Aan Sumedo

SADA JE ZNANJE

Naslov originala
Ajahn Sumedho
Now is the Knowing
Ajahn Sumedho i Amaravati Publications,
Amaravati, Great Gaddesden
Hemel Hempstead HP1 3BZ, UK
Zahteve za dozvolu za pretampavanje i druge informacije slati na:
abmpublications@amaravati.org
Copyright 2011 Amaravati Publications
tampa
Bolden Trade, Malezija
boldentrade@yahoo.com
Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad Beograd
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com
Copyright za prevod
2008 Branislav Kovaevi

Ova knjiga je namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju,

kao dar Dhamme

Aan Sumedo

SADA JE ZNANJE
drugo izdanje

Prevod
Branislav Kovaevi

elimo da se zahvalimo mnogima koji su

uestvovali u pripremanju ove knjige.
Naroito Katauta grupi iz Malezije, Singapura i Australije,
za tampanje knjige.
Ova knjiga je namenjena iskljuivo za besplatnu
distribuciju, kao dar Dhamme. Molimo vas
da je ne prodajete. Ako vam vie nije potrebna,
poklonite je nekome ko je za nju zainteresovan
ili najblioj biblioteci.

SADRAJ

Buda, Dhamma, Sagha

npnasati

23

Srea, nesrea, nibbna

37

BUDA, DHAMMA, SAGHA

Kada ljudi pitaju: ta treba uraditi da bi se postao budista?, kaemo da treba uzeti utoite u Budi, Dhammi i Saghi.
A da bismo uzeli to utoite, recitujemo formulu na pali jeziku:
Buddha sarana gahmi
Dhamma sarana gahmi
Sagha sarana gahmi
Uzimam Budu za utoite
Uzimam Dhammu za utoite
Uzimam Saghu za utoite.
to vie vebamo i kako poinjemo da shvatamo dubinu
budistikog uenja, zaista postaje radost uzimati ta tri utoita
i ve samo njihovo recitovanje inspirie um. Posle dvadeset
dve godine kao monah jo uvek volim da recitujem Buddha
sarana gahmi. U stvari, sada to volim vie nego tada, pre
dvadeset dve godine jer u to vreme to mi zaista nita nije
znailo. Jednostavno sam recitovao zato to je trebalo, zato to
je to bio deo tradicije. Puko verbalno uzimanje utoita u Budi


Aan Sumedho

ne znai da uzimate utoite u bilo emu: papagaja moete

uvebati da kae Buddha sarana gahmi i to bi verovatno bilo isto toliko smisleno papagaju kao to je to mnogim
budistima. Te rei treba iskoristiti za refleksiju, za istraivanje
ta one zapravo znae: ta utoite znai, ta Buda znai?
Kada kaemo: Uzimam Budu za utoite, ta pod tim podrazumevamo? Kako to moemo koristiti, a da se ne radi samo o
pukom ponavljanju besmislenih slogova, ve neemu to zaista
pomae da nas podseti, da nam d smer i uvea predanost, nau
posveenost Budinom putu?
Re Buda je divna re ona znai onaj koji zna i
prvo utoite je u Budi kao personifikaciji mudrosti. Nepersifikovana mudrost je suvie apstraktna za nas: ne moemo da
zamislimo mudrost bez tela, bez duha, i poto nam se uvek ini
da mudrost ima nekakav kvalitet linosti, upotreba Bude kao
simbola je vrlo korisna.
Moemo re Buda koristiti da oznaimo Gotamu, osnivaa onoga to je danas poznato kao budizam, istorijskog mudraca koji je dostigao parinibbnu (konano utrnue) u Indiji pre
2500 godina, uitelja etiri plemenite istine i osmostrukog puta,
uenja od kojeg i mi danas imamo koristi. Ali kada uzimamo
utoite u Budi, to ne znai da uzimamo utoite u nekakvom
istorijskom proroku, ve u onome to je mudro u ovom univerzumu, u naim umovima, neemu to nije odvojeno od nas, ve
je stvarnije nego bilo ta to moemo da zamislimo tim umom
ili doivimo kroz ula. Bez bilo kakve Buda-mudrosti u ovom
univerzumu, ivot pa makar i za najkrae vreme bio bi nemo10

Buda, Dhamma, Sagha

gu. Buda-mudrost je ta koja titi. Zovemo je Buda-mudrost,

drugi ljudi mogu to zvati nekako drugaije ako to ele, to su
sve samo rei. Eto mi koristimo rei iz nae tradicije. Neemo
se raspravljati oko pali rei, oko sanskritskih rei, hebrejskih,
grkih, latinskih, engleskih ili bilo kojih drugih, mi samo koristimo termin Buda-mudrost kao konvencionalni simbol da nam
pomogne u podseanju da budemo mudriji, paljiviji, budniji.
Mnogi monasi iz umske tradicije na severoistoku Tajlanda koriste re Buddho kao svoj objekat meditacije. Oni ga
koriste kao neku vrstu koana. Prvo, smire svoj um tako to
slede ritam udaha i izdaha ili koriste slogove Bud-dho, a onda
poinju da kontempliraju: ta je Buddho, Onaj koji zna?
ta je znanje?
Kada sam u svoje vreme putovao severoistonim Tajlandom na tudongu, voleo sam da prenoim u manastiru Aan
Fana. Aan Fan bio je veoma omiljen i duboko potovan monah, uitelj kraljevske porodice, toliko popularan da su ga neprekidno poseivali gosti. Tako bih sedeo u svojoj kuti (koliba)
i sluao ga kako daje najneverovatnije vrste Dhamma govora, a
svi su za temu imali Buddho koliko sam ja mogao da vidim,
to je bilo sve to je on poduavao. Bio je u stanju da od toga
naini zaista duboku meditaciju, bilo da je pred sobom imao
nepismenog seljaka ili elegantnog, zapadnjaki obrazovanog
tajlandskog aristokratu. Glavni deo njegovog uenja bio je da
ne ponavljamo samo mehaniki Buddho, ve da promiljamo i
istraujemo, da podstaknemo um da zaista pogleda u Buddho,
onoga koji zna, da zaista istraujemo njegov poetak, njegov
11

Aan Sumedho

kraj, iznad i ispod, tako da nam je celokupna panja prikovana

na to. Kada tako vebamo, Buddho postaje neto to odzvanja
kroz na um. Istraujemo, posmatramo, ispitujemo pre nego
to ga izgovorimo i poto smo ga izgovorili. Potom poinjemo
da ga oslukujemo i ujemo izvan zvuka, sve dok na kraju ne
ujemo samo tiinu.
Utoite je mesto sigurnosti i tako kada bi sujeverni ljudi doli da posete mog uitelja Aan aa, oekujui da e od
njega dobiti magine medaljone ili male talismane koji e ih
zatiti od metaka i noeva, duhova ili ve ega god bilo, on bi
rekao: ta e ti takve stvari? Jedina istinska zatita jeste uzeti
utoite u Budi. Uzeti utoite u Budi je dovoljno. Ali njihova
vera u Budu obino nije bila ravna njihovoj veri u te glupe medaljonie. Oni su eleli neto nainjeno od bronze i gline, sa
peatom i blagoslovom. To je ono to se zove uzeti utoite u
bronzi i glini, uzeti utoite u sujeverju, u onome to je istinski
nesigurno i ne moe nam u sutini pomoi.
Danas u Britaniji vidimo da su ljudi sofisticiraniji. Oni ne
uzimaju utoite u maginim formulama, ve u stvarima kao
to je Vestminsterska banka ali to je jo uvek uzimanje utoita u neemu to ne nudi sigurnost. Uzimanje Bude, mudrosti,
za utoite znai da imamo mesto sigurnosti. Kada postoji mudrost, kada delamo mudro i ivimo mudro, tada smo istinski
sigurni. Okolnosti oko nas se mogu promeniti. Ne moemo
garantovati ta e se dogoditi sa materijalnim nivoom ivljenja
ili da li e Vestminsterska banka preiveti u narednih deset godina. Budunost ostaje nepoznata i tajanstvena, ali u sadanjo12

Buda, Dhamma, Sagha

sti, uzimajui Budu za utoite, imamo tu prisutnost uma sada,

koja promilja i ui od ivota u trenutku dok ga ivimo.
Mudrost ne znai imati mnogo znanja o ovome svetu; ne
moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znai znati prirodu stanja dok
ih doivljavamo. Ona znai ne biti ulovljen u reakcije ili uplitanje u stanja naeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje,
pohlepe i tako dalje. Ona je korienje toga Buddho, onog koji
zna, kako bismo uoili da se ta stanja menjaju. Znanje o toj
promeni jeste to to zovemo Buda i u emu uzimamo utoite.
Ne smatramo Budu kao neto to je ja ili moje. Ne kaemo:
Ja sam Buda, ve umesto toga: Uzimam Budu za utoite.
To je nain poniznog priklanjanja toj mudrosti da budemo svesni, da budemo budni.
Iako na izvestan nain mi uzimamo utoite sve vreme,
pali formula koju koristimo jeste podsetnik zato to zaboravljamo, zato to po navici uzimamo utoite u brizi, sumnji, strahu, besu, pohlepi i tako dalje. Sa kipom Bude je slino; kada
mu se klanjamo, ne zamiljamo da je to bilo ta drugo do bronzani kip, simbol. To je samo slika i ona nas ini malo svesnijim
Bude, naeg utoita u Budi, Dhammi i Saghi. Budin kip ga
predstavlja kako sedi sa velikim dostojanstvom i mirom, ne u
nekakvom transu, ve potpuno budan, sa stavom paljivosti i
blagosti. On nije zarobljen stalnom promenljivou stanja oko
sebe. Iako je kip napravljen od bronze, a naa tela su od krvi
i mesa, tako da je nama mnogo tee, ipak je taj kip podsetnik.
Neki ljudi postanu vrlo probirljivi kada su u pitanju Budini
13

