NAJEE NEUROTINE SMETNjE STUDENATA

Broj studenata koji se javlja psihijatru i psihoterapeutu zbog razliitih psihikih smetnji u svetu i
kod nas iz godine u godinu je u osetnom porastu. Nije uvek dovoljno jasno da li ovaj broj raste
zato to raste i broj studenata na gotovo svim univerzitetima u svetu, zato to je broj obolelih
stvarno sve vei ili zato to je psihijatrijska sluba u svetu sve bolje organizovana, a otpor
graanstva, pa i studenata, prema poveravanju psihijatru sve manji.
Pre nego to bismo izneli koje su to najee neurotine smetnje meu studentima, treba odmah
rei da studenti ne boluju ni od kakvih specifinih i samo za njih karakteristinih psihikih
oboljenja, kao to je to, na primer, sluaj za neke profesije i zanimanja. Ako bi neko, suprotno
ovom tvrenju izneo poznat primer tzv. predispitnog ili ispitnog straha i treme, ne bismo se ni
onda sloili sa posmatranjem ovog simptoma kao izolovanog fenomena, ili ak kao neke tobonje
posebne bolesti, nego bismo se interesovali za celokupnu psihiku i fiziku linost studenta, kao i
za naine njegovog dotadanjeg reagovanja na razliite situacije sline onima koje se stvaraju i
doivljavaju na ispitima. Vrlo brzo bismo se tada uverili da su njihove preterane ili ak patoloke
reakcije uoi ispita ili na samom ispitu samo deo poznatog i uobiajenog reagovanja ovih ljudi u
svim drugim ispitu slinim situacijama u ivotu.
Na kakve se sve smetnje studenti najee ale psihijatrima i kako ove smetnje treba prosuivati
sa gledita dinamiki orijentisane psihijatrije i psihoterapije? Najee se uju sledee albe:
slabost koncentracije i panje, upamivanja i pamenja, umor i razdraljivost, nesanica i
glavobolja, zatim strah od ispita i profesora, a na ispitu "blokada pamenja" i nauenog gradiva,
znojenje i drhtanje, ukratko: "trema" koja paralie.
Obratili smo posebnu panju u naem radu sa studentima raznih fakulteta (pri emu ne bismo
hteli, pa ni mogli da izdvajamo one fakultete koji izgleda da najvie "produkuju" studentske
neuroze, statistikim podacima ne raspolaemo), na: 1) studente prve godine koji u znatnom
broju sluajeva (ini se, iznad 50%) promene bar jednom fakultet koji su prvobitno bili izabrali da
studiraju, odnosno one koji se nikako ne usuuju da izau na prvi ispit, i na 2) studenteapsolvente koji esto godinama imaju pred sobom samo jedan zaostali ispit pred konanim
zavravanjem svojih studija.
Kako se u razgovoru sa studentima nismo mogli da zadovoljimo isto spoljanjim simptomima na
koje su se oni alili, ve smo traili da iza ovih povrnih, spoljanjih manifestacija otkrijemo
dublje jezgro linosti, odnosno one prave, unutranje i skrivene motive i podsticaje koji su bili
glavni uzrok onome to je svest mogla da registruje, doli smo do slinih otkria i slinih
zakonitosti ovekovog psihikog bia uopte do kojih smo doli i u radu sa svakim drugim
neurotinim pacijentom. To nam je potvrdilo nau prvobitnu pretpostavku da i student moe da
bude isti takav neurotiar kao i svaki drugi koji se bavi nekim nespecifinim zanimanjem, pri
emu je "studentska atmosfera", koju sainjava, izmeu ostalog, uenje, pripremanje za izlazak
na ispit i sam ispit, jedina provokativna ili "stresogena" situacija odgovorna za izbijanje ve
prisutnih, latentnih neurotinih crta u linosti studenta.
Studenti dolaze na fakultete iz razliitih sredina, sa razliitim prosekom srednjokolskog znanja,
sa razliitim materijalnim mogunostima, ali svaki sa manje ili vie izgraenim crtama psihike
linosti, neurotinim ili neneurotinim, koje su formirali u prethodnih osamnaest godina ivota sa
roditeljima, odnosno sredinom iz koje su ponikli.
Kada je ve re samo o onim studentima koji imaju smetnje u studiranju, bilo zato to suvie
dugo studiraju ili teko studiraju, pri emu iskljuujemo spoljanji, objektivan razlog ovim
tekoama, jer su razlozi mnogo ee njihove sopstvene, unutranje tekoe, onda u tim
smetnjama studiranja prepoznajemo niz nereenih konflikata sa kojim su teretom studenti doli
na studiranje, ne uspevajui da ih jo u toku puberteta ree.
Sve nam se vie ini da mladi ljudi koji sa 18 ili 19 godina poinju da studiraju, a koji onda
menjaju fakultet ili nisu u stanju da poloe prvu godinu, ozbiljno ratuju sa sopstvenom
emotivnom nezrelou, bez obzira na nivo ranije steenog intelektualnog znanja i prethodnog
uspeha. Poto je broj ovakvih studenata prve godine prilino veliki, postavlja se opravdano
pitanje kako korisnije upotrebiti jednu ili dve godine posle velike mature koje bi povoljnije ubrzale
proces sazrevanja, koji je izgleda upravo zaustavljen na poetku studiranja.
Studenti prve godine susreu se zaista sa nizom problema ije uspeno razreavanje neminovno
zahteva odreeni nivo zrelosti linosti. U ovu zrelost ubrajamo pre svega relativno uspeno

