(kupovini i naplati potraivanja)..................................................................................200
UGOVOR O FRANIZINGU..........................................................................................200
UGOVOR O MENADMENTU................................................................................... 201
UGOVOR O VREMENSKI PODEUENOM
KORIENJU NEKRETNINA (TIME SHARING).................................................... 202
III. POSEBNIINSTITUTI OD ZNAAJA ZA ZAKLJUIVANJE

IIZVRAVANJE PRIVREDNIH U GO VO RA.............................................. 202
o Opta bezbednost p roizvod a....................................................................202
o Elektronska trgovina i elektronski p o tp is............................................... 203
o Elektronski dokument............................................................................... 204
Deo trei
BAN KARSKI POSLOVI
Y.IAKTIVNIBAN KARSKIPOSLOVI.............................................................. 206
o
o
o
o
o
o
o
Ugovor o kreditu.........................................................................................206
Ugovor o namenskom k re d itu ................................................................. 207
Ugovor o lombardu i relom bar u ........................................................... 208
Ugovor o dozvoljenom prekoraenju ra u n a .......................................... 208
Ugovor o revolving k red itu ....................................................................... 209
Ugovor o korienju platne kartice........................................................... 209
Ugovor o eskontu, diskontu i reeskontu...................................................209
II PASIVNI BANKARSKI POSLOVI.............................................................. 210

o
o
o
\ o
Emisioni poslovi........................................................................................... 210

Ugovor o bankarskom tekuem rau n u ..................................................... 210
Ugovor o bankarskom novanom depozitu................................................211
Ugovor o bankarskom nenovanom depozitu.............................................212
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRJVREDNO PRAVO _______________________________________
o
o
o
o
Ugovor o depozitu hartija od vred n o sti......................................................212

Ugovor o depozitu hartija od vred n o sti......................................................212
Ugovor o ulogu na te d n ju .......................................................................... 213
Ugovor o sefu ................................................................................................. 213
NEUTRALNI BANKARSKI P O SLO V I................................................... 214

\_o A k r e d itiv ....................................................................................................... 214
Vô Bankarska garancija......................................................................................215
o Platni prom et................................................................................................. 216
Devizni poslovi...........................................................................................217
D eo e t v r t i
H A R T IJE OD V R E D N O S T IIT R I T E IC A PITALA
I. HARTIJE OD VREDNOSTI...........................................................................219
Pojam hartija od vrednosti.......................................................................219
o Izdavaoci hartija od vre d n o sti...................... ..............................................219
o Sticanje i prenos hartija od vred n osti.........................................................219
Vrste hartija od vrednosti.......................................................................220

\ô
o
o
o
Hartije od vrednosti na donosioca............................................................220

Hartije od vrednosti na im e....................................................................... 220
Hartije od vrednosti po n a re d b i................................................................. 221
Indosament.................................................................................................... 221
M e n ica .......................................................................................................222
o Pojam i obeleja menica.............................................................................222
o Naela meninog p r a v a ............................................................................. 222
o Menini sastojci (elementi)....................................................................... 223
o Vrste m e n ice .............................................................................................. 224
o Menine radnje............................................................................................225
o Naplata i prestanak meninih prava i obaveza - amortizacija menice,
menina tuba, zastarelost, neosnovano obogaenje.................................... 228
ek...............................................................................................................229
Skladinica................................................................................................ 231
Teretnica ili konosman.............................................................................231
Trgovaka uputnica...................................................................................232
Kreditno p is m o .........................................................................................232
Tovarni lis t .................................................................................................232
Polisa osiguranja.......................................................................................233
A k c ija .........................................................................................................233
Obveznica...................................................................................................235
V ara n ti.......................................................................................................236
Blagajniki i komercijalni z a p isi.............................................................236
Legitimacioni p a p iri.................................................................................237
Legitimacioni zn aci...................................................................................237
II.TRITE K APITALA....................................................................................238
P o ja m ........................................................................................................238
Finansijski instrumenti............................................................................238
Organizator trita....................................................................................239
Berzansko (regulisano) trite................................................................239
Vanberzansko trite................................................................................239
Uesnici trita kap itala..........................................................................239
Specifini finansijski ugovori................................................................240
Institucije trita kapitala......................................................................240
Zabrana privilegovanih inform acija......................................................241
POSEBNI PRILOZI
1. VANIJI MEUNARODNI UGOVORI U OBLASTI
TRGOVINSKOG/PRIVREDNOG P R A V A ........................................................................242
2. VAEI ZAKONI OD ZNAAJA ZA PRJVREDNO PRAVO............................................244
3. BIOGRAFIJE A U T O R A ......................................................................................................246
Prethodne napomene
Objavljivanjem ove knjige njeni autori izraavaju posebno potovanje

i pijetet prema pok. profesoru dr Ivici Jankovecu, autoru izvanrednog prvog izdanja Prirunika o Privrednom pravu, izdatog jo 2003. godine, koje
je potom doivelo pet izdanja, a iji je koncepcijski sadraj olakao pripremu ovog izdanja.
Znaajne i obimne promene izvrene u naem privredno-pravnom sistemu, posebno donoenjem Zakona o privrednim drutvima i Zakona 0
tritu kapitala, iz 2011. godine, zahtevale su od autora ovog izanja da
aktueliziraju postojee i prezentiraju mnogobrojne nove institute naeg
privrednog prava.
Kao to je poznato, Privredno pravo je veoma znaajan deo svakog
pravnog sistema, jer obuhvata pravila o pravnom statusu svih privrednih
subjekata i pravila o ugovornim i drugim odnosima na kojima se zasniva
funkcionisanje privrednog sistema.
Ova publikacija, koja je prevashodno namenjena za pripremu pravosudnog ispita, izraena je sa namerom da se obradi i to jezgrovitije prezentira sutina svih znaajnijih instituta naeg vaeeg privrednog zakonodavstva. Pri tome treba imati u vidu i veoma bogatu sudsku i poslovnu
praksu, kao i posebno dragocenu pravnu literaturu u vidu udbenika, posebnih monografija, naunih i strunih asopisa i zakonskih komentara,
to, pored ovog Prirunika, omoguuje jo ira i svestranija saznanja o veoma sloenoj i dinaminoj privredno-pravnoj problematici.
Beograd, aprila 2012. godine
Autori
D eo prvi
STATUSNO PRIVREDNO PRAVO SUBJEKTI PRTVREDNOG PRAVA
I. PRIVREDNA DRUTVA
Pojam privrednog drutva
Privredno drutvo je najznaajniji organizacioni oblik obavljanja privredne delatnosti. Poloaj privrednih drutava, a naroito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i
druga pitanja od znaaja za njihov poloaj, ureeni su Zakonom o privrednim drutvima.1 Odredbe toga zakona primenjuju se i na preduzetnike, kao
i na druge oblike obavljanja privredne delatnosti koji su osnovani i posluju u skladu sa posebnim zakonom (banke, drutva za osiguranje, drutva
za posebne namene i dr.). Privredna drutva imaju iskljuivo profitabilni
cilj, to ih razlikuje od vanprivrednih subjekata koji obavljaju nelukrativne
delatnosti, kao to su razna udruenja fizikih lica, zadubine, fondacije,
ustanove, javne agencije i dr.
Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju pravna i/ili fizika lica
radi obavljanja odreene privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti. Drutvo ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a moe obavljati i sve druge delatnosti iz oblasti proizvodnje i prometa robe i pruanja usluga koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od
toga da li su odreene osnivakim aktom, odnosno statutom . Drutvo stie
svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se ureuje
registracija privrednih subjekata.2
Svako privredno drutvo mora da ima: osnivaki akt (akcionarska
drutva i statut), poslovno ime, sedite, oznaku pravne form e, delatnost,
direktora, zakonskog zastupnika i minimalni osnovni kapital.
Zakon o privrednim drutvima imenuje etiri pravne form e (vrste)
privrednih drutava: ortako drutvo, kom anditno drutvo, drutvo sa
ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Prem a kohezionoj vezi
koja izvesna fizika i pravna lica objedinjuje u odreenu form u drutva, ortako drutvo i komanditno drutvo su drutva lica, je r su u njim a od najveeg znaaja lina svojstva i meusobni odnosi izmeu lanova drutva.
Drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo su drutva
kapitala, jer se motivacija lanova i odnosi u tim drutvim a ne zasnivaju
prevashodno na linim svojstvima lanova, ve prvenstveno na uloenom
1
2
Zakon o privrednim drutvima - Slubeni glasnik RS, br. 36/2011 i 99/2011

Popis relevantnih zakona nalazi se na kraju knjige
14
kapitalu i oekivanoj dobiti. Privredna drutva, sa aspekta brojnosti svojih

osnivaa, mogu se osnivati i organizovati u individualnom i kolektivnom
obliku. Individualna (jednolana) drutva su jednolano drutvo sa ogranienom odgovornou i jednolano akcionarsko drutvo, kao i preduzetnik.
Kolektivna (vielana) privredna drutva su ona sa dva i vie osnivaa, a to
su uvek ortako drutvo i komanditno drutvo, kao i drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo kad imaju vie osnivaa.
Posebna privredna drutva mogu se osnivati po posebnim zakonim a (npr. sportska
privredna drutva po Zakonu o sportu (2011), drutva za posebne nam ene po Zakonu o
javno-privatnom partnerstvu (2011), drutva za osiguranje i dr.), ali se na njih takoe
prim enjuju odredbe Zakona o privrednim drutvima.
Lica koja osnivaju drutvo ili mu naknadno pristupe, nazivaju se lanovi drutva, a to mogu biti fizika i pravna lica. Ta lica nazivaju se: 1) u
ortakom drutvu ortaci; 2) u komanditnom drutvu - komplementari i
kom anditori; 3) u drutvu s ogranienom odgovornou - lanovi drutva
s ogranienom odgovornou; 4) u akcionarskom drutvu - akcionari.
Ortaci, kom plem entari, komanditori i lanovi drutva s ogranienom
odgovom ou i podaci o njima, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Osnivanje privrednog drutva
Privredno drutvo mogu osnovati fizika i pravna lica, kako domaa,
tako i strana (osnivai). U tom cilju neophodno je da osniva, odnosno
osnivai, donesu akt o osnivanju privrednog drutva - osnivaki akt koji je
konstitutivni akt privrednog drutva. Osnivaki akt se donosi u obliku odluke
o osnivanju ili ugovora o osnivanju. Odluka o osnivanju donosi se onda kad
privredno drutvo ima samo jednog osnivaa, kao kod jednolanog drutva
sa ogranienom odgovomou, jednolanog akcionarskog drutva i preduzetnike radnje. Ugovorom o osnivanju osnivaju se privredna drutva sa vie
lanova, a to su, uvek, ortako drutvo i komanditno drutvo, lcao i vielana
drutva s ogranienom odgovomou i akcionarska drutva.
Opti pravni poloaj jednolanih i vielanih drutava je jednak, sa razlikom u pogledu organizacije i organa upravljanja.
Ortako drutvo (ortaci) i komanditno drutvo (komanditori i komplem entari), kao vielana drutva, moraju imati najmanje dva ili vie osnivaa. Drutvo s ogranienom odgovornou moe osnovati i samo jedno lice.
T o isto vai i za akcionarsko drutvo. Jedno isto lice moe biti osniva i lan
vie razliitih privrednih drutava.
Drutvo se m oe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme. Smatra
se da je drutvo osnovano na neodreeno vreme ako osnivakim aktom,
odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Osnivald akt privrednog drutva. Kao to je ve reeno, osnivaki
akt je konstitutivni akt drutva koji ima formu odluke o osnivanju, ako drutvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju, ako drutvo osniva vie lica.
15
Osnivaki akt privrednog drutva mora biti sainjen u pismenoj formi

i deponuje se prilikom osnivanja u Agenciji za privredne registre. Potpisi osnivaa na osnivakom aktu moraju biti overeni od strane (sudskog,
upravnog ili drugog organa nadlenog za overu potpisa.
Osnivaki akt privrednog drutva mora da sadri sva bitna obeleja
privrednog drutva: podatke o osnivaima, poslovno ime i sedite, pretenu delatnost drutva, ukupan iznos osnovnog kapitala u drutvu, iznos
novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva, vreme uplate novanog uloga, odnosno unoenja nenovanog uloga, udeo svakog lana drutva u osnovnom kapitalu izraen
u procentima, vrstu i nadlenost organa upravljanja, trajanje i prestanak
drutva i dr. Osnivaki akt svakog privrednog drutva ima odreene specifinosti o kojima osniva mora da vodi rauna.
Ako u osnivakom aktu ne bude odreeno vreme trajanja drutva,
smatra se da je drutvo osnovano na neodreeno vreme. U tom pogledu
vri se podela na stalna i privremena privredna drutva.
U ortakom drutvu, komanditnom drutvu i drutvu s ogranienom
odgovom ou osnivakim aktom se ureuje upravljanje drutvom i sva
druga pitanja.
Akcionarsko drutvo, pored osnivakog akta, ima i statut. Osnivaki
akt, kao konstitutivni akt akcionarskog drutva, ne menja se, dok statut i
drugi akti mogu da se menjaju odlukom nadlenog organa drutva.
Prijavu za osnivanje privrednog drutva moe podneti osniva ili lice
koje ga zastupa. Osnivaa koji je fiziko lice moe pri tome zastupati advokat uz uobiajeno advokatsko punomoje, ali ako ga zastupa lice koje nije
advokat, punomoje za podnoenje registracione prijave mora biti overeno
od strane nadlenog organa overe. Kad je pravno lice osniva, zastupa ga
njegov zakonski ili statutarni zastupnik, a ako to lice ovlauje neko tree
lice da u njegovo ime podnese registracionu prijavu, potpis vlastodavca na
punomoju mora biti overen.
Nitavost osnivanog akta. Osnivaki akt je nitav: 1) ako nema
zakonom propisanu formu ili 2) ako je delatnost drutva koja se navodi
u osnivakom aktu suprotna prinudnim propisima ili javnom poretku ili
3) ako ne sadri odredbe o poslovnom imenu drutva, ulozima lanova,
iznosu osnovnog kapitala ili pretenoj delatnosti drutva ili 4) ako su svi
potpisnici, u trenutku zakljuenja osnivakog akta, bili pravno ili poslovno
nesposobni.
Nitavost osnivakog akta utvruje nadleni sud, i ona nema dejstvo
na pravne poslove drutva sa savesnim treim licima. Po pravosnanosti
takve presude pokree se postupak prinudne likvidacije.
Trokovi osnivanja privrednog drutva. Osniva snosi trokove
osnivanja novog drutva. Ako je osnivanje dm tva uspelo, osniva moe
zahtevati od drutva naknadu stvarnih trokova osnivanja, iskljuivo ako
l6
je to predvieno osnivakim aktom. Kad su u pitanju drutva kapitala,

osnivaki kapital mora u celosti biti unet u osnovni kapital novoosnovanog
drutva. Osniva nema pravo da iz tih sredstava zahteva isplatu naknade
trokova za osnivanje drutva.
Meusobni ugovori lanova drutva. Zakon o privrednim drutvima propisuje mogunost zakljuenja ugovora lana drutva sa jednim
ili vie lanova istog drutva kojim se reguliu njihovi meusobni odnosi.
Takvi ugovori imaju iskljuivo obligacioni, a ne statusno pravni karakter,
i njima se mogu urediti posebne obaveze tih lanova prema drutvu, dogovoriti nain glasanja, nain meusobne preraspodele dobiti itd. Takav
ugovor proizvodi dejstvo iskljuivo izmeu lanova drutva koji su ga zakljuili. U sluaju ortakog drutva takav ugovor naziva se ugovor ortaka,
u sluaju komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u sluaju akcionarskog drutva - ugovor akcionara.
Poslovno ime privrednog drutva
Poslovno ime je naziv (firma) pod kojim se privredno drutvo pojavljuje u pravnom saobraaju i poslovnom prometu i kojim se ono razlikuje
od drugih privrednih drutava. Svako privredno drutvo mora da ima poslovno ime.
Osnivai privrednog drutva slobodno odreuju poslovno ime drutva, vodei rauna da ono odraava specifinost odreenog privrednog
drutva, najee delatnost kojom se bavi (npr. ,,Autoprevoz d.o.o.), predmet poslovanja (npr. Gvoarija" d.o.o), m esto/podrujeposlovanja (npr.
,,Srempromet a.d.) i dr. Poslovno ime istie se na poslovnim prostorijama drutva i upisuje se u privredni registar. Privredno drutvo moe da
ima samo jedno poslovno ime, koje mora da se razlikuje od imena drugih
privrednih subjekata, o emu vodi rauna i Agencija za privredni registar
prilikom registracije poslovnog imena. Poslovnim imenom ne sme da se
vrea javni moral, niti izaziva zabluda u pogledu pravne forme privrednog
drutva ili u pogledu njegove pretene delatnosti.
Poslovno ime obavezno sadri naziv, pravnu formu i mesto u kome je
sedite drutva.
N aziv je karakteristini deo poslovnog imena po kome se to drutvo
razlikuje od drugih drutava. Ako je naziv takav da izaziva zabludu o identitetu sa drugim drutvom, zainteresovano lice moe tubom pred sudom
traiti promenu naziva drutva prekrioca i naknadu tete. Tuba se moe
podneti u roku od tri godine od dana registracije naziva drutva prekrioca.
Pravna forma se u poslovnom imenu oznaava na sledei nain: l) za
ortako drutvo: ortako drutvo" ili skraenicom ,,o.d. ili ,,od, 2) za komanditno drutvo: komanditno drutvo" ili skraenicom ,,k.d. ili ,,kd, 3)
za drutvo s ogranienom odgovornou: drutvo s ogranienom odgovornou" ili skraenicom ,,d.o.o. ili ,,doo, 4) za akcionarsko drutvo: akcio-
v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO
17
narsko drutvo ili skraenicom ,,a.d. ili ,,ad. Uz poslovno im e privrednog

drutva u postupku likvidacije dodaje se oznaka ,,u likvidaciji". U poslovnom
imenu preduzetnika mora da bude sadrana oznaka ,,preduzetnik ili ,,pr.
Naziv drave i njenih simbola u poslovnom im enu m oe se koristiti
samo ako je za to dobijeno odobrenje nadlenog dravnog organa. U poslovnom imenu privrednog drutva moe biti sadrano im e ili deo im ena
fizikog lica uz njegov pristanak, kao i ime lica koje nije u ivotu, ako to
dozvole naslednici tog lica.
Privredno drutvo moe, ako je to navedeno u osnivakom aktu, im ati
i skraeno ime i koristiti ga u poslovanju.
Poslovno ime drutva je na srpskom jeziku, na irilikom ili latinikom
pismu, a izuzetno na stranom jeziku. Moe se koristiti i prevod poslovnog
imena na jeziku nacionalne manjine.
Poslovna pisma i drugi dokumenti drutva, ukljuujui i one u elektronskoj formi, koji su upueni treim licima sadre poslovno ili skraeno
poslovno ime, sedite, adresu za prijem pote ako se razlikuje od sedita,
matini broj i poreski identifikacioni broj drutva.
Zakon o privrednim drutvima (2011) izriito predvia da drutvo nije
duno da upotrebljava peat u poslovnim pismima i drugim dokum entim a
drutva, ako zakonom nije drugaije propisano (lan 25.st.33.
Sedite privrednog drutva i prijem pote
Sedite privrednog drutva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz
koga se upravlja poslovanjem drutva i koje je kao takvo odreeno osnivakim aktom ili odlukom skuptine. To je individualno obeleje svakog drutva, po kojem se ono razlikuje od drugih drutava iste ili sline delatnosti.
Adresa sedita drutva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Prema seditu drutva odreuje se i nadlenost suda. U parninim i
vanparninim postupcima protiv drutva nadlean je, po pravilu, sud prema seditu privrednog drutva ili preduzetnika, odnosno prem a mestu poslovanja ogranka stranog pravnog lica. Ako drutvo trajno obavlja svoju
delatnost u mestu razliitom od svog sedita, trea lica m ogu protiv drutva zasnovati nadlenost suda i prema tom mestu.
Dostavljanje se vri na adresu sedita drutva. Izuzetno, drutvo moe
da ima posebnu adresu za prijem pote koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju se vri dostavljanje. Ako dostava drutvu putem
preporuene poiljke bude bezuspena, smatrae se da je dostava te poiljke
uredno izvrena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te poiljke, pod uslovom da je izmeu ta dva slanja proteklo najm anje 15 dana.
Prema seditu privrednog drutva vri se naplata poreskih i drugih
fiskalnih obaveza, kao i nadlenost inspekcijskih organa. M esto sedita
drutva relevantno je i za zakljuenje ugovora. Tako, Zalcon o zatiti potroaa predvia posebne formalne uslove kad trgovac i potroa zakljuuju
PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
i8
ugovor izvan poslovnih prostorija, prema kojima, izmeu ostalog, potroa

m oe u roku od 14 dana od dana zakljuenja ugovora na daljinu ili ugovora
koji se zakljuuje izvan poslovnih prostorija da bez navoenja razloga jednostrano raskine ugovor (l.35/1).
Drutvo moe da ima adresu za prijem elektronske pote, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Delatnost privrednog drutva
Drutvo ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a moe obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su odreene osnivakim aktom,
odnosno statutom . Dakle, kod Agencije za privredne registre privrednom
drutvu upisuje se samo jedna, pretena delatnost, dok se za sve ostale
delatnosti podrazum eva po samom Zakonu da ih privredni subjekt moe
obavljati.
Jedino se one delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da
se mogu obavljati na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta dravnog
organa (npr. proizvodnja, promet, distribucija, prerada i uskladitenje materija opasnih i tetnih po zdravlje ljudi i ivotne sredine, poslovi banaka, poslovi osiguravajuih drutava), mogu obavljati tek po dobijanju te
dozvole, saglasnosti ili drugog akta dravnog organa, a neispunjenje tog
uslova sankcionisano je kao privredni prestup.
Pretenu delatnost odreuje sam osniva prema vrsti i obimu delatnosti koju nam erava da obavlja prema postojeoj klasifikaciji delatnosti.
Tako, pretena delatnost privrednog drutva koje se bavi proizvodnjom ili
pruanjem usluga jeste delatnost koja najvie doprinosi ukupnoj dodatoj
vrednosti privrednog drutva u prethodnoj kalendarskoj godini. Delatnosti
se upisuju u privredn i registar prem a propisanoj klasifikaciji delatnosti (sektor, oblast,
grana, grupa, naziv i opis delatnosti), koja je ureena Zakonom o klasifikaciji delatnosti,
Uredbom o ldasifikaciji delatnosti i Uredbom o metodologiji za razvrstavanje jedinica
razvrstavanja prem a Klasifikaciji delatnosti.
ifra i pretena delatnost privrednog subjekta unose se u registar

privrednih subjekata, u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.3
Privredni subjekt za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre ne dostavlja potvrdu nadlenih inspekcijskih slubi o ispunjenosti uslova u pogledu prostora u kome se elatnost obavlja (tehnika
oprem ljenost, zatita na radu, ekoloki uslovi), osim kada je posebnim zakonom propisano da je za registraciju i obavljanje odreene delatnosti potrebno pribaviti takvu potvrdu. Proveru ispunjenosti tih uslova vre nadleni organi trine, sanitarne, komunalne, ekoloke i dr. kontrole u okviru
svog redovnog inspekcijskog nadzora.
3
Slubeni glasnik RS, br. 99/2011
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRJVREDNO PRAVO
19
Registracija privrednih drutava

U registar privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre
upisuju se svi privredni subjekti, tj. sva pravna i fizika lica koja obavljaju
privrednu delatnost. Registar je javna, centralizovana elektronska baza podataka i dokumenata o privrednim subjektima za teritoriju Republike Srbije. U Registar privrednih subjekata se upisuju: 1) preduzetnik; 2) ortako
drutvo; 3) komanditno drutvo; 4) drutvo s ogranienom odgovornou;
5) akcionarsko drutvo; 6) zadruga i zadruni savez; 7) drugi subjekt koji
se, u skladu sa zakonom, registruje u Registru.
Agencija vodi Registar privrednih drutava i druge registre preko fizikog lica
koje Zakon o Agenciji za privredne registre naziva Registrator. Registratora im enuje
i razreava upravni odbor Agencije, na period od etiri godine, uz prethodnu saglasnost Vlade. Registrator odgovara za zakonito, sistem atino i aurno voenje Registra,
donosi odluke o upisu u registar, propisuje standardizovane obrasce registracionih
prijava i zahteva i dr.
Postupak registracije pokree se podnoenjem prijave Agenciji od

strane osnivaa privrednog drutva ili lica koje on ovlasti, a moe da se pokrene i po slubenoj dunosti ako je takva registracija predviena zakonom
ili kada je to u javnom interesu. U postupku se shodno primenjuju pravila
upravnog postupka.
Prijava, pisana ili elektronska, se podnosi na propisanom obrascu, a
ako obrazac nije propisan, u formi podneska u kome se navode: 1) naziv
registra kome se prijava podnosi; 2) predmet i vrsta registracije; 3) identifikacioni podaci podnosioca prijave; 4) na koji nain, propisan ovim zakonom, podnosilac zahteva da mu se dostavi odluka registratora. Uz prijavu
se prilau propisani dokumenti u originalu, overenom prepisu ili overenoj
fotokopiji, ako drugaije nije propisano, kao i dokaz o uplati naknade za
voenje postupka registracije. Kada se prijava podnosi potom, kao datum
i vreme podnoenja prijave uzimaju se datum i vreme prijema prijave u
Agenciji.
Ukoliko su ispunjeni uslovi za registraciju Agencija (registrator) je
duna da u roku od pet dana od dana prijema prijave za registraciju privrednog drutva, donese reenje. U tom postupku registrator Agencije proverava:
1) da li je nadlean za postupanje po prijavi; 2) da li je prijavu podnelo ovlaeno lice; 3)
da li je podatak ili dokument predmet registracije; 4) da li je podatak ili dolcument ija se
registracija zahteva ve registrovan; 5) da li prijava sadri podatke i injenice potrebne
za registraciju; 6) da li su uz prijavu priloeni propisani dokumenti; 7) da li su injenice
iz prijave saglasne injenicama iz dolcumenata priloenih uz prijavu i podacim a koji su
registrovani u registru privrenih drutava; 8) da li je u registru privrednih drutava
pod istim nazivom ve registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik ili je ve podneta
prijava za registraciju pod istim nazivom ili je naziv ve rezervisan; 9) da li je naziv
odreen u skladu sa zakonom; 9) da li je uz prijavu priloen dokaz o uplati naknade za
voenje postupka registracije.
Ako se prijava usvaja, odluka se objavljuje na internet strani Agencije

za privredne registre, a istovremeno se objavljuju i registrovani podaci i
20
dokumenta. Registracija proizvodi pravno dejstvo prema treim licima narednog dana od dana objavljivanja. Registracija ne moe imati retroaktivni
karekter, ve proizvodi pravno dejstvo za ubudue (ex nunc). Trea lica
koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke ne mogu snositi tetne pravne posledice proistekle iz netano registrovanih podataka.
Smatra se da su trea lica upoznata sa registrovanim podacima poev od
narednog dana od dana objavljivanja registracije tih podataka u skladu sa
zakonom o registraciji. Podaci iz Registra dostupni su svim licima bez dokazivanja pravnog interesa, u cilju registracije podataka, uvida u podatke i
dokumente i izdavanja izvoda.
Agencija e reenjem odbaciti prijavu za registraciju ako utvrdi l) da
nije nadlena za postupanje po prijavi, 2) da podatak ili dokument nije
predm et registracije, ili 3) da je podatak ili dokument ija se registracija
zahteva ve registrovan. Agencija e isto tako postupiti ako je prijavu podnelo neovlaeno lice i ako prijava ne sadri podatke i injenice potrebne
za registraciju.
Protiv odluke Agencije podnosilac prijave moe da podnese albu ministru nadlenom za poslove privrede, preko Agencije, u roku od 30 dana
od dana objavljivanja odluke. alba ne zadrava izvrenje. U preliminarnom ispitivanju albe, Agencija moe reenjem odbaciti albu ako utvrdi da je neblagovremena, nedoputena ili izjavljena od neovlaenog lica.
Ako nae da je alba osnovana Agencija moe staviti van snage pobijano
reenje i novim reenjem usvojiti prijavu. Ako nema uslova za odbacivanje
ili prihvatanje albe, Agencija je prosleuje drugostepenom organu koji je
duan da o albi odlui u roku od 30 dana. Odluka ministra je konana i
protiv nje se moe pokrenuti upravni spor. Protiv pravnosnane odluke
Upravnog suda stranka i nadleni javni tuilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke.
Obavezni podaci koji se registruju u Agenciji su: l.poslovno ime, 2.sedite, 3-datum i vrem e osnivanja, 4.datum i vreme promena, s.m atini broj dodeljen od strane Republikog zavoda za statistiku koji je istovremeno i broj pod kojim se privredni subjekt
vodi u Registru, 6.poresko-identifikacioni broj (PIB), 7.pravna form a subjekta upisa,
8.ifra i opis pretene delatnosti, 9.brojevi rauna u bankama, lo.poslovno ime, pravna
forma, sedite i matini broj osnivaa, ako je osniva pravno lice, odnosno ime i matini broj osnivaa ako je osniva fiziko lice, li.im e i matini broj direktora i/ili lanova
upravnog odbora, i2.ime i matini broj zastupnika i granice njegovih ovlaenja, i3.upisan, uplaen i unet kapital privrednog subjekta, i4.podaci o likvidaciji i steaju privrednog subjekta, is.zabelebe podataka od znaaja za pravni prom et privrednog subjekta,
l.pod aci o rezervisanim nazivima, i7.godinji finansijski izvetaji privrednog subjekta,
sastavljeni u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstveno poslovanje.
Fakultativni podaci u Registru: skraeno poslovno ime, poslovno ime na stranom
jeziku, skraeno poslovno ime na stranom jeziku, vrem e trajanja, ako je privredni subjekt osnovan na odreeno vreme, ime i matini broj prokuriste, ime i matini broj
ostalih zastupnika i granice njihovih ovlaenja, podaci o ogranku privrednog subjekta,
broj telefona i telefaksa privrednog subjekta, elektronska adresa privrednog subjekta,
Internet adresa.
21
Agencija za privredne registre ima svojstvo pravnog lica, im a svoj poslovni raun, i posluje u skladu sa propisima o javnim slubam a. Sedite
Agencije je u Beogradu, a ima i organizacione jedinice u 13 gradova Srbije.
Za rad Agencije relevantni su, pre svega, Zakon o Agenciji za privredne
registre, Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i
Zakon o javnim agencijama. Registar privrednih drutava Agencija vodi od
31. decembra 2004. godine, kada je preuzela nadlenost za upis i voenje
registra privrednih subjekata od privrednih sudova.
Osim Registra privrednih subjekata, Agencija za privredne registre, vodi i druge registre, i to: Registar zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima; Registar finansijskog lizinga; Registar javnih glasila; Registar udruenja; Registar stranih udruenja; Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja; Registar komora; Registar turizm a; Registar
finansijslh izvetaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika; Registar steajnih
masa; Registar zadubina i fondacija; Registar predstavnitava stranih zadubina i fondacija; Registar udruenja, drutava i saveza u oblasti sporta; Registar sudskih zabrana.
Zastupanje privrednog drutva

Zastupnici. Privredno drutvo moe stupati u pravne odnose i zasnivati prava i obaveze samo preko svojih zastupnika, je r drutvo, kao pravno lice, ne moe izraavati pravno relevantnu volju. Zastupnici drutva su
odreeni zakonom, statutom ili osnivakim aktom drutva, a oni mogu u
ime drutva ovlastiti punomonike koji mogu preduzim ati iste radnje kao i
zakonski i statutarni zastupnici. Privredna drutva esto im aju vie zastupnika, jer jedno lice ne bi moglo da obavi sve pravne radnje za drutvo, a to
je redovna praksa u sluaju kad se poslovanje drutva obavlja u vie mesta.
Zakon o privrednim drutvima iz 2011. godine po prvi put uvodi mogunost da zakonski zastupnik drutva, pored fizikoglica, m oe biti i pravno lice - drutvo registrovano u Srbiji, s tim to drutvo obavezno mora
imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice. Drutvo
koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vri preko svog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice ili fizikog lica koje je za to ovlaeno
posebnim punomojem izdatim u pisanoj formi.
Zakon o privrednim drutvima izjednaava zakonskog i statutarnog
zastupnika. Ime i granice ovlaenja zakonskog (statutarnog) zastupnika
privrednog drutva moraju biti upisani u Registar privrednih subjekata.
Zakonski (statutarni) zastupnici privrednog drutva su lica koja su zakonom kao takva odreena za svaki pojedini oblik drutva.
Tako, drutvo s ogranienom odgovornou zastupa direktor, a ako je
vie direktora - svi zastupaju drutvo zajedniki. Ako drutvo ostane bez
direktora, do imenovanja direktora izjave volje upuene bilo kom lanu
nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom lanu drutva ako drutvo nema nadzorni odbor, obavezuju drutvo. Direktor ne m oe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna
strana on ili sa njim povezano lice.
22
U akcionarskom drutvu izvrni direktori vode poslove drutva i, bez

posebnog punomoja, zakonski su zastupnici drutva, osim ako je statutom odreeno da samo pojedini izvrni direktori zastupaju drutvo. Ako
drutvo ima dva ili vie izvrnih direktora, oni vode poslove i zastupaju
drutvo zajedniki, ako statutom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno. Pravni posao ili radnja preduzeta prema jednom izvrnom direktoru
ovlaenom za zastupanje smatra se da je preduzeta prema drutvu. Ako je
drutvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru
privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, akcionar ili drugo zainteresovano lice m oe tiaiti da sud hitno u vanparninom postupku postavi
privrem enog zastupnika drutva (sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva).
Svaki ortak, kao lan ortakog drutva, ima ovlaenje za zastupanje,
a kad je vie ortaka ovlaeno da zastupa ortako drutvo, svaki od njih
je ovlaen je da istupa samostalno, ako osnivakim aktom nije drukije
odreeno. Mogue je osnivakim aktom drutva odreditii i da organi drutva mogu zastupati drutvo samo zajedno. U komanditnom drutvu poslove vode jedan ili vie komplementara i zastupaju ga. Komanditor ne moe
da vodi poslove niti da zastupa komanditno drutvo prema treim licima.
U toku postupka likvidacije, privredno drutvo po osnovu zakona zastupa likvidacioni upravnik. Steajni upravnik vodi poslove i zastupa steajnog dunika, kao i steajnu masu upisanu u registar steajnih masa kod
Agencije za privredne registre.
Osim zakonskih zastupnika, zastupnici drutva su i lica koja su aktom
ili odlukom nadlenog organa drutva ovlaena da zastupaju drutvo i kao
takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. Zastupnik je duan
da postupa u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja koja su utvrena
aktim a drutva ili odlukama nadlenih organa drutva.
Punom onici. Direktor privrednog drutva ili statutarni zastupnik
m ogu nekom licu dati punomoje za zastupanje drutva. Prema Zakonu o
privrednim drutvim a, punomonilc pravnog lica od 1. februara 2012. godine m oe biti samo advokat, a izuzetno diplomirani pravnik sa poloenim
pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu (l. 85.
ZPP). Punom oje m oe da bude opte ili specijalno. Ovlaenje da zastupa
drutvo punom onik moe preneti na tree lice samo ako mvt je to davalac
punom oja izriito pism eno dozvolio. Punomoje se daje u pismenoj formi, na ogranieno ili na neogranieno vreme, uz naznaenje ovlaenja punom onika. A ko punom onik zakljui neki ugovor van granica ovlaenja,
takav ugovor ne obavezuje privredno drutvo, ali ga drutvo moe odobriti.
Im e punom onika ne upisuje se u registar.
P u n om on ici po zaposlenju. Zakon o privrednim drutvima poznaje i punom onike po zaposlenju (l.34). Re je o licima lcoja kao zaposleni u drutvu rade na poslovima ije obavljanje u redovnom poslovanju
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO
ukljuuje i zakljuenje ili ispunjenje odreenih ugovora ili preduzimanje

drugih pravnih radnji, te su ovlaena da kao punomonici drutva zakljuuju i ispunjavaju te ugovore, odnosno preduzimaju te pravne radnje
u granicama poslova na kojim a rade. Po lanu 98. Zakona o obligacionim
odnosima, lica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za
zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima alterske slube u poti, u banci i sl. ovlaeni su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora. Imena takvih lica ne upisuju se u registar.
Obim njihovih ovlaenja odreen je obiajima. Tako se u naoj sudskoj
praksi smatra da rukovodilac gradilita ima pravo da ugovara kupovinu
graevinskog materijala koji je potreban za izvoenje radova, ali da nije
ovlaen da ugovara sa naruiocem radova promenu cene graenja.
Prokura. Prokura je poslovno punomoje kojim drutvo ovlauje
jedno ili vie fizikih lica (u daljem tekstu: prokurista) da u njegovo ime
i za njegov raun zakljuuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne
radnje. Izuzetno, prokura se moe izdati i samo za ogranak drutva.
Prokura je neprenosiva i prokurista ne moe dati punomoje za zastupanje drugom licu.
Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skuptine, ako osnivakim aktom odnosno statutom nije drugaije
odreeno. Prokurista se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Prokura moe biti pojedinana ili zajednika prokura. Ako je prokura
izdata za dva ili vie lica bez naznake tada se radi o zajednikoj prokuri,
svaki prokurista postupa samostalno. Ako je prokura izdata kao zajednika
prokura, pravni poslovi koje zakljuuju ili pravne radnje koje preduzimaju prokuristi punovani su uz izriitu prethodnu ili naknadnu, saglasnost,
svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno da je za punovanost dovoljna saglasnost tano odreenog broja prokurista. Izjava volje ili pravna
radnja uinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je uinjena prem a svim prokuristima.
Prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja da: 1) zakljuuje pravne
poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuenjem ili optereenjem nepokretnosti i udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim
pravnim licima; 2) preuzima menine obaveze i obaveze jemstva; 3) zakljuuje ugovore o zajmu i kreditu; 4) zastupa drutvo u sudskim postupcima
ili pred arbitraom.
Ogranienja prokure koja nisu izriito predviena Zakonom o privrednim drutvima nemaju dejstvo prema treim licima. Izuzetno, dozvoljeno
je ograniiti ovlaenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika drutva ili drugog prokuriste (zajednika prokura).
Drutvo moe opozvati prokuru u svako doba. Drutvo ne moe da se
odrekne prava da opozove prokuru, niti se to pravo na bilo koji nain moe
ograniiti ili usloviti. Prokurista moe otkazati prokuru u svako doba, uz
24
obavezu da u narednih 30, dana raunajui od dana dostave otkaza drutvu, zakljuuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje ako je to
potrebno radi izbegavanja nastanka tete za drutvo.
Preduzetnik izdaje prokuru lino i ne moe preneti ovlaenje za izdavanje prokure na drugo lice.
Propisana je odgovornost za tetu kako zastupnika tako i punomonika po zaposlenju i prokuriste. Ova lica odgovaraju za tetu koju nanesu
drutvu prekoraenjem granica svojih ovlaenja. Izuzetno, ova lica ne odgovaraju za tetu ako su postupala u skladu sa odlukom nadlenog organa
drutva, odnosno ako su njihove radnje naknadno odobrene od strane tog
organa. Zakon 0 privrednim drutvima (2011) predvia i krivino delo ,,Povreda dunosti zastupnika da postupa u skladu sa ogranienjima ovlaenja za zastupanje" (l.584).
Imovina i kapital rutva
Zakon 0 privrednim drutvima regulie pitanje imovine, neto imovine
i osnovnog kapitala, dajui i definicije tih pojmova (l.44).
Neto imovina (kapital) drutva jeste razlika izmeu vrednosti imovine i obaveza drutva. Osnovni (registrovani) kapital drutva je novana
vrednost ulaganja lanova drutva u drutvo koja je registrovana u registru
privrednih subjekata. Pojednostavljeno reeno, kao to je dobit razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova privrednog drutva, tako je i
kapital drutva razlika izmeu njegove ukupne imovine i ukupnih obaveza.
To znai i da bez obzira na naizgled vredne nekretnine koje neko drutvo
moe imati, ono istovremeno moe imati i negativnu vrednost kapitala.
Kapital je sinonim za imovinu. Kapital jeste vrednost neto imovine i moe
biti vei ili manji od osnovnog kapitala.
Ulozi u drutvo mogu da budu novani i nenovani i izraavaju se u
dinarima. Ako se uplata novanog uloga vri u stranoj valuti u skladu sa zakonom koji ureuje devizno poslovanje, dinarska protivvrednost uloga obraunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga.
Nenovani ulozi mogu biti u stvarima i pravima ako zakonom za pojedine forme drutava nije drugaije odreeno. Praksa je pokazala da je
jako m ali broj drutava s ogranienom odgovornou kao nenovani ulog
unosio rad i usluge. Kada je re o akcionarskim drutvima, drugom direktivom EU 77/91/EEZ, ureeno je da izvreni rad i pruene usluge ne
mogu biti predmet nenovanog uloga. Ulaganje u radovima iskljueno je
zbog poverilaca i moguih zloupotreba koje se u tom sluaju mogu javiti.
Zakon propisuje da se novani i nenovani ulog prilikom osnivanja drutva ili poveanja osnovnog kapitala moraju uneti, odnosno uplatiti u roku
odreenom u osnivakom aktu, odnosno odluci o poveanju kapitala, s tim
da taj rok ne moe biti dui od: u sluaju poveanja kapitala akcionarskog
drutva koje je javno drutvo po osnovu uspeno izvrene javne ponude ak-
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRTVREDNO PRAVO
25
cija, ili ije su akcije ukljuene u trgovanje na regulisanom tritu, onosno

na multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona kojim se ureuje
trite kapitala - odmah po okonanju roka za upis akcija, u skladu sa zakonom koji ureuje trite kapitala, a u ostalim sluajevim a dve godine,
odnosno pet godina, za ostala drutva.
Ulozi koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo postaju im ovina drutva. lanovima drutva ne moe se izvriti povraaj uplaenih, odnosno
unetih uloga, niti im se moe platiti kamata na ono to su uloili u drutvo.
Za sluaj neblagovremene uplate, odnosno neunosa uloga, osnivakim
aktom, odnosno statutom u sluaju akcionarskog drutva, moe se predvideti obaveza plaanja ugovorne kazne. U sluaju da lan drutva propusti
da izvri svoju obavezu, drutvo moe pozvati lana pisanim putem a da tu
obavezu izvri u odreenom roku - taj rok ne moe biti krai od 30 dana od
dana slanja poziva, u suprotnom drutvo moe doneti odluku o iskljuenju
lana. Kako se pojedini lanovi drutva ne bi dovodili u povoljniji poloaj
i kako bi se izbegla zloupotreba ove odredbe u sluaju da vie lanova nije
izvrilo svoju obavezu, zakonom je propisano da ako vie lanova drutva
nije izvrilo obavezu poziv se upuuje svim lanovima istovremeno sa istim
rokom za izvrenje obaveze. U sluaju da lan drutva i u naknadnom roku
ne izvri svoju obavezu, drutvo donosi odluku o iskljuenju tog lana.
Vrednost i procena nenovanog uloga moe se utvrditi na dva
naina: sporazumno od strane svih lanova drutva ili putem procene. Procena je obavezna kada je re o javnim drutvima (takva obaveza propisana
je i direktivama Evropske unije). Zbog nerealnih procena i zatite poverilaca predvieno je da vrednost nenovanih uloga u drutvu putem procene
utvruje ovlaeni sudski vetak, ovlaeni revizor ili drugo struno lice
lcoje je od strane nadlenog dravnog organa Republike Srbije ovlaeno da
vri procene vrednosti odreenih stvari ili prava. Procnjena vrednosti ne
moe biti starija od godinu dana. Data je mogunost da procenu vri i privredno drutvo koje ispunjava zakonom propisane uslove da vri pocene
vrednosti stvari ili prava. Zakon, meutim, predvia izuzetak od obaveze procene
vrednosti nenovanog uloga. Naime, odbor direlctora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomo, ili drugi organ odreen osnivalcim aktom , odnosno
statutom drutva, moe doneti odluku da se ne vri procena vrednosti nenovanog uloga ako se trina vrednost pojedinanih stvari i prava koje ine nenovani ulog m oe
utvrditi iz godinjih finansijskih izvetaja, koji su bili predm et revizije, za godinu koja
prethodi godini u kojoj se unosi nenovani ulog. Ako procena vrednosti nenovanog
uloga nije vrena, drutvo je duno da izda potvrdu o tome.
Vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata trita novca kojim a se trguje na tritu, kao nenovani ulog, utvruje se najkasnije dva
meseca pre dana unosa tog nenovanog uloga u drutvo. N jihova vrednost
utvruje se kao ponderisana prosena cena tih hartija od vrednosti, odnosno instrum enata trita novca ostvarena na regulisanom tritu, odnosno m ultilateralnoj trgovakoj
platformi u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, u periodu od est m ese-
26
ci koji prethodi danu utvrivanja ove vrednosti, pod uslovom da je: l) u tom periodu
ostvareni obim prom eta hartija od vrednosti, odnosno instrumenata trita novca ija
se vrednost utvruje iznosio najm anje 0,5% njihovog ukupno izdatog broja; i 2) u najmanje tri m eseca tog perioda ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno
instrum enata trzita novca iznosio najmanje 0,05% njihovog ukupno izdatog broja na
mesenom nivou.
U sluaju sporazum ne procene nenovanih uloga, poverioci drutva

mogu u vanparninom postupku pobijati takvu procenu u sluaju da drutvo nije u m ogunosti da izmiri svoje obaveze u redovnom toku poslovanja.
Ako sud utvrdi da je vrednost nenovanog uloga bila manja od sporazumno
utvrene, on e naloiti lanu drutva koji je uneo taj nenovani ulog da
razliku do sporazum no utvrene vrednosti tog uloga uplati drutvu.
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom ija nabavna i/ili prodajna i/ili trina vrednost u momentu donoenja odluke o tome predstavlja 30% ili vie od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine drutva iskazane u poslednjem godinjem bilansu stanja, smatra se da drutvo stie,
odnosno raspolae imovinom velike vrednosti (lan 470 .ZPD).
Pod sticanjem odnosno raspolaganjem smatra se naroito kupovina, prodaja, zakup, razmena, uspostavljanje zalonog prava i hipoteke,
zakljuenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jem stva i garancija, i
preduzim anje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za drutvo,
osim raspolaganja u okviru redovnog poslovanja drutva. Pod imovinom
sm atraju se stvari i prava, ukljuujui i nepokretnosti, pokretne stvari,
novac, udele u drutvim a, hartije od vrednosti, potraivanja, industrijsku
svojinu i druga prava.
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti ima odreenu proceduru koje se privredno drutvo mora pridravati. O tome odluuje tj.
odobrava raspolaganje, skuptina drutva na osnovu predloga odbora direktora ili nadzornog odbora. Ako nije pribavljeno odobrenje skuptine,
drutvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala drutva moe u roku od tri godine podneti tubu za ponitaj pravnog
posla, odnosno radnje sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti.
Odgovornost za obaveze drutva
O dgovornost drutva i njegovih lanova. Sva privredna drutva
odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Odgovornost
lanova drutva, za obaveze drutva, ureena je pojedinano za svaku form u drutva.
lanovi ortakog drutva (ortaci) su neogranieno solidam o odgovomi
celokupnom svojom imovinom za obaveze drutva. Lice koje posle osnivanja
drutva stekne svojstvo ortaka odgovara za obaveze drutva kao i postojei
ortaci, ukljuujui i obaveze nastale pre njegovog pristupanja dmtvu.
27
U komanditnom drutvu, koje ima dve vrste lanova, komplementari

odgovaraju neogranieno solidarno, dok komanditori odgovaraju ogranieno do visine svog uloga. Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se
obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog odnosno neunetog uloga
u drutvo.
lanovi drutva s neogranienom solidarnom odgovornou, kao i akcionari u alccionarskom drutvu, nakon to unesu uplate, odnosno uloge u
drutvo, ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluajevima tzv. probijanja pravne linosti.
Probijanje pravne linosti. Kada je re o probijanju pravne linosti (lan 18. ZPD), do nje dolazi u sluaju kada komanditor, lan drutva s
ogranienom odgovornou i akcionar, zloupotrebi pravilo o ogranienoj
odgovom osti u kom sluaju neogranieno solidarno odgovara za obaveze
drutva (kao to odgovaraju ortaci i komplementari). Smatra se da postoji
zloupotreba naroito ako to lice: *upotrebi dm tvo za postizanje cilja koji
mu je inae zabranjen; *koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da
je njegova lina imovina; *koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva; *radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji
imovinu drutva, iako je znalo ili moralo znati da drutvo nee moi da
izvrava svoje obaveze.
Poverilac drutva moe podneti tubu, protiv lica koja su zloupotrebila
drutvo, nadlenom sudu prema seditu dmtva u roku od est meseci od
dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana
zloupotrebe. U sluaju da potraivanje poverioca nije dospelo u trenutku
saznanja za zloupotrebu, rok od est meseci poinje da tee od dana dospea potraivanja.
Posebne dunosti prema drutvu
Lica odreena zakonom duna su da rade u interesu privrednog dmtva i imaju posebne obaveze prema dmtvu. To su: ortaci ortakog dm tva
i komplementari komanditnog drutva, lica sa znaajnim ueem u kapitalu, lica koja su kontrolni lanovi dmtva s ogranienom odgovornou
ili kontrolni akcionari akcionarskog drutva, direktori, lanovi nadzornog
odbora, zastupnici i prokuristi dm tva i likvidacioni upravnik privrednog
drutva. Krug tih lica moe se proiriti osnivakim aktom, odnosno statutom drutva.
Posebne dunosti tih lica su: dunost panje, dunost prijavljivanja
poslova i radnji u kojim a postoji lini interes, dunost izbegavanja sukoba interesa, dunost uvanja poslovne tajne i dunost potovanja zabrane
konkurencije.
Posebne unosti vezuju se, naroito, za kapitalski i glasaki kapacitet
gore navedenih lica.
28
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
Znaajno uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje vie
od 25% prava glasa u drutvu, a veinsko uee - ako poseduje vie od
50% prava glasa u drutvu.
Kontrola nad drutvom podrazumeva pravo ili mogunost jednog lica,
samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajedniki deluju, da vri kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem uea u osnovnom kapitalu,
ugovora ili prava na imenovanje veine direktora, odnosno lanova nadzornog odbora.
Smatra se da je odreeno lice kontrolni lan drutva uvek kada to lice
samostalno ili sa povezanim licima poseduje veinsko uee u osnovnom
kapitalu drutva.
Zajedniko delovanje postoji kada dva ili vie lica, na osnovu meusobnog izriitog ili preutnog sporazuma, koriste glasaka prava u odreenom licu ili preduzimaju druge radnje u cilju vrenja zajednikog uticaja
na upravljanje ili poslovanje tog lica.
1. Dunost panje. Navedena lica duna su da izvravaju svoje poslove savesno, sa panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da
deluju u najboljem interesu privrednog drutva. Drutvo moe tubom traiti naknadu tete od lica koje je povredilo dunost panje.Takvo lice nije
odgovom o za tetu koja iz njegove procene nastane za privredno dmtvo,
ako dokae da je postupalo sa dunom panjom. Treba imati u vidu da
je poslovanje svakog privrednog drutva vezano za mnoge poslovne rizike, te ako je zastupnik privrednog drutva zakljuio neki rizian posao za
drutvo, nee odgovarati za tetu koja bi za dratvo nastala iz takvog posla, ukoliko je postupao sa odgovarajuom panjom. Suvie stroga odgovornost mogla bi da ukoi delatnost privrednog dmtva.
Pod panjom dobrog privrednika podrazumeva se stepen panje sa
kojom bi postupalo razumno paljivo lice koje bi posedovalo znanje, vetine i iskustvo koje bi se osnovano moglo oekivati za obavljanje te dunosti
u dmtvu.
2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojim a postoji
lini interes (naelo lojalnosti). Lica koja imaju posebne dunosti
prem a privrednom dmtvu duna su da se ponaaju lojalno prema drutvu. Takva lica koja imaju lini interes u poslovima drutva duna su da ne
koriste imovinu drutva u linom interesu, da ne koriste povlaene informacije 0 privrednom drutvu za lino bogaenje, da ne zloupotrebljavaju
pozicije u privrednom dmtvu za lino bogaenje, da ne koriste poslovne
mogunosti privrednog dmtva za svoje line potrebe.
Ova dunost vai i za lica koja su povezana sa licima na koja su odnosi
zabrana interesa. To su, na primer, lica koja su lanovi porodice lica za koja
vai ogranienje interesa (lan 62. ZPD).
29
Nepotovanje ovog pravila moe imati za posledicu obavezu na naknadu tete ne samo prema privrednom drutvu nego i prem a poslovnim
partnerima privrednog drutva. Tako, akcionari i lanovi drutva s ogranienom odgovornou odgovaraju za obaveze drutva ako su drutvo
zloupotrebili u poslu koji je za njih kao pojedince zabranjen, ili ako su sa
imovinom drutva postupali kao sa sopstvenom imovinom, ili ako su sm anjili imovinu drutva u svoju korist ili u korist drugog lica, a znali su ili su
morali znati da drutvo nee biti u stanju da izmiri svoje obaveze prem a
treem licu.
Smatrae se da postoji lini interes navedenih lica u sluaju: 1) zakljuivanja
pravnog posla izmeu drutva i tog lica (ili sa njim povezanog lica) ili 2) pravne radnje
(preduzimanje radnji u sudskim i drugim postupcima, odricanje od prava i slino) koju
drutvo preduzima prema tom licu (ili prema sa njim povezanim licem ) ili 3) zakljuivanja pravnog posla izmeu drutva i treeg lica, odnosno preduzim anja pravne radnje
drutva prema treem licu, alco je to tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem ) u
finansijskom odnosu i ako se moe oekivati da postojanje tog odnosa utie na njegovo postupanje ili 4) zakljuivanja pravnog posla, odnosno preduzim anja pravne radnje
drutva iz koje tree lice im a ekonomski interes, ako je to tree lice sa njim (ili sa njim
povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se m oe oekivati da postojanje tog odnosa utie na njegovo postupanje.
Navedeni poslovi mogu validno biti zakljueni sam o uz odobrenje

drutva: u sluaju ortakog drutva, odnosno kom anditnog drutva, veinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nem aju lini interes, u sluaju drutva s ogranienom odgovornou, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom glasova svih lanova dm tva, a u u sluaju
akcionarskog drutva, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom
glasova svih direktora koji nemaju lini interes. Kad je u pitanju lan nadzornog odbora, o odobrenju odluuju ostali lanovi tog organa obinom
veinom glasova. U sluaju odobrenja pravnog posla u kom e postoji sukob
interesa sa akcionarskim drutvom od strane direktora ili lana nadzornog
odbora, o tom odobrenju i pravnom poslu mora biti obavetena skuptina
akcionara na prvoj narednoj sednici.
Ako ne postoji odobrenje, sporni pravni posao ili radnja su nitavi, i
drutvo moe podneti tubu za ponitaj pravnog posla, odnosno radnje ili
zahtev za naknadu tete od lica koje je ima posebne dunosti prem a dm tvu, a koje je imalo lini interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji. Osnov
tube e otpasti ako tueno lice dokae da je pravni posao, odnosno pravna
radnja bila u interesu drutva, ili da nije postojao njegov lini interes.
3.
Dunost izbegavanja sukoba interesa. Lica koja im aju posebne dunosti prem a drutvu duna su da izbegavaju svaki sukob interesa i ne mogu u svom interesu ili u interesu s njim a povezanih lica: da
koriste imovinu drutva, da koriste inform acije do kojih su doli u tom
svojstvu, a koje inae nisu javno dostupne, da zloupotrebe svoj poloaj u
drutvu, kao i da koriste mogunosti za zakljuenje poslova koje se ukau
drutvu.
Drutvo m oe tubom protiv lica koje povredi dunost izbegavanja sukoba interesa traiti naknadu tete i prenos na drutvo ostvarene koristi.
4. D unost uvanja poslovne tajne. Poslovna tajna je podatak
ije bi saoptavanje treem licu moglo naneti tetu drutvu, kao i podatak
koji ima ili m oe imati ekonomsku vrednost zato to nije opte poznat, niti
je lako dostupan treim licim a koja bi njegovim korienjem ili saoptavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane drutva zatien
odgovarajuim merama u cilju uvanja njegove tajnosti. Poslovna tajna je i
podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom drutva odreen kao
poslovna tajna.
Poslovnu tajnu mogu da predstavljaju proizvodni, tehniki, tehnolold, finansijski ili
kom ercijalni podaci, studija, rezultat istraivanja, kao i dokument, formula, crte, objekat,
metod, postupak, obavetenje ili uputstvo internog karaktera i slino. Na primer, poslovnu tajnu redovno predstavljaju podaci iz ponuda za javno nadmetanje koju je raspisalo
drutvo. Postoje proizvodne i komercijalne poslovne tajne. Proizvodnu tajnu naroito
predstavljaju podaci o nepatentiranim pronalascima i inovacijama u obavljanju delatnosti
drutva. Kom ercijalnu tajnu mogu da predstavljaju podaci o tome ko su poslovni partneri
privrednog drutva ili o finansijskom poslovanju dr. Ne moe se poslovnom tajnom
proglasiti svaki podatak iz poslovanja drutva. Poslovnu tajnu ne mogu da

predstavljaju ni informacije ije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom ili koje su oznaene kao poslovna tajna radi prikrivanja krivinog dela,
prekoraenja ovlaenja ili zloupotrebe slubenog poloaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaeg ili stranog fizikog i pravnog lica.
Poslovnu tajnu duna su da uvaju lica koja moraju da se ponaaju lojaln o prem a drutvu. Lica koja su duna da uvaju poslovnu tajnu odgovaraju privrednom drutvu za tetu ako prekre tu dunost i protiv njih drutvo moe podneti tubu za naknadu tete. To ne vai za lice koje savesno u
dobroj veri ukae nadlenim dravnim organima na postojanje korupcije
ili krivinog dela, odnosno prekraja.
Drutvo m oe protiv lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu
podneti tubu zbog povrede dunosti uvanja poslovne tajne i traiti: naknadu tete, iskljuenje tog lica kao lana drutva i raskid radnog odnosa
ako je to lice zaposleno u drutvu.
Posebna graanskopravna zatita poslovne tajne predviena je Zakonom o zatiti poslovne tajne (2011), koji poznaje tubu zbog povrede poslovne tajne koja se moe podneti na samo protiv lica koja imaju posebne
dunosti prem a drutvu, ve i protiv svakog lica koje izvri povredu poslovne tajne. Ta tuba moe se podneti u roku od est meseci od dana kada je
tuilac saznao za povredu i uinioca, a najkasnije u roku od tri godine od
dana kad je povreda uinjena.
Korienje poslovne tajne jednog privrednog drutva odstrane drugog
drutva m oe predstavljati delo nelojalne konkurencije.
5. D un ost potovanja zabrane konkurencije. Lica koja imaju
posebne dunosti prema drutvu: ortaci i komplementari, lica sa znaaj-
31
nim ueem u kapitalu, lica koja su kontrolni lanovi drutva s ogranienom odgovornou ili kontrolni akcionari akcionarskog drutva, direktori,
lanovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi drutva, kao i likvidacioni upravnik privrednog drutva, ne mogu, bez pribavljenog odobrenja
organa drutva, direktno ili indirektno biti angaovani u drugom privrednom drutvu konkurentske delatnosti, osim ako za to dobiju odgovarajue odobrenje drutva. Ako nisu u pitanju konkurentska drutva, zakon ne
zabranjuje da isto lice bude akcionar u vie akcionarskih drutava ili lan
vie drutava s ogranienom odgovornou.
Zabrana se naroito odnosi na zaposlenje u drugom drutvu, na svojstvo preduzetnika, na svojstvo ortaka ili komplementara, na svojstvo kontrolnog lana drutva s ogranienom odgovornou ili akcionara. Tako,
zastupnik drutva ne moe obavljati poslove zastupanja za drugo drutvo
konkurentske delatnosti. Zabrana konkurencije odnosi se i na likvidacionog upravnika drutva i na lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva.
Aktom privrednog drutva, ili ugovorom ortaka ili lanova drutva, ili
statutom, mogu biti utvreni poslovi kao i nain i mesto obavljanja poslova,
koji ne predstavljaju povredu dunosti potovanja zabrane konkurencije.
Osnivakim aktom privrednog drutva ili ugovorom (na primer, sa direktorom drutva) moe biti odreeno da zabrana konkurencije za navedena lica vai i posle prestanka njihovog svojstva u drutvu, ali ne due od dve
godine. U tom periodu njima treba priznati odgovarajuu naknadu (tzv.
nagrada za vernost).
Povreda zabrane konkurencije daje privrednom drutvu pravo da tubom zahteva naknadu tete od lica koje je prekrilo zabranu. Osim toga,
privredno drutvo ima pravo da zahteva: da se drutvu prenese ostvarena
korist, da se prekrilac iskljui iz drutva, da mu se zabrani obavljanje delatnosti, da se raskine radni odnos ako je to lice zaposleno u drutvu.
Individualna i derivativna tuba
lan drutva ima pravo protiv svakog lica koje se ne pridrava zakonskih dunosti prema privrednom drutvu i time mu prouzrokuje tetu, da
u svoje ime i za svoj raun podnese tubu (individualna tuba)
Jedan ili vie lanova drutva mogu protiv lica koje je povredilo posebne dunosti prema drutvu (npr. dolo u sukob interesa), u svoje ime a
za raun drutva, podneti tubu za naknadu tete prouzrokovane privrednom drutvu od strane tog lica. To je derivativna (izvedena) tuba, tuilac
ne podnosi tubu za svoj raun nego za raun drutva i smatra se njegovim zastupnikom, a ukoliko tuba bude usvojena, dosueni iznos pripada
drutvu a ne tuiocu. lan drutva s ogranienom odgovornou odnosno
akcionar akcionarskog drutva ima pravo na takvu tubu samo ako poseduje akcije ili udele u drutvu koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog
32
kapitala drutva, kao i ako je pre podnoenja derivativne tube pisanim

putem zahtevao od drutva da podnese tubu po tom osnovu, a taj zahtev
je odbijen, odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana
od dana podnoenja zahteva. To je jedan od naina za zatitu manjinskih
akcionara odnosno lanova drutva.
lan drutva koji je stekao udeo ili akcije u drutvu od lica koje je
podnelo derivativnu tubu moe, uz saglasnost tog lica, stupiti na njegovo
mesto u sporu po toj tubi do njegovog pravnosnanog okonanja, kao i
u postupku po vanrednom pravnom leku. Ako je drutvo podnelo tubu
protiv lica koje je povredilo posebne dunosti prema drutvu, lan drutva
koji je od drutva zahtevao podnoenje te tube, moe od suda pred kojim
se vodi postupak zahtevati da mu dozvoli da stupi u parnicu kao umea
na strani tuioca.
Tube zbog povrede posebnih dunosti mogu se podneti u roku od est
meseci od dana saznanja za uinjenu povredu, a najkasnije u roku od pet
godina od dana uinjene povrede.
Dunost informisanja lanova drutva
lan drutva ima pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima drutva. Privredno drutvo ima obavezu da svoje lanove informie
o svom poslovanju i finansijskom stanju, i da im u vezi s tim uini dostupnim odgovarajue informacije. Svaki lan drutva ima pravo da pregleda
poslovne knjige drutva, da organima drutva pismeno postavlja pitanja 0
poslovanju drutva, da fotokopira dokumentaciju, uz obavezu da ne sme
zloupotrebljavati pravo na informisanje. Jedino u sluaju kada se radi o
poslovnoj tajni drutva, uprava drutva nije duna da prui lanu drutva
traeno obavetenje.
A ko drutvo ne omogui zainteresovanom lanu drutva ostvarivanje
prava na obavetavanje, u roku od osam dana od dana prijema njegovog
zahteva, lan drutva u narednom roku od 30 dana moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku naloi drutvu da mu omogui pristup traenim aktima ili dokumentima. Postupak je hitan i sud je duan
da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva. lan drutva moe da zahteva i naknadu tete koja mu je nepruanjem
obavetenja priinjena.
Naelo javnosti ostvaruje se po utvrenoj proceduri kod izdavanja
vrednosnih papira. Privredno drutvo koje emituje hartije od vrednosti
putem javne ponude dostavlja Centralnom registru radi objavljivanja informacije i podatke koji su odreeni propisima o tritu hartija od vrednosti. Odgovarajue podatke privredno drutvo mora objaviti i u sredstvima
javnog informisanja.
33
Pravni akti drutva

Svako privredno drutvo mora imati osnivaki akt, kao i druge pravne
akte. Osnivaki akt je lconstitutivni akt drutva koji im a form u odluke o
osnivanju ako drutvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako drutvo
osniva vie lica. Prilikom osnivanja drutva, potpisi na osnivakom aktu
overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa. Osnivaki akt i statut sainjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa
zakonom o registraciji.
U ortakom drutvu, komanditnom drutvu i drutvu s ogranienom
odgovornou osnivakim aktom se ureuje upravljanje drutvom i druga
pitanja.
Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja.
Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou menja se odlukom ortaka, kom anditora i kom plementara, odnosno skuptine.
Osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja se.
Lice koje naknadno pristupi drutvu osnivaki akt drutva, odnosno
statut drutva obavezuje od dana sticanja svojstva lana drutva.
Raunovodstvo i revizija
Raunovodstvo. Raunovodstvo je delatnost koja se bavi zapisom
svih finansijskih transakcija koje se dogode u jednoj poslovnoj organizaciji,
a odnosi se na voenje poslovnih knjiga, procenjivanje prihoda i rashoda i
sastavljanje i obradu finansijskih izvetaja. Ureeno je Zakonom o raunovodstvu i reviziji (2009).
Knjienje poslovnih promena na imovini, obavezam a i kapitalu, prihodima i rashodima vri se na osnovu raunovodstvenih isprava, koje
mogu biti u pisanom ili elektronskom obliku. Poslovne knjige predstavljaju
jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezam a, kapitalu i prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika. Poslovne knjige
jesu dnevnik, glavna knjiga i pomone knjige.
Pravna lica i preduzetnici duni su da uredno uvaju raunovodstvene
isprave, poslovne knjige i finansijske izvetaje i da optim aktom odrede
odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo uvanje, kao i nain uvanja. Finansijski izvetaji i izvetaji o izvrenoj reviziji uvaju se 20 godina.
Dnevnik i glavna knjiga uvaju se 10 godina. Pomone knjige uvaju se pet
godina. Trajno se uvaju isplatne liste ili analitike evidencije zarada ako
predstavljaju bitne podatke o zaposlenom. Pet godina se uvaju isprave na
osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige. Pet godina se uvaju isprave platnog prometa u ovlaenim finansijskim institucijam a platnog pro-
34
meta. Dve godine se uvaju prodajni i kontrolni blokovi, pomoni obrasci

i slina dokumentacija.
Pri otvaranju postupka likvidacije ili steaja, raunovodstvene isprave
i poslovne knjige zapisniki se predaju likvidacionom, odnosno steajnom
upravniku.
Revizija u privrednom drutvu. Kod akcionarskog drutva bie
rei o unutranjem i spoljnom nadzoru nad poslovanjem drutva.
U pravnom licu kroz internu reviziju se ispituje, ocenjuje i prati adekvatnost i efikasnost raunovodstvenog sistema i sistema intem ih kontrola. Sistem internih kontrola obuhvata sve procedure i postupke koje je
rukovodstvo pravnog lica utvrdilo u cilju obezbeenja urednog i efikasnog
poslovanja p ravn oglica, pridravanja utvrene politike rukovodstva, ouvanja integriteta sredstava, spreavanja i otkrivanja kriminalnih radnji i
greaka, prim ene zakonskih propisa, tanosti i potpunosti raunovodstvenih evidencija, kao i blagovremenog sastavljanja pouzdanih finansijskih
informacija.
Revizija redovnih godinjih finansijskih izvetaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, kao i za mala pravna lica koja javnom ponudom
izdaju hartije od vrednosti ili ijim se hartijama trguje na organizovanom
tritu hartija od vrednosti.
Pravna lica, prem a Zakonu o raunovodstvu i reviziji, razvrstavaju se
na m ala, srednja i velika, u zavisnosti od prosenog broja zaposlenih, godinjeg prihoda i vrednosti imovine utvrene na dan sastavljanja finansijskih izvetaja u poslovnoj godini. U sldadu s tim, u srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju
najm anje dva od sledeih kriterijuma: 1) da je prosean broj zaposlenih u godini za koju
se podnosi godinji izvetaj od 50 do 250; 2) da je godinji prihod od 2.500.000 EUR
do 10.000.000 EU R u dinarskoj protivvrednosti; 3) da je prosena vrednost poslovne
im ovine (na poetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR
u dinarskoj protivvrednosti. Pravna lica koja imaju nie od najniih iznosa u pokazateljim a kod najm anje dva od navedenih kriterijuma, razvrstavaju se u mala pravna lica,
a koja im aju vee iznose od najveih u polcazateljima kod najmanje dva od navedenih
kriterijum a razvrstavaju se u velika pravna lica.
In tem o g revizora odnosno lanove odbora revizora bira skuptina

d m tva. To m ora da bude nezavisno profesionalno lice koje ne zavisi od
drutva. V renje revizije moe se poveriti i preduzeu za reviziju.
Interni revizori odnosno odbor revizora imaju nekoliko znaajnih dunosti. Oni obavetavaju skuptinu drutva o raunovodstvu, izvetajima i
finansijskom poslovanju dm tva, usklaenosti poslovanja dmtva sa propisim a, podnose izvetaj skuptini drutva na svakoj redovnoj godinjoj
skuptini. U vrenju svojih dunosti oni mogu pregledati sva dokumenta drutva, proveravati njihovu verodostojnost, razmotriti ugovore koje
je drutvo zakljuilo sa direktorom dmtva ili lanom nadzornog odbora
d m tva. U izvrenju svojih dunosti interni revizor odnosno odbor revizo-
v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO
35
ra mogu angaovati druga lica struna za odgovarajuu oblast i odobriti im

plaanje razum nih trokova iz sredstava drutva.
Registar finansijskih izvetaja
Zakonom o raunovodstvu i reviziji uspostavlja se Registar finansijskih izvetaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika u Agenciji
za privredne registre. Ti podaci se vie ne dostavljaju Narodnoj banci Srbije, ve se svi podaci koncentriu na jednom mestu u Agenciji za privredne
registre, koja je duna da ih uva deset godina.
Pravna lica, odnosno preduzetnici duni su da redovne godinje finansijslce izvetaje za izvetajnu godinu dostave Agenciji, po pravilu, najkasnije do kraja februara naredne godine.
Finansijski izvetaji obuhvataju: 1) Bilans stanja; 2) Bilans uspeha; 3) Izvetaj o
tokovima gotovine; 4) Izvetaj o prom enam a na kapitalu; 5) Napomene uz finansijske
izvetaje; 6) Statistild aneks.
Registar finansijskih izvetaja je centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka iz finansijskih izvetaja, kao i poataka o bonitetu
pravnih lica i preduzetnika, na osnovu kojih se sagledavaju rezultati poslovanja i finansijski poloaj pravnih lica i preduzetnika, kao i privredna
kretanja u Republici Srbiji.
II.PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA
Zakon o privrednim drutvima ureuje vie pravnih formi (oblika)
privrednih drutava. To su ortaka drutva, komanditna drutva, drutva
s ogranienom odgovornou i akcionarska drutva. Nisu previena komanditna drutva na akcije, lcakva mogu da postoje prema nekim stranim
pravima. Zakon iz 2011. godine ne poznaje vie zatvorena akcionarska
drutva. I preduzetnik je posebni oblik privrednog subjekta koji je ureen
u Zakonu o privrednim drutvima.
Pravna forma privrednog drutva je neodvojivi deo njegovog poslovnog imena. Kao to je ve bilo rei, pravna forma se u poslovnom imenu oznaava na
sledei nain: 1) za ortalco drutvo: ortako drutvo" ili skraenicom ,,o.d. ili ,,od,
2) za kom anditno drutvo: komanditno drutvo" ili skraenicom ,,k.d. ili ,,kd , 3) za
drutvo s ogranienom odgovornou: drutvo s ogranienom odgovornou" ili skraenicom d.o.o. ili ,,doo, 4) za akcionarsko drutvo: akcionarsko drutvo" ili skraenicom a.d. ili ,,ad. Uz poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije dodaje se
oznaka ,,u likvidaciji". U poslovnom imenu preduzetnika mora da bude sadrana oznaka
,,preduzetnik ili pr.
Pravnu formu drutva odreuje sam osniva prilikom osnivanja privrednog subjekta. Da bi privredno drutvo moglo biti registrovano u odreenoj pravnoj formi, mora da ispunjava zakonske uslove koji se trae za tu
pravnu formu, a tiu se organizacije drutva, organa upravljanja, kapitala
i dr. (npr. ortako i komanditno drutvo ne mogu biti jednolana drutva,
a akcionarsko i drutvo s ogranienom odgovomou mogu, akcionarsko
36
drutvo ima akcije, a drutvo s ogranienom odgovornou udele, akcionarsko drutvo ima statut a nijedna druga forma drutva nema statut).
Svaki privredni subjekt moe menjati svoju pravnu formu, uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, o emu e naknadno biti rei.
l. ORTAKO DRUTVO
Pojam ortakog drutva. Ortako drutvo je privredno drutvo
koje osnivaju dva ili vie fizikih lica i/ili pravnih lica radi obavljanja privredne delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. lanovi ovog drutva nazivaju se ortaci i izmeu njih postoje odreeni lini odnosi saradnje i
poverenja koji ih motiviu da se poslovno udrue u ortako drutvo u kome
svaki od njih ima neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze drutva.
Broj ortaka je najee mali i uglavnom se svodi na lanove iste porodice
ili dobre poznanike.
Ortako drutvo moe da se transformie u neku drugu formu drutva. A ko iz bilo kog razloga u drutvu ostane samo jedan ortak, on moe
da nastavi poslovanje kao preduzetnik, ili moe reorganizovati drutvo u
akcionarsko drutvo ili u drutvo s ogranienom odgovornou.
Osnivanje ortakog drutva. Drutvo se osniva ugovorom o osnivanju, koji naroito mora da sadri: puno ime i prebivalite fizikog lica
- ortaka, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica - ortaka, njihove
matine brojeve, poslovno ime i sedite drutva, pretenu delatnost drutva, oznaenje vrste i vrednosti uloga osnivaa.
Ugovor o osnivanju drutva mora biti sastavljen u pisanoj formi.
Potpisuje ga svaki osniva. Ugovor moe biti izmenjen ili dopunjen uz saglasnost svih ortaka, ako tim aktom nije drukije odreeno. Pored osnivakog akta ortako drutvo moe da ima i ugovor ortaka o poslovanju
drutva i o upravljanju drutvom.
Ulozi i udeli u ortakom drutvu. Zakon ne odreuje koliki mora
da bude minimalni ulog osnivaa drutva. Imajui u vidu neogranienu
odgovornost ortaka za obaveze drutva, to ne bi bilo neophodno radi zatite poverilaca. Poslovne partnere ortakog drutva redovno ne interesuje
kolika je imovina drutva nego kolika je imovina lanova drutva.
Ulog ortaka u ortako drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima,
a izuzetno i u radu ili uslugama koji su izvreni ili treba da budu izvreni.
Zakon odreuje da ulozi moraju da budu jednaki, to znai da se ulog u
radu ili uslugama vrednuje kao ulog u novcu.
Ortak koji u imovinu drutva ne unese osnivaki ulog ili novac prim ljen za drutvo, ili koji za sebe uzme novac ili neku stvar drutva bez
ovlaenja, duguje drutvu kamatu i naknadu tete.
Ortaci stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo.
37
Ortak nije duan da povea ulog oreen osnivakim aktom drutva,

ukoliko drutvo ostvari gubitak. Smanjenje uloga dozvoljeno je sam o uz
saglasnost svih ostalih ortaka.
Raspolaganje ortakim udelom. Prenos udela meu ortacim a je
slobodan. Svoj udeo u drutvu ortak moe preneti i treem licu ili ga zaloiti, ali samo uz saglasnost ostalih ortaka. U sluaju prenosa udela treem
licu, ostali ortaci imaju pravo preeg sticanja takvog udela. A ko ostali ortaci ne daju saglasnost za prenos udela, a ne iskoriste m ogunost preeg
sticanja, prenos moe biti izvren i bez saglasnosti.
U sluaju prenosa udela prenosilac i sticalac udela odgovaraju neogranieno solidarno prema drutvu za sve obaveze prenosioca udela na dan
registracije prenosa udela. Promena lanstva u drutvu m ora biti upisana
u registar privrednih drutava.
Odluivanje u ortakom drutvu. Odluke o redovnoj delatnosti
drutva donose se veinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost
svih ortaka potrebna je za odluke o pitanjima koje su izvan redovne delatnosti drutva, kao i za odluku o prijemu novog ortaka u drutvo. O rtaci kod
kojih postoji sukob interesa u odnosu na odluku koja se donosi ne uestvuju u glasanju za donoenje takve odluke.
Poto su ulozi svih ortaka u drutvo jednaki, odluke o redovnom poslovanju drutva se donose ,,po glavama.
Poslove ortakog drutva, koji spadaju u redovno poslovanje drutva, ima pravo da vodi svaki ortak (poslovoenje). Ali, osnivakim aktom
drutva ili ugovorom ortaka moe poslovoenje biti preneto na jed n o g ili
vie ortaka. U takvom sluaju ostali ortaci nemaju pravo na poslovoenje.
Ako vie ortaka ima pravo na voenje poslova drutva, oni m oraju da postupaju zajedno, osim ako bi odlaganje donoenja odluke prouzrokovalo
tetu drutvu.
Poslovoenje obuhvata ovlaenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koji se redovno vre pri obavljanju delatnosti drutva. Ostale
poslove poslovoa moe obavljati samo uz saglasnost svih ortaka drutva.
Ortak ovlaen na poslovoenje moe to ovlaenje preneti na drugog ortaka ili tree lice, ako se s tim saglase svi ortaci drutva, s tim to u tom
sluaju odgovara za radnje novog poslovoe kao da ih je sam preuzeo.
Poslovoa moe otkazati poslovoenje uz otkazni rok koji je odreen
osnivakim aktom ili ugovorom ortaka. Za to treba da postoje opravdani
razlozi, to cene ostali ortaci.
Odlukom suda moe po tubi drutva ili ostalih ortaka poslovoi biti
oduzeto ovlaenje za poslovoenje, ako se utvrdi da poslovoa nije sposoban da vodi poslove drutva ili da ini teu povredu dunosti u vezi sa
poslovoenjem.
Odgovornost drutva i ortaka. Ortako drutvo odgovara za svoje
obaveze celokupnom imovinom. Za obaveze drutva neogranieno solidar-
38
no odgovaraju i ortaci, celokupnom svojom imovinom, dakle i imovinom

koju nisu uneli u drutvo. Drutvo svojom imovinom ne odgovara za obaveze ortaka koje su oni preuzeli u svoje ime.
Ako poverilac drutva zahteva od ortaka ispunjenje obaveze drutva
ortak prem a njem u moe istai line prigovore, kao i prigovore koje moe
istai i samo drutvo, a takoe moe odbiti ispunjenje obaveze ako poverilac moe nam iriti svoje potraivanje kompenzacijom sa drutvom.
Lice koje posle osnivanja drutva stekne svojstvo ortaka odgovara za
obaveze drutva kao i postojei ortaci, ukljuujui i obaveze nastale pre
njegovog pristupanja drutvu.
Prava ortaka. Ortaci imaju pravo na odluivanje. Svaki ortak ima,
po pravilu, jedan glas, a odluke donose jednoglasno. Ortak ovlaen za poslovoenje ima pravo na naknadu neophodnih trokova koje je imao u voenju poslova drutva. Takvi trokovi se smatraju rashodom drutva.
Ortak ima pravo na dobit. Dobit drutva na kraju poslovne godine
raspodeljuje se ortacim a na ravne delove. Tako se raspodeljuje i gubitak
drutva, ako ga im a. To iz razloga to je udeo lanova u drutvu isti i to svi
solidarno odgovaraju za obaveze drutva prema treim licima. Deo dobiti
koji pripada svakom ortaku drutvo mu, po pravilu, isplauje najkasnije u
roku od tri m eseca od dana usvajanja finansijskog izvetaja.
Svaki ortak je ovlaen da samostalno zastupa drutvo, ako ugovorom
0 osnivanju nije drugaije odreeno. To ovlaenje mu se moe oduzeti
odlukom suda, po tubi drutva ili svakog ortaka, u sluaju nesposobnosti
da zastupa i zbog tee povrede dunosti.
Svaki ortak im a pravo na informisanje, a poslovoa ortakog drutva
duan je da mu to omogui, a to se prvenstveno odnosi na informacije o
poslovanju drutva i pregled finansijskih izvetaja. Ortak ima pravo da se
lino inform ie o stanju i poslovanju drutva, kao i na pristup i kopiranje
poslovnih knjiga i druge dokumentacije drutva, o svom troku.
Prestan ak ortakog drutva i ortakog statusa. Ortako drutvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u sluaju: likvidacije
drutva (zbog: isteka vremena na koje je osnovano, odluke ortaka, sudske
odluke, otvaranja steaja nad ortakom koji je pravno lice, ako se drutvo
svede sam o na jednog ortaka), zakljuenja steaja nad ortakim drutvom
1 u sluaju statusnih promena.
Po tubi nekog od ortaka sud moe doneti odluku da drutvo prestaje
da postoji, kada za to postoje opravdani razlozi. Jedan od takvih razloga jeste ako su bitno porem eeni odnosi ortaka u drutvu, na primer u pogledu
uea u upravljanju drutvom. Umesto odluke o prestanku drutva, sud
m oe iskljuiti odreenog ortaka iz drutva.
Ortaku prestaje ortaki status ako drutvo prestane da postoji, istupanjem ortaka iz drutva, iskljuenjem ortaka, smru ortaka, brisanjem
ortaka - pravnog lica iz nadlenog registra.
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIV R E D N O PR A VO
39
Ortak moe istupiti iz drutva ako podnese drugim ortacima pismeni

otkaz na lanstvo u drutvu. Pismeni otkaz podnosi se najmanje est meseci
pre isteka poslovne godine, ali osnivakim aktom drutva moe biti odreen
i lcrai rok. Udeo ortaka koji istupi iz drutva rasporeuje se srazmemo na
preostale ortake, a drutvo je u obavezi da u roku od est meseci od dana
istupanja isplati ortaku koji istupa iz drutva u novcu ono to bi on primio
u sluaju likvidacije drutva na dan istupanja. Istupajui ortak uestvuje u
dobiti i gubitku iz poslova drutva koji u vreme njegovog istupanja jo nisu
bili zavreni. Solidama odgovornost ortaka koji istupa iz drutva, za obaveze
drutva nastale do dana istupanja, prestaje po isteku perioda od pet godina
od dana istupanja, ako ugovorom o osnivanju nije odreen dui period.
Na iskljuenje ortaka shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim drutvim a o iskljuenju lana drutva s ogranienom odgovornou.
Poverilac koji ima dospelo potraivanje prema ortaku po osnovu
pravnosnane i izvrne presude ima pravo da u pisanoj formi zahteva od
drutva da mu isplati u novcu ono to bi ortak primio u sluaju likvidacije
drutva, ali samo do visine svog potraivanja.
U sluaju smrti ortaka, drutvo nastavlja da posluje sa njegovim naslednicima kao ortacima, ako je tako predvieno osnivakim aktom i uz
pristanak naslednika.
2.
KOMANDITNO DRUTVO
Pojam. Komanditno dmtvo je privredno dm tvo koje ima najm anje
dva lana, od kojih najmanje jedan za obaveze drutva odgovara neogranieno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ogranieno
do visine svog neuplaenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Dakle,
komanditno dm tvo ima dve vrste lanova - pravnih ili fizikih lica. Jedno
su lanovi ili lan drutva koji su uneli sredstva u imovinu dmtva. To su
komanditori. Dm go su lan ili lanovi dmtva koji nisu uneli sredstva u
imovinu dmtva, ali odgovaraju za obaveze dm tva celokupnom svojom
imovinom, dakle ak i onim sredstvima koja nisu uneli u imovinu drutva.
To su komplementari. Dm tvo mora imati najmanje jednog komplementara i jednog komanditora. Komanditori putem komanditnog drutva plasiraju svoj kapital i zainteresovani su za dividendu iz uloenog kapitala, a
ne i za upravljanje dmtvom, dok komplementari upravljaju dm tvom i
zainteresovani su za komanditorov ulog.
Komplementari imaju status ortaka ortakog drutva, a na kom anditno drutvo primenjuju se odredbe o ortakom drutvu. Imena kom plementara upisuju se u sudski registar. Imena komanditora ne moraju biti
upisana u registar, ali se upisuje ukupan iznos njihovih uloga u dm tvo.
Osnivanje kom anditnog drutva. Komanditno dmtvo osniva
se ugovorom koji zakljuuju svi komplementari i komanditori. Ugovorom
40
treba odrediti koji ulog u drutvo unosi svaki komanditor. Ugovor o osnivanju ovog drutva treba da sari sve podatke kao i osnivaki akt ortakog
drutva, uz obaveznu naznaku koji je lan drutva komplementar, a koji je
komanditor.
Ulozi i udeli kod komanditnog drutva. Nisu propisana minim alna sredstva koja su potrebna za osnivanje drutva, iz istog razloga kao
kod ortakih drutava. Ulog komplementara moe biti u novcu, stvarima
i pravima izraenim u novanoj vrednosti, kao i u radu i pruanju usluga
drutvu. Ulog komanditora moe se sastojati u novcu, stvarima i pravima,
ali ne i buduem radu i uslugama drutvu (izuzev u izvrenom radu i ve
pruenim uslugama).
Komanditor moe slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog
komanditora ili na tree lice. Svoj udeo u drutvu komplementar ne moe
preneti na drugo lice bez saglasnosti ostalih lanova. Prilikom prenosa udela na trea lica, komplementari i komanditori imaju pravo pree kupovine.
Odgovornost za obaveze. Komanditno drutvo odgovara za svoje
obaveze celokupnom svojom imovinom.
Komplementar ima poloaj lana ortakog drutva. On, kao i ortak,
neogranieno solidarno sa drutvom odgovara za obaveze drutva, upravlja drutvom i vodi poslove drutva.
S druge strane, poloaj komanditora lii na poloaj lana drutva s
ogranienom odgovornou. On odgovara poveriocima kom anditnog drutva solidarno sa drutvom i nosi rizik za poslovanje drutva, i to ogranieno
do visine svog uloga. Komanditor ne odgovara za obaveze drutva ako je u
celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o osnivanju. Ako komanditor
ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo.
Komanditor moe za obaveze drutva odgovarati isto kao i komplementar (dakle neogranieno) ako je njegovo ime uz njegov pristanak navedeno u poslovnom imenu drutva. Komanditor odgovara neogranieno
i za obaveze iz posla koji je za drutvo zakljuio sa treim licem ako nije
naglasio da istupa kao zastupnik drutva ili ako vodi poslovanje drutva.
Raspodela dobiti i gubitaka. Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i pokriu gubitka drutva srazmerno svojim udelima
u drutvu, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.
Ugovorom o osnivanju drutva ureuje se pitanje raspodele dobiti i
gubitaka iz poslovanja drutva. Komanditor treba da uestvuje u dobiti
drutva srazmerno svom udelu u drutvu. To moe da bude odreeni procenat od dobiti drutva. Za preostali deo dobiti moe biti odreeno da pripada komplementaru s obzirom na njegovu neogranienu odgovornost za
obaveze drutva.
41
Poslovoenje. Jedan ili vie komplementara vode poslove kom anditnog drutva i zastupaju ga. Komanditor ne moe vriti poslovoenje
drutvom niti ga zastupati. Zato se ova forma privrednih drutava koristi
ako neko lice eli da se bavi privrednim delatnostima ali ne raspolae potrebnim sredstvima. Ono moe da okupi lica sa potrebnim sredstvim a koja
ne ele da odgovaraju za obaveze iz obavljanja privrednih delatnosti.
Komanditor se moe usprotiviti samo preduzim anju radnji ili zakljuenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja
drutva, u kom sluaju komplementar ne moe preduzeti tu radnju odnosno zakljuiti taj posao.
Komanditoru se moe dati prokura odlukom svih kom plem entara.
Prestanakkom anditnog drutva. Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, kao ni u sluaju prestanka kom anditora
koji nije fiziko lice, jer naslednici, odnosno pravni sledbenici kom anditora
stupaju na njegovo mesto.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi kom plem entari, kom anditori
imaju pravo da jednoglasno donesu odluku o promeni pravne form e drutva u drutvo s ogranienom odgovornou ili u akcionarsko drutvo. Ako
iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, kom anditno drutvo m oe
da nastavi da posluje kao ortako drutvo ili kom anditor m oe postati preduzetnik.
Na prestanak komanditnog drutva shodno se prim enjuju odredbe o
prestanku ortakog drutva.
3. DRUTVO S OGRANIENOM O D G O V O RN O U (DOO)
Pojam DOO. Drutvo s ogranienom odgovornou je privredno
drutvo koje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom im ovinom , a
lanovi drutva ogranieno odgovaraju za obaveze koje je drutvo preuzelo u pravnom prometu samo do visine svojih udela u osnovnom kapitalu
drutva, ali ne i ostalom svojom imovinom. Karakteristike ovog drutva su,
prema tome, sledee:
Drutvo s ogranienom odgovornou stie status pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre.
Svojstvo lana drutva stie se danom registracije vlasnitva nad udelom, a
prestaje danom registracije prestanka svojstva lana.
lanovi drutva mogu da budu jedno ili vie pravnih ili fizikih lica
(jednolano i vielano drutvo). Zakon ne predvia ogranienje u pogledu
broja lanova drutva (po ZPD iz 2004. moglo najvie 50 lanova). Naim e,
ukoliko lanovi drutva smatraju da e drutvo uspeno poslovati i ukoliko
drutvo ima veliki broj lanova, nema razloga da zakonodavac postavlja
ogranienja volje lanova drutva.
Drutvo s ogranienom odgovornou ima osnovni kapital koji predstavlja zbir uloga svih lanova. Svaki lan moe imati samo jedan ulog i
ulozi ne moraju biti jednaki.
42
Drutvo je samostalni pravni subjekt, koji ima svoju imovinu koja je

odvojena od line imovine lanova drutva.
Za preuzete obaveze celokupnom svojom imovinom odgovara drutvo, ali ne i lanovi drutva (sem u sluaju probijanja pravne linosti), ve
oni samo snose rizik za poslovanje drutva do visine svog uloga u drutvo.
Dakle, poverilac drutva nije istovremeno poverilac i lana drUtva i obrnuto, ali poverilac drutva moe naplatiti svoje potraivanje putem prinudnog izvrenja nad udelom lana drutva u drutvu.
Jedno lice m oe biti osniva vie drutava s ogranienom odgovornou, uz potovanje pravila o zabrani konkurencije
Raspodela dobiti drutva zavisi od udela svakog lana u osnovnom
kapitalu drutva. Zato se takva drutva smatraju drutvima kapitala. Vei
udeo daje lanu vea prava u raspodeli dobiti drutva.
U pogledu niza pitanja kod drutva s ogranienom odgovornou prisutni su i elementi drutava lica (intuitu personae). Zato su u njima esto
spojena upravljaka i vlasnika prava, tj. sami lanovi drutva neposredno
i upravljaju drutvom.
Osnovni akt drutva s ogranienom odgovornou je njegov osnivaki
akt (drutvo nem a statut).
Osnivanje DOO. Osniva, odnosno osnivai drutva osnivaju drutvo usvajanjem osnivakog akta (odluka kod jednolanog ili ugovor kod
vielanog drutva). Taj akt mora da sadri odredbe koje mora da sadri
osnivaki akt svakog privrednog drutva: identifikacione podatke o osnivaima, poslovno im e i sedite drutva, pretenu delatnost drutva, ukupan
iznos osnovnog kapitala. Osnivaki akt mora da sadri iznos osnivakog
uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednosti nenovanog uloga, vreme
uplate odnosno unoenja uloga, kao i procentualni udeo svakog lana u
ukupnom osnovnom kapitalu drutva. Nenovani ulog se moe sastojati
u radu ili uslugam a koje e lan izvriti za drutvo. Ulozi lanova drutva
n e m oraju biti jednake vrednosti. U osnivakom aktu odreuju se i organi
drutva i njihova nadlenost, a moe se odrediti i zastupnik drutva.
Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou menja se obinom
veinom glasova svih lanova drutva, ako osnivakim aktom nije predviena vea veina. Ako se izmenom umanjuju imovinska ili upravljaka
p rava nekog lana drutva (npr. ukida pravo pree kupovine udela, menja
skuptinski kvorum , menjaju pravila o iskljuenju lana ili o imenovanju
direktora), odluka o izmenama osnivakog akta moe biti doneta samo uz
saglasnost toga lana.
Pored osnivakog akta, lanovi drutva (ako ih je vie) mogu zakljuiti
p isani ugovor o upravljanju drutvom i o poslovanju drutva, kao i o drug im pitanjim a za koja smatraju da su od znaaja za njihove onose u drutvu. U sluaju neusklaenosti izmeu osnivakog akta drutva i ugovora
lanova prim enjuje se osnivaki akt drutva.
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRA VO
43
Za njihove uloge drutvo ne izdaje lanovima hartije od vrednosti.