Aan Sumedho

kipovi, ali ovde na Zapadu nisam primetio da su ti kipovi nekakva opasnost. Pravi idoli u koje verujemo, oboavamo, i koji
nas neprekidno obmanjuju jesu nae misli, gledita i stavovi,
nae ljubavi i mrnje, naa samoobmana i gordost.
Drugo utoite jeste u Dhammi, krajnjoj istini ili krajnjoj
stvarnosti. Dhamma je impersonalna; ne pokuavamo ni na
koji nain da je personifikujemo, da od nje uinimo nekakvo
lino boanstvo. Kada recitujemo na paliju stih o Dhammi,
kaemo da je ona sandihiko akliko ehipassiko opanayiko
paatta veditabbo vihi. Poto Dhamma nema atribute
linosti, ne moemo ak ni da kaemo da je dobra ili loa ili da
je bilo ta to ima neki superlativ ili uporedivi kvalitet; ona je
izvan dualistikih shema uma.
Tako kada opisujemo Dhammu ili stvaramo neku sliku
o njoj, to inimo kroz rei kao to je sandihiko, to znai
neposredno, ovde i sada. To nas vraa u sadanjost; oseamo
neposrednost, oseamo to sada. Moete pomisliti da je Dhamma neka vrsta stvari koja je tamo negde, neto to treba da
pronaete negde drugde, ali sandihikodhamma znai da je
ona neposredna, ovde i sada.
Aklikadhamma znai da Dhamma nije ograniena bilo
kakvim vremenskim uslovom. Re akla znai vanvremeno.
Na um neprekidno barata pojmovima i ne moe da zamisli neto to je vanvremeno, jer nai pojmovi i percepcija su zasnovani na vremenu. Ali ono to moemo rei jeste da je Dhamma
akla, neograniena vremenom.
Ehipassikadhamma jeste doi i videti, okrenuti se ka
14

Buda, Dhamma, Sagha

ili prii Dhammi. To znai pogledati, biti svestan. To ne znai

da se molimo Dhammi da doe ili da oekujemo da nas kucne
po ramenu; mi smo ti koji moramo da uloimo napor. To je
slino onoj Hristovoj sentenci: Kucajte i otvorie vam se.
Ehipassiko znai da moramo sami da uloimo taj napor, da se
okrenemo ka istini.
Opanayiko znai ono to vodi ka unutra, prema miru
unutar uma. Dhamma nas ne odvodi u fascinaciju, u uzbuenje, romansu ili avanturu, ve nas vodi do nibbne, do mira,
do tiine.
Paatta veditabbo vihi znai da Dhammu moemo saznati samo kroz direktno iskustvo. To je kao ukus meda
ako ga neko drugi proba, mi jo uvek ne znamo njegov ukus.
Moemo znati hemijsku formulu ili biti u stanju da recitujemo najvelianstveniju poeziju ikada napisanu o medu, ali tek
kada ga sami okusimo zaista znamo kako on izgleda. Isto je sa
Dhammom: moramo da je okusimo, moramo da je saznamo
direktno.
Uzimanje utoita u Dhammi jeste uzimanje jo jednog
sigurnog utoita. To nije uzimanje utoita u filozofiji ili intelektualnim pojmovima, u teorijama, idejama, u uenjima ili
verovanjima bilo koje vrste. To nije uzimanje utoita u verovanju u Dhammu, u verovanju u Boga, u neku vrstu sile u
vasioni, neto izvan ili neto odvojeno od nas, neto to treba
da pronaemo negde u budunosti. Opisi Dhamme dre nas u
sadanjosti. U ovde-i-sada, neomeeno vremenom. Uzimanje
utoita jeste jedna neposredna, imanentna refleksija u umu.
15

Aan Sumedho

To nije samo ponavljanje Dhamma sarana gahmi poput

papagaja, mislei Budisti tako govore, pa treba i ja. Mi se
okreemo ka Dhammi, svesni smo sada, uzimamo utoite u
Dhammi, sada kao jednu direktnu akciju, kao direktan odraz
toga da smo mi ta Dhamma, da smo mi ta istina.
Poto na prevrtljivi um nastoji da nas obmane, on nas
odvodi u nastajanje. Mislimo: Vebau meditaciju tako da
postanem probuen u jednom trenutku u budunosti. Uzeu
tri utoita kako bih postao budista. elim da postanem mudar.
elim da umaknem patnji i neznanju i postanem neto drugo. To je taj na um, stalno neto zamilja, za neim udi, um
koji nas uvek obmanjuje. Umesto da neprekidno razmiljamo
o tome da neto postanemo, uzimamo utoite u tome da budemo Dhamma u sadanjosti.
Impersonalnost Dhamme dovodi mnoge u nedoumicu,
zato to religije koje se zasnivaju na veri obino sve personifikuju i ljudi koji dolaze iz takve jedne tradicije ne oseaju se
ugodno ukoliko ne mogu da imaju neku vrstu linog odnosa
sa Dhammom. Seam se da je jednom neki francuski katoliki
misionar boravio u naem manastiru i praktikovao meditaciju.
Oseao je da je na gubitku sa budizmom zato to mu on, kako
se izrazio, deluje kao hladna operacija, nema linog odnosa
sa Bogom. Ne moe se imati lian odnos sa Dhammom, ne moemo rei: Volite Dhammu! ili Dhamma me voli! Nema
potrebe za tim. Nama je jedino potreban lini odnos sa neim
to mi nismo, kao na primer sa svojom majkom, ocem, muem
ili suprugom, neim to je odvojeno od nas. Ali mi ne moramo
16

Buda, Dhamma, Sagha

ponovo da uzimamo utoite u majci ili ocu, nekome ko e nas

zatititi i voleti, nekome ko e rei: Volim te bez obzira ta god
da uradi. Sve e biti u redu, i pomilovati nas po glavi. BudaDhamma jeste utoite koje nas ini zrelijima, to je religijska
praksa koja je potpuna psihika zrelost ili zdravlje, u kojoj vie
ne traimo majku ili oca, zato to ne treba da postanemo bilo
ta vie nego to ve jesmo. Nije nam vie neophodno da budemo voljeni ili zatieni, zato to sami moemo da volimo i
titimo druge i samo to jeste vano. Ne moramo vie da molimo
ili traimo stvari od drugih, bilo da su to drugi ljudi ili pak neko
boanstvo, sila za koju oseamo da je odvojena od nas i treba
da joj se molimo i traimo od nje da nas vodi.
Odustajemo od svih pokuaja da zamislimo Dhammu kao
ovo ili ono, bilo ta, naputamo elju da imamo nekakav lini
odnos sa istinom. Mi sami treba da budemo ta istina, ovde i
sada. Biti istina, uzeti to utoite, zahteva momentalno buenje, trai da budemo mudri sada, da budemo Buda, da budemo
Dhamma, u sadanjosti.
Tree utoite jeste Sagha, to znai grupa. Sagha moe
biti bhikkhu-sagha (to znai monaki red) ili ariya-sagha,
grupa plemenitih bia, svih onih koji neguju vrlinu, ine dobro
i odustali su od loih postupaka telom i govorom. Ovde uzimanje utoita u Saghi reima Sagha sarana gahmi
znai da uzimam utoite u vrlini, u onome to je dobro, estito, blago, puno saoseanja i puno velikodunosti. Ne uzimamo
utoite u onome u naem umu to je zlobno, zavidno, okrutno,
sebino, ispunjeno mrnjom i besom iako moramo prizna17

Aan Sumedho

ti da j e upravo to ono to esto pokuavamo da uinimo iz

puke nepaljivosti, usled odsustva promiljanja, zato to nismo
budni, ve samo reagujemo na okolnosti. Uzimanje utoita u
Saghi znai, na konvencionalnom nivou, da inimo dobro i
odustajemo od loeg, ne inimo ga ni telom,ni govorom.
Svi mi imamo dobre misli i namere, kao i one loe. Sa
khre (uslovljeni fenomeni) jesu takve. Neke su dobre, neke
nisu, neke su neutralne, neke su udesne, a neke su grozne.
Okolnosti u ovom svetu se neprekidno menjaju. Ne moemo
da mislimo samo najbolje, samo najrafiniranije misli, da osea
mo samo najbolja i najnenija oseanja. I dobre i loe misli i
oseanja dolaze i prolaze, ali pri tome mi uzimamo utoite u
vrlini, a ne u mrnji. Uzimamo utoite u onome to u svakom
od nas eli da ini dobro, onome to je saoseajno, blago i puno
ljubavi prema sebi i drugima.
Otuda je utoite u Saghi veoma praktino utoite za
svakodnevni ivot u ovom ljudskom obliku, u ovom telu, a u
odnosu na tela drugih bia i fiziki svet u kojem ivimo. Kada
uzmemo to utoite, tada ne delujemo ni na koji nain koji bi
ukljuio razdor, podelu, okrutnost, zlobu ili neljubaznost prema
bilo kojem ivom biu, ukljuujui i nas same, nae telo i um.
To znai biti supaipanno, onaj koji veba na pravi nain.
Kada smo svesni i sabrani, kada promiljamo i posmatramo, poinjemo da uviamo da postupci izazvani impulsima
okrutnosti i sebinosti donose samo tetu i patnju, kako nama,
tako i drugima. Nije potrebna neka velika mo posmatranja
da bi se to uvidelo. Ako ste sreli bilo kog kriminalca u ivotu,
18

Buda, Dhamma, Sagha

ljude koji su postupali sebino i loe, videete da oni ive u

neprekidnom strahu, da su opsednuti, paranoidni, sumnjiavi,
moraju mnogo da piju, uzimaju droge, moraju neprekidno neim da budu zaokupljeni, zato to je za njih ivot sa samima
sobom uasan. Pet minuta nasamo sa samim sobom bez droge,
pia ili neeg drugog njima izgleda kao veni pakao, zato to
su kammike posledice loih postupaka na mentalnom planu
tako uasne. ak i ako ih policija nikada ne uhvati na delu i
strpa u zatvor, nemojte misliti da oni prolaze nekanjeno. U
stvari nekada je za njih spas da ih stave u zatvor i kazne; od
toga oseaju olakanje. Nikada nisam bio kriminalac, ali sam
uspeo da izgovorim nekoliko lai, uinim nekoliko zlobnih i
gnusnih stvari u ivotu. Plod toga je uvek bio neprijatan. ak
i danas kada pomislim na te stvari, to nije prijatno seanje, to
nije neto to bih eleo svakom da saoptim, nije neto zbog
ega se radujem kada o tome razmiljam.
Kada meditiramo shvatamo da moramo biti potpuno odgovorni za nain na koji ivimo. Nikako ne moemo kriviti
nekog drugog za bilo ta. Pre nego to sam poeo da meditiram
obino sam krivio druge ljude ili drutvo: Kada bi samo moji
roditelji bili potpuni mudraci, probueni arahanti, tada bih i
ja bio u redu... Kada bi Sjedinjene Amerike Drave imale zaista mudru, saoseajnu vladu, koja nikada ne bi pravila
bilo kakve greke, potpuno me podravala i cenila... Kada
bi samo moji prijatelji bili mudri i ohrabrivali me, a uitelji
istinski posveeni, velikoduni i blagi... Kada bi svako oko
mene bio savren, kada bi ovo drutvo bilo savreno. I kada
19

