Kusalo-Zasto Uopte Biti Dobar

Monah Kusalo
ZATO UOPTE BITI DOBAR?
Naslov izvornika
Ajahn Kusalo
Q & A with Venerable Kusalo
Ajahn Kusalo, 2001
www.buddhamind.info/
Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com
Copyright za prevod
Branislav Kovaevi, 2002.
Ova knjiga namenjenja je iskljuivo

za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme
Monah Kusalo
Zato uopte biti dobar?

Pitanja i odgovori
Prevod
Branislav Kovaevi
Sadraj
Uvod
O budistikom uenju
Biti budista
27
O meditaciji
37
O monakom ivotu
53
UVOD
ve stranice su iz knjige koja je prvobitno nastala na osnovu

serije pitanja i odgovora. Pitanja su postavljali mladii i de
vojke koji su odrastali u razliitim religijama, elei da saznaju
neto vie o budizmu. Obino su pisali u manastir da bi kompleti
rali svoj kolski rad ili iz line zainteresovanosti.
Odgovori su pisani onako kako su dolazila pitanja i bez namere
da se pokriju svi aspekti budizma. Tako je mogue da ima oblasti
koje nisu pokrivene, a da sa druge strane ima izvesnih ponavljanja.
Ove odgovore pisao sam tokom dve godine, a nekim danima je
sijalo sunce, dok je drugim lila kia kao iz kabla. No, i pored svega,
nadam se da u njima ima izvesne doslednosti, vidljive i za vas dok
budete itali poglavlja jedno za drugim.
Svi ovi odgovori dati su iz linog ugla i sasvim je verovatno da
bi neki drugi monasi iz iste ove tradicije odgovarali na potpuno
drugaiji nain. Takoe, poto sam monah, moje misli dolaze iz
te perspektive, tako da nisam izloio mnogo od onoga kako bi
monahinje gledale na iste stvari. Koreni nae tradicije su u lutalakom ivotu, najee u umskom okruenju azijskog kulturnog
kruga, ali ja ivim u prilino brojnoj, polno meovitoj, multikulturnoj zajednici u Engleskoj, pa se u mojim odgovorima prelama
i ta injenica. Nisam mnogo izlagao tehniku stranu uenja, ve
sam vie odgovarao iz linog iskustva, nastalog na osnovu vebanja i razmiljanja o tome uenju. Klasini oblici su jedna vana

Uvod
polazna taka ako ste zainteresovani za produbljavanje svoga razumevanja budizma i mnogo je knjiga napisano na tu temu.
Budizam je vozilo koje treba upotrebiti na tragalakom putovanju
ka istini. Svi mi polazimo sa razliitih mesta, ak se moemo odluiti za razliita vozila, ali ne postoji nain da izbegnemo smo
to putovanje. Buda je svoju odiseju zavrio i njegovo uenje moe
se posmatrati kao neka vrsta mape. Ali kao i klasinu, staru mapu
s blagom, nju je potrebno prouavati paljivo. Informacija je tu,
ali polovinu problema ini znanje kako je proitati. Voleo bih ako
moji odgovori prue makar nekoliko nagovetaja u tom pravcu.
Sreno traganje!
Moju veliku zahvalnost zasluuju: Christina Janoszka, koja ne samo
da je imala originalnu ideju za ovu knjigu i poreala sav materijal,
ve se takoe pozabavila kaligrafijom. Liz Clayton, koja je itavu
knjigu dizajnirala i pripremila za tampu. Kamini Gupta za svoje
izvanredne ilustracije. Ashford Printers koji su ponudili pomo u
tampanju ove knjige i za mnoge druge projekte tokom niza godina.
Svi drugi dragi ljudi koji su pomagali svojim sugestijama i komentarima.
O BUDISTIKOM UENJU
Zato pripada ovoj religiji a ne nekoj drugoj?

Na neki nain ona mi odgovara. Oduvek sam bio zainteresovan
za filozofiju i religiju. Tragao sam za nekakvom formom na koju
bih mogao da se oslonim, ali izgledalo je da mi nita ne odgovara.
To je pomalo slino kao kad hoe da kupi cipele zna da hoe
neto, ali ne zna tano ta je to dok ga ne vidi; a onda te cipele
proba i vidi da li ti odgovaraju. Na praktinijem nivou odabrao
sam budizam zato to doputa slobodu istraivanja, pravo na pitanje o svemu. Rezultat toga je da je to u celini veoma tolerantna
religija. I budisti ratuju, ali nikada u ime religije. Takoe, budizam nije sistem verovanja. Postoje sugestije, ali niko ne zahteva
da u njih slepo veruje. Njih treba istraivati i ispitivati u svetlu
sopstvenih iskustava. Zato to je relativno nova pojava na Zapadu, budizam je tu veoma sve, vitalan i ist, to ja lino veoma
cenim. Institucije su, pak, sklone da vremenom postanu krute i
pune balasta, ali poto je budizam fluidan, on se dobro prilagoava i lako se moe prepakivati, tako da je sadraj u sutini isti,
ali novi izgled donosi mu i novi ivot. Povrh svega, za mene budizam ima i neki smisao, te tako mogu da sledim vei deo njegove
logike a da mi nije potrebno nekakvo mistino premoavanje.
Stvari su prolazne jasno; postoji patnja jasno; jedne stvari su
uzrok drugima jasno; elja izaziva patnju jasno i tako dalje.
Sasvim lako.

Po emu je budizam drugaiji od drugih religija?

Spolja gledano postoje oigledne razlike kao to su nain oblaenja, rituali, simbolika, jezik itd. Na doktrinarnom nivou jedna
krupna razlika je da je budizam neteistian ne zagovara postojanje nekakvog boga stvoritelja svega. Iako u njemu moemo nai
itavu kosmologiju, sa razliitim nebesima i paklovima, nema nikakvog traga od posebnog bia koje bi svim tim gospodarilo.
Ono to budizam ini zaista jedinstvenim jeste uenje o nepersonalnosti ili nepostojanju sopstva, due koje se oznaava pojmom anatta. Taj pojam je prilino teko razumeti. Osnovno religijsko i filozofsko pitanje jeste ko ili ta sam ja? A klasian
10
O budistikom uenju
budistiki odgovor mogao bi biti: neprekidan samopokreui

proces nastajanja i nestajanja telesnih i mentalnih fenomena. To
sam ja!? Nita vie! Buda je svaki oblik egzistencije opisao trima karakteristikama: prolaznost, izvor patnje i bez trajne sutine.
Ono to logiki iz toga sledi je ako je neka stvar prolazna, na nju
ne moemo da se oslonimo, ona nas ne moe trajno zadovoljiti. A
ono to nas ne moe zadovoljiti, za to nije preporuljivo ni mudro
da ga oznaavamo kao svoju krajnju sutinu. Ja nisam ni ovo, a ni
ono. Vraajui tu ideju u suprotnom smeru tragamo ili za neim
to je zaista trajno ili za nerelativnim identitetom. Na kraju dolazimo do zakljuka da ovaj oseaj sopstva, poto nema sutinu,
jeste zapravo samo proces koji moemo posmatrati i upoznati.
A ta je to to posmatra i upoznaje?
Nae iskustvo se grubo deli na ono koje dolazi od tela i od
uma. Poimo od tela: Na osnovu ega je ono nastalo? Roditelja, jajne elije, spermatozoida, ishrane itd. Ono se razvilo, evoluiralo i odralo zahvaljujui ishrani, roditeljima, okruenju itd.
Gde je sada onaj dvogodinji deak? Koji deli njega je ostao
isti? Novo telo je svakako bilo roeno, menjalo se zavisno od
mnogih uslova. Onda se izmenilo... pa opet. Taj proces menjanja otklanja svako ja kao trajan faktor. Pokuaj sledeu vebu: zamiljaj da uklanja deo po deo. Odseci kosu. Jesi li to jo
ti? Odseci prst, itavu ruku. Jesi li to jo ti? A obe noge i drugu
ruku? Koji deo tela je to ja. Budizam bi rekao da nije nijedan.
A ta je sa umom? Koliko dugo traje bilo koje stanje uma? Sekundu, minut? I ta mentalna iskustva nastala su kao i telo zavisno od mnogih uslova. Misli i oseanja su tako nestalni, tako
prolazni da ako bi trebalo da neki deo sebe odredim kao ja onda
bih izabrao ipak telo. A paradoks je: Oseam kao da ja postoji, ali
ne mogu tano da ukaam prstom gde je ono. Prilino neobino!
Gde je onda odgovor? Buda je izuzetan naglasak stavljao na sati
obino se prevodi kao sabranost panje ili svesnost, budnost,
11
paljivost itd. To je naa sposobnost da znamo. Moe gledati ove

rei, znati da ih vidi i znati da zna. Uviati misao nije isto
to i misliti, uvianje ljutnje nije isto to i biti ljut i tako dalje.
Objekat nije isto to i nae znanje o njemu. Naa navika je da
se utopimo u objekat koji posmatramo do stepena kada prestaje
distanca izmedju subjekta i objekta i oni izgledaju kao jedna stvar
kao JA. Tu u igru ulazi meditacija ona suava polje aktivnosti
tako da je taj proces nastajanja /menjanja objekta i subjektovog
uoavanja toga mogue posmatrati i bolje razumeti. Drugi aspekt
je istraivanje razlika izmeu objekta i subjekta. Postoje li one?
itava ova stvar je veoma suptilna i potrebno je neto vremena
da se ode iza scene, ali izvesno razumevanje principa anatta je
kljuno za bilo kakvo stvarno razumevanje budizma, zbog ega
sam ja inae stigao ovamo. Mnogo je knjiga napisano o ovoj temi,
ali samo je sopstveno istraivanje ovoga principa, uz pomo meditacije, pravi put da se stigne do uvida u nau egzistencijalnu situaciju, koja se moe i ovako definisati: ne biti niko, ne ii nikud
Je li budizam religija, filozofija, psihologija
ili nain ivota?
On moe funkcionisati kao kombinacija sva ta etiri elementa,
zavisno od toga ta eli da uradi. Kao filozofija on obezbeuje
veoma racionalna objanjenja prirodnih fenomena. Re filozofija
vodi poreklo iz starogrkog i znai ljubitelj mudrosti, to je
Buda i bio. Kao psihologija on omoguuje iroki uvid u ljudsko
ponaanje, a kao nain ivota svojim osnovnim modelom pravila
morala, nasuprot monakim pravilima, obezbeuje izvanrednu
formulu socijalnog ponaanja.
Meutim, kao to si mogao naslutiti iz mojih dosadanjih odgovora, budizam je religija. Znaenje rei religija jeste povezati,
ujediniti, spojiti, i onda se postavlja neizbeno pitanje: sa ime to?
Na nivou svakodnevnog iskustva postoji ja i drugo i to drugo
12
O budistikom uenju
je tajna ivota. Neto od toga, kao to je stenje ili brzina zvuka,

moe se istraiti relativno direktno, ali ta je to drugo? Kako je
sve to nastalo? ta sve to znai? Religija se tie transcendencije
postojanja izvan neposredno vidljivog; slobode od ogranienosti svojstvenih materiji ona se tie bezimenog, neuslovljenog.
emu nas budizam moe nauiti?
Lekcija broj jedan tie se verovatno morala. Nije to toliko neka
lista ne sme initi ovo ili ono, ve vie razmatranje zakona ka-
13
mme, koje vodi do boljeg uvianja da ako inimo dobre stvari

imamo vie anse da nam se dobro i vrati, nego kad inimo loe
stvari. Kosmiki to je veoma precizan zakon, ali na linom planu
to nije uvek tako oigledno, u smislu da neto pogreno uradi i
ini ti se da si se izvukao bez ikakvih posledica. Ali preporaanje
sve to regulie na due staze.
Tu su zatim mnoge psiholoke alatke kojima se sluimo u suoavanju sa razliitim pometnjama koje pogaaju nas ljudska bia. U
nae vreme stres je jedna od estih nedaa i meditacija je veoma
korisna u takvom sluaju. Razliita uenja o saoseanju i ljubavi
daju nam izvanredne lekcije kako da raspetljamo vorove koji su
se zapetljali u srcu tokom niza godina. Najvanija lekcija je o anatta, impersonalnosti ili nepostojanju sopstva, koja nas ui da sve
oko sebe ne uzimamo suvie lino ah, kakvo je to olakanje!
Kako budizam gleda na korienje ivotinja za
eksperimente i masovnu proizvodnju hrane?
Ti problemi jednostavno nisu postojali u Budino vreme, tako da
o tome nema nita konkretno u spisima. Verovatno kljuna taka
budistike etike jesu pet pravila. Sasvim ukratko izbegavanje
povreivanja drugih bia, izbegavanje krae, vernost, ispravan
govor, trezvenost. Ovih pet pravila jesu uputstva ili sugestije za
ivljenje, ne zapovesti. Budizam generalno ne ustanovljuje zakon, ve ohrabruje ljude da posmatraju paljivo sopstveni ivot,
postupke i vide kakve im rezultate oni ostavljaju u srcu. Daju se
sugestije u vezi sa postupcima koji mogu doprineti naoj patnji,
ali nema nikakve posebne kazne za one koji se odlue da ipak ne
slede te preporuke. Opte pravilo je da ako ivite moralno vea
je verovatnoa da e u vaem srcu biti mir.Kako ete tumaiti i
primenjivati tih pet pravila zavisi samo od vas, Ali Buda je jasno
ukazao da e moralnost i vrlina voditi mira u umu i srcu, a krajnji
rezultat je prosvetljenje.
14
O budistikom uenju
U vezi sa tvojim pitanje mogu konkretnije rei da bih ja razmotrio