reenu vezu sa roditeljima i relativno uspeno ostvarivanje erotino-seksualnog problema.

Smeno je i opasno od roditelja da od svoje "dece" sa 18 godina jo oekuju i zahtevaju
ponaanje kakvo su imali u toku kolovanja. Ambicioznost roditelja, koja je naroito uperena
prema onoj deci koja su u srednjim kolama "obeavala", a od kojih sada na studijama oekuju
sve ono to su i sami ve postigli ili jo ee to nisu postigli, est je uzrok ozbiljnih neurotinih
konflikata u studentu. Upravo primer studenta-apsolventa koji ne zavrava studije, iako mu je
ostao jedan ili dva ispita, ukazuje na nesvestan neurotian otpor, osvetu i prkos kojim se brani od
nametljivih i ambicioznih roditelja, odnosno od ve ranije stvorenih "kombinacija" za budunost
njihove dece. Naravno da ima i drugih uzroka nezavravanja ili ak prekidanja studija ovih
"veitih" studenata; izmeu ostalih, est je razlog i neurotini strah pred odgovornostima i
samostalnou, koji ga posle zavretka studija oekuju. Mora da se prizna da je nekad i
nedovoljno stimulativna realnost budueg poziva razlog zato se studenti radije igraju
studentskog ivota, nego to prihvataju obaveze koje nita ne obeavaju. Posebnu grupu meu
studentima neurotiarima predstavljaju oni koji se nesvesno boje uspeha i priznanja, nekad zbog
nove odgovornosti koje moraju onda da preuzmu, ee zbog potisnute agresije ili nesvesnog
straha od konkurencije sa roditeljima koji su uvek bili dominantni i netrpeljivi prema svakom u
okolini koji je pokazivao vei uspeh od njih samih.
Na kraju, rekli bismo jo neto o onom najpoznatijem simptomu mnogih studenata, strahu od
ispita i na ispitima. I u ovom strahu studenta nemogue je videti samo povran i prolazan
simptom koji nema nikakve veze sa drugim osobinama u linosti. Ako zanemarimo obian strah
od ispita, koji malo ko od studenata nije nikada doiveo, ve govorimo samo o jakom,
produenom i ponavljanom strahu, onda u njima moramo videti projekciju raznih nereenih
neurotinih konflikata u linosti. Ovaj strah moe onda da bude: a) strah od autoriteta, pri emu
se u liku profesora prepoznaje omrznuti otac ili otac od koga se osea strah; b) ispitna situacija
podsea studenta na ranije sline situacije u kojima je trebalo sebe da pokae i dokae, a u
kojima nije proao dobro; c) seksualno impotentna ili frigidna osoba ili osoba koja jo uopte nije
otpoela sa reavanjem erotino-seksualnog problema, a godine je ve uveliko podseaju na
hitnost ovog reavanja, ispitnu situaciju nesvesno izjednaava sa seksualnom, pa kao to je jo
nespremna za ovu, tako se pokazuje nespremna i za ispit.
Rad psihoterapeuta sa studentima je zanimljiv i zahvalan posao od koga obadve strane imaju
koristi, a koji se nekad pretvara u divan ljudski dijalog u kome iezava odnos terapeut-pacijent,
a ostvaruje se odnos egzistencijalne komunikacije koja ostavlja snaan peat u linostima,
ubrzavajui i kod jednog i kod drugog proces sazrevanja, proces nikada do kraja okonan.