Moe izdavati obveznice poveriocima.
Trokove osnivanja drutva snose osnivai. Osnivakim aktom moe
biti odreeno da e drutvo naknaditi osnivaima trokove osnivanja drutva, do iznosa navedenog u aktu.
Osnovni kapital DOO. Novani deo osnovnog kapitala drutva s
ogranienom odgovornou mora da iznosi najmanje 100 dinara. N a taj
nain je Zakon o privrednim drutvima omoguio i licima sa skromnim
sredstvima da osnivaju drutva s ogranienom odgovornou. Posebnim
zakonom za odreene delatnosti moe se predvideti i vei iznos osnovnog
kapitala.
Osnovni kapital drutva moe biti povean na osnovu odluke skuptine drutva. Moe biti povean novim ulozima lanova ili drugih lica,
ili pretvaranjem raspoloivih rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital.
Osnovni kapital drutva poveava se i prijemom novog lana u drutvo.
Osnovni kapital poveava se i konverzijom potraivanja prema drutvu u
osnovni kapital, konverzijom dodatnih uplata u osnovni kapital, kao i statusnim promenama koje imaju za posledicu poveanje osnovnog kapitala.
Osnovni kapital drutva moe biti smanjen odlukom lanova skuptine, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala.
Odredbe Zakona o privrednim drutvima o poveanju i smanjenju
osnovnog kapitala akcionarskog drutva shodno se primenjuju i na poveanje i smanjenje osnovnog kapitala drutva s ogranienom odgovom ou.
Udeli lanova u DOO. Clan drutva moe imati samo jedan udeo u
drutvu. Ako lan drutva stekne vie udela, ti udeli se spajaju, novi se pripisuju ve postojeim udelima i zajedno ine jedan udeo. lan drutva stie
udeo u drutvu srazm em o vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom
kapitalu drutva, osim ako aktima drutva nije drukije odreeno.
Po svojoj pravnoj prirodi udeli nisu hartije od vrednosti. Udeli se ne m ogu sticati,
niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala. Zabranjeno je zalaganje udela lana drutva u korist drutva iji je
lan. Udeo moe pripadati veem broju lica (suvlasnici udela), koja svoja glasaka prava
u drutvu ostvaruju preko zajednikog punomonika. Skuptina drutva moe povui
i ponititi udeo lana drutva samo u sluajevima i na nain izriito predvien aktima
drutva vaeim u vrem e sticanja tog udela.
Prava lana drutva po osnovu udela su: pravo glasa u skuptini, pravo
uea u dobiti drutva, pravo uea u likvidacionom ostatku i dr.
Drutvo s ogranienom odgovornou nije vie duno (kao to je bilo
po Zakonu o privrednim drutvima iz 2004. godine) da vodi knjigu udela
svojih lanova, jer se ionako svi podaci o drutvu nalaze u Agenciji za privredne registre, odnosno Centralnom registru.
Sopstveni udeli DOO. Sopstvenim udelom drutva smatra se

udeo ili deo udela koji drutvo, na osnovu odluke skuptine, stekne od
svog lana, a to moe biti: 1) besteretnim pravnim poslom; 2) po osnovu
44
PRIRUNIIC ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
iskljuenja lana drutva; 3) po osnovu istupanja lana drutva; 4) otkupom udela ili dela udela od lana drutva; 5) prinudnim otkupom udela
prem inulog lana; 6) po osnovu statusne promene, u skladu sa Zakonom.
Drutvo ne moe sticati sopstveni udeo tako da ostane bez lanova drutva.
Jednolano drutvo ne moe sticati sopstveni udeo.
Drutvo moe sopstveni udeo: raspodeliti lanovima drutva, u skladu sa odlukom skuptine drutva, preneti lanu drutva ili treem licu uz
naknadu, u kom sluaju svaki lan drutva ima pravo pree kupovine srazmerno visini svog udela. Drutvo moe sopstvene udele ponititi, kada je u
obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Sopstveni udeli ne daju drutvu pravo glasa, niti pravo na uee u
dobiti i ne raunaju se u kvorum skuptine.
Prenos udela - pravo pree kupovine. Prenos udela je slobodan,
s tim to osnivakim aktom drutva moe biti odreeno i drugaije, npr.
da se prenos uslovi saglasnou skuptine drutva i sl. Svoj udeo u drutvu s ogranienom odgovornou lan drutva moe preneti na drugo lice.
Prenos udela se vri cesijom. Sticalac udela moe da bude lan drutva ili
neko lice koje nije lan drutva. Ako neko lice koje nije lan drutva stekne
udeo u drutvu, postaje lan drutva. Udeo moe da bude prenet u celini ili
delimino, na jedno ili na vei broj lica.
lan drutva/prenosilac udela obavezan je da pre prenosa udela treem licu svoj udeo ponudi drugim lanovima drutva koji imaju pravo pree kupovine udela. Ukoliko vie lanova drutva eli da otkupi takav udeo,
oni e se sporazumeti o tome kako e udeo biti podeljen. Ukoliko se ne
mogu sporazumeti, udeo e se podeliti izmeu njih srazmerno visini njihovih udela u drutvu.
U sluaju povrede prava pree kupovine, lan drutva moe tubom
nadlenom sudu zatraiti ponitaj ugovora o prenosu udela i obavezivanje
tuenog lana drutva na prenos udela tuiocu, u roku od 30 dana od dana
saznanja za zakljuenje ugovora o prenosu udela. Pravo pree kupovine
moe se iskljuiti osnivakim aktom.
Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima
prenosioca i sticaoca. Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem
udela za obaveze prema drutvu, prema stanju na dan prenosa udela.
Osnivakim aktom moe se predvideti da se udeo u drutvu moe preneti na tree lice koje nije lan drutva samo uz prethodnu saglasnost drutva.
Prodaja udela u izvrnom postupku. U sluaju prodaje udela
u izvrnom postupku, ili u postupku sudskog ili vansudskog namirenja,
Zakon o privrednim drutvima predvia da lanovi drutva koji imaju pravo pree kupovine u odnosu na taj udeo zadravaju to pravo. Ako je osnivakim aktom predvieno pravo dm tva na davanje prethodne saglasnosti
na prenos uela, saglasnost dmtva za prodaju udela u tom sluaju nije
potrebna, ali drutvo ima pravo na odreivanje kupca udela.
45
Prinudni otkup udela od naslednika. U sluaju sm rti lana

drutva naslednici tog lana stiu njegov udeo u sklau sa Zakonom o nasleivanju, s tim to se osnivakim aktom moe predvideti drugaije. Kako
je kod drutva s ogranienom odgovornou izraen lini odnos, Zakonom
je mogunost da drutvo osnivakim aktom predvidi pravo drutva ili jednog ili vie lanova drutva da u roku od est meseci od dana sm rti lana
drutva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika
preminulog lana drutva, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od
njegovih naslednika.
Deoba i zalaganje udela. Udeo lana drutva m oe se podeliti
po osnovu ugovora o prenosu dela udela, po osnovu pravnog sledbenitva, ugovorom o podeli udela izmeu suvlasnika i dr. lan drutva moe
zaloiti udeo ili deo udela, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zaloga
na pokretnim stvarima upisanim u registar. Osnivakim aktom moe se
iskljuiti deoba i zalaganje udela.
Dodatne uplate lanova DOO. Drutvo moe doneti odluku o obavezi lanova da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvre dodatne uplate u drutvo, ako je tako odreeno osnivakim aktom drutva ili
ugovorom lanova drutva. Dodatne uplate srazmerne su udelim a lanova,
a karakteristine su za dugoronije planove koji zahtevaju vea sredstva
drutva. Odluka o dodatnim uplatama m orabiti doneta jednoglasno.
Dodatne uplate mogu biti samo u novcu i njima se ne poveava osnovni kapital drutva. Specifinost dodatnih uplata ogleda se pre svega u nepostojanju zakonslcog roka za dodatnu uplatu, kao to je to sluaj kod osnovnog kapitala, u kom sluaju taj rok iznosi dve godine. N euplata dodatnih
uloga moe da predstavlja osnov za iskljuenje lana iz drutva u kom sluaju odluku o tome donosi skuptina drutva.
Dodatne uplate mogu se vratiti lanovima drutva sam o ako nisu neophodne za pokrie gubitaka drutva ili za namirenje poverilaca drutva.
Zajam. lan drutva ili sa njime povezano lice m oe drutvu dati zajam u svako doba. U postupku steaja, lan drutva ili sa njim e povezano
lice koje je drutvu dalo zajam, osim lica koja se u olcviru svoje redovne
delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova, smatrae se za lice koje je
prihvatilo da bude isplaeno nakon steajnih poverilaca drutva u smislu
zakona kojim se ureuje steaj.
Raspodela dobiti i isplate lanovima DOO. lanovi drutva imaju odreena imovinska prava u drutvu, i to: pravo uea u dobiti drutva
(dividenda) i pravo uea u raspodeli likvidacione ili steajne mase, koja
u sluaju prestanka drutva, ostane nakon podmirenja obaveza drutva.
Isplata dobiti drutva vri se lanovima drutva srazm erno njihovom
udelu u osnovnom kapitalu drutva u vrem e donoenja odluke drutva o
takvoj isplati. Osnivakim aktom, meutim, moe biti odreeno i drugaije.
46
Raspodela dobiti lanovima drutva s ogranienom odgovornou

vri se po odredbama Zakona o privrednim drutvima o isplati dividende
i m eudividende akcionarima. Godinja dobit drutva utvruje se nakon
usvajanja finansijskih izvetaja za tu poslovnu godinu, i odlukom skuptine
drutva rasporeuje se za pokrie gubitaka i za zakonske rezerve, a nakon
toga preostali deo dobiti moe se rasporediti za tzv. statutarne rezerve i
za dividendu. Skuptina drutva donosi odluku o isplati dividende. lan
drutva koji steknepravo na odreenu isplatu iz dobiti drutva postaje poverilac drutva. Dividenda se moe isplatiti u novcu ili poveanjem visine
udela u drutvu. Ako su finansijski rezultati drutva povoljni, drutvo moe
u bilo koje vrem e izmeu redovnih sednica skuptine svojim lanovima
plaati privrem enu dividendu (meudividenda). Drutvo moe statutom
utvrditi tzv. dan dividende, kao dan kad se utvruje spisak lanova koji
polau pravo na dividendu i isplata dividende.
D rutvo ne m oe vriti plaanja svojim lanovima ako bi posle plaanja bilo pogorano im ovinsko stanje drutva i onem ogueno da drutvo plaa svoje dugove ija se
dospelost oekuje. Direktor, kao i lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvoom no, duni su da o takvoj situaciji obaveste skuptinu rutva, a ako to ne uine
odgovorni su lanovim a drutva i poveriocima za tetu koja nastane usled izvrene raspodele dobiti. Skuptina je obavezna da zatiti imovinu drutva i poverioce i iz raspodele iskljui utvreni deo dobiti. lanovi drutva kojima je drutvo izvrilo nedoputene
isplate, neogranieno solidarno odgovorni su drutvu za vraanje primljenih iznosa, alco
su znali ili su s obzirom na okolnosti morali znati da su isplate nedoputene.Drutvo od
njih m oe traiti povraaj isplata u rolcu od deset godina.
Povraaj isplata od savesnog lana drutva moe se zahtevati samo

ako je to neophodno za podmirenje zahteva poverilaca drutva, u roku od
pet godina. U istom roku su neogranieno solidarno odgovorni drutvu za
povraaj izvrenih isplata i direktori i lanovi nadzornog odbora koji su
odobrili isplatu i drutvo ih ne moe osloboditi te obaveze.
U pravljan je DOO-om. lan, odnosno lanovi drutva s ogranienom odgovornou imaju pravo da uestvuju u upravljanju drutvom.
Upravljanje drutvom moe biti organizovano lcao jednodomno ili
dvodom no.U sluaju jednodom nogupravljanja, organi drutva su: 1) skuptina; 2) jed an ili vie direktora. U sluaju dvodomnog upravljanja, organi
drutva su: 1) skuptina; 2) nadzorni odbor; 3) jedan ili vie direktora.
1.
Skuptina DOO. U vielanim drutvima s ogranienom odgovornou svi lanovi drutva ine skuptinu lanova. U jednolanim drutvim a ovlaenja skuptine vri jedini lan ili od njega ovlaeno lice.
A ko zakonom , osnivakim alctom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno, skuptina lanova odluuje naroito: 1) donosi izm ene osnivakog akta, 2) usvaja
finansijske izvetaje i donosi odluke o nainu pokria gubitaka i raspodeli dobiti lanovim a drutva, 3) odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, sticanju
sopstvenih udela i povlaenju i ponitenju udela, kao i 0 emisiji obveznica, 4) odluuje o
izboru i razreenju direktora ili lanova upravnog odbora drutva i utvrivanju njihove
naknade, odnosno zarade, 5) nadzire rad direktora, ako je upravljanje drutvom jednodom no, 6) od luu je o im enovanju revizora i utvruje naknadu za njegov rad, 7) bira
47
i razreava lanove nadzornog odbora i usvaja izvetaje, ako je upravljanje drutvom

dvodomno, 8) daje prokuru i poslovno punomoje, 9) odluuje o dopunskim ulozim a od
strane lanova drutva, 10) odluuje o istupanju i iskljuenju lana iz drutva, prijemu
novog lana i prenosu udela na trea lica kada je odobrenje drutva potrebno, 11) donosi
odluke o statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku drutva, 12) odobrava pravne poslove lanova drutva, direktora i drugih lica kada je takvo odobrenje
neophodno, 13) odluuje o sticanju, prodaji, davanju u zakup ili drugom raspolaganju
imovinom drutva, 14) obrazuje ogranke drutva; 15) odobrava poslove zakljuene pre
registracije drutva, u vezi sa osnivanjem drutva; 16) odluuje o pokretanju postupka
likvidacije i steaja, o imenovanju likvidacionog upravnika i potvrivanju likvidacionog
bilansa, 17) donosi poslovnik o svom radu 18) vri druge poslove u skladu sa zakonom i
osnivakim aktom.
Sednice skuptine mogu biti redovne i vanredne, a saziva ih direktor

drutva ili nadzorni odbor. Redovna skuptina odrava se jednom godinje, najkasnije u roku od est meseci nakon zavretka poslovne godine
radi usvajanja finansijskih izvetaja i odluivanja o raspodeli dobiti. Vanredna sednica skuptine saziva se prema potrebi. Obavezno se saziva ako
drutvo posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine drutva
postala m anja od 50% osnovnog kapitala drutva, kao i ako to u pisanom
obliku zahtevaju lanovi drutva koji imaju najm anje 5% osnovnog kapitala drutva.
Za odravanje skuptine drutva potrebno je prisustvo veine od ukupnog broja glasova lanova drutva (kvorum). Odluke se donose prostom
veinom broja glasova prisutnih lanova koji imaju pravo glasa, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije odreeno da se odluke donose veinom glasova svih lanova. Dvotreinska veina se trai kad skuptina odluuje o poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, statusnim promenama drutva, promeni pravne forme, likvidaciji drutva, pokretanju
steaja, raspodeli dobiti, nainu pokria gubitaka i o sticanju sopstvenih
udela u drutvu.
Glasanje na sednici skuptine drutva je javno. lan dmtva ima pravo
da putem pisanog punomoja ovlasti bilo koje poslovno sposobno lice da
u njegovo ime uestvuje u radu skuptine drutva, ukljuujui i pravo da u
njegovo ime glasa (punomoje za glasanje). Svaka odluka skuptine drutva unosi se u zapisnik koji vodi predsednik skuptine, odnosno zapisniar
ako ga imenuje predsednik skuptine.
Sednice skuptine lanova drutva mogu se odravati korienjem
konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacijske opreme (video-link, telefon, faks i dr), tako da svi lanovi mogu da se istovremeno
uju i meusobno razgovaraju.
2.
Direktor DOO. Drutvo ima obavezno jednog direktora, a osnivakim aktom ili odlukom drutva moe se odrediti i vie direktora. Direktori su zakonski zastupnici drutva. Direktor moe biti lan drutva ili
lice koje nije lan drutva. Direktor se registruje u Agenciji za privredne
registre.
48
Direktora imenuje skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, a prilikom osnivanja drutva moe biti imenovan i osnivakim aktom.
Direktor vodi poslove drutva. Kad drutvo ima vie direktora oni
vode poslove drutva zajedniki i zastupaju drutvo zajedniki. U drutvu u
kom e je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu
u nadlenosti skuptine. U drutvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine i nadzornog
odbora.
Direktor drutva naroito je nadlean za: 1) zastupanje drutva i voenje poslova
drutva; 2) utvrivanje predloga poslovnog plana; 3) sazivanje sednica skuptine lanova drutva; 4) sprovoenje odluka skuptine lanova, 5) uredno voenje poslovnih
knjiga drutva i unutranji nadzor nad poslovanjem drutva. Direktor je odgovoran za
tanost finansijskih izvetaja drutva.
Skuptina drutva moe razreiti direktora pri emu ne moraju biti

navedeni razlozi za razreenje. To jednostavno znai da su lanovi drutva
u njih izgubili poverenje. Razreenje direktora ne utie na njegova prava
posle razreenja koja ima po osnovu posebnog ugovora sa drutvom.
Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na
stimulaciju putem dodele udela u drutvu.
3.
Nadzorni odbor DO O . Ako je upravljanje drutvom dvodomno,
ono pored skuptine i direktora, ima i nadzomi odbor, koji nadzire rad direktora. lan nadzornog odbora mora da ispunjava uslove propisane ovim
zakonom za direktora akcionarskog dm tva i ne sme biti zaposlen u dm tvu. Predsednika i lanove nadzomog odbora bira skuptina, a prilikom
osnivanja mogu biti imenovani i osnivakim aktom. Clanovi nadzornog
odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad.
U delokrug nadzom og odbora spada: 1) odreuje poslovnu strategiju drutva, 2)
bira i razreava direktora i nadzire njegov rad, 3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem direktora, 4) vri nadzor nad zakonitou rada drutva, 5) predlae skuptini izbor
revizora i daje mu naloge za rad, 6) kontrolie raspodelu dobiti i vri druge poslove.
Nadzorni odbor daje prethodnu saglasnost za zakljuenje pravnih poslova

koji se odnose na sticanje, otuenje i optereenje udela i nepokretnosti, kao
i za uzimanje kredita. Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora ne mogu
se preneti na direktore dmtva. Nadzorni odbor obavezan je da skuptini drutva jednom godinje podnese u pisanoj formi izvetaj o poslovanju
dm tva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora.
Nadzorni odbor drutva niora na prvoj sednici doneti poslovnik o
svom radu. Kvomm za rad nadzornog odbora ini veina od ukupnog broja
njegovih lanova, a odluke se donose veinom glasova prisutnih lanova.
Nadzorni odbor drutva odrava najmanje etiri sednice godinje.
Nadzorni odbor moe formirati komisije kao pomona radna tela.
Pored redovnih sednica nadzorni odbor moe odravati i vanredne
sednice koje saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev lana
49
nadzornog odbora. Sednice se mogu odravati i putem telefonske konferencijske veze izmeu lanova odbora.
Na pitanja razreenja i ostavke lanova nadzornog odbora drutva s
ogranienom odgovornou, njihove odgovornosti i naknade za njihov rad,
shodno se primenjuju odredbe Zakona kojima se ureuju ta pitanja u akcionarskom drutvu.
Prestanak svojstva lana Istupanje i iskljuenje lana
DOO. lanu drutva prestaje to svojstvo smru, istupanjem iz drutva,
iskljuenjem iz drutva, prenosom celokupnog udela i povlaenjem i ponitenjem celokupnog udela. Udeo lana drutva koji je istupio iz drutva
postaje sopstveni udeo drutva.
lan drutva moe u svako doba istupiti iz drutva, bez navoenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo, i pod uslovom da nem a
neizmirene obaveze prema drutvu, da usled tog ina drutvo ne trpi tetu
i da se ne naruavaju pravila o potovanju posebnih dunosti prem a drutvu. lan drutva moe istupiti iz drutva uz saglasnost ostalih lanova, ili
ako mu ostali lanovi ili drutvo svojim radnjama i postupcima prouzrokuju
tetu, ako je spreen u ostvarivanju svojih prava u dm tvu, ili mu dm tvo
namee nesrazmeme obaveze. O zahtevu za istupanje, koji se podnosi u pisanoj formi, odluuje skuptina drutva u roku od 60 dana od prijema istog. Ako skuptina odbije
zahtev, lan drutva ima pravo da u roku od est meseci pokrene postupak pred sudom i
da zahteva da mu se utvrdi prestanak svojstva lana drutva i isplati nalcnada za njegov
udeo. U posebnoj pamici on moe zahtevati i naknadu tete. Udeo lana drutva koji
je istupio iz dmtva postaje sopstveni udeo dmtva.

lan dm tva moe biti iskljuen odlukom drutva i odlukom suda.
Skuptina lanova moe dvotreinskom veinom iskljuiti iz lanstva
u drutvu lana koji ni posle naknadnog roka ne izvri uplatu, odnosno ne
unese ulog u dmtvo. Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno
unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je
to neophodno za namirenje poverilaca dmtva. Iskljuenjem lana drutva
udeo tog lana drutva postaje sopstveni udeo drutva, a iskljueni lan
nema pravo na naknadu za svoj udeo.
Drutvo moe tubom zahtevati da sud iskljui lana drutva koji je
namerno ili gm bom nepanjom prouzrokovao tetu drutvu, ili koji svojim
radnjama oteava poslovanje drutva, ili koji ne izvrava propisane posebne dunosti prema drutvu, ili iji bi dalji ostanak u drutvu doveo u opasnost ostvarivanje ciljeva drutva. Tuba za iskljuenje lana drutva m oe
se podneti u roku od 180 dana od saznanja za razlog iskljuenja, a najkasnije za tri godine od nastanka razloga za iskljuenje. Udeo iskljuenog lana postaje sopstveni udeo drutva. U istom subjektivnom roku i iskljueni
lan drutva moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti naknadu
vrednosti svog udela, iz imovine drutva, odnosno prodajom sopstvenog
udela koji je drutvo od njega steklo.
50
PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
Prestanak DOO. Drutvo s ogranienom odgovornou prestaje po

osnovu: 1) sproveenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, 2)
sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj, 3) statusne prom ene koja ima za posledicu prestanak drutva. Drutvo
moe prestati i: istekom vremena za koje je osnovano; odlukom skuptine
lanova; pravnosnanom sudskom odlukom kojom se utvruje da je registracija drutva bila nitava.
Na prestanak drutva na zahtev lana shodno se primenjuju odredbe
koje vae za akcionarsko drutvo.
A kti i dokum enti DOO. Drutvo ima obavezu da trajno uva sledee akte i dokum enta: osnivaki akt, reenje o registraciji drutva, opte
akte drutva, zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine, akte o
obrazovanju ogranaka i drugih organizacionih delova drutva, zapisnike
sa sednica nadzornog odbora, zakljuene ugovore i dr. Drutvo je u obavezi da najm anje pet godina uva: izvetaje direktora i nadzornog odbora,
evidenciju o adresam a lanova drutva, direktora i lanova nadzornog
odbora.
Im ajui u vidu da je kod drutva s ogranienom odgovornou izraen
lini odnos meu lanovima drutva Zakonom je propisano da je uprava u
obavezi da sva dokum enta i akte drutva, finansijske izvetaje drutva, kao
i druga dokum enta vezana za poslovanje drutva ili za ostvarivanje prava
lanova drutva, stavi na raspolaganje svakom lanu drutva, kao i ranijem
lanu drutva za period u kojem je bio lan drutva, na njegov pisani zahtev, radi vrenja uvida i kopiranja o svom troku, tokom radnog vremena.
Pravo na pristup aktima i dokumentima drutva moe biti uskraeno samo
u zakonom propisanim sluajevima: ako postoji opravdana bojazan da bi
to pravo bilo iskorieno za svrhe suprotne interesima drutva, 2) ako bi
tim e drutvu ili njegovom povezanom drutvu mogla biti priinjena znatna
teta. lan drutva lcome je pravo na informisanje i pristup aktima povreeno im a pravo da trai da sud u vanparninom postupku naloi drutvu
da postupi po njegovom zahtevu.
4. AKCIONARSKO DRUTVO
Pojam A D . Akcionarsko drutvo je privredno drutvo iji je osnovni
kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vie akcionara koji ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluaju probijanja pravne linosti. Polazei
od te zakonske definicije, najvanija obeleja ovog drutva su sledea:
Akcionarsko drutvo (ili deoniko drutvo) ima svoju imovinu i sam ostalan je pravni subjekt koji stie status pravnog lica upisom u registar
privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre. Sredstva za osnivanje drutva pribavljaju se uplatom akcija (deonica) zainteresovanih lica.
Nem a ogranienja u pogledu delatnosti, pa akcionarsko drutvo moe
da obavlja bilo koju profitabilnu delatnost.
51
Kod akcionarskog drutva nebitna su svojstva i line karakteristike

lanova, ve je jedino bitan akcionarski kapital, pa zato, zbog lake prenosivosti akcija, u ova drutva Iako mogu pristupiti i trea lica. Za akcionarsko
drutvo nije od znaaja ko su imaoci akcija drutva. Akcionar moe umreti
(ako je fiziko lice) ili prestati da postoji (ako je pravno lice), moe otuiti
svoje akcije, ali to za akcionarsko drutvo nema pravnog znaaja. Odnosi
u drutvu ostaju nepromenjeni, samo to u njima uestvuje novi akcionar.
Osnovni kapital akcionarskog drutva podeljen je na akcije koje su nominalno izraene u novcu (sa izuzetkom tzv. kvotnih akcija koje nemaju
nominalnu vrednost), ini ga zbir nominalnih vrednosti svih akcija, i drutvo ga mora drati na nivou minimalne visine osnovnog kapitala propisanog zakonom. U osnovnom kapitalu svaki akcionar uestvuje sa jednom ili
vie akcija koje je uplatio u drutvo prilikom osnivanja drutva ili koje je
kasnije stekao.
Imovina akcionarskog drutva potpuno je odvojena od line imovine akcionara. Zbog odvojenosti imovine akcionarskog drutva od imovine akcionara, imaoci akcija ne odgovaraju za obaveze koje je akcionarsko
drutvo preuzelo u pravnom prometu, niti odgovaraju prema poveriocima.
Za preuzete obaveze drutvo odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari za obaveze drutva ne odgovaraju svojom linom imovinom, ve
samo snose rizik za poslovanje drutva do visine svog akcijskog uloga (sa
izuzetkom u sluaju probijanja pravne linosti). Rizik se sastoji u tom e to
im ulozi mogu propasti ako drutvo bude palo pod steaj.
Prava svakog akcionara u drutvu zavise od broja akcija koje poseduje
u osnovnom kapitalu drutva. Zato se akcionarska drutva smatraju drutvima kapitala.
Lica koja su kupila akcije ne mogu uloena sredstva povui iz drutva
dolc ono postoji. Ali, imalac akcije moe je preneti drugom licu.. Prodajna
cena moe biti i vea od sredstava koja je uloio u drutvo, ako drutvo
uspeno posluje pa je trina vrednost akcija vea od njihove nominalne
vrednosti.
Osnivanje AD. Osnivai akcionarskog drutva mogu biti jedno ili
vie pravnih ili fizikih lica, kako domaih, tako i stranih, te prem a broju lanova akcionarska drutva mogu biri vielana i jednolana. Osnivai
mogu biti ak i poslovno nesposobna lica koja su zastupana od strane njihovih zakonskih zastupnika.
Zakon o privrednim drutvima iz 2011. godine napustio je podelu na
zatvorena i otvorena akcionarska drutva. Za sva akcionarska drutva naelno vae ista pravila. Ukoliko akcionarsko drutvo, pak, odlui da javnom
ponudom izda akcije ili druge hartije od vrednosti duno je da se pridrava
i posebnih odredbi koje u sutini nastoje da poveaju informisanost javnosti i zatitu manjinskih akcionara, kao i da se pridrava pravila propisanih
za trite kapitala. Sem toga, broj akcionara ne igra nikakvu ulogu u odre-
52
ivanju pravne forme akcionarskog drutva. Izlazak na trite kapitala za

svako privredno drutvo treba da bude rezultat njegove odluke da na taj
nain obezbedi finansiranje ili kredibilitet kod poverilaca. A da li e uspeti
da ostvari takvu odluku zavisi od njegove spremnosti i sposobnosti da ispunjava zahteve i potuje pravila propisana za drutva ijim se hartijama
trguje na ureenom tritu kapitala, a ne od broja akcionara.
Akcionari koji osnivaju drutvo potpisuju osnivaki akt drutva i prvi
statut drutva, a njihovi potpisi se overavaju. Osnivaki akt akcionarskog
drutva mora da sadri line podatke o akcionarima, poslovno ime i sedite drutva, pretenu delatnost drutva, iznos osnovnog kapitala, broj
akcija, njihovu nominalnu vrednost i rok uplate, opis nenovanog uloga
akcionara, kao i izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko prutvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija.
Ako akcionari ulau u osnovni kapital drutva uloge u stvarima i pravima,
ovlaeni procenjiva ili procenjivai sastavljaju izvetaj o proceni uloga, i
to pre registracije drutva. Ulog u drutvo ne moe biti u radu ili u uslugama drutvu.
Zakon predvia da se sva akcionarska drutva osnivaju zakljuivanjem i registracijom osnivakog akta, bez javne ponude (tzv. simultano
osnivanje), a uz obavezu uplate, odnosno unosa najmanje 25% upisanog
osnovnog kapitala na privremeni banin raun, s tim da Zakonom propisani minimalni novani iznos osnovnog kapitala (3 miliona dinara) mora biti
u celini uplaen u novcu.
Kapital A D . Minimalni novani deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva iznosi 3 miliona dinara, a posebnim zakonom moe biti predvien i vei iznos.
Osnivaki kapital koji je odreen u aktu o osnivanju akcionarslcog
drutva moe u toku postojanja drutva biti povean ili smanjen. U takvim
sluajevima ne govori se vie o osnivakom kapitalu drutva nego o osnovnom kapitalu drutva. Osnovni kapital drutva moe biti povean ili smanjen vie puta.
Poveanje osnovnog kapitala akcionarskog drutva vri se odlukom
skuptine akcionara. U takvom sluaju menja se statut drutva. Osnovni
kapital moe se poveati: novim ulozima, iz nerasporeene dobiti i rezervi
drutva raspoloivih za te namene (poveanje iz neto imovine drutva), kao
rezultat statusne promene i dr.
Poveanje se vri iz eksternih ili iz internih izvora. O eksternim izvorima je re ako se poveanje osnovnog kapitala vri izdavanjem nove serije
akcija, dakle novim ulozima u osnovni kapital drutva. Moe se izvriti i
pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije. Zakon o privrednim drutvima poznaje javna i nejavna akcionarska drutva, pa je mogua i javna
(otvorena) i nejavna (zatvorena) emisija akcija. Otvorena emisija je namenjena licima koja prema zakonu nemaju pravo preeg upisa novih akcija.
V. T o d o r o v i & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO
53
Akcije iz nove eraisije izdaju se po trinoj vrednosti. Poveanje osnovnog

kapitala akcionarskog drutva novim ulozima moe biti izvreno novanim
ili nenovanim sredstvima.
Zakon predvia i mogunost uslovnog poveanja osnovnog kapitala
akcionarskog drutva. Odluku o uslovnom poveanju osnovnog kapitala
moe doneti skuptina drutva prilikom donoenja odluke o em isiji zamenljivih obveznica. Na taj nain se omoguava da im aoci zam enljivih obveznica ostvare svoje pravo na zamenu obveznica za akcije. Iznos uslovnog
poveanja osnovnog kapitala po pravilu ne moe prei polovinu osnovnog
kapitala akcionarskog drutva koji postoji u momentu donoenja odluke o
poveanju.
Poveanje osnovnog kapitala iz internih izvora vri se pretvaranjem
rezervi drutva ili nerasporeene dobiti drutva u osnovni kapital. Za iznos
poveanog osnovnog kapitala postojeim akcionarim a izdaju se nove akcije koje se smatraju kao u potpunosti uplaene. Ili se na postojeim akcijam a upisuje poveana nominalna vrednost.
S druge strane, drutvo moe smanjiti svoj osnovni kapital, i to povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara, ponitenjem sopstvenih akcija drutva i smanjenjem nominalne vrednosti akcija. Odluku o
smanjenju osnovnog kapitala donosi skuptina troetvrtinskom veinom
glasova akcionara.
Prilikom smanjenja osnovnog kapitala svi akcionari m oraju biti u
istom poloaju. Smanjenje nominalne vrednosti akcija vri sa za isti procenat ili iznos za sve akcije. Osnovni kapital drutva ne sm e biti sm anjen na
nii iznos od onog koji je kao minimalan propisan za osnivanje akcionarskog drutva. Odluka o smanjenju osnovnog kapitala m oe se sprovesti tek
nakon to je drutvo isplatilo dospela potraivanja poverilaca.
Poveanje osnovnog kapitala i smanjenje osnovnog kapitala upisuju
se u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti4 (u daljem tekstu:
Centralni registar).
A k c ije . Osnovni kapital akcionarskog drutva podeljen je na akcije.
Svaki akcionar uestvuje u osnovnom kapitalu drutva sa jednom ili vie akcija. Akcija predstavlja hartiju od vrednosti koja glasi n a ime i izraena je u
vidu elektronskog zapisa. U savremenim uslovima drutvo ne tam pa akcije
kao pismene isprave, ve ih izdaje u dematerijalozovanoj formi, a bitan preduslov za njihovo sticanje jeste da budu registrovane u Centralnom registru.
Akcije i pravni odnosi u vezi sa akcijama su jedna od bitnih karakteristika akcionarskih drutava, a ureeni su Zakonom o privrednim drutvima i Zakonom o tritu kapitala.
4
Centralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao akcionarsko
drutvo u skladu sa Zakonom o tritu kapitala i Zakonom o privrednim drutvim a.
Udeo dravnog kapitala u Centralnom registru ne m oebiti m anji od 51%.
54
1. Pojam i obeleja akcije. Akcija je dematerijalizovana hartija od

vrednosti koja u sebi nosi deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva i
svom im aocu daje odreena lanska prava u drutvu. Jedinstvenu evidenciju akcionara vodi Centralni registar. Sve akcije iste klase imaju jednaku
nominalnu vrednost.
Bitna karakteristika akcije je njena neograniena prenosivost u pravnom prom etu i mogunost trgovanja na tritu kapitala. Prenosom akcije
prenose se i svojinska i upravljaka prava u akcionarskom drutvu, s tim da
se prenos registruje u Centralnom registru.
Bitna je i nedeljivost akcije, to znai da se upravljaka prava iz akcije ne m ogu deliti od imovinskih prava i nije ih mogue prenositi razdvojeno. Sva prava iz jedne akcije pripadaju jednom imaocu, s tim to
im aoca m oe initi i vie lica (suvlasnici) u kom sluaju oni svoja lanska
prava ostvaruju preko zajednikog zastupnika i solidarno odgovaraju za
obaveze iz akcije.
Zakon o privrednim drutvima predvia da se akcionarom, u odnosu
prem a akcionarskom drutvu i treim licima, smatra lice koje je kao zakoniti im alac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni
registar jeste dan sticanja akcije. Prema Zakonu o tritu kapitala, akcionar
je fiziko ili pravno lice koje posredno ili neposredno poseduje: (1) akcije
izdavaoca u svoje ime i za svoj raun; (2) akcije izdavaoca u svoje ime, a za
raun drugog fizikog ili pravnog lica; (3) depozitne potvrde, pri emu se
lice koje poseduje te potvrde smatra akcionarem u odnosu na akcije predstavljene tim depozitnim potvrdama.
2.Vrste akcija. Drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne (povlaene, prioritetne) akcije.
Obina akcija je takva akcija koja imaocu daje pravo na dividendu,
pravo na glasanje u skuptini drutva (jedna akcija jedan glas), pravo
pree kupovine akcija narednih emisija i pravo na uee u imovini drutva
ako drutvo prestane da postoji. Imaocima obinih akcija bie isplaena
dividenda iz dela dobiti akcionarskog drutva koji preostane nakon to je
isplaena dividenda imaocima preferencijalnih akcija. Akcionarsko drutvo m ora im ati bar jednu obinu akciju. Akcije imaju istu nominalnu vrednost, s tim to za akcije druge i narednih emisija drutvo moe zahtevati
uplatu veeg iznosa od nominalne vrednosti. Akcionarsko drutvo moe
uz izdate akcije im ati i odobrene (neizdate, ovlaene) akcije. Akcionarsko
drutvo m oe izdavati obine akcije sa nominalnom vrednou akcija ili
bez nom inalne vrednosti. U pogledu akcija bez nominalne vrednosti merodavna je njihova raunovodstvena vrednost.
Preferencijalna akcija daje imaocu odreena povlaena prava, pre
svega pravo prvenstva prilikom isplate dividende. Postoji kumulativna preferen cijalna akcija koja svojim imaocima daje pravo da im se
neisplaena dividenda kumulira i isplati pre isplate dividende imaocima
55
obinih akcija. Participativna preferencijalna akcija daje imaocu

pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija. Zamenljiva preferencijalna akcija moe se pretvarati u obinu akciju ili
u druge klase preferencijalnih akcija. Statutom drutva mogu se predvideti
i preferencijalne akcije sa obavezom ili pravom drutva na njihov otkup.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo uea u radu skuptine, bez prava glasa. Meutim, on ima pravo jednog glasa po akciji kada se
odluuje o poveanju ili smanjenju broja akcija, kada se menjaju povlaena
prava akcionara, kada se ograniava pravo pree kupovine, kada se vri nova
emisija akcija i dr. Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne moe biti vea od 50% osnovnog kapitala drutva.
Akcije sa vie vlasnika smatraju se jednim akcionarem. Suvlasnitvo
na akciji stie se na osnovu: zakona (nasleivanjem i sl.), ugovora (poklon,
kupoprodaja) i statusnih promena drutva. Suvlasnici su duni da sporazumno odrede zajednikog punomonika.
Akcionarsko drutvo pored izdatih akcija moe da ima i odobrene akcije odreene vrste i klase, ako je to predvieno statutom, s tim to broj
odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine broja izdatih obinih
akcija. Odobrene akcije mogu se izdavati kod poveanja kapitala drutva
novim ulozima ili za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica i
varanata (vie o vrstama akcija, obveznicama, varantima i dr. videti u delu
ove knjige o hartijama od vrednosti).
3.
Sopstvene akcije. To su akcije koje je od svojih akcionara steklo
drutvo koje ih je emitovalo ali za njihovu nominalnu vrednost nije smanjilo svoj osnovni kapital.
Sticanje sopstvenih akcija je samo izuzetno dozvoljeno, u sluajevim a
koji su predvieni zakonom. Drutvo po pravilu ne moe biti sam o svoj
vlasnik. Drutvo ne moe u toku emisije sticati svoje akcije ni indirektno,
preko drugog lica.
Drutvo moe sticati akcije od svojih akcionara neposredno ili preko
treeg lica koje akcije stie u svoje ime a za raun drutva pod sledeim
uslovima: 1) da je skuptina donela odluku kojom je dala odobrenje za sticanje sopstvenih akcija; 2) da kao rezultat sticanja sopstvenih akcija neto
imovina drutva nee biti manja od uplaenog osnovnog kapitala uveanog
za rezerve koje je drutvo u obavezi da odrava; 3) da su akcije koje drutvo
stie u celosti uplaene; 4) u sluaju javnog akcionarskog drutva, da ukupna nominalna vrednost, odnosno raunovodstvena vrednost kod akcija
bez nominalne vrednosti tako steenih akcija, ukljuujui i ranije steene
sopstvene akcije, ne prelazi 10% osnovnog kapitala drutva.
Sopstvene akcije ne daju pravo glasa. Sopstvene akcije ne daju pravo
na dividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov za plaanja akcionarima, osim u sluaju smanjenja kapitala.
1
Ne potpadaju pod reim sopstvenih akcija one sopstvene akcije koje

je drutvo steklo kao posledicu ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara,
kao posledicu iskljuenja akcionara, besteretno, kao posledicu statusne
promene, po osnovu odluke suda, ako se akcije stiu radi sprovoenja postupka smanjenja kapitala drutva.
Sopstvene akcije koje je drutvo steklo, ono je duno da ih otui ili
poniti u roku od jedne ili tri godine, u zavisnosti od osnova sticanja. Ako
se sopstvene akcije ne otue u tim rokovima, direktor, odnosno nadzorni
odbor drutva je duan da ih po isteku roka odmah poniti to ima za posledicu smanjenje osnovnog kapitala drutva.
4. Podela i spajanje akcija. Akcionarsko drutvo moe odlukom
skuptine: 1) svaku akciju jedne klase podeliti na dve ili vie akcija te klase,
uz istovremeno smanjenje njihove nominalne vrednosti tako da osnovni
kapital drutva ostane nepromenjen; 2) spojiti dve ili vie akcija jedne klase u jednu akciju te klase, uz istovremeno poveanje njene nominalne vrednosti tako da osnovni kapital drutva ostane nepromenjen.
Drutvo je u obavezi da u sluaju podele ili spajanja akcija istovremeno izmeni statut.
5 . Nominalna i trina vrednost akcija. Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrena odlukom o izdavanju akcija. Sve
akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost. Nominalna vrednost jedne
akcije ne moe biti nia od 100 dinara. Nominalna vrednost preferencijalnih akcija drutva ne moe biti nia od nominalne vrednosti obinih akcija
tog drutva.
Zakon predvia i nain utvrivanja trine vrednosti akcija. Trina vrednost moe
se raunati kao estomeseni ponderisani prosek pod uslovom da je u tom periodu
ostvareni obim prometa akcijama bio najm anje 0,5%, a u svakom mesecu tog perioda
najm anje 0,05% ukupnog broja izdatih akcija te klase. Drutvo moe, izuzetno, da trinu vrednost akcija utvrdi i procenom kad tako odlui skuptina drutva, dakle i kada se
akcijam a ne trguje na tritu, ali i kada se njima trguje, a procenu vrednosti obavezno
sprovodi ovlaeno struno lice ili privredno drutvo. Predvien nain ustanovljavanja
trine cene akcije omoguava i veu slobodu pri utvrivanju em isione cene koja po pravilu ne moe biti manja od trine, dok u sluaju prve javne ponude ne m oe biti manja
od nominalne, odnosno knjigovodstvene vrednosti. Takoe, ostavljena je mogunost da
skuptina drutva utvrdi raspon u okviru kojeg uprava u skladu sa prilikam a na tritu
moe izabrati emisionu cenu.
Kada je re o emisionoj ceni, to je ona vrednost po kojoj se izdaju

akcije i utvruje se odlukom o izdavanju akcija. Ona mora biti najmanje
jednaka trinoj vrednosti, i ne moe biti manja od nominalne, odnosno
knjigovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
6. Prenos akcija i prava iz akcija. Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom drutva prenos akcija ogranien pravom pree
kupovine ostalih akcionara ili prethodnom saglasnou drutva. Prenos
akcija i prava iz akcija javnog akcionarskog drutva ne moe se ograniiti,
a vri se u skladu sa zakonom koji ureuje trite kapitala.
57
Kada je re o drutvima koja nisu javna akcionarska drutva, prenos

se vri ugovorom koji se zakljuuje u pisanoj formi i overava u skladu sa
zakonom koji ureuje overu potpisa.
7 . Dividenda. To je deo dobiti akcionarskog drutva koji je nam enjen za podelu akcionarima. Odluku o plaanju dividende donosi redovna
skuptina akcionarskog drutva prilikom usvajanja godinjeg finansijskog
izvetaja o poslovanju drutva. Odluku moe doneti i nadzorni odbor drutva ako je tako odreeno osnivakim aktom drutva ili ako ga na to ovlasti
skuptina akcionara.
Dividenda se plaa svim akcionarima srazmerno broju akcija koje poseduju, odnosno broju uplaenih akcija.
Posle donoenja odluke o isplati dividende akcionar postaje poverilac
drutva za iznos pripadajue dividende.
Dividenda moe biti isplaena u novcu, ili u drugim hartijam a od vrednosti akcionarskog drutva (kao to su obveznice), u akcijam a tog drutva
u drugim drutvima ili u drugoj imovini, u skladu sa osnivakim aktom
drutva.
Upravljanje AD-om . Upravljanje drutvom moe biti organizovano
kao jednodom no ili dvodomno, to je predmet regulisanja u statutu drutva. Promena vrste organizacije upravljanja vri se izm enom statuta.
U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su: l) skuptina;
2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora.
U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su: l) skuptina; 2)
nadzorni odbor; 3) jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor.
U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini akcionar drutva.
1. Skuptina akcionara. Organ preko kojeg akcionari vlasnici
akcija sa pravom glasa uestvuju u upravljanju akcionarskim drutvom
je skuptina akcionara. Skuptinu ine svi akcionari drutva. Po pravilu,
svaki akcionar ima pravo da lino ili preko punomonika uestvuje u radu
skuptine. Takav akcionar ima pravo glasa u skuptini, pravo podnoenja
predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i
pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom. Dan akcionara je dan
na koji se utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na uee u radu sednice skuptine.
Nadlenost (delokrug) skuptine akcionara je iroko postavljena.
Skuptina odluuje o izm enam a statuta drutva, o poveanju ili sm anjenju osnovnog
kapitala drutva, o statusnim promenama drutva, o im enovanju i razreenju direktora i lanova nadzom og odbora ako je upravljanje u drutvu dvodom no, o prom enam a
pravne form e drutva u drugu formu drutva, usvaja finansijske izvetaje i izvetaje direktora i nadzornog odbora drutva, odluuje o raspodeli dobiti i o pokriu gubitaka
drutva, odluuje o izboru i razreenju lanova nadzornog odbora drutva, kao i drugim
pitanjima koja su predviena zakonom i statutom drutva.
Skuptina drutva moe biti redovna ili vanredna. Redovna skuptina

odrava se jednom godinje, najkasnije u roku od est m eseci od zavretka
58
poslovne godine, radi usvajanja izvetaja o poslovanju drutva, a saziva je

direktor ili nadzorni odbor. Vanredna skuptina se saziva po potrebi, na zahtev direktora ili nadzornog odbora drutva, na zahtev likvidatora drutva
ako je drutvo u likvidaciji, ili po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje
5% akcija sa pravom glasa o pitanju predloenom za vanrednu skuptinu.
Ako se skuptina ne odri u roku propisanom zakonom, akcionar, direktor ili lan nadzornog odbora moe u roku od tri meseca od isteka roka
za odravanje redovne sednice zahtevati da sud u vanparninom postupku
naloi odravanje te sednice. Odluka suda kojom se nalae odravanje sednice sadri mesto i vreme odravanja sednice, nain oglaavanja odravanja sednice i pozivanja akcionara, kao i dnevni red sednice.
Sednice slcuptine akcionara drutva mogu se odravati i elektronskim
putem, prenosom sednice u realnom vremenu, dvosmernim konferencijskim prenosom , kao i glasanjem elektronskim putem.
Svakom akcionaru koji im a pravo glasa u skuptini m ora biti upuen pismeni poziv
za sednicu skuptine. Poziv za redovnu sednicu se upuuje najkasnije 30 dana pre dana
sednice skuptine, a za vanrednu sednicu najkasnije 21 dan pre odravanja sednice.. Poziv sadri m esto i vrem e odravanja sednice skuptine, predlog dnevnog reda i predlog
odluka o kojim a se odluuje. Uz poziv se dostavlja odgovarajui materijal za sednicu
skuptine. Kad je tako odreeno statutom, nije neophodno upuivanje individualnog
poziva svakom alccionaru, ve je dovoljan poziv na internet stranici drutva i poziv u najmanje jed nom dnevnom listu. N a sednici skuptine akcionara m oe se odluivati samo
o takam a dnevnog reda koje su uvrtene u dnevni red, a moe se raspravljati i o drugim
pitanjim a ako se o tom e saglase svi akcionari.
Radom skuptine rukovodi predsednik skuptine izabran na nain

utvren statutom ili predsedavajui skuptine koji se bira na poetku
sednice.
U radu i donoenju odluka na sednici skuptine akcionari uestvuju srazm erno broju akcija kojima raspolau. Glasanje moe biti javno ili
tajno. Oni m ogu da glasaju lino ili preko punomonika. Jedan akcionar
moe da im a sam o jednog punomonika. Punomoje se po pravilu daje za
jednu sednicu skuptine. Punomonik moe biti svako poslovno sposobno
lice. Banka koja vodi zbirne ili kastodi raune koja se u jedinstvenoj evidenciji akcionara vodi kao akcionar, u svoje ime a za raun svojih klijenata
sm atra se punom onikom za glasanje u odnosu na te svoje klijente, ali je u
obavezi da prilikom pristupanja na sednicu prezentuje pisano punomoje
ili nalog izdat od strane tih klijenata. Nitav je ugovor o glasanju kojim se
akcionar ili punom onik akcionara obavezuje da e glasati po predlozima
ili uputstvim a drutva, direktora ili lana nadzornog odbora. Iskljueno je
pravo glasa akcionaru ako se odluuje o pitanjima koja se tiu lino njega
ili s njim povezanog lica (pokretanje spora, odobravanje poslova).
Kvorum za sednicu skuptine akcionara ine akcionari koji poseduju veinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, ako statutom nije odreena
vea veina (lan 351. ZPD). Ako je sednica skuptine akcionara odloena
V. Todoiovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO
59
zbog nedostatka kvoruma, moe biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom najkasnije 30 a najranije 15 dana od dana odlaganja sednice. Kvorum
na ponovljenoj sednici ini 1/3 od ukupnog broja akcija sa pravom glasa.
Ako na sednici skuptine postoji kvorum, odluke se donose obinom
veinom glasova akcionara koji su prisutni na sednici lino ili preko punomonika, ako statutom nije odreena vea veina Svaka akcija daje pravo
na jedan glas. Ovo naelo vai bez obzira na to da li se poslovanjem drutva imovina drutva poveala ili smanjila. Relativna vanost jedne akcije u
upravljanju akcionarskim drutvom moe se promeniti samo ako je drutvo
povealo ili smanjilo broj akcija. Svaka odluka skuptine unosi se u zapisnik.
Svaki akcionar koji je imao pravo uea na sednici skuptine moe
tubom pokrenuti postupak pred sudom radi pobijanja donete odluke, i
to: ako je odluka doneta na sednici skuptine koja nije bila sazvana u skladu sa zakonom i statutom drutva, ako je taj akcionar bio onemoguen da
uestvuje u radu sednice, ako je odluka suprotna zakonu, osnivakom aktu
ili statutu. Tubu moe da podnese i akcionar koji nije bio propisno pozvan na sednicu skuptine. Postupak po tubi je hitan. Podnoenje tube
ne spreava izvrenje osporavane odluke.
Akcionar m oe da trai od drutva plaanje trine vrednosti njegovih akcija u
vie sluajeva: u sluaju promene statuta drutva koja pogaaju njegova prava, u sluaju statusnih prom ena drutva ili reorganizacije drutva u vidu promene pravne forme
drutva, u sluaju sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, Ova prava ima
akcionar koji je imao pravo glasa u skuptini drutva ali je ostao u manjini.
2 a. Direktor AD u jednodom nom upravljanju. Kao to je napred reeno, ukoliko je upravljanje drutvom organizovano kao jednodomno organi drutva su 1) skuptina drutva, i 2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora. Drutvo moe imati jednog ili vie direktora (odbor
direktora), a bira ih skuptina drutva. Javno akcionarsko drutvo uvek
ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora.
Direktor moe biti svako poslovno sposobno lice, uz uslov da nije osuivano za krivino delo protiv privrede ili da mu nije izreena mera bezbednosti zabrane obavljanja
delatnosti. jedno lice ne m oe biti direktor ili lan nadzornog odbora u vie od 5 drutava. Ujedno je uvedeno i ogranienje u pogledu trajanja mandata direktora, pa je predvieno da mandat direktora traje 4 godine sa pravom na ponovni izbor, ali i predvia se
da mu mandat automatski prestaje ako skuptina drutva ne usvoji finansijske izvetaje.
Takoe, kooptacijom se ne moe postaviti vie od polovine direktora, a svakom direktoru koji je postavljen kooptacijom m andat prestaje na prvoj narednoj sednici skuptine.
Direktori dm tva mogu biti izvrni i neizvrni. Ako drutvo ima manje
od tri direktora, svaki direktor je izvrni direktor. U javnim akcionarskim
drutvima, broj neizvrnih direktora mora biti vei od broja izvrnih direktora. Izvrni direktori vode poslove drutva i zakonski su zastupnici
drutva. Ako ih ima vie, oni vode poslove i zastupaju drutvo zajedniki.
Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora, predlau poslovnu
strategiju drutva i nadziru njeno izvravanje. Dok izvrni direktor moe,
neizvrni direktor ne moe biti lice koje je zaposleno u drutvu.
6o
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog neizvrnog direktora

koji je istovremeno i nezavisan od drutva (nezavisni direktor). Nezavisni direktor je lice koje nije povezano lice sa direktorima i koje ispunjava
odreene uslove koji garantuju njegovu nezavisnost (u prethodne dve godine nije bio izvrni direktor ili zaposlen u drutvu, nije bio vlasnik vie od
20% osnovnog kapitala, nije bio angaovan u vrenju revizije finansijskih
izvetaja itd.).
Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za
zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Generalni direktor drutva koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva. U odboru direktora javnog akcionarskog drutva neizvrni direktori
ine veinu, jedan od njih je i predsednik odbora i postoji barem jedan
nezavisni direktor.
Ako je drutvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, akcionar ili
drugo zainteresovano lice moe traiti da sud u vanparninom postupku
postavi privremenog zastupnika drutva.
Odbor direktora: utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve
drutva; vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva; vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva; odgovara za tanost
poslovnih knjiga drutva; odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva; daje i opoziva prokuru; saziva sednice skuptine i utvruje predlog
dnevnog reda sa predlozima odluka; izdaje odobrene akcije, ako je na to
ovlaen statutom ili odlukom skuptine; utvruje emisionu cenu akcija;
utvruje trinu vrednost akcija, itd. Odbor direktora moe obrazovati komisije koje mu pomau u radu.
Odbor direktora moe obrazovati komisije (za imenovanja, za naknade i za reviziju). Odbor direktora javnog akcionarskog drutva obavezno
obrazuje komisiju za reviziju, koja prvenstveno ispituje primenu raunovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izvetaja i ocenjuje sadrinu
finansijskih izvetaja
A ko drutvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora. Kvorum za rad sednice odbora direktora jeste veina od ukupnog broja
direktora. Odbor direktora odluke donosi veinom glasova prisutnih direktora.
U javnom akcionarskom drutvu predsednik odbora direktora mora biti jedan od
neizvrnih direktora. Odbor direktora javnog akcionarskog drutva odrava najmanje
etiri sednice godinje.
Direktor odgovara drutvu za tetu koju mu prouzrokuje krenjem

odredaba ovog zakona, statuta ili odluke skuptine. Zahtev drutva za naknadu tete u skladu sa ovim lanom zastareva u roku od tri godine raunajui od dana nastupanja tete.
Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na
stim ulaciju putem dodele akcija.
V. Todorovi 8c R. M. Slijcpevi PRIVREDNO PRAVO
61
2b.Direktor AD u dvodomnom upravljanju. U koliko je drutvo

dvodomno, organi drutva su: l) skuptina drutva, 2) izvrni direktor,
odnosno izvrni odbor direktora i 3) nadzorni odbor. D rutvo moe imati
jednog ili vie izvrnih direktora, dok izvrni direktori ne m ogu imati zamenike. Ako drutvo ima tri ili vie izvrnih direktora, oni ine izvrni
odbor direktora. Javno akcionarsko drutvo uvek im a najm anje tri izvrna direktora.
Direktori mogu biti izvrni i neizvrni. Izvrni direktori vode poslove i
zastupaju drutvo i za njihovo imenovanje vae opti uslovi za im enovanje
direktora u privrednom drutvu. Broj izvrnih direktora odreuje se statutom i ne mogu imati zamenike. Imenuje ih nadzorni odbor drutva i oni
se registruju u Registru privrednih drutava. Za preduzim anje znaajnijih
poslova: raspolaganje udelima, sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti, zaduivanje drutva uzimanjem kredita, potrebna im je saglasnost
nadzornog odbora. Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora,
predlau poslovnu strategiju drutva i nadziru njeno izvravanje.
Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Im enovanje
generalnog direktora je obavezno ako u drutvu postoji izvrni odbor direktora. Generalni direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje
poslovanje drutva.
Kad funkciju direktora obavlja izvrni odbor on sam ostalno: vodi
poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva, odgovara za
tanost poslovnih knjiga drutva i finansijskih izvetaja drutva, priprema sednice skuptine drutva i predlae dnevni red nadzornom odboru,
izvrava odluke skuptine i dr. Na drutvo koje ima jedn og ili dva izvrna
direktora shodno se primenjuju odredbe o izvrnom odboru.
Ogranienja u pogledu mandata propisana kod direktora, prim enjuju
se i na na mandat izvrnih direktora kao i na mandat lanova izvrnog odbora. Izvrni odbor postupa i odluuje van sednica.
3.
Nadzorni odbor AD. Nadzorni odbor postoji u dvodom nom
akcionarskom drutvu. lanove nadzom og odbora im enuje skuptina na
predlog: nadzornog odbora, komisije za imenovanje (ako postoji) ili ovlaenih akcionara (5%). Nadzorni odbor ima najm anje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora odreuje se statutom i mora biti neparan. lanovi
nadzornog odbora ne mogu imati zamenike. lanovi nadzornog odbora ne
mogu biti izvrni direktori drutva niti prokuristi drutva. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog lana nadzornog odbora koji je nezavisan
od drutva (nezavisni lan nadzornog odbora).
lanovi nadzornog odbora imenuju se na isti mandat kao i direktori,
i mogu ponovo biti imenovani. lan nadzornog odbora m ora da ispunjava
iste uslove za imenovanje kao i direktor, u pogledu poslovne sposobnosti,
neosuivanosti i zabrana.
62
N adlenost nadzornog odbora je: da utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo ostvarivanje; nadzire rad izvrnih
direktora; vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva; utvruje finansijske izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje; daje i opoziva
prokuru; saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda; utvruje trinu vrednost akcija, itd.
S e k r e t a r A D , Akcionarsko drutvo moe imati sekretara drutva,
ako je to odreeno statutom (po Zakonu o privrednim druvtima iz 2004.g.
to je bila obaveza drutva). Sekretar drutva moe biti zaposlen u drutvu.
Sekretara drutva imenuje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako
je upravljanje drutvom dvodomno i utvruje mu visinu zarade, odnosno
naknade za rad i druga prava. Mandat sekretara drutva traje 4 godine.
N adlenost sekretara akcionarskog drutva je: priprema sednica skuptine i voenje zapisnika; priprema sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno,
i voenje zapisnika; uvanje svih materijala, zapisnika i odluka; komunikaciju drutva sa akcionarim a i dr.
U nutranji i spoljni nadzor u AD. Drutvo svojim aktima ureuje
nain sprovoenja i organizaciju rada unutranjeg nadzora poslovanja. U
javnim akcionarskim drutvima najmanje jedno lice nadleno za unutranji nadzor poslovanja m ora ispunjavati uslove propisane za internog revizora u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.
Poslovi unutranjeg nadzora naroito obuhvataju: 1) kontrolu usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom, drugim propisima i aktima drutva; 2) nadzor nad sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskim
izvetavanjem ; 3) proveru sprovoenja politika upravljanja rizicima; 4)
praenje usklaenosti organizacije i delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja; 5) vrednovanje politika i procesa u drutvu, kao i
predlaganje njihovog unapreenja.
Lice koje rukovodi poslovima unutranjeg nadzora duno je da o sprovedenom nadzoru poslovanja redovno izvetava komisiju za reviziju, a u
drutvim a koja nem aju kom isiju za reviziju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno
Spoljni nadzor vri se od strane nezavisnih revizora s kojima drutvo
zakljuuje ugovor. Revizor drutva duan je da, pre zakljuenja ugovora o
vrenju revizije, a nakon toga najmanje jednom godinje za vreme trajanja
tog ugovora, kom isiji za reviziju javnog akcionarskog drutva dostavi: 1)
pisanu izjavu kojom potvruje svoju nezavisnost od drutva; 2) obavetenje o svim uslugam a koje je u prethodnom periodu, pored revizije finansijskih izvetaja, pruio tom drutvu.
G odinji finansijski izvetaji javnih akcionarskih drutva obavezno su
predm et revizije. M oe se sprovoditi posebna i vanredna revizija.
A kcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije
neogranieno solidarno su odgovorni za naknadu trokova za njeno spro-
63
voenje, kao i za naknadu eventualne tete, ako izvetaj revizora pokae da

je predlog za sprovoenje revizije bio neosnovan.
Akti i dokumenta AD. Obavezni akti akcionarskog drutva su osnivaki akt drutva i statut. Osnivaki akt se donosi jednom, prilikom osnivanja, i nakon toga se, dok drutvo postoji, ne moe menjati. Statut akcionarskog drutva je dinamiki normativni akt koji drutvo moe menjati i
prilagoavati svojim potrebama.
Akcionarsko drutvo je obavezno da u svom seitu trajno uva: 1) osnivaki akt;
2) reenje o registraciji osnivanja drutva; 3) statut i sve njegove izmene i dopune; 4)
opte akte drutva; 5) zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine; 6) zapisnike sa
sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno; 7) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog odbora ako
je upravljanje drutvom dvodomno, ili sa njima povezana lica, zaldjuili sa drutvom.
Ostala dokumenta, kao to su: godinji izvetaji o poslovanju drutva i konsolidovani godinji izvetaji, akti 0 obrazovanju svakog ogranka
ili drugog organizacionog dela drutva, dokumenta koja dokazuju svojinu
i druga imovinska prava drutva, izvetaji odbora direktora, itd., uvaju se
najmanje pet godina, a zatim sldadite prema propisima o arhivskog grai.
Sve akte, finansijske izvetaje i druge dokumente drutvo je duno da
stavi na uvid svakom akcionaru, ukljuujui i ranije akcionare, na pisani
zahtev, radi vrenja uvida i kopiranja o svom troku.
S t a t u t a k c io n a r s k o g d r u tv a s a r i n a r o ito : 1) poslovno ime i sedite drutva; 2) pretenu delatnost drutva; 3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnog
kapitala, kao i podatke o broju i ulcupnoj nominalnoj vrednosti odobrenih akcija, ako
postoje; 4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim
se ureuje trite kapitala, a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela
osnovnog kapitala za koji su one izdate, odnosno raunovodstvenu vrednost, ukljuujui
i eventualne obaveze, ogranienja i privilegije vezane za svaku klasu akcija; 5) vrste i
ldase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je drutvo ovlaeno da izda; 6) posebne
uslovi za prenos akcija, ako postoje; 7) postupak sazivanja skuptine; 8) odreivanje
organa drutva i njihovog delokruga, broja njihovih lanova, blie ureivanje naina
imenovanja i opoziva tih lanova, kao i naina odluivanja tih organa; 9) druga pitanja
za koja je Zakonom o privrednim drutvima ili posebnim zakonom odreeno da ih sadri statut akcionarskog drutva.
Drutvo je duno da najmanje jednom godinje izvri izmene i dopune

statuta radi usklaivanja podataka, ako je u prethodnoj godini dolo do
promene tih podataka. Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skuptina obinom veinom glasova svih alccionara sa pravom glasa, osim ako
je vea veina predviena statutom.
Prestanak AD. Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu: 1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije; 2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom
kojim se ureuje steaj; 3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.
64
Po tubi akcionara koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje

20% osnovnog kapitala drutva protiv drutva nadleni sud moe svojom
odlukom odrediti prestanak drutva ili druge mere ako uprava drutva nije
sposobna da vodi poslove drutva, ako je blokiran rad skuptine drutva,
ako lanovi organa upravljanja postupaju protivzakonito, nepoteno i prevarno, kao i ako se imovina drutva rasipa i umanjuje. Sud moe odloiti
svoju odluku i odrediti drutvu rok do est meseci za otklanjanje nepravilnosti. Sud moe izrei sledee mere: razreenje direktora ili lana nadzornog odbora
ako j e upravljanje drutvom dvodomno; uvoenje prinudne uprave u drutvo do imenovanja novih direktora, odnosno lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno; sprovoenje vanredne revizije finansijskih izvetaja drutva; donoenje odluke o raspodeli dobiti ili o isplati uea u dobiti, odnosno dividende; otkup akcija koje
poseduju akcionari koji su podneli tubu od strane drutva po trinoj vrednosti. Sud
moe i odrediti obeteenje za akcionare koji su podneli tubu.
Posebna prava nesaglasnih akcionara. Akcionar m oe doi u situaciju da se ne saglasi sa nekim vanim odlukama koje drutvo donese,
a koje su za njega takvog znaaja da smatra da nema interesa za daljim
lanstvom u akcionarskom drutvu.
U takvom sluaju akcionar koji glasa protiv ili se uzdri od glasanja
za odreenu odluku moe da zatrai od drutva da otkupi njegove akcije.
Takva posebna prava nesaglasnih akcionara postoje kad se radi o sledeim vanim odlukama: 1) oluka o promeni statuta drutva kojom se umanjuju njegova prava predviena statutom ili zakonom; 2) odlulca o statusnoj promeni; 3) odluka o prom eni pravne
forme; 4) odluka o promeni vremena trajanja drutva; 5) odluka kojom se odobrava
sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti; 6) odluka kojom se menjaju
njegova druga prava, ako je statutom odreeno da akcionar iz tog razloga im a pravo na
nesaglasnost i na naknadu trine vrednosti akcija u skladu sa ovim zakonom ; 7) odluka
o povlaenju jedne ili vie klasa akcija sa regulisanog trita, odnosno m ultilateralne
trgovake platforme u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Akcionar koji nije saglasan sa odlukom drutva moe podneti zahtev

za otkup njegovih akcija odmah na skuptini drutva, ili u roku od 15 dana
od zakljuenja te sednice.O zahtevu akcionara odluuje skuptina akcionarskog drutva. Drutvo je u obavezi da nesaglasnom akcionaru u roku od
60 dana po proteku roka za podnoenje zahteva, isplati vrednost akcija. U
roku od 30 dana od isplate, nesaglasni akcionar, ako je nezadovoljan, moe
tubom traiti od suda da mu dosudi isplatu razlike do pune vrednosti akcija, odnosno punu vrednost akcija.
Akcionar koji zatrai od drutva da od njega otkupi akcije zbog nesaglasnosti sa odlukama, ne moe osporavati odluku drutva na kojoj zasniva
to svoje pravo.
Prinudni otkup akcija i pravo na prodaju akcija. Na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala
drutva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obine
akcije (otkupilac) skuptina donosi odluku 0 prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara drutva uz isplatu cene koja se odreuje shodnom
65
primenom odredaba Zakona o privrednim drutvima o isplati nesaglasnib

akcionara. Drutvo utvruje cenu akcija i o tome obavetava Centralni registar. Otkupilac akcija na poseban raun kod Centralnog registra deponuje
sredstva iz kojih se akcionarima isplauje cena akcija.
Kontrolni akcionar koji stekne najmanje 90% osnovnog kapitala drutva, obavezan je da na pisani zahtev akcionara otkupi akcije svakog od preostalih akcionara.
Preuzimanje akcionarskih drutava
Manjinski akcionari, iji broj u procesu transformacije preduzea i privatizacije nije zanemarljiv, esto nisu zainteresovani za ostvarivanje svojih
prava upravljanja akcionarskim drutvom po osnovu akcija koje poseduju.
To pogoduje pojedinim veinskim vlasnicima, koji, i sa nevelikim procentom
vlasnitva uspevaju da postanu odluujui faktor za donoenje svih odluka
na skuptinama akcionarskih drutava, dolazei u privilegovan poloaj na
tetu malih akcionara. Radi zatite manjinskih akcionara donet je Zakon o
preuzimanju akcionarskih drutava (2006 i 2011) sa ciljem da se omogui
manjinskim akcionarima da, u situaciji kada ne mogu bitno uticati na donoenje odluka na skuptinama akcionarskih drutava, svoje pravo na akcijama ostvare na drugi nain - njihovom prodajom veinskim ili drugim
vlasnicima, po to povoljnijim uslovima i bez ogranienja bilo koje vrste.
Navedenim zakonom ureuju se uslovi i postupak za preuzim anje tzv.
ciljnih akcionarskih drutava, ijim se akcijama trguje na organizovanom
tritu hartija od vrednosti u Republici.
Raspisivanjem javne ponude za preuzimanje, koja je obavezna kada
neko fiziko ili pravno lice stekne vie od 25% akcija otvorenog akcionarskog drutva, ostalim akcionarima se prua m ogunost prodaje preostalih
akcija pod odreenim, za sve jednakim uslovima, onda kada oni vie ne
ele biti akcionari akcionarskog drutva koje je predm et preuzim anja.
Uslovna ponuda za preuzimanje je ponuda kojom ponua trai
sticanje oznaenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija s pravom
glasa ciljnog drutva kao minimuma koji on eli da stekne, tako da ta ponuda prestaje da ga obavezuje ako se oznaeni uslov ne ispuni do isteka
roka za njeno prihvatanje. Samo dobrovoljna ponuda m oe biti uslovna.
Bezuslovnaponuda za preuzimanje je ona u kojoj nije izriito i jasn o oznaen navedeni uslov.
Cena u ponudi ne sme biti nia od prosene cene akcija na tritu u poslednja tri meseca. Ponua ne sme menjati uslove iz ponude osim u cilju
poboljanja (npr. poveanja cene). U vreme vaenja ponude druga fizika i
pravna lica mogu podneti konkurentske ponude za preuzim anje.
Sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzim anje u nekim sluajevim a, kao
naprimer, kad stekne alccije ciljnog dratva nasleivanjem, kad stekne alccije ciljnog
drutva deobom zajednilce imovine branih drugova, kad stekne akcije sam o privrem e-
66
no u obavljanju registrovane delatnosti, kad stekne akcije ciljnog drutva kao steajnog
dunika u steajnom postupku, kad stekne akcije promenom pravne form e privrednog
drutva, kad akcije ciljnog drutva stie Republika, odnosno lica sa kojim a Republika
zajedniki deluje, a koja imaju status profesionalnog investitora u skladu sa zakonom
kojim se ureuje trite kapitala itd.
Objavljenu ponudu za preuzimanje ponua moe povui u dva sluaja : ako bude objavljena konkurentska ponuda za preuzimanje po vioj ceni
i u sluaju steaja ciljnog drutva.
Akcionar prihvata ponudu tako to, do isteka roka vaenja ponude,
akcije koje su predm et ponude za preuzimanje deponuje kod Centralnog
registra, koji vri preknjiavanje sa rauna akcionara ciljnog drutva na
poseban raun koji mora da otvori ponua koji preuzima akcije. Ponua
ne m oe da preuzm e deponovane akcije, odnosno one ne mogu biti prenete
na ponuaa pre isteka roka vaenja ponude i dok ne budu plaene, to
utvruje Centralni registar.
Kada ponua u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija
ciljnog drutva, ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili
prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.
III. POVEZIVANJE I ORGANIZOVANJE
PRTVREDNIH DRUTAVA
Povezivanje privrednih drutava
Dva ili vie drutava mogu se povezivati: 1) putem uea u osnovnom
kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (drutva povezana ugovorom); 3) putem kapitala i ugovora (meovito
povezana drutva). Zabranjeno je povezivanje privrednih drutava suprotno propisim a kojim a se ureuje zatita konkurencije.
Zakon o privrednim drutvima poznaje sledee vrste povezanih drutava: 1) koncern (grupa drutava); 2) holding; 3) drutva sa uzajamnim
ueem u kapitalu.
1) K oncern (grupa drutava) postoji kada kontrolno drutvo pored
upravljanja zavisnim drutvima obavlja i druge delatnosti. Grupu drutava
ine: 1) kontrolno (matino) drutvo i jedno ili vie kontrolisanih (zavisnih) drutava kojim a upravlja kontrolno drutvo (faktika grupa) ili 2)
kontrolno (m atino) drutvo i jedno ili vie kontrolisanih (zavisnih) drutava koja su zakljuila ugovor o kontroli i upravljanju (ugovorna grupa) ili
3) drutva lcoja nisu u meusobno zavisnom poloaju, a kojima se upravlja
na jedinstven nain (grupa sa odnosima ravnopravnosti). U praksi se kontrolno (m atino) drutvo oznaava kao preduzee majka,a za povezana
zavisna drutva koristi se termin preduzee kerka.
2) H old ing drutvo, za razlilcu od koncerna, ne obavlja ni jednu drugu poslovnu delatnost, ve je to drutvo koje kontrolie jedno ili vie dru-
67
tava i koje za iskljuivu delatnost ima upravljanja i finansiranja tih zavisnih (podreenih) drutava.
3)
Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu su drutva od kojih
svako od tih drutava poseduje znaajno uce u kapitalu drugog drutva.
Izmeu povezanih drutava zakljuuje se ugovor o kontroli i upravljanju kojim zavisno drutvo poverava upravljanje i voenje oslova drugom,
kontrolnom, drutvu.
Ugovor o kontroli i upravljanju zakljuuje se u pisanoj formi i mora
biti odobren od strane skuptine svakog drutva koje ga je zakljuilo troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
Ovaj ugovor registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe
stupiti na snagu pre dana registracije.
U sluaju postojanja ugovora o kontroli i upravljanju, kontrolno drutvo im a pravo
da daje obavezujua uputstva zavisnom drutvu o nainu voenja poslova, rukovodei
se interesima grupe. Kontrolno drutvo odgovara za tetu koju je pretrpelo kontrolisano
drutvo usled postupanja po obavezujuim uputstvima. Naknada po osnovu ugovora
o kontroli i upravljanju ne moe se isplatiti kontrolnom drutvu ako je kontrolisano
drutvo poslovalo sa gubitkom. Ugovorom o kontroli i upravljanju mora biti odreena
naknada lcoju kontrolno drutvo plaa tzv. spoljnim akcionarim a - spoljni akcionar je
svaki akcionar kontrolisanog (zavisnog) drutva koji nije kontrolno drutvo, niti je akcionar kontrolnog drutva.
Poslovna udruenja
Poslovno udruenje je pravno lice lcoje osnivaju dva ili vie privrednih
drutava ili preduzetnika, radi postizanja zajednikih interesa.
Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnost radi sticanja dobiti,
ve samo radi postizanja zajednikih interesa svojih lanova.
Pravna forma poslovnog udruenja se u poslovnom imenu oznaava
sa: poslovno udruenje" ili ,,p.u. ili ,,pu .
Poslovno udruenje stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu
sa zakonom o registraciji.
Poslovno udruenje ne moe promeniti pravnu formu u formu privrednog drutva.
Na pitanja u vezi sa poslovnim udruenjima koja nisu ureena Zakonom o privrednim drutvima shodno se primenjuju propisi kojima se ureuje poloaj udruenja - Zakon o udruenjima (2009).
Statusne promene
Statusnom promenom se drutvo reorganizuje tako to na drugo drutvo prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi lanovi u tom drutvu stiu
udele, odnosno akcije.
U statusnoj promeni mogu uestvovati jedno ili vie drutava iste ili
razliite pravne forme. U statusnoj promeni ne moe uestvovati drutvo
68
koje je u likvidaciji ili u steaju, osim ako se statusna promena sprovodi

kao mera reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Vrste statusnih promena su: l) pripajanje; 2) spajanje; 3) podela; 4)
izdvajanje.
Pripajanje postoji kada se jedno ili vie drutava pripoji drugom
drutvu prenosei na to drutvo celokupnu imovinu i obaveze, ime drutvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije.
Spajanje postoji kada se dva ili vie drutava spoje tako to osnuju
novo drutvo i prenesu na to drutvo celokupnu imovinu i obaveze, ime
drutva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovoenja postupka likvidacije.
Podela postoji kada se drutvo podeli tako to istovrem eno prenese
celokupnu imovinu i obaveze: 1) na dva ili vie novoosnovanih drutava
(podela uz osnivanje) ili 2) na dva ili vie postojeih drutava (podela
uz pripajanje) ili 3) na jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili
vie postojeih drutava (meovita podela). Podeljeno drutvo po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovoenja postupka
likvidacije.
Izdvajanje postoji kada se drutvo podeli tako to prenese deo svoje
imovine i obaveza: 1) na jedno ili vie novoosnovanih drutava (izdvajanje uz osnivanje) ili 2) na jedno ili vie postojeih drutava (izdvajanje uz
pripajanje) ili 3) na jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie
postojeih drutava (meovito izdvajanje). Drutvo iz kog je izvreno izdvajanje po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.
Kad u statusnoj promeni uestvuju dva ili vie drutava, ta drutva
zakljuuju ugovor o statusnoj promeni. Ugovor o statusnoj promeni stupa
na snagu kada ga svojim odlukama odobre skuptine svih drutava koja
uestvuju u statusnoj promeni.
Ako samo jedno drutvo uestvuje u statusnoj promeni, ono usvaja
plan podele, koji mora biti sastavljen u pisanoj formi a potpisi na njemu
overeni.
Statusna promena se registruje u registru privrednih subjekata. Poveanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne
promene takoe se registruje. Ako drutvo prestaje da postoji kao rezultat
statusne promene, ono se brie iz registra privrednih subjekata.
Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene, a to su: 1) imovina i obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo
sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele; 2) drutvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa drutvom prenosiocem za njegove obaveze
koje nisu prenete na drutvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti im ovine drutva prenosioca koja mu je preneta; 3) lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva
sticaoca, tako to se njihovi udeli, odnosno akcije zamenjuju udelima, odnosno akcijama
u drutvu sticaocu, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele;
4) udeli, odnosno akcije drutva prenosioca, koji su zamenjeni udelima, odnosno akci-
69
jam a u drutvu sticaocu, ponitavaju se; 5) prava treih lica, koja predstavljaju terete na
udelima, odnosno akcijama drutva prenosioca prelaze na udele, odnosno akcije koje
lan drutva prenosioca stie u dnitvu sticaocu; 6) zaposleni u drutvu prenosiocu koji
su ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele rasporeeni u drutvo sticaoca nastavljaju da rade u tom drutvu u skladu sa propisima o radu.
Promena pravne forme drutva

Promenom pravne forme drutvo prelazi iz jedne pravne form e u drugu pravnu formu u skladu sa Zakonom. Promena pravne form e drutva ne
utie na pravni subjektivitet tog drutva. Drutvo ne m oe da m enja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u steaju, osim kao m eru reorganizacije u
skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
lanovi drutva, odnosno skuptina drutva, mogu, u zakonom predvienom postupku, menjati pravnu formu drutva. U nekim sluajevim a
to nalae sam zakon. Tako, ako iz komanditnog drutva istupe svi kom plem entari,
a najmanje jedan novi kom plem entar nije primljen u roku od est m eseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno
odluku o promeni pravne form e u drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko
drutvo, u sldadu sa Zakonom o privrednim drutvima. Ako ne donesu takvu odluku
pokree se postupak prinudne likvidacije drutva (l. 137/3.ZPD).
Odluka o promeni pravne forme drutva sadri naroito: 1) poslovno

ime i adresu sedita drutva koje sprovodi postupak prom ene pravne forme; 2) oznaenje nove pravne forme drutva; 3) podatke o nainu i uslovima konverzije udela u drutvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije
udela jedne pravne forme drutva u udele druge pravne form e drutva, u
zavisnosti od konkretne promene pravne forme.
Istovremeno sa odlukom o promeni pravne forme lanovi drutva,
odnosno skuptina usvaja: 1) izmene osnivakog akta; 2) statut, u sluaju
promene pravne forme u akcionarsko drutvo; 3) odluku ili odluke kojom
se imenuju lanovi organa drutva.
U akcionarskom drutvu odluka o promeni pravne form e donosi se
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije
odreena vea veina.
Registracija promene pravne forme drutva vri se u skladu sa zakonom o registraciji, a ako drutvo menja pravnu formu u akcionarsko drutvo prethodno vri registraciju akcija u Centralnom registru u skladu sa
Zakonom o privrednim drutvima.
Pravne posledice promene pravne forme drutva nastupaju danom registracije te promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Prom enom pravne form e drutva nastupaju sledee pravne posledice: 1) udeli
lanova u drutvu pretvaraju se u akcije ili obratno, odnosno udeli jed n e pravn e form e
drutva se pretvaraju u udele druge pravne form e drutva, u zavisnosti od konkretne
prom ene pravne forme; 2) zakonitim im aocim a zam enljivih obveznica i varan ata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnim pravim a, osim akcija, obezbeuju se
najm anje ista posebna prava nakon prom ene pravne form e, osim ako je odlulcom o
70
p r i r u Cn ik z a
POLAGANJE PRAVOSUDNOG
is p it a
izdavanju tih hartija od vrednosti drugaije odreeno ili ako je drugaije ugovoreno sa
njihovim imaocim a; 3) ortaci i kom plem entari koji su prom enom pravne form e postali
lanovi drutva koji su ogranieno odgovorni ostaju solidarno odgovorni sa drutvom
za obaveze drutva nastale do registracije prom ene pravne form e u skladu sa zakonom
o registraciji.
Ogranak privrednog drutva