Aan Sumedho

bi svet bio mudar i savren, tada ne bih imao nijedan od ovih

problema. Ali sve me je izneverilo.
Moji roditelji su imali nekoliko mana i napravili su nekoliko greaka, ali kada se sad osvrnem, nije ih bilo previe.
U vreme kada sam imao obiaj da krivim druge i kada sam
grozniavo razmiljao o tome koji su bili propusti mojih roditelja, zaista sam morao da se potrudim da bi ih se setio. Moja
generacija bila je veoma dobra u kritikovanju Sjedinjenih Drava zbog svega i svaega i to je zaista lako zato to Sjedinjene
Drave prave mnogo greaka.
Ali kada meditiramo to znai da vie ne moemo da se
provlaimo sa tom vrstom laganja samih sebe. Iznenada shvatamo da bez obzira ta je neko drugi uinio, koliko je nepravedno drutvo ili kakvi su nai roditelji moda bili, ni na koji
nain ne moemo provesti ostatak svog ivota krivei bilo koga
drugog to je potpuno traenje vremena. Moramo da prihvatimo potpunu odgovornost za sopstveni ivot i da ga ivimo.
ak i ako smo imali loe roditelje, ako smo odrastali u uasnom
drutvu, bez ikakvih ansi, to i dalje nije vano. Nema nikog
drugog koga bismo krivili za nau patnju sada, osim nas samih,
sopstvenog neznanja, sebinosti ili obmane.
U razapinjanju Isusa moemo videti briljantan primer oveka u bolu, nagog, kojem se ismevaju, potpuno ponienog i
potom javno pogubljenog na najuasniji, najbolniji nain. Pa
ipak, on nikoga ne osuuje: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta
ine. To je znak mudrosti to znai da ak i ako nas ljudi
razapinju na krst, prikivaju ekserima, vreaju, poniavaju nas
20

Buda, Dhamma, Sagha

na razne naine, tek naa averzija, samosaaljenje, sitniavost i

sebinost jesu pravi problem, jesu patnja. ak ni taj fiziki bol
nije patnja, ve mrnja. Da je Isus Hrist rekao: Da ste prokleti
zato to tako prema meni postupate! bio bi samo jo jedan
kriminalac, zaboravljen ve posle nekoliko dana.
Razmiljajte o ovome, jer smo skloni da vrlo lako okrivljujemo druge za svoju patnju i moemo je opravdati time to
nas moda drugi zlostavljaju ili eksploatiu, moda nas ne razumeju ili nam rade grozne stvari. Mi sve to ne poriemo, ali
i ne pravimo od toga jo neto vie. Opratamo, naputamo ta
seanja, zato to uzimanje utoita u Saghi znai, ovde i sada,
initi dobro i odustati od injenja loeg telom i govorom.
Dakle moete o ovome razmisliti i zaista videti Budu,
Dhammu i Saghu kao utoita. Vidite ih kao prilike za promiljanje i razmatranje. Tu se ne radi o verovanju u Budu, Dhammu, Saghu ne o veri u nekakve pojmove ve korienju
tih simbola za sabranost, za probuenje uma ovde i sada, za to
da budemo u ovde i sada.

21

NPNASATI

Stanja su neobina, ali mir uma, neuslovljeno,

toliko je obian da ga niko ak i ne primeuje.
esto previdimo ono uobiajeno. Uglavnom smo svesni
naeg daha kada nije normalan, recimo kada imamo astmu ili
kada se zaustavimo posle tranja. Ali sa npnasati uzimamo
na uobiajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokuavamo da
taj dah nainimo ni duim ni kraim, niti da ga kontroliemo
na bilo koji nain, ve da jednostavno pratimo uobiajeni ritam
udaha i izdaha. Dah nije neto to stvaramo ili zamiljamo;
to je prirodan proces u naem telu koji se nastavlja sve dok
postoji ivot, bilo da se na njega koncentriemo ili ne. Dakle
to je jedan objekat koji je uvek tu kraj nas; moemo mu se
okrenuti u bilo kom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo
kakve kvalifikacije da bismo posmatrali svoj dah. Ne moramo
da budemo ni naroito inteligentni sve to nam je potrebno
jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha.
Mudrost ne dolazi od prouavanja velikih teorija ili filozofija,
ve od posmatranja obinog.
Dahu manjka bilo kakav uzbudljiv kvalitet, nema bilo
23

Aan Sumedho

ega fascinantnog u vezi sa njim, tako da posmatrajui ga moemo veoma da se uznemirimo i ak osetimo odbojnost. Naa
elja je da uvek dobijemo neto, da pronaemo neto to e
nas zainteresovati i apsorbovati u sebe bez bilo kakvog napora sa nae strane. Ako ujemo neku muziku, ne razmiljamo:
Moram se skoncentrisati na ovu fascinantnu i uzbudljivu muziku. Jednostavno nismo u stanju da se zaustavimo, zato to
je taj ritam toliko zarazan da nas prosto uvue u sebe. Ritam
naeg normalnog disanja nije ni interesantan, ni zabavan. On
je umirujui, a veina ljudi nije navikla na smirenost. Veina
ljudi voli ideju mira, ali stvarno iskustvo tog mira im se ini razoaravajue ili frustrirajue. Oni ele stimulaciju, neto to e
ih usisati u sebe. Sa npnasati boravimo kraj jednog objekta
koji je neutralan nemamo bilo kakvo oseanje svianja ili
nesvianja i samo registrujemo poetak udaha, njegovu sredinu i njegov kraj, a zatim poetak izdaha, njegovu sredinu i
njegov kraj. Blagi ritam daha, poto je sporiji od ritma misli,
dovodi nas do stanja smirenosti; prestajemo da razmiljamo.
Ali mi ne pokuavamo da dobijemo bilo ta od takve meditacije, da dostignemo samdhi, nekakvo zadubljenje, zato to
kada um pokuava da dobije ili dostigne neku stvar, umesto
da bude jednostavno zadovoljan jednim jedinim dahom, tada
se on ne usporava i ne postaje smireniji, ve upravo suprotno,
postajemo frustrirani.
U poetku vebanja um luta. Kada jednom postanemo
svesni da smo odlutali od daha, blago vratimo panju na njega.
Na stav je da smo vrlo, vrlo strpljivi i uvek spremni da pone24

npnasati

mo ispoetka. Nai umovi nisu nauili da poivaju na jednom

mestu, ueni su da povezuju jednu stvar sa drugom i da formiraju miljenje o svemu. Poto smo navikli da koristimo inteligenciju i sposobnost razmiljanja na razliite mudre naine,
esto postanemo vrlo napeti i uznemireni ako to ne moemo da
inimo. Zato kada vebamo npnasati osetimo otpor, odbojnost prema tome. To je kao sa divljim konjem kada ga prvi put
osedlaju, potpuno pobesni kada oseti da ga neto sputava.
Kada um pone da luta, odjednom postanemo uznemireni i
obeshrabreni, negativni i odbojni prema itavoj toj stvari. Ako,
voeni tom frustracijom, pokuamo da prisilimo um da se smiri
i to inimo pukom snagom volje, to emo biti u stanju samo
nakratko i onda um ponovo ode na svoju stranu. Otuda je pravi
stav pri vebanju npnasati da budemo vrlo, vrlo strpljivi, da
sebi poklonimo onoliko vremena koliko je potrebno, da tokom
ovog vremena napustimo ili odbacimo sve svakodnevne, intimne ili finansijske probleme. Nita ne treba da uinimo, izuzev
da posmatramo svoj dah.
Ukoliko primetimo da nam um odluta tokom udaha, tada
vie napora ulaemo u udah. Ako um obino odluta tokom izdaha, tada vie napora uloimo u njega. I neprekidno ga vraamo.
Uvek budite spremni da ponete ispoetka. Kao i sa poetkom
svakog novog dana, na poetku svakog udaha negujte ono to
se zove poetniki um, ne prenosite nita iz jednog trenutka u
drugi, ne ostavljate tragove, poput velikog poara.
Udahnemo i um odluta, mi ga vratimo ponovo natrag i
ve to je jedan trenutak sabranosti. Vebamo um poput dobre
25

Aan Sumedho

majke koja veba svoje dete. Malo dete ne zna ta radi, ono
jednostavno ide unaokolo. I ukoliko se majka zbog toga naljuti i pone da ga tue, dete postane prestraeno i neurotino.
Dobra majka e jednostavno ostaviti dete da radi ono to radi,
motriti ga jednim okom i ukoliko ode predaleko, vratie ga
nazad. Ukoliko imamo tu vrstu strpljenja, tada ne gunamo u
sebi, ne mrzimo sami sebe, ne mrzimo svoj dah, ne mrzimo sve
oko nas, ne postajemo razoarani zato to nismo u stanju da se
smirimo uz pomo npnasati.
Ponekad smo suvie ozbiljni sa svakom stvari, i potpuno
nam nedostaju radost i srea, nemamo smisao za humor, ve
samo za represiju. Razvedrite svoj um, razvucite usta u blagi osmeh! Budite oputeni i spokojni, bez pritiska da morate
postii bilo ta specijalno nema nikakvog dobitka, nikakve
velike arolije, nieg specijalnog. I ime onda moete danas da
se pohvalite da biste opravdali uloeno vreme? Samo jednim
svesnim udahom? Potpuno ludo! Ali ipak to je vie od onoga
to veina ljudi moe da se pohvali da je uinila tokom dananjeg dana.
Mi se ne borimo sa silama zla. Ako oseate averziju prema
npnasati, onda registrujte i to. Ne ponaajte se kao da je
ovo neto to prisiljavate sebe da uinite, ve nainite od toga
zadovoljstvo, neto u emu zaista uivate. Kada pomislite: Ja
ovo ne mogu da uradim, postanite svesni i tog otpora, straha
ili frustracije i onda se opustite. Ne pretvarajte vebu u nekakvu munu obavezu i teret.
Kada sam se zamonaio, bio sam smrtno ozbiljan, vrlo
26

npnasati

sumoran i gord, poput nekakvog angrizavog starkelje i esto

sam upadao u uasna stanja. Razmiljao sam: Ja moram ovo
moram ono... U to vreme uio sam da kontempliram mir.
Sumnje i nemir, nezadovoljstvo i averzija uskoro sam bio u
stanju da kontempliram mir, tako to sam neprekidno u sebi
ponavljao tu re i hipnotizovao sam sebe kako bih se opustio.
A onda bi se sumnje u samoga sebe ponovo javile: Ovo me
nigde ne vodi, ovo je beskorisno, ja hou neto da dobijem
i bio sam u stanju da ostanem miran ak i sa tim. To je jedan
metod koji moete i vi da iskoristite. Tako, kada ste napeti,
opustite se i onda nastavljate npnasati.
U poetku oseamo se beznadeno trapavim kao kada
uimo da sviramo gitaru. Kada prvi put probamo da sviramo,
prsti su toliko kruti da zaista izgleda da nikada nita neemo nauiti. Ali posle izvesnog vremena zadobijamo odreenu vetinu
i stvari postaju znatno lake. Uimo da budemo svedoci onoga
to se odigrava u naem umu, tako da znamo kada postajemo
uznemireni i napeti ili kada postajemo otupeli. Prepoznajemo
to. Ne pokuavamo da ubedimo sebe da je drugaije, potpuno
smo svesni kako stvari zaista stoje. Odravamo napor tokom
jednog udaha. Ukoliko to nismo u stanju, tada ga odravamo
barem tokom pola udaha. Na taj nain ne pokuavamo da postanemo odmah savreni. Ne moramo da sve uinimo u skladu
sa nekom unapred zadatom idejom kako bi to trebalo da bude,
ve radimo sa problemima koji su ve tu. Ukoliko nam je um
ratrkan, onda je mudrost u tome da prepoznamo um koji juri
na sve strane to je uvid. Razmiljati da bi trebalo da budemo
27