prvo pravilo nepovreivanja kao dobru osnovu protiv okrutnosti
prema ivotinjama. Postoji u kanonskim spisima takoe lista u
vezi sa ispravnim ivljenjem (peti lan osmostrukog puta) koja
izriito pominje trgovinu ivim biima, otrovima, zatim klanje,
ribarenje i jo nekoliko drugih zanimanja kao ona koja donose
lo rezultat. Znajui to, razmisli o tome da ova naa tela mogu da
preive jedino ako drugi oblici ivota daju svoj ivot za to bilo
da je to biljka ili ivotinja, to je ipak oblik ivota. Ko odluuje je li
dozvoljeno koristiti pacove za eksperimente ali ne i make, majmune ali ne i delfine? Kada jedna divlja ivotinja ubije drugu, ona
to ini da bi preivela. Je li testiranje na pacovima deo procesa
preivljavanja ljudskih bia? Pitanja kao to su vivisekcija, da li
droge treba legalizovati ili abortus zabraniti jesu socijalna, ne religiozna, o njima se slaemo ili raspravljamo unutar nae kulture
i drutva. Budizam, kao religija, tie se krajnje slobode (od patnje), Istine (sa velikim I) i nadilaenja (ovog uslovljenog sveta).
Ono to nas kao jedinke spreava da ostvarimo tu mogunost
varira od jedne do druge osobe i ne postoji crno-beli odgovor na
mnoga pitanja koja ivot postavlja pred nas. Ponekad je zanimljivo videti koliko ljudi mogu postati nasilni na, recimo, skupovima
ili demonstracijama kojima se propagira mir i dobrosusedstvo.
U mirovnom pokretu ima vrlo agresivnih ljudi. Neki pokuaji da
se ukloni socijalna nepravda i patnja okonali su se jo veim nepravdama i patnjama. Prosvetljeno, egalitarno drutvo jeste ideal
na kojem i mi kao pojedinci moemo raditi, ali ini se kao da su
nepravda i patnja integralni deo sveta u kojem ivimo. Dve su
vane stvari koje treba imati na umu: (1) kako ti lino odluuje
da postupi dobro razmislivi o posledicama takvog postupka
i (2) kolika se patnja raa u tvom srcu iz oekivanja da i drugi
postupaju onako ti misli da treba.
15
Da li budisti jedu mesu i piju alkohol?

Ubijanje ivotinje radi mesa moe se posmatrati u svetlu
prvog pravila morala, slino kao i tvoje pitanje u vezi sa
eksperimentima na ivotinjama. Vegetarijanizam se izriito
spominje u kanonskim spisima u vezi sa pokuajem Budinog
roaka da preuzme kontrolu nad monakim redom. On je
prekoreo Budu da je suvie mekan i izloio listu od pet zahteva
da se izmene monaka pravila. Jedno od njih bilo je da monasi
ne treba da jedu meso. Buda je odbio da se sa ovim saglasi,
odbacujui takoe i ostala etiri predloga. Logika kojom se
rukovodio pri ovoj odluci jeste da poto prose hranu monasi
treba da budu zahvalni za bilo kakvu hranu koju nezareeni
sledbenici smatraju prikladnom da je ponude. Postoji takoe
pravilo koje omoguuje monasima da odbiju meso ako znaju da
je ivotinja ubijena naroito za njih.
Pijenje alkohola odnosi se na peto pravilo i njime se ohrabruje
uvanje jasnoe uma. Ukoliko je um zamuen ili zbrkan, onda e
i nae opaanje stvarnosti (tj. istine) biti iskrivljeno. Kao i sa svim
pravilima, od vas zavisi Samo au vina posle ruka? Tri flae
piva u oblinjoj kafani me tako oputa, ali ne zamuuje moj um.
Moja odluka je da sauvam novac i meditiram ali ta odluka je
samo moja.
ta se, prema budistima, dogaa sa nama posle smrti?
Kada se neto promeni, to je neka vrsta smrti. Pare papira na
kojem je ovo pismo napisano e umreti. Zguva ga i baci u
kantu za otpatke.Ono trune. Mrtvo je. I gde odlazi?
Kad si imao pet godina bio si drugaiji nego to si sada. Promenio
si se. Gde je nestao onaj petogodinjak? Sve to ti je ostalo su sea
nja, ali i seanja se menjaju. Zaboravljamo stvari, seanja umiru.
Gde odlaze? Sve vreme tvoje telo se menja. Posle nekog vremena
ono malake i kakva je korist od njega? Gde odlazi? Sve vreme
16
O budistikom uenju
tvoj um se menja. Posle nekog vremena, ponekad i pre tela. Gde

on odlazi?
Buda je poduavao da sve to u ovom ivotu uradimo ima svoj
rezultat. Neto slino kao kod eha. Viknem na tebe i ti vikne
na mene. Ukradem neto od tebe i ti ukrade od mene. Ja volim
tebe, tako da i ti moe da voli mene. Tako, ono to ja sada inim
utie na ono to e se dogoditi kasnije. Svi moji sadanji postupci
utiu na to kako e se stvari menjati. Ako jede mnogo brze hrane
ja-mravko e umreti i rodie se ja-debeljko. Ako uradim mnogo
prijatnih i korisnih stvari ja-nesreni e umreti i rodie se jasreni.
Kad mislimo o smrti, to je obino smrt tela. Anatta uenje kae
da ja nisam ovo telo, tako da kada ovo telo umre deava se ono
to se desi i kada se raspadne
moj kaput. Svaki deo odlazi
tako odakle je i doao. O
tome se govori i u hrianskoj
pogrebnoj ceremoniji: pepeo
pepelu, prah prahu. ta se
dogaa kada umrem. To ima
veze sa budunou, koju ja
ne mogu znati. Ono to sa
prilinom pouzdanou mo
gu predvideti je da ukoliko
sam sada dobar, tada e mi i
ubudue biti dobro.
Korisno je razmiljati o sop
stvenoj smrti, o konanosti
ovoga tela. Zamisli ga kako
stari, slabi i zaudara. Ne da bi
17
se ispunio gaenjem, ve zato to je tek nekoliko stvari u ivotu

za koje moemo biti sigurne da e se dogoditi; a smrt je jedna od
njih. Svako od nas e na kraju stii do tih vrata. Postoji poseban
termin kad je Budino telo preminulo parinibbana konana
nibbana. Zato to je bio prosvetljen, nema vie preporaanja, bio
je to njegov konaan kraj; za razliku od prosvetljenih bia, mi se
preporaamo u jednom ili drugom obliku. ta to znai: konaan
kraj? Morae da se prosvetli da bi to utvrdio.
Ako budisti ne veruju u duu ili duh,
ta se onda to preporaa?
To je malo tee pitanje. Sigurno da se neto prenosi, ali ta? Uenje
se uvek vraa na ono to se dogaa sada i u stvari obeshrabruje
takvu vrstu pitanja. Ali ne moemo da se ne pitamo. Je li to neka
vrsta karmike DNA koja se upisuje i prepisuje u kosmikom
registru? Sv. Petar sa velikom knjigom se javlja u hrianstvu.
Je li to odreena frekvencija svesti? Moda poslednja misao
koju pomislimo prelazi na drugu obalu? Ili je to slobodan izbor
bestelesne svesti?
Buda je govorio o etiri stvari o kojima se ne moe ili ne bi trebalo
razmiljati jer e one samo doneti novu zbunjenost uma. Jedna
od tih etiri jeste rezultat postupaka (vipaka-kamma) poev
od roenja pa nadalje.
U krugu preporaanja postoji li konaan broj
ivih bia ili i nova mogu nastati?
U irem znaenju ovo je pitanje u vezi ne samo sa biima, ve
sa materijom uopte. Je li koliina materija u kosmosu konana?
Da li se bilo gde stvara potpuno nova materija ili se samo stara
prerauje? Zapravo, da li je ikada postojalo prvobitno stvaranje?
To je etvrta nesaznatljiva stvar lupanje glave oko aposolutnog
18
O budistikom uenju
poetka ovoga sveta (loka-cita). to se tia broja bia u ovome

svetu ini se da nema ogranienja ona se stvaraju na milione,
tj. populacija raste. Kada je bio upitan o ovim stvarima Buda
bi obino odgovorio: Ja poduavam patnju i put koji vodi
do okonanja patnje. Da li to to zna da maka g-e Petrovi
ima maie nainjene od potpuno nove (a ne stare, reciklirane)
materije imalo olakava tvoju patnju?
Kako se preporaanje uklapa u teoriju o evoluciji?
Evolucija barata materijalnim ili uslovljenim svetom. To je
relativni oblik, veliina, brzina, boja itd. neega. Ono to postoji
sada moe se dovesti u vezu sa onim to je postojalo pre, recimo,
500 godina i moemo da odredimo kako je evoluiralo, na primer,
merei rast teine i ivotnog veka prosenog Engleza u zavisnosti
od naina ishrane, razvoja tehnologije itd.
Preporaanje se tie neega to nastavlja da postoji kao odvojeno,
otelovljeno neto i mnogobrojni izrazi tog otelovljenja mogu se
smatrati evolucijom. Meriti to tokom nekoliko ivota nije lako.
Koristei svoju memoriju moemo meriti promenu u ovom
ivotu. Razmiljajui o tim seanjima moemo (nadajmo se) doi
do zakljuaka o vrednosti odreenih postupaka. Ovaj uzrok je
proizveo onaj rezultat. Idealno posmatrano evolucija govori o
pozitivnom progresu (preporaanju), uenju na osnovu greaka.
Evolucija je uvek relativna: vidimo jednu stvar, sada, i merimo je
kao promenjenu i odvojenu (od prvobitne stvari) kasnije. Budizam
je meutim okrenut jedinstvu a ne razdvajanju, sjedinjavanju a
ne izolaciji. Cilj je biti ono to nije relativno, nije uslovljeno, nije
odvojeno. Re je o ne-stvari koja je izvan evolucije. Sve je to
vrlo zapetljano i premda je dobro s vremena na vreme razmiljati
o tim stvarima, ne treba po svaku cenu oekivati neki definitivan
odgovor.
19
ta je reinkarnacija?
Reinkarnacija se obino zamilja kao povratak u drugom telu,
posle smrti ovoga tela. Teorijski se pretpostavlja da postoji neka
vrsta due, neto to je sutinsko ja, to se seli iz tela u telo. Pre
nego to se na pitanje o reinkarnaciji moe odgovoriti, treba da
razmotrimo ovu pretpostavku i upitamo se: Ko sam ja? ta sam
ja? Moramo znati ta to umire da bismo stekli neku ideju o tome
ta moe da se rodi. U budizmu polazna taka jeste iskaz: Ja nisam
ni ovo telo ni ovaj um. ta sam onda ja? Mnogo je toga to moe
i to jeste bilo napisano kao neka vrsta odgovora na ovo pitanje,
ali sa budistike take gledite sve su to spekulacije. To nije neto
to moe biti izmereno, to nije neto to je mogue neposredno
iskusiti. Zna da si iv i moe imati iskustvo ivljenja, ali kako
ga moe objasniti? Nauka moe dati pojedinosti o mnotvu
sastojaka ivota, ali ne uspeva da objasni sam ivot. Javlja se
nova nauka (kvantna teorija i teorija haosa), ali hoe li se nauka i
religija na kraju ipak sresti u jednoj taki?
Poto telo umre, ta se dogaa? Ne znam. ivot ukljuuje u sebe
roenje (stvaranje, genezu, nastajanje), bivanje (hodanje, jedenje,
starenje) i okonanje (smrt, nestranak, umiranje). Sve to je izraz
prolaznosti, promene. Seanja koja imam kad se osvrnem na ovih
46 godina jesu zbirka vinjeta svaka od njih je nastala, ima neku
priu i onda se zavrava. A na kraju jedne moda je praznina,
nema niega posebno zanimljivog za seanje, a onda druga
poinje; neprekidno smenjivanje raanja i smrti. Jesam li ja taj isti
u svim tim scenarijima? Naravno da imam seanja, poput slika u
albumu, ali ta fotografija nisam ja. Onda sam ja samo fotograf?
Ili foto-aparat? Ko je taj koji poseduje seanje. Mislim da se u
toj sposobnosti da znamo, da budemo probueni i svesni, krije i
odgovor.
20
O budistikom uenju
Da li reinkarnacija igra vanu ulogu u tvojoj religiji?