Ogranak privrednog drutva je izdvojeni organizacioni deo privrednog
drutva preko koga drutvo obavlja delatnost. Drutvo moe imati jedan ili
vie ogranaka (koji se mogu zvati i poslovne jedinice, filijale i dr.). Ogranak
nem a svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa pod poslovnim
imenom drutva i u ime i za raun privrednog drutva, tako da prava i obaveze koje preuzim a pripadaju drutvu. Stoga, privredno drutvo neogranieno odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju
njegovog ogranka.
Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skuptina drutva,odnosno
ortaci ili kom plem entari, koja sadri: 1) poslovno ime i matini broj drutva; 2) adresu ogranka; 3) pretenu delatnost ogranka, koja se moe razlikovati od pretene delatnosti drutva; 4) lino ime, odnosno poslovno ime
zastupnika ogranka i obim ovlaenja zastupnika, ako je zastupnik ogranka
razliit od zastupnika drutva.
Ogranak m oe, ali ne mora biti registrovan. Izuzetno, obavezno se registruje ogranak stranog privrednog drutva, kao i ogranak domaeg privrednog drutva ako ima zastupnika razliitog od zastupnika drutva.
Im ovina koju ogranak koristi je imovina drutva, ogranak nema sopstvenu imovinu, ali moe imati poseban poslovni raun. Ogranak nema ni
posebne opte akte, ni organe upravljanja, a poslovoenje u ogranku vodi
privredno drutvo koje ga je osnovalo.
Ogranak prestaje odlukom privrednog drutva koje ga je osnovalo.
Ogranak takoe prestaje i u sluaju prestanka privrednog drutva u ijem
je sastavu.
Strana privredna drutva takoe mogu organizovati ogranke, kao svoje
izdvojene organizacione delove preko kojih obavljaju delatnost u Republici
Srbiji.
Predstavnitvo stranog privrednog drutva
Predstavnitvo stranog privrednog drutva je njegov izdvojen organizacioni deo koji m oe obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zakljuenja pravnog p osla tog drutva.
Strano predstavnitvo se obrazuje odlukom nadlenog organa stranog
privrednog d rutva koja obavezno sadri: 1) naziv i sedite registra u kom je
osniva predstavnitva registrovan; 2) naziv, pravnu formu i sedite osnivaa predstavnitva; 3) matini/registarski broj osnivaa predstavnitva;
4) lino im e, odnosno poslovno ime zastupnika osnivaa predstavnitva;
V, Todorovi & R. M. Slijepevi PRJVREDN OPRAVO
71
5) adresu predstavnitva; 6) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika

predstavnitva.
Predstavnitvo nema svojstvo pravnog lica. Ono moe zakljuivati samo pravne poslove u vezi svog tekueg poslovanja. Strano privredno
drutvo odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavnitva. Predstavnitvo se obavezno registruje u registru privrednih subjekata.
Predstavnitvo stranog privrednog drutva prestaje: 1) odlukom o prestanku predstavnitva; 2) prestankom postojanja osnivaa predstavnitva.
Zatita konkurencije
U bliskoj vezi sa povezivanjem privrednih drutva i statusnim promenama, jeste institut zatite konkurencije na tritu.
Povredom konkurencije, u smislu Zakona o zatiti konkurencije smatraju se akti ili radnje uesnika na tritu koje za cilj ili posledicu im aju ili
mogu da imaju znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje konkurencije.
Odredbe Zakona o zatiti konkurencije primenjuju se na sva pravna i fizika Iica
koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno uestvuju u prom etu
robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine ili dravljanstva, odnosno dravne pripadnosti (uesnici na tritu), i to na: 1) domaa i strana
privredna drutva i preduzetnike; 2) dravne organe, organe teritorijalne autonom ije
i lokalne samouprave; 3) druga fizika i pravna lica i oblike udruivanja uesnika na
tritu (sindikati, udruenja, sportske organizacije, ustanove, zadruge, nosioci prava
intelektualne svojine i dr.); 4) javna preduzea, privredna drutva, preduzetnike i druge uesnike na tritu, koji obavljaju delatnosti od opteg interesa, odnosno kojim a je
aktom nadlenog dravnog organa dodeljen fiskalni monopol, osim ukoliko bi prim ena
ovog zakona spreila obavljanje tih delatnosti, odnosno obavljanje poverenih poslova.
Zabranjeni su i pravno nitavi tzv.restriktivni sporazumi izmeu uesnika na tritu koji imaju za cilj ili posledicu znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izriiti
ili preutni dogovori, usaglaene prakse i dr.
Zloupotreba dominantnog poloaja na tritu zabranjena je. Dominantan poloaj na relevantnom tritu ima uesnik na tritu koji nema
konkurenciju ili je konkurencija beznaajna, odnosno koji ima znaajno
bolji poloaj u odnosu na konkurente uzimajui u obzir veliinu trinog
udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tritima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili injenine prepreke za pristup drugih uesnika
tritu. Pretpostavka je da uesnik na tritu ima dominantan poloaj, ako
je njegov trini udeo na relevantnom tritu 40% ili vie.
Komisija za zatitu konkurencije je samostalna i nezavisna organizacija koja vri
javna ovlaenja u skladu sa zakonom. Komisija ima status pravnog lica. Kom isija za
svoj rad odgovara Narodnoj skuptini, kojoj podnosi godinji izvetaj o radu do kraja
februara telcue godine, za prethodnu godinu.
72
Komisija je nadlena da:i) reava o pravima i obavezama uesnika na

tritu u skladu sa zakonom;2) odreuje upravne mere u skladu sa ovim
zakonom;3) uestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zatite konkurencije;4) predlae Vladi donoenje propisa za sprovoenje ovog zakona;5) donosi uputstva i smernice za sprovoenje zakona, itd.
Stranka u postupku pred Komisijom je uesnik na tritu koji je podneo prijavu koncentracije. U postupku pred Komisijom primenjuju se
pravila opteg upravnog postupka. Komisija za zatitu konkurencije vodi
ispitni postupak, vri uviaj (mogu i nenajavljen uviaj), prikuplja dokaze i obavetenja, sarauje s drugim organima. Komisija moe odrediti
privremeno oduzimanje isprava i stvari, a takoe zakljukom odreivati
privremene mere. O meritumu stvari ona odluuje reenjem.
Ako Komisija utvrdi povredu konkurencije, odnosno drugu povredu
ovog zakona, odredie meru zatite konkurencije, meru otklanjanja povrede konkurencije, odnosno drugu upravnu meru (plaanje novanog iznosa
i procesnih penala).
Protiv konanog reenja Komisije moe se podneti tuba sudu u roku
od 30 dana od dana dostavljanja reenja stranci, po kojoj odluuje Upravni
sud, u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima. Podnoenje tube ne
odlae izvrenje reenja.
Naknada tete koja je prouzrokovana aktima i radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije u smislu ovog zakona, a koja je utvrena
reenjem Komisije, ostvaruje se u parninom postupku pred nadlenim
sudom. Reenje Komisije ne pretpostavlja da je teta nastupila, ve se ista
mora dokazivati u sudskom postupku.
B. PREDUZETNIK
Privredne delatnosti, osim privrednih drutava, mogu obavljati i preduzetnici. Preduzetnik je fiziko lice koje u vidu zanimanja radi sticanja
dobiti obavlja zakonom dozvoljene delatnosti. Preduzetnik se registruje
u Registru privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre, na neodreeno ili odreeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Preduzetnik moe biti samo ono lice koje
ima poslovnu sposobnost. Posebnim propisima mogu biti odreeni uslovi
koje mora ispunjavati lice koje eli da se bavi preduzetnitvom (uslovi u
pogledu strune spreme, zdravstvenog stanja i godina starosti, poslovne
prostorije, oprema i sl.).5
Individualni poljoprivi'ednik nije preduzetnik u smislu Zakona o privrednim drutvima. Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja
5
Zakon o privrednim drutvima iz 20 ii.g. u celini ureuje statusna pitanja, osnivanje, poslovanje i prestanak preduzetnika, tako da je njegovim stupanjem na snagu
prestao da vai Zakon o privatnim preduzetnicima iz 1989. godine, osim odredaba koje
se odnose na ortake radnje koje prestaju da vae 1. januara 2013. godine.
v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRJVREDNO PRAVO
73
delatnost slobodne profesije ureenu posebnim propisom (npr. advokat,

javni belenik, vetak), moe se smatrati se preduzetnikom ako je tim propisom tako odreeno.
Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom koje obavezno
sadri ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku ,,preduzetnik" ili ,,pr i sedite (npr. Nikola Nikoli, preduzetnik, trgovinska
radnja, Panevo"). Ime se registruje i mora da se razlikuje od im ena drugog
preduzetnika. Sedite preduzetnika je mesto iz koga upravlja obavljanjem
delatnosti. Preduzetnik moe obavljati delatnost i izvan sedita (izdvojeno
mesto), kao i od mesta do mesta. Preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane uslove,
ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domae radinosti.
Organizacioni oblik obavljanja privredne delatnosti od strane preduzetnika je radnja a kad je vie osnivaa - ortaka radnja. Radnja najee
obavlja privredne delatnosti u manjem obimu nego privredno drutvo, i
u radnji najee radi manji broj zaposlenih nego u nekom privrednom
drutvu, ali to nije pravilo niti je odluujue za razlikovanje izm eu radnji
i privrednih drutava. S obzirom na delatnost koju obavljaju postoje razne
vrste radnji: zanatske, ugostiteljske, trgovinske, a preduzetnik m oe da posluje i u obliku agencije, biroa, servisa, studija, pansiona, apoteke, ordinacije i sl. Preduzetnika radnja nema status pravnog lica. Poslovi radnje su
poslovi preduzetnika. Preduzetnik odgovara za obaveze iz obavljanja delatnosti radnje celokupnom svojom imovinom, dakle i im ovinom koju nije
uneo u radnju. Takva odgovornost, u odnosu na preuzete obaveze, ostaje i
nakon gubitka svojstva preduzetnika.
Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti poslovoenje poslovno sposobnom fizikom licu - poslovoi koji mora biti u radnom odnosu
kod preduzetnika i ima svojstvo zakonskog zastupnika preduzetnika. Izuzetno, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privrem eno odsutan (bolest, kolovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovou, on
moe opte poslovoenje poveriti lanu svog porodinog dom ainstva za
vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli. Preduzetnik m oe da izda
prokuru. Prokura se izdaje lino i ovlaenje za izdavanje prokure ne moe
se preneti na drugo lice.
Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika usled prestanka obavljanja
delatnosti i brisanjem iz registra privrednih subjekata. Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona. Po sili zakona
prestaje: l) smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom
vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme; 3)
ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine; 4) ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije preduzetnika; 5) ako
mu je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti; 6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa koji je
74
propisan kao uslov za registraciju. U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, njegovi naslednici mogu nastaviti sa obavljanjem
elatnosti.
Preduzetnik moe doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u
formi privrednog drutva, pri emu se shodno primenjuju odredbe Zakona
0 privrednim drutvima o osnivanju odreene forme drutva.
C. DRUGI SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA
Javna preduzea i i obavljanje delatnosti
od opteg interesa
Javna preduzea mogu biti osnovana zakonom, podzakonskim aktima, kao i optim aktima lokalne samouprave. Matini zakon u ovoj oblasti
jeste Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (2000).
Javna preduzea su preduzea koja obavljaju odreene vrste privrednih delatnosti u javnom interesu. Ona obavljaju delatnost koje su nezam enljiv uslov ivota i rada graana, ili poslovanja drugih preduzea na
odreenom podruju ili rada dravnih organa. Takva su preduzea koja
obavljaju delatnost javnog saobraaja, PTT saobraaja, energetike, putne
privrede, pruanja komunalnih usluga itd. Zakon o javno-privatnom partnerstvu
1 koncesijam a (2011) definie da je javno preduzee svako preduzee, odnosno privredno drutvo na koje javno telo (dravni organ, organizacija, ustanova i drugi budetski
korisnik) m oe neposredno ili posredno vriti dominantan uticaj na osnovu vlasnitva
nad njim , na osnovu finansijskog udela u njemu ili na osnovu pravila kojima je ureeno. Sm atra se da dom inantan uticaj javnog tela postoji kada ti subjekti, neposredno
ili posredno, u odnosu na neko preduzee, odnosno privredno drutvo: (1) poseduju
veinu upisanog kapitala ili (2) kontroliu veinu glasova po osnovu akcija koje je izdalo to preduzee, odnosno privredno drutvo ili (3) mogu imenovati vie od polovine
upravnog, poslovodnog ili nadzornog organa tog preduzea, odnosno privrednog drutva (l.4.ta.8.ZJPP).
Kao osnivai javnih preduzea mogu se pojaviti pravna ili fizika lica, ako je to u skladu s njihovim privrednim interesima. Osniva javnog
preduzea m oe biti drava lcad je to u irem interesu. Skuptina Republike Srbije je donela vie zakona o osnivanju javnih preduzea. Autonomna
pokrajina, gradovi i optine mogu takoe osnivati preduzea sa statusom
javnih preduzea.
Sredstva potrebna za osnivanje i poetak rada javnog preduzea obezbeuje osniva. Kapital koji je drava uloila u javno preduzee smatra se
dravnom svojinom .
Javna preduzea posluju tako da delatnost radi ijeg su obavljanja osnovana, vre
na nain kojim se obezbeuje tehniko-tehnoloko i ekonom sko jedinstvo odreenog
privrednog sistem a, stabilnost poslovanja, razvoj i usklaenost sopstvenog razvoja sa
ukupnim privrednim razvojem; zatita i unapreenje dobara od opteg interesa i ivotne sredine; uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga;
75
samostalnost u okviru sistema; funkcionalna povezanost sa drugim slinim sistemima

u zemlji i svetu.
Kod javnih preduzea ostvarivanje dobiti ne sme biti osnovna svrha

njihovog poslovanja. U prvom planu treba da se nalazi zadovoljavanje potreba graana i privrede na podruju na kojem preduzee posluje. Zato je
za pojedine vrste javnih preduzea propisano da ne mogu pasti pod steaj.
Ako takvo javno preduzee zapadne u finansiske tekoe, osniva preduzea jem i za njegove obaveze.
Ako u okviru jednog preduzea samo jedan njegov deo obavlja poslovanje od javnog interesa, za taj deo vae pravila o javnim preduzeima.
Dravni organi uestvuju u upravljanju javnim preduzeima srazmerno dravnom kapitalu koji je uloen u preduzee, pri emu mogu, u cilju
ostvarivanja javnog interesa, imenovati lanove upravnog odbora javnog
preduzea, ali i propisivati uslove koje mora da ispunjava javno preduzee
i nain ostvarivanja posebnog drutvenog interesa u obavljanju delatnosti
javnog preduzea. Tako, u sluaju poremeaja u poslovanju javnog preduzea, nadleni dravni organ moe preduzeti mere kojima e obezbediti uslove za uredno poslovanje preduzea. Moe obustaviti od izvrenja akt preduzea koji je suprotan zakonu
ili ovodi u pitanje ostvarivanje osnovnih funkcija preduzea, moe narediti radno angaovanje zaposlenih u preduzeu, moe odrediti koji se poslovi u preduzeu moraju
obavljati i za vrem e trajka. U sluaju trajka ukoliko se ne obezbedi minimum procesa
rada u preduzeu komunalnih delatnosti, moe se privremeno poveriti obavljanje odreenih delatnosti drugom preduzeu ili preduzetniku.
Organi javnog preduzea su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Zaposleni u javnom preduzeu biraju treinu lanova upravnog odbora i
nadzornog odbora.
Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa predvieno je da delatnost od opteg interesa moe da obavlja i privredno drutvo, deo preduzea i preduzetnik. Ta mogunost je za privatna
lica znatno proirena Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (2011), kroz zakljuenje javnih ugovora sa ili bez elemenata koncesije,
i osnivanje privrednih drutava za potrebe realizacije projekata javno-privatnog partnerstva (drutva za posebne namene).
Javne agencije u oblasti privrede
Pored dravne uprave u uem smislu, koju ine organi dravne uprave (ministarstva, organi u sastavu ministarstava, posebne organizacije, u
nekom smislu i slube vlade), autonomnih pokrajina, optina, gradova i
grada Beograda, kojima se poslovi dravne uprave poveravaju zakonom,
u naem pravnom sistemu ve postoje organizacije koje vre pojedine poslove dravne uprave, odnosno javna ovlaenja koja su im povereni zakonom; javna preduzea, ustanove, organizacije za socijalno osiguranje, itd.
U poslednjih nekoliko godina posebnim zakonima kod nas se osnivaju
i novi statusni oblici pod nazivom: agencije, koje, po pravilu, posluju po
PRJRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
propisima o javnim slubama. Pored posebnih zakona postoji i opti propis

- Zakon o javnim agencijama (2005), u kome je sadrana i definicija ove
organizacije: Javna agencija osniva se za vrenje razvojnih, strunih i regulatornih poslova od opteg interesa, koji ne zahtevaju stalan i neposredan
politiki nadzor, a koje javna agencija moe bolje i delotvornije da vri nego
organ dravne uprave, naroito ako se u celini ili preteno mogu finansirati
od cene koju plaaju korisnici usluga. Javnoj agenciji mogu se posebnim
zakonom, kao javno ovlaenje, poveriti sledei poslovi dravne uprave:
l) donoenje propisa za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne
skuptine i Vlade; 2) reavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima; 3)
izdavanje javnih isprava i voenje evidencija.
U oblasti privrede osnovano je vie javnih agencija: Agencija za privredne registre
(2004), Agencija za privatizaciju (2001), Agencija za licenciranje steajnih upravnika
(2004), Agencija za osiguranje depozita (2005), Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea (2001), Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (2005), Agencija
za strana ulaganja i promociju izvoza (2004), Agencija za restituciju (2012) i dr.
Javna agencija je samostalna i ima svojstvo pravnog lica, koje stie

upisom osnivanja u sudski registar. Organi javne agencije jesu upravni odbor i direktor.
Javna agencija se finansira iz cene koju plaaju korisnici usluga, poklona (donacija), priloga pokrovitelja (sponzorstava), budeta Republike
Srbije i drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu. Po pravilu, ako
se godinjim obraunom prihoda i rashoda utvrdi da su ukupno ostvareni
prihodi agencije vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se
na raun budeta Republike Srbije, a u sluaju da agencija ne ostvari planirane prihode po osnovu obavljanja poslova iz svoje nadlenosti, nedostajua sredstva obezbeuju se iz budeta Republike Srbije
Delatnost i poslovi ovih agencija precizorani su zakonom kojim su
osnovane. Tako, Agencija za privredne registre vodi zakonom utvrene registre kao
jedinstvene centralizovane baze podataka, i to: Registar privrednih subjekata, Registar
zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima, Registar finansijskog lizinga, kao i
druge registre odreene zakonom. Agencija za privatizaciju obavlja delatnost posredovanja u prodaji dravnog i drutvenog kapitala i imovine u postupku privatizacije. Agencija za osiguranje depozita, obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita fizikih lica,
u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje depozita, a takoe obavlja funkciju
steajnog ili likvidacionog upravnika u bankam a i drutvim a za osiguranje, uestvuje u
upravljanju bankama iji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi postupak
prodaje akcija tih banaka, organizuje i sprovodi postupak privatizacije drutvenog, odnosno dravnog kapitala u drutvima za osiguranje. Agencija za licenciranje steajnih
upravnika obavlja sledee poslove: izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova steajnog upravnika, organizuje i sprovodi struni ispit za steajnog upravnika,
vodi im enik steajnih upravnika, vri nadzor nad radom i prati razvoj profesije steajnog upravnika, prati primenu propisa kojima se ureuje steajni postupak, prikuplja
i obrauje statistike i druge podatke od znaaja za sprovoenje steajnog postupka,
predlae nacionalne standarde za upravljanje steajnom masom i kodeks etike, koji se
donose u sldadu sa zakonom lcojim se ureuje steajni postupak.
V. T o d o r o v i & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO
77
Zadruge
Zaruga je oblik organizovanja fizikih lica (zadrugari) u kojoj oni,
poslovanjem na zadrunim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja, sam ostalnosti, ekonomske racionalnosti, ostvaruju socijalne i kulturne interese.
Pravni okvir za zadruge su Zakoni o zadrugama iz 1996. i 1989. godine.
U najirem smislu tog pojma, zadruga je organizacija koja je nastala
udruivanjem proizvoaa ili potroaa sa ciljem zatite njihovih privrednih ili drugih interesa. U zadruzi zadrugari ostvaruju svoje ekonom ske interese i ravnopravno odluuju o pitanjima od zajednikog interesa.
Kao i privredna drutva, zadruga je pravno lice koje obavlja odreenu
privrednu delatnost. Ali, za razliku od privrednih drutava koja im aju cilj
ostvarivanja dobiti, u poslovanju zadruge dobit ne treba da bude prvenstveni cilj. Zadruga se osniva i posluje radi pom aganja zadrugarim a u zadovoljavanju njihovih potreba. Zadruga treba da posluje po naelim a uzajamnosti, solidarnosti i pokrivanja stvarnih trokova.
Osnivai zadruge mogu biti samo fizika lica. Zadruga je dobrovoljna
i samoupravna organizacija. U upravljanju zadrugom svaki zadrugar im a
po pravilu jedan glas.
Postoji vie vrsta zadruga. To su zemljoradnike zadruge, zanatske zadruge, potroake zadruge, stambene zadruge, omladinske zadruge, tedno-kreditne zadruge. U zavisnosti od delatnosti za koju se osniva zadruga,
vi'i se dalja podela zadruga (kao to su zanatslce, poljoprivredne, mlekarske,
vinarske, pelarske, ribarske, voarske). Zadruge se m ogu udruivati u zadrune saveze.
Zadruga se osniva ugovorom o osnivanju koji zakljuuju zainteresovana lica. Nije propisano koliko treba da iznose minimalni ulozi zadrugara.
To mogu biti novani ili nenovani ulozi, kako je odreeno osnivakim aktom zadruge. Ulog u zadrugu moe da bude i rad zadrugara. Zadrugar koji
je istupio iz zadruge ima pravo na povraaj udruenih sredstava, u skladu
sa ugovorom o osnivanju zadruge.
Zadruga posluje za raun svojih lanova ili u svoje ime i za svoj raun.
Meusobna prava i obaveze zadruge i zadrugara koje im aju im ovinski karakter ureuju se ugovorom koji mora biti zakljuen u pisanoj formi. Zadruga celokupnom svojom imovinom odgovara za obaveze koje je u svoje
ime preuzela u pravnom prometu. Ugovorom o osnivanju zadruge moe
biti odreen iznos do kojeg zadrugari odgovaraju za obaveze zadruge.
Zadruga ima imovinu koju ine ulozi zadrugara i sredstva koja je zadruga stekla svojim poslovanjem. Ako je zadruga ostvarila dobit, ona se u
skladu sa ugovorom o osnivanju deli na deo koji pripada zadrugarim a i na
deo koji se rasporeuje u fondove zadruge. U sluaju prestanka zadruge ili
istupanja zadrugara, lan zadruge ima pravo na povraaj udela iz imovine
zadruge.
78
Zadruga im a skuptinu zadruge koju ine svi zadrugari ili njihovi

predstavnici. N a sednicama skuptine svaki zadrugar ima pravo na jedan
glas. Skuptina donosi zadruna pravila, utvruje poslovnu politiku zadruge, odluuje o statusnim promenama i prestanku zadruge, o raspodeli i
upotrebi dobiti i pokriu gubitaka, usvaja godinji obraun zadruge. Ako
je tako predvieno pravilima zadruge, skuptina imenuje upravni odbor i
nadzorni odbor zadruge. Poslovima zadruge rukovodi direktor zadruge. To
moe biti neko od zadrugara ili lice koje nije lan zadruge. Strune i druge
poslove u zadruzi mogu obavljati zadrugari ili lica zaposlena u zadruzi.
U cilju spreavanja nekontrolisanog raspolaganja drutvenom imovinom u zadrugam a pre nego to ista bude privatizovana, novelom Zakona
o zadrugam a 2006. godine predvieno je da zadruga koja koristi imovinu
koja je evidentirana kao drutvena svojina, odnosno kao drutveni kapital,
ne moe, bez prethodne saglasnosti Agencije za privatizaciju da donosi odluke o raspolaganju tom imovinom, a naroito odluke o: prodaji, poklonu,
razmeni, korienju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge, davanju
hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoroni zakup i ulaganju u druga
pravna lica. Takve odluke nee imati pravnog dejstva.
Carinska skladita i slobodne zone
U m eunarodnom robnom prometu pojavljuje se posebna vrsta skladita. To su tzv. carinska skladita. Carinsko skladite je privredna organizacija koja prim a na uskladitenje robu od zainteresovanih lica u uvozu ili
u izvozu. Carinska skladita se mogu osnovati samo u mestima u kojima
postoje carinarnice. U njih se smeta roba koja se uvozi ili izvozi pre nego
to budu obavljene carinske formalnosti. Roba u carinskim skladitima nalazi se pod stalnim carinskim nadzorom.
Postoje i carinska smestita. Carinska smestita osnivaju spoljotrgovinske organizacije da bi u njih bila smetena njihova roba pre nego to
bude izvreno carinjenje.
Zastupnici inostranih privrednih organizacija mogu osnivati konsignaciona skladita. U takvim skladitima nalazi se strana roba do prodaje dom aim kupcima. Roba e biti ocarinjena tek onda kada je kupac iznese
iz konsignacionog skladita radi definitivnog uvoza. Ako roba ne bude prodata, nego se vraa u inostranstvo, ne plaa se carina.
C arinska zona je poseban deo teritorije zemlje na kojoj se, po pravilu, pored obavljanja javno - pravnih carinskih poslova (dravna kontrola roba i usluga i celokupnog meunarodnog prometa), obavljaju i odreene ekonom ske funkcije (bezcarinski promet odreenih roba, skladite
specijalizovanih roba i sl.)
Slobodne carinske zone su eksteritorijalne zone na teritoriji jedne
zem lje na kojoj obavljaju svoje ekonomske funkcije privredni subjekti iz
drugih zem alja.
v T o d o r o v i
& R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO
79
Prema Zakonu o slobodnim zonama (2006), Zona mora biti ograena, vidljivo
obeleena i oznaena kao slobodna zona, na ulazima i izlazima iz zone, kao i s rene strane. Zona ili njen deo, ako se zona sastoji od vie delova, mora biti ograena, obeleena i
u re e n a tako da se promet robe i lica u zonu ili iz nje moe odvijati samo kroz odreene
izlaze ili ulaze zone. Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajue ureeni, osigurani i
nou osvetljeni. Privredno drutvo za upravljanje zonom mora obezbediti prostorije za
rad carinske slube u zoni.
Zonom upravlja privredno drutvo registrovano za upravljanje zonom. Zonom moe upravljati samo jedno privredno drutvo za upravljanje zonom. Privredno drutvo za upravljanje zonom zakljuuje ugovore
sa korisnicima zone o meusobnim pravima i obavezama. Korisnici zone
mogu biti osniva zone, privredno drutvo za upravljanje zonom, kao i
druga domaa i strana pravna i fizika lica.
Korisnik moe u zoni obavljati proizvodnju i pruati usluge. Po Zakonu
0 slobodnim zonama, dozvoljeno je obavljanje svih delatnosti, a naroito
proizvodnja roba, dorada, lon poslovi, skladitenje robe i repromaterijala,
bankarski i finansijski poslovi, poslovi osiguranja i reosiguranja, turistike
1 ostale usluge i sve vrste privreivanja koja ne zagauju ivotnu sredinu
Spoljnotrgovinsko poslovanje u zoni vri se slobodno. Na uvoz robe
namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaa se carina i druge uvozne dabine.
Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smetena u zoni, ima
tretman carinske robe i korisnik je prijavljuje nadlenoj carinarnici. Roba
koja se iz zone stavlja u promet na teritoriju Srbije podlee obavezi plaanja carine i drugih uvoznih dabina.
Za obavljenje poslova dravne uprave u oblasti slobodnih zona obrazovana je
Uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za finansije. U Srbiji,
inae, im a vie slobodnih zona, najvie uz tok Dunava (Sombor, Baka Palanka, Novi
Sad, Beograd, Smederevo, Kovin, Prahovo), uz tok Save (Sremska Mitrovica, abac),
kao i u pograninim podrujima (Subotica, Pirot) idr.
Privredne komore
Privredne komore su oblik udruivanja privrednih drutava i drugih
privrednih subjekata kroz koji oni ostvaruju svoje zajednike poslovne interese. Komora ima svojstvo pravnog lica, ali se, za sada, ne upisuje u registar. Meutim, od 1. januara 2013. godine osniva se Registar komora pri
Agencija za privredne registre u koji e se upisivati komore. Osnovni izvor
prava u ovoj oblasti je Zakon o privrednim komorama (2001).
Privredne komore organizuju se po teritorijalnom principu. U Srbiji
postoje Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine, Privredna
komora Kosova i Metohije, Privredna komora Beograda, i 16 regionalnih privrednih komora. Pri tome vai naelo jedinstvenosti lanstva u privrednim
komorama. Privredna organizacija je istovremeno lan regionalne privredne
komore i Privredne komore Srbije. lanstvo u privrednoj komori je obavezno, a od 1. januara 2013. godine uvodi se sistem dobrovoljnog lanstva.
80
Ciljevi udruivanja privrednih subjekata u privredne komore su brojni. Komore

predstavljaju pred dravnim organima zajednike interese lanova u oblasti privrednog sistema, razvojne i ekonomske politike. Komore podstiu usklaivanje i povezivanje
aktivnosti lanova radi njihovog to efikasnijeg poslovanja. Komore uestvuju u organizovanju i razvijanju privredne saradnje sa inostranim privrednim organizacijama.
Komore podstiu i koordiniraju istraivanja i razvoj tehniko-tehnolokih dostignua
izmeu lanova komore. Komore usmeravaju i koordiniraju struno usavravanje kadrova u privredi. Komore rade na negovanju dobrih poslovnih obiaja i poslovnog morala u privrednim odnosima. Komora uestvuje u pripremanju i zaldjuivanju kolektivnih
ugovora iz oblasti radnih odnosa. Komora daje miljenje na nacrte i predloge zakona i
drugih propisa iz oblasti privrede. Komora vri javna ovlaenja koja su joj poverena
zakonom. Tako, ona je ovlaena da u svrhe carinjenja izdaje odreene potvrde. Komora
ne obavlja neposredno nikakvu proizvodnu, prometnu ili uslunu privrednu delatnost.
Organi komore su skuptina, upravni ili izvrni odbor i nadzom i odbor. Komoru pred dravnim organima predstavlja predsednik ili direktor,
a u pravnim odnosima sekretar komore. Radi usklaivanja stavova o pitanjima od zajednikog interesa za lanove komore, u komori se mogu obrazovati sekcije, odbori i druga zajednika tela. Glavni pravni akt komore je
statut.
Pri svakoj komori postoje sud asti i stalni izbrani sud. Sud asti odluuje o povredama dobrih poslovnih obiaja i o nepotovanju statuta i odluka komore od strane lanova komore. Izbrani sud odluuje o
meusobnim poslovnim sporovima lanova komore, ako stranke ugovore
nadlenost tog suda. Nadlenost, sastav i organizacija arbitrae i izbranih
sudova ureuju se optim aktom koji donosi skuptina komore.
Drutva za osiguranje
Drutva za osiguranje su pravna lica koja obavljaju poslove osiguranja
imovine i lica. Sa organizacijom za osiguranje kao osiguravaem zainteresovana lica zakljuuju ugovore o osiguranju. Na osnovu takvih ugovora
ugovorai osiguranja plaaju organizaciji za osiguranje premiju osiguranja. Iz prikupljene premije i drugih sredstava kojima raspolae, osigurava
isplauje naknade iz osiguranja odnosno sumu osiguranja (u zavisnosti od
toga koja je vrsta osiguranja u pitanju) licima koja je pogodio osigurani sluaj. Organizacija za osiguranje moe uestvovati i u finansiranju mera radi
otklanjanja ili smanjenja nepovoljnih dejstava uzroka koji mogu izazvati
tete (tzv. mere prevencije). Na pravni poloaj organizacija za osiguranje
primenjuje se Zakon o osiguranju (2004).
Obavljanje delatnosti osiguranja ne bi u mnogim sluajevim a bilo
mogue bez reosiguranja. Reosiguranje prestavlja posebnu vrstu osiguranja koja se ostvaruje tako to osiguravajue drutvo prenosi na reosiguravajue drutvo deo rizika koji je prethodno preuzeo u osiguranje i za
uzvrat plaa reosiguravajuem drutvu prem iju reosiguranja - direktno
reosiguranje. Reosiguravajue drutvo moe deo rizika da preuzme od
osiguravajueg drutva i da ga dalje prenese na drugo reosiguravajue
V. T o d o r o v i & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRA VO
81
drutvo.. itd., ime se ostvaruje disperzija rizika i om oguava stabilno

funkcionisanje celog sistema osiguranja i za sluaj nastanlca katastrofalnih teta. Reosiguranje je ekonomska nunost u onim situacijam a kad
ostvarenjem nekog rizika koji je pokriven osiguranjem m oe nastupiti
tako velika teta koju osigurava ne bi mogao naknaditi iz sredstava kojim a raspolae.
Organizacija za osiguranje posluje kao akcionarsko drutvo ili kao
drutvo za uzajamno osiguranje. Akcionarsko drulvo za osiguranje
posluje uz fiksnu premiju, koju ne moe menjati posle zakljuenja ugovora o osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje naplauje od svojih
lanova doprinose. Visina doprinosa se posle zakljuenja ugovora m oe
menjati, u zavisnosti od odnosa izmeu prikupljenih doprinosa i nastalih
obaveza drutva. Delatnost osiguranja moe obavljati i ogranak stranog
drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti.
Drutvo za osiguranje se osniva ugovorom koji zakljuuju najm anje
dva pravna ili fizika lica. Osnivai ministarstvu koje je nadleno za poslove finansija podnose zahtev za dobijanje ozvole za osnivanje drutva, sa
propisanom dokumentacijom. Po dobijanju dozvole osnivai m ogu sazvati
osnivaku skuptinu drutva.
Organi akcionarskog drutva za osiguranje su skuptina akcionara,
upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Uslove osiguranja i tarifu prem ija, maksimalni samopridraj po jednom preuzetom riziku, utvruje optim
aktom upravni odbor drutva..
Premije koje ugovorai osiguranja plaaju osiguravau ulaze u ukupni
prihod osiguravaa. Ugovara osiguranja duan je da plati bruto premiju,
koja se sastoji od tehnike premije i reijskog dodatka. Sredstva tehnike
premije slue za podmirenje obaveza osiguravaa po osnovu zakljuenih osiguranja, za plaanje premije reosiguranja i za tzv. tehnike rezerve (prenosne
premije i rezervisane tete). Tehnike rezerve slue za podm irenje buduih
obaveza osiguravaa za nastupele osigurane sluajeve. Reijski dodatak se
koristi za podmirenje trokova poslovanja osiguravajueg drutva.
U prihode osiguravajueg drutva ulaze i prihodi po osnovu reosiguranja, prihodi iz ostvarenih regresnih zahteva prema licim a koja su odgovorna za nastupanje osiguranog sluaja i prihodi od kam ata na sredstva
osiguranja.
Rashodi drutva za osiguranje su iznosi koje je drutvo isplatilo za nastupele osigurane sluajeve, premija koju je drutvo platilo za reosiguranje, trokovi utvrivanja i procene teta.
Viak prihoda nad rashodima iz poslovanja akcionarskog drutva za
osiguranje predstavlja dobit drutva. Dobit koja preostane posle plaanja
poreza koristi se prema odluci skuptine drutva za izdvajanje u rezerve
sigurnosti i za isplatu dividende akcionarima. Ako prihod drutva po go-
82
dinjem obraunu nije dovoljan za pokrie rashoda, gubitak e biti pokriven iz rezervi drutva.
Poetni fond sigurnosti i rezerve stvorene iz poslovanja akcionarskog
drutva za osiguranje ine tzv. garantnu rezervu. Svrha zakonske odredbe
0 garantnoj rezervi jeste da limitira drutvo u preuzimanju obaveza iz osiguranja.
Pored akcionarskog drutva za osiguranje (,,a.d.o) i drutva za uzajam no osiguranje (,,d.u.o) koja se bave samo delatnou osiguranja, postoje i drutvo z a posredovanje u osiguranju kojem je posredovanje
u osiguranju tj. dovoenje u vezu osiguranika, odnosno ugovaraa osiguranja, sa drutvom za osiguranje, jedina delatnost i drutvo za zastupanje
u osiguranju kojem je jedina delatnost zastupanje drutva za osiguranje.
Oba ova drutva, dodatno jo mogu obavljati samo poslove savetovanja i
pomoi u obradi teta i procene rizika i teta.
Zakon o osiguranju predvia i mogunost osnivanja agencija za
pruanje drugih usluga u osiguranju. Agencija je pravno lice u formi
akcionarskog drutva ili drutva s ogranienom odgovornou, koje obavlja poslove utvrivanja i procene rizika i teta, posredovanja radi prodaje
1 prodaju ostataka osiguranih oteenih stvari i poslove pruanja drugih
intelektualnih i tehnikih usluga u vezi sa poslovima osiguranja.
N adzor nad obavljanjem delatnosti u osiguranju vri Narodna banka
Srbije koja izdaje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja,
posredovanja i zastupanja u osiguranju, daje saglasnosti na akte, vodi registre drutava u oblasti osiguranja, preduzima mere i dr.
Zakon o osiguranju ureuje i aktuarstvo i reviziju.
Aktuarske poslove obavljaju ovlaeni aktuari. Ovlaeni aktuar je lice koje je dobilo ovlaenje N arodne banke Srbije za obavljanje aktuarskih poslova. Ovlaenog alctuara im enuje direktor drutva za osiguranje. Poslovi ovlaenog aktuara sastoje se u davanju m iljenja: o nainu izraunavanja tarifa premija, o tome da li su tehnike rezerve
obrazovane u sldadu sa zakonom , o aktima poslovne politike, o finansijskim izvetajima
i godinjem izvetaju o poslovanju drutva, o tom e da li je m atem atika rezerva izraunata, u skladu sa zalconom itd. Ovlaeni aktuar nezavisan je i sam ostalan u vrenju
poslova, a svoju delatnost obavlja u skladu sa zakonom i pravilima aktuarske struke,
dobrim poslovnim obiajim a i poslovnom etikom. On je duan da upravi i nadzornom
odboru drutva ukae na uoene nepravilnosti i predloi mere za njihovo otklanjanje.
Revizija finansijskih izvetaja drutva za osiguranje vri se u skladu sa

zakonom kojim se ureuje revizija finansijskih izvetaja. Drutvo za osiguranje obavetava Narodnu banlcu Srbije o izboru revizora, radi davanja
saglasnosti.
Subjekti spoljotrgovinskogprom eta
Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. Osnovni izvor prava u ovoj
oblasti je Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (2009).
83
Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu

da obavljaju privredni subjekti i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove za poslovanje u zemlji i druge uslove propisane zakonom. Bankarske i
druge finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju banke u skladu
sa zakonom. Spoljnotrgovinski promet moe za potrebe svoje delatnosti
obavljati i domae fiziko lice koje obavlja privrednu delatnost (preduzetnik). Dravni organ, politika stranka i druga organizacija mogu izvriti
pojedinaan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe
Preduzea sa domaim kapitalom osnivaju se i posluju u inostranstvu
u skladu sa propisima drave u kojoj se nalazi njihovo sedite. U tom pogledu
postoje izmeu pojedinih drava znaajne razlike. Talco, u Nemakoj ortaka drutva
nemaju svojstvo pravnog lica. Odnos izmeu ortaka je ugovorni odnos. Osnivanje alccionarskih drutava mogue je samo na simultani nain. U Engleskoj ne postoje drutva s
ogranienom odgovornou. Ali, mogu postojati akcionarslca drutva u kojima akcionari
daju garancije da e uplatiti upisani iznos kapitala ako drutvo padne pod steaj. Prilikom osnivanja takvih akcionarskih drutava ne zahteva se od akcionara uplata osnivakog kapitala.
Strano preduzee ili fiziko lice moe osnovati preduzee u Srbiji, uz

potovanje naih propisa. Nae privredno drutvo moe pruati usluge
stranim licima u okviru delatnosti koje obavlja.
Roba se moe uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za
stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaem tritu, a usluge u skladu sa domaim propisima i meunaronim ugovorima. Uvoznik ne moe uvoziti opremu i trajna
obra za linu potronju ako nije u zemlji obezbedio rezervne delove, potroni m aterijal
i pribor za njihovo odravanje u rokovima predvienim propisima o stavljanju robe u
promet na domaem tritu. Spoljna trgovina naoruanjem, vojnom opremom i robom
dvostruke namene ureuje se posebnim zakonom.
Domae lice, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, je

pravno lice i preduzetnik sa seditem i fiziko lice sa prebivalitem u Republici Srbiji. Strano lice, u smislu ovog zakona, je: 1) pravno lice i preduzetnik sa seditem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji, 2) fiziko lice sa
prebivalitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji i 3) domae fiziko lice
sa prebivalitem, odnosno boravitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji
duim od godinu dana.
Domaa i strana lica definiu se pomou pojma sedita, odnosno boravita. Na ovaj nain je omogueno da se sva preduzea, preduzetnici i lica
sa seditem, odnosno boravitem u inostranstvu, tretiraju kao strana lica,
i suprotno, ime se omoguuje ira primena Zakona o spoljnotrgovinskom
poslovanju nego to bi to bilo na osnovu principa dravljanstva, ukljuujui i ogranienja spoljne trgovine.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je slobodno i moe se ograniiti sam o u
skladu sa zakonom. Pravo na obavljanje spoljne trgovine izjednaeno je sa
pravom na obavljanje unutranje trgovine. Posebno odobrenje za pravna
lica koja nisu registrovana za obavljanje privredne delatnosti sa inostranstvom vie nije potrebno imajui u vidu naroito uvoenje poreza n a do-
84
datu vrednost, poto otklanja mogunost fiskalne pronevere pri uvozu za

sopstvene potrebe. Na ovaj nain prestaje i posebna registracija spoljnotrgovinske delatnosti, tako da privredna drutva mogu u spoljnoj trgovini
da obavljaju one delatnosti za koje su registrovana u unutranjoj trgovini.
Obavljanje spoljnotrgovinske alctivnosti stranih lica omogueno je i putem ogranka i
predstavnitva, stranog lica, pod uslovom da se ogranak ili predstavnitvo upiu u registar
privrednih drutava Ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivaa, koji
trajno obavlja poslove iz delatnosti za koje je osniva registrovan. Ogranak ne moe imati
iru poslovnu sposobnost od osnivaa. Predstavnitvo je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivaa, koji obavlja prethodne i pripremne radnje u vezi sa zakljuenjem
ugovora i koji ne moe da zaldjuuje ugovore, osim za sopstvene potrebe.
Tretman najpovlaenije nacije je primena najpovoljnijih uslova

u spoljnotrgovinslcom prometu sa zemljom kojoj je ovaj tretman dodeljen
meunarodnim sporazumom ili odlukom Vlade. Najpovoljniji uslovi ne
ukljuuju uslove koji su odobreni sporazumom o slobodnoj trgovini, sporazumom o carinskoj uniji, aranmanom o pograninoj trgovini i uslove
odobrene ili zasnovane na prelaznim sporazumima o uspostavljanju zone
slobodne trgovine ili carinske unije.
U skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, zakon
propisuje nacionalni tretman za strana lica i uvezenu robu, i to tako da
se prim enjuju isti propisi kao i na domaa lica i robu, to u praksi znai
da se strana lica mogu baviti uvozom i izvozom na teritoriji Republike
pod istim uslovima pod kojim a to mogu da ine i dom aa lica, odnosno
putem osnivanja privrednog drutva (domae lice sa stranim ueem)
ili registracije preduzetnika ili kroz svoj ogranak (deo stranog lica registrovan u Republici, koji ima status domaeg lica), u skladu sa Zakonom
o privrednim drutvima. Strana fizika lica ne mogu se baviti spoljnom
trgovinom u vidu delatnosti, kao ni domaa, ve se m oraju registrovati
kao svaki preduzetnik.
Izvoz robe je iznoenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge drave ili carinske teritorije, u skladu sa
carinskim propisima Republike Srbije. Uvoz robe je unoenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge drave ili carinske teritorije
na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike
Srbije. Tranzit robe je kretanje robe izmeu dva mesta u Republici Srbiji, u
skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Vlada moe da propie sledee mere zatite: 1) antidampinke mere;
2) kompenzatorne mere; 3) mere za zatitu od prekomernog uvoza; 4)
mere za zatitu ravnotee platnog bilansa.
Banke
Pojam. Pravni okvir za osnivanje, poslovanje i organizaciju poslovnih
banaka, nain upravljanja bankama, kao i kontrolu i prestanak rada banaka je Zakon o bankama iz 2005. godine.
85
Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici Srbiji, koje ima

dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Strana banka je
pravno lice sa seditem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisim a
drave porekla, osnovano i u registar nadlenog organa te drave upisano
kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te drave i koje
obavlja depozitne i kreditne poslove. Zakon o bankama, osim banaka, ne
poznaje druge finansijske organizacije, kao to su: tedionice, tedno-kreditne organizacije, tedno-kreditne zadruge i sl.
Delatnost banke. Banka je pravno lice koje moe obavljati sledee
poslove: l) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita); 2) kreditne
poslove (davanje i uzimanje kredita); 3) devizne, devizno-valutne i menjake poslove; 4) poslove platnog prometa; 5) izdavanje platnih kartica;
6) poslove s hartijam a od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi
kastodi banke i dr.); 7) brokei'sko-dilerske poslove; 8) izdavanje garancija,
avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9) kupovinu, prodaju i
naplatu potraivanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) poslove zastupanja u
osiguranju; 11) poslove za koje je ovlaena zakonom i druge povezane poslove. Niko osim banke ne moe se baviti primanjem depozita. Niko osim
banke ne moe se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica,
osim ako je za to ovlaen posebnim zakonom
Osnivanje banke. Banka se osniva iskljuivo kao alccionarsko drutvo. Osnivai banke mogu biti domaa i strana pravna i fizika lica.
Osnivaki kapital banke moe biti u novanom i nenovanom obliku
(stvari i prava koji su u funkciji poslovanja banke). Novani deo osnivakog
kapitala banke ne moe biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva uloena u osnivaki
kapital banke, ve sredstva u tom iznosu moraju kontinuirano odravati u
svom poslovanju. Osnivaki akt (ugovor) o osnivanju banke sadri podatke
o osnivaima, o poslovnom imenu i seditu banke, o osnivakom kapitalu,
0 pravima, obavezama i odgovornosti osnivaa banke, o broju akcija banke
1 njihovoj nominalnoj vrednosti, o poslovima koje banka obavlja, o nainu
pokria gubitaka, o nainu reavanja sporova, o vrenju statusnih promena
itd. Banka obavezno mora da ima i svoj statut.
Narodna banka Srbije dva puta u postupku osnivanja ceni svrsishodnost osnivanja i ispunjenje zakonskih uslova od strane banke koja se osniva: prvi put izdaje preliminarno odobrenje, a drugi put konanu dozvolu za
rad. Nakon ispunjenja preliminarnih uslova, za izdavanje dozvole za rad
banke neophodno je da je ona izvrila uplatu osnivakog kapitala, da ispunjava prostorno-tehnike i organizaciono-kadrovske uslove, kao i da je
angaovala spoljnjeg revizora. Nakon to osnivai prim e reenje N arodne banke o
dozvoli za rad, oni odravaju osnivaku skuptinu na kojoj donose statut banke, biraju
predsednika i lanove upravnog i izvrnog odbora banke, usvajaju program aktivnosti
86
banke za period od tri godine i poslovnu politiku banke i donose odluka o prvom izdavanju akcija. T e akte oni dostavljaju na saglasnost Narodnoj banci Srbije, a kada ta
saglasnost bude data, osnivai banke duni su da u roku od 30 dana podnesu prijavu
za upis banke u registar privrednih subjekata. Banka Stie svojstvo pravnog lica
m om entom u p isa u registar privi-ednih subjekata.
Poslovanje banke. Banka stie prihode iz razlike izmeu aktivne

i pasivne kam ate i provizije iz poslova koje obavlja za svoje komitente.
Aktivna kam ata je kamata po kreditima koje je odobrila banka. Pasivna
kamata je kam ata koju banka plaa deponentima. Dobit iz poslovanja banke
rasporeuje se odlukom skuptine banlce na rezerve, na dividendu akcionarima i za
ostale nam ene. B anka ne m oe sticati sopstvene akcije sem izuzetno uz saglasnost Narodne banke. B anka je duna da sopstvene akcije otui u roku od jedne godine od dana
njihovog sticanja, a ako to ne uini, duna je da ih povue i poniti na teret svog akcionarskog kapitala. B anka identifilcuje, meri i procenjuje rizike kojim a je izloena u svom
poslovanju i upravlja tim rizicim a (rizik lilcvidnosti, kreditni, kamatni, devizni, ulagaki
rizici). Banka je duna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu
upravljanje rizicim a. Ona ne m oe odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka
roka od jed n e godine od dana kada je poela da posluje. Duna je da usvoji i na vidnom
mestu u svojim prostorijam a istakne opte uslove poslovanja. Banka mora da vodi poslovne knjige i raunovodstvenu evidenciju i da sainjava godinje finansijske izvetaje,
kao i da zaldjui ugovor sa preduzeem za reviziju radi angaovanja spoljnjeg revizora
koji vri godinji reviziju finansijskih izvetaja banke.
B ankarska tajna. Bankarska tajna je poslovna tajna, a to su: podaci koji su poznati banci a odnose se na line podatke, finansijsko stanje i
transakcije, kao i na vlasnitvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke,
podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim raunima, kao i
drugi podaci do kojih banka doe u poslovanju s klijentima.
Upravljanje bankom. Banke karakterie lcorporativno upravljanje.
Organi banke su: skuptina, upravni odbor i izvrni odbor, a ustanovljeni su
i Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Kreditni odbor
Skuptinu b an ke ine akcionari banlce. Pravo glasa akcionari ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Statutom banlce se akcionarim a koji imaju 1% ili vie
alccija s pravom glasa ne moe onemoguiti neposreno vrenje prava glasa.
Upravni i izvrni odbor banke su organi upravljanja banlcom. Upravni i izvrni
odbor b an ke duni su da preduzim aju mere radi spreavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su tetni ili nisu u najboljem interesu banlce i njenih akcionara
i koje vre lica koja im aju znatno ili kontrolno uee u toj banci. Upravni odbor banke
ini n ajm an je pet lanova, ukljuujui i predsednika. Najm anje jedna treina lanova
upravnog odbora banlce m oraju biti lica nezavisna od banlce. Izvrni odbor banke ine
najm anje dva lana, ukljuujui i predsednika. Predsednik izvrnog odbora banke predstavlja i zastu p a banku . lanovi izvrnog odbora banke su u radnom odnosu u banci na
n eodreeno vrem e s punim radnim vremenom.
O dbor za reviziju prati poslovanje banke, a ine ga najm anje tri lana, od lcojih
su b ar dva lanovi upravnog odbora banke koji imaju odgovarajue iskustvo iz oblasti
finansija. N ajm anje jedan lan odbora za praenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od b an ke. Kreditni odbor odluuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrenim
aktim a b an ke i obavlja druge poslove utvrene aktima banke. Odbor za upravljanje aktivom i p asivom prati izloenost banke rizicima koji proizlaze iz njenog poslovanja.
V. Todorovi & R. M. SHjepevi PRIVREDNO PRAVO
87
Filijale i predstavnitva banaka. Banka moe otvarati filijale i druge organizacione oblike na teritoriji Republike Srbije, a uz saglasnost Narodne banke Srbije, i filijale i predstavnitva u inostranstvu. Strane banke
mogu otvarati svoja predstavnitva u Srbiji uz saglasnost Narodne banke
Srbije. Filijala banke je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica,
koji obavlja poslove koje moe obavljati banka. Predstavnitvo banke je
organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji,
bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje moe obavljati banka,
ve poslove istraivanja trita, i koji predstavlja banku, odnosno stranu
banku iji je deo.
Kontrolna funkcija Narodne banke Srbije. Nijedno lice ne moe
bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije stei direktno ili indirektno vlasnitvo u banci koje mu omoguava vie od 50% glasakih prava. Narodna banka Srbije vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, u
skladu Zakonom o bankama i Zakonom 0 Narodnoj banci Srbije. U vrenju
kontrole, Narodna banka moe, po pravilima opteg upravnog postupka,
izricati razne mere: uvoenje prinudne uprave u banci, razreenje lana
upravnog ili izvrnog odbora banke i dr.
Udruenje banaka. Banke mogu, radi unapreivanja sopstvenog
poslovanja i usklaivanja svoje delatnosti, ugovorom osnivati udruenja.
Udruenje banaka ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u registar, kao to
je sluaj sa postojeim Udruenjem banaka Srbije.
Prestanak banke. Dozvola za rad banke prestaje da vai: oduzimanjem dozvole za rad, dobrovoljnim prestankom rada banke, statusnom
promenom banke, ako se osnivaka skuptina banke ne odri u roku propisanom ovim zakonom, ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku propisanom zakonom. Narodna banka Srbije oduzima banci dozvolu za rad ako je banka kritino potkapitalizovana, ako
nije mogua kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke, ako banka
est meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, ako se utvrdi da je dozvola za rad banke data na osnovu neistinitih podataka, kao i u drugim sluajevima.
Kastodi banke
Kastodi banke su banke koje svojim klijentima pruaju usluge uvanja finansijske imovine odnosno kontrolu stanja i prometa hartija od vrednosti, izvetavanja o svim bitnim dogaajima koji se odnose na njihova
sredstva - portfolio6, kao i brigu o ostvarivanju prava iz hartija od vredno6
Portfolio je skup finansijskih sredstava koje neki pojedinac ili pravno lice poseduje,
moe se sastojati od novca, kao to su gotovina, depoziti i dr., i od vrednosnih papira, kao to
su akcije, obveznice i dr. Diverzifikacija portfolija, u bankarskoj terminologiji, je ulaganje
novca u razne hartije od vrednosti radi disperzije poslovnog rizika i uspenosti pojedinih investicija.
88
sti. Podatke iz evidencije o hartijama od vrednosti i imena klijenata banka

uva kao poslovnu tajnu.
Prema noveli Zakona o investicionim fondovima iz 2011. godine, kastodi banka u
okviru svoje delatnosti obavlja sledee poslove: 1) otvara i vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra, u svoje ime a za raun zakonitih imalaca - svojih klijenata
koji kod nje imaju otvoren kastodi raun; 2) otvara i vodi raune hartija od vrednosti
kod Centralnog registra, u ime kastodi banke, a za raun zakonitih imalaca - svojih
klijenata, odnosno u ime svojih klijenata koji nisu zakoniti imaoci tih hartija, a za raun
zakonitih imalaca (zbim i kastodi raun); 3) izvrava naloge za prenos prava iz hartija
od vrednosti i naloge za upis prava treih lica na hartijam a od vrednosti i stara se o
prenosu prava iz tih hartija; 4) naplauje potraivanja od izdavalaca po osnovu dospelih
hartija od vrednosti, kam ata i dividendi za raun zakonitih im alaca tih hartija i stara se o
ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim im aocim a hartija od vrednosti koji
su njeni klijenti; 5) prua usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti; 6) obavetava akcionare o godinjim skuptinam a alccionarskih drutava i zastupa ih na tim skuptinama; 7) po ovlaenju klijenta stara se o izvravanju poreskih obaveza klijenta po osnovu
hartija od vrednosti iji je ldijent zakoniti imalac; 8) obavlja druge poslove u sldadu sa
zakonom kojim su ureeni investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi i drugim
zakonom i pravilima poslovanja kastodi banke.
Banka moe obavljati delatnosti kastodi banke ako dozvolu za obavljanje te elatnosti dobije od Komisije za hartije od vrednosti.
Klijenti Kastodi banke mogu biti: pravna i fizika lica iz zemlje i inostranstva, investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajua drutva, i
drugi institucionalni investitori. Status Klijenta po kastodi poslovima stie
svako domae i strano, pravno i fiziko lice koje sa Kastodi bankom zakljui
Ugovor o obavljanju kastodi poslova
Postojanje kastodi banke, kao institucije koja obavlja usluge vezane za
vlasnike i dunike hartije od vrednosti, odnosno, akcije, obveznice i druge, neophodan je uslov za dobro funkcionisanje trita hartija od vrednosti.
Razvoj institucionalnih investitora kakvi su investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi podstie razvoj lcastodi poslova, s obzirom da sredstva ovih fondova vode
kastodi banke. Kako imovina dobrovoljnih penzijskih fondova i investicionih fondova
ima tendenciju rasta, to e omoguiti finansijski podsticaj razvoju kastodi bankarstva
u Srbiji.
Kastodi banka moe obavljati i poslove koji se odnose i na druge finansijske instrumente, ali ne moe obavljati delatnosti brokersko-dilerskog drutva.
Da bi kastodi banka mogla obavljati svoju delatnost, mora imati dozvolu Komisije za hartije od vrednosti, biti lan Centralnog registra i imati
poseban organizacioni deo koji je tehniki i kadrovski osposobljen za obavljanje poslova kastodi banke.
Kastodi banka donosi pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti u
pogledu obavljanja kastodi poslova, na koja saglasnost daje Komisija za
hartije od vrednosti.
89
Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije je centralna emisiona banka Republike Srbije
koja obavlja funkcije utvrene Ustavom i Zakonom o Narodnoj banci Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005,44/2010) i drugim zakonima. Ona je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih funkcija
i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skuptini Republike Srbije. Narodnom
bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skuptina. N arodna
banka Srbije ima od dva do etiri viceguvernera, koji zajedno sa guvernerom ine izvrni odbor.
Za obaveze Narodne banke Srbije jem i Republika Srbija. Osnovni
cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i odravanje stabilnosti cena i
ouvanje finansijske stabilnosti, a dopunski ouvanje i jaanje stabilnosti
fmansijskog sistema. Njen zadatak je da podrava sprovoenje ekonom ske
politike Vlade Republike Srbije, poslujui u skladu s naelim a trine privrede.
Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije: 1) utvruje i sprovodi
monetarnu i deviznu politiku; 2) upravlja deviznim rezervam a; 3) utvruje i sprovodi, u okviru svoje nadlenosti, aktivnosti i m ere radi ouvanja
i jaanja stabilnosti finansijskog sistema; 4) izdaje i oduzim a bankam a
dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka; 5)
izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, vri kontrolu ove delatnosti, odnosno nadzor nad obavljanjem te delatnosti, izdaje i
oduzima ovlaenja za obavljanje pojedinih poslova iz delatnosti osiguranja; 6) izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga, vri nadzor
nad obavljanjem ovih poslova; 7) izdaje i oduzima drutvim a za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima dozvole za rad i dozvole za
upravljanje tim fondovima; 8) izdaje novanice i kovani novac i upravlja
tokovima gotovine; 9) ureuje, nadgleda i unapreuje nesm etano funkcionisanje platnog sistema.
Narodna banka Srbije je pravno lice sa seditem u Beogradu. Ona se
ne upisuje u registar pravnih lica. Narodna banka Srbije ima statut, koji
potvruje Narodna skuptina i isti se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije". Narodna banka Srbije moe obrazovati filijale.
Unutranja organizacija, delokrug, prava i dunosti filijala utvruju se
Statutom Narodne banke Srbije. U sastavu Narodne banke Srbije posluje
specijalizovana organizacija pod nazivom: Narodna banka Srbije - Zavod
za izradu novanica i kovanog novca - Topider, koja izrauje novanice i
kovani novac.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner N arodne banke Srbije,
koji predstavlja i zastupa banku. Narodna banka Srbije m oe biti lanica
meunarodnih finansijskih organizacija i institucija i m oe saraivati sa
nacionalnim finansijskim i kreditnim institucijama radi izvravanja svog
90
osnovnog cilja i svojih funkcija. Ona moe i zastupati Republiku Srbiju u

m eunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama i drugim oblicima m eunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade.
Organi Narodne banke Srbije su: Izvrni odbor Narodne banke Srbije, guverner Narodne banke Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije. Izvrni odbor ine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. Savet Narodne banke Srbije ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna
skuptina na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za poslove finansija, na est godina, s pravom ponovnog izbora.
Dobrovoljni penzijski fondovi
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (2005) predvia formiranje i funkcionisanje dobrovoljnih privatnih
penzijskih fondova, na nain da svaki graanin Srbije ima izbor da olui
da li eli da se ulani i koliki doprinos da uplauje u dobrovoljni penzijski
fond za svoju starosnu penziju. Dakle, na dobrovoljnoj osnovi graani odluuju o
nainu i dinam ici ulaganja dela zaraenih, odnosno raspoloivih sredstava radi njihovog investiranja u prolitabilne poslove i akumuliranja sa ciljem obezbeivanja dodatnih
prihoda u starosti. Dobrovoljni penzijski fondovi predstavljaju institucije kolektivnog
investiranja u hartije od vrednosti, hipotekam e obveznice, akcije stranih pravnih lica,
novane depozite u bankam a, depozitne potvrde, nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike i drugu im ovinu koja daje prinose.
D obrovoljni penzijski fond jeste fond posebne vrste, odnosno zasebna im ovina, bez svojstva pravnog lica. Imovina dobrovoljnog penzijskog
fonda u svojini je lanova fonda, srazmerno njihovom udelu u imovini fonda. D obrovoljni penzijski fond ima naziv. U nazivu dobrovoljnog
penzijskog fonda m oraju biti sadrane rei dobrovoljni penzijski fond.
Dom ae i strano fiziko lice moe biti lan jednog ili vie dobrovoljnih
penzijskih fondova.
Dobrovoljnim penzijskim fondom upravlja drutvo za upravljanje privredno drutvo koje se osniva iskljuivo kao akcionarsko drutvo. Drutvo za upravljanje mogu osnovati domaa i strana fizika i pravna lica, a
osnovni kapital iznosi najmanje jedan milion evra. Dozvolu za rad ovom
drutvu daje N arodna banka Srbije, to je preduslov i za njegov upis u registar privrednih subjekata. Opti akti drutva za upravljanje su osnivaki
akt, pravila poslovanja i drugi opti akti. lan fonda plaa naknadu za usluge drutva za upravljanje i naknadu za prenos rauna lana fonda, u skladu
sa pravilnikom o tarifi drutva za upravljanje.
Im ovina dobrovoljnog penzijskog fonda vlasnitvo je lanova fonda
srazm erno njihovim ulozima i mora biti odvojena od imovine drutva za
upravljanje. T a im ovina ne podlee prinudnom izvrenju, niti ulazi u steajnu m asu i ne moe biti obuhvaena postupkom poravnanja sa treim
licima. D rutvo za upravljanje obavezno poverava na uvanje sredstva i
hartije od vrednosti dobrovoljnog penzijskog fonda kastodi banci sa kojom
v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRA VO
91
im a z a k lju e n ugovor. Kastodi banka je duna da izvrava naloge drutva za upravljanje, osim ako oni nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda. Kastodi banka
otvara i vodi raune hartija od vrednosti dobrovoljnog penzijskog fonda kod Centralnog registra u svoje ime, a za raun lanova dobrovoljnog penzijskog fonda, kontrolie,
odobrava i svakodnevno izvetava Narodnu banku Srbije o obraunatoj neto vrednosti
imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti investicione jedinice i obavlja druge
poslove.
lan dobrovoljnog penzijskog fonda, kad navri 53 godine ivota, stie

pravo da raspolae sredstvima koja je uplatio u Fond. Povlaenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima lan fonda mora zapoeti najkasnije sa
navrenih 70 godina ivota.
Redovan nadzor nad poslovanjem drutava za upravljanje putem neposredne kontrole vri Narodna banka Srbije.
Investicioni fondovi
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja koje prikupljaju sredstva od svojih ulagaa i ulau ih u kratkorone i dugorone investicije, odnosno u razliite vrste imovine, sa ciljem ostvarivanja prihoda i
smanjenja rizika ulaganja. Pravni okvir za investicione fondove su Zakon o
investicionim fondovima i Zakon o tritu kapitala.
Investicioni fondovi su prvenstveno namenjeni fizikim i pravnim licima lcoja imaju novac, ali ih zanimaju vei prinosi nego kod oroene tednje u bankama. Takva lica
mogu svoj novac poveriti strunjacim a (fond menaderima) koji zatim ta sredstva ulau
u razne hartije od vrednosti koje su najee tee dostupne malim investitorima. Pri
tome, investicija koja nosi vei rizik, moe doneti i veu zaradu, pa umesto oko 5% godinje kam ate na uloena sredstva u banku, ulaga u investicionom fondu moe na ista
sredstva imati i 20% zarade. Imovina investicionog fonda moe se ulagati u sve vrste
hartija od vrednosti, dravne obveznice, hipotekarne obveznice, depozitne potvrde, novane depozite, finansijske derivate, nepokretnosti i dr.
U investicione fondove, koji mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni,

svoja sredstva mogu ulagati kako domaa tako i strana pravna i fizika
lica. Investicionim fondom upravlja samo za tu namenu osnovano akcionarsko drutvo.
Drutvo za upravljanje investicionim fondovim a je privredno drutvo - iskljuivo akcionarsko drutvo koje nije javno drutvo, koje
obezbeuje profesionalno upravljanje investicionim fondovima i kao iskljuivu delatnost ima organizovanje, osnivanje i upravljanje investicionim fondovima.
Drutvo za upravljanje mogu osnovati domaa i strana fizika i pravna
lica. Domae pravno lice sa veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom ili
dnigo sa njim povezano lice, izuzev banaka i drutava za osiguranje, ne moe biti osniva drutva za upravljanje. Lice koje namerava da osnuje drutvo za upravljanje duno
je da podnese Komisiji za hartije od vrednosti zahtev za izdavanje dozvole za rad drutva
za upravljanje. Novani deo osnovnog kapitala drutva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najm anje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nakon dobijanja dozvole
za rad i izbora direktora i lanova uprave, drutvo za upravljanje podnosi prijavu za
92
upis u registar privrednih subjekata. Opti akti drutva za upravljanje su osnivaki akt,
pravila poslovanja i drugi opti akti.
Jedno drutvo za upravljanje moe osnovati i upravljati sa vie investicionih fondova. Drutvo za upravljanje je duno da imovinu fondova dri
odvojeno od svoje imovine.
Drutvo za upravljanje mora pribaviti saglasnost za organizovanje
fonda od Komisije za hartije od vrednosti Investicioni fond smatra se organizovanim, odnosno osnovanim danom upisa u Registar investicionih
fondova koji vodi Komisija.
Drutvo za upravljanje mora da ima najmanje po jednog portfo110 m enadera za svaki investicioni fond kojim upravlja i internog revizora, zaposlene na neodreeno vreme, kao i minimalnu organizacionu
osposobljenost i tehniku opremljenost koju blie propisuje Komisija za
hartije od vrednosti. Portfolio menader, koji mora biti zaposlen na neodreeno vreme, sprovodi politiku drutva za upravljanje i donosi odluke o
pojedinanim ulaganjima.
K a s to d i b a n k a v o d i r a u n e in v e s t ic io n o g f o n d a i iz v r a v a n a lo g e d ru tv a z a u p r a v lja n je k o ji s e ti u u p r a v lja n ja im o v in o m fo n d a . Obaveznim deponovanjem sredstava fonda u kastodi banku obezbeuje se potpuna odvojenost sredstava drutva za upravljanje i investicionog fonda, talco da drutvo za upravljanje imovini
fonda moe pristupiti samo preko kastodi banke koja vri odgovarajue kontrole zakonitosti poslovanja. Kastodi banka, koja ima posebno ovlaenje Narodne banke Srbije
za obavljanje kastodi usluga, kao posebnih bankarsldh poslova, izvrava investicione
naloge samo ako su u skladu sa zakonom, vaeim propisima i investicionom politikom
fonda. Odgovorna je za kontrolu ispravnosti obraunate neto vrednosti im ovine investicionog fonda od strane drutva za upravljanje. O uoenim nepravilnostima u poslovanju
drutva za upravljanje duna je da odmah obavesti Komisiju za hartije od vrednosti.
Za usluge upravljanja investicionim fondovima, drutvo za upravljanje naplauje naknadu na teret imovine fonda, u skladu sa zakonom i u
zavisnosti od vrste fonda i njegove poslovne politike.
Drutvo upravlja otvorenim, zatvorenim i privatnim fondovima. Otvoreni fond ima naziv. Zatvoreni i privatni fond imaju poslovno ime. Naziv otvorenog fonda sadri oznaku otvoreni investicioni fond ili skraenicu ,,o.i.f. ili ,,oif. Poslovno
ime zatvorenog fonda sadri oznaku zatvoreni investicioni fond ili skraenicu ,,z.i.f.
111 z ifP o s lo v n o ime privatnog fonda sadri oznaku privatni investicioni fond ili skraenicu ,,p.i.f. ili ,,pif.
Otvorcni investicioni fond ima imovinu koja je u svojini lanova fonda. On prikuplja novana sredstva svojih lanova i vri otkup investicionih jedinica (akcija i dr.) na zahtev lana fonda. Otvoreni fond nema
svojstvo pravnog lica. Fond organizuje i njime upravlja drutvo za upravljanje investicionim fondovima.
Minimalna novana sredstva za otpoinjanje poslovanja otvorenog
fonda ne mogu biti manja od 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti
i moraju se uplatiti na raun kod kastodi banke u roku od tri meseca od
dana upuivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica, a ako se
v. Todorovi & R. M. Slijepcvi PRIVREDN O PRAVO
93
to ne desi, kastodi banka je duna da u roku od osam dana izvri povraaj

prikupljenih sredstva.
Osnovni dokument koji se koristi za potrebe prodaje investicionih jedinica otvorenog, odnosno akcija zatvorenog investicionog fonda je prospekt koji ima standardizovani sadraj i izgled u kom e se navode podaci
koji su neophodni potencijalnim investitorima da bi odluili da li da investiraju svoj novac.
Zatvoreni investicioni fond ima pravnu formu javnog akcionarskog drutva, a sredstva prikuplja javnom ponudom za upis akcija, kojim a
se zatim trguje na organizovanom tritu. Zatvoreni investicioni fond, poseduje status pravnog lica i registruje se kao akcionarsko drutvo. Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neogranieno prenosive.
Osnovni kapital zatvorenog fonda moe biti samo u novcu i ne m anji od
200.000 EUR. Ovakvi fondovi se nazivaju zatvoreni je r je unovavanje akcija fonda mogue iskljuivo na sekundarnom tritu, te stoga fond nema
obavezu otkupa svojih akcija i dodatna sredstva prikuplja iskljuivo putem
novih emisija akcija.
Neto vrednost imovine zatvorenog fonda po akciji utvruje se najm anje jednom meseno, za razliku od otvorenog fonda gde se to vri svakodnevno.
S obzirom da su zatvoreni fondovi pravna lica koja upravljanje poveravaju drutvima za upravljanje, njihovi organi upravljanja su specifini.
Ovakvi fondovi imaju skuptinu i nadzorni odbor koji vri nadzor nad radom drutva za upravljanje u pogledu ispunjenja obaveza prem a fondu.
Usled specifinosti ove pravne konstrukcije, u odreenim sluajevim a ovi
organi imaju i funkciju upravljanja. Skuptina moe kvalifikovanom dvotreinskom veinom raskinuti ugovor sa jednim drutvom za upravljanje
i odluiti se da upravljanje poveri drugom drutvu. Inae, odnosi izm eu
drutva za upravljanje i zatvorenog fonda ureuju se ugovorom.
Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao drutvo
sa ogranienom odgovornou, u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva.
Minimalni novani ulog lana privatnog fonda ne m oe biti m anji od
50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu N arodne banke Srbije na dan uplate.
Privatni investicioni fond je namenjen velikim i profesionalnim investitorima iji se kapital prilcuplja od unapred odreenih investitora bez
javnog poziva. Privatni fondovi moraju ugovorom poveriti upravljanje
drutvu za upravljanje.
Uobiajeno je da privatne fondove osniva grupa investitora koja ulae znaajan,
unapred dogovoren, iznos sredstava, koja se zatim investiraju u skladu sa prethodno definisanom strategijom. Privatni fondovi se esto koriste kao izvor finansiranja tek osnovanih kompanija koje imaju, po proceni fonda, dobru poslovnu ideju i potencijal za rast.
U skladu sa prirodom privatnih fondova koji okupljaju profesionalne investitore za koje
94
se podrazum eva da poseduju vie znanja, zakonska regulativa je mnogo fleksibilnija

nego kod otvorenih i zatvorenih fondova gde se stroim propisima tite mali investitori.
Iz navedenih razloga, predviena pravna forma privatnog fonda je fleksibilnija - on se
osniva kao drutvo s organienom odgovornou, sa minimalnim udelom od 50 000
evra po lanu. Privatni investicioni fondovi, s obzirom na prirodu njihovog poslovanja,
nemaju propisanu obavezu obraunavanja i javnog objavljivanja neto vrednosti imovine, ve to pitanje ureuju svojim pravilima poslovanja.
Nadzor nad poslovanjem investicionih fondova i drutava za upravljanje vri Kom isija za hartije od vrednosti na taj nain to se njoj u nadlenost stavlja izdavanje i oduzimanje dozvole za rad drutvima za upravljanje, kao i dozvola za organizovanje, odnosno osnivanje otvorenih i zatvorenih fondova.
Komisija za hartije od vrednosti
Komisija za hartije od vrednosti je nezavisna i samostalna organizacija Republike Srbije koja za svoje poslovanje odgovara Narodnoj skuptini
Srbije. Kom isija ima status pravnog lica sa seditem u Beogradu. Pravni
okvir za Kom isiju za hartije od vrednosti sadran je u l. 239-261. Zakona
o tritu kapitala.
Kom isija ima pet lanova, ukljuujui i predsednika Komisije. Predsednika i lanove Komisije bira na pet godina Narodna skuptina. Komisiju predstavlja i zastupa predsednik Komisije, koji rukovodi njenim radom.
N adlenost Kom isije za hartije od vrednosti: 1) odobrava izdavanje hartija od
vrednosti sa i bez javn e ponude, 2) daje dozvole za obavljanje elatnosti investicionim
drutvima, organizatoru trita (berza i brokersko-dilerska drutva, 3) vri nadzor nad
poslovanjem brokersko-dilerskih drutava, berzi, organizatora vanberzanskog trita,
drutava za upravljanje, investicionih drutava/fondova, Centralnog registra, ovlaenih banaka, kastodi banaka, izdavalaca hartija od vrednosti, investitora, lcvalifikovanih
investitora i drugih lica, 4) donosi opte i pojedinane akte u vezi sa funkcionisanjem
finansijskog trita, 5) odobrava fizildm i pravnim licima status kvalifikovanih investitora, 6) prati stanje i kretanje na organizovanom tritu i preduzima mere za otklanjanje
porem eaja na tom tritu, 7) vodi odgovarajue registre i dr.
Kad preduzim a nadzorne mere i donosi reenja kojima nalae otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti Komisija primenjuje odredbe zakona
kojim se ureuje opti upravni postupak. Reenja Komisije su konana, a
protiv njih se m oe pokrenuti upravni spor.
K om isija donosi statut lcojim ureuje svoje nadlenosti, lcao i organizaciju i nain obavljanja poslova. Saglasnost na statut Komisije daje Narodna skuptina Republike Srbije. Komisija donosi i pravilnike, uputstva,
struna uputstva i naredbe. Komisija donosi pravilnik o tarifi, kojim utvruje visinu naknada za poslove iz svog delokruga.
Akcionarski fond
Akcionarski fond osnovan je Zakonom o pravu na besplatne akcije i
novanu naknadu koju graani ostvaruju u postupku privatizacije (novela
iz 20 io.godine). Osnovna delatnost Fonda je finansijsko posredovanje u
v Todorovi & R. M. Slijepevi PRTVREDNOPRAVO
95
pi-ometu akcijama i udelima. Akcionarski fond je pravni sledbenik Akcijskog fonda koji prestaje da postoji.
Akcionarski fond ima svojstvo pravnog lica sa seditem u Beogradu. Osnovan je
kao zatvoreno akcionarsko drutvo na ije poslovanje se primenjuje Zalcon o privrednim
drutvima, a kako Zakon o privrednim drutvima iz 2011. godine vie ne poznaje
zatvorena akcionarska drutva, Akcionarski fond bie reorganizovan kao akcionarsko
drutvo u sldadu sa novim Zakonom o privrednim drutvima.
Osniva Akcionarskog fonda je Republika Srbija sa novanim ulogom

od 50.000 evra. Nenovani ulog Fonda ine: 1. akcije i udeli evidentirani
u Privatizacionom registru, i 2. akcije i udeli koje je Akcijski fond preneo
Akcionarskom fondu. U imovinu Akcionarskog fonda ulazi i 15% kapitala
iskazanog u akcijama subjekata privatizacije koji se privatizuju metodom
javnog tendera, kao i 15% kapitala iskazanog u akcijama javnih komunalnih preduzea koja budu privatizovana. Imovina Fonda moe se poveati i
unosom kapitala drugih pravnih lica u javnoj svojini.
Poslove Akcionarskog fonda, u ime i za raun Fonda, obavlja Agencija
za privatizaciju.
Glavni organ Akcionarskog fonda je Savet fonda koji ima predsednika i
etiri lana, koje imenuje i razreava Vlaa. Predsednik Saveta zastupa Fond.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti
Centralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao akcionarsko drutvo u skladu sa Zakonom o tritu kapitala i zakonom kojim
se ureuju privredna drutva. Ureen je u l. 215-238. Zakona o tritu
kapitala. Sedite Centralnog registra je u Beogradu. Centralni registar stie
svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata.
Akcije Centralnog registra su obine sa pravom glasa.
Osnovni kapital Centralnog registra ne moe biti manji od 750.000
evra u dinarskoj protivvrednosti. Udeo dravnog kapitala u Centralnom
registru ne moe biti manji od 51%. Sredstva za rad Centralnog registra
obezbeuju se iz naknada za pruanje usluga u skladu sa pravilnikom o
tarifi Centralnog registra, kao i iz drugih izvora, u sklau sa zakonom.
Centralni registar obavlja sledee poslove: 1) voenje registra finansijskih instrumenata; 2) voenje evidencije o finansijskim instrumentima na raunima izdavalaca;
3) voenje i evidencija rauna lanova Centralnog registra i njihovih ldijenata; 4) upis
prava treih lica na fmansijskim instrumentima; 5) uvanje elektronske evidencije o finansijskim instrumentima i uvanje materijalizovanih hartija od vrednosti; 6) voenje
novanih rauna lanova Centralnog registra, ukljuujui poslove u vezi sa plaanjem i
drugim prinosima na finansijske instrumente; 7) uknjiavanje vlasnitva nad m aterijalizovanim hartijama od vrednosti u dematerijalizovanoj formi; 8) poslove u vezi sa kovporativnim radnjama izdavalaca finansijskih instrumenata; 9) vrenje ldiringa i saldiranja
obaveza i potraivanja nastalih po osnovu zakljuenih transakcija, i dr.
Centralni registar u upravnim stvarima primenjuje odredbe zakona

kojim se ureuje opti upravni postupak. Reenja Centralnog registra su
konana i protiv njih se moe pokrenuti upravni spor.
96
p r i r u Cn i k
ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
Organi Centralnog registra su skuptina akcionara, upravni odbor i

direktor. Predstavnike u skuptini i direktora imenuje i razreava Vlada na
period od etiri godine. Skuptina imenuje i razreava lanove upravnog
odbora.
Opti akti Centralnog registra su statut, pravila poslovanja, pravilnik
o tarifi i drugi opti akti kojima se ureuje poslovanje Centralnog registra.
Komisija za hartije od vrednosti daje prethodnu saglasnost na opte akte
Centralnog registra i akt stupa na snagu tek po dobijanju saglasnosti Komisije.
lanovi Centralnog registra mogu biti Republika, Narodna banka Srbije, investiciona drutva, kreditne institucije, organizatori trita, regulisano trite, drutva za upravljanje fondovima, inostrana pravna lica koja
obavljaju poslove kliringa i saldiranja, odnosno registracije finansijskih instrumenata ili druga lica ako ispunjavaju uslove lanstva propisane aktima
Centralnog registra.
U Centralnom registru otvaraju se i vode rauni lanova Centralnog
registra sa sledeim podraunima finansijskih instrumenata:i) depo rauni;2) emisioni rauni;3) vlasniki rauni;4) rauni upravljanja;5) zbirni,
odnosno kastodi rauni. U Centralnom registru otvaraju se i vode sledei
novani rauni:l) lanova Centralnog registra;2) garantnog fonda.
Komisija za hartije od vrednosti vri nadzor nad poslovanjem Centralnog registra.
Fond za zatitu investitora
Fond za zatitu investitora je nova finansijska institucija ureena u l.
134-146. Zakona o tritu kapitala. Fond obavlja delatnost u svrhu zatite
investitora ija su sredstva ili finansijski instrumenti izloeni riziku u sluaju steaja investicionog drutva, kreditne institucije ili drutva za upravljanje koji obavljaju usluge ili aktivnosti vezane za prijem i prenos naloga
za prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata, izvrenje naloga za raun
klijenta, trgovanje za sopstveni raun, upravljanje portfoliom, investiciono
savetovanje, upravljanje multilateralnim trgovakim platformama, uvanje i administriranje finansijskih instrumenata za raun klijenata i dr.
Fond za zatitu investitora nema svojstvo pravnog lica i njega organizuje i njime upravlja pravno lice koje je dobilo ozvolu od Komisije za
hartije od vrednosti.
lanstvo u Fondu je obavezno za sledea drutva sa seditem u Republici: 1) investiciono drutvo koje je ovlaeno da dri novana sredstva
klijenata; 2) kreditna institucija koja obavlja uvanje i administriranje finansijskih instrumenata za raun ldijenata; 3) drutvo za upravljanje kada
obavlja usluge upravljanja portfoliom klijentima koji nisu investicioni fondovi i kada je ovlaeno da dri novana sredstva, odnosno fmansijske instrumente klijenta.
V. Toorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO
97
Potraivanja klijenata Fonda za zatitu investitora (fizika i pravna

lica) osigurana su do vrednosti od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti
po klijentu lana Fonda. Zalcon nabraja vie subjekata koji se nee sm atrati
klijentom bez obzira 11a dravu sedita, kao to su investiciono drutvo,
kreditna institucija, drutvo za osiguranje, drutvo za upravljanje investicionim fondom, investicioni fond, drutvo za upravljanje penzijskim fondom
i penzijski fond, nadnacionalne institucije, vlada i centralna vlast, kao i pokrajinski, regionalni i lokalni organi vlasti, itd.
Brokersko-dilerska drutva
(investiciona drutva)
Investicione usluge i aktivnosti u vezi sa trgovanjem finansijskim instrumentima moe obavljati investiciono drutvo koje je za to dobilo dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti. Investiciono drutvo m oe biti
u obliku brokersko-dilerskog drutva, koje mora biti organizovano u formi
akcionarskog drutva ili u obliku kreditne institucije, koja m ora ispunjavati uslove propisane za ovlaene banke. Pravni okvir za ova drutva sadran je u l. 147-210. Zakona o tritu kapitala (ZTK), Zakonu o privrednim
drutvima i optim aktima drutva.
Pojam. Brokersko-dilerska drutva su pravna lica ija je uloga da posreduju izmeu investitora - kupca robe ili hartije od vrednosti, s jedne
strane, i imaoca - vlasnika robe ili hartije od vrednosti, s druge strane.
Brokersko-dilerska drutva moraju imati ovlaenje od Kom isije za hartije
od vrednosti ili Narodne banke (u zavisnosti od vrste trinog m aterijala
koji je predmet posredovanja) da bi mogli da se bave posredovanjem u prodaji hartija od vrednosti, iralnog novca, zlata i robe. Dobijanje ovlaenja
od navedenih institucija vezano je za nivo kapitala kojim a m oraju da raspolau i za nivo kvalifikacije koje zaposleni moraju da imaju.
Brokersko-dilerslco drutvo, kao ovlaeni uesnik na organizovanom
tritu, je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo koje delatnosti obavlja na organizovanom tritu u skladu sa zakonom. N a brokerskodilersko drutvo primenjuju se odredbe Zakona o privrednim drutvima,
kao i Zakona o tritu kapitala. Delatnosti brokersko-dilerskog drutva ne
mogu se obavljati bez dozvole koju daje Komisija za hartije od vrednosti.
Brokersko-dilersko drutvo moe osnovati pravno i fiziko lice. Brokersko-dilersko drutvo je duno da s klijentom zakljui pism eni ugovor, kojim se reguliu njihova meusobna prava i obaveze u obavljanju delatnosti brokersko-dilerskog drutva. Delatnosti brokersko-dilerskog drutva
moe obavljati i ovlaena banka ako dobije dozvolu K om isije za hartije
od vrednosti.
Delatnost. Brokersko-dilersko drutvo moe obavljati sledee delatnosti: 1) posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata i kupovina i prodaja tih instrumenata u svoje ime, a za raun nalogodavca,
98
odnosno u ime i za raun nalogodavca (brokersld poslovi); 2) kupovina i prodaja hartija

o d vrednosti i drugih finansijskih instrum enata u svoje ime i za svoj raun, radi ostvarivanja razlike u ceni (dilerski poslovi); 3) obavezna kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih fmansijsldh instrum enata u svoje ime i za svoj raun po ceni koju unapred
objavljuje brokersko-dilersko drutvo (poslovi market-mejkera); 4) upravljanje hartijam a od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u ime i za raun nalogodavca
(poslovi portfolio menadera); 5) organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrum enata bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti, odnosno
organizovanje ukljuivanja hartija od vrednosti na organizovano trite (poslovi agenta
emisije); 6) organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrum enata sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca radi dalje prodaje, ili sa obavezom
otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vrednosti (poslovi pokrovitelja emisije); 7)
pruanje savetodavnih usluga u vezi s poslovanjem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrum enata (poslovi investicionog savetnika).
Osnovni kapital. Minimalni kapital investicionog drutva (brokersko-dilerskog drutva) kree se od 125.000 do 730.000 evra, zavisno od
vrste usluga koje prua (cl.149.ZTK).
Dozvola. Brokersko-dilersko drutvo moe obavljati delatnosti ako
ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehnike
oprem ljenosti, to svojim reenjem utvruje Komisija za hartije od vrednosti. Nakon toga se brokersko-dilersko drutvo moe upisati u registar
privrednih subjekata.
Poslove brokera, investicionog savetnika i portfolio menadera mogu
obavljati samo fizika lica koja imaju posebnu dozvolu za obavljanje tih
poslova koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti. Dozvola za obavljanje
poslova investicionog savetnika nije obavezna kada se takvi poslovi obavljaju povodom pruanja savetodavnih usluga u okviru osnovne delatnosti
koju obavlja advokat, poreski savetnik, raunovoa ili revizor - ako lice
koje prua savetodavne usluge to ini bez posebne naknade, osim naknade
koju prim a za obavljanje osnovne delatnosti.
O pti akti. Opti akti brokersko-dilerskog drutva su osnivaki akt,
statut, pravila poslovanja, tarifni pravilnik i drugi opti akti. Brokersko-dilersko drutvo svojim aktim a mora da obuhvati sve vrste rizika kojima je izloeno, kao to
su trini rizici, kreditni rizik, rizik likvidnosti, operativni rizici i dr.
Uprava. Kako i kod berze, za lana uprave brokersko-dilerskog drutva m oe biti izabrano lice koje ispunjava posebno propisane uslove ije
ispunjenje utvruje Komisija za hartije od vrednosti.
N adzor nad brokersko-dilerskim drutvom vri Komisija za hartije od
vrednosti, koja m oe izricati mere prem a drutvu, ukljuujui i meru oduzim anja dozvole za obavljanje delatnosti investicionog drutva.
Berze
Pojam . Berze su privredna drutva akcionarskog tipa, koja u unapred
odreeno vrem e i po odreenim pravilima organizuju sastanke na kojim a se okupljaju posrednici radi prodaje i kupovine robe, novca ili harti-
99
ja od vrednosti. To je organizovano trite na kojem se obavlja trgovina

na veliko. Berza prua svojim lanovima niz usluga koje obino pruaju
posrednici: okuplja zainteresovana lica, obezbeuje pogodne prostorije za
obavljane poslova, neophodne tehnike i komunikacijske uslove, objavljuje berzanske izvetaje sa cenama postignutim na sastanku odreenog
dana, prua informacije o stanju na tritu i sl. Berze su ureene Zakonom
0 tritu kapitala i optim aktima berze.
Vrste berzi. Na berzama se moe trgovati iralnim novcem, menicama, ekovima, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom, zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i tzv. finansiskim derivatima. Moe se trgovati i pravima akcionara na preu kupovinu akcija
naredne emisije. U zavisnosti od toga ime se trguje na berzi, vri se podela
na finansijske (efektne) i na robne (produktne) berze. Postoje produktne
berze koje su specijalizovane samo za prodaju odreene vrste robe, kao to
je Produktna berza u Novom Sadu na kojoj se prometuju poljoprivredni
proizvodi.
Osnivai finansijske berze mogu da budu drava, kao i pravna lica
koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva.
Osnivai robne berze mogu da budu pravna lica koja su registrovana za
proizvodnju i promet robe, i drava. Osnivai su duni da berzi obezbede odgovarajui poslovni prostor, kao nenovani ulog u osnivaki kapital.
Osnivai moraju da pribave dozvolu za osnivanje berze i dozvolu za rad
berze od nadlenog organa. Taj organ ceni opravdanost i svrsishodnost
osnivanja berze. Takva dozvola nije potrebna ako je osniva berze drava.
Berzanski posrednici. Na Berzi se kao uesnici ne mogu pojaviti fizika
1 pravna lica direktno, nego preko svojih posrednika koji moraju biti lanovi Berze da bi mogli trgovati na istoj. Berzanski posrednici mogu biti: brokeri, dileri i investicioni fondovi. Brokeri posluju u svoje ime a za tudji raun i za svoje usluge naplauju proviziju tzv. brokerau.Oni takodje mogu
na zahtev klijenta pruati i konsultativne usluge. Dileri rade u svoje ime
i za svoj raun, a sve u cilju ostvarenja pozitivne razlike u ceni. Oni imaju
jo jednu vanu ulogu a to je da ukoliko obim trgovine na berzi opadne, oni
budu ti koji e pokrenuti trgovinu. Na pojednim stranim berzama postoji
jo mogunost da berzanski posrednik istupa kao komisionar ( u svoje ime
a za raun svojih komitenata) ili kao pravi posrednik koji samo dovodi u
vezu lica koja su zainteresovana za zakljuenje odreenih ugovora. Investicioni fondovi su najrazvijeniji oblik berzanskih posrednika, koji, kao
institucija kolektivnog finansiranja, vre koncentraciju i mobilizaciju predujmljenog kapitala svojih lanova, sa ciljem trgovanja na organizovanom
tritu uz minimalan rizik.
Berzansko poslovanje. Berza nije ugovorna strana iz poslova koji
se na njoj zakljuuju. Berzanske poslove zakljuuju lanovi berze. Berzanski poslovi mogu biti promptni i terminski.
lOO
P r o m p tn i berzanski poslovi se izvravaju odmah im je ugovor zakljuen ili u roku od dva do pet radnih dana.
T e r m in s k i poslovi se izvravaju tek po proteku ugovorenog vremena,
zbog ega nose vei rizik. Kod terminske prodaje robe kupac kupuje robu
po odreenoj ceni, s tim da mu ona bude isporuena po proteku odreenog
vremena. Kupac plaa cenu koja je ugovorena na berzanskom sastanku bez
obzira na to kolika e biti trina cena kupljene robe u vreme isporuke. Ako
je cena na tritu porasla, kupac moe ostvariti znatnu zaradu.
Terminski poslovi mogu biti u formi fjuersa, forward ugovora i opcionih ugovora. Fjuers ugovor je ugovor kojim se stvara obaveza da se
odreena roba kupi ili proda odreenog dana u budunosti po unapred
utvrenoj ceni u momentu zakljuenja ugovora. Forvard ugovor je ugovor po kome se prodavac isto tako obavezuje da po unapred dogovorenoj
ceni kupcu isporui robu u budunosti, ali za razliku od fjuersa, forvard
ugovor je proizvod privatnih pregovora i nije standardizovan pa ne moe
biti predm et berzanske trgovine i stoga se njima trguje na vanberzanskim
sastancima. Opcijski ugovor daje pravo da se kupi ili proda odreen
predm et ( e fe k a t) trgovanja, kao to su akcije ili obveznice, po unapred
utvrenoj ceni, i u utvrenom roku. Predmet opcija su akcije, indeksi akcija, inostrane valute, duniki instrumenti, berzanski proizvodi i fjuers
ugovori. Posebnu vrstu terminskih poslova predstavljaju tzv. diferencijski poslovi. To su poslovi zakljueni bez namere da budu izvreni (da
bude plaena cena i isporuena roba), iskljuivo radi zarade na razlici u
cenama.
Trgovci koji se javljaju kao uesnici u berzanskim aktivnostima dele se
u dve grupe: hederi su trgovci koje interesuje da dou u posed odreene
robe (ito, nafta), traderi su trgovci koje roba ne interesuje ve razlika u
ceni koju mogu da ostvare trgovanjem na berzi.
Finansijske berze. Finansijska berza je pravno lice organizovano
kao akcionarsko drutvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine
hartijam a od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tritu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tritu.
Osniva, odnosno akcionar finansijske berze moe biti Republika Srbija, domae i strano, pravno i fiziko lice. Poznata institucija finansijskog
kapitala u Srbiji je Beogradska berza koja je nastala iz ranijeg Jugoslovenskog trita kapitala.
Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u okviru finansijske berze obulivata sledee poslove: l) organizovanje javne ponude
hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tranje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje
inform acije o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; 3) utvrivanje i objavljivanje kursnih lista
hartija od vrednosti; 4) obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom. Tako, primera radi, na Beogradskoj finansijskoj berzi predmet trgovanja su: akcije, obveznice,
varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde i finansijski derivati (fjuers
lO l
ugovori i opcijski ugovori), kao i ostali finansijski instrum enti kojim a se u skladu sa
zakonom moe trgovati na organizovanom finansijskom tritu.
U okviru finansijske berze obino postoji vie trita. Prvo, postoji trite h a itija od
vrednosti koje su registrovane na berzi. To su hartije koje ispunjavaju sve uslove u pogledu sigurnosti njihovih imalaca. Takvim hartijam a se trguje na zvaninim sastancim a
berze. Drugo, postoji trite neregistrovanih hartija. To su hartije koje ispunjavaju blae
uslove u pogledu boniteta nego to su uslovi trita registrovanih hartija. Takvim hartijama se trguje na nezvaninim sastancima. Tree, postoji slobodno trite pri efektnoj
berzi. Na tom tritu moe se trgovati svim hartijam a prema blaim pravilim a od onih
koja vae na prva dva trita. I posrednici - brokeri i dileri, koji nisu lanovi berze, im aju
pravo da trguju na regulisanom vanberzanskom tritu.
Berza ne moe trgovati hartijama od vrednosti, niti davati savete koji

se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata, kao ni savete o izboru brokersko-dilerskog drutva ili ovlaene banke, ne moe obavljati poslove koji su ovim zakonom odreeni kao
delatnosti brokersko-dilerskog drutva, niti druge poslove, osim poslova
utvrenih u zakonu.
Novani deo osnovnog kapitala berze ne moe biti m anji od m ilion
evra u dinarskoj protivvrednosti.
Komisija za hartije od vrednosti izdaje reenje o dozvoli za rad berze
na osnovu podnetog zahteva uz koji se prilae osnivaki akt i statut berze,
pravila poslovanja, dokazi i poreklu kapitala, spisak osnivaa, dokazi o ispunjenju propisanih kadrovskih, tehnikih i drugih uslova i dr.
Dozvola za rad berze daje se na neodreeno vreme. N akon dobijene
dozvole za rad berza je duna da podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Tim upisom ona stie svojstvo pravnog lica i moe u
pravnom prometu koristiti naziv berza.
Opti akti berze su statut, pravila poslovanja berze, pravilnik o tarifi,
pravilnik o listingu i kotaciji i drugi opti akti.
Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju lanovi
berze, a izuzetno i Republika Srbija i Narodna banka Srbije. lanovi berze
su brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke koji ispunjavaju uslove
utvrene statutom berze. Berza postupa po pravilima upravnog postupka.
Reenja berze su konana i protiv njih se moe pokrenuti upravni spor.
Na berzanskom tritu moe se trgovati samo h artijam a od vrednosti
i drugim finansijskim instrumentim a koji su prim ljeni na listing berze.
Berza svakog dana utvruje kursnu listu hartija od vrednosti i d ru gih finansijskih in strum enata kojim a se trguje na berzi. Uslove za listing i kotaciju h artija od vredn osti
i drugih finansijskih instrum enata na berzi propisuje berza p raviln ik om o listingu i
kotaciji tih hartija na koji Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost. Inostrane
hartije od vrednosti, odnosno hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, m ogu
se prim iti na listing i kotirati na berzi pod uslovim a utvrenim Zakonom o tritu
kapitala i aktim a berze.
Radi reavanja sporova izmeu uesnika na berzi po poslovim a zakljuenim na berzi, berza obrazuje arbitrau.
102
Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva puta godinje vri nadzor nad zakonitou poslovanja berze i oduzima berzi dozvolu za rad ako
ne obavlja delatnost due od est ineseci i u drugim sluajevima predvienim zakonom.
Arbitraa
Pojam. Arbitraa je, za razliku od dravnog suda, posebna sudska institucija kod koje arbitri, izabrani od stranaka, meritomo reavaju njihov spor.
Arbitrani sudovi jo se nazivaju i izbrani sudovi. Arbitrano sudovanje je zastupljeno kako u nacionalnom , tako, jo vie, u medunarodnom privrednom prometu,
jer je arbitraa bra, manje form alna od dravnog suda, spor se reava u prvom stepenu ukoliko stranke nisu ugovorile m ogunost pobijanja arbitrane odluke. Arbitri su
dobri poznavaoci trgovakog prava, oni primenjuju vaee propise, a mogu reavati, u
odreenim sluajevim a, i prim enom naela pravinosti (ex aequo etbono). U Srbiji je u
primeni Zakon o arbitrai iz 2006. godine.
U Srbiji je do sada arbitrano sudovanje bilo prilino nerazvijeno. Posledica takvog
stanja je, s jed n e strane, preoptereenost domaeg pravosua i, s druge strane, pribegavanje dom aih i stranih subjekata arbitrai u inostranstvu ak i u sporovima koji su
bitno vezani za Srbiju. Naim e, arbitrano reavanje unutranjih i medunarodnih privatnopravnih sporova veom a je bitan element u sistemu zatite prava naroito u oblasti
privrede, trgovine i odnosa sa inostranstvom. Arbitraa omoguava alternativnu, bru i
jeftiniju pravdu od one lcoju pruaju dravni sudovi a reenja koja prua bolje su prilagoena naroito potrebam a uesnika u unutranjoj i meunarodnoj trgovini.
Zakon o arbitrai, u skladu sa meunarodno prihvaenim pravilima, u