Aan Sumedho

ovakvi ili onakvi, mrzeti sebe ili oseati se obeshrabrenim to

smo takvi to je neznanje.
Ne polazimo sa take na kojoj se nalazi savreni jogi, ne
radimo puni lotos pre nego to jednostavno uspemo da se sagnemo i dodirnemo sopstvene prste na nogama. Jer to bi zapravo bio nain samo da sebi nakodimo. Moemo da posmatramo sve te asane u knjigama o jogi i vidimo velikog majstora
Ijengara kako stavlja nogu za vrat, kao i sve druge neverovatne
poloaje koje moe da zauzme. Ali ako i mi to pokuamo, tada
smo na dobrom putu da zavrimo u bolnici. Dakle, poinjemo
time to probamo da se savijemo samo malo vie, da pratimo
zatezanje koje se javlja u leima, uimo da se isteemo postepeno. Isto je i sa npnasati: prepoznajemo ono to je sada i
polazimo odatle, odravamo svoju panju sasvim malo due i
poinjemo da razumevamo ta je koncentracija. Ne ponaajte
se kao nekakav Supermen kada to niste. Kaete sebi: Sada
u da sednem i posmatram svoj dah celu no, a onda kada
vam to ne poe za rukom ponete da besnite na samoga sebe.
Odredite vremenski period za koji znate da moete da odsedite.
Eksperimentiite, radite sa umom sve dok ne znate jasno kako
da uloite napor i kako da se opustite.
Uimo da hodamo tako to padamo. Pogledajte malu decu:
nikada nisam video nijedno koje je odmah prohodalo. Bebe ue
da hodaju tako to puze, pridravaju se za stvari, padaju i onda
ponovo ustaju. Isto je i sa meditacijom. Uimo se mudrosti tako
to posmatramo neznanje, pravimo greke, izvlaimo pouku i
nastavljamo dalje. Ako suvie o svemu tome razmiljamo, sve
28

npnasati

nam se ini beznadenim. Ako bi deca suvie razmiljala, nikada ne bi nauila da hodaju, zato to kada posmatrate malo dete
koje tek treba da prohoda sve se ini beznadeno, zar ne? Kada
razmiljamo o meditaciji, moe nam se uiniti potpuno beznadenom, ali mi samo nastavljamo dalje. Lako je kada smo puni
entuzijazma, zaista nadahnuti nekim uiteljem ili uenjem ali
entuzijazam i inspiracija su prolazna stanja, oni nas vode do
razoaranosti i dosade.
Kada nam je dosadno, zaista treba da uloimo napor u
vebanje. Kada nam je dosadno, elimo da se okrenemo i da
se preporodimo u neem fascinantnom i uzbudljivom. Ali zbog
uvida i mudrosti, moramo strpljivo da istrajemo kroz sve misli
o razoaranosti i depresiji. Samo na taj nain moemo da
zaustavimo dalje jaanje navike i doemo do razumevanja prestanka, da doemo do tiine i praznine uma.
Ako itamo u knjigama o tome da ne treba ulagati nikakav
napor ve pustiti da se sve dogaa na prirodan, spontan nain,
tada smo skloni razmiljanju da je jedino to treba da radimo
da sedimo i ekamo pravi trenutak a onda upadnemo u stanje
tuposti. Na osnovu sopstvene prakse, kada bih upao u takvo
jedno stanje uvideo sam koliku vanost ima ulaganje napora
u poloaj tela. Video sam da nema smisla ulagati napor samo
na pasivan nain. Tada bih uspravio telo, izbacio grudi i uneo
dodatnu energiju u sedei poloaj; ili bih uradio nekoliko vebi
svea ili dubio na glavi. Iako u to vreme nisam imao u sebi
neku preteranu koliinu energije, ipak sam uspevao da uinim
29

Aan Sumedho

neto to je zahtevalo napor. Nauio bih da ga odravam tokom

nekoliko sekundi, a potom ga ponovo izgubio. Ali to je ipak
bilo bolje nego da nisam uradio nita.
to se vie priklanjamo lakem putu, putu najmanjeg otpora time sve vie sledimo svoje elje, um postaje sve mlitaviji,
nepaljiviji i zbunjeniji. Lako je razmiljati, lake je sedeti i
razmiljati sve vreme nego ne razmiljati to je jedna navika
koju smo u sebi razvili. ak i misao ne bi trebalo da razmiljam jeste samo jo jedna misao. Da bismo izbegli misao,
moramo je biti svesni, uloiti napor u osmatranje i oslukivanje, biti paljivi u odnosu na tok u naem umu. Umesto da
razmiljamo o svom umu, posmatramo ga. Umesto da se stalno
upliemo u misli, neprekidno ih prepoznajemo. Misao je pokret, to je energija, ona dolazi i odlazi, ona nije trajno stanje
uma. Bez ikakvog vrednovanja ili analiziranja, kada jednostavno prepoznamo misao kao misao, ona poinje da se usporava i
na kraju zaustavi. To nije ponitavanje; to je samo doputanje
stvarima da nestanu. To je saoseanje. Kako navikom gonjeno
opsesivno razmiljanje poinje da bledi, tad se pojavljuje veliki
prostor za koji do tada nismo ni znali da postoji.
Sve usporavamo, tako to ga apsorbujemo u prirodan dah.
Smirujemo kammike formacije i to je ono to nazivamo samatha ili smirenje: dolazak do take mira. Um postaje prilagodljiv,
gibak i fleksibilan, a dah moe postati vrlo rafiniran. Ali idemo
sa samatha vebanjem samo do take koja se naziva upara
samdhi (pristupna koncentracija), ne pokuavamo da budemo
potpuno apsorbovani u objekat i uemo u zadubljenje (hna).
30

npnasati

Na ovoj taki jo uvek smo svesni i objekta i njegove periferije.

Ekstremne vrste mentalne uznemirenosti znatno su se smanjile,
ali jo uvek moemo da operiemo koristei mudrost.
Poto sposobnost mudrosti jo uvek funkcionie, istraujemo i to se naziva vipassan gledanje u ili uvianje prirode
onoga to doivljavamo, ta god to bilo: njegove prolaznosti,
nedovoljnosti i impersonalnosti. Ania, dukkha i anatt nisu
samo pojmovi u koje verujemo, ve stvari koje moemo da
posmatramo. Istraujemo poetak udaha i njegov kraj. Posmatramo ta je taj poetak. Ne razmiljamo o tome ta je on, ve
posmatramo, svesni uz pomo gole panje poetka udaha i njegovog kraja. Telo die samo od sebe: udah uslovljava izdah i
izdah uslovljava udah; tu ne moemo bilo ta da kontroliemo.
Disanje pripada prirodi, ono ne pripada nama ono je ne-ja.
Kada uviamo ovo, to znai da radimo vipassanu.
Znanje koje dobijamo od budistike meditacije ini nas
poniznim Aan a ga naziva znanjem crva ono nas ne
ini arogantnim, ono nas ne ini gordim, zbog njega ne mislimo
da smo bilo ko znaajan ili da smo bilo ta postigli. Posmatrano
u relacijama ovog sveta, ovakva praksa se ne ini vrlo vanom
ili neophodnom. Niko nee nikada napisati naslov u novinama: U osam sati veeras potovani Sumedho je udahnuo!
Za neke ljude razmiljanje o tome kako da ree sve svetske
probleme moda izgleda vrlo znaajno. Kako pomoi ljudima
u treem svetu, kako popraviti ovaj svet? U poreenju sa svim
tim stvarima, posmatranje sopstvenog daha ini se beznaajnim i veina ljudi pomisli: Zato bih uopte traio vreme na
31