Igra, u smislu da je jasno da se moj posao ne okonava smru
ovoga tela. To me ohrabruje da uvidim koliko je vano to to inim
danas jer to e uticati na nain na koji u biti pre-poroen
sutra (ili u nekom trenutku posle ovoga sada). To me ini veoma
paljiviim pri donoenju odluka, navodi da malo porazmislim
pre nego to delujem. ini me malo odgovornijim, jer imam
oseaj da ta god da uinim ukoliko je obeleeno pohlepom ili
odbojnou ili vezano za neki ego trip, to e me lupiti po glavi,
pre ili kasnije.
Da li budizam ima teoriju o nezavisnosti?
O nezavisnosti se moe raspravljati na razliite naine, u vezi sa
prirodom kao celinom, na primer jabuke da bi nastale zavise od
drveta, koje opet zavisi od tla, kie... i tako dalje, te vidimo da su
sve stvari meusobno zavisne. Meutim, moje razumevanje je da
Budino uenje ukazuje na moje lino iskustvo, naroito na njegovu
neprijatnu stranu (dukkha) i kako mogu da se oslobodim od nje.
Prvo, postoji zakon kamme, a to je uenje o zakonu uzroka i pos
ledice na moralnom planu. Posmatrajte to u vezi sa Njutnovim
zakonom, koji kae da svaka akcija ima podjednako snanu i sebi
suprotnu reakciju. Ako udarite nekoga postoje anse da i on vas
udari. Ovo se lako moe proveriti na materijalnim stvarima, ali
kako sve to funkcionie u kontekstu morala? Kako moja dukkha
nastaje u vezi sa onim to inim? (Pojednostavljeno) budistiko
rezonovanje je sledee: Ako ini dobro dobija dobro, ako ini
zlo dobija zlo Hrianski ekvivalent bio bi: Kako seje, onako
e i njeti.
Tu je zatim patia-samuppada, uenje o uslovljenom nastanku,
o kojem je mogue nai mnogo razliitih objanjenja. Ono
analizira lino iskustvo, razmatrajui uslovljenost izmeu nezna
21
nja na poetku (uzrok) i dukkhe na kraju (posledica). Temeljno

neznanje je verovanje da postoji nekakvo jedinstveno ja i lina
dua. Prema patia-samuppadi iskustvo je podeljeno na 12
uoljivih veza (neke su uoljivije od drugih). Ta veza, neto po
jednostavljena, sledi otprilike ovako: Na osnovu ula javlja se
kontakt sa okolnim svetom; taj kontakt stvara oseaje; oni vode
do elje, elja do vezivanja, a vezivanje zavrava patnjom, starou
i smru.
Na osnovu konvencije, kao nain lakeg komuniciranja, svet oko
sebe delimo na pojedinane stvari i dajemo im imena, na primer
nae telo ake, stopala, glava itd.; ali postoji samo jedno telo.
Zamislite da ste da ste na drvetu, okliznete se (uzrok) i padnete.
Znate da padate kraj mnotva grana, ali zapravo jedino to
registrujete jeste bol u trenutku kad udarite u tlo (posledica).
Budizam doputa postojanje posebne realnosti (izvan moga
iskustva), ali se fokusira na na doivljaj mnotva uzroka i
posledica i kae da svako od nas moe da bira barem uzroke.
Moete ovu istinu da testirate na sebi. Pokuajte da ne padnete sa
drveta!
Je li kamma isto to i greh?
Bukvalno kamma znai postupak; ono to inim.Konkretnije, to
je nameran postupak, koristan ili tetan; dakle, od vrste namere
zavisi i moja sudbina. tetni postupci su oni koji su motivisani
pohlepom, mrnjom i obmanutou. Neka kamma e svoj plod
doneti u ovom ivotu, a neka u narednim ivotima. Problem se
javlja oko kvaliteta namere, je li ona dobra ili rava u apsolutnom
ili relativnom smislu. Da li je kraa 10 funti da bih nahranio
majku koja gladuje isto to i kraa 10 funti da bih otplatio svoj
dug na kocki? Postupak je isti, namera razliita, ali da li je rezultat
isti? Na svakom od nas je da odlui ta je u ovom sluaju prava
stvar.
22
O budistikom uenju
Greh jeste krenje boije volje i odvajanje od boga zbog tog

krenja. I ponovo se javlja pitanje apsolutnih vrednosti je li
boija volja apsolutna ili relativna? Kamma je, meutim, uvek
nameran postupak, dok je greh samo tetan postupak.
Da li budisti veruju u boga?
Pre nekako dobio sam pismo od osobe po imenu Zara Holand.
Ne znam ni da li postoji devojica koja se zove Zara Holand,
jer mogue je da ju je neki nastavnik izmislio. Ali ja sam dobio
pismo, tako da bih moda mogao verovati da i postoji neko ko se
tako zove.
Nisam dobio pismo ni od koga ko se zove Bog, nikada nisam
sreo bilo koga ko se zove Bog. Postoji li bilo koja stvar koja se
zove Bog. Ne znam. Nisam dobio pismo, dakle ne mogu ak ni
da verujem. Kad mi padne neto na nogu, ja ne verujem u bol.
Ja ZNAM bol jao!!! Kad sam srean ZNAM da sam srean, ne
moram u to da verujem. Ovim neu da kaem da ne postoji Bog.
ve samo da ja to ne znam.
Zavisi takoe kako definiemo Boga. U budizmu postoji raz
raena kosmologija, sa bogovima, demonima, devama i svim
drugim vrstama bia koja nastanjuju pojedina podruja (prava
ili mitoloka bia, ja ne znam). Ali ona se ne smatraju venim ili
svemoguim. Ima jedna pria o monahu koji je eleo da zna gde
ovaj svet nestaje bez ostatka. Pitao je razne mudracena zemlji
i sugerisali su mu da pokua sa bogovima. Da skratim priu,
postepeno se uzdizao u sve rafiniranije slojeve kosmosa sve dok
nije stigao do najvieg, Braminog sveta i otiao na Bramin dvor, te
postavio pitanje. Brama je malo okoliio, pa onda monaha odveo
na stranu i izgrdio ga to mu tako javno postavlja tako zbunjujua
pitanja na koja on ne ume da odgovori. A ako zaista eli da zna,
neka ode i pita Budu. Ovo stavlja bogove u njihov relativan
23
poloaj. Sve u svemu. moe se zakljuiti da budisti ne veruju u

Boga, to jeste njegovo postojanje ili nepostojanje nije presudno
za njihov ivot.
Koga ili ta budisti oboavaju?
Tri utoita bi verovatno bila najire prihvaena stvar. Prvo je Buda
potovanje i predanost istorijskoj linosti koja je poznata kao
Buda i potovanje i tenja ka onom kvalitetu mudrosti, znanja,
prosvetljenosti koji Buda otelovljuje. Drugo utoite je Dhamma
posedovanje velikog potovanja i cenjenje Budinog uenja, kao i
ljubav prema istini u njezinom najviem znaenju. Tree je Sangha
uvaavanje onih kvaliteta kojima tei zajednica zareenih u
celini, pre nego ijedan pojedinac, a meu koje pripada dobrota i
vrlina. Sva ova tri utoita su apstraktna i nema nijednog od ovih
kvaliteta koji bi bio personifikovan ni na koji nain. ak i istorijski
Buda se posmatra kao istorijski dogaaj i seanje na taj dogaaj
treba slaviti sa zahvalnou; meutim od same linosti ne treba
praviti nekakvog besmrtnika. Ono to budisti oboavaju dakle
ono prema emu pokazuju produbljenu religijsku predanost i
potovanje (ovo sam uzeo iz renika) jeste budizam.
Zato uopte biti dobar, a ne lo?
Obino o tome najvie razmiljamo onda kada nas otkriju. Uradi
neto dobro za nekoga i drugi znaju da si to ti ili uradi neto
loe i drugi znaju da si to bio ti. Kakva su do sada bila tvoja
iskustva? Dobro i loe nisu neki apsoluti, ve svako od nas ima
svoje kriterijume o tome gde emo povui liniju. Ono to ja
koristim je eho test. Kad neto uradim sluam ili gledam ono
to mi se vraa. Ponekad je to sasvim suptilno mrzovoljno
unutralje gunanje tokom meditacije ili blaga toplina u srcu. U
sutini svako eli da bude srean, da se oslobodi bola, potitenosti
itd. i premda ne postoji jednostavan odgovor kako obezbediti
24
O budistikom uenju
sreu, initi dobro i izbegavati loe je sasvim dovoljno za poetak.

Moda ti moe da uradi neto loe i da te to ne mui. Pokuaj,
vidi kako to kod tebe deluje. Koji je krajnji rezultat?
Da li budisti veruju da postoji tamna strana, poput
avola?
Sigurno da postoje dobrota i ravost. Ue u sobu u kojoj su
se dvoje malopre svaali. Iako sada samo sede, moe da oseti
energiju njihovog besa vibracije. Isto je i sa dobrotom, mada
malo suptilnije. U budistikoj kosmologiji nekoliko je podruja
ispod ljudskog, gde obitavaju razna zla bia. Ta vrsta energije,
vibracije, tamne strane, zaista postoji, ali nije otelovljena ni u
jednoj konkretnoj stvari ili stvorenju. ak ni ivot u podruju
gladnih duhova nije vean. Moe li ti da vidi svoju tamnu
stranu? Ona nije neto fiksirano i avoli mogu biti ukroeni i
istrenirani da se pretvore u dobrotu. To jeste teko, ali pokuaj i
imaj saoseanja za te zle, neugodne, ne ba lepe delie sebe ili
drugih. Oni se ne mogu unititi samo transformisati.
25
BITI BUDISTA
Da li i deca praktikuju ovu veru?

Svakako da deca mogu biti ukljuena u veinu aktivnosti, ali
imati veru podrazumeva izvestan stepen razumevanja i pitam
se sa koliko godina su oni sposobni za takvo razumevanje. Jer bez
razumevanja bilo ta da praktikujete, to je samo slepa vera. Veliki deo budistikoh uenja ukazuje na direktno iskustvo i tu nije
potrebna bilo kakva vera; deca ponekad imaju izvestan intuitivni
oseaj za spiritualnu dimenziju sopstvenog bia. Budistika vera
sastoji se prvenstveno u verovanju u Budino prosvetljenje i, dok
ga i mi ne postignemo, moemo samo verovati da je ono mogue
i slediti uenje potpomognuti verom.
Kako se deca upoznaju sa budizmom?
Velik deo religijskog obrazovanja dece jeste indokrinacija kako
se od njih moe oekivati da razumeju kada jo nisu istraili ivot? Re indoktinacija moe zvueti nasilno, ali na koji nain uimo bilo ta? Mi smo uslovljani od trentka kad smo se rodili, ali
sve dok je u taj proces ukljueno i slobodno ispitivanje mogua je
i sloboda. Deca se upoznaju sa budizmom tako to dolaze u neposredan dodir sa onima koji budizam ive. Odluka o tome hoe li i
oni poeti da ga upranjavaju zavisi jedino od njih samih.
27
Jesu li nezareeni budisti velikoduni?

ivei od tue pomoi tokom nekoliko godina, moje je iskustvo
da jesu nikada nisam otiao gladan. Ja ne posedujem novac, ali
poto monah ima relativno malo potreba, nikada mi nije nita
posebno nedostajalo upravo zahvaljujui velikodunosti ljudi koji
veruju u ovu tradiciju. Postoji jedan nain da se same budistika
praksa velikodunost, moral i mentalni razvoj. Kada razmiljamo o drugoj plemenitoj istini koja govori o ei (elji, pohlepi
itd.) nije teko uvideti da velikodunost moe za nju biti jedan
efikasnan protivotrov. Ako smo u stanju da praktikujemo davanje
materijalnih stvari, tada nam je lake i da se oslobaamo i takvih
stvari kao to su pogreni stavovi ili opaaji, naroito u odnosu
na sebe. Prijanjanje (dranje, vezivanje itd.) za bilo koji stav o sebi
vodie ka patnji. Praktikovanje velikodunosti kao protivtea sebinosti je veoma dobro.
Hriani koriste Bibliju, muslimani Koran, a ta koriste
budisti?
Budistiki sveti spisi su poznati kao Tipitaka. Pitaka je re za
koaru na jeziku pali, a ti znai tri. Tako imamo Tri koare.
Nazivaju se koarama jer sadre uenje. To su: Vinaya pitaka u
kojoj su nabrojana sva pravila za monahe i monahinje, potkrepljena priama na koji nain i kojom prilikom su nastala. Sutta
pitaka ogromna zbirka uenja o najrazliitijim temama; veinu
njih izloio je Buda. Abhidhamma pitaka veoma sistematian
pregled Sutta pitake, zajedno sa filozofskim i psiholokim analizama. Ovaj kanon sabran je u vremenu posle Budine smrti. A poto je on poduavao punih etrdeset pet godina, zbirka njegovih
govora je ogromna otprilike tridesetak debelih tomova.
Moe li svako da postane budista?
Naravno. Nema ogranienja u pogledu godina, pola, nacionalno28
Biti budista
sti, telesne teine, obrazovanja i slino. Budizam je veoma tolerantna religija. Ljudi mogu da odrede svoj nivo posveenosti i
nema nekakve ekskomunikacije ukoliko uradite neto loe. Postoje, naravno , odreeni standardi ponaanja za koje se oekuje
da ih se pridravate kada ste u manastiru ili hramu, ali nikome se
ne odbija ulazak u religiju zbog onoga to je do tada uinio.
Kako si ti postao budista?
Zapravo je vrlo jednostavno postati budista. Donese vrstu odluku da e iveti prema principima otelovljenim u Tri utoita i
Pet pravila morala. Moe prouiti utoita i pravila i preuzeti
ih samostalno, smatrajui nadalje sebe budistom. Meutim, lepo
je imati monaha ili monhinju koji ti tokom ceremonije predaju
ta utoita i pravila. Ovakvo javno ispoljavanje takoe pomae da
ih se priseti u situacijama kada poeli da ode izvan tih pravila
kada poeli da bude nepromiljen ili glup, kada ide protiv
prirode, kada eli da bude nemoralan.
Uzeti utoite generalno znai nai zaklon na mestu na kojem se
oseamo bezbednim. U ovom kontekstu utoite je okruenje,
skup principa ivljenja u koje moe da veruje, utoite za srce i
um. Mora prvo da ih nauih koji su, tako da ti je jasno njihovo
znaenje i razume ta znai posveenost njihovom pridravanju.
Koje osnovne principe podrazumeva to da je neko
budista?
Pojam biti budista razliit je u razliitim kulturama, ali u theravada tradiciji opti standard jeste uzimanje Tri utoita i Pet
pravila morala. Potrebno je imati izvestan stepen razumevanja
ta to znai pre nego to donesemo odluku.
Buda tradicionalno se smatra osobom, ali Buda je zapravo titula. Ona znai budni, probueni. Odnosi se na kvalitet bia koji
29
smo mi svi u stanju da ostvarimo. Uzeti utoite u Budi znai:

Verujem da je takvo prosvetljenje mogue i uiniu napor da postanem pobuen (ne da sanjarim i budem nepromiljen) upravo
u ovom ivotu.
Dhamma jeste Budino uenje. To uenje zapravo je samo izraz
prirodnih zakona koje je Buda razumeo prvenstveno zakona
ljudske prirode. Kada uimamo utoite u Dhammi, uzimamo
utoite u Budinom uenju a to znai utoite u istini i istoti
svoje prave prirode.
Sangha znai zajednica, koju uine monasi, monahinje ili laici
koji slede budistiki nain ivota. Oni tee praktikovanju blagonaklonosti, razvijanju mudrosti, morala i dobrote voeni Plemenitim osmostrukim putem, a koji je Buda opisao kao splav koji
e nas preko bujice ivota preneti na drugu obalu, do nibbane.
Osam koraka ovoga puta su: ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot, ispravan
napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Otuda, uzimanje utoita u Sanghi ukljuuje i podsticaj na is
pravno delovanje zasnovano na budistikim pravilima morala.
U svom osnovnom obliku to su Pet pravila morala:
Ne ubiti ili povrediti nijedno ivo bie=To znai biti blagonaklon.
Ne uzeti bilo ta to ti nije dato (ne krasti) = To znai biti poten.
Ne biti neveran u vezi sa drugom osobom=To znai biti iskren.
Ne koristiti pogrean govor=To znai biti istinoljubiv i ne lagati, vreati, ogovarati ili dokono naklapati.
Ne uzimati alkohol i droge =To znai imati bistar um.
30
Biti budista
ta nezareeni budisti rade kao deo svakodnevnog

upranjavanja religije?
Mnogi Zapadnjaci pokazuju zanimanje za budizam zbog meditacije pre nego zbog predanosti i vere tako da e se praksa
umnogome razlikovati od jednog do drugog pojedinca. Porodice
e obino imati mali oltar u kui i izvesne rituale povezane sa
njim u razliito doba dana moda paljenje svee ili miriljavih
tapia, stavljanje cvetova, klanjanje. Znam da oni koji meditiraju
obino to ine sedei ispred oltara i ponekad pozovu i svoju decu
da im se pridrue. Mnogi ljudi uivaju u tradicionalnom recitovanju bilo da pali ili na maternjem jeziku. Ako nisu suvie daleko
od manastira, ponekad odnesu poklone za monaku zajednicu
vikendi su obino namenjeni za to, jer ljudi ne rade i mogu i
malo dalje da otputuju. Tu su zatim nedeljni dani posveenosti u
skladu sa Meseevim menama, praznici i dani kada su manastiri
specijalno otvoreni za goste. U Aziji, naravno, manastira je daleko vie i ljudima je lako da odu do njih, te su oni zapravo u ii
panje lokalne zajednice.
Moe li i laik da se prosvetli ili mora da se zaredi?
U kanonskim tekstovima na nekoliko mesta se pominju laici iz
vremena Bude koji su se prosvetlili i ne pada mi na pamet nijedan
razlog zato to ne bi bilo mogue i danas. Velika razlika jeste u
vremenu i energiji koja monahu stoji na raspolaganju da radi na
tome. Meni kao monahu ivot nije toliko komplikovan kao to je
bio dok sam bio laik, tako da imam vie prilike da uvidim zato
nisam osloboen patnje, zato govorim stvari koje nisu u skladu
sa mojim uverenjima, zato ne mogu da budem vie (ili pak uvek)
blagonaklon i saoseajan. Domain toliko vremena troi da bi ispunio svoje obaveze kolovanje, kirija, neplaeni rauni, novac,
autobuski red vonje, odnosi sa drugim ljudima itd. Ali vano je
da vreme koje nam ostane na raspolaganju iskoristimo na mudar
nain i, u vezi sa zakonom karme taj napor ka prosvetljenju
31
moraete da uloite kad-tad u ovom ili u nekom od narednih

ivota. Pa zato onda ne krenuti odmah.
Da li budisti veruju u brak?
Ideja koja stoji iza braka jeste da dvoje ljudi prave ugovor.
Hrianski oblik je otprilike ovakav: da se volite i slaete, da se
potujete i dogovarate... u bolesti i u zdravlju, dok vas smrt ne
rastavi. Poto u budizmu nema boga, monasi i monahinje nemaju ulogu bilo kakvog posrednika izmeu boga i ljudi i nemaju
nikakvu posebnu mo da posreduju u sklapanju takvog ugovora.
Otuda, strogo uzevi, ne postoji budistiki brak. U budistikim
zemljama postoje legalne forme sklapanja braka, ali religijska
strana svega toga je afirmacija odluke dvoje ljudi da ive u skladu
sa Tri utoita i Pet pravila morala. Mladenci e zajedno sa porodicama otii do manastira (ne nuno na dan venanja) i ponuditi
poklone sanghi i formalno zatraiti utoita i pravila. Sangha e
zatim odrecitovati blagoslove (na paliju), bez komentara u smislu:
Mislimo da je dobro to ste se uzeli ili tome slinog, ali dajui
srdanu podrku njihovoj predanosti Budinom uenju. U sklopu
te predanosti, od mladog para se oekuje: prvo pravilo podstie
naklonosti i brinost, drugo velikodunost, tree se usredsreuje
na odgovornost prema zajednikoj vezi i vernost (pogotovo u seksualnom smislu), etvrto promovie blag, koristan i mudar govor,
a peto trezvenost. Uzimanje utoita zapravo znai posveenost
mudrosti (Buda), istini (Dhamma) i moralu (Sangha). Ako mladi
brani par uspe da se pridrava ovih pravila, oni e zaista ostatak
ivota provesti u spokojstvu i srei.
Na koji nain budisti sahranjuju mrtve?
Trenutak smrti se u budizmu smatra vanim dogaajem. To je
vreme tuge za one bliske pokojniku i vreme ljubavi i panje, blagonaklonosti i saoseanja za sve druge to su osnovne ljudske
32
Biti budista
vrednosti. Sa spiritualnog stanovita, to je vreme da kontempliramo sopstvenu smrtnost, svoju vezanost za materijalne stvari
(naroito svoje telo) i razmislimo gde se istinska srea i sloboda
mogu pronai. Blizina lea podstie takve duboke misli, tako da
se preminuli zadrava neko vreme u kui kako bi ljudi mogli da
dou i odaju mu poslednju potu i zamole za oprotaj.
I monasi se pozivaju u kuu idealno svakodnevno tokom sedam
dana i oni e pozvati prisutne da razmisle o prirodnosti smrti i
vanosti ulaganja napora da ivimo u skladu sa duhovnim vrednostima. Postoji nekoliko tradicionalnih pogrebnih tekstova za
recitovanje, u kojima se istrauje uslovljena priroda ljudskog tela.
esto se voda sipa preko tela svaka osoba pomalo pre nego to
se koveg definitivno zatvori. Porodice e esto darivati manastir
kako bi obeleile godinjicu smrti. To
se deava posle tri i est meseci i zatim godinje.
Kakvo je budistiko gledanje na
seks i ljubavnu vezu?
Ovo pitanje je dobrim delom pokriveno treim pravilom vernou.
Ovde je naglasak na partnera i bol
koji on osea kada njegov partner
ima neku drugu seksualnu vezu. U
uenju nema nita u vezi sa homoseksualnom vezom, ali princip je isti.
Idealno gledano trebalo bi da smo
svi mi osloboeni vezivanja i da nas
partnerova nevernost ne pogaa, ali
u stvarnost u svakoj vezi stvara se
snana povezanost. Ona je uglavnom
33
zasnovana na poverenju i kada je to poverenje iznevereno, to je

skoro uvek izvor patnje; naroito je to izraeno kada su u sve to
ukljuena i deca.
Da li se budisti mole Budi?
Moliti se znai traiti od nekog neto. Molim se (bogu) da pada
kia. Pretpostavka je da je onaj kome se molite svemoan i da je
u stanju da vam ispuni elju. U budizmu postoje razliiti bogovi i
bia sa vie ili manje moi kojima je mogue obraati se, ali iako
ona navodno ive neverovatno dugo, ona su ipak smrtna kao i ti i
ja i svakako da nisu svemogua.
Buda, istorijska linost, umro je pre vie od 2500 godina i, zato
to je bio prosvetljen, nita nije ostalo iza njega. Buda kao titula
onaj ko je prosvetljen, budan, istinski mudar postoji na neki
nain kao mogunost za svakoga da dostigne to stanje, ali ne kao
nekakav odvojen entitet, koji donosi odluku: OK. Kusalo je bio
dobar monah, pa u usliite njegove molbe da u sutlijau bude
malo vie suvog groa.
Svakako da je kamma negde uskladitena ili zabeleena i da sile
pohlepe, mrnje i obmanutosti zadobijaju razliite pojavne oblike. Prizivanje ili moljenje sila dobra je deo budizma ne u smislu
da e one srediti problem umesto mene, ve da budu saveznici i
potpora u mome naporu.
Koji su glavni budistiki praznici i proslave?
Postoji nekoliko manjih koji variraju od jedne do druge kulture i
neki koji su deo samo jedne kulture. Ali ima dva dogaaja koji se
svuda u budistikom svetu slave. To su vesak i kathina.
Vesak pada na dan punog Meseca u maju i njime se obeleavaju
34
Biti budista
roenje, prosvetljenje i smrt Budina, tako da je to vreme kada

se razmilja o ivotu Budinom. Lokalni hram bie dekorisan
cveem i svetiljkama. Obino su svetla u papirnim svetiljkama
koje se napravile razliite porodice i donele u manastir da budu
zapaljene uvee. Laici dolaze u manastir na celodnevni boravak
esto obueni u belo i uzimaju osam pravila morala. Pomau
oko pripremanja obroka koji se slui prepodne i popodne se organizuje grupna meditacija. Uvee je okupljanje u hramu i sangha
recituje prigodne tekstove, a potom stareina manastira odri govor o ivotu Budinom. Kasnije se pale lampe i ide se u krug oko
hrama ili ee oko stupe. Obilazi se tri puta razmiljajui o tri
utoita u smeru kretanja kazaljke na satu (desno rame je prema
stupi) i uesnici nose cvee i mirisne tapie koje e staviti u podnoje stupe na kraju treeg kruga. Tokom tog kruenje mogue je
pevati mantru ili stih.
Kathina traje itav mesec i unutar njega bie odabran jedan dan
za proslavu. Ona obeleava kraj tromesenog azijskog perioda
monsuna, tokom kojeg su monasi i monahinje zaustavljali i boravili u jednom manastiru. Na kraju monsuna sangha se obino
pripremala da nastavi lutanje. U Britaniji, poto su godinja doba
drugaija, mi se pripremamo za zimu. U oba sluaja ceremonija
se fokusira na darivanje platna za monake ogrtae. To je takoe
prilika za laike da donesu u druge darove manastiru, kako bi on
bio dobro opskrbljen u narednom periodu. Katina platno se daruje u okviru veoma formalne ceremonije i monasi ga uzimaju i
od jednog njegovog dela iju ogrta. To mora biti zavreno pre
narednog jutra i svaki monah mora na neki nain uestvovati u
pravljenju toga ogrtaa. Kada se zavri, daje se nekom od starijih
monaha. ast je biti odabran za darivanje ovakvog ogrtaa.
Da li budisti slave Boi?
Na Zapadu su veina monaha i monahinja potekli iz hrianskog
35
okruenja, tako da Boi i dalje ima neki smisao za njih. Nemamo