potpunosti ureuje sva pitanja arbitranog sudovanja - formiranje arbitrae, arbitrani postupak, donoenje arbitrane odluke, kao i njeno priznanje
i izvrenje pred nadlenim dravnim sudovima. Zakon ureuje arbitrano
reavanje sporova bez stranog elementa (unutranja arbitraa) i sa stranim
elem entom (m eunarodna arbitraa). Osnov arbitrae je sporazum stranaka - bez tog sporazum a nema arbitranog sudovanja.
A rbitran i sporazum. Arbitraa se moe ugovoriti samo za arbitrabilne sporove tj. sporove koji su podobni da se podvrgnu arbitrai. Ovde
se radi sam o o im ovinskim sporovima o pravima kojim a stranke slobodno
raspolau, osim sporova za koje je propisana iskljuiva nadlenost dravnog suda. Tako, predm et arbitrae ne moe biti reavanje o linom statusu,
odluivanje u oblasti porodinih odnosa, reavanje o pravima na nekretninama protivno pravilu forum rei sitae, i dr.
Svako fiziko i pravno lice koje po odredbama ZPP-a ima sposobnost
da bude stranka u postupku, moe da ugovori arbitrau, ukljuujui i dravu, njene organe, ustanove i preduzea u kojima ona ima svojinsko uee.
A rbitrano reavanje sporova organizuju stalne arbitrane institucije,
u skladu sa svojim pravilima i Zakonom o arbitrai, kada je to predvieno
sporazum om stranaka. Osnovati, odnosno organizovati arbitrau mogu
privredne kom ore, profesionalna i strukovna udruenja, udruenja graana u skladu sa njihovim osnivakim aktom i Zakonom o arbitrai, ako je
103
to u saglasnosti sa njihovom delatnou. Pored stalnih arbitraa, stranke

mogu ustanoviti i privremenu (ad hoc) arbitrau za reavanje jednog odreenog spora.
S p o r a z u m o a r b it r a i. On je definisan kao sporazum kojim stranke poveravaju
arbitrai reavanje svojih buduih ili nastalih sporova iz odreenog pravnog odnosa, to
znai da se arbitraa moe ugovoriti u bilo kom trenutku, pa i kada je spor nastao i kada
je iznet na reavanje sudu, ali se moe ugovoriti samo za jedan odreeni pravni odnos,
odnosno spor, a ne za sve pravne odnose izmeu odreenih lica. Na ovaj nain se obezbeuje supremacija dravnog pravosua i izuzetnost arbitrae. Takoe, utvruje se da
sporazum o arbitrai moe biti sadran u ugovoru koji ureuje dati pravni odnos (arbitrana klauzula) ili u posebnom sporazumu koji se odnosi samo na arbitrau (sporazum
o arbitrai). Sporazum je nitav ako: 1) vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna
za arbitrau, 2) nije zaldjuen u formi propisanoj ovim zakonom, 3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zakljuenje, 4) je zakljuen pod uticajem
prinude, pretnje, prevare ili zablude. Sporazum o arbitrai mora biti sainjen u pisanoj
formi, a detaljno su propisani dozvoljeni modaliteti pismena. Sporazum ostaje na snazi u sluaju prenosa (cesije) osnovnog ugovora ili potraivanja. Ako postoji punovaan
sporazum o arbitrai, sud je duan, na prigovor stranke, da se oglasi nenadlenim i da
odbaci tubu u istoj stvari. Bez obzira na postojanje sporazuma o arbitrai, pre pokretanja ili u tolcu arbitranog postupka, sud moe da donese odluku o uvoenju privremenih
mera, na zahtev zainteresovane stranke.
Arbitri. Arbitrani sud sainjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno vie arbitara (arbitrano vee). Ako je sporazumom
o arbitrai predvieno vie arbitara, njihovbroj mora da bude neparan.
Broj arbitara u arbitranom suu odreuju stranke. Stranke sporazumno odreuju i postupak imenovanja arbitara. Arbitar moe biti svako poslovno sposobno fiziko lice, bez obzira na dravljanstvo, koje ima svojstva
koja zahtevaju stranke. Naroito, arbitar mora biti nepristrasan i nezavisan
u odnosu na stranke i predmet spora. Arbitar prihvata dunost pismenom
izjavom, a duan je da obavesti stranke o svim bitnim pitanjima vezanim
za obavljanje njegove funkcije, Arbitar dunost mora da obavlja savesno i
efikasno i moe biti izuzet ako nije nepristrasan ili nezavisan ili ako nema
svojstva koje zahtevaju stranke, a ureen je i postupak njegovog izuzea,
kao i prestanak funkcije i imenovanje novog arbitra. Arbitrani sud moe
da reava i o sopstvenoj nadlenosti, to jest o prigovorima nenadlenosti i
prelcoraenju ovlaenja.
Arbitrani postupak. On se ureuje sporazumom stranaka, u granicama imperativnih normi.
Arbitrani sud donosi konanu odluku, kojom odluuje o svim zahtevima stranaka, a moe da donese i meuodluku ili deliminu odluku, kojom
e odluiti o delu njihovih zahteva. Arbitrana odluka se donosi primenom
prava, ugovora i obiaja, a samo ako se stranke o tome izriito sporazumeju
odluka se moe doneti primenom pravde i pravinosti (ex aequo et bono).
U meunarodnoj arbitrai merodavno pravo, odnosno pravna pravila, odreuju se sporazumom stranaka, a u nedostatku takvog sporazuma prikladno pravo, odnosno pravila,
odreuje arbitrani sud. Arbitrana odluka donosi se u pismenoj formi, posle veanja u
104
p r i r u Cn i k z a
POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
kom e uestvuju svi arbitri, ali je za donoenje odluke dovoljna veina glasova. Arbitar
koji nije saglasan sa odlukom moe da izdvoji miljenje. Odluka mora da sadri uvod,
izreku, trokove i obrazloenje, a moe biti doneta i na osnovu poravnanja. Odluka se
dostavlja strankama, a moe se deponovati kod suda mesta arbitrae ako stranke sporazum no to zahtevaju. Arbitrabi sud duan je da, na zahtev stranaka, odluku ispravi,
protumai ili dopuni.
Domai sud u mestu arbitrae moe da poniti odluku donetu u Republici Srbiji primenom domaeg procesnog prava, bez obzira da li se radi o
unutranjoj ili meunarodnoj arbitrai, samo iz razloga propisanih zakonom, pod uslovom da je tuba za ponitaj podneta u roku od tri meseca
od dana kada je tuilac primio arbitranu odluku. Sud moe da zastane
sa postupkom ponitenja ako, na zahtev stranke, naloi arbitranom sudu
da otkloni razloge za ponitaj. Na sudski postupak po tubi za ponitaj
arbitrane odluke primenjuju se odredbe Zakona o parninom postupku.
Stranke ne mogu da se unapred odreknu prava na tubu za ponitaj.
U pojedinim sluajevima arbitrani postupak moe da se nastavi i nakon to je odluka ponitena - naime, ako se razlog za ponitaj ne odnosi na
postojanje i punovanost sporazuma o arbitrai, taj sporazum i dalje obavezuje stranke dok one ne odlue drugaije.
Domaa arbitrana odluka ima snagu domae pravnosnane sudske
odluke i izvrava se u skladu sa odredbama zakona koji ureuje izvrni
postupak.
Strana arbitrana odluka ima snagu domae pravnosnane sudske
odluke poto je prizna nadleni domai sud. Stranom arbitranom odlukom
smatra se odluka koju je doneo arbitrani sud ije je mesto van Republike
Srbije, kao i odluka koju je doneo arbitrani sud u Srbiji ukoliko je na arbitrani postupak primenjeno strano pravo. Nadlean za priznanje je vii sud
mesta gde treba sprovesti izvrenje, a ako se stranom arbitranom odlukom
reavaju trgovinski odnosi izmeu stranaka, nadlean je privredni sud.
Zakonom o arbitrai su ureeni nadlenost i postupak priznanja i
izvrenja stranih arbitranih odluka, razlozi za odbijanje priznanja i izvrenja, dejstva postupka za ponitaj arbitrane odluke pokrenutog u inostranstvu, kao i sadraj odluke o priznanju i izvrenju.
Spoljnotrgovinska arbitraa. Osnovana pri Privrednoj komori
Srbije je stalna arbitrana institucija koja vri m irenje i reava sporove
iz meunarodnih poslovnih odnosa, kada je ugovorena njena nadlenost.
Organi, nadlenost, sastav i pravila postupka ureena su Pravilnikom o
Spoljnotrgovinskoj arbitrai pri Privrednoj kom ori Srbije.
Spoljnotrgovinska arbitraa,ukoliko su stranke ugovorile odnosno
prihvatile njenu nadlenost, reava sporove proistekle iz medjunarodnih
poslovnih odnosa i to: l) ako stranke imaju svoja poslovna sedita u razliitim zemljama, ili 2) ako se u inostranstvu izvrava bitan deo obaveze
iz poslovnog odnosa ili je u inostranstvu mesto sa kojim je predm et spora
v T o d o r o v i &
R. M.
S lije p e v i
PRIVREDNO PRAVO
105
najue povezan, ili 3) ako su se stranke izriito sporazum ele da je predmet sporazum a o arbitrai vezan za vie drava.
Pravilnik o Spoljotrgovinskoj arbitrai ostavlja strankam a slobodu
u izboru pravila postupka, arbitara, mesta odravanja usm ene rasprave i
drugih procesnih radnji, jezika postupka i merodavnog m aterijalnog prava.
Preduzee za reviziju
Prema lanu 40. Zakona o raunovodstvu i reviziji, preduzee za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva. Pri
tome, preduzee za reviziju mora da ispunjava i sledee posebne uslove: 1) da ovlaeni revizori ili preduzea za reviziju, kao osnivai preduzea za reviziju im aju veinsko
upravljako pravo; 2) da ima dozvolu za obavljanje poslova revizije; 3) da ovlaeni revizori osnivai preduzea za reviziju i ovlaeni revizori zaposleni u preuzeu za reviziju
nisu pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih grupa, u skladu sa Kodeksom etike za profesionalne raunovoe; 4) da imaju u radnom odnosu propisan broj ovlaenih revizora
koji imaju licencu za rad na poslovima revizije; 5) da je lan Kom ore. Registar preduzea
za reviziju vodi Ministarstvo finansija.
Preduzee za reviziju moe, osim revizije finansijskih izvetaja, da

prua usluge voenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izvetaja
i da vri procenu vrednosti imovine i kapitala. Preduzee za reviziju moe
pravnim licima kod kojih vri reviziju da prua savetodavne usluge u skladu Kodeksom etike za profesionalne raunovoe.
Zakonom o raunovodstvu i reviziji osnovana je Kom ora ovlaenih
revizora. lanovi Komore su ovlaeni revizori, kao i preduzea za reviziju.
Komora je pravno lice sa seditem u Beogradu.
Postoji i Nacionalna komisija za raunovodstvo.sa zadatkom da prati
proces primene direktiva Evropske unije iz oblasti raunovodstva i revizije,
kao i meunarodnih raunovodstvenih standarda i predlae odgovarajua
reenja za nacionalno zakonodavstvo.
Dravna revizorska institucija
Zakonom o dravnoj revizorskoj instituciji (2005) osnovana je dravna revizorska institucija koja je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Institucija je samostalan i nezavisan dravni organ sa seditem u Beogradu, koji ima svojstvo pravnog lica, a za svoj rad
odgovara Narodnoj skuptini. Predmet revizije ove institucije je budetski
sistem i raspolaganje javnim sredstvima i fondovima, a subjekti podloni
ovoj reviziji su svi korisnici budetskih sredstava, organizacije obaveznog
socijalnog osiguranja, budetski fondovi, javna preduzea, politike stranke, korisnici sredstava EU, donacija i pomoi m eunarodnih organizacija,
stranih vlada i nevladinih organizacija. Revizorska institucija ima predsednika Institucije, potpredsednika, Savet, revizorske slube i pratee slube.
io6
FISKALNI SAVET
Izm enama i dopunama Zakona o budetskom sistemu u oktobru 2010.
godine u Srbiji je ustanovljen Fiskalni savet i fiskalna pravila. Nova institucija i novi principi u fiskalnom sistemu Republike Srbije treba da pomognu
u ostvarivanju fiskalne, finansijske i ekonomske stabilnosti, ugroenih nekontrolisanim fiskalnim deficitima i akumuliranjem javnog duga
Fiskalni savet je nezavisan dravni organ, odgovoran Narodnoj skuptini Republike Srbije, koja je poetkom 2011. godine izvrila izbor lanova
Fiskalnog saveta. Fiskalni savet sastoji se od tri lana, a za vrenje strunih
i administrativnih poslova obrazuje strune slube. Funkcionisanje Fiskalnog saveta odreeno je Zakonom o budetskom sistemu. Misija Fiskalnog
saveta je da oceni kredibilitet fiskalne politike s aspekta potovanja utvrenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u voenju fiskalne politike. Fiskalni savet treba da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti
u Republici Srbiji, nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem
strunih rasprava o fiskalnoj politici. U okviru svog delokruga poslova, ovaj
organ priprem a miljenje na nacrt Izvetaja o fiskalnoj strategiji, priprema
analize: o fiskalnoj strategiji Vlade, o predlogu zakona o budetu, o predlogu zakona o zavrnom raunu budeta, i priprema procene o fiskalnim
uticajim a pojedinih zakona ije se donoenje predlae.
D. PRIVREDNI SUBJEKTI U TRANZICIJI
I PRIVATIZACIJA
Drutveno preduzee
Zakon o privrednim drutvima ne poznaje organizacioni oblik: drutvena preduzea". Takva preduzea vie se ne mogu osnivati, a u odnosu
na preostala drutvena preduzea primenjuju se odredbe ranijeg Zakona 0
preduzeim a (1996}. Prema odredbama tog zakona, drutveno preduzee
je preduzee koje u celini posluje drutvenim kapitalom. Drutveni kapital
drutvenog preduzea podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne
vrednosti i upisuje se u registar.
Prem a lanu 393. Zakona o preduzeima, organi drutvenog preduzea su: skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
Skuptinu drutvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih. Broj
lanova, nain izbora, mandat, sastav i odgovornost lanova skuptine
utvruje se statutom . U drutvenom preduzeu s manje od 50 zaposlenih
funkciju skuptine vre svi zaposleni.
U pravni odbor drutvenog preduzea bira skuptina od lica u samom
preduzeu, kao i iz reda strunjaka izvan drutvenog preduzea. U drutvenom preduzeu koje ima manje od 50 zaposlenih ne bira se upi'avni i
nadzorni odbor, a njihove funkcije vre se na nain utvren statutom.
107
Direktora drutvenog preduzea bira i razreava upravni odbor, odnosno skuptina ako nije obrazovan upravni odbor. Ako direktor drutvenog preduzea nije izabran, upravni odbor, odnosno skuptina ako
upravni odbor nije obrazovan, postavlja vrioca dunosti direktora, s pravima, dunostima i odgovornostim a direktora, na period do godinu dana.
Statutom drutvenog preduzea moe se predvideti postojanje izvrnog
odbora direktora. Izvrni odbor direktora je pom oni i izvrni organ direktora.
Nadzorni odbor drutvenog preduzea ima najmanje tri lana. U drutvenom preduzeu moe se predvideti postojanje i izvrnog odbora direktora, kao pomonog i izvrnog organa direktora. Drutveno preduzee ima
statut a moe imati i druge opte akte.
Odredbe Zakona o preduzeim a koje se odnose na drutvena preduzea ostaju na
snazi do isteka rokova za privatizaciju utvrenih zakonom kojim se ureuje privatizacija. Predvieno je da e drutvena preduzea koja do kraja 2008. ne budu prodata ii
u steaj ili likvidaciju. Nakon tog roka ostalo je neprodato preko 700 preduzea sa veinskim drutvenim kapitalom iji pravnoekonomski status je trebalo reiti. Na poetku
2012. godine jo postoji oko 300 drutvenih preduzea koja nisu privatizovana, kao i
vie stotina takvih preduzea kod kojih su, nakon neuspene privatizacije, raskinuti privatizacioni ugovori.
Privatizacija
Privatizacija je postupak prodaje drutvenog, odnosno dravnog kapitala u drutvenim preduzeima, javnim preduzeima i drugim pravnim licima, pod uslovima utvrenim zakonom. Privatizacijom se menja
vlasnik drutvenog, odnosno dravnog kapitala, taj kapital gubi svojstva
administrativno-kolektivne svojine, tako da je privatizacija sastavni deo
ekonomske tranzicije pod kojom se podrazumeva proces prevoenja centralno-planske privrede u trinu ekonomiju, to je aktuelni proces u svim
postsocijalistikim zemljama.
Privatizacija u Srbiji ureena je Zakonom o privatizaciji (2001) koji je
vie puta noveliran i nizom drugih zakona i podzakonskih optih akata uredbi, pravilnika i uputstava.
Predmet privatizacije je drutveni, odnosno dravni kapital (ceo ili u
odreenom delu), u preduzeima i drugim pravnim licima, kao i dravni
kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima. Privatizaciji ne podleu prirodna bogatstva i dobra u optoj upotrebi, kao dobra od opteg interesa.
U postupku privatizacije 70% kapitala se prodaje, putem javnog tendera
ili javne aukcije, a najvie 30% kapitala koji se privatizuje moe se preneti
zaposlenima u vidu akcija bez naknade.
Subjekti nadleni za sprovoenje privatizacije jesu: 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcionarski fond i 3) Centralni registar. U postupku privatizacije vodi se Privatizacioni registar. Agencija za privatizaciju je pravno lice koje
prodaje lcapital, odnosno im ovinu i sprovodi postupak privatizacije. Ona obavlja i po-
io 8
slove steajnog upravnika, ako je steajno vee im enuje da obavlja te poslove u skladu
aa zakonom kojim se ureuje steajni postupak. Agencija, neposredno ili preko svog
poverenika, obavlja i poslove likvidacionog upravnika. Pri Agenciji za privatizaciju postoji i specijalizovana finansijska organizacija Akcionarski fond koji vri prodaju akcija
iz postupka privatizacije, i to akcija zateenih u ranijem Akcijskom fondu i Privatizacionom registru.
Centralni registar sadri jedinstvenu bazu podataka o izdatim akcijama, kao i evidenciju o promenama tih podataka. U Privatizacionom registru, koji se vodi u ministarstvu nadlenom za poslove privatizacije, evidentira se deo kapitala subjekta privatizacije izraen u akcijama, koji se
prenosi graanima bez naknade.
Kupac kapitala ili imovine moe biti domae ili strano pravno ili fiziko lice. Domaa ili strana pravna ili fizika lica mogu da se udrue u
konzorcijum radi kupovine kapitala ili imovine subjekta privatizacije i
da ovlaste jedno lice za zastupanje. Kupac kapitala ili im ovine ne moe
biti: 1) domae pravno lice koje posluje veinskim drutvenim kapitalom ; 2) fiziko
lice, pravno lice i osniva pravnog lica, koje prem a subjektu privatizacije im a dospele
obaveze neizm irene do dana podnoenja ponude na tender, odnosno prijave za uee
na aukciji; 3) lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno im ovine zbog
neizvrenja ugovorenih obaveza; 4) fiziko lice koje je osuivano ili protiv koga se vodi
postupak za krivina dela protiv privrede, protiv slubene dunosti, protiv ivota i tela,
protiv imovine, organizovanog krim inala i dr.. Kupac kapitala ili im ovine matinog,
odnosno zavisnog preduzea u kojem se sprovodi privatizacija ne moe da bude njegovo zavisno, odnosno matino preduzee. Sredstva plaanja u privatizaciji m ogu biti u
domaoj i stranoj konvertibilnoj valuti, ukljuujui i obveznice po osnovu neisplaene
devizne tednje. Kupac drutvenog, odnosno dravnog kapitala ili im ovine stie pravo
svojine nad tim kapitalom ili imovinom isplatom prodajne cene, i izdaje mu se potvrda
o akcijam a ili udelim a.
Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplauju se na raun Agencije za privatizaciju, koja ih rasporeuje na sledei
nain: 10% sredstava uplauje se Republikom fondu nadlenom za penzijsko i invalidsko osiguranje, 50% sredstava izdvoja se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije, odnosno na
teritoriji AP Vojvodine, 5% sredstava izdvaja se za isplaivanje naknade
licima ija je imovina nacionalizovana, 5% sredstava izdvaja se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema seditu subjekta
privatizacije. Trokove postupka privatizacije pred Agencijom snosi subjekt privatizacije.
Postupak privatizacije pokree se inicijativom nadlenog organa subjekta privatizacije, koji vri procenu vrednosti kapitala i im ovine i priprema prospekt sa prikazom
osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izvetaju.
Inicijativa za privatizaciju i prospekt u roku od pet dana od dana donoenja dostavljaju se Agenciji za privatizaciju koja ih oglaava u javnim medijima i prikuplja ponude
potencijalnih kupaca. Subjekt privatizacije donosi program privatizacije ili program restrukturiranja.
Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne

mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethod-
nog resti-ukturiranja, ona donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije. Restrukturiranje u postupku privatizacije podrazum eva: l)
statusne promene, promene pravne forme, promene unutranje organizacije
i druge organizacione promene; 2) otpis glavnice duga, pripadajue kamate ili drugih potraivanja, u celini ili delimino; 3) otputanje duga u celini
ili delimino radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje
kapitala ili imovine subjekta privatizacije. U subjektu koji se restrukturira,
predmet prodaje ne moe biti deo, ve celokupan kapital ili imovina.
U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije, javno preduzee, Poreska uprava, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, Republika direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i
drugi republiki organi i organizacije imaju status tzv. dravnog poverioca, i duni su da
otpuste dug (v. lan 344. i dr. ZOO), prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraivanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili im ovine subjekta privatizacije. Otpust duga vri se i prem a podreenom (zavisnom) drutvu u kojem je veinski
drutveni ili dravni kapital. Dravnim poveriocem sm atra se i A gencija za osiguranje
depozita kada vri funkciju steajnog upravnika nad bankam a u steaju. D ravni poverilac duan je da pismeno prijavi svoje potrazivanje.
Odluka o restrukturiranju ima snagu izvrne isprave. Od dana donoenja odluke o restrukturiranju do dana donoenja odluke o okonanju
restrukturiranja, ne moe se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad
njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvrenje niti bilo koja
mera postupka izvrenja radi namirenja potraivanja.
Modeli privatizacije su: 1) prodaja kapitala, i to: a. m etodom javnog
tendera i b. metodom javne aukcije, kao i 2) prenos kapitala bez naknade,
i to: a. zaposlenima i b. ostalim graanima.
Javni tender je metod prodaje drutvenog i dravnog kapitala,
odnosno imovine prikupljanjem najpovoljnije ponude. Prim enjuje se kod
veih, strateki vanih firmi sa veim brojem radnika tj. gde je od posebnog znaaja
socijalna komponenta. Agencija za privatizaciju sprovodi i organizuje tender, priprem a
tendersku dokumentaciju, objavljuje javni poziv, organizuje obilazak preduzea koje se
privatizuje, ocenjuje ponude uesnika na tenderu i predlae izbor najpovoljnije ponude
tenderskoj komisiji. Kupac na tenderu moe biti dom ae ili strano pravno ili fiziko lice.
Posle uspeno sprovedenog tendera radnicima firme tj. insajderim a pripada 15% drutvenog ili dravnog kapitala, a preostalih 15% se prenosi Privatizacionom registru radi
podele svim punoletnim gradjanim a po okonanju procesa privatizacije.
Aukcija je metod prodaje javnim nadmetanjem kupaca u skladu sa

unapred utvrdjenim uslovima prodaje. A uktijom se garantuje javnost, a tim e i
regularnost prodaje. To se postie informisanjem dom ae i strane javnosti. A gencija za
privatizaciju u saradnji sa Berzom kontrolie i odobrava program privatizacije, priprema aukciju, objavljuje javni poziv za uee na aukciji, im enuje Kom isiju za aukciju,
organizuje obilazak preduzea. Kupci mogu biti dom aa i strana pravna i fizika lica
uldjuujui i zaposlene ili grupe zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje. Kupac preduzea postaje onaj koji je prvi ponudio najviu cenu.
Ugovorom o prodaji kapitala prenosi se vlasnitvo na kupca. Taj ugovor smatra se zakljuenim kad ga potpiu kupac i Agencija za privatizaciju
lio
i o v e r a v a s e u s u d u . Ugovor o prodaji kapitala, odnosno im ovine sadri odredbe

o: ugovornim stranam a, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaanja, korienju
zemljita, nainu, oblicim a i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, obeteenju vlasnika nacionalizovane imovine, nainu reavanja pitanja zaposlenih. i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane.
Posle izvrene prodaje kapitala i evidentiranja akcija u Privatizacionom registru, subjekt
privatizacije koji nije organizovan kao drutvo kapitala donosi odluku o promeni oblika
organizovanja u drutvo kapitala.
Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raslnutim

zbog neispunjenja, po samom zakonu, ako, ni u naknadno ostavljenom
roku za ispunjenje, kupac: l) ne plati ugovorenu cenu, odnosno bilo koju
od dospelih rata; 2) ne investira u subjekt privatizacije na nain, u obliku i
roku utvren ugovorom; 3) raspolae imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbam a ugovora; 4) ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi ijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan; 5)
ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na nain utvren ugovorom;
6) ne izvrava odredbe o nainu reavanja pitanja zaposlenih; 7) ne isplati
u celini m inim alne zarade zaposlenima u subjektu privatizacije i pripadajue doprinose, za period od najmanje devet meseci u toku kalendarske
godine, i u drugim sluajevima predvienim ugovorom.
Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, prestaju sva vlasnika i upravljaka prava kupca, a Akcionarski fond imenuje
privrem enog zastupnika kapitala radi upravljanja subjektom privatizacije
do prodaje njegovog kapitala.
U sluaju raskida ugovora, zaposleni u subjektu privatizacije zadravaju vlasnika
prava na kapitalu steena besplatnom podelom akcija, a kapital koji je bio predm et prodaje prenosi se Akcionarskom fondu. Kad se ugovor raskida zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane lcupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo
na povraaj plaenog iznosa na ime ugovorene cene.
N akon zakljuenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, kupac kapitala
m oe taj ugovor ustupiti treem licu koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala
ili im ovine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o obligacionim odnosima, po
prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije za privatizaciju.
Podela besplatnih akcija zaposlenima i graanima

Besplatne akcije zaposlenih. U subjektu privatizacije deo kapitala
prenosi se zaposlenima, bez naknade, u akcijama. Pravo na besplatne akcije
imaju dravljani Republike Srbije koji su zaposleni ili su ranije bili zaposleni
u subjektu privatizacije, kao i zaposleni u matinom, odnosno zavisnom preduzeu ako je to preduzee subjekt privatizacije.
Prenos kapitala zaposlenima bez naknade je mogu po okonanju
aukcije ili tendera, ukoliko je prodato najmanje 50% kapitala, nakon ega
zaposleni stiu pravo na besplatne akcije. Deo koji se moe izdvojiti za
besplatne akcije kod prodaje putem javnog tendera je najvie 15%, a kod
javne aukcije ne m oe biti vei od 30%. Kod besplatne podele akcija zapo-
V. Toorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO
111
sleni stiu pravo na udeo po osnovu radnog staa - 200 eura u inarskoj
protivvrednosti za svaku godinu radnog staa (najvie 35 godina). Akcije
koje su prenete zaposlenima bez naknade jesu obine i glase na ime. One
imaocima daju 1) pravo na upravljanje, 2) pravo na dividendu i 3) pravo na
uee u delu steajne mase posle isplate poverilaca. Kao i druge hartije od
vrednosti, ove akcije su prenosive bez ogranienja.
Akcije koje su preostale posle prodaje kapitala i prenosa akcija zaposlenima bez naknade, prenose se Akcionarskom fondu radi prodaje i evidentiraju se u Privatizacionom registru. Akcije iz Privatizacionog registra
bie podeljene nakon zavretka privatizacije svim punoletnim graanima
Srbije. Akcije iz Akcijskog fonda i Privatizacionog registra od 2010. godine
objedinjene su u novoformiranom Akcionarskom fondu.
Besplatne akcije graana. Zakonom 0 pravu na besplatne akcije i
novanu naknadu koju graani ostvaruju u postupku privatizacije (2007)
ureeno je ostvarivanje prava graana na podelu akcija bez naknade u javnim preduzeima i privrednim drutvima sa ueem dravnog kapitala
odnosno privrednim drutvima koja obavljaju delatnost od opteg interesa. Zakon propisuje da se na ime graana izdvaja po 15% od ukupnog
broja akcija javnih preduzea Elektroprivreda Srbije", Aerodrom Nikola
Tesla, kao i preduzea ,,Telekom a.d. Pravo na besplatne akcije ostvaruju
punoletni dravljani Srbije sa prebivalitem u Srbiji.
Akcije bez naknade prenose se nosiocima prava posle promene oblika
organizovanja preduzea u akcionarsko drutvo, a pre pokretanja postupka privatizacije.
Pravo na sticanje statusa nosioca prava nije prenosivo i ne m oe biti
predmet nasleivanja. U sluaju smrti lica koje je podnelo prijavu za upis u
evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije, odnosno u sluaju sm rti lica
koje je steklo status nosioca prava, naslednici tog lica stiu odnosno ostvaruju pravo na novanu naknadu i pravo na prenos akcija pod uslovima i na
nain na koji bi ta prava steklo odnosno ostvarilo lice iji su oni naslednici.
Svako raspolaganje suprotno tome smatrae se nitavim.
Zakon zabranjuje sticanje besplatnih akcija po dva osnova - primenom
Zakona o privatizaciji i primenom Zakona o pravu na besplatne akcije i novanu naknadu lcoju graani ostvaruju u postupku privatizacije. Sticanje besplatnih alccija od strane nosilaca prava, kao i prva prodaja besplatnih akcija
od strane nosilaca prava, ne podlee plaanju poreza na prihod graana po
bilo kom osnovu, kao ni plaanju poreza na prenos apsolutnih prava.
Ostvarivanje prava putem novane naknade. Ako je procenjena trina vrednost osnovnog kapitala preduzea manja od 300 miliona
evra, Vlada moe odluiti da se nosiocima prava i zaposlenima i bivim
zaposlenima umesto prenosa akcija bez naknade isplati novana naknadu
u visini procenjene trine vrednosti takvih akcija.
112
E. PRESTANAK PRIVREDNIH SUBJEKATA

S obzirom na specifinosti pojedinih oblika privrednih drutava, kao i
preduzetnika, kod svakog od njih ve je bilo rei o prestanku tih privrednih
subjekata.
Uopte uzev, privredni subjekti i druga pravna lica mogu da prestanu
da postoje, kao pravni subjekti, likvidacijom, steajem i statusnim promenama. O statusnim promenama privrednih drutava bilo je rei kod povezivanja i organizovanja privrednih drutava. Likvidaciji i steaju posveen
je poseban deo ove knjige u nastavku teksta.
Likvidacija je redovni nain prestanka pravnih lica uz potpuno namirenje poverilaca pravnog lica. Razlozi za likvidaciju mogu biti: odluka vlasnika
pravnog lica, ponitaj registracije, neispunjenje pravnih uslova za postojanje pravnog
lica (npr. kad broj ortaka u ortakom drutvu spadne ispod dva), istek roka na koji je
pravno lice osnovano, prestanak prirodnih uslova za obavljanje delatnosti i dr.
Steaj se sprovodi nad pravnim licima nesposobnim za plaanje, i to

u vidu bankrotstva ili reorganizacije steajnog dunika. Od steaja su izuzeti
dravni, pokrajinski i lokalni organi i pravna lica koja oni osnivaju, fondovi i organizacije obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, Narodna
banka Srbije, Centralni registar, kao i javne agencije. Posebnim zakonom ureeni su
likvidacija i steaj banaka i osiguravajuih organizacija.
U sluaju statusnih promena kod privrednih drutava, drutvo pripojeno drugom drutvu prestaje da postoji. Kad spajanjem dva drutva nastane tree novo drutvo, drutva koja se spajaju prestaju. I kod podele
jednog drutva na dva, nastaju novi subjekti a prvobitno drutvo se gasi.
U svim tim sluajevima prenos imovine i obaveza vri se bez sprovoenja
postupka likvidacije. Jedino kod izdvajanja jednog drutva iz drugog, oba,
po pravilu, zadravaju pravni subjektivitet.
I. LIKVTDACIJAI STEAJ PRTVREDNIH DRUTAVA
Privredni subjekti mogu da prestanu u postupku likvidacije ili steaja.
Kao nain za izbegavanje prestanka mogua je reorganizacija privrednog
drutva ili prodaja steajnog dunika kao pravnog lica, kada privredno
drutvo takoe zadrava svoj pravni subjektivitet.
l. LIKVIDACIJA
Pojam likvidacije. Likvidacija privrednog drutva vri se kad drutvo im a dovoljno finansijskih sredstava za pokrie obaveza, ali postoje drugi razlozi predvieni zakonom zbog kojih drutvo treba da prestane da postoji, nezavisno od finansijske likvidnosti (ne obavlja delatnost dui period,
izreena mera zabrane obavljanja delatnosti, u sluaju nitavosti osnivanja
i dr.). Stoga likvidacija privrednog drutva moe biti dobrovoljna i prinudna. Opti izvor naeg prava o likvidaciji privrednih drutavaje Zakon o pri-
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRA VO
H3
vrednim drutvima (l.524-548), a postoje i specijalni sluajevi prinudne

likvidacije predvieni Zakonom o privatizaciji.
U postupku likvidacije privrednog drutva, delatnosti i poslove drutva vode lica koja su imala takva ovlaenja i pre likvidacije, ako drutvo ne
izabere drugo lice ili lica. Ta lica nazivaju se likvidacioni upravnici. Izbor,
odreivanje ili razreenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje
u skladu sa zakonom. Likvidacioni upravnik zavrava tekue poslove drutva, naplauje potraivanja, izmiruje obaveze drutva i unovava imovinu
drutva. Likvidacioni upravnik zastupa privredno drutvo u postupku likvidacije.
Privredno drutvo u likvidaciji obavetava svoje poverioce o likvidaciji. Poverioci mogu prijaviti svoja potraivanja, a likvidacioni upravnik
moe osporiti ta potraivanja.
U postupku likvidacije privredno drutvo moe preduzimati samo poslove vezane za sprovoenje likvidacionog postupka. Takvi su poslovi naroito prodaja imovine drutva, isplata poverilaca, naplate potraivanja
drutva. Ne isplauje se dividenda, niti se imovina drutva raspodeljuje ortacima, lanovima drutva odnosno akcionarima.
Fakultativna likvidacija. Likvidacija drutva se m oe sprovesti
kada drutvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Likvidacija drutva pokree se: 1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno;
2) odlukom skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou; 3)
odlukom skuptine akcionara. Likvidacija drutva poinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije na
internet stranici registra privrednih subjekata.
U odluci o likvidaciji drutvo imenuje likvidacionog upravnilca to se
registruje u Registru privrednih drutava. Drutvo m oe im ati vie likvidacionih upravnika. Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima drutva prestaju prava zastupanja drutva. Likvidacioni upravnik zastupa drutvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja drutva. Likvidacioni
upravnik moe preduzim ati sledee aktivnosti: 1) vriti radnje na okonanju poslova
zapoetih pre poetka likvidacije; 2) preduzimati radnje potrebne za sprovoenje likvidacije, kao to su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraivanja; 3) vriti
druge poslove neophodne radi sprovoenja likvidacije drutva. A ko drutvo ne im enuje
likvidacionog upravnika svi zakonski zastupnici drutva postaju likviacioni upravnici.
Likvidacioni upravnik je duan, najkasnije u roku od 15 dana od dana

poetka likvidacije drutva, da poznatim poveriocima uputi i pisano obavetenje o pokretanju likvidacije drutva, naznaujui: 1) podatak o danu
objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije; 2) adresu
sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote na koju poverilac dostavlja prijavu potraivanja; 3) upozorenje da e potraivanje poverioca biti
prekludirano ako ga poverilac ne prijavi najkasnije u roku od 30 dana od
dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.
114
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Drutvo je duno da sve prispele prijave potraivanja, evidentira u listu prijavljenih potraivanja i da saini listu priznatih i osporenih potraivanja, sa pravom da ih u roku od 30 dana ospori, osim ako su utvrena
izvrnom ispravom.
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana poetka likvidacije sastavlja likvidacioni izvetaj i bilans. Ako se iz poetnog likvidacionog
bilansa utvrdi da imovina drutva nije dovoljna za namirenje svih potraivanja poverilaca (prezaduenost), likvidacioni upravnik je duan da nadlenom sudu podnese predlog za pokretanje steaja u roku od 15 dana od
dana sastavljanja poetnog likvidacionog bilansa, odnosno poetnog likvidacionog izvetaja.
Pokretanje likvidacije ne spreava odreivanje i sprovoenje izvrenja
protiv drutva u likvidaciji niti voenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist drutva u likvidaciji.
Pokretanje likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje
steaja podnet u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj, a poverioci
drutva u likvidaciji m ogu podneti predlog za pokretanje steaja i tokom
trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se ureuje steaj.
Im ovina drutva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza drutva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se lanovima drutva u
skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka drutva. Likvidirano
drutvo se brie iz registra.
Likvidacija se moe obustaviti odlukom drutva samo u sluaju da je
drutvo nam irilo u potpunosti sve poverioce, nezavisno od toga da li su tim
poveriocim a potraivanja osporena ili priznata, pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpoelo
sa isplatam a lanovim a drutva.
Prinudna likvidacija, za razliku od fakultativne likvidacije, pokree se i vodi nezavisno od volje privrednog drutva. Naime, registrator koji
vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti prevodi drutvo u
status ,,u prinudnoj likvidaciji i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj
likvidaciji drutva. Nad drutvom u prinudnoj likvidaciji moe se otvoriti
steaj u sluaju postojanja steajnog razloga u skladu sa zakonom kojim se
ureuje steaj.
Prinudna likvidacija pokree se u vie situacija, kao naprimer: 1) ako je
drutvu pravn osnan im aktom izreena m era zabrane obavljanja delatnosti, odnosno
od uzeta d ozvola, licenca ili odobrenje za obavljanje odreene delatnosti, a drutvo ne
registruje prom en u pretene delatnosti ili ne otpone likvidaciju u roku od 30 dana od
dana pravn osn an osti tog akta; 2) ako u roku od 30 dana od dana isteka vrem ena na
koje j e d ru tvo osnovano drutvo ne registruje produenje vrem ena trajanja drutva
ili u istom roku ne otpone likvidaciju; 3) ako ortako drutvo ostane sa jednim ortalcom, od n osn o kom anditno drutvo ostane bez kom plem entara ili bez kom anditora, a
drutvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajui lan ili u istom rolcu drutvo ne
prom en i pravn u form u u pravnu form u ije uslove ispunjava u skladu sa ovim zako-
115
nom ili u istom roku ne otpone likvidaciju; 4) ako se osnovni kapital drutva smanji
ispod m inim alnog iznosa propisanog zakonom, a drutvo u roku od est m eseci ne
povea osnovni kapital najm anje do m inim alnog iznosa propisanog ovim zakonom , ili
u istom roku drutvo ne prom eni pravnu formu u pravnu formu ije uslove ispunjava
u skladu sa ovim zakonom , ili u istom roku drutvo ne donese odluku o likvidaciji i
takvu prom enu u istom roku registruje u skladu sa zakonom o registraciji; 5) ako je
pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije osnivanja drutva; 6) ako
drutvo ne dostavi nadlenom registru godinje finansijske izvetaje do kraja poslovne
godine za prethodnu poslovnu godinu; 7) ako je pravnosnanom presudom naloen
prestanak drutva, a drutvo u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti presude ne
otpone likvidaciju; 8) ako drutvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje
novog u roku od tri m eseca od dana brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata; 9) ako drutvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a
ne registruje novog u roku od tri m eseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz
registra privrednih subjekata;
U sluaju prinudne likvidacije privredno drutvo se brie iz registra

privrednih subjekata.
Imovina brisanog drutva postaje imovina lanova drutva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu drutva, a u sluaju ortakog drutva
koje nema kapital raspodeljuje se na jednake elove izmeu ortaka. Nakon
brisanja drutva lanovi, koji su preuzeli imovinu, odgovaraju za obaveze
drutva. Potraivanja poverilaca drutva prema lanovima drutva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz registra.
Posebni sluajevi vansudske prinudne likvidacije predvieni su u lanu 14. Zakona
0 privatizaciji ako se javni poziv za privatizaciju neprivatizovanog drutvenog kapitala
ne objavi do 31. decembra 2008. godine, u kom sluaju Agencija za privatizaciju ex lege
donosi reenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Pored toga, ta
Agencija pokree i sprovodi likvidaciju i ako: 1) drutveni kapital, odnosno imovina,
subjekta privatizacije nije prodata ni posle treeg sprovedenog javnog tendera, odnosno
javne aukcije; 2) subjekt privatizacije nije podneo godinji finansijski izvetaj agenciji
nadlenoj za voenje Registra privrednih subjekata dve godine uzastopno.
2.
STEAJ
Pojam steaja
Steaj je sudski nain prestanka ili reorganizacije privrednih drutava
1 preduzetnika koji su postali trajnije nesposobni za izvravanje obaveza,
ili u drugim sluajevima koji su odreeni zakonom. U sluaju prestanka
privrednog subjekta u postupku steaja, imovina takvog subjekta koristi se
za srazmerno namirenje steajnih poverilaca. Zato se moe rei da je steaj nain za prestanak poslovanja insolventnog privrednog subjekta. Cilj
steajnog postupka je stavljanje svih neprivilegovanih poverilaca steajnog
dunika u isti poloaj. To je nain za kolektivno prinudno namirenje poverilaca. Kad ne bi postojao institut steaja, insolventni dunik bi mogao da
bira kojim e od svojih poverilaca izvriti obaveze, ili bi svoja potraivanja
naplatili samo oni poverioci koji su bili najbri u pribavljanju izvrne ispra-
li6
PRIRUNIK z a
p o l a g a n je p r a v o s u d n o g is p it a
ve protiv dunika. Izvor naeg prava u pogledu steaja je Zakon o steaju

iz 2009. godine.
Zakon o steaju koncipiran je sa ciljem da se omogui reavanje problema u poslovanju preduzea i naplata poverilaca. U praksi se steajni postupak pokree veoma kasno, a
kada zaista bude otvoren, najee vie nema ,,zdravog poslovanja, ni imovine koju treba
zatititi, to neminovno dovodi i do niskog stepena namirenja poverilaca. Stoga je Zakon
predvideo niz podsticaja za blagovremeno pokretanje steaja, namenjenih kako poveriocima, tako i dunicima. Ipak, ostaje napomena da i najbolji Zakon o steaju nee biti
dovoljno atraktivan sve dok je izvrni postupalc neefikasan. U ovom sluaju dunik nema
interes da se steajnim postupkom ,,brani od pojedinanih izvrenja na njegovoj imovini.
Zato je 2011. godine, s tim ciljem donet i novi Zakon o izvrenju i obezbeenju.
Po Zakonu o steaju, steaj nad pravnim licim a sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom. Bankrotstvo podrazum eva namirenje
poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, odnosno steajnog dunika kao pravnog lica. Reorganizacija podrazum eva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem
duniko-poverilakih odnosa, statusnim promenama dunika ili na drugi
nain predvien planom reorganizacije, bez prodaje celokupne imovine
dunika. Cilj reorganizacije jeste ouvanje poslovanja steajnog dunika,
onda kada za to postoje realni ekonomski uslovi.
Subjekti prema kojim a se sprovodi steaj. Prema tom zakonu,
steaj je mogu kad je u pitanju privredno drutvo ili drugo pravno lice, ali
nije mogu i prema preduzetniku, kao fizikom licu koje obavlja privrednu
delatnost.
Subjekti prema kojima se steaj ne sprovodi. Steaj se ne sprovodi prema Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicam a lokalne samouprave, kao i prema pravnim licima koja oni osnivaju, prema fondovima i organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog
osiguranja, a novinu u odnosu na dosadanji Zakon o steajnom postupku
predstavlja nemogunost sprovoenja steajnog postupka prama Centralnom registru, kao i prema drugim ustanovama i institucijama i organizacijam a koje su osnovane posebnim zakonom i imaju svojstvo pravnog lica a
nisu privredna drutva.
Obustavljanje steajnog p ostu p k a.P ro p isan i su posebni sluajevi
kada se steajni postupak obustavlja ili zakljuuje. Steajni postupak se
obustavlja bez odlaganja po utvrivanju da steajni dunik ima samo jednog poverioca, dok se steajni postupak zakljuuje bez odlaganja u sluaju
da je imovina steajnog dunika manja od visine trokova steajnog postupka ili da je imovina steajnog dunika neznatne vrednosti.
Cilj i nacla steaja
Cilj steaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee mogue vrednosti steajnog dunika, odnosno
njegove imovine.
ll 7
Zakon o steaju poznaje osam naela steajnog postupka i to: l) naelo

zatite steajnih poverilaca po kome steajni postupak om oguava kolektivno i srazmemo namirenje steajnih poverilaca; 2) naelo jednakog tretm ana
i ravnopravnosti po kome se u steajnom postupku svim poveriocim a obezbeuje jednak tretman i ravnopravan poloaj poverilaca istog isplatnog reda
odnosno iste klase u postupku reorganizacije; 3) naelo ekonom inosti po
kome se steajni postupak sprovodi tako da omogui ostvarivanje najvee
mogue vrednosti imovine steajnog dunika i stepena nam irenja poverilaca
u to kraem vremenu sa to manje trokove; 4) naelo sudskog sprovoenja postupka po kome otvoreni steajni postupak sprovodi nadleni sud po
slubenoj dunosti; 5) naelo imperativnosti i prekluzivnosti po kom e je ovaj
zakon lex specialis u odnosu na ostale propise, uz shodnu primenu odredaba parninog postupka, dok su rokovi prekluzivni, to predstavlja novinu u
ovom zakonu; 6) naelo hitnosti po kome u steaju nema zastoja i prekida;
7) naelo dvostepenosti, i 8) naelo javnosti i informisanosti.
Steajni razlozi
Steajni razlozi u smislu Zakona o steaju (za otvaranje steaja dovoljno je postojanje makar jednog steajnog razloga) jesu:
1) trajnija nesposobnostplaanja, koja postoji ako dunik ne m oe da
odgovori svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze, ili ako je potpuno obustavio plaanje u periodu od 30 dana
neprekidno;
2) pretea nesposobnost plaanja, koja postoji ukoliko steajni dunik uini verovatnim da svoje ve postojee novane obaveze nee moi da
ispuni po dospeu;
3) prezaduenost, 1j. insolventnost predstavlja novi steajni razlog
koji se javlja u sluaju kada je imovina dunika manja od njegovih obaveza
4) nepostupanjepo usvojenom planu reorganizacije, im e dunik bitno ugroava sprovoenje plana reorganizacije, kao i kad je plan izdejstvovan na prevaren ili nezakonit nain.
Dakle, potrebno je praviti razliku izmeu insolventnosti, nelikvidnosti
i prezaduenosti privrednog subjekta. Za razliku od insolventnosti pod
kojom se podrazumeva trajnija nesposobnost plaanja, nelikvidnost je
stanje privremene nemogunosti privrednog subjekta da izvrava svoje novane obaveze prema poveriocima. Ako i kad on naplati svoja potraivanja,
bie u stanju da plaa svoje obaveze. U takvim sluajevima nije celishodno
da dunik bude uklonjen iz privrednog ivota. Prezaduenost privrednog
subjekta postoji ako je njegova pasiva vea od njegove aktive. U takvim sluajevima, ako dunik uredno izvrava svoje obaveze, on ne remeti privredni
ivot i njegovo poslovanje ne treba da bude okonano u steajnom postupku.
Postojanje trajnije nesposobnosti plaanja se pretpostavlja u sluaju
kada je predlog za pokretanje steajnog postupka podneo poverilac, koji
118
u sudskom ili poreskom izvrnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novano potraivanje bilo kojim sredstvom
izvrenja.
O rgani steajnog postupka i njihova nadlenost
Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite steajnog
dunika.
Organi steajnog postupka su 1) steajni sudija, 2) steajni upravnik,
3) skuptina poverilaca i 4) odbor poverilaca. Ukidanje steajnog vea
predstavlja novinu u Zakonu o steaju, a sva ranija ovlaenja vea preneta su na steajnog sudiju, odbor poverilaca i skuptinu poverilaca. Primena
prethodnog zakona po kom e je steajno vee sastavljeno od trojice suija odluivalo u
drugoj instanci i donosilo kljune odluke pokazalo se kao neefikasno. U dosadanjoj
praksi postojale su brojne tekoe u formiranju steajnog vea budui da u velikom broju trgovinskih sudova nema dovoljno sudija za formiranje specijalizovanih vea ve iste
sudije vode sve vrste postupaka ukljuujui i steaj. To je dalje dovodilo do situacija u
kojim a isti sudija sudi parnice proistekle iz steaja i vodi steajni postupak, kao predsednik vea, lan vea ili steajni sudija. U praksi se takoe pokazalo da je steajno vee gotovo uvek potvrivalo odluku steajnog sudije, ime se nepotrebno odugovlaio steajni
postupak. Osim toga, obezbeivanje dvostepenosti podrazumeva dvostepenost suda
koji odluuje, a ne dvostepenost odluivanja u okviru istog suda, pa je ukidanjem steajnog vea om ogueno sutinsko potovanje naela dvostepenosti. Ukidanje Steajnog
vea dovelo je i do promene sistema pravnih lekova, pa je predvieno da

na zakljuak steajnog sudije nema pravnog leka, dok o albi uvek odluuje
sud vieg stepena u roku od 30 dana.
1. N adlenost steajnog sudije. Nadlenosti steajnog vea prele
su na steajnog sudiju koji donosi kljune odluke u steajnom postupku i
to: odluuje o pokretanju steajnog postupka; utvruje postojanje steajnog razloga i odluuje o otvaranju steajnog postupka; imenuje i razreava steajnog upravnika; odobrava trokove steajnog postupka i obaveze
steajne m ase pre njihove isplate; odreuje iznos preliminarne i konane
naknade trolcova i nagrade steajnog upravnika; odluuje o primedbam a na radnje steajnog upravnika; razmatra predlog plana reorganizacije
i odbacuje ga, odnosno zakazuje roite za razmatranje plana; potvruje
usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije
usvojen; donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase; odluuje o nastavku
steajnog postupka; donosi druge odluke i preduzima druge radnje odreene ovim zakonom.
U kidanje steajnog vea takoe je imalo za posledicu brisanje odredbi
o steaju m ale vrednosti imajui u vidu da je on izgubio svoj znaaj ukidanjem steajnog v e a - prema dosadanjem zakonu steajni postupak male
vrednosti vodio je i odluke donosio steajni sudija.
2. Pravni poloaj steajnog upravnika. Pravni poloaj steajnog
upravnika koji vodi poslove i zastupa steajnog dunika, njegovo imenova-
nje razreenje, delokrug poslova i odgovornost steajnog upravnika precizirani su lanovima 19-34. Zakona o steaju. Steajnog upravnika imenuje
steajni sudija reenjem o otvaranju steajnog postupka, i to metodom sluajnog odabira sa liste aktivnih steajnih upravnika za podruje nadlenog
suda, sa moguim odstupanjem u sluaju ako delatnost steajnog dunika,
sloenost sluaja i potreba za specifinim iskustvom steajnog upravnika
to zahtevaju.
Steajni upravnik ima status slubenog lica. Razlog za takvu odredbu
jeste specifinost posla steajnog upravnika koja dovodi do estih ometanja
u njegovom radu kako od strane dunika tako i od strane poverilaca, koja
su u velikom broju sluaja za posledicu imala fizike napade, kao i brojne
druge neprijatnosti sa kojima se steajni upravnik susretao prilikom obavIjanja svojih poslova. Stoga je neophodno pruiti steajnom upravniku odgovarajuu pravnu zatitu u vrenju njegovih dunosti i tretirati napad na
steajnog upravnika kao krivino delo napada na slubeno lice, u smislu
Krivinog zakonika RS.
Agencija za privatizaciju obavlja poslove steajnog upravnika u steaju
drutvenih i dravnih preduzea.
Ko ne moe biti steajni upravnik: lice koje je u pritvoru, protiv koga
se vodi krivini postupak po slubenoj dunosti, koje je pravnosnano osueno, koje je nedostojno, koje je krvni ili tazbinski srodnik ili brani drug
steajnog sudije ili direktora ili lana organa upravljanja dunika, koje je
solidam i dunik sa steajnim dunikom, koje je bilo ili jeste direktor steajnog dunika, koje je poverilac steajnog dunika itd.(lan 21).
Steajni upravnik mora imati licencu. Zakonom je propisano da se u
imenik steajnih upravnika upisuju lica koja su stekla licencu za obavljanje
poslova steajnih upravnika kao aktivni steajni upravnici ili kao neaktivni
steajni upravnici. Licencu za obavljanje poslova steajnog upravnika izdaje ovlaena organizacija - Agencija za licenciranje steajnih upravnika,
reenjem o izdavanju licence. Licenca se izdajelicu koje:i) je dravljanin Republike
Srbije;2) ima poslovnu sposobnost;3) ima steeno visoko obrazovanje;4) ima tri godine
radnog iskustva sa visokom strunom spremom ili tri godine radnog iskustva na sprovoenju steajnih postupaka;s) ima poloen struni ispit za dobijanje licence;6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika. Izdata licenca vai tri godine
i moe se obnoviti. Za steajnog upravnika u steajnom postupku nad pravnim licem u
veinskoj dravnoj svojini, odnosno drutvenoj svojini, sud imenuje organizaciju koja je
posebnim zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika.
U imenik aktivnih steajnih upravnika ne moe biti upisano lice koje je

u radnom odnosu, izuzev ukoliko je zaposleno kod preduzetnika ili ortakog,
odnosno komanditnog drutva, ili ako je radni odnos zasnovao kod preduzetnika ili u drutvu koje se bavi sprovoenjem steanjih postupaka.
Struni nadzor nad radom steajnog upravnika vri Agencija za licenciranje steajnih upravnika, po slubenoj dunosti ili po pritubi zainteresovanog lica uz primenu propisa koji reguliu upravni postupak. Agencija
u postupku nadzora izrie sledee disciplinske mere: opomene, javne opomene, novane kazne kao i meru oduzimanja licence.
Delokrug steajnog upravnika: l) da preduzme sve neophodne mere
za zatitu imovine steajnog dunika, ukljuujui i spreavanje prenosa
imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno; 2) da u
roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka steajnog postupka sa predraunom trokova i vrem enskim planom; 3) da zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od deset dana od dana imenovanja i okona njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;
4) da sastavi poetni steajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na
dan otvaranja i na dan okonanja steajnog postupka i dr. Zakonom o steaju steajni upravnik se jo obavezuje da bez odlaganja pisanim putem obavesti 0
otvaranju steajnog postupka sve poverioce koji su mu u tom trenutku poznati; da
podnosi steajnom sudiji i odboru poverilaca redovan trom eseni izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase, stara se o zavretku zapoetih a nezavrenih
poslova steajnog dunika, u cilju ostvarivanja najvee m ogue vrednosti steajnog
dunika, odnosno njegove imovine; da izvri isplatu poveriocim a na osnovu reenja 0
glavnoj deobi, u delu u kojem je reenje postalo pravosnano u skladu sa odredbama
ovog zakona; da zastupa steajnog dunika, odnosno steajnu masu u pokretanju i
voenju sudskih, upravnih i drugih postupaka i da podnese predlog, zahtev ili drugi
odgovarajui akt nadlenom organu strane drave, kao zastupnik steajnog dunika,
kojim izmeu ostalog, zahteva plenidbu, oduzim anje, zatitu ili povraaj im ovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu, ili je pod kontrolom tog organa ili treeg
lica koje se nalazi pod njegovom jurisdikcijom , kao i da sarauje sa organim a strane
drave ili stranim predstavnicim a u sldadu sa odrebam a ovog zakona kojim a se regulie steaj sa elementom inostranosti.
Radnje od izuzetnog znaaja (uzimanje kredita ili zajma, nabavka skuplje opreme i sl.) steajni upravnik moe preduzeti samo uz obavetavanje
steajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca.
Zakon uvodi obavezu osiguranja steajnih upravnika (lan 30) po
kom e je aktivni steajni upravnik duan da u svoje ime i za svoj raun
zakljui sa osiguravajuim drutvom ugovor o obaveznom osiguranju od
profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje
30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pri emu prem ija dopunskog
osiguranja predstavlja troak steajne mase.
Steajni upravnik odgovara za tetu. U sluaju kada je u obavljanju
poslova prouzrokovao tetu uesnicima u postupku namerno ili krajnjom
nepanjom, steajni upravnik linom imovinom odgovara za takvu tetu.
Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od godinu dana od saznanja oteenog za tetu, a u svakom sluaju po isteku roka od tri godine od pravnosnanog okonanja steajnog postupka.
Razreenje steajnog upravnika: ako ne ispunjava svoje obaveze, ako
ne potuje zakonom odreene rokove, ako postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce, ako nije unovio imovinu u predvienom roku
i dr. Steajni sudija moe razreiti steajnog upravnika uz istovremeno
j
i
121
imenovanje novog i kada ne postoje zakonom previeni uslovi za to,

ako se za takav predlog izjasnilo najmanje tri etvrtine lanova odbora
poberilaca.
3. Skuptina poverilaca. Skuptinu poverilaca ine svi steajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana odravanja skuptine
podneli prijavu potraivanja. Skuptina poverilaca:i) donosi odluku o
bankrotstvu steajnog dunika; 2) bira i opoziva predsednika skuptine
poverilaca i odbor poverilaca; 3) razmatra izvetaje steajn og upravnilca
0 toku steajnog postupka i o stanju steajne mase; 4) razm atra izvetaje odbora poverilaca. Zakon predvia da ukoliko predsedn ik skuptine
u roku od pet dana od dana dobijanja predloga steajnih poverilaca ne
zakae skuptinu, skuptinu mogu da zakau steajni poverioci ija su
ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih
steajnih poverilaca.
4. Odbor poverilaca. Skuptina poverilaca na prvoj sednici ili na
prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca. lanovi odbora poverilaca mogu biti steajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja.
lanovima odbora poverilaca ija su potraivanja osporena u celosti ili u
delu koji predstavlja najmanje 2/3 prijavljenog potraivanja, prestaje lanstvo u odboru poverilaca ako je steajni upravnik osporio njihovo potraivanje a oni nisu pokrenuli parnicu u zakonom predvienom roku i o tom e
obavestili steajnog upravnika. Takoe je predvieno autom atsko form iranje odbora poverilaca u odsustvu odluke skuptine poverilaca o formiranju odbora. Naime, predvieno je da, ukoliko se na prvom poverilakom
roitu ne formiraju poverilaki organi, dunost odbora poverilaca vri pet
poverilaca ija su neobezbeena potraivanja najvea u odnosu na ukupna
prijavljena potraivanja prema steajnom duniku, na dan odravanja prvog poverilakog roita.
Imajui u vidu naelo hitnosti i ekonominosti postuplca zakon je takoe regulisao situaciju u sluaju kada je odbor poverilaca neaktivan predviajui da se smatra da je odbor poverilaca saglasan sa predlogom steajnog upravnika ako na obavetenje o nameravanoj radnji nije reagovao u
roku predvienom za izvrenje te radnje.
Nadlenosti odbora poverilaca su sledee: davanje m iljenja steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodaja ne vri
javnim nadmetanjefn i davanje saglasnosti u vezi sa svim pitanjim a koja
su od izuzetne vanosti za imovinu, kao to je podizanje kredita, davanje
sredstava na zajam i slino; davanje miljenja o nastavljanju zapoetih
poslova steajnog dunika; razmatranje izvetaja steajnog upravnika o
toku steajnog postupka i o stanju steajne mase; davanje saglasnosti na
zavrni raun steajnog dunika; pregledanje i pribavljanje dokum entacije; izvetavanje skuptine poverilaca i vrenje drugih poslova predvienih zakonom.
122
Osnovne steajno-procesne odredbe

Specifina pravila postupka. Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa. Imajui u vidu da je steajni postupak hitan u
steajnom postupku se ne moe traiti vraanje u preanje stanje, ne moe
se izjaviti revizija niti se moe podneti predlog za ponavljanje postupka, a
odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave. Radi spreavanja odugovlaenja postupka zabranjena je zloupotreba prava na izuzee sudija ili prava na
delegaciju postupka. Zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee
i iskljuenje, u cilju odugovlaenja postupka smatra se podnoenje jednog ili
vie zahteva za izuzee, odnosno iskljuenje: u roku od tri dana pre zakazanog roita, ili na samom roitu; kojim su obuhvaene sve sudije koje bi u
sudu u kom e se postupak vodi mogle postupati, kao i kojim se istovremeno
trai izuzee i iskljuenje postupajueg sudije i predsednika suda.
Akti u steajnom postupku su reenja i zakljuci. Reenjem se odluuje u steajnom postupku a zakljukom se izdaje nalog slubenom licu,
organu koji sprovodi postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji.
Ukidanje steajnog vea dovelo je i do promene sistema pravnih lekova.
Predvieno je da na zakljuak steajnog sudije nema pravnog leka, dok o
albi na reenje uvek odluuje sud vieg stepena u roku od 30 dana. Steajni sudija, m eutim , moe po prijemu albe, reenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu ili ako oceni da je osnovana, albu
usvojiti i svoje reenje izmeniti.
Stranke u steajnom postupku
Stranke u postupku steaja su steajni dunik i steajni poverioci, a
u postupku m ogu uestvovati i trea lica koja su solidarni dunici, jemci,
garanti i sl.
Steajni dunik je privredno drutvo ili drugo pravno lice. On stie
svojstvo stranke u postupku podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka. Steaj nije mogu nad preduzetnikom ili drugim fizikim
licem .
Steajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka
im a neobezbeeno potraivanje prema steajnom duniku. On stie svojstvo stranke u steajnom postupku podnoenjem prijave potraivanja, ali
i pre toga m oe uestvovati u postupku. Poverioci koji uestvuju u steajnom postupku jesu steajni poverioci, razluni poverioci i izluni poverioci. Izlun i poverioci imaju pravo na namirenje kroz sve postupke, dok
steajni i razluni poverioci, danom pokretanja steajnog postupka imaju
pravo na nam irenje samo kroz steajni postupak, sa tim to je za razlune
poverioce om ogueno odstupanje od ovog pravila, u posebno propisanim
sluajevim a. Pod izlunim pravima smatraju se prava treih lica (po osnovu stvarnog ili linog prava) na izdvajanje stvari koje ne pripadaju steajnom duniku. R azluni poverioci imaju pravo na prioritetno namirenje
V. Todorovi & R. M. SHjepevi PRTVREDNO PRAVO
123
iz sredstava steenih prodajom imovine na kojoj su stekli razluna prava

ali je ostvarenje njihovih prava delimino ogranieno, odnosno odloeno u
sluaju mera obezbeenja odreenih tokom prethodnog steajnog postupka ili, ex lege, zabranom izvrenja i namirenja koja je posledica otvaranja
steajnog postupka.
Pokretanje steajnog postupka
Steajni postupak se pokree predlogom poverilaca, dunika ili likvidacionog upravnika (ovlaeni predlagai). Poverilac podnosi predlog za
pokretanje steajnog postupka samo u sluaju postojanja trajnije nesposobnosti plaanja ( nelikvidnosti) i dodatnih razloga u sluaju neispunjenja
plana. Steajni dunik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u
sluaju postojanja bilo kog zakonom predvienog steajnog razloga. Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluajevima propisanim zakonom koji regulie privredna drutva. Prethodni
steajni postupak traje najdue 30 dana.
Predlog za pokretanje postupka sadri: naziv suda kojem se predlog
podnosi; poslovno ime ili ime i adresu predlagaa ili adresu lica koje je u
ovom postupku ovlaeno za prijem pismena i za zastupanje predlagaa;
poslovno ime steajnog dunika, kao i podatke o kontakt adresi; spisak steajnih i ostalih poverilaca sa navoenjem visine iznosa i osnova potraivanja, injenice i prateu dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu
neizmirenog potraivanja, ako je predlaga poverilac;
Predlaga je duan da poloi predujam trokova. Imajui u vidu
visoke trokove predujma koji se, u praksi trgovinskih sudova veoma razlikuju, to za posledicu ima izbegavanje pokretanja steajnog postupka i u
sluajevima, kada su ispunjeni svi uslovi, Zakonom se definie i ograniava
visina predujma. Naime u trokove predujma ulaze samo trokovi neophodni za pokretanje steajnog postupka i to: trokovi oglasa i obavetavanja poverilaca, trolcovi angaovanja steajnog upravnika i trokovi neophodni za obezbeenje imovine. Predlaga je duan da u roku od 3 dana
od dana dobijanja naloga suda uplati predujam, a zakon propisuje da se
uplaeni predujam smatra trokom steajnog postupka i prioritetno vraa
poveriocu, ime se otklanjaju razliita dosadanja tumaenja prirode i tretmana uplaenog predujma i stimulie blagovremeno pokretanje steaja.
Prethodni steajni postupak
Steajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za
pokretanje steajnog postupka donosi reenje o pokretanju prethodnog
steajnog postupka, protiv kog nije dozvoljena alba. Prethodni steajni
postupak pokree se radi utvrivanja razloga za pokretanje steajnog postupka (lan 60) i moe trajati najdue 30 dana od podnoenja predloga.
Steajni sudija otvara steajni postupak bez voenja prethodnog steajnog postupka: 1) ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje
steajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima; 2) ako poverilac
podnese predlog za pokretanje steajnog postupka, a steajni dunik prizna postojanje steajnog razloga; 3) u sluaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaanja dunika.
Zakon propisuje m ere obezbeenja koje steajni sudija moe
izrei u toku prethodnog steajnog postupka, radi spreavanja promene
im ovinskog stanja steajnog dunika, odnosno unitavanja poslovne dokum entacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuiti imovinu
odnosno unititi dokum entaciju do otvaranja steajnog postupka. Steajn i sudija svojim reenjem : 1) m oe postaviti privremenog steajnog upravnika koji e
preduzeti sva ovlaenja organa steajnog dunika, 2) moe zabraniti isplate sa rauna
steajnog dunika bez saglasnosti privrem enog steajnog upravnika; 3) m oe zabraniti
raspolaganje im ovinom steajnog dunika ili odrediti da steajni dunik moe raspolagati svojom im ovinom samo u z prethodno pribavljenu saglasnost steajnog sudije ili
privrem enog steajnog upravnika; 4) moe zabraniti ili privrem eno odloiti sprovoenje
izvrenja prem a steajnom duniku, ukljuujui i zabranu ili privrem eno odlaganje koje
se odnosi n a ostvarivanje prava razlunih poverilaca. Te mere vae do okonanja prethodnog postupka i steajni sudija ih moe u bilo koje doba usloviti ili ukinuti.
Za privrem enog steajnog upravnika u prethodnom steajnom postupku m oe se im enovati lice koje ispunjava uslove da bude imenovano
kao steajni upravnik. Privremeni steajni upravnik ima ovlaenja odreena reenjem o njegovom imenovanju. Ovlaenja privremenog steajnog
upravnika prestaju donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka.
Reenje kojim se odreuju mere obezbeenja objavljuje se na oglasnoj
tabli suda i dostavlja se registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru koji je duan da bez odlaganja upie izreene mere. Sadrina upisanih izreenih mera objavljuje se i na internet strani tog registra.
Otvaranje steajnog postupka
Ako steajni sudija ne donese reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka (zato to predlog ve sadri sve potrebne dokaze i isprave,
ili ako dunik prizna postojanje steajnog razloga), zakazae roite radi
raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje steajnog postupka u roku
od 10 dana od dana prijem a predloga za pokretanje steajnog postupka.
Reenje o otvaranju steajnog postupka sadri: naziv i sedite suda
koji je doneo reenje o otvaranju steajnog postupka; matini broj, poslovno ime i sedite steajnog dunika; postojanje steajnog razloga; odluku
o im enovanju steajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu; poziv
poveriocim a da u roku koji ne moe biti krai od 30 dana ni dui od 120
dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju steajnog postupka prijave
svoja obezbeena i neobezbeena potraivanja; poziv dunicima steajnog
dunika da ispune svoje obaveze prema steajnoj masi; datum, vreme i me-
V. Todorovi 8c R. M. Slijepevi PRIV RED N O PRAVO
125
sto odravanja roita za ispitivanje potraivanja; datum, vreme i mesto

odravanja poverilakog roita dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda.
Otvaranje steajnog postupka upisuje se u odgovarajui registar na
osnovu reenja o otvaranju steajnog postupka.
Pravne posledice otvaranja steajnog postupka
Poetkom dana objavljivanja oglasa o otvaranju steajnog postupka
na oglasnoj tabli suda, nastupaju pravne posledice otvaranja steajnog postupka u odnosu na dunika, njegovo poslovanje, potraivanje poverilaca
i pravne poslove dunika. Danom otvaranja steajnog postupka prestaju
zastupnika i upravljaka prava direktora, zastupnika i punomonika, kao i
organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta prava prelaze
na steajnog upravnika. Prestaju sva punomoja koja je dao steajni dunik. Blokiraju se svi dunikovi banini rauni. Ne proizvode pravno dejstvo
pravni poslovi zakljueni posle otvaranja steajnog postupka. Ranije steena prava pree kupovine prestaju otvaranjem steajnog postupka. Ako
je steajni dunik stekao nasledstvo posle otvaranja steajnog postupka,
nasledniku izjavu daje steajni upravnik. Otvaranje steajnog postupka
je razlog za otkaz ugovora o radu koji je steajni dunik zaldjuio sa zaposlenima. Uz poslovno ime steajnog dunika dodaje se oznaka ,,u steaju".
Posledice otvaranja steajnog postupka na potraivanja.
Otvaranjem steajnog postupka steajni i razluni poverioci svoje potraivanje mogu ostvariti samo u steajnom postupku, dok izluni poverilac
svoje potraivanje moe ostvariti u svim postupcima. Zakon o steaju uvodi pravo na prebijanje. Zakon previa da ukoliko je pravo na prebijanje
steeno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, otvaranje steajnog postupka nema uticaja na postojanje prava na prebijanje.
Steajni poverilac je duan da do isteka roka za prijavu potraivanja (koji
je prekluzivan i koji ne moe biti krai od 30 dana ni dui od 120 dana)
sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraivanja, kao i izjavu o prebijanju, u suprotnom steajni poverilac gubi pravo na prebijanje. Kako bi
se spreile razne zloupotrebe, Zakon takoe propisuje sluajeve u kojim a
prebijanje nije doputeno i to: ako je steajni poverilac potraivanje stekao
u poslednjih est meseci pre dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a steajni poverilac je znao ili je morao znati da je dunik
nesposoban za plaanje ili prezaduen; ako su se uslovi za prebijanje stekli
pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se moe pobijati.
Pravne posledice steaja u odnosu na kamate. Za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih i
zateznih kamata prestaje danom otvaranja steajnog postupka, dok se na
obezbeena potraivanja, u steajnom postupku obraunava ugovorena i
zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja.
126
PRIRUNIK ZA FOLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Posledice otvaranja steajnog postupka na druge tekue postupke. U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev steajnog dunika,
kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrivanje novane
obaveze steajnog dunika. Sudski i upravni postupak u kojem je steajni
dunik tuilac, odnosno predlaga nastavlja se kada steajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak. Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utrivanje novane obaveze steajnog
dunika ne nastavlja se, a odgovarajui organ duan je da podnese prijavu
potraivanja.
Zakonom su takoe precizirani sluajevi u kojim a se parnini postupak nastavlja ukoliko je steajni dunik tueni. Naime predvieno je da
e se u tom sluaju postupak nastaviti ukoliko je: l) tuilac kao steajni ili
razluni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraivanja; 2)
na ispitnom roitu steajni upravnik osporio prijavu potraivanja; 3) tuilac kao steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije upuen
na nastavak prekinutog parninog postupka radi utvrivanja osporenog
potraivanja, i 4) ako je tuilac kao steajni ili razluni poverilac predloio
nastavak prekinutog postupka u predvienom roku.
Posledice otvaranja steajnog postupka na pravne poslove.
Zakonom je propisano pravo izbora steajnog upravnika u sluaju dvostrano teretnih ugovora (moe, umesto steajnog dunika, ispuniti ugovor i
traiti ispunjenje od druge strane). Ako steajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku steajnog postupka prestane da ga izvrava,
potraivanje po osnovu tog ugovora smatra se trokom steajne mase.
Zakonom su precizirane odredbe o finansijskom lizingu Propisano je
da, ako se steajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga
podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui predmet lizinga. Obaveze steajnog dunika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka smatraju se obavezom steajne mase.
Nalog koji je izdao steajni dunik gubi dejstvo danom otvaranja steajnog postupka, ako steajni upravnik ne odlui drugaije. Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem steajnog postupka, ali steajni upravnik moe otkazati ugovor o zakupu. Roba u prevozu, upuena steajnom
duniku bie vraena prodavcu na njegov zahtev, osim u sluaju kada ju
je dunik ve preuzeo. Posle otvaranja steajnog postupka poslovne knjige
steajnog dunika vodi steajni upravnik. Otvaranjem steajnog postupka
smatra se da je poela nova poslovna godina.
Steajna masa
Steajna masa obrazuje se danom otvaranja steajnog postupka, a pod
njom se podrazumeva celokupna imovina steajnog dunika u zemlji i ino-
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRA VO
127
stranstvu na dan otvaranja steajnog postupka, kao i im ovina koju steajni

dunik stekne tokom steajnog postupka. Sva novana i nenovana potraivanja dunika (pri emu se nenovana potraivanja obraunavaju kao
novana), pokretne i nepokretne stvari, osnovna sredstva i intelektualna
svojina ine steajnu masu. Izluna i razluna prava ne ulaze u steajnu
masu. Uvodi se registar steajnih masa. Steajna masa registruje se u registru steajnih masa koji vodi organ nadlean za voenje registra privrednih
subjekata i zastupa je steajni upravnik.
Obaveze steajne mase. Zakon je izvrio podelu na trokove steajnog postupka i obaveze steajne mase. Trokovi steajnog postupka obuhvataju: sudske trokove steajnog postupka; nagrade i naknade steajnom
upravniku i/ili privremenom steajnom upravniku i druge izdatke za koje
je zakonom predvieno da se namiruju kao trokovi steajnog postupka. U
obaveze steajne mase spadaju sledee obaveze: obaveze prouzrokovane
radnjama steajnog upravnika ili na drugi nain upravljanjem , unovenjem
i podelom steajne mase, a koje ne spadaju u trokove steajnog postupka;
obaveze iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje trai za
steajnu masu ili mora uslediti nakon otvaranja steajnog postupka; nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase; obaveze prem a zaposlenim a
steajnog dunika, nastale nakon otvaranja steajnog postupka.
Danom otvaranja steajnog postupka steajni upravnik preuzim a u
dravinu celokupnu imovinu koja ulazi u stejnu masu i njom e upravlja.
Steajni upravnik je duan da: izvri popis i peaenje im ovine, sastavi listu
svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga (koje posle otvaranja
steaja poinje on da vodi) i ostale dokumentacije, da sastavi listu dunika
steajnog dunika, kao i da sastavi u roku od 30 dana od dana preuzim anja
imovine i prava steajnog dunika sastavi poetni bilans.
Prijava i utvrivanje potraivanja
Poverioci podnose pismene prijave potraivanja steajnom sudu. Zakon
o steaju uvodi prekluzivni rok za prijavu. Nepostojanje prekluzivnog roka
dovodilo je do brojnih zloupotreba i estih odugovlaenja postupka. Polazei
od naela hitnosti i naela ekonominosti, kao kljunih naela steajnog postupka, zakon propisuje da steajni sudija odreuje rok za prijavu potraivanja, s tim to taj rok ne moe biti krai od 30 dana, niti dui od 120 dana. Sve
prijave podnete nakon tog roka odbaguju se kao neblagovremene.
Zakon predvia mogunost osporavanja potraivanja prijavljenih na
osnovu izvrne isprave, ako je: izvrna isprava ukinuta, ponitena, preinaena, ili stavljena van snage; potraivanje prestalo na osnovu injenice koja
je nastupila nakon izvrnosti; protekao rok u kome se po zakonu m oe traiti izvrenje; potraivanje nije prelo na steajnog poverioca odnosno ako
obaveza nije prela na steajnog dunika; ili ako je izvrna isprava steena
na osnovu priznanja ili izostanka ukoliko bi, da je takva isprava izvrena,
128
radnje steajnog dunika preduzete radi izvrenja obaveza iz takve isprave

mogle biti predm et pobijanja u skladu sa odredbama Zakona o steaju.
Ispitno roite
Konana lista o svim prijavama potraivanja sainjava se na ispitnom
roitu. N a ispitno roite se poziva steajni upravnik i poverioci, a moe se
pozvati i steajni dunik, kao i lica koja su obavljala poslove kod steajnog
dunika, a m ogu da prue podatke o postojanju i visini potraivanja, kao i
revizori koji su vrili pregled poslovanja steajnog dunika.
Ispitno roite e se odrati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji
su prijavili svoja potraivanja.
Potraivanje se smatra utvrenim ukoliko nije osporeno od strane
steajnog upravnika ili od strane poverilaca do zakljuenja ispitnog roita. M oe se utvrivati i sporni odnos razreiti i putem medijacije.U koliko
je potraivanje poverioca osporeno, poverilac se upuuje na parnicu radi
utvrivanja potraivanja koju je duan da pokrene u roku od 8 dana od
dana prijem a zakljuka o listi potraivanja, odnosno od dana isteka roka
za m edijaciju.
M edijacija u postupku steaja
Poverilac osporenog potraivanja, odnosno steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca, moe do zakljuenja ispitnog roita predloiti
reavanje spornog odnosa putem medijacije, u skladu sa Zakonom o posredovanju i m edijaciji.
Postupak m edijacije moe trajati najdue 30 dana od dana zakljuenja
ispitnog roita, u kom roku je steajni upravnik duan da obavesti steajnog sudiju o rezultatu sprovedenog postupka. Izuzetno, uz saglasnost svih
uesnika taj rok se moe produiti do 90 dana.
Poverilac koji je, po sprovedenom postupku medijacije, utvrdio svoje
potraivanje, ima pravo da trai da se uvrsti u listu utvrenih potraivanja
u skladu sa Zakonom o posredovanju i medijaciji.
Poverilac osporenog potraivanja koje po isteku roka za memdijaciju
nije utvreno u sprovedenom postupku medijacije stie status poverioca
osporenog potraivanja.
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
K oji se poslovi m ogu pobijati. Steajni upravnik i poverioci mogu
pobijati poslove i radnje steajnog dunika zakljuene odnosno preduzete
pre otvaranja steajnog postupka, i to: 1) pravne poslove i druge pravne
radnje kojim a se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili
oteuju poverioci, 2) pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojed in i poverioci stavljaju u pogodniji poloaj, 3) pravne poslove, pravne i
129
procesne radnje na osnovu kojih je doneta izvrna isprava ili koje su preduzete po osnovu izvrne isprave ili u postupku prinudnog izvrenja
Rokovi za pobijanje. Imajui u vidu posledice i razmere globalne
finansijske krize, Zakonom su propisani znatno dui rokovi za pobijanje
pravnih radnji steajnog dunika. Mogu se pobijati svi pravni poslovi i
pravne radnje: 1) koji su preduzeti u poslednjih 6 meseci pre podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka, u okviru tzv.uobiajenog namirenja, 2) koji su preduzeti u poslednjih 12 meseci u okviru tzv. neuobiajenog namirenja (kojim se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje
namirenje koje on uopte nije imao pravo da trai ili je imao pravo da trai
ali ne na nain i u vreme kada je preduzeto), 3) koji su preduzeti u poslednjih 6 meseci, a kojim a se vri neposredno oteenje poverilaca, 4) koji su
preduzeti u poslednjih 5 godina (ranije bilo 3 godine) a kojima je izvreno
nam em o oteenje poverilaca. Svi rokovi teku unazad od dana podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka. Ne mogu se pobijati uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi uinjeni iz zahvalnosti
niti izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su
uinjeni bili srazmerni finansijskim mogunostima steajnog dunika i uobiajeni za privrednu granu kojoj steajni dunik pripada.
Tuba za pobijanje (actio Pauliana). Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom, protivtubom ili podnoenjem
prigovora u parnici. Stranke su tuilac, protivnik prebijanja i dunik. Tuioci mogu biti poverilac i steajni upravnik, u ime i za raun steajnog
dunika odnosno steajne mase. Tuba se podnosi protiv lica sa kojim je
pravni posao zakljuen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta
(protivnik prebijanja) i protiv steajnog dunika. Tuba se moe podneti i
protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika
prebijanja.
Dejstva pobijanja. Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge
pravne radnje bude pravnosnano usvojen, pobijeni pravni posao odnosno
pravna radnja nemaju dejstva prema steajnoj masi, a protivnik pobijanja
je duan da u steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu
pobijenog posla ili druge radnje, nakon ega ima pravo da ostvaruje svoje
protivpotraivanje kao steajni poverilac, podnoenjem naknadne prijave
potraivanja.
Povezana lica. Radi spreavanja zlupotreba Zakonom je definisano
koja lica se smatraju povezanim lica steajnog dunika ije se radnje pobijaju, odnosno za koja lica se smatra da su znala ili morala znati da je steajni
dunik nesposoban za plaanje, odnosno da je podnet predlog za pokretanje
steajnog postupka. U smislu Zakona povezanim licima se smatra direktor,
lan organa upravljanja ili organ nadzora steajnog dunika; lan steajnog
dunika koji za njegove obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom;
lan ili akcionar sa znaajnim ueem u kapitalu steajnog dunika; pravno
130
p r ir u
Cn i k z a p o l a g a n j e p r a v o s u d n o g is p it a
lice koje steajni dunik kontrolie u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva; lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do
drugog stepena srodstva ili brani drug gore pomenutih fizikih lica.
Unovenje steajne mase
Reenje o bankrotstvu. Steajni suija donosi reenje o bankrotstvu: ako je oigledno da u roku za podnoenje plana reorganizacije steajni dunik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju, ako steajni dunik
ne izvrava naloge steajnog sudije, ako steajni dunik ne sarauje sa steajnim upravnikom ili odborom poverilaca itd. Protiv reenja o bankrotstvu albu mogu izjaviti steajni upravnik i odbor poverilaca.
Unovenje/prodaja imovine. Nakon donoenja reenja o bankrotstvu steajni upravnik zapoinje i sprovodi prodaju celokupne imovine
ili dela imovine steajnog dunika. Ova odluka moe biti doneta i pre isteka roka za podnoenje plana reorganizacije. Shodno tome, steajni sudija
donosi reenje o bankrotstvu i unovenju ako: je oigledno da u roku za
podnoenje plana reorganizacije steajni dunik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju; na prvom poverilakom roitu za to glasa odgovarajui broj steajnih poverilaca; steajni dunik ne sarauje sa steajnim
upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva
za pruanje podataka i obavetenja u skladu sa odredbama Zakona; steajni dunik ne izvrava naloge steajnog sudije; nijedan plan reorganizacije
nije podnet u propisanom roku; nijedan plan reorganizacije nije usvojen u
vrem e odravanja roita.
Zakon predvia pet naina prodaje, odnosno unovenja imovine
steajnog dunika i to: prodaju javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda, neposrednom pogodbom, uz saglasnost odbora poverilaca,
prodaju na odgovarajuoj berzi, odnosno tritu u sluaju da su predmet
imovine dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje
imaju berzansku, odnosno trinu cenu i prodaju kvarljive robe po hitnom
postupku, uz obavetavanje steajnog sudije. Razvrgue i prodaja pravne
zajednice (susvojina, ortakluk i slini oblici imovinskopravne zajednice
steajnog dunika sa treim licem), sprovodi se shodnom primenom pravila vanparninog i izvrnog postupka.
Deoba steajne mase i namirenje poverilaca
Deobnu masu ine novana sredstva steajnog dunika na dan otvaranja steajnog postupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetih poslova i novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava
steajnog dunika, kao i potraivanja steajnog dunika naplaena u toku
steajnog postupka. Pre glavne deobe steajne mase, steajni upravnik je
131
duan da sastavi nacrt reenja za glavnu deobu deobne m ase, koji dostavlja
steajnom sudiji, koji donosi reenje o glavnoj deobi.
Glavnoj deobi steajne mase odnosno namirenju steajnih poverilaca
pristupa se posle pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi. Zakon, meutim predvia i da se deoba, na predlog steajnog upravika, m oe izvriti pre
pravnosnanosti reenja, ako postoje raspoloiva sredstva koja se mogu
rezervisati za ostvarenje prava podnosioca albe. Zakonom su ogranieni
razlozi za albu na reenje o glavnoj deobi, zbog pogrene ocene osnovanosti primedbi na nacrt za glavnu deobu. Izuzetno, albu protiv reenja
o glavnoj deobi mogu izjaviti steajni upravnik i poverioci i u sluaju da
reenje o glavnoj deobi odstupa od objavljenog nacrta za glavnu deobu,
kao i zbog povrede ranije steenog prava ili pogrenog obrauna, u svakom
sluaju uz navoenje razloga za izjavljivanje albe i podnoenje dokaza o
njihovoj osnovanosti.
Zavrnoj deobi steajne mase pristupa se po unovenju celolcupne steajne mase odnosno pretenog dela steajne mase, ako glavnom deobom
nije obuhvaena celokupna deobna masa. U sluaju vika deobne mase,
nakon utvrivanja da se svi steajni poverioci mogu nam iriti u celosti, sa
pripadajuim kamatama, steajni upravnik je duan da viak deobne mase
raspodeli imaocima udela ili akcija u privrednom drutvu, u skladu sa pravilima postupka likvidacije, dok se viak deobne mase u delu koji je srazmeran ueu drutvenog kapitala u ukupnom kapitalu steajnog dunika
uplauje na raun budeta Republike Srbije i rasporeuje se u skladu sa
odredbama Zakona o privatizaciji.
Redosled naniirenja i isplatni redovi
Iz steajne mase prioritetno se namiruju trokovi steajnog postupka
a po njihovom punom namirenju, namiruju se obaveze steajne mase, nakon ega se pristupa namirenju poverilaca po isplatnim redovima.
Ustanovljen je sledei redosled isplatnih redova: (l) u prvi isplatni
red spadaju neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih, sa
kamatom od dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka u iznosu m inim alnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog
postupka i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka, iju
osnovicu za obraun ini najnia mesena osnovica doprinosa saglasno
propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja steajnog postupka; (2) u drugi isplatni red spadaju potraivanja po
osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri m eseca pre otvaranja
steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
zaposlenih; (3) u trei isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih
poverilaca.
Zakljuenje steajnog postupka