Aan Sumedho

to? Ljudi bi me ponekad prekorevali: ta uopte vi monasi

radite sedei ovde? Na koji nain pomaete oveanstvu? Vi
ste samo sebini, oekujete da vam ljudi daju hranu, dok vi
sedite i posmatrate svoj dah. To je bekstvo od realnog sveta.
Ali ta je taj realni svet? Ko zapravo bei i od ega? ta
je to sa ime se treba suoiti? I onda otkrijemo da ono to ljudi
nazivaju realni svet jeste svet u koji oni veruju, svet kojem
su posveeni ili svet koji poznaju i blizak im je. Ali taj svet je
samo jedno stanje uma. Meditacija je zapravo suoavanje sa
stvarnim svetom, prepoznavanje i priznavanje kakav on zaista
jeste, umesto da verujemo u njega, da ga opravdavamo ili pokuavamo da ga u svojoj glavi ponitimo.
I taj stvarni svet operie po istom obrascu nastanka i prestanka kao i dah. Ne teoretiemo o prirodi stvari, ne preuzimamo nekakve filozofske ideje od drugih i pokuavamo da ih
racionalizujemo. Posmatrajui svoj dah, mi zapravo posmatramo prirodu kakva ona jeste. Kada motrimo na svoj dah, u stvari
motrimo na prirodu; kroz razumevanja prirode daha, moemo
da razumemo prirodu svih uslovljenih pojava. Ukoliko se trudimo da razumemo sve uslovljene pojave u njihovoj beskrajnoj
raznolikosti, kvalitetu, razliitim vremenskim duinama trajanja i tako dalje, to bi bilo suvie kompleksno, nai umovi ne
bi bili u stanju da se sa time nose. Moramo zato da uimo od
jednostavnosti.
Dakle, smirenog uma postajemo svesni ciklinog obrasca,
vidimo da sve to nastane mora i da nestane. Taj krug jeste ono
to se naziva sasra, toak roenja i umiranja. Posmatramo
32

npnasati

krug sasre u okviru daha. Udiemo i onda izdiemo: ne moemo da imamo samo udahe ili samo izdahe; jedno uslovljava
drugo. Bilo bi apsurdno razmiljati: Hou samo da udiem,
neu da izdiem. Odustajem od izdisanja. Moj ivot bie samo
jedan neprekidni udah to bi bilo apsolutno smeno. Ako bih
vam ja to rekao, pomislili biste da sam lud; ali to je ono to
veina ljudi radi. Koliko se luckasto ljudi ponaaju kada ele da
sebe veu samo za uzbuenje, za zadovoljstvo, mladost, lepotu
i snagu. Ja elim samo lepe stvari i neu da imam bilo ta sa
runim. elim samo zadovoljstvo, ushienje i kreativnost, ali
ne elim nimalo dosade, ni depresije. To je ista ona vrsta ludila
kao kada biste uli od mene da kaem: Ne podnosim udahe.
Neu vie napraviti nijedan. Kada primetimo da vezanost za
lepotu, ulna zadovoljstva i ljubav uvek vodi do oajanja, tada
zauzimamo stav nevezivanja. To ne znai ponitavanje ili ikakvu elju za razaranjem, ve jednostavno naputanje, nevezivanje. Vie ne tragamo za savrenstvom u bilo kom delu ovog
kruga, ve vidimo da savrenstvo lei u celini kruga: i on u sebe
ukljuuje starost, bolest i smrt. Ono to je nastalo u nestvorenom dostie svoj vrhunac i potom se vraa u to nestvoreno. I
to je savrenstvo.
Kako poinjemo da uviamo da sve sakhre imaju upravo ovaj obrazac nastanka i nestanka, tada se pribliavamo
neuslovljenom, miru uma, tiini. Poinjemo da doivljavamo
suat ili prazninu, koja ne znai zaborav ili nitavilo, ve
je jedno jasno, vibrirajue mirovanje. Zapravo moemo da se
okrenemo toj praznini, a onda ka stanjima daha i uma. Tada
33

Aan Sumedho

smo u stanju da sagledamo ta stanja, a ne vie samo da slepo

reagujemo na njih.
Postoji uslovljeno, neuslovljeno i znanje. ta je znanje?
Je li to seanje? Je li to svest? Je li to ja? Nikada nisam bio
u stanju da to otkrijem, ali mogu da budem svestan. Tokom
budistike meditacije boravimo sa znanjem, svesni smo, budni,
postajemo Buda u sadanjem trenutku, znamo da ta god da
nastane neminovno nestaje i da nije sopstvo.
To znanje onda primenjujemo na sve, i na uslovljeno i na
neuslovljeno. To znai transcendiranje, biti budan, umesto da
pokuavamo da pobegnemo ali to je ujedno i sutina svega
obinog. Imamo etiri uobiajena poloaja tela: sedenje, stajanje, hodanje i leanje ne moramo da dubimo na glavi ili da
pravimo salto ili bilo ta drugo. Koristimo etiri uobiajena
poloaja tela i normalan dah, zato to idemo ka onome to je
najuobiajenije, neuslovljeno. Razliita stanja uma su neobina, ali mir uma, neuslovljeno, jeste toliko obian, da ga niko
ak ni ne primeuje. Ono je tu sve vreme, ali ga ne zapaamo
zato to smo privueni tajanstvenim i fascinantnim. Upliemo
se u stvari koje se pojavljuju i nestaju, stvari koje stimuliu i
deprimiraju. Upliemo se u ono kako nam se stvari ini da jesu
i zaboravljamo. Ali sada, u ovoj meditaciji, idemo natrag ka
izvoru, ka miru, u ovom stavu znanja. Tada razumemo ovaj
svet kakav jeste i on vie nije u stanju da nas obmane.
Uvianje sasre jeste uslov za nibbnu. Kako prepoznajemo cikluse navike i oni nas vie ne obmanjuju, ne zavode
nas njihova svojstva, tako uviamo nibbnu. Buda-znanje jeste
34

npnasati

znanje o dve stvari: o uslovljenom i neuslovljenom. To je jedno

neposredno prepoznavanje stvari kakve jesu upravo sada, bez
posezanja za njima ili vezivanja. U ovom trenutku moemo biti
svesni stanja naeg uma, oseaja u telu, onoga to vidimo, ujemo, okusimo, dodirnemo, pomiriemo ili pomislimo i isto tako
moemo biti svesni praznine uma. Uslovljeno i neuslovljeno su
ono to moemo da uvidimo.
Dakle, Budino uenje je veoma direktno uenje. Naa prak
sa nema veze sa time da postanemo probueni, ve da bora
vimo u znanju, sada.

35

SREA, NESREA I NIBBNA

Cilj budistike meditacije jeste nibbna. Teimo ka miru

nibbne i to dalje od kompleksnosti sveta ula, beskrajnih
ciklusa navike. Nibbna jeste cilj koji je mogue ostvariti u
ovom ivotu. Nije potrebno da ekamo da umremo da bismo
saznali da li ona zaista postoji.
ula i ulni svet jesu podruje roenja i smrti. Uzmimo
na primer gledanje. Ono zavisi od toliko mnogo faktora je li
dan ili no, da li su oi zdrave i tako dalje. Pa ipak, postajemo
veoma privueni bojama, oblicima i izgledom koji percipiramo oima i identifikujemo se sa svim time. Tu su zatim ui i
zvuk: kada ujemo prijatne zvukove, nastojimo da ih to due
zadrimo, a kada ujemo neprijatne zvukove, hoemo da se
okrenemo od njih. Tako je i sa mirisima: tragamo za prijatnou miriljavih supstanci i blagih mirisa, a pokuavamo da
umaknemo onim neprijatnim. Isto je i sa ukusima: trebaju nam
oni prijatni i nastojimo da izbegnemo loe ukuse. Takoe i sa
dodirom. Pomislimo samo koliko vremena u ivotu provedemo
pokuavajui da umaknemo fizikoj neugodnosti i bolu, a da u
isto vreme tragamo za ushienjem fizikih senzacija? Na kraju
stiemo do misli, do diskriminativne svesti. Ona je u stanju da
nam priuti mnogo zadovoljstva ili mnogo patnje.
37

Aan Sumedho

To su ula, ulni svet. To je sloeni svet roenja i smrti.

Njegova sama sutina jeste dukkha, on je nesavren i nezadovoljavajui. Nikada neete pronai savrenu sreu, zadovoljenost ili mir u svetu ula; on e uvek doneti nezadovoljstvo i
smrt. Svet ula jeste nezadovoljavajui i zato zbog njega patimo kada oekujemo da nas zadovolji.
Patimo zbog sveta ula kada oekujemo vie nego to je
u stanju da nam d: stvari kao to su trajna sigurnost i srea,
trajna ljubav i zadovoljenost. Nadajmo se da e na ivot biti
samo jedno neprekidno zadovoljstvo i da u njemu nee biti nikakvog bola. Kada bih samo mogao da se otarasim ove bolesti
i pobedim starost. Seam se kako su ljudi u Sjedinjenim Dravama pre dvadeset godina polagali veliku nadu u savremenu
nauku, koja e biti u stanju da ih potedi svake bolesti. Govorili
bi: Sve mentalne bolesti nastaju usled hemijskog disbalansa.
Ako bismo uspeli da pronaemo prave hemijske kombinacije
i ubrizgamo ih u telo, shizofrenija e nestati. Nee vie biti
glavobolja ili bolova u leima. Isto tako moemo postepeno
zameniti sve nae unutranje organe novim, plastinim. ak
sam itao jedan lanak u australijskom medicinskom asopisu
o tome kako se nadaju da e pobediti starost! Kako e stanovnitvo na Zemljinoj kugli neprekidno rasti i niko nee nikada
ostariti i umreti. Pomislite samo kakav bi to haos bio!
Svet ula jeste nezadovoljavaju i on takav i treba da bude.
Kada se veemo za njega, odvodi nas u oajanje zato to
vezanost znai da elimo da on bude zadovoljavajui, elimo
da nas zadovolji, da nas usrei, uini sigurnim. Ali posmatrajte
38

Srea, nesrea i nibbna

prirodu sree i koliko dugo ste u stanju da ostanete sreni. ta

je to srea? Moete pomisliti da je to nain na koji se oseate
kada dobijete ono to elite. Neko je rekao neto to elite da
ujete i oseate se srenim. Neko je uinio neto sa ime se
slaete i oseate se srenim. Sunce sija i oseate se srenim.
Neko je spremio ukusan obrok, posluio vam ga i sreni ste. Ali
koliko dugo ste u stanju da ostanete sreni? Da li zaista uvek
treba da zavisimo od toga da li sunce sija? U Engleskoj vreme
je vrlo promenljivo: srea nastala zbog sjaja sunca u Engleskoj
je oigledno vrlo promenljiva i nezadovoljavajua.
Nesrea je kada ne dobijemo ono to elimo: kada elimo
da bude sunano, a zapravo je hladno, vlano i pada kia; kada
ljudi ine neto to ne odobravamo; kada jedemo hranu koja
nije ukusna, i tako dalje. ivot postaje dosadan i zamoran kada
smo nezadovoljni njime. Otuda su srea i nesrea vrlo zavisne
od toga da li dobijamo ono to elimo ili ono to ne elimo.
No, sa druge strane, srea jeste cilj veine ljudi. U amerikom Ustavu, mislim, govore o pravu da se traga za sreom.
Dobiti ono to elimo, ono to mislimo da zasluujemo postaje
na cilj u ivotu. Ali srea uvek vodi do nesree, zato to nije
trajna. Koliko dugo zaista moete da budete sreni? Pokuavati
da stvorimo, kontroliemo ili manipuliemo okolnostima kako
bismo uvek dobili ono to elimo, uvek uli ono to elimo da
ujemo, uvek videli ono to elimo da vidimo, tako da nikada
nismo prinueni da doivimo nesreu ili oajanje, to je jedan
zaista beznadean posao. To je jednostavno nemogue, zar ne?
Srea jeste nezadovoljavajua, ona jeste dukkha. Ona nije neto
39