hrianske rituale, ali duh Boia darivanje, ljubaznost, ljubav,
mir za sve ljude jeste neto u emu svi uivamo i to je razlog za
slavlje. aljemo i primamo mnogo estitki. Ove godine ukrasili smo manastir zelenilom, upalili mnogo svea, dodali jo malo
naroitog pevanja i sluali sa trake hriansko pojanje. Potom je
usledila meditacija do duboko u no. Kada pogleda razliite religije nije teko pronai slinosti, tako da se u to vreme usredsreujemo na njih.
36
O MEDITACIJI
ta je meditacija?
Meditacija je tehnika rada sa umom. Ako um posmatra kao
alatku, tada je prvi korak pre nego to pone tu alatku da koristi
da je poblie osmotri; razmotri kako ona funkcionie i za ta bi
mogla da se iskoristi; zatim poni da je koristi na to je mogue
efikasniji nain. Meditacija je prirodan nain upoznavanja sa
umom, istraivanja i razumevanja naina na koji on funkcionie,
a zatim i poboljavanja njegovog rada putem vebanja. Zaista je
potrebno mnogo truda da bi se uvebao um. Koliko si godina
recimo doputao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji.
Moe li da kae svom umu: OK, dosta je bilo brige, od sada hou
da misli samo srene misli od sada nee ii na onu stranu na
koju ti hoe. Ja to ne mogu. Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma?
Um je moj vodi on usmerava moje odnose sa spoljanjim
svetom. A meditacija je nain da se osveste vodieve slabosti
i povea njegova snaga. Ako zamislite situaciju da slanjem ne
kog poslovnog oveka na kurs o menadmentu popravljate nje
govu sposobnost upravljanja firmom onda je meditacija jedan
(neprekidni) kurs o upravljanju samim sobom. Ba kao to dizanje
tegova ili dogiranje ini telo snanim, isto tako meditacija ini
um snanim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna
bilo kakva specijalna oprema. Ne treba ni da budete nekakva
posebna osoba, dovoljno je da ste ivi i da vam um obavlja
osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za poetak.
37
Zato ti meditira?
Sve to doivljavamo u ivotu doivljavamo kroz svoj um. Kada
ne razumemo kako taj na um funkcionie, lako postajemo zbunjeni i tada patimo. Meditacija je istraivanje i pronalaenje naina da razumemo svoj um. Ba kao kad bilo ta drugo eli da
upozna ili razume, mora da ga proui. Stane i gleda, a onda
rei problem. Ako si ikada bio uznemiren ili zabrinut, ako nisi
mogao da se pronae u ivotu ili si se zapitao: Ko sam ja? ta
je cilj svega ovoga?, tada je meditacija nain pripremanja uma
da istrauje ivot ili barem ono kako ga ti doivljava. Posmatranje uma (meditacija) vodi do razumevanja (mudrosti), a mudrost
vodi do oslobaanja od patnje. Da bi sve to imalo smisla mora u
ivotu prvo upoznati patnju ili barem nelagodnost. Ako ti je itav
ivot samo med i mleko, um ti je smiren, jasan, nema nikakvih
problema sa drugim ljudima, onda se nemoj gnjaviti sa meditacijom jednostavno uivaj u ivotu. Ja, meutim, nisam te sree
i meditiram zato to ponekad patim ne mnogo, ali dovoljno da
poelim da to prekinem zauvek.
Kako meditacija funkcionie?
Veoma jednostavno - meditacija je kao odmaranje. Kada naporno fiziki radi, potrebno je da se odmori. Isto je i sa umom.
Ceo dan obrauje informacije, zvukove, mirise, oseanja itd. i
tvom umu je potreban odmor. Spavanje umnogome doprinosi odmoru, ali ako nisi u stanju da se potpuno opusti, um se
dri za stvari i nema pravi odmor. Na primer, ima vaan ispit ili sastanak ili je neko bio grub prema tebi i jednostavno ne
moe da se otrese oseaja strepnje ili ogorenja koji sve to
prati. Meditacija, na tom nivou, deluje tako to nas dovodi u direktnu vezu, stvara neposredan kontakt sa razliitim oseajima
i emocijama koje doivljavamo i to kroz jedan potpuno svestan
proces; to je potpuna suprotnost pukom sanjarenju, povrnom
razmiljanju ili spavanju. Ona je zapravo direktan ulazak u te38
O meditaciji
ka, napeta ili neprijatna stanja uma. Meditacija nije pokuavanje da se pronae odgovor na problem, ve relativizovanje njegove vanosti, pokuaj da promenimo svoj stav prema njemu.
Na dubljem nivou meditacija dejstvuje istraivanjem i razumevanjem prirode samoga uma. Sagledavamo njegovu uslovljenu prirodu, lienu bilo kakve vrste personalnosti ili trajnog kvaliteta.
Kada se u nama javi taj uvid, tada moemo da se pomirimo i sa
najstranijim stanjima svesti; ne uzimamo ih vie toliko lino.
Kakvi su rezultati meditacije?
Ono to e najpre zapaziti poto neko vreme bude praktikovao meditaciju (barem nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Poto je osnovna tehnika da si uvek samo
sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i
ui sve vreme. Um je u stanju da se zadri upravo tamo gde ti
to eli ne skae sad tamo sad onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsreenosti i stabilnosti raa se oseanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.
Drugi rezultat je jasnoa; um je bistar i prekida se unutranji dijalog.
To je slino pranju prozora jer um je na prozor u svet. Uoite
razliku kad gledate kroz prozor po sunanom danu. Teko je bilo
ta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo zamueno.
Kad je prozor ist svi objekti su otri i jasni svet izgleda jasan.
Smirenost i jasnoa su socijalni ili psiholoki rezultati meditacije.
U pogledu religioznog ili duhovnog aspekta, (krajnji) rezultat je
produbljeni uvid u prirodu svih stvari. To predstavlja prevazilaenje neznanja, znanje o istini, kraj nespokojstva i sebinosti to je
prosvetljenje. Ovo zvui prilino ambiciozno, zar ne? Ali kao i sa
veinom stvari najbolje je jednostavno poeti. Lino smatram da
je svako poveanje jasnoe i sopstvene dobrobiti koje iz meditacije proizlazi, ma koliko bilo malo, dovoljna nadoknada za trud.
39
Kako meditira?
Kad se pomene meditacija veina ljudi e odmah sebi predstaviti sliku oveka koji sedi u lotos poloaju i sa rukama postavljenim na razliite naine. To nije neophodno. Ono to je vano
je da ti je fiziki udobno. Dri lea pravo, glave sasvim malo povijene napred. Poloaj je vrst, ali nije napet. Sedenje na stolici
je OK. Moe i da legne na pod; no jedini je problem to tada
lako utone u san, pa leanje nije preporuljivo. Odaberi isto i
mirno mesto. Glavno je da celu stvar odri to jednostavnijom.
Mentalna aktivnost i opti podraaji kroz pet ula (oi, nos, jezik, ui i koa) jesu ono ime je na um zaokupljen, zbog ega je
napet, nesrean. Kako to smanjiti? Tiina je vrlo mona alatka u
meditaciji; ona smiruje ui. Blago sklopi oi; to ih smiruje. Koristi
jastue da malo izdigne strnjicu, to olakava ispravljanje lea.
Poetak i kraj dana su najbolje vreme za sedeu meditaciju. Odaberi jednu (obino jednostavnu) stvar kao objekat meditacije. Fokusiraj panju na taj objekat. Koncentracija je kljuna stvar od
koje polazi. Moe koristiti skoro bilo ta kao objekat meditacije
dah, sveu ili cvet (pri emu su ti oi poluotvorene), jednostavnu reenicu koju ponavlja, dodir pri okretanju brojanice. Pokuaj sa dahom. Ako ti je u poetku teko da se usredsredi, nekoliko puta duboko udahni i izdahni, jednostavno da bi osetio dah.
Stavi ake na stomak ili grudi i zapravo oseti kako dah pokree telo.
Na kojem delu to najjasnije osea? Na vrhu nosa, na stomaku, na
grudima? Moda e ti biti lake ako broji svaki udah ili izdah.
Broj od jedan do deset i onda poni ispoetka. Neprekidno to ponavljaj i samo se opusti. Koliko dugo ti uspeva da se ne zabroji?
Na koju stranu ti odluta um? Verovatno e se suoiti sa time da je
umu dosadno i pokuava da razmilja o neemu drugom. Budi strpljiv. Ne oekuj bilo kakvo specijalno iskustvo ili znamenja, samo
vebaj oputanje. Kada ti um odluta, blago ga vrati na dah. Uvek
iznova. Bilo koje vreme je dobro za meditaciju dok eka autobus, kod zubara, dok pravi back up fajlova sa svoga kompjutera
40
O meditaciji
ili eka da provri voda za kafu ili aj mnogo je tih praznih hodova tokom dana kada lagano moe da se okrene samome sebi.
Moja omiljena ema meditacije je:
STANI; POGLEDAJ i OSLUNI
Nisam sreo nikoga kome je meditacija u poetku bila laka, ali iz
sopstvenog iskustva sam uvideo da je sve laka to je vie vebam.
A rezultat je mir u srcu. Rezultat je da se manje oseamo rtvama
udi sopstvenog uma.
Koju formu meditacije praktikuje,
samathu ili vipassanu, i zato?
Samatha mirnoa, smirenost (kao rezultat samadhija koncentracije) i vipassana uvid i mudrost, jesu dve strane iste stvari tj.
41
meditacije. One su nalik na pismo i glavu novia. Potreban ti je

izvestan stepen smirenost i koncentracije uma da bi bio u stanju
da istrauje prirodu (uma, sveta). Potreban ti je izvestan stepen
mudrosti, promiljenosti i uvida u patnju (dukkha) da bi uvideo
kako je jo gore kada je um neobuzdan i neusredsreen. Ove dve
tehnike moe vebati odvojeno; kao to, na primer, moe jaati
ruke na jedan nain, a noge na drugi. Ali svrha tog vebanja je
da popravi opte zdravlje (ako pri tome iskljuimo tatinu). Ulaemo svoj napor tamo gde vidim da su moje slabosti, s ciljem
da se zatitim od bolesti. Tako, ako sam bio veoma zauzet i um
mi je neprestano poput nekakvog vrtloga, poinjem meditaciju
samathom. Bez obzira na tehniku, tenja je uvek ka harmoniji,
miru, nibbani.
Na koji nain meditacija poboljava tvoj samadhi?
ak i ako meditaciju koristite samo radi relaksacije, to to ste se
zaustavili i primirili smiruje um. Uz prirodno obuzdavanje koje
nastaje zahvaljujui meditaciji, manje je stvari koje pobuuju um,
manje stvari koje on mora da obrauje. Um tako ne postaje vei,
ve zato to je manje stvari u njemu postaje prostraniji, istiji.
Vie je jasnoe u umu um je otriji. Samadhi je jedan aspekat
meditacije sposobnost koncentracije, fokusiranja uma na jedan
objekat. Taj fokus nije zamuen, ve je jasan i otar. Praktikovanje
meditacije se dobrim delom vrti oko jaanja koncentracije, ba
kao i oko naputanja tuposti ili tromosti (a to znai zadobijanja
uvida i mudrosti).
Kako se u praktikovanju meditacije koristi mudrost?
Samatha donosi umu prostranost. I u tom prostoru moe da se
smesti vipassana (voena istraivanjem, posmatranjem i razmatranjem). Rezultat posmatanja stvari ivota, oseanja, drugih
ljudi, prirode itd. uz pomo uma koji je ist i neometan podstie
42
O meditaciji
nastanak mudrosti, uvida. Mudrost je rezltat posmatranja i razmatranja neega. Zato je to ba tako?, Kako je do toga dolo?,
A zato ja...? Ovaj proces mogu je u svakoj situaciji, ne samo
pri sedeoj ili hodajuoj meditaciji. Postoji nekoliko da tako kaem misli-vodilja u budizmu koje treba imati u vidu pri takvom
razmatranju: Sve stvari su prolazne, iz ega sledi: Zato to su
prolazne, verovanje da nam one mogu obezbediti trajnu sreu
donosi nam samo patnju. Ili, Uzrok svake patnje je elja. Ili, Nijedna stvar koju mogu da pokaem ili pomislim nije to ja koje
smatram tako dragocenim, a ispostavlja se da je zapravo privid...
Mudrost nije neto to ima veze sa inteligencijom ili ispravnou.
Stvar je, pre svega, u razumevanju prirode naroito prirode oveka. Obino, mudrost dolazi sa iskustvom koje nose godine, ali
meditacija tu malo ubrzava stvari.
Koliko ti je koristila tehnika anapanasati?
Sabranost panje na dah, anapanasati, bila je moj najkorisniji temelj vebanja. Kao alatka, ona je prenosiva, besplatna i uvek pri
ruci (ako nema dah, tada nema ni problem mrtav si). Povrh
svega, ona je prirodna, a otuda i jednostavna. Kao objekat za razvijanje smirenosti i koncentracije izvanredna je. Fokusiranje uma
na prirodni ritam udaha i izdaha donosi blagotvornu smirenost.
Meutim, anapanasati ponekad moe biti prilino suptilna, jer i
dah postaje suptilan i teko uoljiv. Tada ili jo vie izotravam
svoj um ili prelazim na neki drugi objekat. U nekim situacijama
um je jednostavno suvie otupeo, pa vebam meditaciju u hodu.
Da li ti je lako da smiri um kako bi mogao da meditira?
Ovo pitanje lii kao da me pita da li perem svoje rublje da bih bih
bio spreman za pranje rublja. Meditacija (barem samatha smirivanje) jeste proces ienja ili smirivanja uma. Moda bi pitanje
trebalo preformulisati ovako: Da li ti je lako da meditira?. Kra43
tak odgovor bio bi: ne! Um je poput neukroene, klizave zmije

teko ju je uhvatiti. Um treba vebati. Koliko si samo godina
proiveo doputajui um da luta gde god mu je volja. Moe li rei
svome umu: Posmatraj dah sledeih pola sata i ne okrei se bilo
emu drugom? Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma? Ne znam
nikoga kome je meditacija laka, ali sam se lino uverio da to vie
vebam postaje sve laka.
Koliko meditacija obuzdava ula?
Zahvaljujui meditaciji postaje veoma svestan mentalnih procesa. Uvia da burni ulni podraaji stvaraju burna stanja uma. Pri
tome, trenutno iskustvo moe biti prijatno, ali neprestano traganje za takvim podraajima moe biti prilino zamorno. Zahvaljujui poveanoj osetljivosti za procese u umu, kratkotrajno zadovoljstvo vremenom postaje sve manje vredno estih nepovoljnih
sporednih efekata (jesi li ikada video nekog zavisnika?) Ne radi se
toliko o tome da meditacija obuzdava ula, ve to postajemo sve
manje spremni da nas naa ula neprestano uznemiravaju svojom
prenadraenou; uviamo bol koji je posledica potpune okrenutosti ulnim zadovoljstvima i u naim oima sve veu vrednost
dobija mir jednostavnog ivljenja.
Kako meditacija pomae da se ukloni pet prepreka?
Vidi i prethodni odgovor. Ne radi se o tome da se neto ukloni,
koliko o uvianju da one donose bol, te postajemo skloniji da ih
ostavimo postrani, izbegnemo, prevladamo. Kako stiemo poveanu svesnost uviamo tu lananu reakciju koja se odvija u umu
i obrazac po kojem se ona odvija. Kontekst pet prepreka moe ti
pomoi da identifikuje svoj tip linosti, odnosno da baci svetlo
na line slabosti. U kanonskim tekstovima postoji poreenje prepreka sa razliitim vrstama vode: ulna elja se poredi sa vodom
obojenom raznim bojama, zlovolja sa kljualom vodom, tupost
44
O meditaciji
i pospanost sa vodom prekrivenom abokreinom, uznemirenost i briga sa ustalasanom vodom koju ibaju vetrovi, sumnja sa
muljevitom i blatnjavom vodom. Ba kao to u takvim vodama
ne moemo da vidimo svoj odraz, isto tako sa tim preprekama u
umu ne moe jasno da uoi ono to je dobro za tebe i ono to je
dobro za druge. Svia ti se da ti je um prekriven abokreinom?
Poto si promislio o ovim preprekama ili makar samo zapamtio
koje su, kad sedne da meditira i proli postupci ponu da isplivavaju na povrinu moi e jasnije da uoi obrasce po kojima je
u tim situacijama reagovao tvoj um. A kad ih jednom uoi, onda
e ti biti lake i da ih izbegne.
Kakva je svrha i vanost poloaja tela,
pevanja i mantre u meditaciji?
Poloaj tela, pevanje i mantra jesu stvari koje mi inimo. Zato to
imamo telo, inimo razne stvari. Ali u svemu tome postoji mogunost izbora. Moemo poloaj tela iskoristiti da budemo seksualno izazovni ili da izrazimo poniznost, aroganciju ili bilo ta
drugo. Nijedan poloaj nije neto posebno, ali uoavamo i promiljamo o tome kako razliiti poloaji utiu na um. Kako izgleda kad se pokloni prijatelju? Kako izgleda kada pokae pesnicu
svome neprijatelju? S obzirom na ova pitanja, mi monasi obino
koristimo poloaje koji ukazuju na blagost i skromnost; oni i na
nas imaju smirujui efekat. Slino je i sa pevanjem, sa korienjem rei koje izraavaju dobru volju, saoseanje, velikodunost,
ljubav itd.; sve to podstie slina oseanja i u onome ko slua i u
onome ko ih izgovara. Mantra je obino jednostavna reenica ili
izraz sa nekim znaenjem. Ona deluje na dva nivoa: prvo, znaenje se mentalno apsorbuje velikim brojem ponavljanja (pokuaj
da koristi re ljubav kao mantru tokom pola sata) i uz to ide i
razmatranje o tom znaenju. Drugo, mantra deluje i kao objekat
meditacije poput daha, jednostavna je i kad se ponavlja smiruje
um.
45
Sve troje poloaj tela, pevanje i mantra obeleavaju granice,