Nakon unovenja celokupne imovine steajnog dunika, osim parnica koje su u toku, steajni sudija na predlog steajnog upravnika moe
doneti reenje o zakljuenju steajnog postupkakoje se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije i dostavlja nadlenom organu koji vodi
registar privrednih subjekata, koji na osnovu takvog reenja sprovodi brisanje steajnog dunika iz registra privrednih subjekata odnosno drugog
nadlenog registra.
U sluaju okonanja preostalih parnica u korist poverioca ije je potraivanje bilo osporeno, steajni upravnik, po pravnosnanosti sudske odluke, vri isplatu poveriocu osporenog potraivanja u skladu sa reenjem o
glavnoj deobi. U sluaju da se parnica okona u korist steajnog dunika,
steajni upravnik e postupati u skladu sa odredbama o sprovoenju naknadne deobe.
Steajna m asa upisuje se u registar steajnih masa kod Agencije za privredne
registre i zastupa je steajni upravnik. Davanjem pravnog subjektiviteta steajnoj masi
i propisivanjem m ogunosti da se steajni postupci zakljuuju u predm etim a u kojima
su sve radnje okonane i u kojim a se samo eka ishod parninih postupaka pokrenutih
tokom steajnog postupka reavaju se mnogobrojni problemi na koje trenutna praksa
ukazuje, vezani za voenje rafruna u poslovnim bankama, PIB, matini broj i sl. a takoe
se dobija jasn ije i preciznije merenje duine trajanja steajnih postupaka, budui da
se vrem e potrebno za okonanje parnica nee vie uraunavati u vrem e potrebno za
okonanje steajnog postupka.
Poseban postupak u sluaju dugotrajne

ncsposobnosti plaanja (automatski steaj)
Imajui u vidu veliki broj subjekata iji su rauni blokirani dui vremenski period, u nekim sluajevima i preko tri godine, javila se potreba regulisanja pitanja pokretanje steajnog postupka u sluaju obustavljanja svih
plaanja u periodu odnajm anje godinu dana. Zato Zakon o steaju predvia
da organizacija koja sprovodi postupak prinudna naplate, jednom meseno i
to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima
nadlenim za sprovoenje steajnog postupka, dostavi obavetenje o pravnim licim a sa njihove teritorije koja su trajnije nesposobna za plaanje tako
to su potpuno obustavila sva plaanja u periodu od najmanje godinu dana.
Od l. januara 2012. godine poinje da se primenjuje jednogodinji period
obustave plaanja, kao razlog za automatski" steaj.
Po prijem u obavetenja steajni sudija po slubenoj dunosti donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka u kome se, osim
postojanja steajnog razloga, utvruje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovoenje steajnog postupka. Steajni sudija reenjem o pokretanju prethodnog postupka odreuje visinu predujma i rok od 60 dana
od dana objavljivanja reenja u kome poverioci mogu traiti sprovoenje
steajnog postupka i poloiti predujam.
133
Predvieno je da ukoliko u predvienom roku bude uplaen predujam,

steajni sudija bez odlaganja zakazuje roite radi raspravljanja o postojanju steajnog razloga za otvaranje steajnog postupka. Ukoliko nijedan poverilac u predvienom roku ne uplati odreeni predujam smatrae se da ne
postoji pravni interes poverilaca za sprovoenje steajnog postupka i u tom
sluaju steajni sudija, odmah po isteku roka, donosi reenje kojim: otvara
steajni postupak nad dunikom; utvruje da je ispunjen steajni razlog
trajnije nesposobnosti plaanja; utvruje da ne postoji interes poverilaca
za sprovoenje steajnog postupka; i zakljuuje steajni postupak. Navedeno reenje objavljuje se na oglasnoj tabli suda i protiv njega se moe izjaviti
alba u roku od 30 dana od dana objave reenja na oglasnoj tabli suda.
Po pravnosnanosti reenja kojim se steajni postupak zakljuuje steajni dunik se brie iz registra privrednih subjekata.
R e o r g a n iz a c ija s te a jn o g d u n ik a
R e o r g a n iz a c ija predstavlja nain sprovoenja steaja koji podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem duniko-poverilakih odnosa, pravnog poloaja dunika ili na
drugi nain predvien planom. Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo a posebno
ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dunikovog poslovanja. Cilj reorganizacije jeste nastavak poslovanja ili dela poslovanja, steajnog dunika, odnosno opstanak steajnog dunika kao pravnog subjekta, a
time, u oba sluaja, i ouvanje, odnosno otvaranje novih radnih mesta.
U n a p r e d p r ip r e m lje n i p la n r e o r g a n iz a c ije . Kako bi se kreirao
jo direktniji podsticaj za dunika da na vreme signalizira da postoje problemi u poslovanju i pokua da se dogovori sa veinskim poveriocima o
nainu za njihovo prevazilaenje, Zakon o steaju poznaje institut unapred
pripremljenog plana reorganizacije. Pokretanje postupka uz unapred pripremljeni plan podrazumeva poseban, znatno skraen postupak, koji se
okonava usvajanjem ili odbacivanjem plana u roku od najmanje 30 do
najvie 60 dana. Ovaj poseban postupak je i bitno jeftiniji - trokovi su
minimalni i prevashodno se odnosio, na pruanje zatitnih mera poveriocima. U postupku unapred pripremljenog plana reorganizacije nema prijavljivanja ni ispitivanja potraivanja, budui da je on zasnovan na saglasnosti
i podrci veinskih poverilaca. Ipak, Zakon uvodi niz odredaba kojima je
cilj da se to jasnije utvrde i potvrde podaci iz samog plana, kao i da se
prue odgovarajua obezbeenja svim poveriocima.
Postupak steaja u skladu sa unapred priprem ljenim planom reorganizacije moe pokrenuti samo dunik, ako pritom postoji neki od Zakonom predvienih steajnih razloga. Zakonom je propisana dodatna sadrina
unapred priprem ljenog plana reorganizacije po kojoj je predvieno da plan, pored
ostalog, mora da sadri i: odredbu kojom se odreuje da e potraivanje poverioca
koje nije obuhvaeno odredbam a plana o nam irenju poverilaca biti nam ireno na isti
nain i pod istim uslovim a kao potraivanja drugih poverilaca njegove klase; potpisanu izjavu veinskih poverilaca po vrednosti potraivanja svake planom predviene
k la se da su saglasni sa sadrinom plana i sprem ni da glasaju za njegovo usvajanje;
izjavu steajnog dunika o verodostojnosti podataka i inform acija navedenih u planu;
podatke o postuplcu priprem e plana reorganizacije, ukljuujui i podatke o poslatim
obavetenjima, dostupnosti inform acija poveriocim a i toku pregovora; vanredni izvetaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga na dan koji ne prethodi danu podnoenja
unapred priprem ljenog plana reorganizacije vie od 30 dana; pregled obaveza ije se
dospee oekuje u narednih 60 dana od dana sainjavanja plana, prem a dinam ici poslovanja, kao i predlog nam irenja tih obaveza.
U sluaju usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije steajni sudija istovremeno, istim reenjem, otvara steajni postupak, potvruje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavlja
steajni postupak.
Zakonom je predvieno je da se plan podnosi steajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana otvaranja steajnog postupka, uz mogunost produetka navedenog roka za period od najvie 60 dana.
Plan reorganizacije, mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik,
poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih potraivanja, steajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeenih potraivanja, kao i lica
koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika.
Usvojeni plan reorganizacije u steajnom postupku, ije je usvajanje
potvreno odlukom suda, predstavlja izvrnu ispravu (l.i3.ta.5, Zakona
o izvrenju i obezbeenju iz 20ii.g.).
Predvieno je da steajni sudija po slubenoj dunosti odbacuje predlog plana reorganizacije ako: nisu potovane odredbe Zakona o ovlaenim
podnosiocima, sadrini i roku za podnoenje plana reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u primerenom roku koji je
odredio steajni sudija i ako plan nije u skladu sa drugim propisima.
Zakon o steaju propisuje da se, po pravnosnanosti reenja kojim se
potvruje usvajanje plana reorganizacije, steajni postupak obustavlja. Samim tim, nakon obustave, sva potraivanja nastala pre otvaranja steaja
definisana su iskljuivo usvojenim planom, i subjekt reorganizacije nastavlja da posluje u redovom pravnom i privrednom okruenju. Obaveze koje
nastanu nakon usvajanja plana nemaju prioritetan status, a usvojeni plan
ne moe se menjati. Poveriocima stoje na raspolaganju redovni naini namirenja van steaja, ukljuujui i izvrni postupak.
Nepostupanje po planu reorganizacije predstavlja dodatni steajni
razlog. Poverioci obuhvaeni usvojenim planom mogu podneti predlog za
pokretanje steajnog postupka i u sluaju da je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain ili ako steajni dunik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije, pod uslovom da se
tim e bitno ugroava sprovoenje plana reorganizacije.
135
Meunarodni steaj
Odredbe o meunarodnom steaju primenjuju se ako: 1) strani sud ili
drugi strani organ koji sprovodi kontrolu ili nadzor nad im ovinom ili poslovanjem dunika ili strani prestavnik koji vodi postupak, zatrai pom o
u vezi sa stranim postupkom; 2) sud ili steajni upravnik zatrai pom o
u stranoj dravi u vezi sa steajnim postupkom koji se u Republici Srbiji
vodi u skladu sa ovim zakonom; 3) se strani postupak vo d i istovrem eno sa
steajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa Zakonom
0 steaju.
Pod stranim postupkom, u smislu ovog zakona, podrazum eva se
sudski ili upravni postupak, ukljuujui i prethodni postupak, koji se sa
ciljem kolektivnog namirenja poverilaca putem reorganizacije, bankrotstva ili likvidacije sprovodi u stranoj dravi u skladu sa propisom kojim
se ureuje insolventnost, a u kojem su imovina i poslovanje dunika pod
kontrolom ili nadzorom stranog suda ili drugog nadlenog organa. S tim u
vezi, pod dunikom se podrazumeva:i) pravno lice koje nem a registrovano sedite u Republici Srbiji;2) fiziko lice koje nije rezident Republike
Srbije u smislu zakona kojim se ureuje porez na dohodak graana.
Merodavno pravo za meunarodni steaj je pravo drave u kojoj je
steajni postupak pokrenut.
Za priznanje stranog steajnog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim organima nadlean je privredni sud. U slovi za priznanje
stranog postupka su: 1) da taj postupak ima obeleja m eunarodnog
steaja, 2) da zahtev za priznanje podnosi strani sud, drugi organ ili predstavnik koji vri nadzor nad imovinom i sprovodi steaj, 3) da je strana
odluka o pokretanju steaja podneta u originalu ili overenom prepisu i da
je podneta potvrda stranog organa o postojanju stranog postupka, 4) da je
zahtev podnet nadlenom privrednom sudu.
Nadleni sud moe da odbije da preduzme radnju u vezi sa m eunarodnim steajem ako bi takva radnja bila u suprotnosti sa javn im poretkom
Republike Srbije.
Posledice priznanja glavnog stranog postupka su: 1) zabrana pokretanja novih i prekid zapoetih postupaka u vezi sa im ovinom , pravima,
obavezama ili odgovom ostima dunika; zabrana 2) prinudnog izvrenja na
imovini dunika; 3) zabrana prenosa, optereivanja i drugog raspolaganja
imovinom dunika.
Kanjiva dela u steaju
Zakon propisuje dve vrste krivinih dela: prijavljivanje lanog potraivanja i raspolaganje imovinom steajnog dunika nakon otvaranja steajnog postupka.
136
N acionalni standardi za upravljanje steajnom masom

Pored Zakona o steaju, vaan izvor prava u ovoj oblasti predstavljaju
nacionalni standardi za upravljanje steajnom masom, koji su sastavni deo
Pravilnika o utvrivanju nacionalnih standarda za upravljanje steajnom
masom (2010). Re je o podzakonskom aktu, koji sadri detaljna pravila 0
pitanjima koja su njime regulisana.
Nacionalni standardi za upravljanje steajnom masom su: 1. Nacionalni standard
0 upravljanju bankovnim raunima i novanim sredstvima steajnog dunika i voenju
raunovodstvene evidencije steajnog dunika; 2. Nacionalni standard o popisu imovine,
proceni vrednosti i poetnom steajnom bilansu steajnog dunika; 3. Nacionalni standard o sastavljanju izvetaja steajnog upravnika o ekonomsko finansijskom poloaju steajnog dunika; 4. Nacionalni standard o izvetavanju i obavetavanju Agencije za licenciranje steajnih upravnika; 5. Nacionalni standard o nainu i postupku unovenja imovine
steajnog dunika; 6. Nacionalni standard o podacima koje treba da sadri plan reorganizacije; 7. Nacionalni standard o zavrnom raunu steajnog upravnika;8. Nacionalni
standard o nainu voenja i uvanju evidencije steajnog dunika i steajnog upravnika.
II. LIK V ID ACIJAI STEAJ BANAKA

I DRUTAVA ZA OSIGURANJE
Zakonom o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje
(2005) ureeni se posebni uslovi i postupak steaja i likvidacije banaka i
drutava za osiguranje.
Steaj banaka i osiguravajuih drutava. Postupak steaja sprovodi se nad bankom i nad drutvom za osiguranje kojim a je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad i pod uslovom da su bili nelikvidni 15 dana
neprekidno, odnosno ako su im obaveze vee od njihove imovine. Postupak steaja sprovodi se i na predlog likvidacionog upravnika kad utvrdi da
im ovina likvidacionog dunika nije dovoljna da podmiri sva potraivanja
poverilaca.
U steajnim postupcim a nad bankama i drutvima za osiguranje nadlenosti i ovlaenja steajnog sudije iz Zakona 0 steaju vri steajno vee,
u skladu sa odredbam a posebnog zakona, osim ako je takvim zakonom
drugaije propisano.
Kao steajn e razloge Zakon alternativno propisuje insolventnost
- nesposobnost za plaanje u odreenom vremenskom periodu (nelikvidnost od 15 dana neprekidno) ili prezaduenost (da imovina likvidacionog dunika nije dovoljna da podmiri sva potraivanja poverilaca), tj. da je
pasiva vea od aktive. Pored toga, potrebno je da se ostvari i jedan dodatni
uslov - da j e banci oduzeta dozvola za rad, odnosno da je drutvu za
osiguranje od uzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja.
M eutim , za razliku od opteg steajnog postupka privrednih drutava, koji se po pravilu pokree na predlog poverioca, koji, titei svoja prava
1 potraivanja, m ora da uini verovatnim postojanje svog potraivanja, ku-
mulativno sa injenicom da je steajni dunik nesposoban za plaanje, steaj banke ili drutva za osiguranje ne moe se pokrenuti na predlog poverilaca. Taj postupak moe pokrenuti iskljuivo Narodna banka Srbije tako
to prvo banci oduzima dozvolu za rad, odnosno drutvu oduzima dozvolu
za obavljanje poslova osiguranja, a zatim donosi i reenje o ispunjenosti
uslova za pokretanje steajnog postupka, i izuzetno - likvidacioni upravnik
kad utvrdi da imovina likvidacionog dunika nije dovoljna da podm iri sva
potraivanja poverilaca.
Reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka
donosi Narodna banka Srbije, i protiv tog reenja moe se pokrenuti
upravni spor. Reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka dostavlja se nadlenom sudu, koji je duan da, najkasnije prvog
narednog radnog dana od dana prijem a ovog reenja, donese reenje o
pokretanju steajnog postupka nad bankom, odnosno drutvom za osiguranje.
Organi steajnog postupka su steajno vee suda, steajni upravnik i
odbor poverilaca. Agencija za osiguranje depozita (2005), osnovana posebnim zakonom, vri funkciju steajnog upravnika. Pravne posledice polcretanja steajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa 0 pokretanju
steajnog postupka na oglasnoj tabli nadlenog suda.
Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih
radnji kojima je steajni dunik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se ureuje steaj privrednih drutava. Institut pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji steajnog dunika ureen je Zakonom 0 steaju.
U steajnom postupku nad bankom i drutvom za osiguranje nije dozvoljena prodaja steajnog dunika kao pravnog lica, a ni reogranizacija.
P r e n o s p o r t f e lj a osiguranja drutva predstavlja pravnu posledicu pokretanja (otvaranja) steaja nad drutvom za osiguranje. Agencija
za osiguranje depozita u roku od 20 dana od dana pokretanja postupka
steaja, putem javnog tendera, oglaava prenos celog ili dela portfelja
osiguranja, saglasno raspoloivim novanim sredstvima steajnog dunika i isplatnim redovim a u skladu sa ovim zakonom. Uz prenos portfelja osiguranja na drutvo za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja
prenose se i odgovarajua novana sredstva. Narodna banka Srbije daje
saglasnost na izbor najboljeg ponuaa - preuzimaoca portfelja. Prenos
portfelja osiguranja vri se ugovorom koji se zakljuuje izmeu steajnog
dunika i drutva za osiguranje - preuzimaoca portfelja, u roku od dva
radna dana od dobijanja saglasnosti Narodne banke na izbor najboljeg
ponuaa preuzim aoca portfelja. Dakle, sutina ovog instituta je da drutvo za
osiguranje koje je preuzelo portfelj osiguranja postaje strana u ugovorima 0 osiguranju
koji su mu prenosom portfelja osiguranja ustupljeni i preuzim a sva prava i obaveze iz
tih ugovora, a drutvo koje prenosi portfelj osiguranja oslobaa se obaveza prem a osiguranicima.
138
Pobijanje pravnih radnji takoe predstavlja pravnu posledicu pokretanja (otvaranja) steaja nad bankom, odnosno drutvom za osiguranje. Agencija za osiguranje depozita i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je steajni dunik pogodovao poverioce u smislu
Zakona o steaju. Pravni poslovi i pravne radnje kojima je steajni dunik
pogodovao poverioce mogu se pobijati ako su izvreni u roku od est meseci
pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja steajnog postupka, a u
roku od godinu dana ako su ti poslovi izvreni sa povezanim licem.
Pravne posledice pokretanja steajnog postupka nastupaju
danom isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli
nadlenog suda. Osigurani depoziti, odnosno aktiviranje obaveza Agencije za osiguranje depozita, jesu jedna od pravnih posledica steaja banke,
a istovremeno predstavljaju i poseban vid osiguranja, odnosno dejstva
steaja na osiguranje. Agencija za osiguranje depozita duna je da isplati
osigurane depozite fizikih lica, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita iz 2005. godine.
Namirenje poverilaca ureeno je propisivanjem isplatnih redova. Pre
svih drugih isplata vri se isplata trokova steajnog postupka, odnosno
dugova steajne mase. Steajni dunik na teret steajne mase, pre glavne
deobe, isplauje sledee trokove: neisplaene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog
postupka; neisplaene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka; mesene
zarade lica u radnom odnosu kod steajnog dunika; trokove koji terete
imovinu steajnog dunika i trokove unovenja te imovine; trokove steajnog postupka; druge trokove i obaveze nastale posle otvaranja steajnog postupka.
Poverioci banke su, radi namirenja, svrstani u etiri isplatna reda i
to: prvi isplatni red su potraivanja Agencije za osiguranje depozita po
osnovu osiguranog iznosa i potraivanja po osnovu depozita fizikih lica
um anjena za iznos osiguranog depozita, drugi isplatni red je po osnovu
javnih prihoda, trei potraivanja ostalih poverilaca i etvrti potraivanja
akcionara banke.
Potraivanja poverilaca drutva za osiguranje u steaju utvruju se na ispitnom
roitu i isplauju po sledeim redovima prioriteta: potraivanja poverilaca po osnovu
ugovora o osiguranju i reosiguranju ivota, do visine obaveza iskazanih u sredstvima
matematike rezerve u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje; potraivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda; potraivanja poverilaca
po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja; potraivanja poverilaca
po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja; potraivanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka,
osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; potraivanja ostalih poverilaca;
potraivanja akcionara drutva za osiguranje, odnosno lanova (osiguranika) drutva za
uzajam no osiguranje. Prema tome, Zakon predvia sedam isplatnih redova poverilaca
drutva za osiguranje u steaju.
139
Likvidacija banaka i osiguravajuih drutava. Likvidacija banke i drutva za osiguranje moe biti prinudna ili dobrovoljna.
Postoje znaajne razlike izmeu ova dva vida likvidacije. Prinudna likvidacija drutva sa osiguranje sprovodi se u sudskom postupku, i predstavlja jedini izuzetak u naem pravnom sistemu od pravila da se likvidacija solventnog privrednog drutva sprovodi u vansudskom postupku
likvidacije, od strane organa samog drutva.
Postupak prinudne likvidacije sprovodi se nad bankom i drugom finansijskom organizacijom odnosno nad drutvom za osiguranje kojim a je
Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad, a nisu ispunjeni uslovi za
pokretanje steajnog postupka. Postupak dobrovoljne likvidacije nad bankom, drugom finansijskom organizacijom i drutvom za osiguranje, iji je
nadleni organ doneo odluku o prestanku rada, sprovodi se, uz saglasnost
Narodne banke Srbije, po Zakonu o privrednim drutvim, dakle kao vansudski postupak.
Reenje o likvidaciji banke, druge finansijske organizacije, odnosno
drutva za osiguranje donosi Narodna banka Srbije. Organi likvidacionog
postupka su likvidaciono vee i likvidacioni upravnik iju funkciju vri
Agencija za osiguranje depozita.
D eo
drugi
PRIVREDNI UGOVORI
I. POJAM UGOVORA U PRTVREDI
U pravnom prometu zakljuuje se veoma veliki broj razliitih privrednih ugovora (za koje se u zakonodavstvu, nauci i poslovnoj praksi upotrebljavaju razni nazivi: ugovori u privredi; trgovinski ugovori; ugovori robnog prometa; ugovori o prometu robe i usluga). Oni su ili im enovani (zakonski regulisani) ili neimenovani (normativno neregulisani, tzv. ugovori
autonomnog privrednog prava).
Privredni ugovori su u naem pravu regulisani, pre svega, Zakonom o
obligacionim odnosima u vidu: optih pravila o obligacionim odnosima i
posebnih pravila o pojedinim ugovorima i bankarskim poslovim a. Zakonska regulativa o pojedinim privrednim ugovorima sadrana je u itavom
nizu posebnih zakona (lex specialis) koji se odnose na razliite oblasti privrednih delatnosti (najee u razliitim oblastima transporta, kao to su:
elezniki, drumski, vazduni, pomorski prevoz roba i lica, ali i u sferi autorskog prava i industrijske svojine). U tim oblastima se prim enjuje princip: lex specialis derogat legi generali. Na pitanja obligacionog karaktera
koja nisu regulisana posebnim zakonom primenjuju se pravila Zakona o
obligacionim odnosima.
PRTRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Na privredne posebno neimenovane ugovore, pored zakonskih normi,

primenjuju se i pravila autonomnog prava: opti uslov poslovanja, posebne
uzanse, nekodifikovani privredni obiaji i slina pravila koja nastaju u poslovnoj praksi privrednih subjekata i njihovih asocijacija.
Zakon o obligacionim odnosima, kao svojevrsna kodifikacija obligacionog prava, zasnovan je na koncepciji jedinstva graanskog i privrednog obligacionog prava. To znai da sve njegove odredbe koje se odnose na
ugovore prim enjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi
nije izriito drugaije odreeno (lan 25 stav 1).
U okviru posebnog dela Zakona o obligacionim odnosima o pojedinim
im enovanim ugovorima postoje dve vrste ugovora. Jedan broj ugovora po
samoj svojoj prirodi i funkciji su ex lege privredni ugovori (ugovori o graenju, prevozu, uskladitenju, komisionu, trgovinskom zastupanju, pediciji, kontroli robe i usluga, osiguranju, kreditu i dr.), a drugi su ugovori koji
mogu biti i graanski i privredni, to zavisi od toga ko su ugovorni subjekti i da li su u funkciji obavljanja neke privredne delatnosti ili aktivnosti.
U naelu, u privredne ugovore spadaju ugovori koje zakljuuju privredni
subjekti u funkciji obavljanja neke privredne delatnosti u obavljanju proizvodnje i prom eta robe i vrenja usluga na tritu. U naem pravu to su:
privredna drutva, javna preduzea i preduzetnici.
Zakon o obligacionim odnosima odreuje koji se ugovori smatraju privrednim ugovorim a za koje koristi naziv ugovori u privredi. To su "ugovori koji preduzea, tj. privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju
privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci (preduzetnici)
koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost
zakljuuju m eu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmet
njihovog p oslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.
Iz te norm e (lan 25 stav 2) proizilazi da je u naem vaeem pravu pojam ugovora u privredi odreen i objektivnim i subjektivnim kriterijumom.
Objektivni kriterij odnosi se na ugovore iz sfere obavljanja odreene privredne delatnosti, a subjektivni na ugovome strane (privredne subjekte koji
mogu biti i pravna i fizika lica). Dakle, to su ugovori koje u smislu Zakona o
obligacionim odnosima navedeni subjekti zakljuuju meusobno. Meutim,
tretm an ugovora u privredi imaju i odreeni ugovori koje ne zakljuuju privredni subjekti meusobno (kod kojih na strani jedne ugovorne strane nije
ispunjen subjektivni uslov). To su oni ugovori pojedinih privrednih subjekata kod kojih druga strana ne mora da bude privredni subjekt (kod ugovora
o osiguranju im ovine i lica, kod autorskog ugovora, ugovora o prevozu i dr).
Pojam ugovora u privredi je znaajan jer pojedine zalconske norme,
kao izuzeci od pravila o ugovorima, vae samo za ugovore u privredi. Prem a Zakonu o obligacionim odnosima ti izuzeci od optih pravila odnose se
na sledee odredbe o:
141
- pojaanoj panji. Privredni subjekti u izvravanju svojih obaveza

duni su da postupaju sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u
odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika), odnosno u izvravanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti s poveanom
panjom, prema pravilima struke i obiajima (panja dobrog strunjaka)
i u skladu sa dobrim poslovnim obiajima (lan 18 stav 2 i lan 21 stav 1);
- pravu na uskladitenje. Izvrenje odreenih obaveza m oe se
izvriti putem sudskog depozita, a u sluaju ugovora u privredi, predaja
stvari javnom skladitu na uvanje za raun poverioca proizvodi dejstvo
polaganja kod suda (lan 329);
- pretpostavci solidarnosti. Kad ima vie dunika u nekoj deljivoj
obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidam o,
osim ako su ugovarai izriito otklonili solidamu odgovornost (lan 413);
- odreivanju cene kod prodaje. Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo ako cena nije odreena ili odrediva. Meutim, kad ugovorom o
prodaji u privredi cena nije odreena, niti u njemu ima dovoljno podataka
pomou kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je duan platiti cenu koju je
prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku
ove razumnu cenu, a to je tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako
se ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima
sluaja (lan 462);
- kraem roku za obavetavanja prodavca o manama. Kupac
je duan da primljenu stvar na uobiajen nain pregleda ili je da na pregled, im je to prem a redovnom toku stvari mogue, i da o (vidljivim) nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi
bez odlaganja (lan 481 stav 1 i lan 482 stav 1);
- pretpostavci o urednom izvrenju. Ugovorom o prodaji u privredi kad je prodavac stvari odreenih po rodu dao kupcu veu koliinu
nego to je ugovoreno, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija
smatra se da je prihvatio i taj viak, te je duan platiti ga po istoj ceni (lan
493 stav 1);
- odgovornosti kod prodaje po uzorku ili modelu. U sluaju
prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara
po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a
u drugim sluajevima po propisima o odgovornosti za ispunjenje obaveze
(lan 538).
- zakonskoj obavezi plaanja kamate zajmodavcu. U ugovorima u privredi zajmodavac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena (lan
558 stav 2);
- prodaji zalone stvari bez angaovanja suda. Ako dunik ne
namiri o dospelosti potraivanja iz ugovora u privredi, poverilac nije duan
obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj pro-
142
PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
daji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da e tako postupiti, uz obavezu da ih blagovremeno
obavesti o datumu i mestu prodaje. Ako zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu poverilac ih moe prodati po toj ceni, po isteku osam dana od
upozorenja uinjenog duniku i zalogodavcu da e tako postupiti (lan 981).
Navedena odstupanja od pravila koja vae za graansko pravne ugovore potvruju da ugovori u privredi imaju svoje specifinosti zbog njihove
masovnosti i potrebe efikasnosti u zakljuivanju i izvravanju preuzetih
obaveza.
II.O S O B E N O S T I U G O V O R A U P R T V R E D I
Ugovori u privredi imaju itav niz specifinosti po kojima se razlilcuju od ostalih graansko pravnih ugovora. Odreene osobenosti ugovora u
privredi odnose se na zakljuenje, izvrenje i prestanak ugovora. Preuzimanjem odreenih pravila Optih uzansi za promet robom, donoenjem
Zakona o obligacionim odnosima postala su integralni deo optih pravila
obligacionog prava u skladu sa savremenom tendencijom komercijalizacije
obligacionog ugovornog prava.
Osnovne osobenosti ugovora u privredi su sledee:
1.
U g o v o rn e s tr a n e . Subjektivni kriterij za kvalifikaciju ugovora u
privredi odnosi se na svojstvo ugovornih strana. Najee ugovorne strane
kod ugovora u privredi su privredna drutva u bilo kojoj legalnoj pravnoj
form i i to u funkciji ostvarivanja registrovane pretene delatnosti i drugih dozvoljenih privrednih aktivnosti. Pored njih, kao ugovorne strane kod
ugovora u privredi mogu biti i javna i komunalna preduzea koja te ugovore mogu da zakljuuju meusobno i sa drugim privrednim subjektima.
Ugovorne strane mogu biti i preduzetnici, "imaoci radnji i drugi pojedinci
koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost
koje sainjavaju predmet njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostim a (lan 25 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima). Inae, prema vaeem Zakonu o privrednim drutvima, preduzetnik je "poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje kao
takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije (advokati,
um etnici i dr.) ureenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom ako
je tim propisom to odreeno. Meutim, individualni poljoprivrednik nije
preduzetnik, osim ako posebnim zakonom nije drugaije ureeno (lan 83
Zakona o privrednim drutvima). Svojstvo privrednog subjekta, pa prema
tom e i status ugovorene strane kod ugovora u privredi mogu imati i udruenja graana koja su registrovala i obavljanje neke privredne delatnosti
(na primer: izdavaku delatnost nekog profesionalnog udruenja - pravnika, ekonomista i sl.). U spoljnotrgovinskom prometu tretm an ugovora u
privredi ima ugovor u kome je, pored domaeg privrednog subjekta, druga
ugovorna strana strano pravno ili fiziko lice koje po svom nacionalnom
zakonu ima svojstvo privrednog subjekta, odnosno trgovca.
Kao ugovori u privredi smatraju se i oni ugovori kod kojih nije ispunjen subjektivni uslov (da su obe strane privredni subjekti), je r je jedn a
strana fiziko lice, ali je u pitanju tipian privredni posao koji obavlja privredno drutvo, kao svoju pretenu delatnost (tzv. jednostrani ugovori u
privredi), kao to su ugovori sa bankarskim organizacijama, sa prevoznicima, sa osiguravajuim drutvima i slinim privrednim subjektim a.
2. Predm et ugovora. Predmet ugovora u privredi je odreena privredna delatnost, odnosno promet roba (po pravilu, telesnih pokretnih
stvari namenjene tritu) i vrenje odreenih privrednih usluga. Predm et
ugovora u privredi mogu biti i neke pokretne stvari koje im aju tretm an
nepokretnih stvari (kao to su: brodovi, vazduhoplovi i sl.). Takoe, kao
predmet ugovora u privredi moe biti i sticanje i prom et odreenih prava,
kao to su autorska i prava iz oblasti tzv. industrijske svojine.
3. Specifina regulativa. Za ugovore u privredi je karakteristino, da se na njih, pored Zakonskih i podzakonskih propisa, prim enjuju,
u okviru iroke autonomije volje, i druga pravila koja su sadrana u tzv.
autonomnom privrednom pravu. Ono obuhvata opte uslove poslovanja
koji vae za odreenu privrednu delatnost, a stvaraju ih privredni subjekti
ili njihove profesionalne asocijacije. Pored toga, za ugovore u privredi relevantna su nekodifikovana obiajna pravila i kodifikovana, u vidu optih
ili posebnih uzansi za odreenu delatnost ili za prom et odreenih roba ili
vrenje pojedinih privrednih usluga (kao to su: ugostiteljske uzanse i dr.).
4. Pootrena odgovornost. Pre svega, od privrednih subjekata kod
zakljuenja i izvravanja ugovora u privredi zahteva se posebna panja tzv.
panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog strunjaka u odgovarajuoj profesionalnoj delatnosti. Na taj nain je pootrena odgovornost privrednih subjekata u odnosu na tzv. panju dobrog dom aina koja se zahteva u vanprivrednim delatnostima. Oni, po pravilu, odgovaraju ne samo za
posledice zle namere (dolus) i grube nepanje (culpa lata), ve i za obinu
nepanju (culpa levisimo). Kod ugovora u privredi posebno je naglaena
dosledna primena naela o savesnosti i potenju i pri njihovom zakljuenju i izvravanju preuzetih obaveza, ali i u sluaju ocene razloga za njihov
prestanak (u sluaju raskida ili ponitenja).
Pootrena odgovornost privrednih subjekata kod ugovora u privredi
manifestuje se i u sferi naknade prouzrokovanja tete u okviru njihove ugovorne odgovornosti, jer u sluajevima neizvrenja, neurednog ili neblagovremenog izvrenja svojih obaveza duni su da nadoknade ne samo stvarnu tetu (damnum emergens) ve i izgubljenu dobit (lucrum cessans). To
znai da se kod ugovora u privredi u potpunosti primenjuje naelo naeg
obligacionog prava o integralnoj nalcnadi priinjene tete.
144
5. N adlenost specijalnih sudova. Zbog mnogobrojnih specifinosti ugovora u privredi i sloenosti odnosa koji se sa njima konstituiu, za
sporove koji iz njih mogu da proiziu ustanovljena je nadlenost specijalizovanih sudova u vidu privrednih (trgovinskih) sudova za koja su predviena i specijalna sudska procedura koja omoguuje efikasnije i kvalitetnije
reavanje nastalih privrednih sporova. Pored specijalizovanih sudova, za
ugovore u privredi je karakteristino da se eventualni sporovi, koji povodom njih nastaju, mogu razreavati i putem domaih ili stranih (stalnih ili
ad hoc) arbitraa i izbranih sudova.
6. Krai rokovi. Posebno obeleje ugovora u privredi odnosi se na vaenje kraih rokova zastarelosti i za preduzimanje drugih radnji (ulaganje
prigovora, obavetavanje o neurednom izvravanju i nastupeloj teti). Tako
je za izvravanje nekih radnji predvieno da se one obave bez odlaganja,
za razliku od graansko pravnih ugovora kod kojih se odreuje rok (od osam
dana) za obavljanje odreenih radnji. Prema Zakonu o obligacionim odnosim a za potraivanja iz ugovora u privredi (ugovora u prometu robe i usluga)
ne vai opti desetogodinji rok zastarelosti ve zantno krai (tri godine),
ako za odreenu vrstu ugovora u privredi nije odreen krai (kod ugovora
o prevozu) ili dui zastarni rok (kao na primer kod ugovora o osiguranju).
7. Teretnost. Ugovori u privredi su teretni (dvostrano obavezujui).
Dunik novane obaveze iz ugovora o kreditu duguje kamatu i kad ona nije
ugovorena. Ugovori 0 zajmu u vanprivrednim odnosima su besplatni (dunik ne duguje kam atu ako kam ata nije ugovorena).
8. Neform alnost. To su po pravilu neformalnu ugovori, ukoliko
ugovorne strane nisu drukije ugovorile. Neophodna je pisana forma samo
za ugovor o prodaji pokretne stvari uz obronu otplatu cene (prodaja na
rate), za ugovor o graenju, za ugovor o kopnenom osiguranju.
9. D ru ga specifina obeleja. Navedenim nabrajanjem specijalnih
karakteristika ugovora u privredi nisu iscrpljena sva njihova obeleja lcoja
se odnose na: nain njihovog zakljuivanja; posebna sredstva obezbeenja
(zakonska zalona prava); solidarnost jem stva; mogunost korienja dokaznih sredstava (poslovna dokumentacija i korespondencija, dostavljene
fakture i sl.); i poseban nain prenosa pojedinih stvari i prava (u vidu predaje konosm ana, skladinice ili drugih hartija od vrednosti)
Sva ta obeleja ugovora u privredi, koji su inae od ogromnog ekonom skog znaaja, om oguuju njihovo masovno i efikasno zakljuivanje i
izvravanje, uz naglaenu pravnu sigurnost uesnika privrednog prometa.
III.V R STE UGOVORA U PRIVREDI
U G O V O R O PRODAJI U PRIVREDI
Pojam i osnovna obeleja. Ugovorom o prodaji u privredi, kao klasinim ugovorom o prodaji, obavezuje se prodavac da prenese na kupca pra-
145
vo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje

da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Ako predmet ugovora o prodaji nije
stvar (roba), to je najei sluaj, ve neko pravo, prodavac se obavezuje da
kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dranje stvari,
da mu i preda stvar (lan 454-551 Zakona o obligacionim odnosima).
Ugovor o prodaji u privredi je dvostrano obavezan, kauzalan i kosensualan (neformalan), osim ako je predmet ugovora nepokretnost. On je teretan je r svaka strana preuzima odreene obaveze.
Opta pravila o ugovoru o prodaji sadrana su u Zakonu o obligacionim odnosima koja se primenjuje na sve vrste prodaja, osim ako za prodaju
odreene robe ili prava nisu utvrena specijalna pravila karakteristina za
odreeni pravni promet (na primer: prodaja akcija, udela ili neke specifine vrste robe).
Bitni sastojci. Bitni sastojci ugovora o prodaji su predmet i cena.
Svaki ugovor o prodaji, pa tako i ugovor o prodaji u privredi, mora da sadri oznaenje predmeta koji prodavac prodaje kupcu. Pored oznaenja predmeta, ugovori o prodaji u privredi redovno sadre i oznaenje cene koju je
kupac duan da plati prodavcu. Meutim, esto se deava da u brzini privrednog prometa ni jedna ugovorna strana ne smatra da je neophodno da
u ugovor bude uneto oznaenje cene. Zato su punovani i ugovori o prodaji
u privredi u kojim a cena nije odreena. Kad ugovorom cena nije odreena,
niti u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti,
kupac je duan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme
zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu.
Pod razumnom cenom podrazumeva se tekua cena u vreme zakljuenja
ugovora Ako se tekua cena u vreme zakljuenja ugovora ne moe utvrditi,
onda sud odreuje cenu vodei rauna o okolnostima konkretnog ugovora.
Ukoliko se ugovor o prodaji u privredi odnosi na stvar odreenu po
rodu, onda se za njeno odreivanje u ugovoru koriste tri njena obeleja:
vrsta, koliina i kvalitet.
Vrsta robe mora u ugovoru biti precizno i jasno odreena.
Koliina robe odreuje se brojem komada, masom ili zapremninom
robe, u zavisnosti od njene vrste i obiaja u privrednom prometu. U tom
pogledu mogu se koristiti uobiajene klauzule. Tako, ako je koliina robe u ugovoru oznaena uz dodatak circa, oko, otprilike, doputeno je odstupanje od najvie 5%
iznad ili ispod ugovorene koliine. Ako je masa robe na koju se odnosi ugovor oznaena
izrazom vagon, podrazum eva se deset hiljada kilograma bruto. Ali, dovoljno je ako se
u ugovoru nalaze ldauzule na osnovu kojih se moe odrediti koliina robe koju je prodavac duan da isporui kupcu. Na primer, smatrae se da je lcoliina robe odrediva ako
su se prodavac i lcupac u ugovoru pozvali na koliinu iz ranijeg ugovora, ili uobiajenu
praksu. ta sve obuhvata ugovorena koliina robe? Ako nije drukije ugovoreno, masa
robe koja se meri vaganjem uzima se bruto za neto, znai obuhvaena je ne sam o neto
masa robe, nego i ambalaa u koju je roba upakovana. Prodavac je duan da isporui
onu masu ugovorene robe koja zajedno sa ambalaom daje ugovorenu masu.
146
Kvalitet robe na koju se odnosi ugovor o prodaji u privredi odreuje

se u praksi na razne naine. Ugovorom mogu biti odreena svojstva koja
mora da ima roba, ili o materijalu od kojeg treba da bude izraena, ili o
svrsi za koju je kupac kupuje. Kvalitet robe moe biti odreen uzorkom ili
modelom, ili pozivanjem na odreeni standard.
Isporuka robe. Ugovorom o prodaji robe najee se odreuje vreme isporuke. Pod isporukom se podrazumeva stavljanje robe na raspolaganje kupcu ili treem licu za kupca. U ugovoru moe biti odreen datum
isporuke, ili rok za isporuku, ili moe biti ugovoreno da e prodavac izvriti
isporuku po proteku odredenog roka. Ako je u ugovoru odredeno da e
prodavac izvriti isporuku odmah, promptno ili brzo, obaveza je prodavca
da isporuku izvri u roku od osam dana od dana zakljuenja ugovora. Ugovor je punovaan i kad u njemu nije odreeno vreme isporuke. U takvim
sluajevima prodavac je duan da izvri isporuku u razum nom roku posle
zakljuenja ugovora, s obzirom na vrstu robe i na ostale okolnosti.
Nain isporuke najee se ugovara. to se toga tie, ugovorne strane se mogu pozvati na neku od klauzula o prelazu rizika i trokova sa prodavca na kupca (tzv. transportne klauzule). Tako, ukoliko je u ugovor uneta klauzula franko vagon uz naznaenje
utovarne stanice, prodavac e izvriti isporuku robe na taj nain to e ugovorenog dana
ili u ugovorenom roku predati robu na prevoz eleznici na naznaenoj stanici. Meutim,
kupac i prodavac ne moraju ugovorom o prodaji odrediti nain isporuke. Za takve sluajeve, ako je u pitanju roba odreena po rodu, vae dva pravila. Prvo, isporuku treba
izvriti na skladitu prodavca, i to na taj nain to e prodavac robu nam enjenu kupcu
na jasan nain izdvojiti. Drugo, ako je ugovoreno da e prodavac robu poslati u drugo
mesto, prodavac e izvriti obavezu isporuke na taj nain to e robu predati prevoziocu
ili otpremniku radi prevoza do kupca.
Plaanje cene. U pogledu mesta plaanja cene vai na prvom mestu

ono to su kupac i prodavac ugovorili. Ako ovo pitanje ugovorom nije ureeno, kupac je duan da plati cenu u mestu sedita prodavca. To znai da
na kupca padaju trokovi plaanja. Smatra se da je plaanje izvreno kad je
raunu prodavca odobren plaeni iznos, a ne kad je kupac dao nalog banci
za plaanje. Ako ugovor ne sadri klauzulu o vremenu plaanja cene, kupac je duan da plati cenu u roku od osam dana od prijem a fakture, a ako
je robu primio posle prijema fakture, onda u roku od osam dana od dana
prijema robe. Ukoliko kupac nije od prodavca primio fakturu, on moe sam
izvriti obraun cene. U pogledu naina plaanja cene treba voditi rauna
o odgovarajuim propisima. Plaanje u gotovom u privrednim odnosima
dozvoljeno je samo izuzetno. Redovni nain plaanja je plaanje preko
rauna. Plaanja izmeu naih privrednih subjekata vre se u dinarima.
Zabranjeno je plaanje i naplaivanje u devizama. Ako novana obaveza
protivno zakonu glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje
prodavac moe zahtevati samo u dinarima prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Izuzetno za odreene predm ete (prodaja nepokretnosti) cena se moe isplatiti i u stranoj valuti.
147
Odgovornost prodavca za mane (nedostatke) isporuene

robe. Ako je pregledom koliine i kvaliteta isporuene robe utvreno da
ona nije saobrazna ugovoru, kupac je duan da o tome obavesti prodavca.
Reklamacija kupca prodavcu mora biti blagovremena, konkretna i upuena na siguran nain. Kad je pregledom robe utvrena neka vidljiva mana,
kupac iz ugovora u privredi mora o tome obavestiti prodavca bez odlaganja
posle prijema isporuke. O skrivenoj mani stvari, dakle ako se tek posle prijem a robe od strane kupca pokazalo da ona ima neki m aterijalni nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzim anja, kupac je duan da o tome obavesti prodavca bez odlaganja nakon to
je nedostatak otkrio. Kupac moe staviti prodavcu prigovor zbog skrivenog
nedostatka robe u roku od est meseci od isporuke, ako nije ugovoren drugi
rok. Kupac se moe pozvati na utvreni nedostatak robe i kad nije u propisanom ili u ugovorenom roku obavestio prodavca o postojanju nedostatka,
ako je nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.
Rok za obavetenje kupca prodavcu u pogledu m aterijalnog nedostatka robe je
vrlo strog. Ako reklamacija nije bila blagovremena, kupac ne m oe ostvarivati ni jedno
od prava koja bi inae imao. U tom pogledu naa je sudska praksa vrlo rigorozna. Cak ni
okolnost da je kupac isporuenu robu vratio prodavcu, ukoliko je to uinio bez objanjenja, ne smatra se prema nekim presudama reklamacijom i kupac je duan platiti cenu.
Ali, prodavcu stoji na volju da prihvati i neurednu reldamaciju.
Da bi kupac imao odreena prava prema prodavcu potrebno je da bude ispunjeno vie uslova: potrebno je da isporuena roba im a m ane, da je
mana postojala u asu prelaska rizika na kupca i da je svoja prava prem a
prodavcu kupac ostvario u odreenom roku. Ne trai se da je prodavac kriv
za utvrenu manu robe, ili da je prodavac morao znati da roba im a mane.
Smatra se da isporuena roba ima nedostatak ako nem a potrebna
svojstva u skladu sa ugovorom. Ili, ako nema potrebna svojstva za njenu
redovnu upotrebu ili za promet. Isto tako, smatra se da roba im a nedostatak ako nije podobna za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja
je bila poznata prodavcu ili mu nje mogla ostati nepoznata. Dalje, sm atra
se da roba ima manu ako nije saobrazna ugovorenom uzorku ili modelu,
osim ako su uzorak ili model sluili samo radi obavetenja. Nije od znaaja
da li je zbog odstupanja od uzorka odnosno modela roba izgubila neto od
upotrebne ili trine vrednosti. Isto tako, smatra se da roba nije saobrazna
ugovoru ako nije upakovana ili zatiena na uobiajeni ili ugovoreni nain.
Postoje i sluajevi u kojima kupac nema nikakva prava prem a prodavcu m ada isporuena roba ima mane. Tako, nije od znaaja ako roba im a neznatni nedostatak. U
tom pogledu od znaaja su poslovni obiaji. Roba ne sm e imati ni neznatne nedostatke
ukoliko ugovor sadri ldauzulu bez tolerancije" ili slinu klauzulu. Zatim prodavac ne
odgovara za one materijalne nedostatke robe koji su u asu zakljuenja ugovora bili poznati kupcu. Smatra se da kupcu nisu mogli ostati nepoznati nedostaci koje bi briljivo
lice sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanim anja i struke m oglo zapaziti.
Kupac mora svoja prava prema prodavcu ostvariti u roku od jedn e godine raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu o m anam a robe.
148
Radi bolje zatite potroaa, Zakonom o zatiti potroaa, utvrena su

posebna prava i obaveze kupaca i prodavaca, ija je odgovornost pojaana
u sluaju prodaje robe sa nedostacima.
Prava kupca ako mu je isporuena roba sa materijalnim ncdostatkom . Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o
tome da mu je isporuena roba loijeg kvaliteta od onog koji je ugovoren,
ima nekoliko alternativnih prava. Kupac moe zahtevati od prodavca da otkloni nedostatak, moe zahtevati od prodavca da mu preda drugu stvar bez
nedostatka, moe zahtevati snienje cene, moe izjaviti da raskida ugovor.
Uz ova prava, kupac ima pravo i na naknadu tete.
Da bi kupac imao pravo na naknadu tete nije neophodno da postoji
krivica prodavca. Prodavac e odgovarati za tetu i kad nije znao niti je
mogao znati za manu isporuene robe.
Postoje tri naina za odmeravanje naknade tete zbog povrede ugovora o prodaji robe. Prvo, kupac moe zahtevati naknadu stvarne tete i
izm akle koristi. T o je naknada tzv. konkretne (dokazane) tete. Drugo, kad roba im a tekuu cenu, kupac moe zahtevati razliku izmeu cene
odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora. To je naknada
tzv. apstraktne tete. Tree, kad je predmet prodaje izvesna koliina
stvari odreenih po rodu, pa je ugovor o prodaji raskinut, ugovorna strana koja je raskinula ugovor ima pravo da zahteva naknadu u visini razlike
izmeu cene odreene ugovorom i cene koju je ugovorila sa treim licem.
To je tzv. kupovina radi pokria (ako je kupac kupio stvar od treeg lica).
Ili, ako je prodavac prodao stvar treem licu za niu cenu, to je tzv. prodaja
radi pokria. Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti izvrena u
razum nom roku i na razuman nain.
Osim naknade za tetu koja je nastupila zbog toga to kupac nije mogao da koristi isporuenu robu jer je imala manu, prodavac duguje naknadu i za tetu koja je zbog mane prouzrokovana na drugim dobrima kupca ili
treeg lica. To je tzv. refleksna, sekundarna ili pratea teta. U tom
pogledu vae opta pravila o odgovornosti za tetu. Dakle, ako je prodavac
isporuio kupcu robu koja ima manu, prodavac je duan da naknadi kupcu
tetu zbog toga to ovaj nije mogao koristiti isporuenu robu i naknadu za
tetu na drugim dobrim a kupca. Odgovornost prodavca za refleksnu tetu
postoji ako je on znao ili morao znati za manu isporuene robe. Krivica
prodavca se pretpostavlja. Kupac moe ostvarivati pravo na naknadu tete
koju je zbog m ane robe pretrpeo na drugim svojim dobrima i kad je propustio da obavesti prodavca o mani.
G arancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari odgovornost p rodavca i proizvoaa. Ako prodavac i proizvoa robe
nisu isto lice, kupcu za mane robe odgovara ne samo prodavac nego i proizvoa robe. Pravni odnos izmeu proizvoaa robe i kupca uspostavlja
se garancijom proizvoaa. Kao isprava o garanciji slui garantni list. Kad
v, T o d o r o v i & R. M. Siijepevi PRIVREDN O PRAVO
149
je prodavac neke maine, motora, kakvog aparata ili drugih slinih stvari
predao kupcu garantni list kojim proizvoa garantuje ispravno funkcionis a n je stvari u toku odreenog vremena raunajui od njene predaje kupcu,
kupac moe u sluaju mane stvari zahtevati od prodavca ili od proizvoaa
da stvar opravi u odreenom roku ili da mu umesto nje preda drugu stvar
koja je ispravna. Ukoliko je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvrenju
pojedinih radnji uestvovalo vie samostalnih proizvoaa, garanciju za
ispravno funkcionisanje stvari daje krajnji proizvoa (finalista). Proizvoa odgovara bez obzira na to da li postoji njegova krivica za mane proizvoda. Okolnost da je proizvoa garantovao za svojstva svog proizvoda ne
utie na odgovornost prodavca. Prodavac odgovara kupcu za mane stvari
koju je prodao kupcu kao da ne postoji garantni list.
Proizvoa moe odgovarati i za drugu tetu koju je zbog neispravnog funkcionisanja njegovog proizvoda pretrpeo kupac ili tree lice. Za
takvu tetu proizvoa moe odgovarati i kad nije dao garanciju. Proizvoa odgovara za opasna svojstva svog proizvoda ako nije preduzeo sve to
je potrebno da tetu koju je mogao predvideti sprei putem upozorenja,
bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.
O d g o v o r n o s t z a p r a v n e n e d o s ta tk e (zatita od evikcije). Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treeg koje iskljuuje, umanjuje ili ogranicava kupevo pravo, a o ijem postojanju kupac
nije obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom. Ako
predmet ugovora o prodaji nije neka stvar ve neko pravo, prodavac garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarivanje.
Kupac je duan da prodavca pozove da u razumnom roku oslobodi stvar od
prava ili pretenzija treeg ili, kad su predmet ugovora stvari odreene po
rodu, da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka. Ako prodavac
ne postupi po zahtevu kupca, u sluaju oduzimanja stvari od kupca, ugovor
se raskida po samom zakonu. Meutim, u sluaju umanjenja ili ogranienja kupevog prava kupac moe po svom izboru da raskine ugovor ili da
zahteva srazmerno snienje cene. Ako prodavac ne postupi po kupevom
zahtevu kupac moe da raskine ugovor ako se zbog toga ne moe ostvariti
svrha zakljuenog ugovora. U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu
pretrpljene tete.
Odgovornost prodavca za pravne nedostatke moe se ugovorom ograniiti ili sasvim iskljuiti, osim ako je u vreme zakljuenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki pravni nedostatak.
Pravo kupca po osnovu pravnih nedostatka gasi se istekom godine dana od
saznanja za postojanje prava treeg, odnosno, ako je pokrenut spor, est
meseci od pravosnano okonanog spora.
150
POSEBNI MODALITETI UGOVORA O PRODAJI

Prodaja sa pravom prce kupovine. Po osnovu ugovora o prodaji
sa pravom pree kupovine, obaveza je kupca koji namerava da proda
kupljenu stvar da o tome prethodno obavesti prodavca. Kupac je duan da
obavesti prodavca o uslovima pod kojima e prodati kupljenu stvar i da
mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Prodavac koji eli da se koristi
pravom pree kupovine mora se na pouzdan nain o tome izjasniti u roku
od meseca dana od dana prijema obavetenja. Za odreena lica pravo pree
kupovine moe biti ustanovljeno i posebnim zakonom ili drugim optim
aktom (na primer, kod prodaje udela u d.o.o.).
Kupovina na probu. Ona postoji ako je ugovorom o prodaji odreeno da kupac preuzima stvar da je isproba, da bi ustanovio da li mu odgovara. Kupac je duan da o tome obavesti prodavca u roku koji je odreen
ugovorura o prodaji ili obiajem, a ako takvog nema, onda u primerenom
roku koji mu odredi prodavac, inae se smatra da je odustao od ugovora.
Prodaja robe po specifikaciji. To je takva vrsta ugovora o prodaji
u privredi u kojima je u asu zakljuenja ugovora odreena vrsta i koliina
robe, a kupac ima pravo da naknadno u odreenom roku odredi svojstva
robe. Svojstva robe mogu u ugovoru o prodaji u privredi biti odreena izrazom uobiajeni kvalitet. Za sluajeve kad ugovor o svojstvima (kvalitetu) robe nije propisan, a ni ugovorne strane nisu uredile ovo pitanje, vae
dva pravila. Prvo, kad kvalitet robe nije odreen ugovorom, a prodavcu je
prilikom zakljuenja ugovora bila ili mu je morala biti poznata svrha za
koju kupac kupuje robu, prodavac mora isporuiti robu takvog kvaliteta
koji odgovara toj svrsi. Drugo, ako kvalitet robe nije odreen ugovorom, a
prodavcu nije bila poznata njena svrha, niti mu je morala biti poznata, roba
ne m oe biti ispod srednjeg kvaliteta. Ona mora imati potrebna svojstva za
njenu rodovnu upotrebu i promet.
Prodaja sa zadravanjem prava svojine. Kod tog ugovora prodavac zadrava pravo svojine na isporuenoj stvari sve dok kupac ne isplati
cenu u potpunosti.
Prodaja po uzorku ili modelu. Kod ugovora u privredi oko roba
koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac
odgovora po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je
uzorak, odnosno model, podneo kupcu samo radi obavetenja i priblinog
odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.
Prodaja sa obronim olplatam a cene. Kod te prodaje kupac se
obavezuju da cenu plati u ratama. Ugovor mora sadrati ukupan iznos svih
rata, iznos pojedinih otplata, kao i njihove rokove. Prodavac moe raskinuti
ugovor ako kupac doe u docnju sa najmanje dve uzastopne rate otplate. U
sluaju raskida ugovora prodavac je duan da vrati kupcu iznos primljenog
151
novca sa kamatom, a kupac je duan da vrati prodavcu prim ljenu stvar i da

mu plati naknadu za njeno korienje do raskida ugovora. U govor o prodaji
sa obronim otplatama cene mora da bude sastavljen u pisanoj formi.
U G O V O R O PO SR ED O V A N JU
P o ja m . To je ugovor kojim se posrednik (po staroj term inologiji meetar ili senzal) obavezuje da e nastojati da nae i dovede u vezu s nalogodavcem odgovarajue lice radi pregovaranja o zakljuenju odreenog
ugovora, a nalogodavac se obavezuje da e posredniku isplatiti proviziju,
ukoliko takav ugovor bude zakljuen. Bitni sastojak ugovora o posredovanju je oznaenje posla koji nalogodavac poverava posredniku. N aknada za
posredovanje ne mora biti ugovorena, i u takvim sluajevim a je nalogodavac duan da posredniku plati uobiajenu proviziju. Posrednik dovodi u
vezu nalogodavca i tree lice, ali ne zakljuuje ugovor sa treim licem, ni
u svoje ime ni u ime nalogodavca. Nalogodavac odluuje da li e zakljuiti
ugovor sa licem sa kojim ga je posrednik doveo u vezu.
P r a v a i o b a v e z e p o s r e d n ik a . Posrednik je duan da obavetava
nalogodavca o svim okolnostima koje su od znaaja za nam eravani posao.
Nalogodavac moe angaovati posrednika samo radi pribavljanja informacija o poslovima na odreenom tritu.
Posrednik je duan da postupa po nalozima nalogodavca. On je duan
da titi interese obe strane izmeu kojih posreduje, jer i nalogodavev saugovara mora imati poverenja u posrenika.
Dunost je posrednika da uva posredniku tajnu. On ne sm e obavestiti nalogodavca ili lice sa kojim je nalogodavca doveo u vezu o sastojcima
drugih ugovora prilikom ijeg je zakljuenja posredovao. O ugovoru prilikom ijeg je zakljuenja posredovao, posrednik ne sme obavestiti tree lice.
Posrednik je duan da vodi posredniki dnevnik u koji e upisati podatke o svim ugovorima prilikom ijeg je zakljuenja posredovao. Kao izvod iz posrednikog dnevnika posrednik izdaje posredniki list, koji e dostaviti nalogodavcu i nalogodavevom saugovaravau kao dokaz o ugovoru
koji su zakljuili.
Kad je kvalitet robe iz ugovora o prodaji koji je zakljuen preko posrednika odreen uzorkom, kupac i prodavac se mogu sporazum eti da e
uzorak predati posredniku na uvanje.
Ugovorom o posredovanju ili kasnijim sporazum om nalogodavca i
posrednika moe biti odreeno da je posrednik ovlaen da prim i ispunjenje obaveze nalogodavevog saugovaraa. Za obavljanje takvih poslova posrednik ima pravo na posebnu naknadu.
Ugovorne strane iz ugovora o posredovanju mogu ugovoriti da e posrednik imati pravo na naknadu i u sluaju kad je njegovo nastojanje da
nalogodavac zakljui odreeni ugovor ostalo bez rezultata. Ili, mogu ugo-
152
voriti da e posrednik imati pravo i na naknadu odreenih trokova u vezi

sa posredovanjem.
U G O V O R O T R G O V IN S K O M Z A S T U P A N J U
P o ja m . Naziva se jo ugovor o agenturi. To je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (agent) obavezuje da e se za vreme vaenja ugovora
starati da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da e
u tom smislu posredovati izmeu nalogodavca i treih lica, kao i da e po
dobijenom ovlaenju nalogodavca zakljuivati ugovore sa treim licima u
ime i za raun nalogodavca, a nalogodavac se obavezuje da e zastupniku
za svaki zakljueni ugovor isplatiti ugovorenu ili uobiajenu naknadu (l.
790-812 Zakona o obligacionim odnosima).
Ugovor mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Zastupnik je obavezan da preduzima potrebne radnje da bi trea lica saznala za
robu ili za usluge koje nudi njegov nalogodavac. Te poslove zastupnik je duan da obavlja sa panjom dobrog strunjaka. Ako je u tom pogledu pokazao potrebnu panju, zastupnik ne odgovara al<o tree lice ne izvri svoju ugovornu obavezu iz ugovora u kojem
se nalogodavac i tree lice pojavljuju kao ugovom e strane. Zastupnik ne odgovara ako i
pored toga to je u loio potrebnu panju nije uspeo da nae odgovarajueg saugovaraa
za svog nalogodavca.
Ukoliko je zastupnik im ao poloaj posrednika, nalogodavac ne mora prihvatiti
ugovor sa licem koje je zastupnik naao, ali je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci.
Dunosti zastupnika. Zastupnik je duan da nalogodavcu i trecem

licu pom ogne da formuliu sastojke ugovora tako da ugovor bude punovaan i u skladu sa privrednim obiajima. Ova obaveza zastupnika traje sve
do okonanja ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica. Zbog toga u toku
izvravanja posla zastupnik treba da daje savete nalogodavcu.
U istupanjim a prema treim licima u vezi sa poslovima koje obavlja
za nalogodavca, zastupnik mora tititi interese nalogodavca. Zato trgovinski zastupnik ne moe u istom poslu zastupati dva nalogodavca, osim uz
njihovu saglasnost.
Zastupnik je duan da u cilju ouvanja prava svog nalogodavca ini
potrebne izjave saugovarau nalogodavca. Zastupnik kupca moe staviti
prigovor prodavcu ako isporuena roba nije saobrazna ugovoru o prodaji.
S druge strane, saugovara nalogodavca moe zastupniku initi prigovore
koji se tiu povrede ugovora od strane nalogodavca.
Zastupnik je duan da se pridrava naloga koje mu je dao nalogodavac. A ko zastupnik prekorai granice ovlaenja ili primljenih naloga, takav posao u naelu ne obavezuje nalogodavca. Ali, ako tree lice nije znalo
niti je m oralo znati za prekoraenje ovlaenja, zastupnilc i nalogodavac su
solidarno od govorni za tetu koju je tree lice pretrpelo takvim postupkom
zastupnika. U koliko je zastupnik zakljuio ugovor sa treim licem na osno-
153
vu ovlaenja ije je dejstvo prestalo, a tree lice to nije znalo niti je moglo
znati, zakljueni ugovor obavezuje nalogodavca.
Zastupnik je duan davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji u vezi sa poslovima u pitanju.
Na zahtev nalogodavca, zastupnik je duan da ga obavetava o tome
u kojoj se fazi nalaze pregovori o poslu koji obavlja za nalogodavca. Zastupnik je duan da obavesti nalogodavca o svim poslovima koje je zakljuio u njegovo ime i za njegov raun.
Zastupnik je duan uvati poslovnu tajnu svog nalogodavca. On odgovara nalogodavcu za tetu ako takvu tajnu iskoristi ili drugom otkrije,
ak i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.
Trgovinski zastupnik je duan da vodi dnevnik o ugovorima koje je
zakljuio u ime nalogodavca, ili koje je nalogodavac zakljuio sa treim
licima uz posredovanje zastupnika. Za svaki ugovor koji je zakljuio sa
treim licem, zastupnik sastavlja zakljunicu. Jedan primerak zakljunice
zastupnik predaje nalogodavcu, a drugi primerak nalogodavevom saugovarau. Ako zastupnik nije izdao zakljunicu, ugovor sa treim licem nije
samo zbog toga nevaei.
Sve to je zastupnik primio od treeg lica za nalogodavca, treba da
preda nalogodavcu. To e zastupnik iskazati u svom obraunu sa nalogodavcem.
Dunosti nalogodavca. Obaveza nalogodavca je da omogui zastupniku da obavi poslove koje mu je nalogodavac poverio. Duan je da posredniku da potrebna obavetenja, reklamni materijal, uzorke, cenovnike
i sl. Za uzorke ili dokumentaciju koju je predao zastupniku nalogodavac
nema pravo na posebnu naknadu.
Nalogodavac je duan da plati zastupniku proviziju za ugovore koje je
zakljuio uz njegovo posredovanje, odnosno za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio sa treim licima, ukoliko je za to bio ovlaen. Ukoliko je ugovorena provizija nesrazmerno visoka prema uinjenoj usluzi, sud je moe
na zahtev nalogodavca smanjiti na pravian iznos. Zastupnik ima pravo na
proviziju i za poslove koje je nalogodavac neposredno zakljuio na podruju za koje zastupnik ima pravo iskljuivog zastupanja nalogodavca.
Pravo na proviziju. Zastupnik stie pravo na proviziju ako je nalogodavev saugovara ispunio svoje ugovorne obaveze prema nalogodavcu.
On ima pravo na proviziju i kad ugovor nije izvren, ako je do toga dolo
iz uzroka koji je na strani nalogodavca. Ako se nalogodavac i njegov saugovara saglase da odustanu od zakljuenog ugovora, zastupnik ima pravo na smanjenu proviziju. Ukoliko je zastupnik jem io nalogodavcu da e
nalogodavev saugovara ispuniti nalogodavcu obaveze iz ugovora koji je
zakljuen preko zastupnika, pripada mu pravo na dodatnu proviziju (tzv.
d e lk re d e re provizija).
154
FRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Nalogodavac moe, ne raskidajui ugovor, zatraiti od zastupnika da

obim poslova koji se preko njega zakljuuju smanji na manju meru nego
to je ugovoreno ili to je zastupnik mogao osnovano oekivati. Ugovorom
o zastupanju moe biti odreeno da provizija koju e nalogodavac platiti
zastupniku u takvom sluaju nee biti nia od odreenog iznosa, bez obzira
na obim poslova preko zastupnika.
UGOVOR O KOMISIONU
Pojam. Tojeugovorkojim sejedna ugovoma strana (komisionar) obavezuje da e u svoje ime a za raun druge ugovom e strane (komitenta) obaviti jedan ili vie odreenih pravnih poslova koje mu poverava komitent, a
komitent se obavezuje da e komisionaru platiti ugovorenu naknadu (proviziju) (l. 771-812). Poto komisionar u svoje ime obavlja sa treim licem poslove koje mu je poverio komitent, on u obavljanju tih poslova istupa kao samostalna ugovoma strana. Zbog toga komisionar odgovara treem licu ako
ugovor koji je zakljuio ne bude uredno izvren. Lice sa kojim je komisionar
zakljuio ugovor za raun komitenta, ne mora da zna za komitenta. S druge
strane komisionar radi za raun komitenta, a to znai da ekonomski efekti
poslova u koje je uao za raun komitenta pripadaju komitentu. Zato, ako
je komisionar kupio od treeg lica robu za komitenta, komitent je duan da
naknadi komisionaru iznos cene, a komisionar je duan da komitentu preda
robu koju je za komitenta primio od prodavca. Ako komisionar nije izvrio
obavezu iz ugovora koji je zakljuio sa treim licem, tree lice ne moe tubu
podii protiv komitenta nego samo protiv komisionara.
Obaveze komisionara. Obaveza je komisionara da nastoji da obavi
posao koji mu je komitent poverio. to se toga tie, komisionar je duan
da pokae panju dobrog strunjaka. Komisionar odgovara za izbor treeg
lica sa kojim je zakljuio ugovor, osim ukoliko je izbor izvrio komitent.
Ako i pored toga to je uloio dunu panju tree lice nije uredno izvrilo
ugovorenu obavezu, ili ako nije uspeo da zakljui ugovor sa treim licem,
komisionar nee odgovarati komitentu za tetu.
Prilikom izvravanja posla koji mu je poverio komitent, komisionar
je duan da se pridrava komitentovih naloga. Ako nalozi komitenta nisu
jasni, komisionar treba da zatrai detaljnija uputstva. Ukoliko je posao sa
treim licem uspeo da zakljui uz povoljnije uslove od onih koje je odredio
komitent, tako postignuta korist pripada komitentu. U takvom sluaju komisionaru pripada uveana naknada.
Poto poslove koji su mu povereni komisionar obavlja za raun komitenta, on je
duan da uva interese komitenta. Zato ako je kom isionar kupio robu od prodavca za
raun komitenta, pa roba ima mane, komisionar je duan da stavi prigovor prodavcu.
U tom pogledu komisionar ima pravni poloaj kupca. Kad je roba u prevozu izgubljena
ili oteena, ili je prevoz izvren sa zakanjenjem, komisionar je duan da preduzm e sve
155
potrebne mere radi ouvanja prava korisnika prevoza prem a prevoziocu. K om isionar
odgovara za tetu komitentu ako protivno obiajima nije ugovorio pravo na ugovornu
kaznu u ugovoru sa treim licem. Ili, ako je prodao kom itentovu robu licu za iju je prezaduenost ili insolventnost znao ili morao znati. Kom isionar ne sm e prodati kom iten tovu robu licu za koje nije izvesno da e platiti cenu, ak ni kad postoji nalog kom itenta
u tom smislu, ukoliko je o tome obavestio komitenta.
Komisionar je duan da saoptiti komitentu, ukoliko ovaj to trai, sa

kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.
Po obavljenom poslu, komisionar je duan poloiti raun kom itentu.
Komisionarev raun treba da sadri pregled svih prim anja i izdataka koje
je imao u vezi sa izvrenjem posla, kao i obraun naknade.
Obaveze komitenta. Komitent je duan da obavi sve one radnje
koje su s obzirom na okolnosti sluaja neophodne da bi kom isionar m ogao izvriti posao ije mu je obavljanje komitent poverio. N aknada koju
je komitent duan da plati komisionaru najee se odreuje ugovorom o
komisionu. Ako visina naknade ugovorom nije odreena, kom isionar im a
pravo na naknadu u skladu sa svojom tarifom ili obiajim a. Ukoliko je naknada u datom sluaju nesrazmerno visoka prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je moe na zahtev kom itenta sniziti na pravian
iznos. Komitent je duan da isplati naknadu kom isionaru kad bude izvren ugovor koji je komisionar zakljuio za raun kom itenta. N aknada ne
obuhvata trokove komisionara u vezi sa izvrenjem posla, osim redovnih
reijskih trokova komisionara. Komitent je duan platiti kom isionaru posebnu naknadu za korienje njegovih skladita i transportnih sredstava za
komitenta. Komisionar ima pravo zaloge na robi na koju se odnosi ugovor
o komisionu kao obezbeenje da e komitent platiti proviziju i naknadu
trokova (zakonska zaloga).
Neki posebni oblici komisiona. Umesto da zakljui ugovor sa treim licem, kom isionar moe i sam izvriti inidbu za koju je trebalo da
angauje tree lice (tzv. samostalno istupanje kom isionara) sam ostalnom istupanju komisionara. To je dozvoljeno ako je u pitanju roba ili
usluga koja ima tekuu cenu na tritu, a komitent se nije protivio sam ostalnom istupanju komisionara. U takvim sluajevima uspostavljaju se izmeu kom isionara i komitenta dva samostalna pravna odnosa: odnos iz
ugovora o komisionu i odnos za koji je komisionar trebalo da zakljui ugovor sa treim licem (npr. prodaja ili kupovina, prevoz robe).
Komisionar moe garantovati komitentu da e tree lice sa kojim je zakljuio ugovor za raun komitenta uredno izvriti svoje ugovom e obaveze.
To je tzv. d e lk r e d e r e komision. U takvim sluajevim a kom isionar ima
pravo na posebnu naknadu.
Konsignacioni posao je oblik prodajnog kom isiona kom binovanog sa
uskladitenjem robe. Ugovorom o konsignaciji obavezuje se kom itent konsignant da poalje komisionaru odreenu vrstu i koliinu robe, s tim
156
da je ovaj uva na svom skladitu (tzv. konsignaciono skladite) i prodaje

prema ukazanoj prilici.
U GOVOR O KONTROLI ROBE ILI USLUGE
Pojam . To je ugovor kojim se izvrilac kontrole (kontrolna organizacija) obavezuje da struno i nepristrasno izvri ugovorenu kontrolu, i da
izda certifikat o izvrenoj kontroli, a naruilac kontrole se obavezuje da za
izvrenu kontrolu plati naknadu (l. 847-858 Zakona o obligacionim odnosima). ta e to izvrilac kontrole biti duan da kontrolie, mora u ugovoru
biti precizno odreeno. Ugovorom o kontroli moe biti odreeno da e izvrilac kontrole biti duan da preduzima i odreene pravne radnje u ime
i za raun naruioca kontrole. To je tzv. kontrola sa preuzimanjem.
Ako je izvrilac kontrole obavio povereni mu posao sa potrebnom strunou, on ne odgovara ako neke nedostatke robe odnosno izvrene usluge nije
mogao zapaziti. Ali, ugovorom o kontroli moe izvrilac kontrole preuzeti
i strou odgovornost. Izvrilac kontrole moe garantovati naruiocu kontrole da roba koju je pregledao nee za odreeno vrem e promeniti svojstva
u odnosu na stanje koje je utvreno prilikom vrenja kontrole. Izvrilac
kontrole je duan da postupa po nalozima naruioca kontrole, ali samo ako
se ne dovodi u pitanje njegova nepristrasnost. Robu koju je naruilac kontrole predao izvriocu kontrole radi obavljanja ugovorene kontrole, izvrilac kontrole je duan uvati i obezbediti od zamene. Certifikat koji je izdao
izvrilac kontrole po obavljenoj kontroli slui naruiocu kontrole u sluaju
spora sa isporuiocem robe kao oboriv dokaz u pogledu svojstava ili koliine robe na koju se odnosila kontrola.
U G O V O R O USKLADITENJU ROBE
Pojam . To je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (skladitar)
obavezuje da e primiti na uvanje odreenu robu i preduzimati potrebne
ili ugovorene m ere radi njenog ouvanja, i da e je predati ostavodavcu
ili drugom ovlaenom licu, a ostavodavac se obavezuje da e za to platiti
skladitaru odgovarajuu naknadu (l. 730-748 Zakona o obligacionim odnosim a).
Roba koju ostavodavac predaje na uvanje sldaditaru moe biti bilo koja pokretna
stvar, osim ako je zabranjeno uskladitenje takve stvari. N a zahtev ostavodavca skladistar je duan da izda sldadinicu, koja predstavlja hartiju od vrednosti. Kao skladitari
sa najee po javlju ju preduzea koja primaju na uvanje robu od bilo kog lica, ukoliko
raspolau slobod nim skladinim prostorom. To su tzv. javna skladita. U meunarodnom robnom prom etu pojavljuju se carinska skladita, za smetaj robe prilikom uvoza
ili izvoza, pre nego to budu obavljene carinske formalnosti.
D u n o sti skladitara. Skladitar je duan da uva uskladitenu

robu, i to u zatvorenom magazinu ako drukije nije ugovoreno. Duan je
157
da upozori ostavodavca na mane ili na prirodna svojstva robe, ili na neispravnu ambalau. Skladitar je duan da uva robu za ono vreme koje je
ugovoreno, a ovlaeno lice ima pravo da podigne uskladitenu robu i pre
isteka tog roka. Obaveza uvanja ne postoji ako je u pitanju ugovor o zakupu skladinog prostora, a ne ugovor o uskladitenju.
Skladitar je duan da odvojeno uva svaku robu koju je primio na
uskladitenje, osim ukoliko je ostavodavac pristao da njegova roba bude
pomeana sa robom drugih ostavodavaca. Duan je da omogui ovlaenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.
Duan je da se stara o interesima ostavodavca. Zato, ako tree lice tvrdi da je ono vlasnik uskladitene robe, pa zahteva od skladitara da mu
preda robu, skladitar nee postupiti po takvom zahtevu nego e o tome
obavestiti ostavodavca.
Ugovorom o uskladitenju moe biti odreeno da e skladitar biti duan da postupa po odreenim nalozima ostavodavca ili drugog ovlaenog lica, ako takvi nalozi
budu dati. Nalozi se mogu odnositi na razne faktike radnje u vezi sa robom, kao to su
sortiranje ili pakovanje, ili na pravne radnje, kao to je predaja robe na prevoz
Ako je tako ugovoreno, sldaditar je duan da kod organizacije za osiguranje osigura robu koju je primio na uskladitenje. Osiguranje mora biti izvreno na vrednost robe
koju je ostavodavac prijavio skladitaru. Pored toga, skladitar moe izvriti osiguranje
od svoje eventualne odgovornosti za tetu na uskladitenoj robi.
Odgovornost skladitara za tetu na robi je stroa nego odgovomost ostavo-
primca iz ugovora o ostavi. Skladitar odgovara za svaku tetu na uskladitenoj robi, osim ako dokae da je teta prouzrokovana usled okolnosti koje se
nisu mogle izbei niti otkloniti, ili da je teta prouzrokovana krivicom ostavodavca, ili usled prirodnih svojstava robe. U prouzrokovanju tete moe
uestvovati i ostavodavac, i tada se odgovornost skladitara umanjuje ili ak
iskljuuje. Naknada tete koju je skladitar duan platiti u sluaju propasti ili
oteenja uskladitene robe ne moe prei iznos koji je ostavodavac prijavio
prilikom predaje robe na uskladitenje. Primalac robe je duan da robu pregleda prilikom njenog preuzimanja. Ako prilikom preuzimanja robe primeti
neostatke, duan je da o tome odmah stavi prigovor skladitaru. Inae e
se smatrati da roba nema nedostatke. O nedostacima robe koji se nisu mogli
primetiti prilikom preuzimanja, primalac je duan da na pouzdan nain obavesti skladitara u roku od sedam dana od preuzimanja robe.
O b a v e z e o s ta v o d a v c a . Ostavodavac je duan da obavesti skladitara o svojstvima robe koju predaje na uskladitenje. Ako ostavodavac ne
izvri uredno ovu obavezu, pa usled neobavetavanja roba bude unitena
ili oteena, skladitar nee biti duan da naknadi tetu.
Naknada za uvanje uskladitene robe na koju ima pravo skladitar
odreuje se ugovorom o uskladitenju prema tarifi skladitara. Ako nije
drukije ugovoreno, naknada se plaa prilikom podizanja robe iz skladita.
158
U G O V O R O O T P R E M A N J U ( P E D IC IJ I)
P o ja m . To je ugovor kojim se otpremnik (pediter) obavezuje da e
u svoje ime a za raun nalogodavca zakljuiti ugovor o prevozu robe i druge ugovore koji su potrebni za izvrenje prevoza ugovorene robe, kao i da
e obaviti druge uobiajene poslove i radnje u vezi organizovanja prevoza
robe, a nalogodavac se obavezuje da e mu za to platiti odreenu naknadu.
To je ugovor o komisionu u prevozu. Ali, ugovor o pediciji se znatno razlikuje od ugovora o prevozu. Posebno je vano istai da ugovor o otpremanju
nije ugovor o prevozu robe (ako tako nije ugovoreno), nego ugovor o organizovanju prevoza (l. 827-846 Zakona o obligacionim odnosima).
O b a v e z e o tp r e m n ik a . Otpremnik je duan da sa panjom dobrog
strunjaka organizuje prevoz robe na koju se odnosi ugovor. On je duan
da sa prevoziocem zakljui ugovor o prevozu robe, kao i da obavi carinske
formalnosti kad je u pitanju meunarodni prevoz. Duan je da izvri kontrolu obrauna prevoznine. Od faktikih radnji koje je otpremnik duan da
izvri treba istai dovoenje i odvoenje stvari do i od transportnog sredstva, obeleavanje i sortiranje robe, pakovanje robe, kontrolisanje kvaliteta
i kvantiteta robe, ako je tako ugovoreno. Otpremnik odgovara nalogodavcu
za tetu ako uredno ne izvri ove dunosti.
Ako nije drukije ugovoreno, otpremnik moe i sam izvriti, u potpunosti ili delimino, prevoz robe ija mu je otprema povercna. To je tzv. samostalno istupanje otpremnika. Kad je otpremnik sam obavio prevoz robe,
on ima u odnosu prema nalogodavcu prava i obaveze ne samo otpremnika
nego i prevozioca. Ako nalogodavac dokae da bi prevozilac obavio prevoz robe sigumije, bre i jeftinije, ima pravo na naknadu tete zbog samostalnog istupanja otpremnika.
Ako je tako ugovoreno, otpremnik je duan da izvri osiguranje nalogodaveve robe kod organizacije za osiguranje.
Po obavljenom poslu otpremnik je duan poloiti raun nalogodavcu.
Otpremnik je duan da prenese na nalogodavca potraivanja i ostala prava
koja ima prema treem licu sa kojim je obavio posao u svoje ime a za raun
nalogodavca. Naroito su u tom pogledu od znaaja prava otpremnika prema prevoziocu u pogledu gubitka ili oteenja robe koju je predao na prevoz. Otpremnik je duan da preda nalogodavcu isprave koje su potrebne
radi ostvarivanja prava na naknadu tete od prevozioca.
Otpremnik odgovara za izbor drugih lica sa kojima je radi izvrenja
primljenog naloga zakljuio odgovarajue ugovore (ugovor o prevozu, o
uskladitenju, i sl.), ali ne odgovara za njihov rad. Ako je otpremnik u vrenju izbora postupao sa dunom panjom, pa je roba nalogodavca oteena
ili unitena u prevozu, ili je prevoz izvren sa zakanjenjem, za tetu e odgovarati prevozilac. Ali kad je tako ugovoreno, otpremnik e odgovarati i za
159
rad prevozioca i drugih lica sa kojima je radi izvravanja naloga zakljuio

odgovarajue ugovore. To je tz v . d e lk r e d e r e o t p r e m a n je .
Ako je otpremnik poverio izvravanje pojedinih radnji u vezi sa otprem anjem drugom otpremniku, on odgovara za rad drugog otpremnika. Za takvog drugog otprem nika
koristi se naziv podpediter. Ali, ukoliko postoji izriito ili preutno ovlaenje nalogodavca da poveri izvrenje naloga drugom otpremniku, ili ako je to oigledno u interesu
nalogodavca, otprem nik odgovara samo za izbor drugog otprem nika ali ne i za njegov
rad. Takav drugi otpremnik naziva se meupediter".
S druge strane, nalogodavac je duan da omogui otprem niku izvrenje

naloga. On je duan isplatiti otpremniku ugovorenu naknadu. A ko visina
naknade nije ugovorena, nalogodavac je duan da plati naknadu odreenu
tarifom otpremnika ili obiajima. Nalogodavac ima pravo da odustane od
naloga sve dok otpremnik ne izvri obavezu koju je preuzeo. U takvim sluajevima nalogodavac je duan naknaditi otpremniku sve trokove koje je
ovaj u vezi sa izvrenjem naloga do tada imao, kao i da mu isplati srazm em i
deo naknade. Otpremnik stie pravo na naknadu kad izvri svoje obaveze
iz ugovora o otpremanju. To moe da bude trenutak kad je otprem nik predao ugovorenu robu prevoziocu, ili skladitaru, ili primaocu. Otprem nika
naknada ne obuhvata i naknadu za trokove koje je otprem nik im ao u vezi
sa organizovanjem otpremanja ugovorene robe. Radi obezbeenja naplate
potraivanja, otpremnik ima pravo zaloge na stvarim a predatim radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih dri ili dok ima ispravu pomou koje moe raspolagati njima (zakonsko zalono pravo).
P o s e b n i s lu a je v i o tp r e m a n ja . Postoji i o t p r e m a s a fik s n o m
n a k n a d o m . Kod takve vrste otpreme otpremnika naknada obuhvata ne
samo proviziju nego i sve trokove otpremnika u vezi sa izvrenjem naloga.
Otpremnik odgovara za rad prevozioca i drugih lica koja je angaovao u
izvravanju svojih ugovornih obaveza.
Otpremnik moe organizovati skupni prevoz za robu vie nalogodavaca. To je tz v . z b ir n a o tp r e m a . Otpremnik uvek m oe organizovati
zbim u otpremu, osim kad mu je to ugovorom koji je zakljuio sa nalogodavcem zabranjeno. Uteda u prevoznini koja je postignuta zbim om otpremom pripada nalogodavcima iju robu otpremnik zajedno otprem a.
U G O V O R O P R E V O Z U R O B E E L E Z N IC O M
P o ja m . To je ugovor kojim se prevozilac obavezuje da e eleznikim
prevoznim sredstvom prevesti odreenu stvar od otpremne do uputne stanice, i da e za vreme prevoza uvati stvar i tamo je predati primaocu, a poiljalac se obavezuje da e za to platiti prevoziocu ugovorenu prevozninu. Poiljalac moe da bude bilo koje fiziko ili pravno lice. Odreena prava prem a prevoziocu moe imati i primalac poUjke, ako je to lice razliito od poiljaoca.
Izvor naeg prava u pogledu odnosa iz ovog ugovora je Zakon o ugovorim a o prevozu u eleznikom saobraaju (Slubeni list SRJ br. 26/95). U m eunarodnim prevozi-
i6o
ma primenjuje se Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom (COTIF) - Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 8/84. 1. Na direktne m eunarodne prevoze
primenjuju se: - Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom prevozu putnika i
prtljaga eleznicama (CIV), koja sainjavaju Dodatak A Konvencije; - Jednoobrazna
pravila o ugovoru o meunarodnom prevozu robe eleznicam a (CIM), koja sainjavaju
Dodatak B Konvencije.
Na zakon je preuzeo odredbe ove konvencije, s tim to u pogledu ogranienja odgovornosti prevozioca konvencija predvia vie iznose.
To je formalni (pismeni) i realni ugovor. Smatra se da je ugovor zakljuen kad je prevozilac potpisao tovarni list i primio robu na prevoz. Kao
tovarni list slui formular prevozioca. Po pravilu to je neprenosiva isprava.
Ali, poiljalac i prevozilac se mogu sporazumeti da e tovam i list biti prevosiv, dakle da e biti hartija od vrednosti. Ako je izdat prenosivi tovarni
list, prevozilac e poiljku u uputnoj stanici predati zakonitom imaocu tovarnog lista.
Vrste ugovora. S obzirom na koliinu robe koja se prevozi, pravi se
razlika izmeu vagonskih i denanih poiljaka. Denane poiljke su manje
koliine stvari za iji prevoz nije potreban itav vagon. Pravi se razlika i s
obzirom na rok u kojem eleznica treba da izvri prevoz. Postoje sporovozni, brzovozni i ekspresni prevoz stvari.
Obaveze prevozioca. Prevozilac je duan da zakljui ugovor o prevozu sa svakim zainteresovanim licem. To iz razloga to je delatnost eleznice od ogromnog drutvenog znaaja.
Za mnoge vrste stvari prevoz eleznicom je najcelishodnija i najekonom inija vrsta
kopnenog prevoza. A u delatnosti eleznikog prevoza nema konkurencije izmeu prevozilaca. Zato je prevozilac duan da primi na prevoz stvar od svakog zainteresovanog
lica, ukoliko su u tom pogledu ispunjeni propisani uslovi. O prevozu vee koliine robe,
poiljalac treba da unapred obavesti prevozioca, da bi prevozilac obezbedio dovoljan
broj vagona. Kad je u pitanju stvar koja zahteva pakovanje, prevozilac je duan da je
primi na prevoz ako je upakovana tako da za vrem e prevoza bude sauvana od potpunog
ili deliminog gubitka ili oteenja, kao i da se sprei nanoenje tete licima, prevoznim
sredstvima ili drugim stvarima.
Kad je pitanju kolska poiljka, tovarenje u vagon vri poiljalac. Prevozilac nije
duan da proverava navode poiljaoca u tovarnom listu 0 masi ili o broju kom ada stvari
koje su predate na prevoz, osim kad je talco ugovoreno. Prevozilac nije duan da proverava da li je stvarkoju je utovario poiljalac pravilno utovarena. Ali, prevozilac je duan da
obezbedi odgovarajui vagon za izvrenje prevoza. Denane poiljke tovari prevozilac.
Prevozilac je duan da izvri prevoz robe od otpremne do uputne stance,

i to ugovorenim ili uobiajenim putem. Kad je tako ugovoreno, prevozilac je
duan da izvri i prevoz stvari od poiljaoca do otpremne stanice, odnosno
od uputne stanice do primaoca. Duan je da stvar preveze u ugovorenom
roku. Rok se odreuje s obzirom na vrstu prevoza i duinu prevoznog puta.
Najkrai rok je za ekspresni prevoz koji se vri vozom za prevoz putnika.
Korisnik prevoza moe zahtevati od prevozioca da u ugovoru o prevozu u toku prevoza budu izvrene izmene. Ako poiljku prati neprenosivi tovarni list, poiljalac ima
pravo da zahteva da mu se stvar vrati u otpravnoj stanici, ili da se predaja stvari izvri
drugom lisu a ne oznaenom primaocu, ili da se prevoz usput zaustavi, ili da se izdavanje
V . T o d o r o v i
& R. M. Slijepevi PRTVREDNO PRA VO
l6 l
stvari odloi, ili da se novani iznosi za koje je u tovam om listu naznaeno da e ih platiti
primalac naplate od njega umesto od primaoca, ili da se poiljka n aknadno optereti pouzeem, ili da se iznos pouzeapovea ili smanji, ili da se od pouzea odustane. Pojedina
od ovih prava moe koristiti i primalac ako je poiljalac tako oredio u tovarn om listu.
Slina prava ima imalac prenosivog tovarnog lista.
Obaveza je prevozioca da po obavljenom prevozu preda prevezenu robu

primaocu. Prevozilac je duan da izvesti primaoca bez odlaganja im je poiljku pripremio za izdavanje. Obavetavanje se ne vri ako je poiljalac u
tovamom listu naznaio da poiljka ostaje na stanici. Ako je u tovarnom listu
odreeno da primalac treba da plati odreene iznose (kao to su prevoznina
ili pouzee), prevozilac e mu predati prevezenu stvar tek kad plati te iznose.
Kod kolskih poiljaka istovar robe iz vagona vri prim alac, a kod denanih poiljaka prevozilac. Primalac je duan da prevezenu robu odnese
iz uputne stance u odreenom roku. U sluaju prekoraenja roka za odnoenje, prevozilac ima pravo na posebnu naknadu odreenu tarifom .
Pravni poloaj primaoca poiljke. Primalac poiljke esto nije
ugovorna strana iz ugovora o prevozu. Ali, i u takvim sluajevim a on ima
odreena prava prema prevoziocu, a i odreene obaveze. A ko je prilikom
predaje poiljke na prevoz izdat prenosivi tovarni list, prim alac ostvaruje
prava prema prevoziocu na osnovu tovarnog lista kao hartije od vrednosti.
Tovarnim listom moe biti odreeno da e prevozilac poiljku predati zakonitom imaocu tovarnog lista samo ako on plati prevozninu, pouzee ili
naknadu za odreene trokove. Kad je u pitanju neprenosivi tovarni list,
primalac poiljke ima u odnosu prema prevoziocu poloaj kom itenta. Ukoliko primalac poiljke ne plati prevozninu, to e morati da uini poiljalac.
Primalac koji je preuzeo poiljku i tovam i list, preuzeo je obavezu na plaanje prevoznine. Dolo je do prenoenja ugovora o prevozu sa poiljaoca na
primaoca poiljke. Poiljalac vie u vezi sa ugovorom nem a nikakva prava
ni obaveze.
Odgovornost prevozioca. Prevozilac odgovara za gubitak ili oteenje stvari za vreme prevoza, osim u sluajevima koji su odreeni zakonom. Prevozilac nee odgovarati ako dokae da je teta nastala zbog radnji
ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili iz stranih uzroka koji se
nisu mogli predvideti, otkloniti ili izbei.
Zakonom su ustanovljeni i posebni sluajevi u kojim a se prevozilac oslobaa odgovornosti. To su sluajevi u kojim a se moe pretpostaviti da je teta n astupila iz uzroka
koji nisu u vezi sa delatnou prevozioca. Na primer, zbog nepakovanja ili nedovoljnog
pakovanja stvari koja je usled toga po svojoj prirodi izloena gubitku ili oteenju. Ako
prevozilac dokae da je prem a okolnostima sluaja teta m ogla nastati zbog neke takve
posebne okolnosti, nee odgovarati za tetu. Korisnik prevoza m oe dokazivati da teta nije nastala zbog takvih posebnih okolnosti, nego usled greke prevozioca, odnosno
njegovih radnika.
Ukoliko je prevozilac duan da plati naknadu tete zbog potpunog ili

deliminog gubitka poiljke, visina naknade se odm erava prem a trinoj
vrednosti poiljke u vrem e predaje poiljke na prevoz. Pored odtete za
162
izgubljenu odnosno oteenu stvar, prevozilac duguje i naknadu za plaenu

prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi sa prevozom stvari.
Kad je u pitanju stvar koja zbog svoje prirode redovno gubi u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za onaj deo gubitka koji prelazi odreene
granice.
Prevozilac odgovara i za tetu zbog prekoraenja roka isporuke, osim
ako dokae da je teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza,
svojstava poiljke ili stranih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili
otkloniti. Prevozilac se ne moe pozivati na to da nije kriv za kvar prevoznog sredstva, usled ega je dolo do zakanjenja.
Pravo na naknadu tete ima korisnik prevoza samo ako prevozilac nije isplatio traenu odtetu u roku od 30 dana od dana reklamacije. Zahtev
za naknadu tete zbog prekoraenja roka isporuke mora biti istaknut pre
isteka roka od 30 dana od dana izdavanja poiljke, a u sluaju potpunog ili
delim inog gubitka poiljke u roku od 60 dana od kad je korisnik prevoza
saznao za tetu.
Iznos naknade koju je prevozilac duan da plati za gubitak ili oteenje
poiljke, ili za prekoraenje roka isporuke, ukoliko je odgovoran za tetu, ne
m oe biti vei od iznosa utvrenog zakonom. Prevozilac se moe koristiti
ogranienjem odgovornosti samo ako dokae da tetu nije prouzrokovao
nam erno ili krajnjom nepanjom. Prevozilac moe biti duan da plati naknadu tete i preko zakonom utvrenih iznosa ako je prilikom predaje poiljke na prevoz u tovarnom listu utvren iznos za tzv. posebno obezbeenje
urednog izdavanje poiljke.
Prava prevozioca. Prevozilac ima pravo na prevozninu, s tim to
to pravo stie kad obavi prevoz. Ako je poiljka u toku prevoza propala, pa
ak i usled vie sile, prevozilac nema pravo na prevozninu. Osim prava na
prevozninu prevozilac ima pravo i na odreene posebne naknade, kao to
je naknada za utvrivanje mase kolske poiljke ukoliko je merenje izvreno na zahtev poiljaoca. Ili pravo na naknadu zbog prekoraenja roka za
utovar ili istovar poiljke. Prevozilac ima pravo i na naknadu tete koju mu
j e priinio poiljalac ili primalac stvari. Na primer, naknadu za tetu koju
je prevozilac pretrpeo na prevoznom sredstvu zbog svojstava poiljke koja
m u nisu bila poznata.
Prevozilac im a pravo da proda stvar koju nije mogao predati primaocu
ili za koju mu nije plaena prevoznina.
U G O V O R O PREVOZU TERETA POMORSKIM PUTEM
Pojam . Ugovorom o prevozu tereta morem obavezuje se brodar da
m orem preveze odreeni teret od luke ukrcaja do luke iskrcaja, a naruilac
prevoza se obavezuje da brodaru plati prevozninu. Ugovorne strane iz tog
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRTVREDNOPRAVO
163
ugovora su brodar i naruilac prevoza. Brodar je lice koje je kao dralac