Aan Sumedho

od ega bi trebalo da budemo zavisni ili da ga uinimo ciljem

svog ivota. Srea e uvek biti razoaravajua, zato to traje
toliko kratko i onda na njeno mesto doe nesrea. Ona uvek
zavisi od toliko mnogo drugih stvari. Sreni smo kada smo
zdravi, ali naa ljudska tela su podlona naglim promenama i
moe se desiti da zdravlje izgubimo vrlo brzo. Tada se oseamo
uasno nesrenim, zato to smo bolesni, zato to smo izgubili
zadovoljstvo oseaja energinosti i vitalnosti.
Otuda cilj za budistu nije srea putem ula, jer shvatamo
da je ona nezadovoljavajua. Cilj lei dalje od sveta ula. Ovo
ne znai odbacivanje tog sveta, ve njegovo toliko dobro razumevanje, da vie u njemu ne vidimo cilj sam po sebi. Vie ne
oekujemo od sveta ula da nas zadovolji. Ne zahtevamo da
svest o onome to osetimo putem ula bude bilo ta drugo do
samo jo jedna postojea okolnost, koju moemo na vet nain
iskoristiti u skladu sa vremenom i mestom. Vie se ne vezujemo za nju, niti zahtevamo da ulni podraaji budu uvek prijatni, ne oseamo oajanje i tugu kada su neprijatni. Nibbna nije
stanje mentalne praznine, trans gde je svaki mentalni sadraj
uklonjen. Ona nije nitavilo, niti nekakvo ponitavanje: ona je
nalik prostoru. Ona znai odlazak u prostor svoga uma u kojem
se vie ne vezujemo, gde vie nismo obmanuti prividom stvari.
Vie ne zahtevamo bilo ta od sveta ula. Samo ga prepoznajemo dok nastaje i nestaje.
Ve sama injenica da smo se rodili kao ljudi znai da
emo neizbeno doiveti starost, bolest i smrt. Jednom je jedna
mlada ena dola u na manastir u Engleskoj sa svojom bebom.
40

Srea, nesrea i nibbna

Dete je bilo zaista bolesno poslednjih nedelju dana i strano je

kaljalo. Majka je izgledala potpuno deprimirana i oajna. Dok
je tako sedela u prijemnoj sobi drei bebu, dete se zacrvenelo
u licu i poelo da vriti i strano da kalje. Na to mi je ena rekla: O, potovani Sumedho, zato on mora ovako da pati? Nije
nikoga povredio, nije nikada uinio bilo ta pogreno. Zato?
ta li je uradio u nekom od prethodnih ivota da mora ovako
da pati?
A on je patio zato to je roen! Da se nije rodio, ne bi
morao da pati. Kada se rodimo moramo oekivati takve stvari.
Imati ljudsko telo znai da moramo da doivimo bolest, bol,
starost i smrt. To je jedan vaan uvid. Sada moemo samo da
spekuliemo da je to dete u prethodnom ivotu moda volelo
da davi make i pse ili tako neto, i da sada mora da ispata
zbog toga u ovom ivotu, ali to su samo spekulacije i one nam
zaista ne pomau mnogo. Ono to moemo da znamo jeste da
je to kammiki rezultat samog roenja. Svako od nas mora neizbeno da doivi bolest i bol, glad, e, proces starenja tela i
smrt. To je zakon kamme. Ono to pone, mora da se i okona,
ono to se rodi mora i da umre, ono to zajedno doe mora da
se i razdvoji.
Mi ovim nismo pesimistini u pogledu toga kakve stvari
jesu, ve samo posmatramo, tako da onda ne oekujemo da ivot bude drugaiji nego to jeste. Na taj nain smo u stanju da
se nosimo sa ivotom i istrajemo kada je teak i da se radujemo
onda kada je radostan. Ako to razumemo, moemo da uivamo
u ivotu, umesto da budemo njegove bespomone rtve. Ko41

Aan Sumedho

liko li samo ima patnje u ljudskom ivotu zato to oekujemo

da bude drugaiji nego to jeste! Imamo te romantine ideje da
emo sresti pravu osobu, zaljubiti se i sreno proiveti ostatak
ivota, da se nikada neemo svaati, da emo imati prekrasnu
vezu. Ali ta je sa smru!? Na to pomislite: Pa, moda emo
umreti u istom trenutku. To je samo nada, zar ne? Postoji nada
i onda oajanje kada vaa voljena osoba umre pre vas ili vas
napusti zbog kolege na poslu ili nekog trgovakog putnika.
Mnogo moete nauiti od dece, zato to se ona ne gnuaju
svojih oseanja, ona samo izraavaju ono to oseaju u ovom
trenutku; kada su potitena, ponu da plau i kada su srena,
ona se smeju. Pre izvesnog vremena otiao sam u kuu jednog
prijatelja. Kada smo stigli, njegova erka bila je veoma srena
to ga vidi. Tada joj je on rekao: Moram da odvezem potovanog Sumedha na Univerzitet Saseksa da bi odrao govor. Dok
smo izlazili iz kue, devojica je pocrvenela u licu i poela da
vriti od besa, na ta joj je otac odgovorio: Smiri se, vratiu se
za jedan sat. Ali ona jo nije bila dovoljna odrasla da bi mogla
da razume to vratiu se za jedan sat. Neizbenost razdvajanja
od voljenog bila je dovoljan okida za bes.
Posmatrajte koliko esto se u naem ivotu javi ta tuga
to moramo da se razdvojimo od neega to nam se dopada ili
od nekoga koga volimo, to moramo da napustimo mesto na
kojem nam se svia da budemo. Ako ste zaista sabrani, moete
da uoite tu ne-elju za razdvajanjem, tu tugu. Kao odrasli,
sposobni smo da je se odmah oslobodimo ukoliko znamo da
emo se brzo vratiti, ali ona je ipak tu. Od novembra prole
42

Srea, nesrea i nibbna

godine do marta putovao sam oko sveta, stizao bih na aerodrom

gde me je uvek neko susreo sa uobiajenim pozdravom Zdravo! a posle nekoliko dana bi usledilo Dovienja! No, uvek
je postojao taj oseaj povratka, i ja bih rekao Da, vratiu
se... ime sam sebe obavezao da to isto uinim i sledee godine. Ne moemo rei Zbogom zauvek nekome koga volimo?
Kaemo: Videemo se ponovo, Nazvau te, Napisau ti
pismo ili Do sledeeg susreta. Uvek imamo te fraze kojima
pokrivamo oseaj tuge ili razdvajanja.
U meditaciji registrujemo, jednostavno posmatramo ta je
u sutini ta tuga. Ne kaemo da ne bi trebalo da oseamo tugu
kada se razdvajamo od nekoga koga volimo; prirodno je da se
oseamo na taj nain, zar ne? Ali sada, kao meditanti, poinjemo da budemo svedoci te tuge na nain da je razumemo, radije
nego da pokuavamo da je potisnemo, pretvaramo da je ona
neto vie nego to jeste ili da je jednostavno ignoriemo.
U Engleskoj ljudi su skloni da potiskuju tugu kada neko
umre. Pokuavaju da ne plau i ne budu emocionalni, ne ele
da prave scenu, dre vrsto stisnute usne. A onda ponu da
meditiraju i odjednom nau se u udu kada iznenada ponu da
plau nad smru nekoga ko je umro pre petnaest godina. Nisu
otplakali u to vreme i zato im se to deava petnaest godina
kasnije. Kada neko umre, ne elimo da priznamo tugu ili da
pravimo scenu, zato to smatramo da ako plaemo to znai da
smo slabi i da je to neprijatno za druge. Otuda nastojimo da
potisnemo i zadrimo stvari u sebi, ne prepoznajemo prirodu
stvari kakve one zaista jesu, ne prepoznajemo situaciju u kojoj
43

Aan Sumedho

smo i ne uimo od nje. Sa druge strane, u meditaciji doputamo

umu da se otvori i da stvari koje su bile potiskivane i gurane
pod tepih osvestimo. Tek kada stvari postanu deo svesti, imaju
ansu da postepeno nestanu, umesto da ih ponovo potisnemo.
Doputamo stvarima da krenu putem nestanka, doputamo
stvarima da odu, umesto da ih samo odgurujemo.
Obino neke stvari uporno odgurujemo od sebe, odbijamo
da ih prihvatimo ili priznamo. Kad god se osetimo uznemirenim
ili nas neko iznervira, kada se dosaujemo ili se u nama jave
neprijatni oseaji, pogledamo na lep cvet ili u nebo, ponemo
da itamo knjigu, gledamo TV ili radimo neto tree. Nikada
nismo potpuno svesni toga da se dosaujemo, da smo zaista
besni. Ne prepoznajemo svoje oajanje ili razoarenje, zato to
uvek moemo da pobegnemo u neto drugo. Uvek moemo da
odemo do friidera, pojedemo kola ili neki drugi slatki ili sluamo muziku koja nam se dopada. Zaista je vrlo lako izgubiti
se u muzici, to dalje od dosade ili razoaranja u neto to je
uzbudljivo ili interesantno, u neto to je umirujue ili lepo.
Pogledajte koliko smo samo zavisni od gledanja televizora ili itanja. Danas postoji toliko mnogo knjiga da bismo ih
komotno mogli sve spaliti beskorisne knjige su svuda, svako
neto pie, a da nema zaista nita vredno da kae. Dananje ne
toliko atraktivne filmske zvezde piu svoje biografije i zarauju od toga dosta novca. Zatim tu su razne tra rubrike: ljudi
bee iz dosade sopstvene egzistencije, iz svog nezadovoljstva
njome, iz sivila, tako to itaju traeve o filmskim zvezdama
ili javnim linostima.
44

Srea, nesrea i nibbna

Nikada nismo zaista prihvatili dosadu kao svesno stanje.