limit za fizike postupke, to pomae da se omei kretanje uma, a
sve to potpomae i meditaciju.
Da li meditirate sami ili u grupama?
I jedno i drugo. No, ak i kada sedim u grupi, meditacija je jedna
vrlo lina stvar. Prednost sedenja u grupi je da osea potporu
ostali ulau napor i manje si sklon da se vrpolji ili ustane i
pone neto drugo da radi. Takoe, sledim uputstva voe grupe, umesto da se priklanjam sopstvenim eljama. Prednost samostalnog meditiranja je da mogu da napravim raspored koji meni
najvie odgovara. Ako elim da sedim dva sata, mogu, ako elim
da sedim pola sata i da hodam pola sata, mogu. Mogu da pevam
mantru a da ne uznemiravam druge. U oba sluaja ideja je da posmatra svoj um. Da li me oneraspoloava kada mi se kae kada
da sedim i kada da hodam? Da li gubim vreme prelistavajui neki
asopis onda kada sam preputen sopstvenom programu? Vano
je prihvatiti linu odgovornost za vebanje, bilo da se ono odvija
u grupi ili samostalno. Mi u manastiru imamo lep izraz povezan
sa slikom o magarcu: Nema argarepe, nema tapa. Nema naroite nagrade za to to si marljiv u meditaciji i niko ti ne prigovara
ako si lenj. Ako si poten i zreo, uvia da su ti najvea nagrada
plodovi sopstvenog vebanja.
Koliko dugo meditira svakoga dana?
Obino se u sali za meditaciju okupljamo u 5 ujutru i pevamo
tekstove iz kanona oko pola sata, a zatim jedan sat meditiramo.
Ponekad nisam zauzet ujutru i tada jo sat-dva samostalno meditiram u svojoj sobi. Drugu grupnu meditaciju imamo uvee, kada
je pevanje neto due, uz jo jedan sat meditacije. Ponekad imamo povlaenja (nedelju ili dve), kada sedeu i hodajuu meditaciju praktikujemo oko osam sati dnevno. Meutim, idealno bi
46
O meditaciji
bilo da svoj dan ne deli na vreme meditacije i ostalo vreme, kao

neto to radi od 9 do 5 popodne, a onda si slobodan.Veliki deo
prakse ini negovanje sabranosti panje - dakle sposobnosti da
budemo svesni svake situacije u kojoj se naemo i naih rekacijia
na nju. Kako se oseam u ovom trenutku? Kakva je moja reakcija
na taj tresak? Kako se oseam u drutvu sa tom osobom? Ako to
ne mogu da vidim ili ne mogu da budem svestan uma, kako u
ga vebati ili izmeniti na bilo koji nain? Na primer, ako nisam
svestan negativnog stava prema ienju lia u Amaravatiju (manastiru u kojem boravim), ve jednostavno istim i gunam, tada
e moj ivot biti pun ienja i gunanja. Prvo moram da uvidim
proces, povezanost uslova ienja koje je praeno gunanjem
da bih potom istraivao. U emu je problem? Je li on zaista bitan? Ali ako ova stanja uma nikada ne uoimo, ne prepoznamo
i ispitamo, ta onda mogu oekivati sem ivota punog ienja i
47
gunanja. Zato je meditacija neto to neprekidno praktikujemo,

a formalno vebanje se stapa sa svakodnevnim ivotom.
Da li misli da svako moe da meditira ili prvo treba da
naui to je mogue vie o Budinom uenju pre nego to
pone da veba na pravi nain?
Budizam je samo jedan od puteva ka oslobaanju nekim ljudima on koristi, nekima ne. Drugi putevi odgovaraju nekim drugim temperamentima. Generalno gledano, ako ti putevi imaju za
temelj moral, oni e prirodno voditi ka kontemplaciji, meditaciji
ka postavljanju pitanja koja seu dalje od uobiajenog: ta ima
danas za veeru? ili Kako da sebi pribavim jo vie ulnih zadovoljstava? Prosvetljenje je prirodni kvalitet ljudske svesti nijedna religija nema copyright na njega. Treba samo da se zaustavi,
osmotri i oslune. Ukoliko ima vodia koji e ti dati osnovna
uputstva, onda e sigurno lake napredovati. To je prednost tradicionalnih formi kakva je budizam.
Da li je meditaciji morao neko da te podui ili si poeo
spontano da meditira?
Telo i um znaju kako da preive, jer imaju instinktivnu, animalnu
prirodu. Ljudska bia imaju sposobnost da razmiljaju o okolnostima u kojima se nalaze, a to mislim da ivotinje nemaju. Mi
imamo prirodnu sklonost ka uenju Zato sam se ja rodio? ta
se dogaa kada umrem? To je prirodno, ali za mnoge od nas razvoj inteligencije i kontemplacije vie od onoga to je potrebno
za puko preivljavanje izgleda kao luksuz, naroito u ovo vreme
kada smo toliko udaljeni od prirode. Ja sam meditaciju nauio
delom iz knjiga, a delom od uitelja.
48
O meditaciji
Kakva oseanja ili iskustva dostie dok meditira?

itava ideja nekakvog dostignua nije zapravo bitna za meditaciju.
Tu se vie radi o otputanju napetosti nego o postizanju relaksirano
sti; vie o razumevanju neznanja (naputanju obmanutosti) nego
o dostizanju mudrosti. Ljudi imaju razne vrste iskustava (svetlost,
zvukovi itd.), ali vana stvar koju treba zapamtiti o budistikoj
meditaciji jeste da je njezin jedini cilj oslobaanje od patnje. Slo
boda je put iza iskustava koja samo dolaze i prolaze. Kada se ona
jednom dostigne, vena je. Teko je meriti napredovanje u ovim
stvarima. Jesi li ikada uio da svira klavir ili da vozi bicikl? Nekad ti izgleda kao da sve to nema smisla, kao traenje vremena. A
onda se, odjednom, neto promeni i pomisli: Ej, pa ja to mogu.
Meditirajui tokom nekoliko godina ustanovio sam da sam mnogo
oputeniji u pogledu ivota; on i nije tako veliki problem kao to
mi se nekad inio. Ne upinjem se iz petnih ila da budem bilo ta
ili neko poseban. Jo uvek sam prilino zaposlen i imam dosta obaveza, ali je sve to vie kao da inim ono to treba uiniti, pre nego
pokuaj da budem uspean, postignem ili dokaem bilo ta.
Da li misli da e ikada dostii nibbanu?
Prva stvar koju treba uiniti pre nego odgovorim na to pitanje
jeste da definiem ta je to nibbana a to ba i nije laka stvar.
Jedna definicija je: oslobaanje od patnje, odbojnosti i pometenosti. Nibbana jeste cilj budistike prakse i mislim da joj i ja teim.
Ponekad to izgleda kao veoma teak i dug put. Drugi put, sedei
nepomino, bistrog uma posle celodnevnog truda, izgleda mi kao
da je tu kraj mene. Uvek nastojim da imam na umu kako je sadanji trenutak jedina realnost, jedino mesto i vreme u kojem postoji prosvetljenje. Biti potpuno prisutan upravo u ovom trenutku,
kada iza toga ne postoji nijedna elja to je prosvetljenje. Uslovi
e se promeniti ali sada, ako uspem da budem potpuno sa time,
onda, hej to je to nibbana bingo! (Moja teorija broj 16a.)
Sve u svemu, uviam da to due ivim ovaj ivot i praktikujem
ovaj put, to manje patim, manje je pohlepe, manje ljutnje, manje
49
konfuzije. A to se tie nibbane kao iskustva ne samo kao teorije

to je neto to ostvarujemo neposredno. Tako se za sada nadam
jedino da u biti u stanju da sebe ne uzmem suvie ozbiljno ili da
ne uinim bilo ta nepromiljeno.
Na koje si probleme naiao kada si poeo
da praktikuje meditaciju?
Jedan od glavnih problema kada sam poeo da meditiram bio je
nemir. U mladosti moj um bio je treniran da bude uvek zaokupljen neim i aktivan, tragajui za (ulnim) objektima u okolini.
Nisam bio ohrabrivan da kontempliram prostor oko i izmeu tih
objekata. Bio sam podstican da se borim za ono ega nema, a ne
da budem zadovoljan onim kako su stvari do tada stajale; komad
u tuoj ruci uvek izgleda vei. Sedea meditacija jeste praktikovanje zadovoljenosti sadanjim trenutkom, dakle biti spokojan sa
onim to jeste. Stalno zaokupljenom umu mir se uvek ini pomalo dosadan. Sedeti mirno nije uvek ba lako.
Da li meditacija u sebe ukljuuje krajnju introvertnost?
Budizam se esto oznaava kao srednji put, pa zato svaku krajnjost treba shvatiti kao neto opasno. Budistiki osmostruki put
se esto sumira kao sila (moral), samadhi (koncentracija) i panna
(mudrost). Sve troje treba razvijati podjednako da bi se dostiglo
prosvetljenje. Ima jedna divna pria u vezi sa ovim, o tri deaka
koji su krenuli da posete hram. Na svom putu prolaze kraj drveta u cvatu i pomisle kako bi bilo lepo staviti nekoliko cvetova
na oltar u hramu. Ali, cvetovi su suvie visoko i za najvieg od
njih, pa se sloie da rade zajedno. Sila kleknu na zemlju kako bi
nainio snanu osnovu moral je uvek osnova bilo kakve aktivnosti. Panna mu stade na lea jer je najvilji, ali ipak treba da se
protegne to je mogue vie i tada se osea pomalo nestabilno. Samadhi je veoma jak i on vrsto pridrava Pannu. Kombinovanim
naporom sve trojice, mudrost na kraju dohvati prekrasne cvetove.
50
O meditaciji
Introverzija je nezgodna re, jer ima dva znaenja psiholoko

i patoloko. esto sam sebe pitam, razmiljajui odakle izvire
misao: Gde je um? Je li unutra, negde spolja, i unuta i spolja,
svuda, je li univerzalan, individualan? Na meditaciju se najee
gleda kao na ulaenje unutra, ali ako ja nisam ovo telo, ta to
onda ulazi i gde? Dobro je pri meditaciji odrati jedan oseaj kosmikog ili spiritualnog u umu, jer to pomae da nita ne uzimamo suvie lino. Mislim da je introspekcija, samoposmatranje,
moda bolja re od introverzije.
Kakve opasnosti mogu iskrsnuti tokom budistike
meditacije?
Meditacija jeste rad sa umom i mnogo je nepoznatog u vezi sa umom
zato i meditiramo. Intenzivno razvijanje koncentracije moe rezultirati oslobaanje izvesnih energija ili nas dovesti u neuobiajena stanja i ukoliko ne ivimo dovoljno izbalansiranim nainom
ivota, to nam moe doneti probleme. Ne preporuuje se da ljudi
sa psholokim problemima meditiraju bez odgovarajueg vostva.
Proces meditacije ukljuuje otvaranje svesti. Mnoga seanja nisu
dostupna svesnom delu uma zbog potiskivanja, izbegavanja (jer
su bolna), poricanja, nedostatka vremena itd. Ako su ta seanja
naroito snana mogu nas preplaviti. Sve to ipak nije neto neprirodno i vie predstavlja potekou nego opasnost. Opasnost
zapravo nije u meditaciji, ve u zalaenju u zaputen ili zloustavljan um. Poput maine koja nije na pravilan nain koriena ili
odravana, kada je pokrenemo postoji mogunost da se neto otkai i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim uiteljem, naroito na
poetku, uvek je od neprocenjive pomoi.
51
O MONAKOM IVOTU
Kako izgleda jedan obian monahov dan?