broda nosilac plovidbenog poduhvata. On je organizator i izvoa plovidbenog poduhvata, koji se u plovidbeni poduhvat upustio u svoje ime, bez
obzira na to da li to ini za svoj ili za tui raun. Brodar ne mora biti, a esto
i nije, vlasnik broda. Odreivanje ko je u konkretnom sluaju brodar od
velikog je znaaja za odnose iz ugovora o prevozu tereta brodom. Jer, ako
su brodar i vlasnik broda dva lica,. za povredu ugovora o prevozu odgovarae brodar a ne brodovlasnik.
Druga ugovorna strana iz ugovora o prevozu tereta morem je naruilac
prevoza. To moe biti bilo koje pravno ili fiziko lice. Naruilac prevoza ne
mora biti lice koje predaje stvari na prevoz. Zato se za oznaavanje lica koje
predaje brodaru teret radi prevoza koristi termin krcatelj", bez obzira na
to da li je to lice naruilac prevoza. Od krcatelja treba razlikovati lukog
slagaa (stivadora). To je lice koje po nalogu krcatelja ili brodara tovari
teret na brod.
Teret koji se predaje na prevoz moe biti bilo koja pokretna stvar. Ali, brodar ne
sme primiti na prevoz stvar iji je prevoz zabranjen. Umesto ugovorene stvari, krcatelj
moe predati na prevoz drugu stvar. Zamena tereta nije dozvoljena samo ako bi se time
menjali uslovi prevoza na tetu brodara, ili ako bi zbog toga dolo do zadravanjabroda,
ili ako bi bila ugroena bezbednost broda i drugog tereta.
Vrste ugovora. Pravno posmatrano, brod se moe na razne naine koristiti za prevoz tereta. Vlasnik broda moe koristiti brod za prevoz sopstvenog tereta. Ili, vlasnik broda moe brod dati u zakup. Vlasnik broda moe
brod dati na korienje drugom licu za odreeno vreme ili za odreeno putovanje. U tom pogledu pravi se razlika na vozarske i na brodarske ugovore.
Vozarskim ugovorim a nazivaju se ugovori o obavezi brodara da
izvri prevoz odreenih stvari brodom. Uglavnom se takvi ugovori zakljuuju kad je u pitanju prevoz brodovima linijske plovidbe. U vozarskom.
ugovoru ne mora biti odreeno ime broda kojim e brodar izvriti prevoz.
A kad je brod odreen ugovorom, brodar moe i bez pristanka naruioca
izvriti prevoz odgovarajuim drugim brodom.
Brodarskim ugovorom brodar stavlja na raspolaganje naruiocu
oreeni brod ili deo brodskog prostora radi prevoza odreene vrste tereta. Za oznaavanje takve vrste ugovora u meunarodnoj praksi koristi se
naziv ,,arter (eng. charter ili charter party). Takav e ugovor naruilac
zakljuiti kad eli da brodaru poveri na prevoz veu koliinu tereta. Brodovi kojima se obavlja takav prevoz plove prema potrebama naruioca prevoza, bez unapred utvrenog reda plovidbe. Takvi brodovi nazivaju se brodovi slobodne plovidbe (tramperi). Postoje dve vrste brodarskih ugovora.
To su brodarski ugovori na vreme i brodarski ugovori za jed n o ili
za vie odreenih putovanja. Naruilac iz brodarskog ugovora m oe
sa treim licem zakljuiti ugovor o prevozu njegovih stvari. To je podbrodarski ugovor.
164
Obaveze brodara. Brodar je duan da u ugovorenoj luci ugovorenog

dana postavi brod radi ukrcavanja tereta. Kad je brod spreman za ukrcavanje, zapovednik broda je duan da o tome pismeno obavesti krcatelja. To
pismeno obavetenje naziva se pismo spremnosti. Pismo spremnosti se ne
predaje ako brod plovi u linijskoj plovidbi, jer se o vremenu kada e brod
biti spreman za ukrcavanje tereta naruilac moe obavestiti iz reda plovidbe.
Brodar je duan da postavi za ukrcavanje onaj brod koji je odreen
ugovorom o prevozu. Ako brod nije izriito odreen, brodar je duan da
prevoz izvri takvim brodom koji ima ugovorena svojstva, a ako ta svojstva nisu ugovorena, brodar je duan da prevoz izvri takvim brodom koji
ima uobiajena svojstva za izvrenje pomorskog prevoza. Brod mora biti
sposoban za plovidbu. Brodar je duan da brod primereno opremi, popuni
posadom, snabde potrebnim zalihama i u svemu pripremi tako da se teret
moe ukrcati, sloiti, uvati, prevesti i iskrcati u stanju u kome je bio primljen na prevoz.
Brodar preuzima teret ispod ekrka". To znai da je krcatelj duan da dopremi
teret uz bok broda na dohvat dizalice. Brodar e ukrcati teret na brod. Meutim,
unoenjem odgovarajue klauzule u ugovor o prevozu, brodar i naruilac prevoza mogu
ugovoriti da e krcatelj utovariti teret na brod. Jedna od takvih klauzula je FIO (eng. free
in and out - franko u brod i iz broda). Teret se po pravilu sm eta u trup broda. Prevoz
tereta na palubi broda dozvoljen je samo ako je tako ugovoreno. Iskrcavanje tereta pada
na teret brodara, u tom smislu to je obavezan da preda teret prim aocu uz bok broda.
Posle izvrenog prijema tereta, brodar je duan da krcatelju izda teretnicu (konosman), ako to krcatelj zahteva. Kao privremenu potvrdu o predaji tereta na prevoz, zapovednik broda ili brodski oficir koji je za to zaduen izdae krcatelju tzv. asniku potvrdu. Umesto teretnice, u novije
vreme se u praksi esto koristi pomorski tovarni list, koji nije prenosiv i
nema svojstvo hartije od vrednosti.
Brodar je obavezan da prevoz tereta izvri ugovorenim putem. Ako
put izmeu luke ukrcaja i luke iskrcaja nije odreen ugovorom, brodar je
obavezan da prevoz izvri uobiajenim putem. U brodarskim ugovorima
na vrem e za ceo brod putovanje moe biti odreeno okvirno ili na negativan nain, u tom smislu to se odreuju podruja u koja naruilac ne sme
poslati brod.
Brodar je duan da prevoz izvri u ugovorenom roku. Ako rok nije
ugovoren, brodar je duan da prevoz izvri u primerenom roku. Za vreme
prevoza duan je da uva teret i da preduzima mere potrebne za izbegavanje tete na teretu.
Obaveza je brodara da postupa po nalozima naruioca prevoza. Ta
obaveza je naroito izraena kod brodarskih ugovora na vreme.
Po obavljenom prevozu, brodar predaje teret primaocu.
Obaveze korisnika prevoza. Naruilac prevoza, odnosno krcatelj kad su pitanju dva lica, ima odreeno vreme za ukrcavanje tereta na
brod. To vreme naziva se ,,stojnice. S druge strane postoje i stojnice za
y. Todorovi & R. M. Slijepevi PRTVREDNO PRAVO
165
istovar i preuzim anje tereta. Stajanje broda u luci za vrem e stojnica uraunato je u vozarinu.
Duina stojnica odreuje se prema obiajima (uzansama) luke. Stojnice obuhvataju samo radne dane. Odgovornost treeg lica, kao to je zakanjenje eleznice sa dopremanjem tereta do obale, nema za posledicu produenje stojnica. P osebnu vrstu stojnica
predstavljaju tzv. reverzibilne stojnice. To je ukupno vrem e za ukrcavanje i iskrcavanje
tereta. U sluaju kad su ugovorene takve stojnice, korisnik prevoza im a pravo da uteeno vrem e prilikom ukrcavanja tereta iskoristi za due iskrcavanje, odnosno da prekoraeno vreme prilikom ukrcavanja naknadi brim iskrcavanjem . A ko ukrcavanje odnosno iskrcavanje tereta nije izvreno u roku stojnica, poinju da teku prekostojnice. Za
zadravanje broda za vrem e prekostojnica brodar ima pravo na posebnu naknadu, je r to
vreme ugovorne strane nisu imale u vidu prilikom odreivanja vozarine. Prekostojnice
se raunaju prema tekuim danima bez prekida, ukljuivo i neradne dane, osim za vreme kada se nije moglo raditi zbog smetnji na strani broda. Ako do isteka prekostojnica
teret ne bude ukrcan odnosno iskrcan, zapovednik broda moe da iskrca teret koji se
nalazi na brodu i da ga da na uvanje javnom skladitu. Pravila o stojn icam a i prekostojnicama ne vae ako je u pitanju prevoz brodovim a linijske plovibe. Prilikom prevoza
brodovima linijske plovidbe, krcatelj je duan da predaje teret onom brzinom kojom ga
brod moe preuzimati. Brod linijske plovidbe nije duan da eka na ukrcavanje due od
vremena koje je odreeno za odlazak broda.
Poiljalac je duan da plati brodaru vozarinu. Visina vozarine odreuje

se ugovorom o prevozu, a ako visina vozarine nije ugovorena, odreuje se
prema prosenom vozarinskom stavu za vrstu tereta u pitanju u vrem e
ukrcavanja tereta. Vozarina se plaa samo za teret koji je prevezen i u luci
odredita stavljen primaocu na raspolaganje.
U form ularim a teretnica uobiajene su klauzule prem a kojim a se vozarina, ako je
plativa unapred, bez obzira na to da li je zaista plaena, sm atra zaraenom im je teret
ukrcan. Naruilac je duan da plati brodaru vozarinu za celu ugovorenu koliinu tereta
ak i kad je u brod ukrcano manje tereta, ili teret uopte nije bilo ukrcan. T o je tzv. mrtva
vozarina ili vozarina puno za prazno.
U odnosima iz brodarskog ugovora na vrem e za ceo brod n aru ilac je duan da,
pored plaanja vozarine, snabdeva brod o svom troku pogonskim gorivom i mazivom,
vodom potrebnom za pogonske strojeve broda i druge strojne ureaje broda, kao i da
plaa luke i plovidbene takse. Korisnik prevoza snosi i trokove za spasavanje tereta,
ako je za vrem e izvravanja plovidbenog poduhvata zapovednik broda na kojem se nalazio teret morao da preduzme mere spasavanja.
Naruilac prevoza je odgovoran brodaru za tetu priinjenu licima, brodu, drugom teretu, okolini, kao i za sve druge tete i trokove koji su prouzrokovani manjkavim stanjem ambalae ili svojstvima i stanjem tereta, ako
brodaru takva svojstva i stanje tereta nisu bili niti su mogli biti poznati.
Odgovornost brodara za tetu na teretu. Brodar odgovara za
gubitak, manjak ili oteenje tereta u periodu od preusim anja do predaje
tereta primaocu. Odgovornost moe da bude dvojaka. Prvo, brodar odgovara korisniku prevoza ako teret nije uvao na odgovarajui nain. To je
ugovorna odgovornost brodara. Drugo, postoji odgovornost brodara prema primaocu tereta po osnovu teretnice. To je odgovornost po osnovu pravila o hartijama od vrednosti.
166
Ugovorna odgovornost brodara zasniva se na krivici. Brodar e odgovarati za tetu ako se nije starao o teretu sa dunom panjom (panjom
urednog brodara). Krivica brodara za tetu se pretpostavlja. Ako je teta
prouzrokovana usled radnji ili proputanja zapovednika broda ili posade,
pravi se razlika na nautike i trgovake greke. Brodar ne odgovara ako su
u pitanju nautike greke (greke u plovidbi i rukovanju brodom), nego samo za trgovake greke (kao to je nepaljivo uvanje tereta). Za tetu na
teretu zbog poara brodar odgovara samo ako se dokae da je poar prouzrokovan njegovom linom radnjom ili proputanjem.
Brodar nee odgovarati za tetu zbog gubitka ili oteenja tereta ako
dokae da je uzrok tete neka od zakonom predvienih posebnih okolnosti. Tako, brodar nee odgovarati za tetu ako dokae da je nastala zbog
skrivene m ane broda ili nesposobnosti broda za plovidbu koja se pokazala za vrem e putovanja. Nee odgovarati ako dokae da je uzrok tete via
sila, pom orska nezgoda, ratni dogaaj, zloin na moru, nemiri, sanitarna
ogranienja. Odgovornost brodara je iskljuena ako dokae da je teta nastala usled radnji ili proputanja korisnika prevoza, ili usled spasavanja ili
pokuaja spasavanja ljudi i imovine na moru.
Brodar po kriterijumu pretpostavljene krivice odgovara za tetu zbog
zakanjenja u prevozu tereta. On nee odgovarati ako zakanjenje potie iz
uzroka koji se nisu mogli spreiti niti otkloniti panjom urednog brodara, ili
zbog spasavanja drugog broda. Brodar ne odgovara za zakanjenje u predaji
tereta ako je ono prouzrokovano radnjama zapovednika ili lanova posade
broda u plovidbi i rukovanju brodom.
Prim alac treba da pregleda teret prilikom preuzimanja od brodara. Ako se tom
prilikom ustanovi oteenje ili delim ini gubitak tereta, prim alac mora staviti pismeni
prigovor brodaru. Takav prigovor se naziva protest. Ako prim alac ne stavi protest, pretpostavlja se da mu je teret predat u onakvom stanju kakvo proizlazi iz teretnice. Ukoliko
oteenje ili m anjak tereta nisu vidljivi, prim alac mora staviti prigovor u roku od tri
dana od preuzim anja tereta.
V isina n aknade tete u sluaju gubitka tereta odmerava se prema prometnoj vrednosti drugih stvari iste koliine i svojstava u luci odredita na dan kada je brod stigao
u tu luku, ili lcada je trebalo da stigne. Visina naknade tete u sluaju oteenja tereta
odreuje se prem a razlici izm eu prom etne vrednosti talcvih stvari u neoteenom stanju i vredn osti oteenih stvari. U sluaju zakanjenja, visina naknade tete odmerava
se prem a razlici izm edu vrednosti tereta na dan predaje prim aocu i vrednosti tereta na
dan kada je predaju trebalo izvriti.
Ogranienje odgovornosti brodara. Postoji ogranienje odgovornosti brodara po jedinici tereta i ogranienje odgovornosti brodara prem a veliini broda. Postoji propisom odreen iznos na koji je po jedinici
tereta ograniena odgovornost brodara za gubitak, manjak ili oteenje
tereta, kao i za zakanjenje u prevozu.
Pod jed in icom tereta podrazumeva se koleto ili komad a kod tereta u rasutom stanju
kubni m etar ili druga jedinica mere prema kojoj je odmerena vozarina. Osim toga postoji i
zakonom propisani iznos ukupnog ogranienja odgovomosti brodara u zavisnosti od veli-
ine (tonae) broda. To je granica koja predstavlja maksimum iznad kojeg brodar ne odgovara za tetu, bez obzira na to kolika je ukupna teta koju bi trebalo naknaditi korisnicima
prevoza ili treim licima, bez obzira na to da li je oteeno jedno ili vie lica, i bez obzira na
to da li je u pitanju ugovorna ili deliktna odgovornost za tetu. U zavisnosti od okolnosti
sluaja i od toga ta je za njega povoljnije, brodar e izabrati da li eli da se koristi ogranienjem odgovornosti za tetu po jedinici tereta ili prema veliini br'oda.
Brodar koji eli da se koristi ogranienjem odgovornosti prem a veliini broda
mora osnovati fond ograniene odgovornosti. Fond se nalazi kod suda. U fond brodar
uplauje iznos na koji je ograniena njegova odgovom ost. Priznata potraivanja e iz
fonda biti izm irena u onom procentu koji odgovara odnosu u kojem stoje sredstva fonda
i ukupni iznos priznatih potraivanja.
Z a je d n i k a h a v a r ija . To je posebna vrsta tete koja moe nastupiti

u vezi sa pomorskim poduhvatom. Zajednike havarije (ili generalne havarije) su one tete na brodu ili teretu, kao i trokovi u vezi sa brodom ili
teretom, koje ne snosi ono lice koje ih je prouzrokovalo ili ono lice koje je
njima pogoeno, nego ih zajedniki snose svi uesnici u pomorskom poduhvatu. tete koje su nastupile prilikom izvoenja pomorskog poduhvata a
koje ne ispunjavaju uslove da bi postojala zajednika havarija, nazivaju se
zasebne havarije ili partikularne havarije.
Zajednika havarija je svaka namema i razlona teta, ili svaki nameran
i razloan troak, uinjeni od strane zapovednika broda ili lica koje ga zamenjuje, koja je prouzrokovana u cilju spasavanja imovinskih vrednosti uesnika u istom pomorskom poduhvatu od opasnosti koja im zajedniki preti.
Odredbe o zajednikim havarijama nalaze se u Zakonu o pomorskoj plovidbi
(Slubeni glasnik RS , br. 87/2011) i u Jork-Antverpenskim pravilima, koja se primenjuju ako je tako ugovoreno. To su pravila nastala iz obiaja.
Zajednike havarije se u praksi najee javljaju kao rtvovanje dela tereta ili ela
broda, ili kao tete radi gaenja poara na brodu, ili kao trokovi za odsukanje broda, kao
trokovi spasavanja ili kao tete zbog nenormalne upotrebe brodskih maina za vrem e
opasnosti.
Radi raspodele zajednike havarije na uesnike u poduhvatu formiraju se dve
mase: dunika i poverilaka. Duniku masu sainjava inom zajednike havarije spasena imovina, vrednost rtvovane imovine i umanjena vrednost oteene imovine. Poverilaku masu sainjava inom zajednike havarije rtvovana imovina i um anjena vrednost oteene imovine, kao i trokovi koji se smatraju zajednikom havarijom, ukljuujui i trokove za likvidaciju (obraun) zajednike havarije. Uporeivanjem te dve mase
dobija se procenat za izraunavanje doprinosa dunike mase u zajedniku havariju.
Osnovno naelo prilikom izraunavanja doprinosa treba da bude da svaki uesnik
u plovidbenom poduhvatu dobije kroz obavezu na plaanje doprinosa takav poloaj da
postane bez znaaja ija je stvar rtvovana ili na iji teret bi trebalo da padnu trokovi.
Zato e srazmeran deo tete koja ini zajedniku havariju pasti ne samo na onog uesnika ija je stvar spasena, nego i na onog ija je stvar rtvovana.
Odreivanje koje e tete biti priznate kao zajednika havarija i obraunavanje doprinosa za zajedniku havariju vri se u postupku likvidacije zajednike havarije. Taj
posao obavljaju posebno struna lica, a deobnu osnovu utvruje sud.
i6 8
UGOVOR O PREVOZU STVARI

UNUTRANJIM VODENIM PUTEVIM A
N a odnose izmeu uesnika u tom poslu primenjuju se odredbe Zakona o pomorskoj plovidbi iz 2011. g. Izmeu njih se zakljuuje ugovor ije je
pravno dejstvo vrlo slino dejstvu ugovora o pomorskom prevozu stvari, ali
uz odreene posebnosti.
Prevozom unutranjim vodenim putevima oznaava se prevoz rekama, jezerim a i kanalima.
Brodar je duan da odrava sposobnost broda za plovidbu za itavo
vrem e putovanja. Ukrcavanje tereta na brod vri krcatelj. Samo kod prevoza brodovima linijske plovidbe, brodar preuzima teret ispod ekrka. Krcatelj moe zahtevati od brodara da izda tovarni list, koji nema svojstvo
hartije od vrednosti, ili da izda teretnicu. Pravila o zajednikoj havariji primenjuju se u unutranjoj plovidbi samo ako je tako izriito ugovoreno.
U prevozu stvari unutranjim vodenim putevima brodar odgovara
za tetu zbog oteenja, manjka ili gubitka tereta, kao i za tetu zbog zakanjenja u obavljanju prevoza, po kriterijumu pretpostavljene krivice.
Brodar odgovara i za radnje, odnosno proputanja zapovednika broda i
lanova posade. Za razliku od pomorske plovidbe ne vri se u tom pogledu
razlika na nautike i trgovake greke zapovednika i posade. Za tetu na
teretu zbog poara, brodar unutranje plovidbe odgovara i u sluaju kad
je poar prouzrokovan krivicom zapovednika ili posade. Za tetu na teretu
zbog nesposobnosti broda za plovidbu brodar unutranje plovidbe odgovara za itavo vreme putovanja (dakle stroe nego pomorski brodar).
Brodar nee odgovarati za tetu ako uini verovatnim da je teta na
teretu nastala zbog smetaja tereta na palubu broda, ukoliko je takav nain
prevoza ugovoren i naveden u prevoznoj ispravi, ili usled pomanjkanja ili
slabog stanja ambalae, ukrcavanja od strane krcatelja ili iskrcavanja od
strane primaoca, prevoza u plombiranom skladitu broda ukoliko je skladite plombirao krcatelj i plombe su neoteene u vrem e predaje tereta
primaocu, ili kad je u pitanju prevoz robe koja je po svojim svojstvima naroito podlona oteenju, manjku ili gubitku. Brodar unutranje plovidbe
e biti osloboen odgovornosti za tetu na teretu ako uini verovatnim da
je teta nastupila usled neke od navedenih okolnosti. U odnosima pomorskog prevoza stvari odgovornost brodara je stroa, je r je potrebno da brodar dokae da je teta nastupila usled posebnih okolnosti koje iskljuuju
njegovu odgovornost.
Odgovornost brodara za tetu ograniena je po jedinici tereta. Osim
toga, postoji i ogranienje odgovornosti brodara s obzirom na veliinu broda i prema snazi mainskih ureaja na brodu. Brodar se ne moe koristiti ogranienjem ogovornosti ne samo kad je tetu lino prouzrokovao
nam em o ili krajnjom nepanjom (kao u pomorskoj plovidbi), nego i kad
169
je teta nastupila namernom radnjom, propustom ili krajnjom nepanjom

lica koja rade za brodara.
UGOVOR O PREVOZU STVARI DRUM OM
Pravni izvori. Izvor naeg prava u pogledu odnosa iz ovog ugovora je
Zakon 0 ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju Slubeni listSR J",
br. 26/95 1 31/ 1-0 - Taj je zakon u velikoj meri preuzeo odredbe meunarodne Konvencije o ugovoru za meunarodni prevoz robe drum om (CMR)
- Slubeni list FN RJ - dodatak, broj n /5 8 . Spada u kategoriju neformalnih ugovora, ali ako tako zahtevaju prevozilac ili poiljalac, prilikom
predaje stvari na prevoz izdaje se tovarni list. Prevozilac sam odluuje da
li e zakljuiti ugovor o prevozu. U drumskom prevozu ne postoji dunost
prevozioca da primi na prevoz svaku stvar, kao to je pravilo u eleznikom
prevozu.
Obaveze prevozioca. Prevozilac je duan da postavi vozilo za utovar na mesto koje je odredio poiljalac, ako se to moe uiniti bez opasnosti
za vozilo i ako se na tom mestu stvar moe utovariti bez oteenja vozila.
On je duan da postavi za utovar ugovoreno vozilo ili vozilo koje im a svojstva potrebna za prevoz stvari u pitanju, i da obavesti poiljaoca ili lice koje
ovaj odredi o postavljanju vozila na mesto utovara. Ako prevozilac kasni
sa postavljanjem vozila ili sa zapoinjanjem prevoza, i to toliko dugo da
poiljalac vie nema interesa za ugovoreni prevoz, poiljalac m oe odustati
od ugovora i zahtevati naknadu tete. Prevozilac ne sme prim iti na prevoz
stvar iji je prevoz zabranjen.
Prevozilac je duan da prevoz stvari izvri ugovorenim putem i u ugovorenom roku. Ako prevozni put ili rok za izvrenje prevoza nije ugovoren, vae odgovarajui obiaji. Ukoliko prevoz stvari nije mogue izvriti
u skladu sa ugovorom, prevozilac mora da zahteva uputstvo od korisnika
prevoza. Korisnik prevoza ima pravo da izdaje prevoziocu naloge u pogledu
prevoza stvari na koju se odnosi ugovor, na isti nain kao i korisnik iz ugovora o eleznikom prevozu stvari. Prevozilac ne sme odbiti izm enu ugovora ako su ispunjeni sledei uslovi: ako je izvrenje zahteva m ogue u vreme
kada je zahtev stigao licu koje treba da ga izvri, ako izvrenjem zahteva ne
nastaje teta za drugog korisnika prevoza, ako prevoziocu bude naknaena
teta i svi trokovi zbog izvrenja zahteva. Kad je tako ugovoreno, prevozilac je duan da kod organizacije za osiguranje osigura stvar koju prevozi.
Prevozilac je obavezan da po obavljenom prevozu preda stvar primaocu.
Primalac ima pravo da zahteva od prevozioca da mu preda prevezenu stvar
samo ako su podmirena potraivanja prevozioca iz ugovora o prevozu. Ako
primalac odbije prijem stvari ili ga prevozilac ne moe pronai, prevozilac
je duan da bez odlaganja zatrai uputstvo od poiljaoca. Ukoliko ne dobije uputstvo od poiljaoca, prevozilac moe na rizik i na troak lica koje je
170
ovlaeno da raspolae poiljkom istovariti stvar koju je prevezao i predati

je na uvanje, ili je moe sam uvati, ili je moe prodati.
Odgovornost prevozioca. Prevozilac odgovara za gubitak ili oteenje poiljke u toku prevoza. Razlozi za nastupanje odgovornosti su vrlo
slini razlozima za nastupanje odgovornosti eleznice. Prevozilac se moe
osloboditi odgovornosti za gubitak ili oteenje poiljke ako dokae da je
teta nastala zbog radnje ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari
ili stranih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Postoje i posebni razlozi zbog kojih prevozilac nee odgovarati za tetu, na primer ako je teta nastala zbog upotrebe otvorenog ili nepokrivenog vozila,
a upotreba takvog vozila je bila izriito ugovorena i naznaena u tovarnom
listu. Ili, za tetu na ivim ivotinjama prevozilac odgovara po kriterijumu
pretpostavljene krivice. Prevozilac nije odgovoran za tetu zbog gubitka ili
oteenja ive ivotinje predate na prevoz ako dokae da je preduzeo sve
mere koje je prem a okolnostima ili prema ugovoru o prevozu bio duan da
preduzm e, kao i da je postupio po posebnim uputstvima poiljaoca - ako
su mu data.
Prevozilac odgovara i za tetu nastalu zbog zakanjenja u prevozu i
predaji stvari primaocu, osim ako dokae da je teta nastala zbog radnji ili
propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili stranih uzroka koji se nisu
mogli predvideti, izbei ili otkloniti.
Prim alac je duan da pregleda stvar prilikom preuzimanja. Zahtev za
naknadu tete zbog deliminog ili potpunog gubitka ili oteenja stvari duan je da podnese u roku od 60 dana od dana saznanja za tetu. Primalac
koji nije potovao taj rok izgubio je pravo na naknadu tete. Prevozilac odgovara za tetu zbog zakanjenja u prevozu samo ako je zahtev za naknadu
tete podnet u roku od 30 dana od dana kada je primaocu stvar stavljena na raspolaganje. Prevozilac se ne moe pozivati na to da je reklamacija
uinjena sa zakanjenjem ako se teta moe pripisati nameri ili krajnjoj
nepanji prevozioca.
Iznos naknade tete za gubitak ili oteenje stvari u prevozu odreuje se prem a trinoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme.
Taj iznos ne m oe biti vei od zakonom odreenog iznosa po kiiogramu
bruto m ase izgubljene ili oteene stvari.. Prevozilac se moe pozvati na
zakonske odredbe o ogranienju odgovornosti samo ako dokae da teta
nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom, odnosno namerom
ili krajnjom nepanjom lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza. U sluaju zakanjenja sa predajom stvari, prevozilac je duan
da plati 1/10 prevoznine za svaki dan zakanjenja, a najvie do 1/3 ukupne prevoznine. U ugovoru o prevozu moe biti oznaena vrednost stvari
u veem iznosu od iznosa na koji je ograniena odgovornost prevozioca. U
talcvom sluaju prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog gubitka ili oteenja stvari do oznaenog iznosa.
171
Dunosti poiljaoca. Poiljalac je duan da teret utovari u vozilo a

primalac da ga istovari, ako drukije nije ugovoreno. Utovar tereta u vozilo
mora se zapoeti i izvriti u primerenom roku, ako ugovorom o prevozu rok
nije odreen. Rok za utovar se produava za vreme za koje se utovar nije
mogao vriti iz razloga za koje nisu odgovorni ni poiljalac ni prevozilac.
Ako teret nije utovaren u vozilo u ugovorenom roku iz razloga za koje je
odgovoran poiljalac, prevozilac mora zadrati vozilo na mestu utovara jo
najvie za vrem e koje odgovara polovini ugovorenog ili uobiajenog vremena za utovar.
Visina prevoznine odreuje se ugovorom ili prema obiajima. Prevoznina se plaa samo za stvar koja je prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje primaocu ili drugom ovlaenom licu. Prevozninu
plaa poiljalac, ali ugovorom o prevozu moe biti odreeno da e prevozninu platiti primalac stvari. Ako u takvom sluaju primalac ne plati prevozninu, prevozilac nije duan da mu preda prevezenu stvar. Prevozilac
ima pravo i na naknadu trokova koje je imao u vezi sa prevozom, ako nisu
ukljueni u prevozninu.
Poiljalac odgovara za tetu koja je prouzrokovana licima, vozilu i
drugim stvarima zbog svojstava stvari koja je predata na prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata niti su mu morala biti poznata.
U GOVOR O PREVOZU ROBE VAZDUNIM PUTEM
Pravni izvori. Izvor naeg prava u pogledu odnosa iz ove vrste ugovora je Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju iz 2011. godine. Za meunarodne prevoze vai tzv. Varavska konvencija sa kasnijim protokolima.
Zakljuenje ugovora. Ugovor se moe odnositi na jedan ili vie prevoza, ili na odreeno vreme bez obzira na broj prevoza, za ceo kapacitet ili
za deo kapaciteta vazduhoplova. Ugovor o prevozu stvari celim vazduhoplovom na odreeno vreme ili za vie prevoza mora biti zakljuen u pismenoj formi. Kad se ugovor o prevozu neformalno zakljuuje, prevozilac ima
pravo da trai od poiljaoca da saini i da mu preda vazduhoplovni tovarni
list, a poiljalac ima pravo da trai od prevozioca da primi i overi tovarni
list. Poiljalac i prevozilac se mogu sporazumeti da e trei primerak tovarnog lista (primerak za poiljaoca) vaiti kao hartija od vrednosti po naredbi
ili na donosioca. Prenosom takvog tovarnog lista moe se vriti prenos svojine na stvari koja je oznaena u tovarnom listu.
Dunosti prevozioca. Prevozilac je duan da prevoz stvari izvri
putem koji je ugovoren. Ako prevozni put nije ugovoren, prevozilac je duan da prevoz izvri vazduhoplovnim putem koji je uobiajen. On je duan
da prevoz izvri u ugovorenom roku. Ako rok za obavljanje prevoza nije
ugovoren, prevozilac je duan da prevoz obavi za vreme koje je uobiajeno,
172
s obzirom na duinu puta, vrstu vazduhoplova i drage okolnosti sluaja.

Prevozilac je duan da uva stvar koju je primio na prevoz. Do predaje stvari primaocu poiljalac odnosno imalac tovarnog lista (ako je u pitanju prenosivi tovarni list) moe na razne naine raspolagati poiljkom. Tako, on
moe dati nalog prevoziocu da poiljku preveze u drugo mesto, a ne u ono
koje je naznaeno u tovarnom listu. Poiljalac je duan da prevoziocu plati
naknadu trokova u vezi sa izvrenjem takvih naloga. Prevozilac je duan
da preda primaocu prevezenu stvar u mestu opredeljenja. Ako nije drukije
ugovoreno, prevozilac je duan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeu stvari u mesto opredeljenja. Prevozilac ima pravo da zahteva da mu
lice kome predaje stvar izda potvrdu o koliini i stanju primljene stvari.
Imalac prenosivnog tovarnog lista duan je da prilikom preuzimanja stvari
vrati prevoziocu svoj primerak tovarnog lista.
O d g o v o r n o s t p r e v o z io c a . Prevozilac odgovara za tetu nastalu
zbog gubitka ili oteenja stvari koju je primio na prevoz, kao i za tetu nastalu zbog zakanjenja u prevozu, osim ako dokae da su on i lice koje je po
njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza preduzeli
sve potrebne mere da se teta izbegne, ili ako dokae da nije bilo mogue
preduzeti takve mere. Ako se ne moe utvrditi uzrok tete, dakle ako ne
moe dokazati da nije kriv, prevozilac e ipak odgovarati. Zakonom nisu
predvieni nikakvi posebni razlozi sa iskljuenje odgovornosti vazduhoplovnog prevozioca. Ali, i bez takvih odredbi razume se da prevozilac nee
odgovarati ako je teta nastupila iz uzroka koji nisu u vezi sa njegovom
delatnou, kao to su ratni dogaaji.
Primalac treba da stavi prigovor zbog oteenja stvari odmah prilikom
preuzimanja stvari Ako primalac stvari ne stavi pismeni prigovor odmah
prilikom preuzimanja stvari, pretpostavlja se da mu je stvar predata u stanju u kakvom je primljena na prevoz. Ako se oteenje nije moglo opaziti
prilikom preuzimanja stvari, primalac mora da stavi prigovor prevoziocu
odmah nakon to je otkrio oteenje stvari, a najkasnije pre isteka 14 dana
od dana preuzimanja stvari. Pretpostavlja se da je stvar izgubljena u prevozu ako je prevozilac nije predao primaocu u roku od sedam dana od dana
kada je bio duan da je preda. Kad je uzrok tete zakanjenje sa predajom
stvari, primalac mora staviti prigovor u roku od 21 dan od dana kada mu je
stvar predata. Ovi rokovi su prekluzivni.
Prevozilac odgovara za tetu u visini vrednosti izgubljene stvari ili
njenog dela, ili za umanjenje vrednosti oteene stvari. Vrednost stvari se
odreuje prema vrednosti stvari iste koliine i svojstava u mestu i u vreme
predaje stvari primaocu. Prevozilac je duan da poiljaocu naknadi plaenu prevozninu i druge trokove koji su nastali u vezi sa prevozom stvari, i
to u potpunosti u sluaju gubitka stvari a u srazmernom iznosu u sluaju
oteenja stvari.
173
Naknada tete koju je prevozilac duan da plati zbog gubitka ili oteenja stvari ograniena je na iznos odreen zakonom, odnosno konvencijom u
meunarodnom prevozu, po kilogramu bruto mase stvari. U ugovoru o prevozu moe biti oznaena vrednost stvari u veem iznosu, i u takvom sluaju
prevozilac odgovara do ugovorenog iznosa.
Obaveze naruioca prevoza. Zakljuenjem ugovora o prevozu
stvari vazduhoplovom naruilac prevoza preuzima obavezu da e prevoziocu platiti odreenu prevozninu. Primalac koji zahteva predaju stvari duan je da podmiri potraivanje prevozioca za prevozninu koju nije platio
poiljalac ili naruilac prevoza, jer mu inae prevozilac nee predati stvar.
Poiljalac duguje naknadu za tetu koju je pretrpeo prevozilac ili za koju je
prevozilac odgovoran treim licima, ako je teta nastala zbog zbog netanih
ili nepotpunih izjava ili podataka koji su upisani u tovarni list.
UGOVOR O PREVOZU PUTNIKA
Pravni izvori. Svi nai propisi o odnosima iz ugovora o prevozu sadre poseban deo o odnosima iz ugovora o prevozu putnika. Postoje i opte
odredbe o ugovorima o prevozu lica (l. 681-685 Zakona o obligacionim
odnosima) koje se primenjuju u onim vrstama ugovora o prevozu lica koji
nisu ureeni posebnim propisima (kao to je prevoz putnika taksi vozilima).
Svaki prevozilac posluje u skladu sa svojim optim uslovim a prevoza,
u kojima se nalaze odredbe o pravima i obavezama putnika i prevozioca.
Zakljuenjem ugovora o prevozu putnika, takvi opti uslovi postaju sastavni deo ugovora. Zato opti uslovi o prevozu putnika m oraju biti objavljeni na uobiajeni nain.
Pojam. Ugovorom o prevozu putnika prevozilac se obavezuje da putnika preveze od jednog do drugog ugovorenog mesta, a korisnik prevoza
se obavezuje da putniku plati odgovarajuu prevozninu. Sa prevoziocem
moe ugovor o prevozu putnika zakljuiti i naruilac prevoza (kao to je
turistika agencija). Putnikom se smatra lice koje se nalazi u prevoznom
sredstvu na osnovu ugovora o prevozu, ili ulazi odnosno izlazi iz prevoznog sredstva, kao i lice koje prati vozilo ili ive ivotinje koji se prevoze na
osnovu ugovora o prevozu stvari. Prevozilac moe biti obavezan da preveze putnika besplatno, ali i u sluajevima besplatnog prevoza odgovornost
prevozioca je ista kao kad se putnik prevozi uz naknadu. Za zakljuenje
ugovora o prevozu putnika nije neophodna pism ena form a. V ozna karta
koju putnik redovno dobija od prevozioca ima pravnu prirodu legitim acionog papira, a ne ugovora o prevozu.
Dunosti prevozioca. U naelu, javni prevozilac je duan da primi
na prevoz svako zainteresovano lice, u okviru slobodnih kapaciteta prevoznog sredstva. Ali, prevozilac nije duan da primi na prevoz lice za koje se
174
zbog njegovog ponaanja moe opravdano pretpostaviti da e onemoguiti prevozioca u izvravanju njegovih obaveza prema drugim putnicima.
Prevozilac moe iskljuiti iz prevoza, i to bez obaveze na vraanje plaene
prevoznine, putnika koji svojim ponaanjem uznemirava druge putnike, ili
koji se ne pridrava pravila o javnom redu za vreme putovanja. Za lice koje
je obolelo ili za koje postoji sumnja da je obolelo od neke zarazne bolesti,
ugovor o prevozu m oe biti zakljuen samo ako su ispunjeni uslovi odreeni posebnim propisima.
Prevozilac je duan da prevoz putnika izvri bezbedno takvim prevoznim sredstvom koje je odreeno ugovorom i uz one uslove udobnosti i
higijene koji su prem a vrsti prevoza i duini prevoza neophodni. Prevozilac
je duan da preveze putnika do ugovorenog mesta na vreme. U domaem
avionskom saobraaju prevozilac ima jednu obavezu koja ne postoji u vezi
sa drugim ugovorim a o prevozu putnika. Naime, ako je let u domaem saobraaju obavljen, a prevozilac nije prevezao putnika koji je imao kartu za
taj let i koji se blagovrem eno prijavio na aerodromu radi putovanja, putnik
m oe odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati plaena prevoznina
uveana za 10%.
O dgovorn ost prevozioca. Prevozilac odgovara za tetu koja je nastala oteenjem zdravlja, povredom ili smru putnika ako ne dokae da
nije bilo m ogue preduzeti potrebne mere da se teta izbegne. Meutim,
kod ugovora o prevozu putnika brodom prevozilac odgovara, u naelu, po
kriterijum u dokazane krivice.
O dgovom ost prevozioca za smrt, oteenje zdravlja ili telesne povrede
putnika ograniena je u svim vrstama prevoza putnika. Limit odgovornosti
je u m eunarodnom prevozu vii nego u domaem prevozu. Ako je putnik
pretrpeo tetu za vrem e bavljenja na eleznikoj stanici ili na peronu autobuske stanice, prevozilac odgovara prema optim pravilima o odgovomosti.
Putnik koji je zbog zakanjenja u prevozu pretrpeo tetu, ima pravo
da od prevozioca zahteva naknadu tete. Pravila o ovom vidu odgovornosti dosta su razliita u zavisnosti od vrste prevoza. Tako, u prevozu putnika vazduhoplovom prevozilac nee odgovarati za zakanjenje ako dokae
da nije bilo m ogue obaviti let na vreme zbog loih atmosferskih uslova.
O dgovornost prevozioca je ograniena. U autobuskom prevozu putnika odgovornost prevozioca je ograniena na dvostruku prevozninu. Ako putnik
zbog zakanjenja za koje nije odgovoran izgubi vezu na prikljuak, ili je
zbog nedolaska prevoznog sredstva spreen da obavi putovanje, on moe
zahtevati da ga prevozilac preveze do uputne stanice prvim sledeim prevoznim sredstvom , bez naplate vee prevoznine, ili ima pravo da zahteva
od prevozioca da ga besplatno vrati u polaznu stanicu prvim prevoznim
sredstvom , ili im a pravo da odustane od putovanja.
O baveze putnika. Putnik je duan da pre zapoetog putovanja kupi
voznu kartu i plati prevozninu, ukoliko je to prevozilac organizovao. Putnik
175
koji je uao u prevozno sredstvo a nije platio kartu, duan je da plati uveanu prevozninu. Putnik ima pravo da odustane od putovanja u odreenim
rokovima. Na primer, u autobuskom prevozu putnik moe odustati od putovanja najkasnije dva sata pre poetka putovanja. Ako putnik odustane
od putovanja, prevozilac moe zadrati najvie 10% od iznosa prevoznine.
Posebno su regulisani oni sluajevi u kojima je putnik odustao od prevoza
zbog toga to prevoz nije poeo na vreme.
U eleznikom prevozu putnik ima pravo da prekine putovanje na usputnim stanicama u roku vaenja vozne karte.
Prevoz prtljaga. Ukoliko je prevozilac zakljuio ugovor 0 prevozu
putnika, onda je duan da uz putnika preveze i njegov prtljag. Ako nije zakljuen ugovor o prevozu putnika, ili se radi o veoj koliini stvari putnika,
prevozilac moe biti obavezan na prevoz stvari na osnovu ugovora o prevozu stvari. Postoje dve vrste prevoza prtljaga. Jedno je prevoz prtljaga koji
je putnik predao na prevoz prevoziocu (tzv. registrovani prtljag). Takav
prtljag je prevozilac duan da preveze prevoznim sredstvom kojim putnik
putuje, ili uz saglasnost putnika drugim podesnim prevoznim sredstvom.
Prevozilac je duan da za primljeni prtljag izda putniku pismenu potvrdu
(tzv. prtljanicu). Drugu vrstu prtljaga ini prtljag koji putnik ima pravo
da unese u prostor koji je predvien za prevoz putnika (tzv. lini prtljag).
Za prevoz registrovanog prtljaga vae u naelu pravila o prevozu stvari. Za
prevoz linog prtljaga vae u svakoj vrsti prevoza neka posebna pravila.
Prevozilac e odgovarati za gubitak ili oteenje linog prtljaga samo ako
je kriv za tetu, jer je putnik duan da se stara o svom linom prtljagu.
Odgovornost prevozioca je ograniena. Putnik mora prigovor zbog oteenja ili gubitka prtljaga staviti odmah po zavretku putovanja.
UGOVOR O LICENCI
Pojam. To je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (davalac licence) obavezuje da drugoj ugovornoj strani (sticaocu licence) ustupi pravo
korienja odreenog pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka
ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu. Izvor naeg prava u pogledu odnosa iz takvih ugovora je Zakon o
obligacionim odnosima (l. 686-711).
Ugovor o licenci mora biti zakljuen u pisanoj formi i naroito sadri:
datum zakljuenja, ime i prezim e ili poslovno ime ugovornih strana, prebivalite, boravite ili sedite ugovornih strana, broj prijave ili registarski
broj priznatog prava, vrem e trajanja licence i obim licence. Ugovor proizvodi dejstvo od m om enta upisa u registar nadlenog organa.
Ugovor se moe odnositi samo na patentirane pronalaske. Licenca za
iskoriavanje patentiranog pronalaska, uzorka ili modela ne moe biti
zakljuena za vreme due od trajanja zakonske zatite tih prava. Prem a
odredbama Zakona o patentima iz 2011. godine, patent traje 20 godina,

raunajui od datuma podnoenja prijave, mali patent traje 10 godina,
a dopunski patent ne moe da traje due od osnovnog patenta. Prema
Zakon o pravnoj zatiti industrijskog dizajna iz 2009. godine, pravo na
industrijski dizajn traje 25 godina.
Takoe, saglasno Zakonu o igovima C,Slubeni glasnik R S, br.
104/2009) nosilac iga, odnosno podnosilac prijave moe ugovorom o licenci ustupiti pravo korienja iga, odnosno prava iz prijave, i to za sve ili
samo za neke robe, odnosno usluge.
Sticalac licence stie iskljuivo pravo iskoriavanja predm eta licence
ako je tako izriito ugovoreno (tzv. iskljuiva licenca). Ako u ugovoru
nije drukije odreeno, smatra se da je u pitanju neiskljuiva licenca.
Obaveze davaoca licence. Davalac licence je duan da sticaocu licence preda tehniku dokumentaciju potrebnu za praktino iskoriavanje predmeta licence. On garantuje sticaocu licence tehniku izvodljivost i
upotrebljivost predmeta licence. Davalac licence garantuje sticaocu licence
da pravo iskoriavanja licence pripada njemu, da na njemu nema tereta i
da nije ogranieno u korist nekog treeg. Ako je ugovorena iskljuiva licenca, davalac licence ne moe sam koristiti predmet licence, niti to poveriti
nekom drugom u granicama prostornog vaenja licence.
Obaveze sticaoca licence. Sticalac licence je duan koristiti predmet licence na ugovoreni nain, u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama. Ako nije drukije odreeno ugovorom, sticalac nije ovlaen da
iskoriava naknadna usavravanja predmeta licence.
Sticalac licence je duan da proizvedenu robu obelei oznakom o proizvodnji po licenci. On je duan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu. Ako se naknada odreuje u zavisnosti od obima iskoriavanja
predm eta licence, sticalac licence je duan da podnosi davaocu licence
izvetaje o obimu iskoriavanja. Ukoliko je ugovorena naknada postala
oigledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od
iskoriavanja predmeta licence, zainteresovana strana moe zahtevati
promenu ugovorene naknade.
Podlicenca. Sticalac iskljuive licence moe pravo iskoriavanja
predmeta licence ustupiti drugome. To je tzv. podlicenca. Ugovorom izmeu davaoca i sticaoca licence moe biti odreeno da sticalac licence ne
moe dati drugom licu podlicencu, ili da mu je moe dati samo uz dozvolu
davaoca licence. Davalac licence moe radi naplate svojih potraivanja od
sticaoca licence zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa
koje ovaj duguje davaocu licence.
Prinudna (zakonska) liccnca. Pored ugovom e licence postoji i
prinudna licenca. To je licenca na osnovu koje korisnik licence moe i bez
odgovarajueg ugovora koristiti odreeni tui patent (npr. ako je korienje patenta od opteg interesa).Tako, prema l. 26. Zakona o patentima
v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRTVKEDNO PRAVO
177
(2011), ako nosilac prava na pronalasku odbije da drugim licim a ustupi

pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska ili im postavlja
neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ dravne uprave nadlean za
poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni moe, na zahtev
zainteresovanog lica, posle razmatranja svakog pojedinanog sluaja, izdati prinudnu licencu u tim zakonom predvienim sluajevima.
Prenos. Pravo na patent ili mali patent mogu se prenositi na trea lica
na osnovu ugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca prava ili
podnosioca prijave, kao i nasleivanja, sudske ili adm inistrativne odluke.
Prenos prava upisuje se u odgovarajui registar kod Zavoda za intelektualnu svojinu.
UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH U SLU G A
Pojam. Naziva se jo i ugovor o alotmanu. To je ugovor koji zakljuuju turistika agencija i ugostitelj.(najee hotel). Ugostitelj se obavezuje
da u toku odreenog perioda, kao to je odreena turistika sezona, stavi
na raspolaganje turistikoj agenciji odreeni broj leajeva u odreenom
objektu, da prui ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj
odreenu proviziju, a agencija se obavezuje da te kapacitete popuni, ili da
obavesti ugostitelja u ugovorenim rokovima da to n ije u m ogunosti, kao i
da plati ugostitelju cenu pruenih usluga ako je koristila angaovane kapacitete. Ugovor o alotmanu m orabiti zakljuen u pisanoj form i (l. 885-896
Zakona o obligacionim odnosima).
Turistika agencija je zainteresovana za zakljuenje takvog ugovora
ako ima nameru da sa putnicima zakljuuje ugovore o organizovanju putovanja, ali nije sigurna koliko e takvih ugovora uspeti da zakljui i da li
e zakljueni ugovori biti izvreni. Zato agencija ne eli da zakljui ugovor
o zakupu hotela. Ugovorom o organizovanju putovanja turistika
agencija preuzima obavezu da putniku obezbedi skup usluga koje se sastoje od prevoza, smetaja, ishrane i drugih usluga koje su s tim vezane, a
putnik se obavezuje da agenciji za to plati ukupnu paualnu cenu. Da bi
mogla da ispuni takve obaveze, agencija zakljuuje ugovore o alotm anu sa
hotelskim organizacijama u mestima u koja namerava da upuuje putnike.
Obaveze turistike agencije. Turistika agencija je duna da nastoji da popuni ugovorom predviene ugostiteljske kapacitete. O na je duna da reklamira ugovorom predviene ugostiteljske objekte. A ko agencija
ne izvrava ovu obavezu sa odgovarajuom panjom, ugostitelj m oe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.
Agencija je duna da obavetava ugostitelja o toku popunjavanja
smetajnih kapaciteta. Ako agencija nije u mogunosti da popuni sve ugovorene smetajne kapacitete, duna je da o tome u ugovorenim ili uobiajenim rokovima obavesti ugostitelja. U takvim sluajevim a ugostitelj
178
moe raspolagati slobodnim kapacitetima. Turistika agencija nije na taj

nain raskinula ugovor o alotmanu. Po isteku vremena za koje ne eli da
raspolae ugovorenim kapacitetima, pa do isteka ugovora, dejstvo ugovora
o alotmanu se obnavlja. Ali, ugovorom o alotmanu moe biti predviena
obaveza turistike agencije da popuni angaovane ugostiteljske kapacitete.
Ako to ne uini, duna je da plati naknadu ugostitelju kao da su kapaciteti
bili iskorieni, osim u sluaju izvanrednih okolnosti. Takvi ugovori o alotmanu imaju pravnu prirodu ugovora o zakupu hotela.
Obaveza je turistike agencije da licima koja alje u ugostiteljski objekat ne zaraunava vie cene za ugostiteljske usluge od onih koje su predviene ugovorom o alotmanu ili cenovnikom ugostitelja za druge goste.
Kad izvri gostu usluge koje su predviene ugovorom o alotmanu,
ugostitelj ima pravo da zahteva od turistike agencije plaanje ugovorene
naknade. Dakle, mada putnik koristi usluge ugostitelja, on plaa naknadu
agenciji a agencija ugostitelju. Putnik e biti duan da plati ugostitelju samo one usluge koje nisu obuhvaene ugovorom o alotmanu. Ugostitelj ima
pravo da od agencije zahteva plaanje akontacije.
Agencija je duna da licima koja e koristiti ugostiteljske usluge izda
posebnu ispravu, tzv. vauer (eng. v a u c h e r ). Kad ugostitelj izvri usluge navedene u vaueru, na osnovu vauera izvrie se obraun izmeu turistike agencije i ugostitelja.
Obaveze ugostitelja. Za razliku od obaveze turistike agencije, ugovorom o alotmanu ugostitelj je preuzeo neopozivu obavezu da u toku odreenog perioda stavi agenciji na raspolaganje odreeni broj leaja. Ako ugostitelj putniku koji dolazi sa vauerom turistike agencije nije pruio usluge
na koje se obavezao ugovorom o alotmanu, duguje agenciji naknadu tete.
Ugostitelj je duan da turistikoj agenciji plati proviziju na promet
ostvaren po osnovu ugovora o alotmanu. Ako visina provizije nije ugovorena, odreuje se prem a obiajima.
Turistika agencija ne odgovara ugostitelju za tetu koju su mu priinili gosti koje je uputila u hotel.
UGOVOR O OSIGURANJU
Pojam . T o je ugovor kojim se osigurava (organizacija za osiguranje)
obavezuje da e ako se desi dogaaj koji je ugovorom predvien kao osigurani sluaj isplatiti ugovarau osiguranja ili odreenom treem licu naknadu tete, odnosno ugovorenu svotu, a ugovara osiguranja se obavezuje da
e platiti osiguravau premiju osiguranja.
Lica k oja uestvuju u odnosima iz ugovora o osiguranju su osigurava
i lice koje je sa osiguravaem zakljuilo ugovor o osiguranju. To lice se naziva ugovara osiguranja. Ugovara osiguranja najee zakljuuje ugovor
o osiguranju u svoje ime i za svoj raun. U takvim sluajevima se za ugova-
179
raa osiguranja koristi termin ,,osiguranik. Zato se esto kae da su lica u

odnosima osiguranja osigurava i osiguranik. Ali, jedno lice moe zakljuiti
ugovor o osiguranju u svoje ime a za raun nekog drugog lica. U takvim
sluajevima u pravnom odnosu prema osiguravau nalaze se dva lica: ugovara osiguranja i osiguranik. Ugovara osiguranja je zakljuio ugovor o
osiguranju, on je preuzeo obavezu na plaanje premije osiguranja, ali s tim
da naknada iz osiguranja, ako se dogodi osigurani sluaj, ne bude isplaena njemu nego osiguraniku za iji je raun ugovor o osiguranju zakljuen.
Tako, skladitar moe po nalogu ostavodavca izvriti osiguranje stvari koje
je primio na uskladitenje, i to tako to e se on pojaviti kao ugovara osiguranja a ostavodavac kao osiguranik.
U odnosima osiguranja lica, kao to je osiguranje za sluaj smrti, postoji
i korisnik osiguranja. A u odnosima osiguranja moe postojati i osigurano
lice. To je lice u vezi sa ijim je telesnim integritetom ili ivotom zakljuen
ugovor o osiguranju. Ako je ugovara osiguranja zakljuio sa osiguravaem
ugovor o osiguranju od odgovornosti, pa se dogodio osigurani sluaj, i tree
oteeno lice moe imati pravo da zahteva naknadu od osiguravaa.
Ugovori o osiguranju spadaju u kategoriju ugovora po pristupu. Ugovori o kopnenom osiguranju su formalni ugovori. Prilikom zakljuenja
ugovora osigurava je duan da upozori ugovaraa osiguranja da su uslovi
osiguranja sastavni deo ugovora.
Kao dokaz o tome da je ugovor o osiguranju zakljuen slui polisa osiguranja ili list pokria. U odnosima kopnenog osiguranja potrebno je da
polisu osiguranja potpiu osigurava i ugovara osiguranja. U odnosima
plovidbenog osiguranja dovoljno je da polisu potpie osigurava.
Aleatorni karakter ugovora o osiguranju. Aleatornost. ugovora
o osiguranju sastoji se u tome to e obaveza osiguravaa zavisiti od ostvarenja osiguranog rizika, a to znai od nastupanja osiguranog sluaja. Rizik
je neizvesni dogaaj koji je nezavisan od iskljuive volje ugovom ih strana,
od ijeg je nastupanja ili nenastupanja (kao to je osiguranje za sluaj doivljenja ugovorene starosti) zavisi da li e osigurava biti duan da isplati
naknadu iz osiguranja, odnosno osiguranu sumu. Punovani su i ugovori
koji se odnose na dogaaj za koji je izvesno da e se dogoditi, ali je neizvesno kada e se to dogoditi. Takav je sluaj sa rizikom smrti u osigui'anju ivota. Izuzetno se moe odstupiti od pravila da rizik moe biti samo budui
neizvesni dogaaj. Naime, ugovor o osiguranju tereta u prevozu brodom
moe biti zakljuen i sa retroaktivnim vaenjem, ako ni jednoj ugovornoj
strani nije poznato da se osigurani sluaj ve dogodio.
Ugovor o osiguranju je nitav ako se u asu njegovog zakljuenja ve
desio osigurani sluaj, ili je taj bio u nastupanju, ili ako je prestala mogunost da on nastane.
Vrste osiguranja. S obzirom na mesto na kojem se ostvam ju rizici koji su pokriveni osiguranjem, ugovori o osiguranju dele se na ugovore
o kopnenom osiguranju, ugovore o plovidbenom osiguranju i na ugovore

0 osiguranju u vazdunoj plovidbi. Svaka od ovih oblasti osiguranja ima
odreene specifinosti i regulisana je posebnim izvorima prava.
S obzirom na to ta se osigurava, ugovori o osiguranju dele se na ugovore o osiguranju imovine i na ugovore o osiguranju lica. Izmeu pravnog
dejstva ugovora o osiguranju lica i ugovora o osiguranju imovine postoje
sutinske razlike. Ugovori o osiguranju imovine odnose se na osiguranje
stvari ili na osiguranje od odgovornosti. S obzirom na to kada e se smatrati da je nastupio osigurani sluaj, vri se dalja podela na vrste osiguranja.
To su osiguranje od rizika poara, osiguranje od rizika krae, osiguranje
maina od loma, osiguranje domainstva, osiguranje motornih vozila (tzv.
kasko osiguranje), osiguranje useva od grada itd. U osiguranju lica postoji
podela na ugovore o osiguranju ivota i na ugovore od posledica nesrenog
sluaja. Ugovori o osiguranju ivota su ugovori o osiguranju za sluaj smrti
1 ugovori o osiguranju za sluaj doivljenja odreene starosti. Sve vie dobijaju na znaaju u praksi ugovori o zdravstvenom i penzijskom osiguranju.
Za svaku vrstu osiguranje postoje odgovarajui uslovi osiguranja, koji
ine sastavni deo ugovora o osiguranju.
Osiguranje je u naelu dobrovoljno. Ali, postoje i ugovori o osiguranju
koje su odreena lica duna da zakljue na osnovu odgovarajuih propisa.
To su tzv. obavezna osiguranja. Najznaajnija obavezna osiguranja su obavezno osiguranje od odgovornosti za tete iz upotrebe motornih vozila i
obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu.
Izvori prava. Matini zakon u ovoj oblasti je Zakon o osiguranju iz
2004. godine. Izvor naeg prava u pogledu odnosa iz ugovora o osiguranju
su odgovarajue odredbe Zakona o obligacionim odnosima (l. 897-965).
Za odnose iz plovidbenog osiguranja vae odgovarajue odredbe Zakona 0
pomorskoj plovidbi, koje se shodno primenjuju i na odnose iz osiguranja
u vazdunoj plovidbi. Za odnose iz obaveznih osiguranja vae posebne zakonske odredbe.
Obaveze ugovaraa osiguranja. Prilikom zakljuenja ugovora
0 osiguranju ugovara osiguranja je obavezan da obavesti osiguravaa o
okolnostima koje mogu biti od znaaja za ocenu rizika. Na primer, da li e
prilikom izvoenja graevinskih radova koje treba osigurati koristiti miniranje Ako je ugovara osiguranja nenamerno uinio netanu prijavu ili
je propustio da da tano obavetenje, osigurava moe izjaviti da raskida
ugovor ili predloiti poveanje premije. Ukoliko se dogodio osigurani sluaj, naknada iz osiguranja se smanjuje u srazmeri izmeu plaene premije
1 premije koju je trebalo platiti prema stvarnom riziku. A ako je ugovara
osiguranja namerno preutao takvu okolnost da osigurava ne bi zakljuio
ugovor da je znao za pravo stanje stvari, ugovor o osiguranju je nitav. Osigurava ima pravo da zadri plaene premije, odnosno ako premija jo nije
plaena ima pravo da zahteva plaanje premije za tekui period osiguranja.
V. Toorovi & R. M. Slijepevi PRTVREDNO PRAVO
181
Ugovara osiguranja duan je da osiguravau plati prem iju osiguranja.

Osigurava je duan primiti uplatu premije i od drugog lica koje ima interes
da premija bude plaena. Visina premije osiguranja odreuje se ugovorom
o osiguranju, i to prema tarifi osiguravaa. Moe biti ugovoreno da se premija plaa prilikom zakljuenja ugovora ili kasnije, odjednom ili u ratama.
Ako je ugovara osiguranja preuzeo obavezu da e prem iju platiti prilikom
zakljuenja ugovora, osiguravajue pokrie ne dejstvuje sve dok on ne izvri ovu obavezu. Ukoliko je ugovoreno da e premija b iti plaena kasnije,
osiguravajue pokrie poinje od isteka dvadesetetvrtog asa onog dana
koji je u polisi oznaen kao dan poetka perioda osiguranja. Osigurava ima
pravo da raskine ugovor o osiguranju ako premija ne bude plaena, s tim
to je potrebno da preporuenim pismom obavesti ugovaraa osiguranja da
je premija dospela i da ga pozove da premiju plati. Za period posle isteka
roka za plaanje premije, pa do raskida ugovora, osigurava im a pravo na
premiju ali je duan da plati naknadu iz osiguranja ukoliko su se u tom periodu desile tete koje su pokrivene osiguranjem.
Za vrem e trajanja osiguranja ugovara osiguranja je duan da obavetava osiguravaa o promenama rizika. Ako je poveanje rizika takvo
da osigurava ne bi zakljuio ugovor u izmenjenim okolnostim a, on m oe
raskinuti ugovor. Ali, ako je poveanje rizika takvo da bi osigurava zakljuio ugovor samo uz veu premiju, on e ugovarau osiguranje predloiti novu stopu premije. Ukoliko ugovara osiguranja ne pristane na
novu stopu prem ije, ugovor prestaje.
O b a v e z e o s ig u r a n ik a . Osiguranik je duan da osiguravaa obavesti
o nastupanju osiguranog sluaja. U odreenim sluajevim a nije dovoljno
ako je osiguranik samo osiguravaa obavestio o nastupanju osiguranog
sluaja. To su sluajevi u kojima je osiguranik duan da tetu prijavi i organu unutranjih poslova. Osiguranik koji je propustio da izvri ove dunosti
nije prema naem pravu izgubio pravo na naknadu iz osiguranja. Jedino e
naknada koju e osigurava biti duan da isplati biti um anjen za iznos tete
koja je nastupila zbog toga to osigurava nije blagovrem eno bio obaveten
o nastupanju osiguranog sluaja.
Osiguranik je duan da preduzima propisane, ugovorene i sve druge
mere da se sprei nastupanje osiguranog sluaja, a ako je osigurani sluaj nastupio, duan je da preduzima sve ta je u njegovoj moi da se tetne posledice ogranie. Osigurava je duan da naknadi razumne trokove koji su u
vezi sa otklanjanjem neposredne opasnosti nastupanja osiguranog sluaja.
Ako osiguranik ne izvri dunost spreavanja nastupanja osiguranog sluaja
ili spasavanja, pa je usled toga teta koja je prouzrokovana nastupanjem osiguranog sluaja poveana, osigurava nije duan da naknadi taj deo tete.
O b a v e z e o s ig u r a v a a . Osigurava je duan da priprem i polisu osiguranja. Duan je da uz polisu preda ugovorau uslove osiguranja, ako
uslovi nisu odtampani na polisi.
182
Ako se dogodio osigurani sluaj, osigurava je duan da osiguraniku odnosno korisniku osiguranja isplati naknadu iz osiguranja ili sumu
osiguranja (kad je u pitanju osiguranje lica). Isplatu mora izvriti u roku
od 14 dana od dana kada je prim io obavetenje o nastupanju osiguranog
sluaja i odgovarajue dokaze. Ukoliko je za utvrivanje visine obaveze osiguravaa potrebno neko vreme, osigurava je duan da na zahtev
osiguranika isplati predujam u visini nespornog dela svoje obaveze. Osigurava koji je zadocnio sa ispunjenjem svoje obaveze duguje zateznu kamatu i naknadu tete.
Visina iznosa koji e osigurava biti duan da isplati zavisi od toga da
li je u pitanju osiguranje imovine ili osiguranje lica.
O sn ovn a pravna naela koja vae u odnosim a osiguranja
im ovine. O siguranjem im ovine pokriva se teta koja se zbog nastupanja
osiguranog sluaja desila u imovini osiguranika. Istu svrhu ima i transportno osiguranje. Iznos naknade iz osiguranja ne m oe biti vei od nastupele tete. Im a sluajeva u kojim a je ugovorena svota osiguranja vea
od vrednosti osigurane stvari (to je tzv. nadosiguranje), ali ni u takvim
sluajevim a naknada iz osiguranja ne moe biti vea od tete. Ista stvar
ne sm e biti osigurana po osnovu dva ili vie ugovora o osiguranju od istog
rizika, za isti interes i za isto vreme. U takvom sluaju (to je tzv. dvostruko osiguranje), osiguranik ima pravo da zahteva isplatu naknade
iz osiguranja po svakoj polisi, ali ukupno ne vie od iznosa tete. Ali, dozvoljeno je da ista stvar bude osigurana kod dva ili vie osiguravaa, s tim
da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost takve stvari (to je tzv. viestruko osiguranje). Isto tako, dozvoljeno je da ugovara osiguranja izvri osiguranje samo za deo vrednosti stvari (to je tzv. podosiguranje).
U sluaju oteenja osigurane stvari osigurava je kod takvih osiguranja
duan da osiguraniku naknadi onaj deo tete koji odgovara srazmeri izm eu svote osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Osigurava je duan
da isplati naknadu do iznosa svote osiguranja ako je ugovoreno da odnos izm eu vrednosti stvari i svote osiguranja nee biti od znaaja prilikom od reivanja visine naknade (to je tzv. osiguranje na prvi rizik).
U sluaju propasti osigurane stvari osigurava je duan da osiguraniku
isplati ugovorenu svotu osiguranja.
U tesnoj vezi sa obeteujuim karakterom osiguranja imovine je i
pitanje interesa u toj oblasti osiguranja. Poto osiguranje imovine ima za
svrhu naknadu za tetu koja se moe desiti u imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog sluaja, ugovor o osiguranju imovine moe zakljuiti
sam o ono lice koje ima imovinski interes da se ne dogodi osigurani sluaj i
ne nastupi teta. Ako u trenutku zakljuenja ugovora o osiguranju imovine
nije na strani osiguranika postojao potreban interes, ugovor je nitav. Lice
koje raspolae neophodnim interesom je na prvom mestu vlasnik stvari,
odnosno u osiguranju od odgovornosti lice koje moe postati odgovorno za
183
tetu. U sluajevima kad ugovara osiguranja zakljuuje ugovor o osiguranju za raun nekog drugog lica, to drugo lice mora raspolagati neophodnim
interesom. Ako je osiguranik bio sopstvenik osigurane stvari u vrem e zakljuenja ugovora o osiguranju, ali je stvar otuio pre nastupanja osiguranog sluaja, nee imati pravo na naknadu iz osiguranja. Pravo na naknadu
imae sticalac osigurane stvari.
Ako je neko tree lice prouzrokovalo unitenje ili oteenje osigurane
stvari, osigurava je duan da na zahtev osiguranika isplati naknadu iz osiguranja ali stie pravo na regres prema licu koje je odgovom o za tetu.
Na osnovu zakona nastupa subrogacija osiguravaa u prava osiguranika
prema treem odgovornom licu, jer osiguranik ne moe kumulirati pravo
na naknadu iz osiguranja i pravo na naknadu tete od treeg odgovornog
lica. Osigurava se ne moe koristiti pravilima o subrogaciji u sluajevima
kad je tetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom.
Osnovna pravna naela koja vae u osiguranju lica. U odnosima osiguranja lica rizici od kojih se obezbeuje osiguravajua zatita ostvaruju se na oveku. Osigurava se ovek a ne imovinska vrednost. Zbog toga
osiguranje lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenog sluaja), za razliku od osiguranja imovine, nema za svrhu naknadu tete koja se dogodila
zbog osiguranog sluaja.
Zakljuenjem ugovora o osiguranju lica osigurava preuzima obavezu da e isplatiti ugovorenu sumu osiguranja, u celosti ili delimino, ako
se dogodi osigurani sluaj. Ugovorena suma osiguranja ne mora da stoji
u nekom odnosu sa tetom koju osiguranik ili korisnik osiguranja moe
pretrpeti zbog nastupanja osiguranog sluaja. Osigurava e biti duan da
isplati ugovorenu sumu osiguranja ako se dogodio osigurani sluaj ak i
kad nije nastupila nikakva teta (na primer u sluaju kad je osigurano lice
doivelo ugovorenu starost i steklo pravo na rentu).
Iz ove osnovne karakteristike osiguranja lica proizlazi itav niz pravila po kojim a se osiguranje lica sutinski razlikuje od osiguranja imovine.
U osiguranju lica ne vae pravila o podosiguranju ili o nadosiguranju, niti
pravila o dvostrukom osiguranju. Osigurava koji je osiguraniku ili korisniku osiguranja isplatio sumu osiguranja, ne stupa u prava osiguranika,
odnosno korisnika osiguranja prema treem licu koje je odgovorno za nastupanje osiguranog sluaja. Osiguraniku, odnosno korisniku osiguranja
pripada pravo na naknadu tete od lica koje je odgovorno za nastupanje
osiguranog sluaja bez obzira na pravo koje ima prema osiguravau. Od
ugovaraa osiguranja se ne zahteva da raspolae materijalnim interesom
da se ne dogodi osigurani sluaj.
Ugovor o osiguranju ivota se po pravilu zakljuuje kao ugovor u korist treeg lica. U polisi osiguranja moe biti odreen korisnik osiguranja,
ili moe biti odreeno da e korisnik osiguranja biti odredivo lice (kao to
je brani drug ugovaraa osiguranja). Suma osiguranja koja treba da bude
184
PRIRUNIK ZA POIAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
isplaena korisniku ne ulazi u zaostavtinu ugovaraa osiguranja. Ako ugovara osiguranja nije odredio korisnika ili ako je odredba o odreivanju
korisnika ostala bez dejstva, suma osiguranja pripada ostavinskoj masi
osiguranog lica.
U odnosima osiguranja ivota ugovara osiguranja ima pre nastupanja osiguranog sluaja i neka prava koja ne postoje u drugim vrstama osiguranja. Ugovara osiguranja ima pravo na otkup, koje se sastoji u tome
to ima pravo da zahteva od osiguravaa da mu isplati tzv. otkupnu vrednost polise. To je iznos koji odgovara uplaenim premijama, uveanim za
kamatu po odbitku trokova osiguravaa. Otkupom osiguranja ugovor o
osiguranju prestaje. Ugovara osiguranja ima pravo i na isplatu predujma. Naime, na zahtev ugovaraa osiguranja osigurava mu moe isplatiti
sumu osiguranja do visine otkupne vrednosti polise. Ugovara osiguranja
m oe taj iznos vratiti osiguravau. Odnos osiguranja ne prestaje. Ugovara
osiguranja ima pravo da zaloi polisu osiguranja. U takvom sluaju je u
pitanju obezbeenje odreenog potraivanja poverioca ugovaraa osiguranja, u tom smislu to e sumu osiguranja osigurava isplatiti poveriocu
ugovaraa osiguranja, ako se dogodio osigurani sluaj.
Obavezno osiguranje u saobraaju. Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraaju iz 2009. godine. ureuje se obavezno osiguranje u saobraaju, osniva se Garantni fond, ureuje se njegova nadlenost i nain finansiranja i poveravaju se javna ovlaenja Udruenju osiguravaa Srbije.
Vrste obaveznog osiguranja u saobraaju, su:i) osiguranje putnika
u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja;2) osiguranje vlasnika
motornih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima;3) osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim
licima i putnicima; 4) osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. Pod vlasnikom podrazumeva se i korisnik ili
drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima. Osiguranjem vlasnika prevoznog sredstva od odgovornosti za tetu
nanesenu treim licima pokrivene su, pod uslovima i na nain propisan
zakonom, tete koje to prevozno sredstvo priini treim licima, nezavisno
od toga ko upravlja prevoznim sredstvom.
1.
Obaveza osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja. Vlasnici prevoznih sredstava kojim a se obavlja
javni prevoz putnika duni su da zakljue ugovor o osiguranju putnika u
javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja. U toj obavezi su vlasn icia) autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, m edugradskom i meunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;2) autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;3) autobusa kojim se obavlja prevoz dece i uenika do predkolskih, odnosno kolskih ustanova i od predkolskih, odnosno kolskih ustanova;4)
autobusa za prevoz turista;s) putnikih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz
i ,,rent-a-kar vozila;6) inskih vozila za prevoz putnika;7) svih vrsta plovnih objekata,
kojima se na redovnim linijam a ili slobodno prevoze putnici, ukljuujui i krstarenja i
185
prevoz turista;8) svih vrsta rent-a-kar plovnih objekata iz take 7); 9) vazuhoplova
ija je nam ena javni avio-prevoz (redovni, arter, avio-taksi);io) turistikih vazduhoplova koji se koriste za krae prelete i panoramske letove i rent-a-kar vazd u h o p lo va ;ii)
drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojim a se prevoze putnici, uz
naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.
Visina osigurane sume. Iznos najnie osigurane sum e na koju

moe biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica
nesrenog sluaja, po jednom putniku utvruje Vlada, n a predlog N arodne
banke Srbije. Osigurana suma ne moe biti nia od: 8.000 za sluaj sm rti putnika, i6.ooo - za sluaj trajnog gubitka opte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika,
4.ooo - za sluaj privremene spreenosti za rad i stvarnih i nunih trokova leenja
putnika.
2.
Ugovor o osiguranju od autoogovornosti i njegovo dejstvo.
Vlasnik motornog vozila duan je da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu koju upotrebom motornog vozila priini treim licim a
usled smrti, povrede tela, naruavanja zdravlja, unitenja ili oteenja
stvari, osim za tete na stvarima koje je primio na prevoz.. Izuzetno, osiguranje od autoodgovornosti pokriva i tete na stvarim a koje su prim ljene
na prevoz, ukoliko te stvari slue za linu upotrebu lica koja su se nalazila
u vozilu. Pod tetom podrazumeva se i teta koja je priinjena treem licu
usled pada stvari sa motornog vozila.
Visina sume osiguranja. Iznos najnie sume osiguranja na koju
moe biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti utvruje Vlada, 11a
predlog Narodne banke Srbije. Iznos ne moe biti nii od: l.o o o .o o o C za
tetu na licima, po jednom tetnom dogaaju, bez obzira na broj oteenih
lica, 200.000 - za tetu na stvarima, po jednom tetnom dogaaju, bez
obzira na broj oteenih lica
Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi. U sluaju saobraajne nezgode, uesnici su duni da popune, potpiu i m eusobno razm ene
Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi, saglasno zakonu kojim se ureuje bezbednost saobraaja na putevima. Uredno popunjen Evropski izvetaj
o saobraajnoj nezgodi oteeno lice i osiguranik m ogu koristiti kao odtetni zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti. Drutvo za osiguranje duno je da ugovarau osiguranja, uz polisu osiguranja od autoodgovornosti, urui
Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi. Za vreme upotrebe m otornog vozila u saobraaju, voza je duan da ima Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi i da ga predoi na
zahtev ovlaenog slubenog lica.
Naknada tete prouzrokovane u inostranstvu. Odgovorno

drutvo za osiguranje duno je da naknadi tetu koja je upotrebom motornog vozila prouzrolcovana na teritoriji drava lanica Evropske unije i
teritoriji drava lanica Sistema meunarodne karte osiguranja ili drava
iji je nacionalni biro osiguranja potpisnik M ultilateralnog sporazum a, do
visine odreene propisima o osiguranju od autoodgovornosti drave u kojoj je teta nastala. Ako odgovorno drutvo za osiguranje ne isplati naknadu tete, tetu e naknaditi Udruenje osiguravaa Srbije.
i86
teta od m otornog vozila inostrane registracije. Voza koji

ulazi na teritoriju Republike Srbije motornim vozilom koje se uobiajeno nalazi na teritoriji drave iji nacionalni biro osiguranja nije potpisnik
M ultilateralnog sporazum a, duan je da ima valjanu meunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti koja vai za teritoriju Evropske unije
ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja.
3. O baveza osiguranja vlasnika vazduhoplova. Vlasnik vazduhoplova duan je da zakljui ugovor 0 osiguranju od odgovornosti za tetu
koju upotrebom vazduhoplova priini treim licima i putnicima.Tree lice
j e svako lice, osim putnika i lanova letake i kabinske posade vazduhoplova koji su na dunosti u toku leta.
4. O baveza osiguranja vlasnika amaca od odgovornosti za_tetu. Vlasnik am ca sa sopstvenim pogonom snage motora preko 15 kW, koji
se saglasno propisim a o registraciji amaca upisuje u odgovarajui registar, duan je da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu koju
upotrebom am ca priini treim licima usled smrti, povrede tela ili naruavanja zdravlja.
Garantni fond. Zakonom 0 obaveznom osiguranju u saobraaju
osniva se Garantni fond. Garantni fond ima svojstvo pravnog lica, koje stie danom upisa u registar. Sedite Garantnog fonda je u Beogradu. Sredstva za osnivanje i poetak rada Garantnog fonda obezbeujuse u budetu
Republike Srbije.
G arantni fond se osniva radi ekonomske zatite putnika u javnom
p revozu i treih oteenih lica, u sluajevim a kada je teta priinjena upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva, kao i za tetu
za iju naknadu je odgovorno drutvo za osiguranje nad kojim je pokrenut steajni postupak, u skladu sa ovim zakonom. teta prouzrokovana
upotrebom m otornog vozila, vazduhoplova, amca ili drugog prevoznog
sredstva, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zakljuen sa drutvom
za osiguranje nad kojim je pokrenut steajni postupak, naknauje se iz
sredstava G arantnog fonda, s tim to na Garantni fond koji je isplatio
osiguranu sum u, odnosno naknadu tete, prelaze prava oteenog lica
prem a steajnoj m asi.
N akn ad a tete prouzrokovane upotrebom nepoznatog prevo zn o g sredstva. teta zbog smrti, povrede tela ili naruavanja zdravlja
prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova i
am ca naknauje se do iznosa na koji je ovim zakonom ograniena obaveza drutva za osiguranje za tetu prouzrokovanu upotrebom tih prevoznih
sredstava, na dan nastanka tetnog dogaaja.
U sluaju tete prouzrokovane nepoznatim motornim vozilom , Garantni fond e tete na stvarim a naknaditi ako je nekom uesniku saobraajne n ezgod e naknadio tetu zbog teke telesne povrede koje su zahtevale b o ln ik o leenje, uz uee oteenog lica u teti od 10%, s tim to to
187
uee ne moe iznositi vie od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na

dan tetnog dogaaja.
UGOVOR O GRAENJU
Pojam. To je ugovor kojim se izvoa graevinskih radova obavezuje
da e prema odreenom projektu sagraditi u ugovorenom roku na odreenom zemljitu odreenu graevinu, ili da e na odreenom zemljitu,
odnosno na ve postojeem objektu izvriti odreene graevinske radove, a naruilac radova se obavezuje da e mu za to platiti ugovorenu cenu.
Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pisanoj formi.
Pravni izvori. Izvor naeg prava u pogledu odnosa iz ugovora o graenju jesu Zakon o obligacionim odnosima (l. 630-647 Zakona o obligacionim odnosima) i Posebne uzanse o graenju (1977). Za pitanja koja nisu
ureena tim izvorima shodno se primenjuju pravila o ugovoru o delu (l.
600-629 Zakona o obligacionim odnosima).
Vrste ugovora. S obzirom na irinu obaveza koje preuzima izvoa
radova, ugovori o graenju se dele u dve grupe: na ugovore o graenju u
uem smislu i na ugovore o graenju u irem smislu. Ugovori o graenju
u uem smislu su oni ugovori kojima izvoa preuzima obavezu da sagradi odreenu graevinu, odnosno da izvede odreene graevinske radove, i
to prema projektu koji je dobio od naruioca. Ugovori o graenju u irem
smislu su oni ugovori kojima izvoa pored obaveze da izvede graevinske,
geodetske, geoloke, rudarske i sline radove, preuzima i obavezu da izradi
ekspertize i druge studije, investicioni program, investiciono-tehniku dokumentaciju, elaborat o izvodljivosti, da izvede instalacione, montane i demontane radove, da stavi u pogon postrojenje ili opremu izgraenog objekta, da izdrava izgraeno postrojenje, da prui strunu pomo naruiocu, da
organizuje obuku radnika naruioca u rukovanju izgraenim objektom, da
prenese naruiocu znanja i iskustva za proizvodnju u izgraenom objektu. U
ovu grupu spadaju i ugovori o graenju sa klauzulom klju u ruke.
Posebnu vrstu ugovora o graenju u irem smislu ine ugovori o inenjeringu. To su ugovori na osnovu kojih jedna ugovorna strana (inenjering organizacija) preuzima obavezu da organizuje izgradnju odreenog
objekta, da rukovodi izradom projektnog elaborata, da vri nadzor nad
izgradnjom i da rukovodi drugim poslovima oko realizacije ugovorenog
projekta. Inenjering organizacija moe da preuzme i obavezu izgradnje
ugovorenog objekta. U takvim sluajevima kae se da postoji izvoaki
inenjering ili inenjering po sistemu klju u ruke. Obaveza inenjering
organizacije moe se sastojati samo u davanju saveta naruiocu u vezi sa
izgradnjom objekta. To je tzv. konsalting ininjering.
Bitni sastojci. Mada predstavlja jednu podvrstu ugovora 0 delu,
ugovor o graenju mora da sadri vie bitnih sastojaka nego ugovor o delu.
l8 8
Ugovor o graenju mora da sadri opis radova koje treba da obavi izvoa
radova. Zatim, ugovor o graenju mora da sadri oznaenje roka u kojem je
izvoa duan da obavi ugovorene radove. Ugovorom mora biti odreena
cena radova koju je duan da plati naruilac. Pored ova tri bitna sastojka
po samoj prirodi posla, ugovori o graenju esto sadre i niz drugih sastojaka, kao to su odredbe o ugovornoj kazni koju e izvoa platiti naruiocu ako zadocni sa zavretkom radova, ili odredbe o garantnom periodu za
izvedene radove.
O d r e iv a n je c e n e . Cena radova se odreuje ugovorom o graenju, ili ugovor
mora sadrati elemente na osnovu kojih se cena moe odrediti. Postoje dva naina kako
se moe ugovoriti cena. Prvo, cena radova moe biti odreena po jedinici mere ugovorenih radova (tzv. jedinina cena). Konani obraun cene bie izvren po okonanju
radova, kada bude mogue da se utvrdi koliina izvedenih radova. U jedininu cenu
ukalkulisani su i rashodi izvoaa u vezi sa izvoenjem radova, tako da se oni ne naplauju posebno. Drugo, cena moe biti ugovorena u ukupnom iznosu za ceo objekat (tzv.
paualna cena). Takva cena se ne moe smanjivati ili poveavati u zavisnosti od stvarno
obavljenih radova na objektu. Ali, paualna cena ne vai za nepredviene radove, a to su
oni radovi koji nisu predvieni ugovorom a moraju biti izvreni jer bez njih graevina
ne bi m ogla biti dovrena.
Cena moe biti ugovorena kao nepromenljiva cena ili kao prom enljiva cena. Promenljiva cena ugovara se klauzulom o kliznoj skali. Meutim, s obzirom na kretanja
na tritu Zakon o obligacionim odnosima sadri odredbe o promeni ugovorene cene
ak i kad tako nije ugovoreno. Zakon odreuje da izvoa radova koji je svoju obavezu
izvrio u ugovorenom roku moe zahtevati poveanje ugovorene cene radova ako su se u
vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na
osnovu kojih je odreena cena radova za vie od dva procenta. Izvoa moe zahtevati
poveanje cene za razliku iznad dva procenta. Posebna pravila vae ako je izvoa zakasnio sa zavretkom radova ili kad je ugovorena fiksna cena radova.
Zakljuenje ugovora. Za zakljuenje ugovora o graenju vae neka

posebna pravila. Postoje pravila koja se odnose na uslove koji moraju da
budu ispunjeni da bi ugovor o graenju mogao da bude zakljuen. Isto tako
pravila koja reguliu postupak i nain zakljuenja ugovora o graenju. Vei
broj tih pravila je administrativno-pravnog karaktera.
Naruilac koji namerava da zakljui ugovor o izgradnji ili rekonstrukciji
nekog objekta donosi o tome odluku. Odluka se donosi na osnovu investicionog programa. Sastavni deo investicionog programa je tehnika dokumentacija koja omoguava da se sagledaju tehnika, tehnoloka, prostorna
i funkcionalna reenja planiranih radova. Izradu investicionog programa
investitor mora poveriti preduzeu koje je upisano u sudski registar za obavljanje tih poslova.
Izgradnja, odnosno rekonstrukcija objekta moe se zapoeti tek kad se
pribavi odobrenje nadlenog organa za poslove graevinarstva. Ako nadleni
organ utvrdi u vrenju inspekcijskog nadzora da se radovi ne izvode prema
dokumentaciji na osnovu koje su odobreni radovi, zabranie izvoenje radova. Osim toga, investitor radova vri privredni prestup ako ugovori izgradnju
ili rekonstrukciju objekta pre nego to pribavi odobrenje za izgradnju, ili ako
189
se raovi ne izvode prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju (lokacijska dozvola i graevinska dozvola, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS, br. 72/09 i
24/11). Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem
objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola).
Ustupanje izgradnje objekta, odnosno izvoenje radova na ugovorenom objektu, investitor vri najee objavljivanjem odgovarajueg javnog
oglasa. To je poziv zainteresovanim izvoaima graevinskih radova ili isporuiocima opreme da uine ponude investitoru radi zakljuenje ugovora.
O b a v e z e iz v o a a r a d o v a . Izvoa radova je duan da o danu poetka radova obavesti organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju.
To je administrativno-pravna dunost izvoaa radova. Izvoa ra d o va je
duan da odredi lice koje e rukovoditi ugovorenim radovima. On je duan
da detaljno proui tehniku dokumentaciju na osnovu koje e biti izvoeni
radovi. Duan je da od naruioca radova zatrai objanjenje o nedovoljno
jasnim detaljima iz dokumentacije. Izvoa je duan da u skladu sa ugovorom izvede ugovorene radove. Za svako odstupanje od ugovorene dokumentacije izvoa mora pribaviti pismenu saglasnost ili nalog naruioca.
Izvoa je duan da izvede ugovorene radove u skladu sa ugovorom,
prema tehnikoj dokumentaciji koja ini sastavni deo ugovora. A ko je izvoa izveo radove suprotno investiciono-tehnikoj dokum entaciji, odgovoran je naruiocu za nastalu tetu ak i kad je postupao po pravilim a struke. U pogledu onih pitanja u vezi sa izvoenjem radova koja nisu regulisana
ugovorom i tehnikom dokumentacijom, izvoa je duan da se pridrava
pravila struke.
Izvoa je duan da osim ugovorenih radova izvede i priprem ne radove i zavrne radove, ako drukije nije ugovoreno. Obaveza je izvoaa da
izvede i nepredviene radove, ako je u tom pogledu primio pism eni nalog
naruioca radova. Hitne nepredviene radove m oe izvoa radova izvesti
i bez prethodne saglasnosti naruioca. Izvoa im a pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove. Naruilac je duan da izvoenje nepredvienih radova poveri izvoau s kojim je zakljuio ugovor o osnovnim
radovima, a treem licu ih moe ustupiti ako izvoa odbije da ih izvede ili
ako nije u mogunosti da ih blagovremeno izvede.
U pogledu izvoenja tzv. naknadnih radova, a to su radovi koji nisu neophodni
za izvrenje ugovorenih radova, izvoa i naruilac zakljuuju poseban u govor u z posebnu cenu.
Izvoa radova ima pravo da obavljanje poslova u vezi sa izvrenjem ugovora poveri treem licu (tzv. podizvoau). Ustupanje poslova treem licu nem a uticaja na pravne
odnose i m eusobna prava i obaveze izmeu naruioca i izvoaa radova.
Radovi na izgradnji ili rekonstrukciji objekta m oraju biti zavreni u ugovorenom
roku Rok poinje da tee od dana kada je naruilac om oguio izvoau da otpone sa
izvoenjem radova. Postoje sluajevi u kojima izvoa im a pravo na produen je roka.
190
T o je nem ogunost izvoenja radova zbog prirodnih dogaaja ili zbog m era nadlenih
dravnih organa, ili ako je izvoa radnjam a naruioca spreen da izvodi radove, ili
ako je u pitanju otklanjanje nedostataka u tehnikoj dokum entaciji. O kolnost da izvo a radova n ije m ogao zavriti radove do isteka ugovorenog roka zbog nedostatka
graevinskog m aterijala ili strune radne snage po pravilu ga ne oslobaa odgovornos ti za tetu. Ali, ne m oe se zahtevati od izvoaa radova da ve prilikom zakljuenja
ugovora im a na raspolaganju sav potreban m aterijal i opremu za izgradnju, naroito
ako je u pitanju vei objekat. Izvoa radova nema pravo na produenje roka za zavretak radova ako su prom enjene okolnosti nastupile po isteku ugovorenog roka za
izgradnju.
Izvoa radova je na osnovu zakona duan da vodi graevinski dnevnik. U graevinski dnevnik unose se iz dana u dan podaci o izvedenim radovima, o m eram a i koliinam a ugraenog m aterijala i opreme. Ako izvoa ne vodi uredno graevinski dnevnik
b ie kanjen za prekraj.
Ugovorom o graenju se redovno odreuje da je izvoa radova duan da izvri
osiguranje radova kod organizacije za osiguranje. Izvoa radova zakljuuje ugovor o
osiguranju u svoje im e i za svoj raun. Ali, moe biti ugovoreno da e u ugovoru o osiguranju i naruilac radova biti odreen kao osiguranik, uz izvoaa radova.
Izvoa radova je duan da preduzima potrebne mere za sigurnost