im se ona pojavi u umu, poinjemo da tragamo za neim zanimljivim, neim prijatnim. Ali u meditaciji doputamo dosadi
da bude. Doputamo sebi da se potpuno svesno dosaujemo, da
budemo potpuno deprimirani, siti svega, ljubomorni, gnevni,
zgaeni. Sva grozna, neprijatna iskustva ivota koja smo potiskivali iz svoje svesti i nikad nismo na njih zaista pogledali,
nikada zaista prihvatili, sada poinjemo da primamo u polje
svesti ne vie kao nekakve probleme linosti, ve iz saoseanja. Iz blagosti i mudrosti doputamo stvarima da krenu svojim
prirodnim tokom ka prestanku, umesto da ih neprekidno vrtimo
u istim starim ciklusima navike. Ukoliko nismo u stanju da dopustimo stvarima da krenu svojim prirodnim tokom, tada smo
neprekidno opsednuti kontrolom, uvek zarobljeni istom dosadnom navikom uma. Kada smo iznureni i deprimirani, nismo u
stanju da cenimo lepotu stvari, zato to ih nikada ne vidimo
kakve one istinski jesu.
Seam se jednog iskustva tokom prve godine meditacije u
Tajlandu. Vei deo vremena provodio sam sm u svojoj maloj
kolibi i prvih nekoliko meseci bili su zaista uasni. Razne stvari
su mi padale na pamet opsesije i strahovi, potitenost i mrnja. Nikada nisam osetio toliko mnogo mrnje u sebi. Nikada
o sebi nisam mislio kao o nekome ko mrzi ljude, ali tokom tih
prvih nekoliko meseci meditacije inilo mi se kao da mrzim
svakoga. Nisam mogao da pomislim bilo ta lepo o bilo kome,
toliko je mnogo odbojnosti nahrupilo u moju svest. A onda mi
se jedno popodne ukazala ta udna vizija pomislio sam zapra45

Aan Sumedho

vo da poinjem da ludim video sam ljude kako izlaze iz mog

mozga. Video sam svoju majku kako je izala iz mog mozga
i nestala u praznini, izgubila se u prostoru. Za njom su sledili
moj otac i moja sestra. Zaista sam video te prilike koje izlaze
iz moje glave. Pomislih: Poludeo sam! Potpuno sam skrenuo
s uma! ali to je bilo samo jedno neprijatno iskustvo.
Sledee jutro kada sam se probudio i pogledao oko sebe.
Osetio sam da je sve to sam pogledao toliko lepo. Sve, ak i
najneprivlaniji detalj bio je lep. Bio sam u stanju ushienja.
Sama koliba u kojoj sam iveo bila je jedna sasvim gruba struktura, niko ne bi mogao da kae da je lepa, ali meni se inila kao
palata. Zakrljalo drvee oko nje izgledalo mi je kao najdivnija
uma. Sunevi zraci padali su kroz prozor na plastinu posudu, i ta plastina posuda mi je izgledala prekrasna! Taj oseaj
lepote trajao je u meni otprilike nedelju dana i promiljajui o
njemu iznenada sam shvatio da su stvari zaista takve kada je
um potpuno ist. Sve do tada ja sam gledao kroz prljav prozor
i tokom niza godina sam se toliko navikao na tu neistou i prljavtinu na prozoru da nisam ni shvatao da je on prljav, mislio
sam da su stvari upravo takve.
Kada se naviknemo da gledamo kroz prljav prozor, sve
nam izgleda sivo, musavo i runo. Meditacija je nain da oistimo taj prozor da proistimo um, i da omoguimo stvarima
da dopru do svesti i onda ih pustimo da nastave svojim putem.
Zatim uz pomo sposobnosti mudrosti, Budine mudrosti, posmatramo stvari kakve zaista jesu. Tu se ne radi o pukom vezivanju za lepotu, za istotu uma, ve o istinskom razumevanju.
46

Srea, nesrea i nibbna

To je mudro promiljanje naina na koji priroda funkcionie,

tako da vie nismo zavedeni njome, ne stvaramo vie navike u
ivotu zahvaljujui neznanju.
Roenje znai starost, bolest i smrt, ali to ima veze sa
vaim telom, to niste vi. Vae ljudsko telo nije istinski vae.
Bez obzira kako da izgledate, da li ste zdravi ili bolesni, da li
ste privlani ili niste, da li ste crni, beli ili bilo ta drugo, sve
to je ne-sopstvo. To je ono to podrazumevamo pod anatt,
da ljudska tela pripadaju prirodi, da ona slede zakone prirode,
bivaju roena, rastu, zatim stare i na kraju umru.
Mi to moemo razumeti racionalno, ali emocionalno postoji jo uvek snano vezivanje za telo. U meditaciji poinjemo
da uviamo tu vezanost. Pri tome ne zauzimamo stav kako ne
bi trebalo da budemo vezani, niti kaemo: Problem sa mnom
je u tome da sam vezan za svoje telo. Ne bi trebalo takav da
budem. To je loe, zar ne? Ako bih bio mudar, ja se ne bih
vezivao za njega. To je ponovo kretanje od nekakvog ideala.
To je kao da pokuavamo da krenemo da se penjemo uz drvo
ne od podnoja, ve od samog vrha, i kaemo: Trebalo bi da
budem na vrhu drveta. Ne bi trebalo da budem u njegovom
podnoju. Ali koliko god voleli da mislimo da smo na vrhu,
moramo ponizno da prihvatimo injenicu da nismo. Za poetak, moramo da stojimo kraj stabla drveta, tamo gde su njegovi
korenovi, da posmatramo najgrublje i najobinije stvari, pre
nego to ponemo da se identifikujemo sa bilo ime to je na
samom vrhu drveta.
To je nain mudrog promiljanja. Ovde nije re o pukom
47

Aan Sumedho

proiavanju uma i potom povezivanju za tu istotu. Tu se ne

radi samo o pokuaju da svoju svest uinimo rafiniranom, tako
da smo u stanju da izazovemo visoka stanja koncentracije kada
god to poelimo, jer ak i najrafiniranija stanja ulne svesti jesu
nezadovoljavajua, ona zavise toliko mnogo od drugih stvari.
Nibbna ne zavisi ni od kojeg drugog stanja. Stanja kakav god
da je njihov kvalitet, bilo da su runa, neprijatna, lepa, rafinirana ili bilo kakva druga, nastaju i nestaju ali ona ne utiu na
nibbnu, na mir uma.
Ne okreemo se od ulnog sveta kroz odbojnost, jer ako
pokuavamo da ponitimo ula, onda i to postaje navika koju
slepo sledimo, ti pokuaji da se oslobodimo onoga to nam se
ne dopada. Upravo zbog toga moramo biti veoma strpljivi.
Ovaj ivot ljudskog bia jeste ivot meditacije. Sagledajte
ostatak svog ivota kao vreme za meditaciju, ne ograniite ga
samo na ovaj desetodnevni kurs. Moda pomiljate: Meditirao sam deset dana. Mislio sam da sam probuen, ali nekako
kad sam stigao kui nisam se vie oseao probuenim. Voleo
bih da odem natrag i uradim dui kurs kako bih se osetio probuenijim nego poslednji put. Zaista bi bilo divno imati vie
stanje svesti. U sutini, to vie idete u sve rafiniranija stanja,
to vam va svakodnevni ivot mora izgledati grublji. Uzdiete
se visoko, i onda kada se vratite na obian svakodnevni nivo
ivota u gradu, sve vam se ini jo gore nego ranije, zar ne?
Poto ste otili tako visoko, uobiajene ivotne stvari izgledaju
jo obinije, grublje i neprijatnije. Put ka mudrosti uvida ne
vodi kroz razvijanje nae sklonosti ka rafiniranosti u odnosu
48

Srea, nesrea i nibbna

na grubost, ve kroz prepoznavanje da i rafinirana i gruba svest

jesu prolazna stanja, da su nezadovoljavajue, da nas njihova
priroda nikada nee zadovoljiti, da su one anatt, a ne ono to
mi jesmo, da nam one ne pripadaju.
Otuda je Budino uenje vrlo jednostavno. ta moe biti
jednostavnije nego: ta god da se rodi mora da umre? Tu se
ne radi o nekakvom velikom, novom filozofskom otkriu. ak
i nepismeni ljudi iz nekog plemena to znaju. Ne morate da idete
na univerzitet da biste to znali.
Kada smo mladi, mislimo: Imam jo pred sobom toliko
mnogo godina mladosti i sree. Ako smo lepi mislimo: Biu
mlad i lep zauvek, zato to nam se to tako ini. Ako imamo
dvadeset godina, dobro se zabavljamo, ivot je lep i onda nam
neko kae: Jednog dana i ti e umreti. Moda na to pomislimo: Kakva je ovo depresivna osoba. Vie ga neu pozivati
kod sebe. Ne elimo da razmiljamo o smrti, elimo da mislimo o tome kako je ivot udesan, koliko mnogo zadovoljstva
moemo da izvuemo iz njega.
Ali, kao meditanti, promiljamo o starenju i umiranju. Tu
se ne radi o tome da smo morbidni, bolesni ili depresivni, ve
samo razmatramo itav ciklus postojanja. A kada upoznamo
taj ciklus, tada smo paljiviji u pogledu naina na koji ivimo.
Ljudi ine uasne stvari zato to ne promiljaju o svojoj smrti.
Ne promiljaju mudro i temeljno, ve samo slede svoje strasti i
oseanja u tom trenutku, pokuavaju da stignu do zadovoljstva
i onda oseaju bes i deprimiranost kada im ivot ne da ono to
ele.
49

Aan Sumedho

Promiljajte o sopstvenom ivotu i smrti, o ciklusima u

prirodi. Samo posmatrajte ta vas ushiuje i ta vas deprimira.
Uvidite kako smo u stanju da se osetimo veoma pozitivnim ili
veoma negativnim. Zapazite kako elimo da se veemo za lepotu, za prijatne oseaje ili za nadahnue. Zaista je lepo osetiti
se nadahnutim, zar ne? Budizam je najvea meu svim religijama ili Kada sam otkrio Budu, bio sam toliko srean; to
je jedno udesno otkrie! Kada postanemo malo sumnjiavi,
malo deprimirani, uzmemo i proitamo neku inspirativnu knjigu i opet se osetimo odlino. Ali zapamtite, oseati se odlino
je jedno prolazno stanje, to je kao kada nas neto usreuje. Morate to neprekidno da radite, da ga odravate i posle izvesnog
vremena i neprekidnog ponavljanja to vas vie ne usreuje.
Koliko mnogo kolaa moete da pojedete? U poetku vas oni
ine srenim a onda vam od njih postane muka.
Dakle, zavisnost od religijske inspiracije nije dovoljna.
Ako ste vezani za inspiraciju, tada kada se zasitite budizma
jednostavno ete se okrenuti i pronai neku drugu stvar koja
e vas inspirisati. To je slino vezanosti za romantiku. Kada
nestane u jednoj vezi, poinjete da traite nekog drugog prema
kome ete je opet osetiti. Pre mnogo godina u Americi sreo
sam enu koja se udavala est puta, a imala je tek trideset i tri
godine. Rekao sam joj: Pomislio bih da ste nauili neto posle
treeg ili etvrtog puta. Zato se i dalje udajete? Odgovorila
mi je: To je tako romantino. Ne sviaju mi se druge stvari, ali
volim romantiku. Ona je barem bila iskrena, ali ne preterano
mudra. Romantika je stanje koje vodi do razoaranosti.
50