Prvo zajedniko okupljanje je u pet ujutro, tako da ustajem izmeu etiri i pola pet. Susret zapoinjemo paljenjem svea i mirisnih
tapia u svetilitu i pri tom se klanjamo tri puta. Tada sledi oko
pola sata zajednikog recitovanja i oko jedan sat meditacije. To
recitovanje je na pali jeziku, koji je veoma stari jezik i danas je on
mrtav jezik koji slui jedino u okviru theravada budizma. Neki
delovi recitovanja su u slavu divnih ljudskih kvaliteta koje oliava
Buda: dobrota, saoseanje, mudrost, moral. Drugi delovi su kontemplativni, razmatrajui neke stvari kojima je Buda poduavao.
Meditira se utke. Na kraju meditacije najstariji monah udara u
zvonce i ponovo se klanjamo u pravcu svetilita, ime se susret
zavrava. Tada je ve pola sedam. Posle toga istim prostoriju koja
slui kao redakcija naih izdanja i gde inae radim preko dana. U
sedam i petnaest idem u glavnu salu, gde pojedem olju zobene
kae i malo aja. Svi su tu i lanovi zajednice mogu dati razliita
obavetenja o poslovima koje treba obaviti i pomoi koja je potrebna, kao i o ostalim stvarima koje se tiu zajednice. Ponekad,
kada popijemo aj i ako je pogodna prilika, stareina manastira
ima krae izlaganje o budistikom uenju.
Od otprilike pola devet do pola jedanaest sam slobodan. Tada
radim mnoge stvari, kao to je kucanje ovog pisma ili moda
53
operem ve, moda malo proetam ili sedim i proaskam sa prijateljem, nekad samo sedim. U pola jedanaest se oglaava glavno
zvono i svi se okupljamo za ruak. Imamo dnevno samo jedan
pravi obrok i on treba da je gotov pre podneva. Oblaim ogrta,
uzimam posudu za proenje hrane i odlazim u salu. Na podu su
dva reda prostirki. Klanjam se svetilitu i sedam. Kada smo se svi
okupili, predvoeni najstarijim monahom, dobijamo hranu od
nezareenioh sledbenika koji su toga dana u manastiru. Zatim
sledi kratko recitovanje, to je tradicionalni nain zahvaljivanja
ljudima koji su nam poklonili tu hranu. ekam dok najstariji monah ne pone da jede i zatim u tiini jedem hranu iz svoje posude.
Posle obroka perem posudu i vraam je u sobu. Sada je oko podne. Sad mogu malo da se odmorim.
Oko pola dva obino poinjem da radim na publikacijama. tampam ovo pismo, kucam obavetenja, skeniram i doraujem fotografije. Ne provodim mnogo vremena za kompjuterom. S vremena na vreme jednostavno proetam, posmatram drvee i oslukujem um vetra ili ptiiji crvkut. U pet i petnaest zavravam posao
za taj dan i odlazima da popijem aj sa ostalim monasima to su
moji prijatelji. Ponekad je teko prekinuti posao. Da li ti se desi da
zaboravi na vreme dok radi neto u emu uiva? Ja radim ono
to volim, tako da uivam u radu i moj rad i nije rad nego igra.
U sedam i petnaest oglaava se veliko zvono i oblaim ogrta i odlazim u veliku salu na poslednje okupljanje toga dana. Recitujemo
pola sata i potom oko jedan sat meditiramo. Ponekad, posle meditacije, stareina manastira govori o budistikom uenju. Tada je
ve devet sati. Vraam se u svoju sobu, a onda moda itam, piem
pismo, sedim i gledam kroz prozor napolje ili sedim i gledam kroz
prozor (svoga uma) u sebe ili jednostavno legnem da spavam.
Danas je pun Mesec i poinjemo period osame. Jue sam obrijao
54
O monakom ivotu
glavu (inim to svake dve nedelje) i danas popodne svi monasi e

se okupiti kako bismo recitovali naa pravila svih 227, na paliju.
To traje oko 45 minuta brzog recitovanja, a recitujemo napamet.
Potrebno je dugo vremena dok se ne naue i ne zapamte svi ti
stihovi.
Zato si odluio da postane monah i zato si odabrao ba
theravada tradiciju?
iveo sam ivot na mnogo naina mnogo novca, bez novca, u
braku, sa porodicom, putujui itd. i svaki od njih stvarao je oseaj
u meni da nekako sve te stvari nisu dovoljne eleo sam neto
vie. ega vie? Kada se sad osvrnem, ono to sam eleo nije bilo
vie stvari, ve vie mira u srcu, mira u umu. Zato sam se okrenuo
filozofiji i religiji i na kraju odluio da postanem budistiki monah. Ne ini mi se da sam odabrao upravo ovu kolu budizma.
Mislim da postoji neto organsko u vezi sa ivotom i da se nama
samo ini da slobodno odabiramo. To je kao sa sretanjem ljudi
i stvaranjem prijateljstava; ljude sreete na najrazliitijim mestima i neke od njih odmah oseate bliskima. Zato? Tako je bilo i
sa mnom i sa budizmom; sreo sam dvojicu monaha u Zapadnoj
Australiji i nekako sam odmah osetio da je sve u redu. Bilo je to
osam godina pre nego to sam otiao u manastir, ali nekako sam
od prvog kontakta znao da je to ono to treba da uradim.
Da li ikada poeleo da vie nisi monah?
Ima sam obiaj da razmiljam: Bilo bi dobro da sam vilji. eleo
bih da sam vilji, bogatiji, snaniji i sve tako bez prestanka. ta je
taj oseaj elje da stvari budu drugaije, taj oseaj da stvari nisu
onakve kakve bi trebalo da budu? Ako pogleda u etiri plemenite
istine videe da druga od njih govori o udnji, o elji. To je uzrok
patnje (dukkha). Kad god me zaokupi takvo oseanje pomislim
na vreme i na to kako je glupo razbesneti se zbog vremena i eleti
55
da bude upravo onakvo kakvo mi hoemo. Kada sam umoran,

kad mi je dosadno, kad se ne oseam dobro ili mi neto krene
naopako, ponekad pomislim: Kad bi samo bilo...., drugim reima: Ne elim da budem monah, hou da budem neto drugo. A
onda upitam sam sebe: ta drugo?... Ono to pouzdano znam
je da elim da budem zadovoljan i veim svojim delom ovakav
nain ivota vodi ka tome.
Da li ti ikada droge, seks i alkohol predstavljaju iskuenje?
Naravno. Kroz dosta toga sam proao eksperimentiui sa razliitim nainima ivljenja. Jo uvek mi kroz glavu proe misao kako
bih moda voleo jo malo toga, ali posle osam godina monakog ivota znam da bi mi to donelo tek kratkotrajno zadovoljstvo
sreu nabrzinu, jeftino uzbuenje. Mir koji dolazi sa istraivanjem uma i prirode istine mnogo vie zadovoljava i due traje,
uglavnom zato to ne zavisi od bilo ega. Stvari kao droge su u
osnovi ometanje. Kad uzmemo drogu kaemo da smo van sebe
(drugim reima van uma). Jedan drugi izraz za neto to je zaista
vredno je da je to nestvarno ili neuobiajeno kao da stvarno
ili uobiajeno zapravo ne vrede mnogo. Naglasak u manastiru je
da budemo u sebi (u umu), da posmatramo stvarno (a to je trenutak sadanjosti) i uoavamo ono to obino. Droge su prilino
ekstremno sredstvo ometanja panje, ali iskuenja mogu imati
mnoge oblike, ak i u manastiru itanje, pisanje, naklapanje,
spavanje, pijenje aja. Ne da su te stvari loe, ve mogu odnositi
mnogo vremena, ometati na putu ka cilju. Kao prelistavanje asopisa zapravo ga ne itamo, ve samo doputamo da nam um
golicaju slike i pokoja re tu i tamo. Posledica, i droga i asopisa,
jeste zatupljen um. Bez dobre vebe um postaje mlitav i esto
potiten. Narkomanska ekstaza zavizi od droge, dok mir ne zavisi
od bilo koje druge stvari. Odupiranje iskuenju zaista zahteva
napor. Naravno, nije lako, ali se isplati.
56
O monakom ivotu
Zato jede samo jednom dnevno?

Verovatno najlaki odgovor je da je tako jednostavnije. Obino imamo pedesetak ljudi na ruku i samo okupiti sve njih nije
jednostavno. To to ne treba kuvati i prati sudove uvee ostavlja
slobodno vreme za prouavanje i meditaciju. Za nezareene sledbenike, jer samo oni mogu da pripremaju hranu, to znai da treba
jedino da brinu o hrani prepodne, to je lake za njih. Takoe,
nema onih misli: Hmmm, moda e biti kolaa ili... neto drugo.
Hrana moe biti opsesija za neke ljude. Tu je takoe i elemenat
uzdravanja, rada na nevezivanju. Nema nita loe u jedenju poslepodne, ali sasvim je mogue to preskoiti. Za one koji oseaju
veliku privrenost i pohlepu prema hrani, ograniavanje pristupa
slui kao ogledalo za tu pohlepu. Ne moete toj pohlepi povlaivati, zato je bolje nauiti da je razumemo i napustimo. Ako nisi
siguran jesi li vezan za neto ili ne, probaj da bude jedan mesec
bez toga.
57
Da li jedan obrok dnevno na bilo koji nain

ugroava tvoje zdravlje?
Nisam primetio bilo ta. Nisam oslabio, ali ni ne radim toliko
fiziki kao pre. Pravilo o uzimanju hrane ograniava jedenje na
vreme od zore do podneva, ali zbog hladnije klime u manastirima na Zapadu sada imamo jednostavan doruak koji kompenzira dodatnu energiju koja je potrebna za zagrevanje tela. Postoje
neke materije klasifikovane kao lek ili sredstvo za jaanje koje je
mogue uzimati uvee, kao to su eer, mizo, sojino mleko, kakao, juha od mesa.
Zato monasi briju glavu?
To je tradicionalno obeleje onih koji su napustili svetovan ivot
isto tako teme briju i neki hrianski monasi na Zapadu. To je
znak odvraenosti; naputanje znaajnog dela sopstevnog identiteta; uklanjanje tatine. Religiozan ivot je dobrim delom proet
nastojanjem da ne budemo sebini naputanje ega, sopstvene
jedinstvenosti, posebnosti. (To ne znai razgradnju linosti.) Taj
ivot je takoe okrenut jednostavnosti ako nekuda idem ne moram da razmiljam kako u se oeljati, jer nemam ni jedne jedine
dlake na glavi.
Koliko sati nedeljno provodi u izolaciji?
Re izolacija sugerie da sam negde u nekoj sobi zakljuan. Na
ivot zasniva se na kontemplaciji i promiljanju to je individualna, samostalna potraga koja ne mora da podrazumeva i fiziku
izolaciju. Buda je theravada budizam postavio tako (naroito u
vezi sa potrebom da se redovno ide u proenje hrane) da monasi
koji vebaju u potpunoj samoi nisu esta pojava; uvek postoji
barem nekakav odnos prema nezareenima i ostalim monasima.
U manastiru u kojem ivim imamo period osamljenja u januaru i
februaru (u zimu), kada itava zajednica dobar deo svoga vreme58
O monakom ivotu
na posveuje formalnom vebanju. Veliki deo toga vremena provodim sam sa sobom u svojoj sobi, sedei u hramu ili etajui.
Na neki nain, izolovan sam u sopstvenom telu i umu tako to
nemam uobiajene kontakte sa drugima.
Da li ti se ini da je monaki ivot suvie introvertan
i da odbacuje ovaj svet?
U budizmu mi kaemo da svet nastaje upravo ovde, u ovom telu
i umu. Sva naa iskustva su potpuno lina i od ovoga sveta. Poriui taj svet mi poriemo sopstveno postojanje. Kontemplacija
sopstvenog postojanja a to je gledanje u sebe jeste kontemplacija ovoga sveta. Re introvertan ima pomalo negativnu konotaciju, poneka ak i prizvuk psihotinosti. Ono to podrazumevamo pod reju svet jeste odnos meu svim stvarima ljudi,
autobuski redovi vonje, drave, obiaji. Istinski monaki ivot je
potpuno otvoreno i iskreno istraivanje toga sveta a to se esto
radi u samoi.
Da li se ikada osea usamljen?
Da.
Ima li monaki ivot i svoju socijalnu stranu?
ivot u velikoj zajednici je nalik ivotu u velikoj porodici. Mi smo
privueni jedni drugima svojom zajednikom ljubavlju prema
istini, vie nego nekakvom linom naklonou, a poto dolazimo iz dvadesetak zemalja, inimo prilino meovitu grupu. Mi
nismo birali jedni druge, kao to nismo mogli da biramo ni svoje
sestre i brau ili roditelje, ali dobro se slaemo. Oigledno, neko
e se bolje uklopiti sa nekima nego sa drugima i prijateljstvo se
stvori sasvim lako. Ali ustanovio sam da se godinama ak i sa onima prema kojima su moja oseanja prilino neutralna ipak stvo59
ri nekakva veza uzajamne simpatije. Ne postoje nikakvi strogo

socijalni dogaaji tokom nedelje, ali mogue je da u sa nekim
proetati zajedno ili popiti olju aja. Imamo i godinje okupljanje
u maju (Magha Puja) kada se monasi i monahinje iz svih srodnih
manastira u Evropi i Sjedinjenim Dravama okupljaju i to je vreme prilino intenzivnih socijalnih kontakata. Uz toliko isticanje
dobrote i saoseanja, teko je ne osetiti se voljenim
Planira li da ostane monah do kraja ivota?

U ovoj tradiciji mi ne uzimamo doivotni zavet, tako da mogu
da se razmonaim kad god elim i ponovo postanem monah ako
se kasnije na to odluim (i tako najvie sedam puta). Posle osam
godina oseam se ugodnije u ovakvom nainu ivota i poinjem
da cenim dobrobiti koje mi donosi ovakav nain vebanja. Nekada me je sve to mnogo vie muilo trebalo je vremena dok stvari
nisu legle na svoje mesto. Kada sam se zamonaio zaokupljala me
je misao da sam se zaglibio u ovaj monaki ivot, no sada ne razmiljam toliko o tome. Na kraju, vreme e pokazati.
60
O monakom ivotu
ta oekuje da postigne kao monah?