graevine i radova, opreme, ureaja i instalacija, radnika, prolaznika, saobraaja i susednih objekata. On je duan da omogui naruiocu stalan nadzor nad radovim a u pogledu koliine i kvaliteta upotrebljenog materijala.
Za sluaj docnje izvoaa radova sa zavretkom radova esto se u ugovorim a o graenju predvia obaveza izvoaa radova na plaanje ugovorne
kazne. N aruilac gubi pravo na ugovornu kaznu ako je od izvoaa koji je u
docnji prim io radove, a nije mu bez odlaganja saoptio da zadrava pravo
na ugovornu kaznu.
O baveze naruioca radova. Da bi se upustio u izgradnju ili u rekonstrukciju nekog objekta, ili u izvoenje veih i sloenijih graevinskih
radova, zainteresovano lice mora pribaviti odobrenje za izgradnju, koje izdaje nadleni organ uprave.
Ako se u toku radova pokae da se moraju izvesti i radovi koji nisu predvieni
telinikom dokum entacijom na osnovu koje je izdato odobrenje za radove, naruilac
radova je duan da b ez odlaganja podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju
po izm enjenoj tehnikoj dokumentaciji.
N aruilac radova mora omoguiti izvoau da otpone ugovorene radove. Te radnje nazivaju se uvoenje izvoaa u posao. Izvoa se uvodi
u posao u roku koji je odreen ugovorom.
Za vrem e izvoenja radova naruilac je duan da obezbedi struni
nadzor nad radovim a.
Struni nadzor obuhvata proveru kvaliteta izvoenja radova, prim enu propisa i
m era za zatitu ivotne sredine, standarda, tehnikih normativa i kontrolu da li se radovi
izvode prem a tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za radove.
Kad se radovi izvode u etapama, kontrola obuhvata i pridravanje ugovorenih rokova.
N aruilac je duan da izvoau plati ugovorenu cenu graenja. Ugovorom se ureuje vrem e plaanja cene. Kad su u pitanju vei objekti najee se ugovara da e naruilac sukcesivno plaati cenu, prema obimu izvedenih radova u odreenom periodu.
191
Takav obraun stanja radova naziva se situacija". Izvoa radova sastavlja situacije na
osnovu podataka o izvedenim radovima iz graevinskog dnevnika. Svalcu situaciju izvoa podnosi na overu licu koje je od strane naruioca odreeno za vrenje nadzora nad
radovima. Naruilac moe o sp o riti situaciju, ali je duan da plati neosporeni
deo situacije.
Ugovorom o graenju moe biti predviena obaveza naruioca da izvoau plati avans. Iznos avansa obraunava se i vraa naruiocu kroz situacije. Na iznos avansa ne obraunava se kamata, ukoliko drukije nije
ugovoreno.
Dozvola za upotrebu i primopredaja graevine (kolaudacija). Po zavretku radova, a pre poetka korienja objekta, naruilac je duan da podnese zahtev za izdavanje dozvole za korienje objekta. Dozvolu
izdaje organ koji je izdao odobrenje za izgradnju.
Struna kom isija tog organa izvrie tehnild pregled objekta, odnosno radova.
Svrha takvog pregleda je da se utvrdi da li je objekat podoban za bezbednu upotrebu.
Ako kom isija za tehniki pregled ustanovi da radovi nisu izvedeni prema odgovarajuoj
tehnikoj dokumentaciji, naruilac je duan da pribavi odobrenje za izmenu tehnike
dokumentacije. Ako nedostaci ne mogu biti otklonjeni, a zbog tih nedostataka postoji
neposredna opasnost po ivot i zdravlje ljudi, za bezbednost saobraaja ili za korienje susednih objekata, organ uprave nadlean za izdavanje odobrenja donee reenje
da se objekat ili njegov deo porui. Nadleni organ moe odbiti izdavanje odobrenja za
upotrebu objekta i ako nisu uklonjeni pomoni objekti koji su podignuti u okviru prethodnih ili pripremnih radova.
Odmah posle zavretka ugovorenih radova izvoa obavetava naruioca da su radovi obavljeni. Pristupa se primopredaji radova (tzv.
kolaudacija) i obraunu konane cene radova. Primopredaju vre naruilac i izvoa radova. Svrha primopredaje je da se ustanovi da li su radovi
izvedeni u skladu sa ugovorom, odnosno koje radove treba izvoa o svom
troku da doradi, popravi ili ponovo izvede, i u kom roku je duan da to
uini. Ako jedna ugovorna strana odbije da se ukljui u primopredaju, zapisnik o primopredaji moe sainiti druga ugovorna strana.
O d g o v o r n o s t iz v o a a r a d o v a z a n e d o s ta ta k g r a e v in e . Izvoa garantuje da su izvedeni radovi u vrem e primopredaje bili u sldadu sa ugovorom, propisima,
standardima i pravilima struke i da nemaju nedostatke koji onemoguavaju njihovu
upotrebu ili umanjuju njihovu vrednost ili njihovu poobnost za redovnu upotrebu,
odnosno za upotrebu odreenu ugovorom. Izvoa radova odgovara i u sluaju ako je
nedostatak graevine posledica greke u projektu, i to ak i kad je radove izvodio prema projektu koji je primio od naruioca. To iz razloga to je bio duan da sa strunom
panjom pregleda projekat naruioca i da na greke u projektu upozori naruioca ili
projektanta. Izvoa radova, kao struno lice, odgovara i za nedostatke radova koji su
nastupili zbog toga to je prilikom izvoenja radova postupao po zahtevima naruioca,
jer se pretpostavlja da naruilac nema potrebno struno znanje u pogledu ugovorenih
radova. Izvoa odgovara i ukoliko je izvoenje radova poverio podizvoau. Za nedostatke graevine koji su posledica greke podizvoaa, podizvoa odgovara izvoau, a
izvoa naruiocu radova.
Izvoa radova odgovara i za nedostatke graevine zbog mana upotrebljenog materijala, bez obzira na to da li je materijal dao on ili naruilac radova. Izvoa je duan
192
skrenuti panju naruiocu na mane m aterijala koji mu je naruilac radova predao. On

odgovara i za nedostatke zemljita na kom e je podignuta graevina, osim ako je specijalizovana organizacija dala struno m iljenje da je zemljite podobno za graenje, a
u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost strunog
miljenja.
Za opremu koju izvoa ugrauje u graevinu vai, u pogledu sadrine i roka, garancija proizvodaa opreme. Izvoa je duan da svu dokum entaciju o garancijam a proizvoaa opreme, zajedno sa uputstvom za upotrebu, pribavi i preda naruiocu. Ako je
nedostatak gradevine nastupio zbog nedostataka opreme za koju je proizvoa opreme
dao garanciju, naruilac m oe prava koja im a u vezi s tim ostvarivati prem a izvoau
radova ili prema proizvodau opreme na osnovu njegove garancije.
Da bi naruilac radova imao odreena prava prema izvodau, nije potrebno da je
izvoa znao ili morao znati za nedostatke graevine.
Pravi se razlika izmeu dve vrste nedostataka graevine. Jedno su nedostaci koji se tiu tzv. malih nedostataka. To su nedostaci koji ne utiu na
solidnost graevine. U tom pogledu vae pravila o ugovoru o delu. Krajnji
rok do kojeg naruilac moe staviti prigovor zbog skrivenih malih nedostataka graevine je dve godine od primopredaje radova, ako nije ugovoren
ili propisan dui rok. Drugo je odgovornost izvoaa za nedostatke koji utiu na solidnost graevine. Izvoa radova odgovara za nedostatke graevine koji utiu na njenu solidnost koji su se pojavili u roku od deset godina
od primopredaje radova.
Naruilac koji je uredno obavestio izvoaa radova o nedostacima graevine moe zahtevati od izvoaa da nedostatke otkloni i za to mu odrediti
primereni rok. Ako izvoa ne otkloni nedostatke u tom roku, naruilac
moe da otkloni nedostatke na troak izvoaa ili moe poveriti treem licu
otklanjanje nedostataka.
UGOVOR O LIZINGU
Pojam. To je izraz koji je u nau pravnu terminologiju preuzet od
engleske rei lease - zakup. Oznaava ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da da primaocu lizinga ugovorenu stvar (automobil, na primer) na
korienje za ugovoreno vreme, s tim da primalac lizinga plaa za to vreme ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Za zakljuenje ugovora o
lizingu privredni subjekti koji obavljaju delatnost lizinga redovno koriste
formularne ugovore.
Nije od znaaja da li je davalac lizinga proizvoa stvari koju daje u
lizing. Proizvoa moe prodati davaocu lizinga stvar koju e ovaj zatim
dati u lizing.
Obaveza davaoca lizinga je da prui korisniku lizinga zatitu od evikcije i odgovara korisniku za pravne nedostatke.
Vrste ugovora. Za razliku od ugovora o zakupu ugovor o lizingu redovno sadri i elemente nekih drugih ugovora Tako, ugovorom o lizingu
moe biti odreeno da e primalac lizinga imati pravo da zatrai od dava-
oca lizinga da mu preda drugu stvar iste vrste umesto ugovorene stvari, ili
da e imati pravo na produenje perioda lizinga, ili da e im ati pravo na otkup stvari koju je koristio. Za otkup stvari redovno se ugovara nia cena od
trine cene takvih stvari. Davalac lizinga se moe obavezati da e za vrem e
perioda lizinga odravati stvar koju je dao na korienje prim aocu lizinga,
ili da e obuavati radnike primaoca lizinga u korienju stvari.
Jednu vrstu ugovora o lizingu predstavlja ugovor o finansijskom
lizingu. To je pravni posao u kome davalac lizinga zakljuuje ugovor sa
isporuiocem predm eta lizinga o kupovini predm eta lizinga, i to po izboru
korisnika lizinga. Pravo svojine na stvarima koje su predm et ugovora o lizingu zadrava lizing drutvo kao davalac lizinga. Davalac lizinga im a u
odnosu prema korisniku lizinga sva pravna sredstva iz ugovora o prodaji,
bez obzira na to da li je zakljuen ugovor sa isporuiocem predm eta lizinga.
Ugovor o finansijskom lizingu ima prirodu ugovora o finansiranju.
Ugovor o lizingu (leasing) predstavlja posao privrednog prava koji u savrem enim
trinim privredama ima sve vei znaaj. Zakon o obligacionim onosim a ne regulie
posebno ovaj ugovor, ve u lanu 550. stav 1. predvia da pravila o prodaji sa obronim
otplatama cene vae i u sluaju drugih pogodaba koje imaju istu sutinu, kao to je, na
primer ugovor o zakupu sa odredbom da e stvar koja je data u zakup prei u svojinu
zakupca ako bude plaao zakupninu za odreeno vreme.
Prema tome, ugovor o lizingu je neimenovani ugovor, sa m eovitom prirodom , jer
sadri elemente raznih drugih ugovora (prodaja, zakup, kredit i sl). U pravnoj teoriji
ovaj ugovor se svrstava u ugovore o viim oblicima privredne saradnje.
Ugovorom o lizingu u sutini postie isti efekat kao i kod kupoprodaje sa obronim
otplatama cene, pa se na taj odnos primenjuju pravila iz l. 542. 551. Zakona o obligacionim odnosima o prodaji sa obronim otplatama cene, kao posebnoj vrsti kupoprodaje.
Na relaciji prodavac - lizing drutvo - primalac lizinga postoji trodim enzionalni
odnos, tako da se kod ovog instituta razlikuje celovita lizing lconstrukcija i sam lizing
ugovor. Prema miljenju pravne teorije, kada je u pitanju celovita lizing konstrukcija
preovlaujua je ekonomska strana posla i data lizing predstavlja poseban nain finansiranja (kreditiranja) prim aoca lizinga, koji predm et lizinga, npr. investicionu opremu,
nabavlja posredstvom lizing drutva, koje isti kupuje od prodavca (isporuioca) predmeta lizinga i ugovorom o lizingu ustupa na korienje prim aocu lizinga uz plaanje
lizing naknade u odreenim vremenskim razmacima. Iz op isan ekon strukcije ovog posla
proizilazi da je ugovor o lizingu samo jedan njegov deo.
Prema teorijskoj definiciji, ugovor o lizingu je ugovor kojim se d avalac lizinga obavezuje da e korisniku (primaocu) lizinga dati na privrem eno korienje (upotrebu zakup) odreenu stvar i da e obaviti odreene radnje u vezi sa upotrebom , a korisnik se
obavezuje da plaa naknadu (zakupninu) u ugovorenim ratam a i da po isteku ugovorenog roka vrati stvar davaocu lizinga, ili produi korienje ili je otkupi. Takoe, pravna
teorija je dala i druge sline definicije ovog ugovora, prem a kojim se ugovorom o lizingu
jedna strana obavezuje da drugoj strani preda odreenu stvar na upotrebu i korienje,
a druga strana se obavezuje da sukcesivno plaa naknadu i to tako da jo j posle odreenog vremena ta stvar pree u svojinu.
U pravnoj teoriji razlikuju se dve osnovne vrste ovog ugovora i to: indirektni (finansijski, pravi) lizing i direktni (nepravi, kvazi) lizing.
U prvom sluaju - kod indirektnog (finansijskog, pravog) lizinga, re
je trostranom pravnom odnosu u kome uestvuju tri lica (isporuilac opre-
me, davalac lizinga i prim alaclizinga) i zakljuuju se dva ugovora (ugovor o

kupoprodaji - isporuci i ugovor o lizingu). Davalac lizinga je subjekat u oba
ugovora i on na osnovu specifikacije primaoca lizinga zakljuuje ugovor o
kupovini sa isporuiocem (koga je odabrao primalac lizinga), na osnovu
ugovora o lizingu koji zakljuuje sa primaocem lizinga. Na taj nain pravo svojine na opremi koja je predmet lizinga stie davalac lizinga, to mu
om oguava da u sluaju steaja primaoca lizinga istakne svoje izluno pravo, odnosno da izlunom tubom zahteva predmet lizinga.
Kod druge vrste ugovora o lizingu (direktni, nepravi, kvazi lizing) davalac lizinga je istovremeno i prodavac (isporuilac) opreme tako da postoje samo dva lica (davalac lizinga-prodavac i korisnik lizinga). Prodavac
(isporuilac) i posle zakljuenja ugovora o lizingu ostaje vlasnik stvari koja
je predm et korienja iz ugovora o lizingu, s obzirom da je on istovremeno
i avalac lizinga.
Klauzula o vlasnitvu na predmetu lizinga i klauzula o opciji kupovine
(koja daje om oguava da primalac lizinga isplatom odreenog broja rata
postane vlasnik predm eta lizinga) predstavljaju vane elemente ugovora o
lizingu, bez obzira da li je re o indirektnom lizingu ili je u pitanju direktni
lizing.
Finansijski lizing. Posao finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom
lizingu, kao i prava i obaveze subjekata u poslu finansijskog lizinga ureeni
su Zakonom o finansijskom lizingu (2003), ime je finansijski lizing u naem pravnom sistem u postao imenovani ugovor. U lanu 2. navedenog zakona data je njegova definicija: Posao finansijskog lizinga je posao u kome
davalac lizinga: 1) sa ispoi'uiocem predmeta lizinga odreenim od strane
prim aoca lizinga zakljuuje ugovor na osnovu koga stie pravo svojine na
predm etu lizinga, prem a specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje,
ukoliko se odnose n a interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga
(ugovor o isporuci); 2) sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac
lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim
ratam a (ugovor o lizingu).
Zakonom o finansijskom lizingu predviena je zatita u sluaju steaja primaoca
lizinga, tako t o je u lanu 15. stav 1. propisano d a u sluaju steaja prim aoca lizinga, davalac lizinga im a pravo na izdvajanje predm eta lizinga (izluno pravo) iz steajne mase
prim aoca lizinga, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj. Primalac lizinga i sud
n adlean za sprovoen je steajnog postupka, duni su da bez odlaganja obaveste davaoca lizinga o pokretanju steajnog postupka.
D akle, pravo svojine na opremi koja je predmet lizinga zadrava davalac lizinga,
to m u om oguava da u sluaju steaja primaoca lizinga istakne svoje izluno pravo,
odn osn o da izlunom tubom zahteva predm et lizinga. Meutim , da bi ostvario svoj e pravo d avalac lizin ga m ora dokazati svoje pravo svojine na predm etu lizinga. Takav
zaklju ak proizilazi iz pravila o svojinskoj tubi iz lana 37. Zakona o osnovam a svojinskopravn ih odnosa. N a osnovu ovog propisa, vlasnik moe tubom zahtevati od draoca
195
povraaj individualno odreenih stvari. Vlasnik mora dokazati da je imalac prava svojine, kao i da se stvar nalazi samo u dravini tuenog.
U G O V O R O F A K T O R IN G U
(O P R E N O S U P O T R A IV A N J A R A D I N A P L A T E )
P o ja m . To je ugovor izmeu banke i korisnika faktoringa o realizaciji knjigovodstvenih potraivanja korisnika faktoringa od strane banke.
Banka - faktor kupuje od druge ugovorne strane - korisnika faktoringa
(klijenta) postojea ili budua potraivanja klijenta prema treim licim a
u odreenoj vrsti ili grupi poslova. Uz glavno potraivanje prenose se na
banku i sporedna prava i obezbeenja. Faktor isplauje klijentu iznos
faktura koje se odnose na prodatu robu ili na izvrene usluge od strane
klijenta treim licim a. Od tih iznosa odbija se ugovoreni diskont. Ugovor
0 faktoringu odnosi se na sva potraivanja klijenta prema treim licim a
iz poslova na koje se odnosi ugovor. Faktor obavlja poslove evidencije i
naplate potraivanja klijenta od treeg lica.
K a r a k t e r is t ik e . Ugovor o faktoringu zakljuuje se u pisanoj formi i
on naroito sadri: potraivanja koja se prenose; podatke o momentu dospelosti potraivanja; nainu, vremenu i mestu plaanja; iznos i nain obrauna koju faktor naplauje za svoje usluge. To je neimenovani ugovor koji
nije zakonski regulisan.
Po pravilu, rizik naplate ustupljenog potraivanja od dunika (u sluaju otkupa potraivanja), preuzima faktor. Inae, klijent odgovara faktoru
za postojanje potraivanja koje je predmet ustupanja u asu kada je izvreno ustupanje, kao i za naplativost ustupljenog potraivanja ako ta odgovornost ugovorom nije iskljuena.
Za prenos potraivanja na faktora nije potreban pristanak dunika.
Meutim, klijent ili faktor (po ovlaenju klijenta duni su pismenim putem da obaveste dunika o izvrenom ustupanju).
Faktor moe ustupljeno potraivanje dalje da ustupi narednom faktoru (tzv. sukcesivnom faktoru) samo ako je to ugovorom (o faktoringu)
doputeno.
Dunik ima pravo da istie faktoru sve prigovore koje bi imao prema
poveriocu iz osnovnog posla.
Kod pravog faktoringa (kompletnog faktoringa) faktor snosi rizik nenaplate potraivanja klijenta od treeg lica. Kod nepravog faktoringa faktor
ima pravo na regres prema klijentu ako ne uspe da naplati potraivanje od
treeg lica.
Ako se u ulozi faktora pojavljuje banka onda je re o ugovoru o forfetingu.
196
p r i r u Cn i k z a
POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
IZDAVAKI UGOVOR
Pravni izvori. Izvor prava je Zakon o autorskom i srodnim pravima
(l. 67-78) C,Slubeni glasnik R S , br. 104/2009 i 99-2011), Na izdavaki ugovor primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ako
odredbama ovog zakona nije drukije odreeno.
Pojam. To je ugovor kojim autor ustupa pravo izdavau da objavi autorsko dela, a izdava se obavezuje da umnoi i objavi odreeno autorsko
delo druge ugovorne strane - autora. Predmet ugovora mogu biti knjievna, nauna, dramska, muzika i dela likovnih umetnosti, kao i fotografska
dela i sl. Izdava je duan da objavi delo o svom troku, da plati autoru
ugovoreni honorar i da se stara o rasturanju autorskog dela. Ako izdava
ne publikuje delo, autor ima pravo na autorski honorar i moe poveriti drugom izdavau da objavi i rastura autorsko delo. Izdavaki ugovor se zakljuuje u pisanoj formi.
Dakle, izdavakim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog
prava ustupa, odnosno prenosi na izdavaa pravo na umnoavanje autorskog dela tampanjem, i na stavljanje u promet tako umnoenih primeraka
dela, a izdava se obavezuje da delo umnoi i stavi primerke u promet, kao i
da za to plati naknadu, ako je ugovorena, autoru, odnosno drugom nosiocu
autorskog prava.
Obaveze autora. Autor je duan da preda izdavau u odreenom
roku autorsko delo pripremljeno za izdavanje i da ga titi u sluaju pravnog
uznemiravanja. Autor je duan pre objavljivanja da pregleda otiske i da
izvri neophodne korekcije, ako nije drugaije ugovoreno (na primer, kao
obavezu izdavaa).
Obaveze izdavaa. Osnovna dunost izdavaa je da autorsko delo
umnoi na ugovoreni nain, u odreenom tirau, bez preinaenja i stavi
primerke tako umnoenog dela u prodaju, odnosno ugovorenu distribuciju. Objavljeno delo mora da sadri ime ili drugu oznaku autora, osim ako
se delo objavljuje kao anonimno. Izdava je duan da delo objavi u ugovorenom roku, u ugovorenoj, odnosno standardnoj tehnikoj opremi i da
objavljeno delo prodaje po ugovorenoj ceni ili utvrenoj u konsultaciji sa
autorom, kome je duan da preda ugovoreni broj besplatnih primeraka.
Dejstvo ugovora traje dok ugovoreni tira dela ne bude iscrpen. Za to
vrem e autor ne sme poveriti objavljivanje dela drugom izdavau. Jer, ustupanje prava na osnovu izdavakog ugovora je iskljueno, ako nije drukije
ugovoreno.
UGOVOR O KONCESIJI
(javno-privatno partnerstvo)
Pojam. To je ugovor kojim nadleni dravni organ daje pravo odreenom licu na korienje, ali ne i pravo svojine, na stvarima koje su predmet
ugovora. Koncesijom se daje pravo na korienje prirodnog bogatstva, stvari

u optoj upotrebi ili se odobrava obavljanje odreene delatnosti. Izvor prava
je Zakon o javnoprivatnom partnerstvu i koncesijama iz 2011. godine.
Javno-privatno partnerstvo je dugorona saradnja izm eu javnog
i privatnog partnera radi obezbeivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili odravanja infrastrukturnih i drugih objekata od
javnog znaaja i pruanja usluga od javnog znaaja, koje m oe biti ugovorno ili institucionalno.
Javni partner je jedno ili vie javnih tela (dravni organ, organizacija,
ustanova, javno preduzee i dr.), odnosno pravno lice koje je nadleno za
davanje koncesije, koje sa privatnim partnerom ili drutvom za posebne namene zakljuuje javni ugovor, ili jedno ili vie javnih tela koje je sa privatnim
partnerom povezano lanstvom u zajednikom privrednom drutvu.
Privatni partner je fiziko ili pravno lice, domae ili strano, sa domaim ili stranim ueem ili bez njega, ili konzorcijum jedn og ili vie takvih fizikih ili pravnih lica koja su odabrana u postupku javne nabavke
ili postupku davanja koncesije i koji sa javnim partnerom zakljuuje javni
ugovor, ili u tu svrhu osniva drutvo za posebne namene, ili sa javnim partnerom osniva zajedniko privredno drutvo.
Javni, odnosno privatni partner moe osnovati privredno drutvo za
potrebe zakljuenja javnog ugovora, odnosno za potrebe realizacije projekta javno-privatnog partnerstva (drutvo za posebne namene).
Bitni elem entijavno-privatnogpartnerstva (JPP) odnose se na
predmet i oblik javno-privatnog partnerstva, obaveze partnera, finansiranje, odgovornost i dr, i to: 1) predmet JPP ne moe biti iskljuivo kom ercijalno
korienje dobra u optoj upotrebi ili drugog dobra; 2) oblik JPP koje m oe biti institucionalno JPP ili ugovorno JPP, ili kao koncesija koja predstavlja poseban oblik JPP;
3) obaveza privatnog partnera moe biti da od javnog partnera preuzm e projektovanje,
izgradnju, odnosno rekonstrukcije javne infrastrukture, odnosno objekta od javn o g znaaja, kao i odravanje javne infrastrukture, odnosno obavljanje usluga od javn o g znaaja
kao to su: finansiranje, upravljanje i odravanje; 4) m ogunost delim inog ili potpunog
finansiranja projekta JPP od strane privatnog partnera; 5) m ogunost javn o g partnera
da privatnom partneru za preuzete obaveze izvri prenoenje odreenih stvarnih prava
ili da mu dodeli koncesiju ili da mu za preuzete obaveze vri plaanje u novcu; 6) mogunost preuzim anje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim m oe na bolji nain
da upravlja; 7) m ogunost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost u okviru realizacije projekta JPP, samo u sluaju da na drugi nain
nije m ogue obezbediti potreban nivo isplativosti realizacije projekta javno-privatnog
partnerstva i povraaj uloenih sredstava.
Oblici javno-privatnog partnerstva su: institucionalno partnerstvo i

koncesiono partnerstvo.
Institucionalno javno-privatno partnerstvo se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao lanova zajednikog privrednog drutva
koje je nosilac realizacije projekta JPP, pri emu se taj odnos m oe zasnivati na osnivakim ulozima u novoosnovanom privrednom drutvu ili na
ig8
sticanju vlasnikog udela, odnosno dokapitalizaciji postojeeg priwednog

drutva. Telo javne vlasti vri izbor privatnog partnera na nain kojim se
ureuje postupak davanja koncesije, nakon ega sa izabranim privatnikom
zakljuuje ugovor o osnivanju zajednikog privrednog drutva. Na zajedniko privredno drutvo (Zakon ga naziva drutvo za posebne namene)
primenjuju se odredbe Zakona o privrednim drutvima, kao i odredbe ugovora o osnivanju.
K o n c e s ij a je ugovorno javno-privatno partnerstvo sa elementima
koncesije u kom e je javnim ugovorom ureeno komercijalno korienje
prirodnog bogatstva, odnosno dobra u optoj upotrebi koja su u javnoj
svojini ili obavljanje delatnosti od opteg interesa, lcoje nadleno javno telo
ustupa dom aem ili stranom licu, na odreeno vreme, pod posebno propisanim uslovim a, uz plaanje koncesione naknade od strane privatnog,
odnosno javnog partnera, pri emu privatni partner snosi rizik vezan za
kom ercijalno korienje predm eta koncesije.Zakon poznaje koncesiju za
javne radove i koncesiju za usluge.
Predm et k o n c e s ije . Koncesija se moe dati radi kom ercijalnog korienja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u optoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili obavljanja delatnosti od opteg interesa, a naroito:i) za istraivanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geolokih resursa;2) za korienje drugih zatienih prirodnih
bogatstava;3) u oblasti energetike;4) za luke;s) za javne puteve;6) za javni prevoz;7) za
aerodrom e;8) u oblasti sporta i obrazovanja;9) na kulturnim dobrim a;io) za komunalne d ela tn o sti;ii) u oblasti eleznica;i2) za komercijalno korienje iara;i3) u oblasti
zdravstva;i4) u oblasti turizm a;i5) i drugim oblastima.
D avalac lconcesije-koncedent je javno telo, a to moe biti: 1) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javn a tela i predm et koncesije u nadlenosti Republike Srbije; 2) Vlada
autonom ne pokrajine; 3) skuptina jedinice lokalne samouprave; 4) javno preduzee,
odnosno pravno lice ovlaeno posebnim propisima za davanje koncesije.
Uesnici u postupku dodele javnih ugovora mogu biti: pravna i fizika

lica dom aa i strana, grupe privrednih subjekata, kao i konzorcijumi.
Javnim ugovorom ureuje se ugovorno javno-privatno partnerstvo sa
ili bez elem enata koncesije. Koncesija se moe preneti na drugo strano lice,
ali sam o uz saglasnost davaoca koncesije.
Privatni partner moe ustanoviti zalono pravo ili drugo sredstvo
obezbeenja na imovini, koja je predmet javnog ugovora. Naene predmete u zem ljitu koji predstavljaju istorijske, kulturne ili prirodne vrednosti,
privatni partner je duan bez naknade da preda javnom partneru.
Rok na koji se zakljuuje javni ugovor odreuje se tako da se se obezbedi am ortizacija ulaganja privatnog partnera i razuman povraaj uloenog kapitala, uzim ajui u obzir sve povezane rizike. Taj rok ne moe biti
krai od pet godina ni dui od 50 godina, i ne moe se produiti, osim u
sluaju kada je privatni partner, bez svoje krivice onemoguen u sprovoenju svojih ugovornih obaveza.
P o s e b a n o b li k k o n c e s ije . To je tzv. BOT model (eng. build, operate, transfer). To su ugovori kojim a korisnik koncesije preuzim a obavezu
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIV RED N O PRA VO
199
da investira potrebna sredstva u odreeni investicioni poduhvat (kao to

je izgradnja autoputa ili ekspoatacija rudnog bogatstva), s tim da korisnik
koncesije ostvaruje prihode iz tog posla za odreeno vreme.
U G O V O R O T R A N S F E R U T E H N O L O G IJ E
P o ja m . To je ugovor kojim jedno lice prenosi na drugo lice znanje i
iskustvo (eng. know-how) u pogledu korienja nezatienog prava industrijske svojine (tzv. nepatentirane tehnologije). Po tome se razlikuje od
ugovora o licenci, koji se odnosi na patentirane pronalaske. Moe imati za
predmet kompleks radnji u proizvodnji odreenog proizvoda, i u takvom
sluaju odnosi se na niz znanja i umea u odreenom tehnolokom procesu. On je neimenovan, zakonski nije regulisan, te se meusobna prava i
obaveze ureuju ugovorom u skladu sa naelom slobode ugovaranja. Takav
ugovor moe biti zakljuen na neodreeno vreme ili na odreeno vreme. S
obzirom na teritoriju na koju se odnosi, moe biti ogranien na odreeno
podruje, u tom smislu to preduzee koje odobrava korienje znanja i
iskustva drugom preduzeu ne daje mu pravo korienja na drugim podrujima. Ugovor koji se odnosi na proizvodnju odreene robe moe biti
koliinski ogranien ili neogranien.
O b a v e z e d a v a o c a t e h n o lo g ije . Davalac tehnologije je duan da
drugoj ugovornoj strani stavi na raspolaganje potrebnu dokumentaciju za
korienje znanja i iskustva na koja se odnosi ugovor.
Davalac tehnologije garantuje sticaocu tehnologije tehniku izvodljivost i upotrebljivost radnji na koje se odnosi ugovor. On garantuje sticaocu
tehnologije da na predmetu ugovora ne postoje prava treih lica.
O b a v e z e k o r is n ik a te h n o lo g ije . Korisnik tehnologije je duan da
na ugovoreni ili odgovarajui nain koristi tehnologiju na koju se odnosi ugovor i da plati davaocu tehnologije ugovorenu naknadu. Naknada se
obino odreuje u zavisnosti od obima korienja ugovorene tehnologije.
On je duan da uva u tajnosti ugovorenu tehnologiju.
Korisnik tehnologije obavezan je da koristi ugovorenu tehnologiju na
ugovoreni nain, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama.
UGOVORO
D U G O R O N O J P R O IZ V O D N O J K O O P E R A C IJ I
P o ja m . To je ugovor izmeu dva ili vie lica o saradnji u oblasti odreene ili odreenih privrednih delatnosti. Takvim ugovorom jedna ugovorna strana obino preuzima obavezu da e proizvesti odreeni poluproizvod
i da e ga isporuiti drugoj ugovornoj strani koja e ga doraditi u gotov
proizvod. Ili, proizvodna kooperacija moe se sastojati u zajednikom
programiranju razvoja u pogledu sastavnih delova odreenog proizvoda.
200
Svaka ugovorna strana zadrava pravnu i ekonomsku samostalnost, uz

obaveze koje su preuzele ugovorom. Ne stvara se novi pravni subjekt, ali
ugovarai mogu formirati zajednike organe za obavljanje odreenih poslova. Takvi ugovori se najee koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Ugovor moe da sadri elemente ugovora o inenjeringu, ugovora o
prenosu industrijske svojine, ugovora o prenosu tehnologije. Prema treim
licima odgovoran je samo kooperant - fmalista. Ostali kooperanti odgovaraju finalnom proizvoau.
U praksi su esti ugovori o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji u poljoprivredi. U okviru tog ugovora obavezuju se uzajamno poljoprivredna
organizacija i individualni poljoprivrednik da svaki od njih izvri odreene
radove i uloi odreena sredstva u ugovorenu proizvodnju na poljoprivrednom zemljitu u cilju podele koristi koje bi se tako postigle.
To je neimenovan ugovor koji se, zbog svoje dugoronosti i preciziranja
radova, uloenih sredstava i podele prinosa, mora zakljuiti u pisanoj formi.
Ugovorom se odreuje rok trajanja kooperacije, s tim to svaka ugovorna strana ima pravo na raskid ugovora uz ugovoreni otkazni rok.
UGOVOR O FORFETINGU
(kupovini i naplati potraivanja)
To je ugovor kojim banka (forfeter) kupuje od druge ugovom e strane klijenta njegovo potraivanje prema treem licu radi naplate, a banka se obavezuje da mu za preneto potraivanje plati dogovorenu - diskontnu cenu u
novcu, umanjenu za iznos provizije, kamata i drugih trokova naplate. Ugovor je neimenovan i zakljuuje se u pisanoj formi. Prenos potraivanja vri se
ugovorom o cesiji, ili prenosom, odgovarajuih hartija od vrednosti kojim je
obezbeena naplata prenetog potraivanja sa potrebnom dokumentacijom.
Prenos potraivanja esto se vri otkupom meninog potraivanja klijenta.
Klijent banke je duan da promptno obavesti svog dunika o prenosu potraivanja na banku - forfetera. Po pravilu, to je aleatorni ugovor, jer banka
preuzima rizik za naplatu potraivanja klijenta od treeg lica i nema pravo
regresa prema klijentu ako ne izvri naplatu prenetog potraivanja.
Ugovor o forfetiranju se razlikuje od ugovora o forfetingu. Redovno se
kod ugovora o forfetingu radi o otkupu kratkoronih potraivanja, dok se
kod forfetiranja radi o otkupu dugoronih potraivanja. Forfeting se odnosi na pojedinana potraivanja, a forfetiranje na sva potraivanja klijenta iz odreenih vrsta poslova.
UGOVOR O FRANIZINGU
Pojam. To je ugovor kojim jedna ugovom a strana - davalac franizinga ustupa iskljuiva prava prodaje robe ili vrenja usluga dmgoj ugovornoj
201
strani - primaocu franizinga kome prenosi svoje znanje i iskustvo u obavljanju odreene delatnosti, a primalac franizinga se obavezuje da posluje
pod njegovim zatienim imenom (firmom) i spoljnim izgledom, da davaocu
franizinga plati odreenu naknadu (po pravilu u procentu od ostvarene dobiti ili prometa). Davalac franizinga moe preuzeti obavezu da e primaocu
franizinga isporuivati odreenu robu ili vriti odreene usluge. Takvi ugovori su esti u ugostiteljstvu, turizmu, trgovini i drugim delatnostima.
Ugovorima o franizingu se, po pravilu, prim alac franizinga ovlauje da koristi licence (trgovake i robne igove), tehnike i kom ercijalne
metode poslovanja davaoca franizinga, kao i njegov m arketing. Davalac
franizinga se, po pravilu, obavezuje na pruanje strunih usluga i pom oi
u obuavanju i poslovanju korisnika franizinga, uz konstantno pravo davanja instrukcija i nadzora nad njegovim poslovanjem.
M ada je deo jedinstvenog privrednog sistema u okviru davaoca franizinga, primalac franizinga je samostalno pravno lice.
Primalac franizinga preuzima obavezu da e se takoe pridravati
odreenih standarda u pogledu naina vrenja delatnosti i poslovanja iz
oblasti predmeta franizinga.
Za prenos prava iz ugovora o franizingu na tree lice (podfranizing),
potrebna je saglasnost davaoca franizinga.
V r s t e . Postoji robni franizing i prometni franizing. Kod robnog
franizinga davalac franizinga daje drugoj ugovornoj strani pravo iskljuive prodaje odreene vrste robe na odreenom podruju. Predm et ugovora
je pravo iskljuive prodaje te vrste robe, uz prenos poslovnog znanja i iskustva u prodaji, kao i korienja firme i iga davaoca franizinga. Prometni
franizing ili franizing usluga ima za predmet korienje poslovnog i tehnikog znanja i iskustva davaoca franizinga u obavljanju odreene vrste
usluga od strane primaoca franizinga (kao to je prodaja brze hrane).
Primalac franizinga ima posebnu obavezu uvanja poslovne tajne.
On ne sme da otkriva treim licima poverljive inform acije i poslovne tajne
davaoca franize do kojih je doao za vreme trajanja ugovora. Ta obaveza
postoji i posle prestanka ugovora o franizingu koji je neim enovan i koji se,
po pravilu, registruje kod organa za privredne registre.
U G O VO R O M EN ADM EN TU
Poznat je i kao ugovor o voenju poslova. To je ugovor kojim privredni subjekt poverava drugoj ugovornoj strani - m anaderu organizovanje,
voenje i upravljanje poslovanjem tog privrednog subjekta, uz ugovorenu
naknadu.
Nadleni organ tog privrednog subjekte zadrava pravo na utvrivanje
optih instrukcija za upravljanje i poslovanje, kao i odgovarajuu nadzornu
i kontrolnu funkciju.
2 0 2
Ugovor o m enadmentu redovno se odnosi na kompletno poslovanje.

Za razliku od tog ugovora, ugovor o konsaltingu odnosi se samo na pojedine poslove, pri emu su organi privrednog subjelcta slobodni da prihvate ili
da ne prihvate savete davaoca saveta.
Menader, koji ima status izvrnog direktora, ima pravo na ugovorenu naknadu, koja, po pravilu, zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata privrednog poslovanja.
U G O V O R O VREM ENSKI PODELJENOM
K O RIEN JU NEKRETNINA (TIME SHARING)
Zakon o zatiti potroaa iz 2010. godine predvia da se pravo na
vrem enski podeljeno korienje nekretnina ureuje ugovorom koji mora
biti u pism enoj formi i na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u Republici
Srbiji. Ovde se radi o dugoronom zakupu najee turistikih, ali i drugih
objekata, na odreeni period u toku vie godina, sa mogunou zakupaca
da m enjaju korienje tih nekretnina u toku trajanja dugoronog zakupa.
Tim e sharing je od ranije poznat u naem pravu.
U govor o tajm eringu m ora da sadri: podatke o datum u i m estu zaljuenja
ugovora; naziv i sedite pravnog lica, odnosno vlasnika koji izdaje nekretninu i ime
i adresu potroaa; taan opis nekretnine (lokaciju, kategorizaciju, kom unalnu oprem ljen o st i druge pod atke vezane za njegovu upotrebu); prava potroaa u pogledu
uslova, n aina i vrem en a korienja nekretnine; podatke o stepenu izgraenosti nekretn in e i o roku zavretk a gradnje, ako u vrem e zakljuenja ugovora nekretnina nije
zavren a; cenu upotrebe nekretnine koja treba da obuhvati cenu korienja nekretnine i sve trokove lcoje je potroa duan da plati u vezi sa korienjem te nekretnine
(taksa, odravan je, u potreba zajednikih prostorija, ureaja i dr.); uslove zam ene ili
p rod aje prava na vrem enski podeljeno korienje nekretnine, kao i trokove u sluaju
da za m en u ili prod aju to g prava sprovodi trgovac, odnosno lice koje on ovlasti; uslove
i n ain raskid a ugovora.
Potroa ima pravo da jednostrano raskine ugovor pismenim putem,

ako druga ugovorna strana ne potuje svoje obaveze iz ugovora. Izjava o
raskidu daje se pism enoj formi na posebnom obrascu za jednostrani raskid
ugovora koji je sastavni deo ugovora o tajm eringu.
P O S E B N IIN S T IT U T I OD ZNAAJA ZA ZAKLJUIVANJE
IIZ V R A V A N J E PRTVREDNIH UGOVORA
O P TA BEZBEDNOST PROIZVODA
Z akon o optoj bezbednosti proizvoda (2009) primenjuje se na sve
proizvode koji se u sm islu ovog zakona smatraju proizvodima, osim na
p roizvod e za koje je posebnim propisom ureena njihova bezbednost. Proizvo d je s te svaki finalni proizvod, ukljuujui i proizvod u vezi sa pruanjem usluga, koji
se u obavljanju delatnosti isporuuje ili ini dostupnim potroau ili drugom korisniku,
203
uz naknadu ili bez naknade, bez obzira na to da li je nov, upotrebljavan ili prepravljen,
osim upotrebljavanog proizvoda koji se isporuuje kao antikvitet, kao i proizvoda koji
pre upotrebe treba popraviti ili prepraviti, pod uslovom da isporuilac o tome na jasan
nain unapred obavesti lice kome isporuuje takve proizvode.
Proizvoa je duan da stavlja na trite iskljuivo bezbedne proizvode. Ako ne postoje odgovarajui posebni propisi, proizvod se smatra
bezbednim ako ispunjava zahteve srpskih standarda kojima se preuzimaju
harmonizovani evropski standardi, ija lista je objavljena u Slubenom
glasniku Republike Srbije. Zabranjeno je proizvoditi, uvoziti, izvoziti ili
stavljati na trite obmanjujue proizvode.
Proizvoa je duan da, u granicama delatnosti koju obavlja, prua potrebne informacije potroaima i drugim korisnicima koje e im omoguiti
da procene rizik koji proizvod moe da predstavlja tokom perioda njegove
upotrebe koji odreuje proizvoa ili razumno predvidljivog perioda upotrebe, ako takav rizik nije oigledan bez odgovarajueg upozorenja i koje e
im omoguiti da preduzmu odgovarajue mere predostronosti u odnosu
na takav rizik.
Distributer je duan da, u granicama delatnosti koju obavlja, postupa
sa panjom dobrog privrednika u ouvanju usaglaenosti proizvoda sa optim zahtevom za bezbednost proizvoda.
Informacije kojima raspolae nadleni organ u vezi sa rizikom koji
proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potroaa i drugih korisnika
jesu informacije od javnog znaaja i dostupne su javnosti, bez obzira da li
su propisom ili drugim aktom odreene kao poslovna tajna.
Ispunjavanje obaveza propisanih ovim zakonom ne iskljuuje odgovornost proizvoaa za tetu nastalu od proizvoda, odnosno stvari sa nedostatkom u smislu propisa kojim a je ureena ta odgovornost.
ELEKTRONSKA TRGOVINA
I ELEKTRONSKI POTPIS
Zakonom o elektronskoj trgovini (2009) ureuju se uslovi i nain pruanja usluga informacionog drutva, obaveze informisanja korisnika usluga, ltomercijalna poruka, pravila u vezi sa zakljuenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pruaoca usluga informacionog drutva, nadzor
i prekraji. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na: zatitu podataka, oporezivanje,
zastupanje stranaka i zatitu njihovih interesa pred sudovima, kao ni na igre na sreu sa
novanim ulozima, uldjuujui lutrijske igre, igre u kazinima, kladionike igre i igre na
sreu na automatima, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.
Elektronska trgovina robom i uslugama jeste daljinska trgovina u smislu zakona kojim se ureuje trgovina.
Ugovori u elektronskom obliku. Ugovor moe biti zakljuen elektronskim putem, odnosno u elektronskoj formi. Ponuda i prihvat ponude
mogu se dati elektronskim putem, odnosno u elektronskoj formi. Kada se
204
elektronska poruka, odnosno elektronska forma koristi prilikom zakljuenja

ugovora, takvom ugovoru se ne moe osporiti punovanost samo zbog toga
to je sainjen u elektronskoj formi.
Pravni poslovi koji se ne mogu zakljuiti u elektronskom obliku
su : l) pravni poslovi kojima se vri prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se
ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za raspravljanje zaostavtine, formu zavetanja, ugovore o ustupanju
i raspodeli imovine za ivota, ugovore o doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa
nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava; 3) ugovori o utvrivanju
imovinskih odnosa izmeu branih drugova; 4) ugovori 0 raspolaganju imovinom lica kojim a je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovori o poklonu; 6) drugi pravni poslovi ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izriito odreena
upotreba svojerunog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojerunog potpisa.
Elektronski potpis. Kada se kao pretpostavka punovanosti i nastanka ugovora zahteva potpis lica, smatra se da taj uslov zadovoljava elektronska poruka potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis (Zakon o elektronskom
potpisu, 2004).
ELEKTRONSKI DOKUMENT
Zakonom o elektronskom dokumentu (2009) ureuju se uslovi i nain
postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu, upravnim,
sudskim i drugim postupcima, kao i prava, obaveze i odgovornosti privrednih drutava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica, dravnih
organa, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzea, ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je
povereno vrenje poslova dravne uprave, odnosno javnih ovlaenja u
vezi sa ovim dokumentom.
Pojam elektronskog dokumenta. Elektronski dokument jeste skup
podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafikih, zvunih i video zapisa sadranih u podnesku, pismenu, reenju, ispravi ili bilo kom drugom
aktu koji saine pravna i fizika lica ili organi vlasti radi korienja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima
vlasti, ako je elektronski izraen, digitalizovan, poslat, primljen, sauvan ili
arhiviran na elektronskom, magnetnom, optikom ili dmgom mediju.
Punovanost i dokazna snaga elektronskog dokumenta.
Elektronskom dokumentu ne moe se osporiti punovanost ili dokazna
snaga samo zato to je u elektronskom obliku. Ako je propisom utvren
pismeni oblik kao uslov punovanosti pravnog akta, pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajui elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
elektronski potpis.
Odredbe o punovanosti i dokaznoj snazi elektronskog dokumenta ne
primenjuju se na: 1) pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine
205
na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvam a prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za raspravljanje
zaostavtine, formu zavetanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za
ivota, ugovore o doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa nasleivanjem, kao i dm ge ugovore iz oblasti naslednog prava; 3) ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu branih dmgova; 4) ugovore o raspolaganju
imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovore o poklonu; 6) dmge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na
osnovu zakona donetih propisa, izriito odreena upotreba svojem nog potpisa u dokumentima na papim ili overa svojerunog potpisa.
Elektronski dokument izrauje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugaije odreeno.
D eo
trei
BANKARSKI POSLOVI
Pojam i vrste bankarskih poslova. Bankarski poslovi su depozitni, kreditni i drugi pravni poslovi koji za svoj predm etim aju novac, hartije
od vrednosti i odreene usluge, koje banke obavljaju za svoje klijente.
Osnovni izvor naeg prava u pogledu bankarskih poslova su Zakon o
obligacionim odnosima iz 1978. godine (l. 1035-1088) i Zakon o bankam a
iz 2 0 0 5 - godine. U Srbiji je u toku proces izrade i donoenja G raanskog zakonika,
kojim e na jednom mestu biti ureeni, kako bankarski poslovi, tako i drugi pravni poslovi i ugovori graanskog i privrednog prava.
U toku 2011. godine donet je Zakon 0 zatiti korisnika finansijskih

usluga, kojim su ureena prava korisnika finansijskih usluga koje pruaju
banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, kao i uslovi i nain ostvarivanja i zatite tih prava. Utvrena su i osnovna naela zatite korisnika finansijskih
usluga: 1) pravo na ravnopravan odnos s davaocem finansijske usluge, 2) pravo na zatitu od diskriminacije, 3) pravo na informisanje, 4) pravo na odreenost ili odredivost
ugovorne obaveze, 5) pravo na zatitu prava i interesa.
Zakonom o zatiti korisnika finansijskih usluga (ZZK FU ) propisani

su obavezni elem enti i sadraj ugovora o bankaskim uslugam a i lizingu, i
to: Ugovor o kreditu (l.19), Ugovor o dozvoljenom prekoraenju rauna
(l.20), ugovor 0 lizingu (l.21), ugovor 0 izdavanju i korienju platne
kartice (l.22), ugovor o depozitu (l.23), ugovor o otvaranju i voenju
rauna (l.24).
Prema tom zakonu, bankarske usluge su usluge koje banka prua korisnicima ovih usluga po osnovu ugovora o kreditu, ugovora o depozitu,
ugovora o otvaranju i voenju rauna, ugovora o izdavanju i korienju
platnih kartica, ugovora o dozvoljenom prekoraenju po raunu, kao i druge usluge koje banka prua u skladu sa zakonom (l.2.st.2)
206
Poslovi koje obavljaju banke mogu se podeliti na aktivne, pasivne i

neutralne poslove. Ova podela vri se s obzirom na ulogu koju banka ima
u nekom poslu.
I AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI
To su oni poslovi u kojima se banka pojavljuje kao poverilac svog klijenta. U tu grupu spadaju razne vrste ugovora o bankarskom kreditu i drugi slini poslovi.
Ugovor o kreditu
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na
raspolaganje ugovoreni iznos novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vrem e, za neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik se obavezuje da banci plati kamatu i da primljeni iznos vrati u vreme i na nain
kako je to odreeno ugovorom (l. 1065. ZOO).
U govor o kreditu je ugovor o zajmu kod kojeg se kao zajmodavac pojavljuje banka. Banka kredit uvek daje u novcu, za razliku od zajma koji se
moe sastojati i u odreenoj koliini drugih zamenljivih i potronih stvari. Ugovor o zajm u moe biti ugovor bez naknade ili teretan ugovor, ali u
odnosim a iz ugovora o kreditu korisnik kredita po pravilu plaa banci kamatu. O dobravanje kredita ureeno je i imperativnim zakonskim propisima. Niko osim banke ne moe se baviti davanjem kredita, osim ako je za to
ovlaen posebnim zakonom. Pravni posao iji je predm et davanje kredita,
avansa, jem stva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja
akcija te banke, lica koje u njoj ima uee ili podreenog drutva te banke,
kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbeenim na ovaj nain nitavi su.
Banka je duna da obim svojih kreditnih poslova usklauje zavisno od uloenih sredstava u osnivaki fond banke i visine sredstava rezervi.
U govor o kreditu je formalni ugovor, jer mora biti zakljuen u pisanoj
formi. Za zakljuenje onih vrsta ugovora o kreditu koji se zakljuuju u veem broju, banke su pripremile odgovarajue formulare. Takvi se ugovori
sm atraju ugovorim a po pristupu. Ugovorom o kreditu utvruje se iznos,
kao i uslovi davanja, korienja i vraanja kredita.
U g ovor o k re itu sadri sledee obavezne elem ente: 1) vrstu kredita; 2) period
na k o ji se k re d it od ob rava; 3) poslovno ime, im e i adresu ugovorn ih strana; 4) iznos
k re d ita k oji se o d o b rav a i u slove povlaenja sredstava; 5) kod kredita indeksiranih u
stranoj v a lu ti v a lu tu u kojoj banka indeksira kredit, tip kursa valu te koji se primen juje p ri o d o b ra v a n ju i otplati kredita (zvanini srednji kurs), kao i datum obrauna;
6) visin u n o m in a ln e kam atne stope u z odreenje da li je fiksna ili prom enljiva, a, ako
j e p ro m en ljiv a - elem en te na osnovu kojih se odreuje (referen tna kam atna stopa,
in d eks p o tro ak ih cen a i dr.), njihovu visinu u vrem e zakljuenja ugovora, periode
u k o jim a e se m en ja ti, kao i fiksni elem ent ako je ugovoren; 7) efektivnu kamatnu
stopu i ulcupan izn o s koji korisnik treba da plati a izraunat je na dan zakljuenja u govora; 8) p lan otplate kredita i pravo korisnika da u toku trajanja ugovora,
u slu aju p ro m en e p lan a otplate, odnosno jed anp u t godinje ako nije dolo do ove
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PR IVRED N O PRAVO
207
prom ene, m oe besplatn o dobiti taj plan; ako se kam ata i trokovi otplauju b e z istovrem ene otplate glavnice - plan otplate kredita treba da sadri samo rokove i uslove
otplate kam ate i trokova; 9) metod koji se prim enjuje kod obrauna kam ate (konform ni, proporcionalni i dr.); 10) obavetenje o kam atnoj stopi koja se prim en juje
u sluaju docnje u skladu sa zakonom ; 11) upozorenje o posledicam a u slu aju neizm irivanja obaveza, uslove, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida u govora o
kreditu u skladu sa zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, kao i obavetenje
0 uslovim a i nainu ustupanja potraivanja u sluaju neizm irenja obaveza; 12) vrstu
1 visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz odreenje da li su
fiksne ili prom enljive, a ako su prom enljive - periode u kojim a e ih banka m enjati,
kao i vrstu i visinu drugih trokova (porezi, naknade nadlenim organim a i dr.); 13)
vrste sredstava obezbeenja, m ogunost za njihovu zam enu tokom perioda otplate
kredita, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u sluaju neizm irivanja obaveza; 14)
uslove i nain prevrem ene otplate kredita i visinu naknade u vezi s tim ; 15) pravo
korisnika na odustan ak od ugovora, uslove i nain odustanka; 16) pravo na prigovor
i m ogunost pokretanja postupka posredovanja radi vansudskog reavanja spornog
odnosa; 17) adresu N arodne banke Srbije kao organa lcoji vri kontrolu b an ak a (l.
19. ZZKFU).
Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka: 1)

ako je kredit korien u suprotnosti sa njegovom namenom, 2) u sluaju insolventnosti korisnika ak i kad nije utvrena sudskom odlukom i u sluaju
prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim sluajevima davalac
kredita doao u bitno nepovoljniji poloaj.
Korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo koristiti kredit. On moe vratiti kredit i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan
o tome unapred obavestiti banku. U oba sluaja korisnik kredita duan je
naknaditi tetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo. U sluaju vraanja
kredita pre odreenog roka, banka ne moe da zarauna kamatu za vreme
od dana vraanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraen.
Ugovor o lombardnom kreditu
Banka moe odobriti kredit sa namenom ili bez namene, u privredne ili u vanprivredne svrhe. Namenski krediti su, na primer, investicioni,
stambeni, potroaki krediti. Postoje krediti kod kojih korisnik kredita nije
duan da banci da obezbeenje da e uredno vriti otplatu. Ali, esto je
uslov da bi banka prihvatila ponudu za zakljuenje ugovora 0 kreditu ili da
bi pustila kredit u teaj, da joj bude dato obezbeenje to se tie vraanja
kredita. Kao obezbeenje koristi se hipoteka u korist banke.
Privredno drutvo, meutim, moe zaloiti kod banke robu koju je
uskladitilo u javnom skladitu, ali i druge realne pokretne vrednosti (efekte): zlato, umetnike kolekcije, hartije od vrednosti i druga vredna pokretna dobra. To su tzv. lom bardni krediti. Banka moe robu koju je prim ila
u zalogu zaloiti kod druge banke, da bi od nje dobila kredit. To je tzv. relom bardni posao.
Zakon 0 obligacionim odnosima poznaje ugovor o kreditu na osnovu
zaloge hartija od vrednosti koji mora biti zakljuen u pisanoj formi, sa pra-
208
vom banke da moe prodati zaloene hartije od vrednosti ukoliko korisnik

po dospelosti ne vrati odobreni kredit (l. 1069-1071).
Lom bardni kredit spada u vrlo stare kreditne poslove. Im e mu je nastalo prema
italijanskoj pokrajini Lombardiji odakle potie. Lombardne kredite odobravaju banke,
ali i specijalizovane institucije (npr. zalagaonice). Osnovicu za ovaj kreditni posao ini
prometna, trina vrednost zaloene stvari. U razvijenim trinim privredam a trina
vrednost ovih stvari (efekata) se formira na berzama. Zbog zatite interesa poverioca
iznos kredita je uvek nii od prometne vrednosti zaloga. U sluaju nevraanja kredita (s
pripadajuom kamatom i trokovima) banka prodaje zaloene efekte putem licitacije i
iz ostvarene prodajne cene podmiruje svoja potraivanja. Ukoliko se prodajom ostvari
vea cena od odobrenog kredita taj iznos pripada duniku, odnosno vlasniku zaloene
stvari. Postoji vie vrsta lombardnih kredita, kao npr. lom bardni kredit uz depozit, koji
je nenamenslci gotovinski kredit na osnovu poloenog depozita koji slui kao osiguranje
povraaja kredita, lombardni kredit na osnovu udela u fondovima, lom bardni kredit na
osnovu zaloge polise osiguranja, lombardni krediti na osnovu zalaganja hartija od vrednosti (kod tih kredita korisnik ostvaruje ne samo novani zajam, ve i odreenu kamatu,
odnosno deo prinosa kod udela)
Osnovna obaveza banke jeste da korisniku kredita stavi na raspolaganje ugovoreni iznos novca. To se moe izvriti i na taj nain to je banka
preuzela obavezu da vri plaanja za raun korisnika kredita. Obaveza korisnika kredita jeste da iznos novca koji mu je banka stavila na raspolaganje koristi u skladu sa namenom za koju je odobren kredit, ako je u pitanju namenski kredit. Ukoliko korisnik kredita ne koristi kredit u skladu sa
ugovorenom namenom, banka moe otkazati ugovor o kreditu. Korisnik
kredita je duan da banci plaa kamatu. Moe biti ugovorena fiksna (nepromenljiva) i klizna (promenljiva) kamatna stopa. U rokovima i nain kako je to ugovoreno, obaveza korisnika kredita jeste da vrati banci iznos
novca koji mu je ona stavila na raspolaganje kao kredit.
U vezi sa prestankom ugovora o lombardnom kreditu vai ono to je
ve reeno kod ugovora o kreditu.
Posebni kreditni poslovi
1)
Ugovor o dozvoljenom prekoraenju rauna. Posebni modalitet ugovora o kreditu je ugovor o dozvoljenom prekoraenju rauna
uz odgovarajuu povoljniju kamatu u odnosu na nedozvoljeno prekoraenje sredstvima sa sopstvenog tekueg rauna. Banka odobrava klijentu
dozvoljeni minus do visine njegovog npr. tromesenog priliva sredstava
na tekui raun na osnovu zarade ili penzije. Iznos kredita je limitiran do
odreene visine i oroen na odreeni period. Dozvoljeno prekoraenje ne
ulazi u obraun kreditne sposobnosti klijenta prilikom zaduivanja po kreditima ili kreditnim karticama, tako da proiruje kreditne mogunosti. Tokom trajanja ugovora banka moe smanjiti iznos odobrenog prekoraenja
ukoliko se smanji priliv sredstava na raunu dunika. Ugovor o dozvoljenom prekoraenju sadri skoro sve obavezne elemente koje sadri ugovor
o kreditu - videti I.20.ZZKFU.
2) Ugovor o revolving kreditu. To je vrsta kredita, uz odreene

garancije banci, kod kog se otplata moe obaviti u bilo kom vrem enskom
trenutku, prema mogunostima i planovima kreditnog dunika. Banka
stavlja klijentu na raspolaganje odreeni iznos novca, a on m oe da povlai
kratkorone trane bilo u koje vreme, vie puta pod istim uslovim a, do datog limita, uz obavezu da redovno plaa kamatu. Korisnik revolving kredita
ima posebna zakonom predviena prava.
Korisnik moe na uobiajeni nain, bez naknade i u svakom m om entu, osim ako
je ugovoren otkazni rok koji ne moe biti dui od m esec dana - da raskine ugovor o
revolving kreditu. Ako je to ugovoreno, banka moe otkazati ugovor o revolving kreditu
tako to e o otkazu korisnika obavestiti u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosau
podataka najkasnije dva meseca ranije. Ako je to ugovoreno, banka m oe iz opravdanih
razloga (neovlaeno korienje kredita, znaajno pogoranje kreditne sposobnosti korisnika i dr.) uskratiti korisniku pravo na povlaenje sredstava, s tim d a je duna da ga o
razlozima uskraivanja obavesti u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosau podataka, i to, ako je mogue, odmah ili u roku od naredna tri dana, osim kad je pruanje takvih
obavetenja zabranjeno drugim propisima (I.22.ZZKFU).
3) Ugovor o izdavanju i korienju platne kartice. To je takoe

podvrsta ugovora o kreditu Kod platnih kartica se upravo esto prim enjuje
revolving kreditiranje (revolving kreditne kartice).
Platna kartica (koja moe biti kreditna i debitna) jeste instrum ent bezgotovinskog plaanja (plastini novac) koji njegovom korisniku omoguava plaanje robe i usluga i podizanje gotovog novca. Kreditna kartica je
platna kartica koja njenom korisniku omoguava podizanje gotovog novca
i plaanje robe i usluga na kredit. Debitna kartica je platna kartica koja njenom korisniku omoguava plaanje robe i usluga i podizanje gotovog novca;
Ugovor o izdavanju i korienju platne kartice, pored obaveznih elem enata koje
sadri ugovor o kreditu, sadri sledee obavezne elem ente:i) poslovno ime, im e i adresu ugovornih strana;2) karakteristike, nain upotrebe i ogranienja upotrebe kartice;3)
nain postupanja korisnika radi bezbednog korienja kartice;4) procenat m inim alne
mesene obaveze za plaanje kod kreditne kartice;s) valutu u kojoj se vri obraunavanje dugovanja po kartici;6) obavetenje o postojanju naknade za podizanje gotovine na
bankomatu druge banke;7) obavetenje o iznosu provizija za korienje platne kartice u
inostranstvu, obavetenje o valuti u kojoj se evidentira transakcija izvrena u inostranstvu, kao i obavetenje o kursu koji se primenjuje pri konverziji iznosa transakcija nastalih u inostranstvu u valutu zaduenja korisnika, ukljuujui i eventualne provizije
koje se naplauju kod konverzije;8) nain postupanja korisnika u sluaju uoenog neovlaenog korienja podataka s kartice, oteenja, krae ili gubitka karticejg) nain
postupanja korisnika i banke u sluaju blokade kartice;io) odgovom ost i obavezno postupanje korisnika i banke izdavaoca kartice u sluaju krae i gubitka kartice, odnosno
u sluaju neovlaenog korienja podataka s kartice;n ) pravo korisnika na odustanak
od ugovora, uslove i nain odustanka;i2) pravo na prigovor i m ogunost pokretanja postupka posredovanja radi vansudslcog reavanja spornog odnosa;i3) adresu Narodne
banke Srbije kao organa koji vri kontrolu banaka (l.22. ZZKFU).
4) Ugovor o eskontu. U aktivne bankarske poslove svrstava se i

eskont. Predmet ugovora 0 eskontu su nedospele hartije od vrednosti, kao
to su menice, obveznice, varanti itd, koje banka otkupljuje pre njihove
210
dospelosti. Ugovorom o eskontu obavezuje se imalac hartije od vrednosti

koja jo nije dospela za plaanje (obveznice, na primer) da hartiju prenese
na banku, a banka se obavezuje a mu za to isplati iznos novca na koji
glasi ugovor o eskontu. Eskont (interes) je razlika izmeu eskontovane (otkupljene) vrednosti hartije od vrednosti i njene nominalne vrednosti. Ako
dunik iz hartije ne izvri obavezu iz hartije, banka ima pravo da zahteva
isplatu od lica od kog je preuzela hartiju. U tom smislu se moe rei da je
ugovor o eskontu kreditni posao. Tako, naprimer, vlasnik menice moe naplati
menino potraivanje pre dospea, tako to menicu indosam entom prenosi u vlasnitvo banke koja mu je odobrila eskontni kredit i samim tim preuzim a regresnu obavezu
prem a banci.
Banka e poveriocu iz hartije od vrednosti isplatiti iznos na koji hartija glasi po odbitku nedospele kamate i bankarske provizije. Taj odbitak
naziva se d is k o n t .
Iznos za koji banka kupuje hartiju moe biti jo nii, zbog toga to banka kupovinom hartije preuzima rizik da o dospelosti nee uspeti da naplati
hartiju. H artiju od vrednosti koju je stekla po osnovu ugovora o eskontu
banka m oe prodati drugoj banci. Takav pravni posao naziva se reeskont.
II PASIVNI BANKARSKI POSLOVI
To su oni poslovi u kojim a je banka dunik. Kao pasivni bankarski poslovi sm atraju se em isioni poslovi. To su izdavanje hartija od vrednosti
i novanih kartica. Poslovna banka moe izdavati obveznice i na taj nain
preuzim ati novane obaveze prema kupcima obveznica.
Ugovor o bankarskom tekuem raunu
Tim ugovorom banka se obavezuje da zainteresovanom licu otvori poseban raun i da preko tog rauna prima uplate i vri isplate u granicama
njegovih sredstava na raunu i odobrenog kredita (I.1052.ZOO). Ukoliko
je tako ugovoreno, banka se obavezuje i da kreditira vlasnika rauna do
odreenog iznosa, u tom smislu to preuzima obavezu da do tog iznosa
honorie ekove korisnika rauna za koje ne postoji pokrie.
Ugovor o otvaranju tekueg rauna mora biti zakljuen u pisanoj
formi. Po zakonu banka je duna da preko tekueg rauna vri plaanje
za deponenta i k ad na raunu nem a pokria, ali ovu obavezu banka moe
iskljuiti ugovorom o otvaranju tekueg rauna. Korisnik tekueg rauna
moe u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na raunu pojavljuje
u njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok. Banka odgovara za izvrenje naloga deponenta prema pravilima ugovora o nalogu. Ako u ugovoru o otvaranju tekueg rauna nije utvren rok njegovog trajanja, svaka
strana m oe da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana. Banka ima pravo da
zaraunava proviziju za izvrene usluge koje su obuhvaene ugovorom o
211
tekuem raunu, kao i naknadu za posebne trokove uinjene u vezi sa tim

uslugama.
Prilikom svalce promene stanja tekueg rauna banka je duna da izda
izvod sa naznaenjem salda i preda ga korisniku rauna na sporazumno
utvreni nain. Podaci o tekuim raunima poslovna su tajnabanke i mogu
se saoptavati samo na pismeni zahtev suda, ako je prema vlasniku rauna
pokrenut sudski postupak. Obavezni elementi ovog ugovora propisani su u lanu
24. Zakona o zatiti korisnika finansijskih usluga: vrsta i visina svih naknada i drugih
trokova koji padaju na teret korisnika, visinu kamatne stope i oznaenje ko plaa kamatu, kam atu u sluaju prekoraenja po raunu, nain postupanja u sluaju neizmirenja
obaveza, pravo na prigovor i dr.
Ugovor o bankarskom novanom depozitu

To je vrsta bankarskih pasivnih poslova u kojima se deponent obavezuje
da poloi kod banke odreeni novani iznos, a banka se obavezuje da primi
taj iznos u depozit i na njega plaa kamatu. Ugovor 0 novanom depozitu je
zakljuen kada se banka obavezala da primi, a deponent da poloi kod banke odreeni novani iznos. Ovim ugovorom banka stie pravo da raspolae
deponovanim novcem i duna je da ga vrati prema uslovima predvienim
u ugovoru. Na osnovu ugovora o novanom depozitu banka otvara raun u
korist i na teret kojeg upisuje sva potraivanja i dugovanja koja proizau iz
poslova sa deponentom ili za njegov raun sa treim. Banka je obavezna da
vri isplate sa rauna u granicama raspoloivih sredstava.
Pravi se razlika na depozite po vienju i na oroene depozite. Depozitima po vienju smatraju se sredstva uloena kod banke kojima deponent
moe raspolagati u svako vreme. Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se
da je raun novanog depozita po vienju, te deponent rauna ima pravo da
raspolae delom ili celim saldom u svakom trenutku, tj. smatra se da je potraivanje deponenta prema banci na povraaj deponovanih sredstava uvek
dospelo. Oroeni depoziti su takvi depoziti kod kojih je pravo deponenta
da raspolae deponovanim sredstvima na neki nain vremenski uslovljeno.
Postoje novani depoziti na neodreeno vreme s otkaznim rokom. Takvim sredstvima deponent moe raspolagati u svako vreme, ali po isteku
ugovorenog roka od dana kada je pismenim putem obavestio banku da eli
da raspolae deponovanim sredstvima.
Postoje i novani depoziti oroeni na odreeno vreme bez otkaznog
roka. Takvim sredstvima deponent moe raspolagati tek po isteku roka
oroavanja.
S obzirom na to da li je deponent deponovao novana sredstva kod
banke radi postizanja odreene svrhe, vri se podela na namenske depozite
i na depozite bez posebne namene. Depozitima sa odreenom namenom
banka se moe koristiti samo u te namene. Ako ugovorom ova pitanja nisu regulisana, smatra se da je u pitanju depozit po vienju bez odreene namene. Deponent
212
p r i r u Cn i k z a p o l a g a n j e p r a v o s u d n o g i s p i t a
moe sa istom bankom sa kojom je zakljuio ugovor o novanom depozitu zakljuiti jo

jedan ili vie takvih ugovora. Takav e biti sluaj kad je u pitanju vie oroenih depozita
sa razliitim rokovima ili namenama. U takvim okolnostima banka ne moe vriti virm anisanje sredstava sa jednog rauna na drugi raun. Banka plaa kamatu na sredstva
koja su kod nje deponovana, ali stie pravo i da raspolae tim sredstvim a (na primer, za
odobravanje kredita).
Ugovor o bankarskom nenovanom depozitu

To je takav bankarski posao kod kojeg ostavodavac predaje banci na
uvanje odreene pokretne stvari, i preuzima obavezu da za uvanje plati
banci odreenu naknadu, a banka preuzima obavezu da primljene stvari
uva kao dobar strunjak i da ih vrati ostavodavcu na njegov zahtev.
S obzirom na odgovornost banke za uvanje predmeta koje je primila
u depozit, pravi se razlika na otvorene i zatvorene depozite. O zatvorenom
depozitu je re kad banka moe videti koju je stvar i u kakvom stanju primila na uvanje. Kad ugovor prestane, banka je duna da vrati ostavodavcu
deponovane stvari u onom stanju u kojem ih je primila na uvanje. Kod
zatvorenog depozita banka je primila na uvanje stvari u zatvorenom i zapeaenom pakovanju. Banka ne mora da zna kakva je stvar u pitanju, niti
ima pravo da proverava sadraj pakovanja, s tim to ostavodavac ne sme
predati banci na uvanje takve stvari ije je uvanje zabranjeno. Ona je
duna da vrati ostavodavcu pakovanje sa neoteenim peatima. Banka ne
odgovara za sadraj pakovanja, niti za stanje stvari koje su se nalazile u
pakovanju, ako je pakovanje neoteeno.
Ugovor o depozitu hartija od vrednosti
Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da
e, uz naknadu, preuzeti hartije od vrednosti radi uvanja i vrenja prava i
obaveza koje se u vezi s tim zahtevaju. Ako nije drukije ugovoreno, banka
moe vriti prava iz deponovanih hartija od vrednosti iskljuivo za raun
deponenta.
Banka je duna da obezbedi uvanje hartije od vrednosti sa briljivou koja se zahteva od ostavoprimca uz naknadu i da za raun deponenta
preduzima sve radnje radi ouvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartije
od vrednosti. Ukoliko izmeu ugovornih strana nije to drugo dogovoreno,
banka je duna da naplauje dospele kamate, glavnicu i uopte sve sume na
koje deponovane hartije daju pravo, im one dospeju za isplatu. Banka je
duna da stavi na raspolaganje deponentu naplaene sume, a ako ovaj ima
kod banke raun sa novanim depozitom, da ih upie u korist tog rauna. O
svakom zahtevu koji tree lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je duna da izvesti deponenta. Banka je duna da na zahtev deponenta
vrati hartije od vrednosti u svako doba. Predmet vraanja su same hartije
od vrednosti, ukoliko izmeu ugovornih strana nije dogovoreno da vraa-
213
nje moe biti izvreno plaanjem odgovarajueg iznosa. V raanje se moe

izvriti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicim a ili licim a koje
oni oznae, ak i kad je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju treim.
Ugovor o ulogu na tednju
To je vrsta bankarskog novanog depozita kod kojeg banka od deponenta prima novani ulog na tednju i izdaje tedii tednu knjiicu sa upisanim ulogom. Za razliku od ugovora o novanom depozitu, ne ugovara se
iznos koji je tedia obavezan da uloi kod banke. To je realni ugovor, je r
odnosi izmeu tedie i banke nastaju tek kad tedia uloi novac u banku.
Kao tedia kod takvih ugovora moe se pojaviti samo fiziko lice ili grupa
fizikih lica.
tedna knjiica je pismena isprava u koju se upisuju sve uplate i podizanje novca po osnovu uloga na tednju. tedna knjiica m oe biti izdata
samo na ime odreenog lica ili na donosioca. To je jedn a vrsta legitim acionog papira. Zahvaljujui ovoj osobini tedne knjiice, tedia m oe podizati uloena sredstva i kad druge poslovne jedinice banke, a ne sam o kod one
kod koje je uloio sredstva na tednju. Ako je tako predvieno m eubankarskim sporazumom, tedia moe podii uloena sredstva i kod druge
banke. Upisi u knjiicu potvreni peatom banke i potpisom ovlaenog
lica su dokaz o uplatama odnosno podizanjima u odnosim a izm eu banke i
ulagaa. Pretpostavka je da su upisi u tednu knjiicu tani.
Ugovor o sefu
Ugovorom o sefu banka se obavezuje da korisniku stavi na upotrebu
sef za odreeni vremenski period, a korisnik se obavezuje da za to plati
banci ugovorenu naknadu. Sef je posebno obezbeen zatvoren prostor u
banci, u vidu kasete, blagajne, pretinca ili sline sigurnosne pregrade, koji
slui za uvanje dragocenosti, isprava i drugih dokum enata, um etnikih
predmeta i drugih skupocenih stvari za koje korisnik sefa veruje da e biti
sigurnije kod banke nego kod njega.
Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje
sefa i nadzor nad njim. Pristup sefu moe se dozvoliti samo korisniku ili
njegovom punomoniku. Banka ne sme drati kod sebe duplikat kljua ili
kljueva koji se predaju korisniku.
Ugovor o sefu je jedna vrsta ugovora o ostavi, sa elem entim a ugovora
o zakupu. Korisnik sefa moe podizati stvari iz sefa, a da dejstvo ugovora o
sefu ne prestane. U bitne sastojke ugovora o sefu ne ulazi oznaenje stvari
koje e banka uvati u sefu. Banka ne sme da zna ta je korisnik stavio u
sef. Korisnik, s druge strane, ne sme staviti u svoj sef predm et ili proizvod
koji moe ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova. Zbog toga banka n e
odgovara za stanje stvari u sefu. Ona odgovara samo ako nije uvala ne-
214
povredivost sefa. Klju od sefa nalazi se kod korisnika sefa. Otvaranje sefa
banka m oe izvriti samo uz prisustvo slubenika suda.
A ko korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka m oe raskinuti ugovor po isteku mesec dana poto korisnika
preporuenim pism om opomene na naplatu. Poto raskine ugovor, banka
m oe pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda klju, pa ako korisnik
to ne uini, banka m oe zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadrina i naene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na uvanje. Banka im a pravo prvenstva naplate dune naknade nastale iz ugovora
0 sefu iz novanog iznosa koji je pronaen u sefu, kao i iz cene dobijene
prodajom drugih vrednosti naenih u sefu (cl.1064.ZOO).
NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI
N eutralni ili usluni bankarski poslovi su takvi poslovi ijim obavljanjem banka olakava svojim komitentima i drugim zainteresovanim licima
obavljanje njihovih poslova.
Akreditiv
A kreditiv je pismo ili instrument plaanja kojim nalogodavac akreditiva, preko banke, stavlja korisniku akreditiva na raspolaganje odreeni
novani iznos, koji korisnik moe koristiti/naplatiti tek onda kad ispuni
odreene uslove/obaveze prema nalogodavcu akreditiva. Akreditiv mora
biti sainjen u pisanoj formi.
U poslovnom prometu, kod akreditiva banka po nalogu svog klijenta,
1 u skladu s njegovim instrukcijama, vri plaanje treem licu (korisniku
akreditiva), bez nekih uslova ili ukoliko korisnik ispuni odreene uslove.
Banka e prihvatiti nalog za otvaranje akreditiva ako nalogodavac na raunu kod nje im a dovoljno sredstava za isplatu akreditivnog iznosa. Ili, banka
m oe nalogodavcu odobriti kredit i iz sredstava kredita izvriti isplatu. U
akreditivnom poslu uestvuju najmanje tri lica: nalogodavac, banka i korisnik. Pored ova tri lica u akreditivnom poslu moe uestvovati i neka druga
banka koja e za raun akreditivne banke korisniku izvriti isplatu. To je
tzv. korespondentna banka.
Svi odnosi koji se javljaju u akreditivnom poslu su meusobno nezavisni. Akreditiv je nezavisan od osnovnog posla izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva. Banku koja je prihvatila nalog za otvaranje akreditiva obavezuje prem a nalogodavcu samo sadraj naloga, a ne i elementi osnovnog
posla izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva. U odnosu prema korisniku alcreditiva banku obavezuje samo ono ta je navela u ispravi o otvaranju
akreditiva, bez obzira na sadraj naloga za otvaranje akreditiva ili na uslove
osnovnog posla u vezi s kojim je akreditiv otvoren. Ako korisnik akreditiva
sm atra da uslovi akreditiva ne odgovaraju uslovima iz osnovnog posla, on to
215
treba da raspravi sa nalogodavcem. Obaveza banke prema korisniku akreditiva nastaje tek kad ga je banka pismeno obavestila o otvaranju akreditiva.
Najee se u privrednoj praksi koriste uslovni (dokumentarni)
akreditivi. To je vrsta akreditiva kod kojih banka isplauje korisniku
odreeni iznos samo ako je on podnoenjem dokumenata dokazao da je ispunio uslove iz akreditiva. Na primer, kod prodaje robe prodavac kao korisnik akreditiva ima pravo da zahteva od banke isplatu akreditivnog iznosa
samo ako je banci podneo dokumente o tome da je uredno izvrio obavezu
isporuke robe. Dokumenti moraju biti podneti banci u roku vaenja akreditiva. Istekom tog roka akreditiv se gasi. Banka je obavezna da proveri
da li su dokumenti koje je podneo korisnik u svemu saobrazni nalogu za
otvaranje akreditiva. Ako je ocenila da dokumenti ne odgovaraju nalogu,
banka mora odbiti da izvri isplatu. Ako su dokumenti u skladu s nalogom,
banka e korisniku isplatiti akreditivni iznos, i za isplaeni iznos e zaduiti
nalogodavca. Banka e dokumente koje je primila od korisnika akreditiva
predati nalogodavcu. Kad se putem akreditiva vri plaanje cene iz ugovora o prodaji robe, dokumenti koje je primio od banike (kao to je prevozna
isprava ili skladinica) su neophodni nalogodavcu (kupcu) da bi od prevozioca ili iz javnog skladita mogao da preuzme kupljenu robu.
Dokumentarni akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv. Ukoliko nije
izriito drukije ugovoreno akreditiv je uvek opoziv, ak i kada je otvoren
za odreeni period vremena. Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje
banku prema korisniku, te ga u svakom trenutku moe izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ako je to u interesu
nalogodavca. Neopozivi dokumentarni akreditiv sadri samostalnu i neposrednu obavezu banke prema korisniku.
Bankarska garancija
To je pismeno kojim se banka koja je izdala garanciju obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne
ispuni obavezu u vezi sa kojom je izdata garancija, platiti iznos na koji glasi
garancija. Garancija mora biti izdata u pisanoj formi.
Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu do garantovanog iznosa
i u sluaju da se garancijom obezbeuje nenovana obaveza. Korisnik garancije gubi pravo iz garancije ako u roku vaenja garancije nije podneo zahtev banci za isplatu. Nije potrebno da je pre isteka tog roka podneo tubu
sudu radi realizacije garancije. Rok vaenja garancije se ne produava ako
su stranke u pravnom poslu za koji je izdata garancija, bez saglasnosti banke - garanta postigle sporazum o odlaganju dospelosti garantovane inidbe. Nalogodavac duguje banci proviziju za izdatu garanciju. Postoje uslovne i bezuslovne garancije. U s lo v n e g a r a n c y e su one kod kojih korisnik
garancije moe zahtevati od banke da izvri plaanje garantovanog iznosa
samo ako ispuni uslov naveden u garanciji. Na primer, ako banci podnese
216
sudsku ili arbitranu odluku o tome da korisnik garancije ima pravo na

naknadu tete koju je pretrpeo u poslu na koji se odnosi garancija. B e z u s lo v n e g a r a n c ije su takve garancije iji korisnik ima pravo na naplatu bez ispunjenja nekih uslova. Meutim, i lcod ove vrste garancija banka
moe odbiti da plati garantovani iznos ako je zahtev za plaanje oigledno
neosnovan ili je u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.
Poseban znaaj u praksi imaju garancije koje sadre klauzulu ,,bez prigovora ili neke druge rei koje imaju slino znaenje, kao ,,na prvi poziv
ili sl. Banka koja je izdala takvu garanciju ne moe isticati prema korisniku
garancije one prigovore koje bi dunik iz osnovnog posla mogao isticati
prema korisniku garancije. Jedino je dozvoljen prigovor banke da je korisnik garancije naplatio potraivanje iz osnovnog posla, ako o tome podnese
pouzdane dokaze. U odnosima iz takvih garancija banka na moe isticati ni
prigovor da je posao u vezi sa kojim je izdata garancija nepunovaan. Ako
je banka - garant isplatila korisniku po osnovu bankarske garancije neki
iznos, nalogodavac je duan da joj taj iznos naknadi sa kamatom. Postoje
i s u p e r g a r a n c ije , kojima se druga, po pravilu jaa banka (npr. NBS),
obavezuje da e platiti iznos na koji glasi garancija ako to ne uini banka garant, s tim to prema korisniku ostaje obaveza banke - garanta. Postoje
i kontragarancije, kojima jedna banka prua obezbeenje drugoj banci,
koja je izdala garanciju, za sluaj da ta druga banlca bude morala da izvri
obavezu iz garancije. Korisnik ne moe zahtevati plaanje po osnovu kontragarancije.
Prema njihovoj privrednoj funkciji, bankarske garancije se dele na licitacione garancije (za pokrie teta usled odustanka licitacionog kupca),
avansne garancije, garancije za kvalitet, carinske garancije i na garancije za
dobro izvrenje osnovnog posla. Postoje i konfirmirajue garancije (pored
banke garanta pojavljuje se jo jedna banka, kao kod supergarancije), avizirajue garancije (banka u zemlji korisnika po molbi banke garanta preuzima obavezu da u njeno ime i za njen raun izvri isplatu sume iz garancije korisniku u svojoj zemlji), apstraktne garancije (banka ne prigovara,
odmah se realizuje garancija), akcesorne (banka prema korisniku istie sve
prigovore iz osnovnog posla koje bi i nalagodavac istalcao).
Platni prom et
Jedan od neutralnih bankarskih poslova je platni promet. Platnim prometom oznaavaju se plaanja i naplaivanja u vezi sa bilo kojom vrstom
pravnih odnosa, koja se vre preko banke ili druge finansijske organizacije.
U ovu grupu bankarskih poslova spadaju: prenos sa jednog na drugi bankarski raun, uplata ili isplata sa rauna kod banke, prinudna naplata iz sredstava na raunu vlasnika rauna. Neposredno plaanje gotovim novcem koje
dunik vri poveriocu nije obuhvaeno pojmom platnog prometa. Nosioci
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PJUVREDNO PRA VO
217
platnog prometa su: Narodna banka Srbije, poslovne banke, Potanska tedionica, druge finansijske organizacije i preduzea PTT saobraaja.
Pravna lica i preduzetnici su duni da otvore tekui raun kod banke,
da vode svoja novana sredstva na takvom raunu i da vre plaanja preko
rauna. Fizika lica mogu sa nosiocem platnog prom eta zakljuiti ugovor
0 otvaranju rauna. Pravna i fizika lica mogu imati vie tekuih rauna,
kod jedne ili vie banaka. Narodna banka propisuje uslove i nain plaanja u gotovom novcu za pravna lica i za fizika lica koja obavljaju nelcu
delatnost. Bezgotovinska plaanja dunik vri ispostavljanjem naloga za
plaanje. Nalog za plaanje je uput nalogodavca u platnom prom etu poslat
u pisanoj formi (tzv. virm anski nalog) ili elektronskim putem nosiocu
platnog prometa da sa rauna vlasnika rauna doznai odreeni iznos novca drugom licu koje je navedeno u nalogu za plaanje. N aloge za plaanje
koje ispostavljaju vlasnici rauna potpisuju lica iji su potpisi deponovani
kod banke kod koje se vodi raun.
Devizni poslovi
Devizni poslovi su svi oni pravni poslovi koji se obavljaju, pre svega,
preko banke (ali i izvan bankarskog sektora), a u kojim a se plaanja i naplaivanja vre u stranoj valuti. To je odstupanje od osnovnog pravila da
se novane obaveze izvravaju u novanoj jedinici koja u zem lji plaanja
predstavlja zakonsko sredstvo plaanja. To moe biti nacionalna valuta
(dinar, dolar i dr.) ili meunarodno priznata valuta, kao to je evro.
Mada je dinar u naelu iskljuivo sredstvo plaanja u Republici Srbiji,
ima vie sluajeva u kojima nae pravo izuzetno dozvoljava plaanje i naplaivanje u stranoj valuti.
Izuzetno, prema Zakonu o deviznom poslovanju, plaanje, naplaivanje i prenos
sredstava u Republici mogu se vriti i u devizama po osnovu: 1) deviznog kreditiranja u
zemlji; 2) uplate depozita kao sredstva obezbeenja; 3) kupovine potraivanja i dugovanja na osnovu ugovora; 4) premija osiguranja i prenosa po osnovu osiguranja ivota; 5)
po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti; 6) donacija u hum anitarne, naune
1 kulturne svrhe; 7) naknade trokova za slubeni put u inostranstvo, 8) uplate zarade
zaposlenima u predstavnitvim a stranih drava i meunarodnih organizacija.
Plaanje, naplaivanje i prenos u devizama m oe se vriti i po poslovima koji su ureeni zakonima koji ureuju trite hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata i osiguranje depozita, kao i u drugim sluajevima propisanim zakonom.
U Srbiji je dozvoljeno ugovaranje u devizama, s tim to se plaanje i
naplaivanje po tim ugovorima vri u dinarima.
Plaanje, naplaivanje i prenos po tekuim i kapitalnim poslovim a
izmeu rezidenta i nerezidenta koji su dozvoljeni zakonom vre se preko
ovlaene banke. Plaanje, naplaivanje i isplata mogu se vriti i u efektivnom stranom novcu po osnovu: l-isplate efektivnog stranog novca sa
218
devizne tedne knjiice i deviznog rauna; 2-prodaje i kupovine robe sa

konsignacionog skladita i u slobodnim carinskim prodavnicama.
Plaanje, naplaivanje i prenos po kapitalnim poslovima imeu rezidenata i nerezidenata su slobodni, osim ako zakonom nije drugaije predvieno. Rezidenti mogu slobodno vriti plaanje i prenos lcapitala po osnovu sticanja, prodaje i likvidacije direktnih investicija u inostranstvo samo
ako je taj posao izvren u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. N erezidenti mogu slobodno vriti plaanje i prenos kapitala po
osnovu sticanja, prodaje i likvidacije direktnih investicija u naoj zemlji
ako je taj posao izvren u skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima.
Rezidenti su :i) pravno lice koje je registrovano i ima sedite u Republici;2) preduzetnik - fiziko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu
zanim anja, obavlja zalconom dozvoljenu delatnost;3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadlenog organa u Republici;4) fiziko lice koje im a prebivalite u
Republici, osim fizikog lica koje ima boravak u inostranstvu dui od godinu dana;s)
fiziko lice - strani dravljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize
b oravi u Republici due od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika
stranih zem alja i lanova njihovih porodica;6) dravni organ i organizacija, korisnici
budetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog
osiguranja i korisnici budetskih sredstava lokalne vlasti;7) diplomatsko, konzularno i
drugo predstavnitvo u inostranstvu koje se finansira iz budeta Republike i domai dravljani zaposleni u tim predstavnitvim a, kao i lanovi njihovih porodica. Nerezidenti
su sva ostala lica, izvan napred navedenih.
Plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u Republici Srbiji vri se slobodno, u skladu sa
zakonom koji ureuje svojinsko pravne odnose, s tim to Narodna banka
Srbije propisuje rokove i nain izvetavanja o takvim poslovima.
Ako obaveza protivno zakonu glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti,
njeno ispunjenje se moe traiti samo u domaem novcu. Argum entum a
contrario, ako obaveza u skladu sa deviznim propisima glasi na stranu valutu, ima se izvriti u toj valuti (pacfa sunt servanda). Nema potrebe da se
u ugovor unese klauzula efektivnosti. Dovoljno je to je obaveza iskazana u
stranoj valuti. Jedino u meninim poslovima, ako se eli da menina svota
bu d e isplaena u novcu koji nije u teaju u mestu plaanja, to se mora izriito naglasiti tzv. klauzulom efektivnosti u menici. Inae, dunik moe
m eninu svotu platiti novcem koji je u teaju u mestu plaanja, a po vrenosti koju ima na dan dospelosti menice. Isto pravilo vai i za ek.
Ako novana obaveza (na primer u ugovoru o zajmu) glasi na stranu
valutu, poverilac m oe zahtevati da mu dunik isplatu izvri u dinarima po
zvaninom kursu na dan plaanja, saglasno optem pravilu o valuti obaveze iz lana 395. Zakona 0 obligacionim odnosima.
D eo
219
etvrti
HARTIJE OD VREDNOSTI
I TRITE KAPITALA
I. HARTIJE OD VREDNOSTI
Pojam. Hartija od vrednosti je pisana isprava ili (u novije vreme)
elektronski zapis kojom se njen izdavalac obavezuje da e inidbu na koju
se odnosi takva isprava izvriti zakonitom imaocu isprave. Pravo imaoca
isprave koja predstavlja hartiju od vrednosti u tesnoj je vezi sa ispravom,
u tom smislu to pravo iz hartije ne moe nastati, niti se moe prenositi ili
vriti bez isprave, ili promene u registrovanom elektronskom zapisu. Pravo
iz hartije je, po pravilu, otelovljeno (inkorporisano) u ispravi. Hartiju od
vrednosti se smatraju telesnim pokretnim stvarima i mogu predstavljati
samo takve isprave koje se odnose na neko pravo imovinskog karaktera.
To moe biti pravo na neku stvar ili pravo na plaanje odreenog iznosa
novca. Hartije od vrednosti koriste se kao sredstvo robnog prometa, kao
kreditno sredstvo, kao sredstvo plaanja i kao sredstvo obezbeenja prava.
One su esto i rezultat ili posledica investicionog ulaganja novanih sredstava (u sluaju emisija akcija).
Izdavaoci hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente mogu izdavati: pravna lica sa seditem na teritoriji
Srbije, dravni, pokrajinski i lokalni organi, Narodna banka Srbije, kao i
pravna lica sa seditem na teritoriji drava lanica OECD i EU i na teritoriji susednih drava sa ijim institucijama postoji ugovorena saradnja u toj
oblasti. Kod izdavanja hartija od vrednosti bitan uslov je izdavanje javne
ponude potencijalnim kupcima - investitorima, i izdavanje i objavljivanje
prospekta. Lice koje namerava da izda hartije od vrednosti duno je da o
tome pripremi prospekt i da Komisiji za hartije od vrednosti podnese odgovarajuu dokumentaciju. Komisija u kratkom roku reenjem odobrava
prospekt ili odbija zahtev izdavaoca.
Hartije od vrednosti naroito sadre: 1) oznaku vrste hartije od vrednosti; 2)
oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao vie klasa,
odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste; 3) naziv, sedite i matini broj izdavaoca
hartija od vrednosti; 4) naziv, sedite i m atini broj pravnog lica, odnosno ime, prezim e, adresu i jedinstveni m atini broj fizikog lica na ije ime glasi hartija od vrednosti; 5) nom inalnu vrednost celokupne em isije hartija od vrednosti; 6) nom inalnu
vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izdaju
b ez nom inalne vrednosti; 7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sad ri i
nain njihovog ostvarenja; 8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u
Centralni registar.
Sticanje i prenos. Zakonitim imaocem hartija od vrednosti smatra

se vlasnik rauna hartija od vrednosti koji se vodi kod Centralnog registra.
Prava zakonitih imalaca hartija od vrednosti iz tih hartija nastaju upisom
220
hartija od vrednosti na njihov raun koji se vodi u Centralnom registru.