Srea, nesrea i nibbna

Romantika, nadahnue, uzbuenost, avantura, sve te stvari imaju svoj vrhunac i onda dolaze njihove suprotnosti, ba
kao to udah uslovljava da za njim doe izdah. Pomislite kako
bi bilo da stalno udiete. To je kao da imate neprekidno jednu vezu za drugom, zar ne? Koliko dugo moete da udiete?
Udisanje uslovljava izdisanje, i jedno i drugo su neophodni.
Roenje uslovljava smrt, nada uslovljava oajanje i nadahnue
uslovljava razoaranost. Dakle, kada se veemo za nadu, sigurno emo osetiti oajanje. Kada se veemo za uzbuenje, ono
e nas odvesti do dosade. Kada se veemo za romantiku ona
e nas odvesti do razoaranosti i razvoda. Kada se veemo za
ivot on nas odvodi do smrti. Uvidite da je upravo vezanost ta
koja izaziva patnju, vezanost za stanja i onda oekivanje da e
ona biti neto mnogo vie nego to zaista jesu.
Za mnoge ljude dobar deo ivota ini se kao ekanje i
gajenje nade da e se neto dogoditi, oekivanje i anticipiranje
nekakvog uspeha ili zadovoljstva ili moda brigu i strah da
neto bolno, neprijatno samo to se nije dogodilo. Moda se
nadate da ete sresti nekoga u koga ete se zaista zaljubiti ili
ete imati nekakvo nezaboravno iskustvo, ali vezivanje za nadu
odvodi vas do oajanja.
Uz pomo mudrog promiljanja poinjemo da razumemo
koje stvari u naem ivotu stvaraju patnju. Shvatamo da smo
zapravo mi tvorci te patnje. Zahvaljujui svom neznanju, poto
nismo mudro razumeli svet ula i njegova ogranienja, identifikovali smo se sa svim to je nezadovoljavajue i prolazno,
sa stvarima koje nas mogu odvesti jedino do oajanja i smrti.
51

Aan Sumedho

Tada zaista nije udo da nam je ivot toliko depresivan! On je

turoban zbog vezivanja, zato to se identifikujemo i sebe traimo u svemu to je po svojoj prirodi dukkha: nezadovoljavajue
i prolazno.
A onda kada prestanemo to da inimo, kada pustimo te
stvari, to je probuenje. Mi smo probuena bia, ne vie vezana, ne vie identifikovana sa bilo ime, ne vie obmanuta svetom ula. Razumemo taj svet, znamo kako da ivimo u njemu.
Znamo kako da koristimo svet ula za postupke saoseanja, za
radosno davanje. Vie ne zahtevamo da on bude tu kako bi nas
zadovoljio, da nas uini sigurnijim ili bezbednijim, da nam d
bilo ta, jer im zahtevamo od njega da bude po naem nahoenju, to nas odvodi do oajanja.
Kada svet ula vie ne identifikujemo kao ja ili moje,
ve ga vidimo kao anatt, tada smo u stanju da uivamo u
ulima, a da ne traimo ulne podraaje ili da ne zavisimo od
njih. Vie ne oekujemo da stanja budu bilo ta drugo nego ono
to ona ve jesu, tako da kada i doe trenutak da se promene, u
stanju smo da strpljivo i mirno podnesemo i neprijatnu stranu
postojanja. U stanju smo da ponizno istrajemo i u bolesti, bolu,
hladnoi, gladi, neuspesima ili kritici. Ako nismo vezani za
ovaj svet, tada moemo da se prilagodimo promeni, kakva god
da je, bilo da je na bolje ili na gore. Ako smo jo uvek vezani,
tada nismo u stanju da se najbolje adaptiramo, uvek se borimo,
opiremo, pokuavamo da sve kontroliemo i manipuliemo
i onda se osetimo frustriranim, zaplaenim ili deprimiranim
zbog toga to je ovaj svet jedno tako obmanjujue, zastraujue
52

Srea, nesrea i nibbna

mesto. Ako nikada niste zaista kontemplirali ovaj svet, nikada

niste odvojili vreme da ga razumete i upoznate, onda on za vas
postaje jedno zastraujue mesto, lii na dunglu: ne znate ta
se krije iza narednog drveta, buna ili stene divlja ivotinja,
krvoloni tigar, ljudoder, strani zmaj ili otrovna zmija.
Nibbna znai izlazak iz te dungle. Kada teimo nibbni,
kreemo se ka smirenju uma. Iako stanja uma moda i nisu mirna, sam um ostaje jedno mirno mesto. Ovde pravimo razliku
izmeu samoga uma i stanja uma. Stanja uma mogu biti srea, tuga, ushienje, depresija, ljubav ili mrnja, briga ili strah,
sumnja ili dosada. Ona dolaze i odlaze u umu, ali sam um, kao
prostor u ovoj sobi, ostaje upravo takav kakav jeste. Prostor u
ovoj sobi nema nikakav kvalitet da uznese ili deprimira, zar
ne? On je samo takav kakav jeste. Da bismo se skoncentrisali
na prostor u ovoj sobi, moramo da odvojimo panju od stvari
u njoj. Ukoliko se skoncentriemo na stvari u ovoj sobi, postajemo sreni ili nesreni. Kaemo: Pogledaj ovu divnu Budinu
statuu ili ako vidimo neto to nam se ini runo, kaemo:
Uh, kakva uasno runa stvar. Moemo vreme iskoristiti da
posmatramo ljude u ovoj sobi, da razmiljamo o tome da li nam
se ova osoba svia ili nam se ona druga ne svia. Moemo formirati miljenje o ljudima da su oni ovakvi ili onakvi, seati se
ta su nam uinili u prolosti, spekulisati o tome ta e uiniti
u budunosti i tako videti druge kao mogue izvore bola ili
zadovoljstva za nas. Meutim, ako odvojimo svoju panju, to
ne znai da moramo da sve drugo izbacimo iz sobe. Ako se ne
skoncentriemo ili udubimo u bilo koje od stanja, tada imamo
53

Aan Sumedho

posebnu taku gledita, zato to prostor u ovoj sobi nema kvalitet ni da nas deprimira ni da nas ushiti. Taj prostor moe sve
da nas sadri, sva stanja koja dolaze i prolaze unutar njega.
Idui dublje ka unutra, moemo ovo primeniti i na um.
Um je poput prostora, u njemu ima mesta za sve. No, zaista
nije bitno da li je on popunjen ili u njemu nema niega, zato
to uvek zadravamo tu perspektivu kada jednom sagledamo
prostor uma, njegovu prazninu. U um mogu umarirati armije
i izai iz njega, zatim leptiri, kini oblaci ili nita od toga. Sve
stvari mogu da dou i prou kroz njega, a da nas ne navedu na
slepu reakciju, na otpor, kontrolu ili manipulaciju.
Zato, kada boravimo u praznini svoga uma, time smo
samo koraknuli jedan korak unazad ne pokuavamo da se
otarasimo stvari, samo se vie ne poistoveujemo sa stanjima
koja postoje u sadanjosti, niti kreiramo neka nova. To je naa
praksa naputanja. Naputamo svoju identifikaciju sa stanjima, tako to uviamo da su sva prolazna i bezlina. To je ono
to nazivamo vipassan meditacijom. To je istinsko gledanje,
svedoenje, oslukivanje, zapaanje da ta god da doe mora i
da ode. Bilo da je to grubo ili rafinirano, dobro ili loe, ta god
da doe i ode nije deo nas. Mi nismo ni dobri, ni loi, nismo ni
muko, niti ensko, lepi ili runi. Sve su to promenljiva stanja u
prirodi, koja nisu sopstvo. Ovo je budistiki put ka probuenju:
kretanje ka nibbni, priklanjanje prostranosti i praznini uma,
umesto da se rodimo i onda upletemo u stanja.
Sada se moete pitati: Pa ako ja nisam ta stanja uma, ako
ja nisam ovek ili ena, ovo ili ono, ta sam onda ja? Da li e54

Srea, nesrea i nibbna

lite da vam ja kaem ko ste vi? Ako bih to i uinio, da li biste mi

verovali? ta biste pomislili ukoliko bih se ja pojavio i poeo
da vas zapitkujem ko sam ja? To je kao kada biste pokuavali
da vidite sopstvene oi: ne moete da znate sebe zato to vi jeste vi. Moete da znate samo ono to nije vi i time je problem
reen, zar ne? Ako znate ta nije vi, tada ne postoji pitanje ta vi
jeste. Ako kaem: Ko sam ja? Pokuavam da pronaem sebe,
i ponem da gledam iza ovog oltara, ispod tepiha, iza zavese,
pomislili biste: Potovani Sumedho je stvarno odlepio, poludeo je, on trai samoga sebe. Tragam za sobom; gde sam ja?
jeste najgluplje pitanje na svetu. Problem nije ko smo mi, ve
nae verovanje i identifikacija sa onim to nismo. Upravo tu je
patnja, tu se oseamo jadno, deprimirano i oajno. Dukkha je
nae poistoveivanje sa svim onim to nismo. Kada se identifikujete sa onim to je nezadovoljavajue i sami ete postati
nezadovoljni i nesreni to je tako oigledno, zar ne?
Dakle, put budiste jeste naputanje, pre nego pokuaj da
pronaemo bilo ta. Problem jeste u slepom vezivanju, slepoj
identifikaciji sa prividom sveta ula. Ne treba da se upinjete da se otarasite tog sveta ula, ve da uite od njega, da ga
posmatrate, da vie ne doputate sebi da vas obmanjuje. Neprekidno proniite u njega uz pomo Buda-mudrosti, koristite
tu Buda-mudrost kako biste se to vie privikli na to da ste
mudri, umesto da nastojite da sami sebe uinite mudrim. Samo
kroz oslukivanje, posmatranje, budnost, svesnost, ta mudrost
e postati oigledna. I onda ete tu mudrost koristiti u vezi sa
svojim telom, u vezi sa svojim mislima, oseajima, seanjima,
55

Aan Sumedho

emocijama, svim tim stvarima. Videete ih i biti im svedok.

Doputate im da prou i time ih i naputate.
Tako, u ovom trenutku nije potrebno da bilo ta drugo
radite osim da budete mudri, iz trenutka u trenutak.

56