Izuzetno, kad kastodi banka vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u svoje ime, a za raun zakonitih imalaca koji su klijenti
te banke, zakoniti imaoci su ta lica. Prenos prava iz hartija od vrednosti
vri se prenosom hartije od vrednosti na raun novog zakonitog imaoca u
Centralnom registru. Prava iz hartija od vrednosti i prava na hartijama od
vrednosti mogu sticati i njima bez ogranienja raspolagati domaa i strana
fizika i pravna lica. Prava iz hartija od vrednosti mogu se sticati i po osnovu pravnog sledbenitva, nakon pravnosnanosti sudske odluke kojom je
okonan ostavinski, steajni ili likvidacioni postupak.
H artijam a od vrednosti sm atraju sa samo takve isprave kojim a je vaee prava dalo takvo svojstvo. Prema naim propisim a, to su: menica,
ek, skladinice, prenosivi tovarni list u eleznikom prevozu stvari, prenosivi tovarni list u drumskom prevozu stvari, prenosivi tovarni list u
prevozu stvari vazduhoplovom, teretnica u pom orskom prevozu stvari,
teretnica u prevozu stvari unutranjim vodenim putevim a, akcija, obveznica, blagajniki zapis, certifikat i kom ercijalni zapis.
Vrste hartija od vrednosti
Prema vrsti inkorporisanog prava, hartije od vrednosti dele se na 1)
stvarnopravne hartije koje u sebi sadre pravo svojine ili drugo stvarno
pravo (skladinica, konosman, hipotekarno pismo); 2) obligacionopravne
hartije koje svom imaocu obezbeuju neko trabeno pravo (menica, kreditno pismo); 3) korporativne hartije, tj. hartije sa pravom uea, kao npr.
akcija koja imaocu daje pravo uea u upravljanju i u raspodeli dobiti.
Po nainu odreivanja imaoca prava postoje hartije od vrednosti na
donosioca, na ime i po naredbi.
Hartije od vrednosti na donosioca. Ovi vrednosni papiri ne glase na ime vlasnika hartije i lica koje je titular prava iz hartije, dakle nije
izriito navedeno ko je korisnik prava iz hartije. One sadre klauzulu koja
upuuje dunika da obavezu iz hartije izvri svakom donosiocu hartije. U
skladu sa naelom inkorporacije imalac hartije formalnopravno je legitimisan kao titular kako prava na hartiju, tako i prava iz hartije. Predajom
hartije (prostom tradicijom) prenosi se na simbolini nain i pravo na hartiji i pravo iz hartije. Kod mnogih hartija na donosioca (lutrijske sreke, loto-tiketi) amortizacija (sudsko proglaenje hartije nevaeom) nije uopte
doputena.
Hartije od vrednosti na ime. Ove hartije, zvane i rekta hartije sadre ime, odnosno firmu lica koje je titular prava iz hartije (tedna knjiica,
zalonica, certifikat). Prenos takvih hartija vri se ustupanjem potraivanja
(cesijom), a njihovo prenoenje tradicijom i indosamentom je iskljueno i
ne proizvodi pravna dejstva. Da bi se pravo na hartiju i pravo iz hartije mo-
V. Todorovi & R. M. Slijepevi PKTVREDNO PRAVO
221
gli korisititi ili prenositi neophodno je da prenosilac poseduje samu hartiju

na ime/ispravu (naelo inkorporacije). Specifinost kod prenosa je da se
prvo prenosi (cedira) pravo iz hartije i time se po autom atizm u prenosi
i pravo na hartiji, dok je kod drugih hartija od vrednosti obrnut proces.
Amortizacija hartija na ime je najee obaveza u sluaju gubitka, unitenja, krae isprave i sl.
Hartije od vrednosti po naredbi. Imalac prava iz ove vrednosne
hartije je ono lice ije je ime, odnosno firma, oznaeno u hartiji, ali je tom
licu data mogunost da izjavom svoje volje (svojom naredbom ) odredi
neko drugo lice kao imaoca prava iz hartije. Izjava imaoca hartije po naredbi kojom svoja prava iz hartije prenosi na drugo lice naziva se indosam ent.
Indosament. Klauzula o indosamentu najee se stavlja na poleinu hartije po naredbi. Prilikom prenosa hartije od vrednosti po naredbi pojavljuju se dva lica. Postoji lice koje prenosi prava iz hartije (tzv. indosant) i
lice na koje se prenose prava iz hartije (tzv. indosatar). Indosam enti mogu
biti razliiti. Znaajna za praksu je podela na puni indosam ent i na blanko
indosament. P u n i in d o s a m e n t sadri oznaenje indosatara, potpis indosanta, klauzulu o prenosu, mesto i datum prenosa. U m esto oznaenja
indosatara, puni indosament moe sadrati klauzulu ,,donosiocu. Indosatar koji je stekao hartiju po naredbi punim indosam entom m oe je dalje
preneti punim indosamentom ili blanko indosam entom B la n k o in d o s a m e n t sadri samo potpis indosanta. Dalji prenos hartije po naredbi sa
blanko indosamentom moe se izvriti na vie naina. Prvo, sticalac hartije
moe iznad potpisa indosanta upisati svoje ime, i na taj nain pretvoriti
blanko indosament u puni indosament. Drugo, imalac hartije po naredbi
sa blanko indosamentom moe blanko indosament pretvoriti u puni indosament na taj nain to e kao indosatara oznaiti tree lice. Tree, im alac
takve hartije ne mora popuniti ime indosatara, nego i bez toga m oe predati hartiju treem licu. U takvom sluaju to tree lice moe sebe oznaiti kao
indosatara ili moe dalje preneti hartiju bez oznaenja indosatara.
Indosament mora da bude potpun. Indosamentom se m ora preneti
celokupno pravo koje je sadrano u hartiji po naredbi. A ko je jedn a hartija
po naredbi vie puta preneta punim indosamentom, niz indosam enata mora da bude neprekinut. To znai da se kao prvi indosant m ora pojaviti lice
na ije ime hartija glasi, a u svakom narednom indosam entu kao indosant
se moe pojaviti indosatar iz prethodnog indosamenta. Indosam ent moe
biti izvren na vie lica.
Kad se prenos hartije vri indosamentom, za pravno dejstvo takvog
prenosa vae drukija pravila nego za prenos ustupanjem potraivanja (cesijom). Pravo svakog indosatara prema izdavaocu hartije je samostalno i
nezavisno od prava koja su raniji imaoci imali prema izdavaocu. Indosatar
zasniva pravo prema izdavaocu na hartiji, a ne na pravu svojih pravnih
prethodnika iz hartije. Zbog toga prema indosataru izavalac m oe isticati
2 22
sam o one prigovore koji proistiu iz same hartije. To znai da indosatar

m oe imati ira prava prem a izdavaocu hartije nego to su prava koja je
im ao njegov prethodnik po hartiji. Osim prigovora koji su u vezi sa samom
hartijom , izdavalac hartije moe prema indosataru isticati i prigovore koji
proistiu iz njihovog linog odnosa. Drugo, indosiranjem hartije od vrednosti po naredbi nastaje pravni odnos izmeu indosatara i indosanta, odnosno ranijih indosanata ako je hartija vie puta indosirana. Indosamentom se uspostavlja odnos iz hartije ne samo izmeu indosatara i njegovog
indosanta, nego i izmeu indosatara i svih ranijih indosanata po istoj hartiji. Raniji indosant ne moe isticati prema indosataru prigovore koje bi
m ogao isticati prem a izdavaocu hartije.
M E N IC A
P o ja m i o b e le ja m e n ic e . Menica je hartija od vrednosti kojom se
njen izdavalac bezuslovno obavezuje da e on sam, ili po njegovom nalogu
tree lice odreeno u menici, isplatiti imaocu menice ili nekom drugom po
njegovoj naredbi, iznos novca na koji menica glasi, i to u odreeno vreme i
na odreenom m estu. M enica je tipina hartija po naredbi.
M enice se danas koriste kao kreditno sredstvo i kao sredstvo obezbeenja kredita, a nekad su se koristile i kao sredstvo za zamenu novca.
Izvor naeg prava u pogledu m enica je Zakon o menici iz 1946. godine, ije
se m noge odredbe shodno prim enjuju i kad su u pitanju druge vrste hartija
od vrednosti po naredbi.
Glavna obeleja menice su: 1) menica je strogo form alna hartija od
vrednosti je r nedostatak nekog od bitnih elemenata povlai njenu nevanost, 2) m enica je zakonom odreena kao hartija po naredbi, sa izuzetkom
kad sadri tzv. rekta klauzulu (,,ne po naredbi), 3) m enica je apstraktna
hartija od vrednosti je r nije uvek zavisna od osnovnog posla, 4) menica je
obligacionopravna hartija od vrednosti jer je u njoj inkorporisana novana
trabina prem a duniku, 5) menica je monetarna hartija od vrednosti jer
uvek glasi na od reenu svotu novca a nikad na stvari ili radnje, 6) menica
je prezentaciona hartija od vrednosti je r je za realizaciju m eninog potraivanja potrebno da postoji menino pismeno i da to pism eno imalac menice
prezentuje/podnese duniku.
Kod m enice, po pravilu, obavezno postoje tri lica: izdavalac menice
koji daje nalog za plaanje (trasant), lice kome je upuen nalog da izvri
isplatu (trasat) i lice kome treba da bude isplaena menina svota (remitent). Izuzetno, kod sopstvene menice ne postoji trasat.
N a e la m e n i n o g p ra v a . Naela meninog prava su naelo pismenosti (form alnosti) kod menice, naelo fiksne menine obaveze, naelo
m enine strogosti, naelo menine solidarnosti, naelo samostalnosti meninih obaveza, n aelo neposrednosti u meninim odnosima. 1. Naelo pi-
223
smenosti sastoji se u tome to menica postoji samo u obliku pisane isprave.

Sve menine radnje preduzimaju se u pisanoj formi, na samoj meninoj
ispravi. Menina isprava mora biti propisno taksirana. 2. Naelo fiksne menine obaveze znai da se obim i sadrina menine obaveze cene samo po
tome ta je oznaeno u meninom pismenu. 3. Naelo menine strogosti
ogleda se u tome to menina obaveza ima apstraktni karakter. U sluaju
meninog spora nije od znaaja zato je menini dunik potpisao menicu.
4. Naelo menine solidamosti znai da imalac menice koji nije uspeo da se
naplati od glavnog meninog dunika ima pravo da svoj zahtev istakne prema ostalim (tzv. regresnim) meninim dunicima. 5. Naelo samostalnosti
meninih obaveza znai da svaki potpis na menici stvara za potpisnika obavezu koja ne zavisi od punovanosti obaveza drugih potpisnika. 6. Naelo
neposrednosti znai da je svaki potpisnik menice u neposrednom pravnom
odnosu prema imaocu menice. 7. Naelo inkorporacije ogleda se u tome to
su prava iz menice tesno vezana za posedovanje menine isprave (hartije od
vrednosti), ali, izuzetno, kod amortizacije menice izvesna prava meninog
poverioca ostaju iako on ne poseduje menicu.
Menini sastojci (elementi). Svaka menica, kao strogo formalna
hartija od vrednosti mora, da bi bila punovana, da sadri odreene elemente koji se mogu podeliti na obavezne (bitne), pretpostavljene i neobavezne (fakultativne).
Bitni m enini elementi se mogu grupisati kao opti, personalni,
kalendarski i geografski. To su: l.oznaenje da je u pitanju menica, 2.bezuslovni uput (nalog) trasanta upuen trasatu na plaanje menine svote, 3.
ime trasata, 3. ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi (remitent) plaanje
mora izvriti, 4. potpis trasanta, 5. oznaenje dana izdanja menice, .oznaenje dospelosti, 7. mesto izdanja menice, 8. mesto gde plaanje treba da
se izvri.
Neki bitni elementi iako nisu upisani u menino pismeno, pretpostavljaju se. Tako, ako u menici nije naznaeno mesto gde je izdata, smatra se da je to mesto koje je izdavalac menice (trasant) naveo pored svog
potpisa, ako nije navedeno mesto plaanja smatra se da je isplata menine
obaveze u mestu oznaenom pored imena dunika (trasata), ako nije naznaen rok dospelosti uzima se ta takva menica dospeva po vienju, tj. im
bude podneta trasatu na isplatu.
Menica moe da sadri i neobavezne (nebitne) sastojke, koji nisu
bitni za njenu punovanost, ali je korisno da budu naznaeni, kao to su
klauzula o prezentaciji, klauzula o broju meninih primeraka (duplikatna
klauzula), klauzula efektivnosti, klauzula o protivinidbi (valutna klauzula), klauzula o pokriu, klauzula o izvetaju, klauzula o platitu, klauzula o domiciliranju, klauzula o adresi po potrebi, klauzula ,,bez trokova",
klauzula ,,bez obaveze". Mada takve klauzule ne moraju biti unete u m enicu, a ako su unete proizvode odreeno pravno dejstvo.
224
Vrste menice
Zavisno od toga ko treba da plati svotu oznaenu u meninoj ispravi,
razlikuju se trasirane menice i sopstvene menice.
Trasirane (vuene) menice su takve menice kojima jedno lice daje
nalog drugom licu da treem licu isplati iznos koji je oznaen na menici.
Lice koje je izdalo menicu i dalo nalog za plaanje menine svote naziva se
trasant. Lice koje treba da isplati meninu svotu naziva se trasat. Prvi poverilac iz menice naziva se remitent (korisnik). Tu je re o redovnoj trasiranoj menici. Postoji i trasirana menica po sopstvenoj naredbi iji izdavalac
odreuje samoga sebe kao korisnika menice (remitenta). Kao trea vrsta
trasirane menice, postoji i trasirana sopstvena menica iji izdavalac odreuje samoga sebe kao obveznika menine obaveze (trasata, isplatioca).
Trasirana menica moe se pojaviti kao robna menica (kod prodaje
robe, kad prodavac kreditira kupca), poslovna menica (umesto plaanja
kupac akceptira menicu) i finansijska menica (za obezbeenje potraivanja).
Sopstvene (solo) menice su one menice iji izdavalac (trasant)
se obavezuje da e on, po dospelosti, isplatiti meninu svotu treem licu
(remitentu), ili nekom drugom po naredbi remitenta. Kod ove menice ne
postoji trasat.
Razlike izmeu trasirane i sopstvene menice su: l) kod trasirane menice postoje tri lica (trasant - trasat - remitent), dok kod sopstvene menice
postoje dva lica (izdavalac/isplatilac - remitent), 2) kod trasirane menice
uvek postoji nalog trasatu (,,platite), dok kod sopstvene postoji obeanje
izdavaoca menice da e on platiti (platiu").
Dom icilirana menica sadri naznaku da je mesto plaanja u nekom
drugom mestu, (tzv. platite, koje u izjavi o akceptiranju moe odrediti trasat), a ne u mestu trasatovog sedita ili je oznaeno da e plaanje izvriti
neko tree lice a ne trasat. Mesto u kome e biti izvrena obaveza je domicil, lice koje taj domicil odreuje naziva se domicilijant, a tree lice koje ili
kod kojeg treba izvriti isplatu menine obaveze je domicilijat. Domiciliranje menice moe, sve do akceptiranja, izvriti izdavalac menice (trasant),
ili trasat u svojoj izjavi o akceptiranju, kao i sam imalac menice ako se radi
o blanko menici.
Menica koja sadri sve bitne elemente predviene zakonom naziva se
potpuna menica, dok ona koja sadri samo neke bitne elemente, npr.
potpis izdavaoca, dok je ostale elemente ovlaen da popuni budui imalac menice) naziva se blanko menica. Blanko menica, koja je propisno
sastavljena, je punovana menica, i po tome se razlikuje od tzv. nepotpune
menice kojoj nedostaje neki bitan menini element to je ini nepodobnom
meninom ispravom. Blanko menica proizvodi pravno dejstvo od momenta njenog izdavanja. Ova vrsta menice esta je kao sredstvo obezbeenja
kod kredita, pri emu je dunik samo potpisuje, a ostale elemente ovla-
V. Todorovi & R. M. Siijepevi PR IVRED N O PRAVO
225
ena je, pre prezentacije na isplatu, da popuni banka - davalac kredita.

Blanko menica, dok nije popunjena, ne moe se smatrati verodostojnom
ispravom podobnom za izvrenje.
Menine radnje. Postoje vie meninih radnji. To su: izdavanje menice, umnoavanja i prepisivanje menice, prenos menice, avaliranje menice, akceptiranje menice, plaanje menine svote, intervencija kod menice,
protest kod menice, notifikacija kod menice, regres kod m enice, sudsko
ostvarivanje prava iz menice.
1) Izdavanje menice. Za izdavanje menice potrebno je da je trasant
ili neki drugi menini dunik potpisao menicu i predao menicu meninom
poveriocu. Takav drugi menini dunik iji je potpis dovoljan za izdavanje
menice najee je trasat koji je prihvatio nalog trasanta da plati meninu
svotu (koji je akceptirao menicu). Prilikom izdavanja menice pojedini njeni
sastojci ne moraju biti uneti u menino pismeno. To su tzv. blanko menice.
Ne mora, na primer, biti uneta menina svota, i tada se smatra da je menini
dunik ovlastio imaoca menice da menicu popuni u skladu sa uslovima iz
osnovnog posla u vezi sa kojim je menica izdata. U menicu ne moraju biti
uneti ni pretpostavljeni menini sastojci, Tako, po zakonu se pretpostavlja
da menica koja ne sadri oznaenje dospelosti dospeva po vienju. Za izdavanje menice nije neophodno da postoji trasantovo pokrie kod trasata.
2) Um noavanje menice. Menica moe biti um noena u vie
primeraka, izdavanjem njenih duplikata ili kopiranjem. U prvom sluaju, umnoavanje se moe izvriti izdavanjem identinih prim eraka
(duplikata,triplikata), koje moe izdati samo trasant. Ali, u takvom sluaju
potrebno je da to bude oznaeno u klauzuli o broju meninih primeraka.
Inae e se smatrati da postoji onoliko meninih obaveza koliko je primeraka menice izdato. Izdavanje duplikata menice nije dozvoljeno ako menica sadri tzv. solo klauzulu: platiti za ovu jedinu m enicu. to se tie
umnoavanja kopiranjem, ono je dozvoljeno svakom im aocu menice. I kod
dupliranja i kopiranja menice, na umnoenom primerku se m oraju ponoviti svi potpisi i kaluzule koji postoje na izvornom originalu menice.
3) Prenos menice, kao hartije po naredbi vri se, po pravilu, indosiranjem, tj. stavljanjem klauzule o prenosu (indosament) na poleini menice. U praksi se menica najee prenosi putem blanko indosam enta ime
se omoguava docnijim imaocima menice da je dalje lake prenose upisivanjem u postojei blanko indosament ime onog lica na koje on prenosi
menicu. Menina potraivanja mogu se izuzetno prenositi i cesijom , ako
su u pitanju rekta menice ili menice sa rekta indosamentom (sa klauzulom
,,ne po naredbi"). Menica ne moe glasiti na donosioca, pa zato prenos meninih potraivanja nije mogu prostom predajom menine isprave. Ali,
punovani su indosamenti na donosioca.
4) Avaliranje menice (menino jem stvo) je menina radnja kojom
neko lice jem i da e menini dunik izvriti obavezu iz menice. Za ozna-
236
avanje takvog lica koristi se termin ,,avalista, a za oznaavanje lica za iju

obavezu avalista jem i term in ,,honorat. Avalista moe biti svako lice koje
im a pasivnu m eninu sposobnost. Najee avalista pre davanja izjave o
avalu (stavlja se na samoj menici ili na njenom produetku - ,,alonuu
obliku klauzule: ,,kao jem ac, kao garant, ,,per aval) zakljuuje graanskopravni ugovor sa honoratom, da e jem iti za odreene obaveze honorata do odreenog iznosa. Pravna odgovornost avaliste neto je drugaija
od one koju ima graanskopravni jem ac. Avalista kod menice odgovara
sam ostalno, solidarno i direktno imaocu menice, tj. isto onako kao i onaj
za kog jem i.
5) Prezentacija menice je neophodna menina radnja, je r menini
poverilac, da bi od dunika mogao zahtevati isplatu, mora da mu podnese/
prezentira m enino pismeno. Postoji prezentacija menice na akcept (imalac m enice podnosi menicu trasatu i poziva ga da akceptira (prihvati) nalog
za isplatu koji mu je dao trasant) i prezentacija manice na isplatu (poverilac prezentira m enicu akceptantu i poziva ga da izvri isplatu menine
obaveze. Prezentacija menice na akcept nije uvek obavezna, ali je zato uvek
obavezna prezentacija manice na isplatu, i to po pravilu na sam dan dospelosti i u m estu oznaenog plaanja. Trasirana sopstvena menica (u kojoj
trasant/izdavalac m enice oznaava sebe kao trasata/meninog dunika) ne
podnosi se na akcept nego samo na isplatu.
6) A kceptiranje menice je pismena izjava trasata kojom on prihvata nalog trasanta za isplatu menine svote. Posle takve radnje za trasata se
koristi naziv ,,akceptant. Akceptant je glavni menini dunik, jer prema
njem u svi ostali potpisnici menice, ukljuujui i trasanta, imaju pravo na
regres. Izjava o akceptu moe biti data kao puni akcept (naznaka: priznaje m , ,,akceptiram i potpis akceptanta), ili kao blanko akcept (samo potpis
akceptanta). Ona m ora biti stavljena na menino pismeno (po pravilu na
lice m enice). N em a meninopravno dejstvo izjava nekog lica u odvojenom
pism enu kojim prihvata da plati meninu svotu. Menice koje dospevaju po
vienju obino se ne podnose na akcept, nego samo na isplatu. Menice koje
dospevaju na odreeno vrem e po vienju moraju biti podnete na akcept,
je r se inae ne m oe odrediti njihova dospelost. Za menice koje dospevaju
na odreeni dan ili na odreeni dan od dana izdanja, njihov imalac moe
sam odluiti da li e ih podneti na akcept ili nee, osim ako je u menici
drukije odreeno. Kod sopstvenih menica, kao to je reeno, ne postoji
akcept je r su trasant i trasat isto lice.
7) P laan je m enine svote vri se o dospelosti menice. Dospelost
m enice m oe biti odreena na jedan od etiri naina: po vienju, na odreeno vrem e po vienju, na odreeni dan, na odreeno vreme od dana izdanja. Ako trasant nije odredio rok u kojem menica koja dospeva po vienju
m oe biti prezentirana duniku radi isplate, krajnji rok je godina dana od
dana izdanja. Podnoenje menice na isplatu vri imalac menice u mestu
227
koje je u menici oznaeno kao mesto plaanja menice. Isplatu menice najee vri akceptant ili trasat, koji je duan da ispita aktivnu legitimaciju
poverioca/imaoca menice i da proveri da li to lice svoje pravo na isplatu menine svote zasniva na kontinuiranom nizu indosamenata. Menini
poverilac moe pokuati naplatu i pre dospelosti, ali dunik moe odbiti
isplatu. Nakon isplate menice dunik ima pravo da zadri menino pismeno koje mu slui kao dokaz o izvrenoj isplati. U sluaju delimine isplate
menica ostaje u rukama poverioca, a dunik ima pravo da zahteva da se ta
isplata zabelei na samom meninom pismenu.
8) Protest zbog neakcepta ili neisplate. Ako dunik nee da
akceptira menicu ili da isplati meninu svotu, imalac menice (indosatar)
treba da podigne protest zbog neakceptiranja ili neisplate. To je postupak
koji imalac menice preduzima kod suda da bi dobio ispravu kojom se potvruje da je ostao bezuspean njegov pokuaj da menica bude akceptirana
ili da meninu svotu naplati. Ako je menica plativa na odreeni dan, ili na
odreeno vrem e od dana izdanja ili vienja, protest se podie jednog od
dva radna dana koji dolaze odmah posle dana kada je trebalo izvriti plaanje menine svote. Ako je menica plativa po vienju, protest se podie u
roku koji je predvien za podnoenje menice na isplatu. Protest se podie
kod osnovnog suda na ijem podruju se nalazi mesto plaanja menice.
Protestant podnosi suu izjavu da je menina naplata bila bezuspena i
prilae meninu ispravu. Sud poziva dunika (trasat ili akceptant) da izvri
meninu radnju akcepta ili isplate, a ako ovaj to ne uini, to se konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koju sud izdaje protestantu. Podizanje
protesta je obavezna menina radnja, jer je to uslov da bi imalac menice
mogao da istakne zahtev za isplatu menine svote prema regresnim meninim dunicima. Menice u pogledu kojih nije podignut protest, mada je to
bilo potrebno, nazivaju se prejudicirane menice kod kojih je njihov imalac
izgubio menina prava prema regresnim dunicima.
9) Intervencija kod menice je menina radnja kojom tree lice (intervenient) vri akcept ili isplatu menine svote, u sluaju kada trasat odbije da akceptira menicu ili akceptant odbije da izvri isplatu menice. Kod
tzv. pozivne intervencije sam trasant ili neki od indosanata stavljanjem posebne klauzile na menino pismeno unapred je odredio ko e biti intervenient. Kod tzv. spontane intervencije neko lice, koje nije unapred odreeno,
intervenie za meninog dunika i vri akcept ili isplatu. Intervenient moe
biti svako lice koje ima pasivnu meninu sposobnost, a njegova intervencija ima esto osnov u posebnom ugovoru sa trasantom, ili, kod spontane
intervencije, ima motiv da zatiti ugled trasanta (intervencija za ast).
10) Notifikacija kod menice je menina radnja kojom se obavetavaju svi potpisnici menice da je pokuaj imaoca menice da dobije akcept ili
da naplati menicu, ostao bezuspean. Notifikaciju vri imalac menice po
228
pravilu preporuenim pismom sa povratnicom i to tek nakon to je podigao

odgovarajui protest. Cilj tog obavetavanja je da regresni menini dunici
budu upoznati da je dospela njihova menina obaveza i da je izvre bez intervencije suda i time utede na trokovima.
11)
Regresiranje menice. Imalac menice koji je bezuspeno pokuao da dobije akcept ili isplatu, zbog ega je potom blagovremeno podigao
protest, ima pravo da zahteva isplatu menine svote od regresnih meninih
dunika. To su trasant akceptirane menice, indosant i avalista. Poverilac se
moe obratiti bilo kom potpisniku menice, bez obzira na rang i redosled, a
ako neki od njih izvri isplatu dolazi do prevaljivanja menine obaveze na
ostale regresne dunike. Poverilac moe regresno pravo vriti i putem tzv.
povratne menice" - posebne menice koju on trasira na nekog od regresnih
dunika. Regres se po pravilu vri posle dospelosti menice.Pre dospelosti
menice imalac menice moe da istakne regresni zahtev ako je trasat odbio
da akceptira menicu, ako je trasat obustavio plaanja ili ako je otvoren postupak steaja nad imovinom akceptanta.
Naplata i prestanak meninih prava i obaveza. Prestanak meninih prava i obaveza mogu je na vie naina: isplatom menice, zastarelou potraivanja, amortizacijom menice, ponitenjem meninog pismena, opratanjem duga, prenovom, kompenzacijom, konfuzijom i prejudiciranjem menice.
Am ortizacija menice. To je poseban sudski vanparnini postupak u
kom se menica oglaava nevaeom, iz razloga to je izgubljena, ukradena
ili unitena. Amortizacioni postupak pokree menini poverilac predlogom
koji podnosi osnovnom sudu nadlenom po mestu plaanja menice. Ako
sud nae da su podneti dovoljni dokazi, izdae oglas kojim e pozvati svako
lice kod kog se nalazi menica da u roku od 60 dana preda menicu sudu. Ako
se dralac menice javi sudu i preda menicu, sud e obustaviti amortizacioni
postupak i tu menicu predati poveriocu. Ako pak dralac menice odbije da
je preda sudu, sud e prekinuti postupak i uputiti meninog poverioca na
petitornu parnicu u kojoj e dokazati svoje svojinsko pravo. U varijanti da
se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, sud e svojim reenjem oglasiti
nestalu spornu menicu nevaeom. Poverilac svoja menina prava moe da
ostvaruje na osnovu sudskog reenja.
Menina tuba. Sudski nain za ostvarivanje meninih prava je menina tuba, ili drugi odgovarajui inicijalni akt - tuba sa predlogom za
izdavanje platnog naloga ili predlog za izvrenje na osnovu verodostojne
isprave. Takvu tubu imalac menice moe podii ako mu dospeli menini
iznos ne isplati glavni dunik (akceptant, trasant do akceptiranja, i trasant
koji je zabranio akceptiranje menice), uz uslov da je blagovremeno podigao
protest zbog neisplate menice. To je m enina redovna tuba za realizaciju menine obaveze i naplatu. Kako su za isplatu menine svote po naelu
229
menine solidarnosti odgovorni i regresni menini dunici (trasant posle

akceptiranja, indosant, intervenijent i avalista), imalac m enice m oe protiv
njih podii tzv. meninu regresnu tubu.
U mandatnom postupku po meninoj tubi (u postupku izdavanja
platnog naloga ili na osnovu predloga za izvrenje na osnovu verodostojne
isprave) sud se nee uputati u osnovanost tubenog zahteva. Kao osnov
tubenog zahtev slui menica. Sud e izrei da je tueni duan da u roku
od tri dana od usvajanja tubenog zahteva plati meninu svotu ili da istakne prigovor na tubeni zahtev. Tueni moe istai objektivne i subjektivne prigovore na tubeni zahtev. Objektivni prigovori su oni prigovori
koji proizlaze iz menice, i koje menini dunik moe istai prem a svakom
meninom poveriocu. Subjektivni prigovori su oni koji proizlaze iz odnosa
izmeu tuenog i tuioca. U sluaju prigovora postupak se nastavlja po optim pravilima parninog postupka. U meninim sporovim a rok za albu
je osam dana.
Zastarelost. Menino pravo karakteriu kratki rokovi zastarelosti.
Potraivanja imaoca menice prema glavnom meninom duniku zastarevaju za tri godine od dana dospelosti. Menini zahtevi prem a regresnim
dunicima zastarevaju u roku od godinu dana od podizanja m eninog protesta, a ako menica sadri klauzulu ,,bez protesta , u roku od godinu dana
od dana dospelosti. U sluaju proputanja meninih rokova i zastarelosti
meninih obaveza, poverilac moe svoje potraivanje realizovati samo putem graanskopravne tube (zbog neosnovanog obogaenja)
Neosnovano obogaenje kod menice. M ogue je sam o u dva
sluaja: kad je imalac menice, kao menini poverilac, propustio da izvri
neku obaveznu meninu radnju (prezentacija, protest), zbog ega je dolo
do prejudiciranja menice, kao i u sluaju kad je zbog zastarelosti meninog
potraivanja menini poverilac bio onemoguen da naplati svoje potraivanje iz menice. U sluaju prejudiciranja otpao je menini zahtev prem a
regresnim meninim dunicima, ali je ostao prem a glavnom meninom
duniku protiv kog poverilac moe podii tubu zbog neosnovanog obogaenja. U sluaju zastarelosti, menini poverilac, a to je u ovom sluaju
poslednji imalac menice pre zastarelosti, je takoe pretrpeo tetu, pa tubu
zbog neosnovanog obogaenja moe podii protiv trasanta i indosanata.
Poverilac u ovim sluajevima zbog svog nemara ne uiva meninu zatitu,
ve obinu graanskopravnu zatitu.
EK
Pojam i funkcija eka. To je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovni nalog banci (trasatu) kod koje dri svoja
novana sredstva, sa kojima na osnovu odgovarajueg ugovora sa bankom
moe raspolagati izdavanjem ekova, da po vienju iz tih sredstava isplati
230
im aocu eka iznos novca koji je oznaen na eku. Takav ugovor je najee
sastavni deo ugovora o bankarskom tekuem raunu.
Izvor naeg prava u pogledu ekovnih odnosa je Zakon o eku iz 1946.
godine. Poto za te odnose shodno vae mnoga pravila o menici, taj zakon
je znatno krai od Zakona 0 menici.
U prometu robe i usluga ek zamenjuje gotov novac, On je postao surogat gotovog novca. Takvu ulogu ek ima zbog toga to je trasat kod eka
banka, a trasant moe izdati ek samo ako kod banke ima obezbeena
sredstva za isplatu ekovne svote. Ako je jedno lice izdalo ek bez pokria,
trasat e verovatno odbiti da isplati ekovnu svotu. Trasant koji je izdao nepokriveni ek bie duan da sam isplati iznos na koji glasi ek. Osim toga,
izdavanje eka bez pokria predstavlja krivino delo.
Vrste ekova. ekovi se dele na ekove na ime, ekove na donosioca,
na ekove po naredbi i na alternativne ekove. Alternativni ekovi su oni
ekovi koji alternativno glase na ime ili na donosioca. ekovi na ime prenose se indosam entom , tako da ne postoji praktina potreba za izdavanje
ekova po naredbi.
Prem a njihovoj nam eni ekovi se dele na isplatne, obraunske,
bariran e i putnike ekove. Isplatni ek je takva vrsta eka na osnovu
k ojeg trasat vri isplatu ekovne svote u gotovom novcu. Rem itent kod isplatn og eka m oe da bude i trasant. Obraunski ili virm anski ek je
takva vrsta eka kojom trasant daje nalog trasatu da sa njegovog rauna
skin e iznos koji je oznaen u eku, i da taj iznos prenese na raun remitenta. Bariran ili precrtani ek je takav ek na ijem se licu nalaze dve
p recrtane crte, koje su dijagonalno povuene u odnosu na ekovnu ispravu. Kod takvih ekova trasat isplatu ekovne svote ne vri neposredno rem itentu, nego banci koja istupa kao punom onik remitenta. Putniki ek
koristi lice koje im a nam eru da putuje, a ne eli da prilikom putovanja
koristi g otov novac. Kad prim i putniki ek od trasata, trasant e ga potpisati. A ko eli da izvri neko plaanje putnikim ekom, trasant e ga jo
jed n om potpisati, i to u prisustvu lica kojem se vri plaanje. Lice kojem
se vri plaanje proverie slinost potpisa, da bi se uverilo da li plaanje
vri zakoniti im alac putnikog eka.
Bitni sastojci. Sto se tie bitnih sastojaka eka, oni su vrlo slini bitnim sastojcim a vu ene menice, s tim to ek ne mora da sari oznaenje
dospelosti i im e rem itenta. ekovi uvek dospevaju po vienju, ali zakon
odreuje rokove u kojim a ek mora biti prezentiran na isplatu. Tako, ukoliko je ek izdat i plativ u istom mestu u naoj zemlji, rok za prezentaciju
eka na isplatu je osam dana od dana izdavanja eka. Ako je ek izdat u
jed n om m estu u naoj zemlji a plativ u drugom mestu u naoj zemlji, taj
rok je 15 dana.
ekovne radnje. One su uglavnom iste kao kod menice. U vezi sa
ekom m ogua je i jedn a radnja koja ne postoji kod menice. To je opoziva-
231
nje eka. Opozivanje eka je izjava koju trasant upuuje trasatu, a kojom
zabranjuje da se ek koji je izdao isplati. To je ekovna radnja koja je mogua kad istakne rok za podnoenje eka na isplatu. Trasat ne sme da isplati
opozvani ek, jer bi takva isplata ila na njegov teret.
SKLADINICA
To je hartija od vrednosti po naredbi kojom javno skladite potvruje
da je primilo od deponenta na uvanje stvari oznaene u skladinici, i obavezuje se da e te stvari predati licu koje se bude legitimisalo kao zakoniti
imalac skladinice. Izvor naeg prava o skladinici je Zakon o obligacionim
odnosima (l. 740-748).
Skladinica se sastoji iz dva dela: priznanice i zalonice (varanta).
Oba dela skladinice mogu se prenositi zajedno ili odvojeno. Ako je na
neko lice preneta samo priznanica, ono je postalo vlasnik stvari koja
je oznaena u priznanici Prenosom zalonice bez priznanice konstituie se zalono pravo na uskladitenoj stvari u korist sticaoca zalonice.
Ako potraivanje koje je obezbeeno zalonicom ne bude podmireno o
dospelosti, imalac zalonice mora podii protest.. Za protest vae pravila
m eninog prava. Posle toga, imalac zalonice moe u roku od osam dana
zatraiti od skladitara da proda stvar na koju se odnosi zalonica. Kad
skladitar proda stvar, on e iz ostvarene cene pokriti trokove prodaje i
podm iriti svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju, a viak e predati
imaocu priznanice
T E R ETN ICAILI KONOSMAN
To je hartija od vrednosti koju izdaje pomorski brodar, kojom potvruje da je primio na prevoz teret koji je u toj ispravi naznaen, i obavezuje se da e taj teret po obavljenom prevozu predati zakonitom imaocu
teretnice. Teretnicom se ureuju pravni odnosi izmeu brodara i primaoca
tereta, nezavisno od ugovora o prevozu. Konosman se izdaje na posebnom
unapred odtampanom formularu, a kao hartija od vrednosti moe da glasi
na ime, po naredbi i na donosioca. Uvek se vezuje za ugovor o prevozu robe
i ne moe se izdati bez postojanja tog ugovora.
Izvor naeg prava u pogledu teretnice je Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (l. 535-560) iz i998.godine, ije odredbe su ostale na
snazi i nakon donoenja Zakona o pomorskoj plovidbi 2011. godine.
Teretnica je stvarnopravna hartija od vrednosti. Ona na simbolini nain predstavlja teret. Prenosom teretnice prenosi se pravo svojine na teretu
na koji se teretnica odnosi. Najee se koriste teretnice po naredbi, koje se
prenose indosamentom.
Postoji podela na iste i na ,,neiste teretnice. istim se nazivaju one teretnice koje ne sadre nikakve primedbe brodara u pogledu
232
tereta koji je primio na prevoz. Neiste teretnice su one u koje je brodar

uneo primedbe u pogledu svojstava ili koliine tereta (na primer, kad su u
pitanju gvozdene ipke, primedba: teret zarao). U odnosu prema savesnom primaocu tereta koji je to svojstvo stekao prenosom teretnice, ista
teretnica stvara pretpostavku da je brodar primio teret na prevoz u ispravnom stanju. Kad je u pitanju neista teretnica, brodar ne odgovara za one
mane tereta koje su naznaene u teretnici. U poslovima prodaje robe uz
simbolinu isporuku prenosom teretnice, prodavac je po pravilu duan da
kupcu preda istu teretnicu. Ako se plaanje robe vri putem dokumentarnog akreditiva, banka e odbiti da prihvati neistu teretnicu, osim kad
nalog za otvaranje akreditiva to izriito dozvoljava.
TRGOVAKA UPUTNICA
Trgovaka uputnica je hartija od vrednosti koja se koristi u Nemakoj i anglosaksonskim zemljama. Izdavalac te hartije (asignant, uputilac)
izdaje nalog drugom licu (asignat, upuenik) da u korist treeg lica (asignataru, korisniku) izvri odreenu inidbu (isplati svotu novca, preda
zam enljive stvari i sl.). Trgovaka uputnica pojavljuje se u dva oblika:
kao nalog za izdavanje robe (isprava koju izdaje ostavilac robe nalaui
javnom skladitu da korisniku naznaenom u toj ispravi izda deponovanu robu), i kao efektni ek (isprava kojom njen izdavalac nalae banci da
korisniku te isprave/uputnice izda odreene hartije od vrednosti koje su
kod nje deponovane).
KREDITNO PISMO
Kreditno pismo se izdaje u vezi sa bankarskim poslovima i predstavlja
jednu vrstu akreditiva. Izdavalac kreditnog pisma (banka adresant) izdaje
nalog drugom licu (banka adresat) da korisniku te isprave (banin klijent)
isplati odreenu sumu novca do odreenog iznosa (kreditnog plafona).
Kad se u funkciji banke asignata pojavljuje samo jedna banka radi se o tzv.
obinom kreditnom pismu, a kad je u ulozi isplatioca naloga pojavljuje vie
banaka - radi se o cirkularnom kreditnom pismu.
TOVARNI LIST
Tovarni list je pismena isprava koju izdaje prevozilac a kojom potvruje da je primio na prevoz odreenu robu, da se obavezao da je preveze
do odreene destinacije i da je preda odreenom primaocu. Postoje dve
vrste: neprenosivi i prenosivi tovarni list. N eprenosivi tovarni list poznaju meunarodne konvencije i on je najei u transportnom pravu.
Neprenosivi tovarni list nije hartija od vrednosti i njegova osnovna uloga je da slui kao dokaz o postojanju i sadrini ugovora o prevozu robe,
a koristi se u renom, drumskom, eleznikom i vazdunom transportu
233
(u pomorskom prevozu, kao to je reeno, koristi se konosm an/teretnica). Prenosivi tovarni list, koji se smatra hartijom od vrednosti, poznaju
novija zakonodavstva. Tako po Zakonu o ugovorim a o prevozu u eleznikom saobraaju iz 1995-godine (lan 39) poiljalac ip re vo zila c mogu
sporazum no odrediti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi tovarni list). Prenosivi tovarni list postoji i u drugim
vrstam a transporta.
POLISA OSIGURANJA
Polisa osiguranja je pismena isprava koju izdaje osigurava prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju kojom se potvruje zakljuenje tog ugovora
i garantuju prava korisnika te isprave koji moe biti druga ugovorna strana (osiguranik) ili neko tree lice (korisnik osiguranja, beneficijar). Polisa
osiguranja mora da sadri: identitet i opis lica i stvari koji se osiguravaju,
rizike od kojih se vri osiguranje, osiguranu sumu (koja se isplauje korisniku osiguranja ako nastupi osigurani sluaj), premiju osiguranja (koju plaa
osiguranik osiguravau), kao i navoenje uslova i pravila osiguranja. Polisa
osiguranja ne predstavlja hartiju od vrednosti (sa izuzetkom transportnog
osiguranja u pomorskom kargo prevozu, gde predstavlja vrednosni papir i
prenosi se istovremeno sa prenosom prava svojine - prenosom konosmana).
AKCIJA
Akcija (ili deonica) je hartija od vrednosti koja odraava udeo (uee)
njenog zakonitog imaoca (akcionara) u osnovnom kapitalu akcionarskog
drutva. Akcija, po pravilu, postoji u vidu elektronskog zapisa u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (tzv. dem aterijalizovane
akcije).
Emisijom (izdavanjem) akcija pribavljaju se sredstva potrebna za
osnivanje akcionarskog drutva ili za poveanje osnovnog kapitala postojeeg akcionarskog drutva.
Izvor naeg prava o akcijama jesu Zakon o obligacionim odnosima,
Zakon o privrednim drutvima i Zakon o tritu kapitala.
Pismena isprava koja predstavlja materijalizovanu akciju sastoji se iz dva ela:
plata akcije i kupona za naplatu dividende. Plat akcije m ora da sadri oznaku da je
u pitanju akcija, poslovno ime i sedite emitenta, oznaku broja i serije akcije, oznaku
poslovnog imena odnosno linog imena lica na koje glasi akcija ( ukoliko je u pitanju
akcija koja glasi na ime), ukupni iznos kapitala na koji se izdaju akcije, broj izdatih akcija, mesto i datum izdavanja akcije, izvod iz odluke o izdavanju akcije u pogledu prava
akcionara, faksimil potpisa ovlaenog lica akcionarskog drutva. Kuponi za naplatu
dividende sadre pored oznaenja emitenta, broj i seriju akcije na koju se odnosi, i redni
broj kupona da bi se moglo pratiti na koju se poslovnu godinu dividenda onosi.
Akcija moe da sadri oznaenje nominalne vrednosti. Ali, obine akcije ne moraju da sadre oznaenje nominalne vrednosti, i tada je relevantna njena raunovodstvena vrednost.
234
Prema tome kako je oreeno na koga glasi akcija, postoje akcije na

ime, na donosioca i po naredbi. Zakon o privrednim drutvima odreuje
(l.248. st.i.) da akcije koje izdaje akcionarsko drutvo glase na ime. Nai
propisi ne om oguavaju izdavanje akcija po naredbi, jer se akcije na ime
prenose indosam entom. Da li e drutvo izdati akcija na ime ili akcije na
donosioca odreuje se aktom o osnivanju drutva, odnosno odlukom o izdavanju akcija sledeih emisija. Postoje i tzv. metovite akcije. To su akcije
koje glase na ime, ali kuponi za naplatu dividende glase na donosioca.
Postoje redovne akcije i prioritetne akcije. Obina ili redovna akcija
je takva akcija koja akcionaru daje pravo na dividendu, pravo na glasanje u
skuptini drutva, pravo pree kupovine akcija narednih emisija i pravo na
uee u imovini drutva ako drutvo prestane da postoji. Akcionarsko drutvo mora imati bar jednu obinu akciju. Prioritetne ili povlaene akcije
daju imaocu pravo prvenstva prilikom isplate dividende. Imaocima redovnih
akcija bie isplaena dividenda iz dela dobiti akcionarskog drutva koji preostane nakon to su isplaene dividende imaocima prioritetnih akcija. Prioritetne akcije mogu biti kumulativne i participativne. Kumulativne akcije su
takve prioritetne akcije iji imaoci imaju pravo da u sluaju kad akcionarsko
drutvo u jednoj godininije ostvarilo dobit za isplatu zagarantovane dividende, razliku naplate iz dobiti ostvarene u narednoj ili u narednim godinama.
Participativne akcije su takve alccije koje imaocu daju pravo ne samo na zagarantovanu dividendu, nego i pravo da uestvuju u raspodeli preostale dobiti
drutva, na isti nain kao i imaoci redovnih akcija. Postoje i uitnike akcije
koje se izdaju prilikom smanjivanja osnovne glavnice drutva.
Postoji i podela na akcije sa pravom glasa i na akcije bez prava glasa.
Akcije bez prava glasa ne daju imaocima pravo da glasaju na sednici skuptine akcionarslcog drutva.To su najee prioritetne akcije, za koje je prilikom em isije objavljeno da ne daju pravo glasa. Ako prioritetne dividenda
nije isplaena u roku od dve godine, imaoci takvih akcija imaju pravo glasa
dok im se dividenda n e isplati. Nominalna vrednost akcija bez prava glasa
ne m oe biti vea od 49% osnovnog kapitala akcionarskog drutva.
M ogu da postoje i odobrene akcije. To su akcije koje za razliku od
izdatih akcija (em itovanih akcija) nisu izdate nego drutvo zadrava pravo da ih iza. Zakon izriito definie odobrene akcije kao neizdate akcije.
Drutvo ne m ora im ate odobrene akcije. Broj odobrenih akcija moe biti
odreen osnivakim aktom akcionarskog drutva. Tim aktom se odreuje
da li su u pitanju obine (redovne ) akcije ili preferencijalne (prioritetne)
akcije. Ukupan broj odobrenih akcija ne moe biti vei od 50% od broja
izdatih obinih akcija u vreme kada je taj broj odreen osnivakim aktom
drutva. A ko osnivaki akt akcionarskog drutva predvia odobrene akcije,
upisani osnovni kapital drutva ne moe biti nii od iznosa koji je odreen zakonom . O dluku o emitovanju odobrenih akcija donosi skuptina
akcionarskog drutva. Osnivakim aktom drutva moe biti odreeno da
235
nadzorni odbor akcionarskog drutva ima pravo da odlui o emitovanju

odobrenih akcija, s tim to se to ovlaenje ne moe dati za period dui
od pet godina od utvrivanja broja odobrenih akcija u osnivakom aktu
drutva, uz mogunost produenja tog roka. Skuptina odnosno nadzorni
odbor donee odluku o emitovanju odobrenih akcija prema ukazanoj potrebi, na primer ako su drutvu potrebna dodatna sredstva. U tom smislu
se moe rei da su odobrene akcije rezervne akcije ili rezervni kapital
drutva. Ulozi za odobrene akcije mogu biti novani ili nenovani, u skladu
sa odlukom o emitovanju odobrenih akcija.
OBVEZNICA
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje
da e licu koje je zakoniti imalac obveznice isplatiti o dospelosti iznos na
koji obveznica glasi, sa kamatom. To je dunika hartija od vrednosti. Izvor
naeg prava u pogledu obveznica je Zakon o tritu kapitala.
Obveznice mogu da izdaju preduzea, drava i druga pravna lica. Banka
moe izdavati obveznice u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za raun
dunika, ili u ime i za raun dunika iz obveznice. Izdavanje obveznica vri
se na osnovu odluke emitenta ili na osnovu posebnog zakona kad je u pitanju prikupljanje slobodnih novanik sredstava radi irih drutvenih potreba.
Emitent obveznica moe pristupiti izdavanju obveznica tek kad dobije odobrenje nadlenog dravnog organa. O izdavanju obveznica emitent objavljuje oglas u sredstvima javnog informisanja, jer je izdavanje obveznica uvek
masovni pravni posao, naroito kad su u pitanju javni zajmovi. Izdavanjem
obveznica akcionarsko drutvo moe poveati svoj kapital ako je drutvu potreban uveani kapital samo privremeno. Za razliku od ulaganja u osnovni
kapital kupovinom akcija, kupac obveznice ulae kapital u akcionarsko drutvo samo privremeno. Za razliku od akcija, obveznice ne daju pravo imaocima da uestvuju u upravljanju emitentom. Kad su u pitanju obveznice koje
je izdalo alccionarsko drutvo, takve obveznice ne daju pravo imaocima na
dividendu. Imaoci obveznica imaju pravo na kamatu koja je naznaena u
obveznici, a koja ne zavisi od dobiti iz poslovanja emitenta.
Dematerijalizovana obveznica ili druga dunika hartija od vrednosti, na osnovu koje imalac od izdavaoca ima pravo da zahteva isplatu glavnice i moguih kam ata
mora imati sledee elemente: l) oznaku vrste finansijskog instrumenta; 2) identifikacione podatke o izdavaocu; 3) ukupan broj izdatih finansijskih instrumenata; 4) ukupni
nominalni iznos izdatih finansijskih instrumenata, ako finansijski instrument glasi na
nominalni iznos; 5) datum upisa finansijskog instrumenta u Centralni registar; 6) nom inalni iznos na koji glasi, iznos glavnice; 7) podatke o kamatnoj stopi i podatke o nainu
i rokovima obrauna kamate, ako imalac ima pravo na isplatu kamate; 8) podatke o
dospeu obaveza izdavaoca iz hartije od vrednosti; 9) podatke o otkupnoj vrednosti i dr.,
ako izdavalac ima pravo prevrem enog otkupa (l.8..Zakona o tritu kapitala).
Postoje i rejting obveznice kod kojih kvalitet emisije obveznica,

za potrebe potencijalnih investitora, procenjuju posebne rejting agencije.
236
PRJRUNIK ZA POLA.GANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Rejting agencije ne procenjuju kvalitet emisije dravnih obveznica (obveznica dravnog trezora) iza kojih stoji drava pa se stoga smatraju najlcvalitetnijim i najsigurnijim papirima. Ali se procenjuje rejting obveznica
organa lokalne uprave (municipalne obveznice) i korporacijskih
obveznica, od kojih ove poslednje u sebi nose rizik mogueg bankrotstva
em itenta (privrednog drutva) i opasnost od neispunjenja ugovorene obaveze. Inae, korporacijske obveznice su srednjorone ili dugorone dunike obligacije koje izdaje privredno drutvo, neposredno ili preko brokera,
obavezujui se da e kupcu obveznice isplatiti njenu nominalnu vrednost
uz odreenu fiksnu ili promenljivu kamatu. Korporativne obveznice su dobar kreditni instrument jer za privredno drutvo stvaraju manje trokove
nego klasini krediti.
Zam enljive (konvertibilne) obveznice su vrsta korporativnih
dunikih hartija od vrednosti. To su obveznice koje izdaje akcionarsko
drutvo, s tim to, za razliku od obinih korporativnih obveznica, njihov
imalac im a pravo da ih zameni za akcije istog drutva, ako drutvo bude
odluilo da emituje novu seriju akcija.
VARANTI
Varanti su hartije od vrednosti koje njihovom im aocu daju pravo na
sticanje odreenog broja akcija odreene vrste i klase po odreenoj ceni,
odreenog dana ili u odreenom periodu. Varante emituju korporacije za
svoje sopstvene udele, najee zajedno sa obveznicama i preferencijalnim
akcijama.
Varanti, kao i zamenljive obveznice, daju pravo na sticanje obinih
akcija, s tim to broj obinih akcija ne sme prei ukupan broj odobrenih
obinih akcija.
Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata donosi skuptina privrednog drutva. Zamenljive obveznice i varanti mogu se upisati
samo putem novanog uloga.
BLAGAJNIKII KOMERCIJALNI ZAPISI
Blagajniki zapisi su hartije od vrednosti koje m ogu da izdaju banke
i drava. Vae na odreeni zaokrueni iznos novca, sa odreenim rokom
dospea i odreenom kam atom . Blagajniki zapis je slian ulogu na tednju, ali s razlikom to se uplata uloga na blagajniki zapis vri samo jedanput i u unapred odreenim okruglim svotam a novca.
Komercijalne zapise izdaju banke za raun preduzea koje je zainteresovano da na taj nain prikupi slobodna novana sredstva. To su kratkoroni
bankarski poslovi iji je rok dospea do godinu dana. Blagajnike zapise koje
izdaju Narodna banka i poslovne banke mogu kupovati finansijske organizacije. Komercijalne zapise mogu kupovati sva pravna i fizika lica. Na osnovu
deponovanih sredstava kod banke, banka moe izdavati certifikate o deponovanim sredstvima. Takve hartije od vrednosti prenose se indosamentom
ako glase na ime, ili prostom predajom ako glase na donosioca.
LEGITIMACIONI PAPIRI
Legitim acioni papiri su pismene isprave koje sadre odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojim a nije oznaen poverilac, niti iz njih
ili okolnosti u kojim a su izdate proizilazi da se m ogu ustupiti drugom e.
Na legitim acione papire se shodno primenjuju odgovarajue odredbe o
hartijam a od vrednosti. Zakon o obligacionim odnosim a navodi da u legitim acione papire spadaju eleznike karte, pozorine i druge ulaznice,
bonovi i druge isprave (I.257.ZOO). Za razliku od hartija od vrednosti,
legim acioni papiri nisu prenosive (negocijabilne) hartije od vrednosti, a
uz to kod njih je manje izraeno naelo inkorporiranosti prava iz hartije
u samu hartiju.
Pod kvalifikovanim legitimacionim papirima smatraju se neke specifine hartije
od vrednosti koje, po pravilu, glase na ime, ali sadre i posebnu klauzulu (platiti P.P. ili
donosiocu"), prem a kojoj se inidba navedena u hartiji moe izvrsiti i svakom drugom
imaocu te hartije. U ove hartije spadaju: tedna knjiica, potvrda depozitara, bankarska
zalonica i talon.
tedna knjiica je legitimaciona isprava koju izdaje banka klij entu prilikom zakljuenja ugovora o ulogu na tednju. Stedne knjiice mogu da glase na im e, na don osiocaili
na odreenu ifru - karticu kojom se korisnik legitimie pred bankom .
Potvrda depozitara se izdaje vlasniku deponovanih stvari-hartija od vrednosti, od
strane banke prilikom zakljuenja ugovora o depozitu. Ova banina potvrda u naem
pravu moe da glasi samo na ime, a prenosi se ugovorom o cesiji.
Bankarslca zalonica je isprava lcoju izdaje hipotekarna banka u sluaju zajm a za
koji je na im e obezbeenja data zaloga. Najpoznatija vrsta bankarske zalonice je hipotekarno pismo koje izdaje banka u cilju prikupljanja novanih sredstava. Hipotekarna
pisma od banke otkupljuju trea lica (banini poverioci) kojim a banka jem i isplatu zalonice (povrat novca) hipotekom koju je konstituisala na nepokretnosti svojih dunika
po osnovu hipotekarnog zajma.
Talon je posebna isprava (kvalifilcovani legitimacioni papir) koja se kod ranijih materijalizovanih akcija vezivao za akcije i sluio za naplatu kamata i dividendi. Izdaje ga
akcionarsko privredno drutvo, po pravilu glasi na donosioca ili se ne oznaava korisnik,
a na osnovu njega vri se izdavanje novih kamatnih kupona i kupona za dividendu.
Trgovaki efekti su, prvenstveno, hartije od vrednosti, kao to je m enica, ek, konosman, inkaso papiri (ija se naplata vri preko banke), obveznice, akcije i dr., kojima
se utvruje obaveza za plaanje odreenog iznosa odmah ili u lcratkom roku, a kojim a se
moe trgovati na tritu lcapitala.
LEGITIMACIONI ZNACI
Legitim acioni znaci su garderobni ili slini znaci, k oji se sastoje iz
kom ada hartije, metala ili drugog materijala, na kojim a je obino utisnut neki broj ili naveden broj predatih predmeta, a k oji obino ne sadri neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca, slui sam o da pokau
238
PRIRUNIK ZA POLAGAHJE PRAVOSUDNOG1SP1TA
ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati

(cl.258.ZO O).
Izdavalac legitim acionog znaka oslobaa se obaveza kad je u dobroj
veri izvri donosiocu, ali za donosioca ne vai pretpostavka da je on pravi
poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan dokazati to svoje svojstvo.
P overilac m oe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitim acioni znak. U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluaju treba da
se drati zajednike volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga to je
uobiajeno.
II. TRITE KAPITALA
Pojam . Trite kapitala, kao deo finansijskog trita i mesto gde se
susreu ponuda i tranja kapitala, ureeno je Zakonom o tritu kapitala iz
2011. godine. Tim zakonom definiu se postojee, ali i uvode nove, finansijske kategorije koje imaju vaan privrednopravni znaaj.
Na tritu kapitala trguje se finansijskom aktivom, prvenstveno dugoronim hartija m a od vredn osti, instrum entim a duga i vlasnikim instrumentima, ime se po pravilu
b ave tzv. institucionalni investitori. U finansijska trita spadaju i: trite novca, devizno
trite, hipotekarno trite i trite finansijskih derivata. Finansijska trita mogu se podeliti na prim arna (na lcojima se vri primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti i
obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njim a se uvode nove hartije
od vrednosti) i sekun d arna (na kojim a se trguje ve emitovanim hartijama od vrednosti
i obavlja se preprodaja, onosno druga i naredna transakja sa hartijama od vrednosti). Prem a stepenu organizovanosti, finansijska trita mogu se podeliti na regulisana
trita koja su registrovane institucije, imaju svoja propisana pravila i organizatora trita (berze i brokersko-dilerska drutva), i na OTC trita, koja nisu formalizovana kao
organizovana trita. Uesnici organizovanog trita imaju ureenu pravnu sigum ost i
zatitu, d ok se uesnici vanberzanskog trita mogu tititi od nepravilnosti raznim ugovorim a, internim lim itim a i sl.
F in an sijsk i instrum enti. Na tritu kapitala trguje se finansijskim instru m entim a, a to su: (1) prenosive hartije od vrednosti; (2) instrum enti trita novca; (3) jedinice institucija kolektivnog investiranja;
(4) opcije, fju ersi, svopovi, kam atni forvardi i ostali izvedeni finansijski
in stru m en ti koji se odnose na hartije od vrednosti, valute, kam atne stope, prinos, kao i drugi izvedeni finansijski instrum enti, finansijski indeksi
ili fin an sijske m ere koje je mogue namiriti fiziki ili u novcu, itd. Iz pojm a fin an sijskih dokum enata Zakon o tritu kapitala se ne primenjuje
na: polise osiguran ja i reosiguranja, finansijske instrum ente koji se izdaju povod om prom eta robe i usluga, kao to su menica, ek, pismeni uput
(asignacija), konosm an, tovarni list ili skladinica, druge isprave o dugu,
novanom depozitu ili tednji koje nemaju svojstva finansijskih instrum enata, kao i udele u ortakom , kom anditnom i drutvu s ogranienom
od go vorn ou organizovanim u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva.
239
Zakon o tritu kapitala uvodi tri vrste trita: l) regulisano trite, 2)

MTP trite i 3) OTC trite.
Organizator trita. Poslovanjem regulisanog trita moe upravljati samo organizator trita koji ima sedite u Srbiji. Organizator trita
je pravno lice u formi akcionarskog drutva koje upravlja, odnosno obavlja
delatnost u vezi sa funkcionisanjem regulisanog trita. Regulisanim tritem upravlja berza, o kojoj je ve bilo rei. Organizator regulisanog trita
mora da poseduje dozvolu Komisije za hartije od vrednosti i minimalni kapital od milion evra. Opti akti organizatora trita su osnivaki akt, statut,
pravila i procedure poslovanja, kao i pravilnik o tarifi. Organizator multilateralnog trita (MTP) moe biti kako berza, tako i brokersko-dilersko
drutvo, uz dozvolu Komisije za hartije od vrednosti.
Regulisano (berzansko) trite je multilateralni sistem trgovanja
koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator trita (berza) i koji po
propisanim pravilim a omoguava i olakava spajanje prodavaca i kupaca
finansijskih instrumenata i na taj nain dovodi do zakljuenja ugovora u
vezi sa finansijskim instrumentima ukljuenim u trgovanje po njegovim
pravilima. Da bi odreena akcija bila listirana na regulisanom tritu neophodno je da ispunjava najstroe unapred propisane uslove. Organizator
trita, odnosno regulisano trite je pravno lice osnovano kao akcionarsko
drutvo u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva.
MTP (multilateralna trgovaka platforma) je multilateralni sistem za
trgovanje koji organizuje, odnosno kojom upravlja organizator trita ili
investiciono drutvo i koji omoguava i olakava spajanje interesa treih
lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim
obavezujuim pravilima i na nain koji dovodi do zakljuenja ugovora. Organizator MTP moe da bude brokersko-dilersko drutvo ili berza koja ima
dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Minimalni kapital organizatora
MTP ne moe biti manji od 730.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Vanberzansko trite. OTC (Over The Counter) trite je vanberzansko trite za trgovanje finansijskim instrumentima koje nema organizatora trita i iji sistem trgovanja, podrazumeva pregovaranje izmeu
prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zakljuenja transakcije,
bez korienja usluga organizovane berze. OTC je neregulisano trite na
kom se moe neformalnije trgovati svim finansijskim instrumentima. Tu se
kotiraju i hartije od vrednosti koje neispunjavaju stroge berzanske uslove.
Na regulisanom tritu, odnosno MTP mogu trgovati samo investiciona drutva sa dozvolom Komisije za hartije od vrednosti, a druga lica mogu
trgovati samo posredstvom tih drutava.
Uesnici trita kapitala. Na tritu kapitala mogu, pod odreenim
uslovima, uestvovati sva pravna i fizika lica. Posebni finansijski subjekti
na tom tritu su Narodna banka Srbije, poslovne banke, kastodi banke,
zatim dobrovoljni penzijski fondovi, investicioni fondovi, kao i specijalizo-
240 _
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAV0SUDN0C ISPITA
vane finansijske institucije: Komisija za hartije od vrednosti, Akcionarski

fond, Centralni registar, Fond za zatitu investitora, te berze i brokerskodilerska drutva.
Specifini finansijsld ugovori. Na organizovanom tritu moe se,
osim hartijama od vrednosti, trgovati i standardizovanim finansijskim derivatima, kroz zakljuenje posebnih finansijskih ugovora: terminski ugovor, fjuers ugovor, svop ugovor, opcijski ugovor i dr. Ti ugovori su izvedeni iz standardnih privrednih ugovora.
Finansijski terminsld ugovor ima za predmet isporuku robe,
zlata, deviza ili hartija od vrednosti, koja e se obaviti odreenog dana u
budunosti po ceni koja je odreena prilikom zakljuenja ugovora. Tako,
naprimer, ugovorom o terminskoj prodaji deviza banka kupcu garantuje
da e odreeni iznos deviza moi kupiti odreenog dana u budunosti po
unapred dogovorenom i zagarantovanom deviznom kursu. Rok ugovaranja kod terminskih ugovora je do 12 meseci. U ovu grupu poslova spadaju
fjuers ugovori i svop ugovori.
Fjuers ugovor je prenosiv ugovor o prodaji standardizovane koliine trinog materijala. Ako cena predmeta ugovora raste, poveava se
i cena iz fjuers ugovora, i obrnuto. Postoje i fjuers ugovori bez isporuke
predmeta ugovora, lcojima se ugovorne strane obavezuju da na dan utvren ugovorom obraunaju razliku izmeu ugovorene cene i cene na taj
dan. Prodavac nije obavezan da na taj dan isporui predmet ugovora.
Svop term inski ugovor je ugovor o istovremenoj promptnoj kupovini i terminskoj prodaji najee deviza. Ugovorne strane zapravo vre
zamenu odreenog skupa isplata, odnosno novanih tokova, koje svaka
od njih poseduje. Sutina svopova lei u zameni (swap=zamena), a ne u
trajnoj prodaji neke aktive ili obaveze. Promptna zamena jedne valute za
drugu i terminska prodaja te iste valute za tu drugu valutu vri se po istoj
ceni. Najee se deava da dva uesnika zamenjuju isplate u odreenim
valutama ili zamenjuju obaveze po osnovu promenljivih i fiksnih kamata,
pa se, u vezi s tim, svopovi dele na valutne i kamatne svopove.
Opcijski ugovor je takav ugovor kojim jedna ugovorna strana
stie pravo, ali ne i obavezu, da kupi odnosno da proda predm et opcije
u odreenom periodu. S obzirom na to pravi se podela na kupovni opcijski ugovor i na prodajni opcijski ugovor. Cena koja je ugovorena vai za
ceo ugovoreni rok. Kupac opcije nije obavezan da iskoristi pravo da kupi
predmet opcije, odnosno prodavac da proda predmet opcije. Ako kupac
odnosno prodavac ne iskoristi opciju u ugovorenom rolcu, gubi premiju
koja ostaje drugoj ugovornoj strani.
Institucije trita kapitala. Zatitnu, regulacionu i nadzornu
funkciju na tritu kapitala ima vie institucija koje se po Zakonu o tritu
kapitala moraju organizovati. To su Fond za zatitu investitora, Centralni
registar, depo i kliring hartija od vrednosti i Komisija za hartije od vredno-
241
sti o kojima je detaljno bilo rei u prvom delu knjige: 2. D rugi subjekti
od znaaja za odnose u privredi".
Fond za zatitu investitora ima za cilj pre svega da zatiti interese investitora, odnosno klijenata ija su sredstva ili finansijski instrum enti
izloeni riziku u sluaju steaja investicionog drutva, kreditne institucije
ili drutva za upravljanje koji obavljaju usluge ili aktivnosti predviene Zakonom o tritu kapitala.
Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti je privredni subjekt koji vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih im alaca hartija
od vrednosti i evidenciju 0 pravima iz tih hartija, kao i o pravim a treih lica
na hartijama od vrednosti. On obavlja i poslove kliringa i saldiranja transakcija zakljuenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vri prenos vlasnitva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa njihovim plaanjem . Preko
njega se vri i isplata dividende vlasniku hartije od vrednosti.
Upis hartija od vrednosti u Centralni registar je znaajan je r prava vlasnika iz hartije od vrednosti nastaju u trenutku upisa tih hartija na njihov
raun koji se vodi u Centralnom registru. Time se obezbeuje pravna sigurnost u prometu tih hartija i izbegava situacija da nekome ko proda hartije od
vrednosti ne bude plaena njihova prodajna cena. U Centralni registar mogu
se upisati sve vrste tih hartija: akcije privrednih drutava ibanaka, obveznice
koje emituju privredna drutva, banke i druge finansijske institucije, zapisi
i obveznice Republike Srbije, blagajniki zapisi Narodne banke Srbije i dr.
Prenos prava iz hartija od vrednosti po osnovu odgovarajueg pravnog
posla vri se na osnovu naloga za prenos koji daje lan Centralnog registra,
a u skladu sa aktima Centralnog registra. Prenos prava iz hartija od vrednosti po osnovu pravnog sledbenitva vri se na osnovu pravnosnane sudske
presude. Prenos prava iz hartija od vrednosti po osnovu ugovora o poklonu
vri se na osnovu pisanog ugovora o poklonu koji je overio nadleni organ.
Komisija za hartije od vrednosti ima vanu ulogu u regulisanju
trita kapitala, kao i nadzornu ulogu u funkcionisanju tog trita, pa u toj
funkciji moe nalagati nadzorne mere i izricati novane kazne i opomene
uesnicima na tritu kapitala.
Na tritu kapitala pojavljuju se i ovlaene banke, investiciona i druga
privredna drutva, kao i druga pravna i fizika lica.
Zabrana privilegovanih informacija. Na tritu kapitala zabranjeno je korienje privilegovanih informacija od strane lica koja su u
obavljanju svojih poslova, svoje profesije i funkcije, saznala za privilegovane informacije. Privilegovana informacija je bilo koja inform acija o tano
odreenim injenicama koje se odnose na jednog ili vie izdavalaca, kupca
odnosno prodavca hartija od vrednosti ili o injenicama koje se odnose na
jednu ili vie hartija od vrednosti, koje nisu dostupne javnosti, a m ogu uticati direktno ili indirelctno na izdavaoca, trgovinu hartijam a od vrednosti,
odnosno na njihovu cenu na organizovanom tritu.
P O S E B N I P R IL O Z I
I. V A N IJI M EUNARODNI UGOVORI7 U OBLASTI
TRGOVINSKOG/PRIVREDNOG PRAVA
Konvencija Ujedinjenih Nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe od

II. aprila 1980.
Konvencija o zastarelosti potraivanja u oblasti meunarodne kupoprodaje
robe od 14. ju n a 1974.
Konvencija (UNIDROIT) o meunarodnom finansijskom lizingu od 28. maja
1988
Konvencija (UNIDROIT) o meunarodnom faktoringu od 28.maja I988.
K onvencija zem alja Evropske zajednice o pravu merodavnom za ugovorne
obaveze od lg .ju n a 1980.
Konvencija o odgovornosti hotelijera u vezi sa imovinom njihovih gostiju od 17.
decem bra 1962.
Konvencija o zakonu koji se primenjuje u sluajevim a odgovornosti proizvoaa
za svoje proizvode od 2. oktobra 1973.
E vropska konvencija o odgovornosti za proizvode koji izazivaju povrede i smrt
od 27. jan u ara 1977.
Konvencija o giaanskoj odgovom osti u vezi sa pomorskim prevozom
nuklearnog m aterijala, od 17. decembra 1971.
Konvencija o graanskopravnoj odgovornosti za tetu nastalu prevozom opasne
robe u drum skom , eleznikom i unutranjem vodnom prevozu (CRTD) od 10.
oktobra 1989.
M eunarodna konvencija o odgovornosti i obeteenju u vezi sa pomorskim
prevozom opasnih i tetnih supstanci (HNS) od 3. m aja 1996.
Konvencija o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih
drava od 18. m arta 1965.
K onvencija o unificiranom meninom pravu od 7. juna 1930.
K onvencija o reavanju izvesnih sukoba meninih zakona od 7. juna 193c.
K onvencija o m eninim taksam a od 7. juna 1930.
Konvencija U jedinjenih Nacija o meunarodnim trasiranim i sopstvenim
m enicam a od 9. decem bra 1988.
K onvencija U jedinjenih nacija o nezavisnim garancijam a i stendbaj akreditivima
od 11. decem bra 1995.
K onvencija o asignaciji dospelih potraivanja u meunarodnoj trgovini od 12.
decem bra 2001.
K onvencija o ogranienju odgovornosti za pomorska potraivanja od 19.
n ovem bra 1978.
M e unarodn a konvencija o ogranienju odgovornosti vlasnika pomorskih
brodova od 10. oktobra 1957,
M eunarodn a konvencija o privremenom zadravanju pom orskih brodova od
10. m aja 1952.
M eunarodn a konvencija o privremenom zadravanju brodova od 10. aprila
1999 7 Tekstovi svih ovih i drugih meunarodnih ugovora i ostalih dokumenata, kao i podaci o
stupanju na snagu i vaenju u odnosu na Srbiju mogu se videti u knjizi 5: Trgovina i obligacije, tom I, II i III autora adv.Vladimira Todorovia, u izdanju Slubenog glasnika, Beograd
2000-2003.
243
M eunarodna konvencija o pomorskom zalonom pravu i mortgage-u od 6.

maja 1993.
Sporazum o tehnikim preprekama trgovini od 12. aprila 1979.
M eunarodna konvencija o usklaivanju graninih kontrola robe od 21. oktobra
1982.
M eunarodna konvencija o uproavanju i usklaivanju carinskih postupaka
od 18. m aja 1973.
M eunarodna konvencija za uproavanje carinskih formalnosti sa protokolom ,
od 3. novembra 1923.
Sporazum 0 postupcim a za izdavanje uvoznih dozvola od 12. aprila I979.
M eunarodna konvencija o harmonizovanom sistemu naziva i ifarskih oznaka
roba od 14. jun a 1983.
Konvencija o fiskalnom reimu drumskih vozila za meunarodni transport robe
od 14. decembra 1956.
Konvencija o oporezivanju drumskih vozila za privatnu upotrebu u
m eunarodnom saobraaju od 18. maja 1956.
Konvencija o tranzitnoj trgovini drava bez morske obale od 8. jula 1965.
M eunarodna konvencija o tranzitu ivotinja, mesa i drugih stonih proizvoda
od 20. februara 1935.
Konvencija o stvaranju Saveta za carinsku saradnju od 15. decembra 1950.
Konvencija o carinskoj vrednosti robe od 15-decembra 1950.
Carinska konvencija o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila od 4.juna
1954.
Carinska konvencija o olakicama uvoza robe za izlobe ili upotrebu na
izlobam a, sajmovima, kongresima i slinim manifestacijama od 8. juna 1961.
Konvencija o nomenklaturi za klasifikaciju robe u carinskim tarifam a od
lS.decem bra 1950.
Carinska konvencija o kontejnerima, eneva, 2.decem bar 1972.
Carinska konvencija o m eunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za M DP
- karneta TIR (Konvencija TIR) od i4.novem bra 1975.
Konvencija o privrem enom uvozu, Istanbul od 26. ju na 1990.
Konvencija EU o upotrebi informatike tehnologije za carinske potrebe od 26.
jula 1995.
Statut M eunarodnog monetarnog fonda (IMF) od 30.aprila 1976, sa izm enom
od 28.juna 1990.
Konvencija o osnivanju Multilateralne agencije za garantovanje investicija i
tum aenje Konvencije od 11. oktobra 1985.
Statut.Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) od
8.aprila 1979.
Statut M eunarodnog udruenja za razvoj (IDA) od 26.januara 1960.
Sporazum o form iranju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 29.m aja
199.
Evropslca konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai (Zeneva) od 21.

aprila 1961.
Protokol o arbitranim klauzulam a od 24. septembra 1923.
Konvencija o priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka (Njujork) od
10. juna 1958.
Konvencija o izvrenju inostranih arbitranih odluka (eneva) od 26. septem bra
i927.
Konvencija o priznanju i izvrenju stranih sudskih odluka u graanskim 1
trgovakim stvarim a od 1. februara 1971.
244
Briselska konvencija o sudskoj nadlenosti i izvrenju presuda u graanskim i

trgovakim stvarima od 27. septembra 1968.
Konvencija iz Lugana o nadlenosti i izvrenju presuda u graanskim i
trgovakim stvarima od 16. septembra 1988.
Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistonoj Evropi (CEFTA) od 19. decembra
2006.
2. VAEI ZAKONI OD ZNAAJA

ZA PRIVREDNO PRAVO
Posebne uzanse o graenju (Slubeni list SFRJ, br. 18/77).

Zakon investicionim fondovima (Slubeni glasnik RS, br. 46/2006,
51/2009 i 31/2011)
Zakon o Agenciji za licenciranje steajnih upravnika (Slubeni glasnik
Zakon o Agenciji za osiguranje depozita (Slubeni glasnik RS, br.
RS, br. 84/2004,104/2009).

61/2005,116/2008)
Zakon o arbitrai (Slubeni glasnik RS, br.46/2006)

Zakon o autorskom i srodnim pravima (Slubeni glasnik RS, br.
104/2009 i 99/2011),
Zakon o bankama (Slubeni glasnik RS, br. 107/2005)

Zakon o eku (Slubeni list FNRJ, br. 105/46, Slubeni list SFRJ, br.
12/65, 50/71. 5 2 / 7 3 , Subeni list SRJ, br. 46/96)
Zakon o deviznom poslovanju (Slubeni glasnik RS, broj 62/2006 i

31/2011).
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (Slubeni glasnik RS, br. 85/2005)
Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji (Slubeni glasnik RS , br.
101/2005 54/2007 i 36/2010)
Zakon o elektronskoj trgovini (Slubeni glasnik RS, br. 41/2009)

Zakon o finansijskom lizingu (Slubeni glasnik RS, br. 55/2003,61/2005
Zakon o investicionim fondovima (Slubeni glasnik RS, br. 46/2006,
i 31/2011)
51/2009 i 31/2011)
Zakon o javnim agencijama (Slubeni glasnik RS, br. 18/2005, 81/2005)
Zakon o javnoj svojini (Slubeni glasnik RS, br. 72/2011)
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (Slubeni glasnik
RS, br. 88/2011)
Zakon o klasifikaciji delatnosti (Slubeni glasnik RS, br. 104/2009)
Zakon o komunalnim delatnostima (Slubeni glasnik RS, br. 88/2011)
Zakon o menici (,,S1. list FNRJ", br. 104/46, Sl. list SFRJ, br. 16/65, 54/70,
57/89, ,,S1. list SRJ, br. 46/96)
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju (Slubeni glasnik RS", br.
51/2009,78/2011 i 101/2011)
Zakon o optoj bezbednosti proizvoda (Slubeni glasnik RS, br.
41/2009)
Zakon o osiguranju (Slubeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004,61/2005,
101/2007 i 99/2011)
Zakon o patentima (Slubeni glasnik RS, br. 99/2011)
Zakon o planiranju i izgradnji ('Slubeni glasnik RS, br. 72/09 i 24/11)
Zakon o platnom prometu (Slubeni list SRJ, br. 3/2002, 5/2003 i "Slubeni glasnik RS, br. 43/2004, 62/2006 i 31/2011)
Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Slubeni list SRJ, br.
12/1998, 44/1999, 74/1999, 73/2000, Slubeni glasnik RS , br. 85/2005,
101/2005)
Zakon o postupku registracije u agenciji za privredne registre (Slubeni glasnik RS, br. 99/2011)
Zakon o pravnoj zatiti industrijskog dizajna (Slubeni glasnik R S, br.
104/2009),
Zakon o pravu na besplatne akcije i novanu naknadu koju graani

ostvaruju u postupku privatizacije (Slubeni glasnik RS, br. 123/2007,
30/2010)
Zakon o preduzeima - Slubeni list SRJ, br. 29/1996, 33/1996, 29/1997,
5 9 A 9 9 8 ,74/1999 i 36/2002. Zakon o preduzeim a prestao je da vai na osnovu
lana 456. Zakona o privrednim drutvima iz 2004. godine, osim l. 392-399.
(koji se odnose na drutveno preduzee), l. 400a, 400b, 400V (posebne odredbe o upravljanju preduzeem u postupku privatizacije), k ao i lana 421a (statusne prom ene i promene forme preduzea koje posluje veinskim drutvenim
kapitalom). Ti lanovi Zakona ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju
utvrenih zakonom kojim se ureuje privatizacija.
Zakon o preuzimanju akcionarskih rutava (Slubeni glasnik RS, br.
46/2006,107/2009 i 99/2011)
Zakon o privatizaciji (Slubeni glasnik RS, br. 38 /2001,18/2003,45/2005
i 123/2007)
Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS, br. 36/2011 i
99/2011)
Zakon o privrednim komorama (Slubeni glasnik RS, br. 65/2001 i
36/2009)
Zakon o raunovodstvu i reviziji (Slubeni glasnik RS, br. 46/2006 i
111/2009)
Zakon o slobodnim zonama (Slubeni glasnik RS, br. 62/2006)
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Slubeni glasnik RS, br.
36/2009 i 88/2011)
Zakon o steaju (Slubeni glasnik RS, br. 104/2009)
Zakon o stcaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje (Slubeni glasnik RS, br. 61/2005 i 116/2008)
Zakon o stranim ulaganjima (Slubenl list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003)
Zakon o tritu kapitala (Slubenl glasnik RS, br. 31/2011)
Zakon o unutranjoj plovidbi -Slubeni glasnik SR S, br. 54/1990
Zakon o zadrugama ( Sl. glasnik RS, br. 34/2006),
Zakon o zadrugama (Slubeni glasnik SRS, br. 57/1989 i Slubeni glasnik
RS, br. 46/1995)
Zakon o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS, br. 51/2009)
Zakon o zatiti korisnika finansijskih usluga (Slubeni glasnik RS, br.
36/2011)
Zakon o zatiti poslovne tajne (Slubeni glasnik RS , br. 72/2011)
Zakon o zatiti potroaa (Slubenl glasnik RS, br. 73/2010)
Zakon o igovima (Slubeni glasnik RS, br. 104/2009))
246
3. BIOGRAFIJE AUTORA
V l a d i m i r T o o r o v i , ro en je 1952. godine. Diplom irao je na Pravnom fakultetu u
Beogradu i974.god in e. Od 1975. godine bio sudijski pripravnik u Prvom optinskom
su d u u Beogradu, a zatim radio do i992.godine u Sektoru za pravosue u bivem Saveznom m inistarstvu pravde, na zakonodavnim i pravno-analitikim poslovim a iz
oblasti pravosua, posebno u oblasti svojinskopravnih odnosa, obligacionih odnosa,
trgovinskih odnosa, autorslcog prava, sudsldh postupaka, m eunarodne pravne pom oi, zakljuivan ja m eunarodnih ugovora i dr. Od 2002-2006. godine bio generalni
sekretar Saveza U druenja pravnika Srbije i Udruenja pravnika Crne Gore. Od 1993.
godine radi kao ad vokat u Beogradu. Odlukom Vlade Srbije 2007. godine postavljen
za direktora D irekcije za restituciju Republike Srbije, na kom poloaju je bio do 2012.
godine.
Vladim ir Todorovi je objavio do sada, kao autor ili koautor 25 knjiga - komentara
i zbirki zakona, pravnih eseja, praktikum a i prirunika, iz oblasti pravosua, imovinskopravnih odnosa, privrede, nacionalizacije, restitucije i privatizacije, kao to je: Pravo
svojine u Jugoslaviji sa osvrtom na pravo svojine stranaca (1990), Nasledno pravo i
vanparnini postupak u praksi - tri izdanja (1996,1997 i 2004), Prirunik za privatizaciju sa prim erim a akata i modelima ugovora (1998), Denacionalizacija izmeu nacionalizacije i privatizacije (2001), Pravosudni praktikum, pet izdanja (2004-2012).
A utor je lcapitalne edicije Meunarodni ugovori u 7 knjiga sa 17 do sada objavljenih
tom ova tekstova najvanijih m eunarodnih konvencija i drugih dokumenata, tampanih 2000. i tokom 2003. i 2004. godine, u izdanju Slubenog glasnika u Beogradu.
Takoe, objavio preko 40 lanaka i drugih strunih radova u raznim pravnim asopisim a, sa akcentom na oblast svojinskih, privrednih i obligacionih odnosa.
Od 1989. godine intenzivno se bavi pitanjim a denacionalizacije (restitucije) imovine oduzete bez naknade posle Drugog svetskog rata. Pored pravnog eseja - lcnjige Denacionalizacija izm eu nacionalizacije i privatizacije, 2001. godine, autor je 19 studija,
lanaka i referata u oblasti restitucije. Autor je prvog nacrta Zakona o denacionalizaciji
( 1 9 9 5 ) u Srbiji, koji je objavljen u asopisu Pravni ivot br.10/1995 i lan brojnih
radnih grupa koje su se bavile izradom zakona o vraanju imovine i obeteenju. Viegodinji je ured nik sekcije Denacionalizacija i privatizacija u okviru tradicionalne
m eunarodne konferencije pravnilca: Kopaonika kola prirodnog prava.
R a t o m i r M . S lij e p e v i , roen je 1941. godine. Sada je sekretar Komisije Vlade Republike Srbije za izradu G raanskog zakonika i lan Radne grupe za bankarske poslove.
D iplom irao je 11a Pravnom falcultetu u Beogradu 1963. godine na graansko-pravnom sm eru.
Kao stipendista Beogradskog univerziteta, u tolcu postdiplomskih studija, zavrio
je 1965. godine i jednom esenu sesiju na Meunarodnom fakultetu za komparativno
pravo u Strazburu. N a Pravnom fakultetu, juna 1966. godine, poloio je usmeni magistarski isp it pred Kom isijom kojom je presedavao prof. dr Mihailo Konstatinovi.
R adni sta zapoeo je, posle avokatskog pripravnikog staa, kao struni saradnik
u Zalconodavno-pravnoj kom isiji Savezne skuptine (1968. godine) gde je angaovan i
na reviziji i kodifikaciji saveznog zakonodavstva, a posebno kao lan Redakcione grupe
247
i sekretar Potkomisije, koja je, od 1969. do 1978. godine, pripremala N acrt i Predlog
Zakona o obligacionim odnosima.
Bio je: pravni savetnik u Saveznom sekretarijatu za zakonodavstvo; sekretar Drutvenog saveta za pitanja drutvenog ureenja (kao samostalni savetnik u SIV-u); ef
Pravne slube i zam enik generalnog sekretara Predsednitva SFRJ. Obavljao je funkciju sekretara Komisije za izradu Dugoronog programa ekonomslce stabilizacije (u tzv.
Krajgerovoj kom isiji), koja je izradila i publikovala taj program u pet knjiga koje su sadravale preko deset strategija u razliitim oblastima privrednog ivota. U periodu od
1993. do 1996. godine bio je specijalni savetnik u Komisiji za hartije od vrednosti, a od
1996. do 2002. godine samostalni savetnik u Saveznom ustavnom sudu.
U periodu od 1971. do 1979. godine, na Pravnom fakultetu u Beogradu, bio je rukovodilac vebi iz Rim skog (na I godini) i Obligacionog prava (na III godini studija).
U toku nekoliko mandata obavljao je funkciju generalnog sekretara Udruenja
pravnika Srbije i lana Redakcionih odbora u asopisima: "Privredni savetnik", "Pravni
ivot" i "Pravo i privreda". Aktivni je uesnik mnogobrojnih strunih savetovanja pravnika, posebno Kopaonike kole prirodnog prava i Budvanskih pravnikih dana.
Autor je veeg broja objavljenih strunih lanaka i referata iz oblasti graanskog
prava. Kao autor "Enciklopedije imovinskog prava i prava udruenog rada" izradio je
odrednicu o "tum aenju ugovora". Urednik je mnogobrojnih publikacija. Koautor je
lcnjiga: "Privredni leksikon", "Zalono pravo", "Ugovori u privrednom poslovanju",
"Pravo nepokretnosti u Republici Srbiji, objavljene 2005. godine na engleskom jeziku
u izdanju Centra za legistativu u Beu, pod nazivom: "Real Property Rights in Serbia",
za potrebe inostranih potencijalnih investitora u R. Srbiji, kao i 1995. godine specijalnog
priloga "Savremene prakse" pod nazivom: Hartije od vrednosti i finansijsko trite. Bio
je sekretar Redakcionog odbora i koautor dva komentara Zakona o obligacionim odnosima iji su urednici bili: prof. dr B. Blagojevi, dr V. Krulj i akademik prof. dr S. Perovi.
Vie godina je lan Upravnih odbora Instituta za strane jezike, a.d. i TP "M ladostturist", a.d. a bio je tri godine lan Nadzornog odbora javnog akcionarskog drutva "Carnex" iz Vrbasa.
Beograd, aprila 2012. godine
CIP - KaTLrcorH3ai;Hja y ny6.HHKaiiHjH

HapoAHa 6H6/iHOTeKa Cp6Hje, Beorpaa
3 4 /3 5 (0 7 5 -9 )
347-7
TOflOPOBHTi, Bjia/iHMHp, 1952Privredno pravo / Vladimir Todorovi,

Ratomir M. Slijepevi. - 1. izd. - Beograd
: Projuris, 2012 (Beograd : BIG tampa). 247 s tr .; 21 cm
Tira t.ooo. - Vaniji meunarodni ugovori u
oblasti trgovinskog/privrednog prava: str.
242-244 - Vaniji zakoni za privredno pravo:
str. 244-245. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst.
ISBN 978-86-86105-42-4
1. OiHjenneBHh, PaTOMHp M. [ajaop]
a) IIpaBHHUH - CrpyMHH ncnHra - npHpyHiiHun
b) AaBOKa - CrpyHHH ncnHTH - npHpyHHHi;H
c) CyflHje - CrpyHHH HcnHTH - npHpyHHHUH d)
IIp H B p ea H O npaBO
I
i
I
I
I
I

Prirucnik Privredno

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Privredno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

[/.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

II.PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA............................................ 36

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO _______________________________________

o Nominalna i trina vrednost akcija.................................................. 56

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

Pravne posledice otvaranja steajnog postupka....................................125

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

UGOVOR O PREVOZU ROBE ELEZNICOM............................................................ 159

III. POSEBNIINSTITUTI OD ZNAAJA ZA ZAKLJUIVANJE

II PASIVNI BANKARSKI POSLOVI.............................................................. 210

Emisioni poslovi........................................................................................... 210

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRJVREDNO PRAVO _______________________________________

Ugovor o depozitu hartija od vred n o sti......................................................212

NEUTRALNI BANKARSKI P O SLO V I................................................... 214

Vrste hartija od vrednosti.......................................................................220

Hartije od vrednosti na donosioca............................................................220

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Objavljivanjem ove knjige njeni autori izraavaju posebno potovanje

STATUSNO PRIVREDNO PRAVO SUBJEKTI PRTVREDNOG PRAVA

Zakon o privrednim drutvima - Slubeni glasnik RS, br. 36/2011 i 99/2011

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

kapitalu i oekivanoj dobiti. Privredna drutva, sa aspekta brojnosti svojih

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

Osnivaki akt privrednog drutva mora biti sainjen u pismenoj formi

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

je to predvieno osnivakim aktom. Kad su u pitanju drutva kapitala,

v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

narsko drutvo ili skraenicom ,,a.d. ili ,,ad. Uz poslovno im e privrednog

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

ugovor izvan poslovnih prostorija, prema kojima, izmeu ostalog, potroa

ifra i pretena delatnost privrednog subjekta unose se u registar

Slubeni glasnik RS, br. 99/2011

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRJVREDNO PRAVO

Registracija privrednih drutava

Postupak registracije pokree se podnoenjem prijave Agenciji od

Ako se prijava usvaja, odluka se objavljuje na internet strani Agencije

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

v. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

Zastupanje privrednog drutva

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

U akcionarskom drutvu izvrni direktori vode poslove drutva i, bez

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO

ukljuuje i zakljuenje ili ispunjenje odreenih ugovora ili preduzimanje

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRTVREDNO PRAVO

cija, ili ije su akcije ukljuene u trgovanje na regulisanom tritu, onosno

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

U sluaju sporazum ne procene nenovanih uloga, poverioci drutva

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDN O PRAVO

U komanditnom drutvu, koje ima dve vrste lanova, komplementari

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

Navedeni poslovi mogu validno biti zakljueni sam o uz odobrenje

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

proglasiti svaki podatak iz poslovanja drutva. Poslovnu tajnu ne mogu da

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

kapitala drutva, kao i ako je pre podnoenja derivativne tube pisanim

V. Todorovi & R. M. Slijepevi PRIVREDNO PRAVO

Pravni akti drutva

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

meta. Dve godine se uvaju prodajni i kontrolni blokovi, pomoni obrasci