Na linom planu volim da mislim da u postati malo mudriji nego
to sam sada; da u malo manje patiti. Pokuavam da stalno odravam ivom i bliskom mogunost prosvetljenja, ali ne pravim
od toga pitanje ivota ili smrti. Na optem planu, nadam su da u
razviti neke od izvora obrazovanja (poput ove knjiice) i ovakav
nain vebanja uiniti dostupnijim onima koji su zainteresovani.
Uivam u poduavanju i nadam se da e toga biti jo. Generalno,
dopada mi se ideja oputanja ne siljenja stvari i u sebi i oko
sebe. Radi, ali ne zapinji!
Moe li svako da postane monah?
Mora biti ljudsko bie, mukarac, bez drutvenih obaveza (kao
to je vojna sluba), stariji od 20 godina, da ima doputenje roditelja, saglasnost supruge ako si oenjen i da ne boluje od neke
zarazne bolesti. U tradiciji kojoj pripadam postoji dvogodinji
period iskuenika, kada uitelj i zajednica imaju priliku da procene da li si pogodan kao linost i obrnuto. Mimo ovoga, svako je
dobrodoao. Ali ostati monah nije ba tako lako!
Je li svih 227 monakih pravila zaista neophodno?
Verovatno nije. Poto su sainjena jo pre 2500 godina, u nekima
se pominju predmeti koji danas ak ni ne postoje. Ono to pokuavamo je da sledimo smisao svakog pravila na ta je njima
Buda ukazivao? Na primer, pravilo vezano za novac je izvorno
zabrana da se rukuje zlatom i srebrom. I tako, cinici bi rekli, papirni novac je doputen, a tek kreditne kartice! Smisao ovog pravila tie se odustajanja od moi koju daje novac, jer ona stavlja na
kunju elje i moj oseaj nezavisnosti. Kad god je u pitanju neki
sistem pravila, razliiti ljudi imaju razliite stavove i miljenja, ali
mi imamo tih 227 pravila i umesto da gubim vreme debatujui
oko njih jednostavno se uklapam u sistem koji postoji; neka od
61
tih pravila su moda pomalo neobina, ali sasvim dobro funkcioniu. Korisno je takoe gledati na ta pravila kao na deo linog
sistema vebanja, zasnovanog na obuzdavanju i odbacivanju, pre
nego kao na puki pravni sistem koji monaha treba da dovede u
red. Veina pravila nisu moralne presude, ve pre sugestije kako
da zajedno ivimo u skladu. Postoje i rupe u zakonu kroz koje
je mogue izmigoljiti se, ali onda se pitam zato uopte prihvatam
monaku obuku ako elim da je eskiviram? Postoje etiri pravila
ije krenje povlai za sobom razmonaenje; kod drugih trinaest
pravila za krenje sledi kazna, a ostalo su relativno mali prekraji.
Zato se u budistikim manastirima toliko recituje?
Recitovanje sa pevanjem vodi poreklo iz vremena Bude, kada
upotreba papira nije bila rairena i itavo uenje monasi i monahinje su pamtili u formi recitovanja. Tako je uenje prenoeno 400
godina, sve dok na kraju nije zapisano oko 80. godine pre n.e. na
ri Lanki. Mnogo je razloga zato mi jo uvek recitujemo. Jedan
je tradicija. Vebanje memorije/uma drugi teko je nauiti makar i nekoliko sutta napamet, ali pri tome se um zaista fokusira i
smiruje. Uei da recitujemo istovremeno uimo razliite aspekte
uenja i ispunjavanje uma nekim od osnovnih pojmova recimo
recitujui o samoseanju na ovakav repetitivan nain moe biti
vrlo podsticajno. Prilikom javnih svetkovina i ceremonija recitovanje moe biti veoma mono, naroito ako svi uesnici poznaju
tekst koji se izgovara, makar ga i ne znali napamet. Premda su
mnogi govori prevedeni, jo uvek koristimo pali jezik, poto ima
mnogo rei koje je teko ili skoro nemogue prevesti.
62
O MANASTIRU
Kakvu funkciju theravada budizam ima u zajednici?

Temelj budistike prakse jeste moral. U ovom vremenu, kada se
toliko istie materijalno, korisne drutvene vrednosti esto su potisnute u stranu. Ako imate instituciju ili pojedince koji za osnovu
svoga ivota uzimaju dobrotu, to je velika vrednost. Istina, uvek
postoji opasnost od proizvoljnog procenjivanja ta je dobro a ta
ne setimo se spaljivanja vetica i slinog ali nisam video da je
mnogo takvoga injeno u ime budizma. ekaj, poslednja vetica
koju smo spalili ivela je jo pre... he, he, alim se! Moj pristup je
da se skoncentriem da u sebi stvari nekako dovedem u sklad, s
nadom da e svaki uspeh u tome kroz lini primer biti potpora
i za druge. Manastir predstavlja za ljude vrlo opipljivu referentnu taku, itava jedna zajednica ulae napor da ini dobro. Ljudi
imaju priliku da posete manastir, moda ostanu nekoliko dana i
steknu oseaj ta zapravo znai blagotvorna zajednica da to nije
samo ideja. Za mnoge je to veoma inspirativno, nadahnjujue i
ohrabrujue. Cilj budizma je prosvetljenje i takav jedan primer
ima podjednaku vanost kao i moral.
Da li se budistiki monasi mogu angaovati
u humanitarnom radu?
Sve to mi radmo radimo besplatno. Razliiti manastiri imae
vie ili manje kontakata sa nezareenima, ali ideja sluenja se
63
generalno gledajui podrava. Mi ne organizujemo ono to se

obino podrazumeva pod humanitarnim radom javne kuhinje, skupljanje hrane za siromane... Moj pristup je da radim sa
osnovnim problemima kao to su pohlepa, ljutnja i mentalna dezorijentacija. Ako bi to svako inio, mogue je da bi u svetu bilo
64
O manastiru
vie velikodunosti, saoseanja i mudrosti, da bi gladni bili siti,

a beskunici imali krov nad glavom. Da li ovo izgleda naivno?
Svako od nas ulae napore u onom pravcu za koji smatra da je za
njega i za druge najbolji.
Zato monasi ne kuvaju sami sebi hranu i ne zahvaljuju se
nezareenim sledbenicima kada im je donose?
Biti zavisan je jedan od oblika samoodricanja; time se obuzdava
elja. Nemati mogunosti za kuvanje (skladitenje hrane, jedenje
posle podneva ili kopanje zemljita) znai da nemam mogunost
da radim ono to bih ja eleo, kako bih ja eleo klju je u
tome ja, u tom egu, toj iluziji koju treba razobliiti. Ako prouavate etiri plemenite istine videete da elja, udnja, jeste uzrok
patnje. esto, tek poto smo stavili tu elju na probu postajemo
svesni stvari za koje smo vezani.
To to donose hranu, za laike je dobar nain da uspostave i odre
odnos sa monasima i monahinjama. Dolazak u manastir pomae
im da se podsete vrednosti koje budizam predstavlja. To to mi ne
zahvaljujemo je uglavnom kulturoloki uslovljeno. Neki laici (na
primer iz Tajlanda) smatraju da njihov poklon treba da bude potpuno slobodno dat i da oekivanje da za uzvrat dobiju zahvaljivanje vie lii na neku vrstu trgovine - razmenjujem svoju hranu
za tvoju zahvalnost. To nije obiaj sa kojim sam odrastao i meni
se dopada da izraavam zahvalnost za mnoge stvari koje drugi
ljudi donose podravajui moj nain ivota. Uobiajeni monaki odgovor pri primanju poklona jeste recitovanje tradicionalnih
blagoslova.
Da li ti ini bilo ta u zamenu za dobijenu hranu?
Glavna stvar kojoj teim kao monah jeste postizanje prosvetljenja.
To je komplikovana stvar jer ponekad izgleda kao da ne radim
nita sedim i piljim u pupak i mnogi ljudi to kritikuju. Drugi
65
su pak spremni da podre nae napore u meditaciji zbog druge

stvari koju inim kao monah, a to je potovanje pravila morala
(vinaya). ta se pod njima podrazumeva je sasvim jasno, jer su
sva ona zapisana. Odravanje vinaye na pravi nain je prilino
teko, i zato ako ljudi vide da monah potuje pravila, oni su obino sreni da mogu da ga nahrane i pomognu mu u meditativnom
naporu. U konvencionalnijem smislu reeno, veoma sam zauzet
raznim drugim stvarima pravljenjem naeg manastirskog biltena, poduavanjem, pisanjem ovoga pisma, pomaganjem u poslovima oko manastira itd. Ali ja to ne radim zbog toga da bih
dobio hranu, ve su to jednostavno stvari koje treba uraditi i ja
ih radim.
Je li monaki ivot samo beg od svakodnevnih obaveza
motivisan sebinou?
Kako bismo definisali odgovorno ponaanje u ovome svetu?
Ko o tome odluuje? Najbolja iroko prihvaena paralela sa monakim ivotom jeste ivot umetnika. Postoje univerziteti za takve ljude, poreske olakice, razni popusti itd. Je li umetnost radi
umetnosti valjan, odgovoran doprinos ovome svetu? U strogo
materijalistikom svetu na takve osobe se gleda kao na teret. Na
sreu, drutvo obino ima dovoljno prostora ne samo da primi,
ve i da vidi vrednost u emocionalnoj, estetskoj i duhovnoj strani
ljudske prirode. to se tie bekstva, ovaj svet se zapravo ograniava obimom naih doivljaja. Gde god da krene, nosi taj svet
sa sobom; nema bekstva od posledica sopstvenih dela, sopstvene
kamme. Monaki ivot je katastrofa ako se koristi za beg, ali je
idealan kao utoite, mesto gde imamo dovoljno vremena za kontemplaciju i tako razvijamo istinski odgovoran (holistiki, zdrav)
odnos prema svetu. Da bismo definisali taj odgovoran nain delovanja moramo se prvo sloiti oko kljune stvari u ivotu, oko
66
O manastiru
toga zato. Poto je to vrlo teko, umesto da silom nameemo

merila, moemo li ohrabriti toleranciju, doputajui prostor za
ekscentrike, udake, meseare, politiare, bele, crne, mukarce,
ene?
ta se jo radi u manastiru?
Reju, to je mesto gde ljudi mogu da dou i budu sami sa sobom.
Tu je zatim i subotnji kurs meditacije i povremena meditativna
osamljivanja (3 do 10 dana). Ima i nekoliko praznika preko godine, jednom nedeljno dan nonog bdenja i svakodnevno deljenje hrane. Postoje i etiri termina kada itava porodica moe da
boravi u manastiru, zatim nedeljna kola i seminar meditacije za
mlade krajem godine. Na seminarski centar povremeno je domain raznim meureligijskim susretima, skupovima psihologa
zainteresovanih za meditaciju itd. Amaravati je glavni centar za
nae manastire u Britaniji i kao takav je neto prometniji nego
ostala tri manastira. Meutim, i u njemu je naglasak na smirenosti, samoi, tiini, kontemplaciji.
Koliko sati se provodi u kontaktu sa nezareenim
sledbenicima?
Amaravati Buddhist Monastery je jedinstven u odnosu na nae
druge manastire. Pokuavamo da provedemo neto vie vremena
sa laicima. Zajednicu ini pedesetak ljudi, od ega su polovina
laici. Takoe, Amaravati je glavni manastir i u ii je panje javnosti poev od prepiske, pa do kolskih poseta.
U kojoj meri je tradicionalni azijski budizam prilagoen
zapadnom nainu razmiljanja?
Ima ve dvadesetak godina kako je ta tradicija preneta u Britaniju i spolja gledano nije bilo mnogo potrebe da se ona menja
ili prilagoava. Mi sada nosimo neku vrstu jakni ispod kojih
moemo da obuemo toplu odeu i uobiajene sandale su zimi
67
zamenjene izmama. I doruak je nova stvar. Postoji i red monahinja sasvim drugaiji od azijskog modela, kao i poneto izmenjen nain obuke iskuenika. Za ovih osam godina koliko sam
ovde bilo je blagih izmena naina na koji zajednica funkcionie
na nivou pojedinca. Budizam ima tendenciju da se asimilie u
kulturu sa kojom se susretne, pa vredi zapaziti razliite tradicije
koje su na taj nain nastale tokom vekova. Svaka budistika zemlja je sasvim drugaija. Japan ima sopstevni stil koji, kada ga
pogledamo, naoko nema nikakve veze sa tibetanskim, ali osnove
uenja su sasvim sline. Postoje u Britaniji druge budistike grupe
koje eksperimentiu sa razliitim modelima i bie jednoga dana
zanimljivo videti rezultate. Theravada je prilino konzervativna
tradicija i promene su spore, ali podozrevam da e za otprilike
100 godina (ako toliko poivi) imati pred oima neto to je jedinstveni oblik britanskog budizma.
Kakva je uloga budizma u savremenom svetu?
Sa razvojem tehnologije u poslednjem veku trend je da se ovekov
odnos prema prirodi marginalizuje i da se stvara, rekao bih, plastino drutvo. Na materijalizam se sedamdesetih gledalo kao na
reenje za patnju, odgovor za probleme ivota. Maine e obaviti
sav neprijatan posao i vreme dokolice bie neogranieno. ini
se kao se dogodilo upravo suprotno i da su nam sredstva za rad
samo ostavila vie vremena za jo vie rada. Stres i njime praeni
psiholoki poremeaji postali su vrlo raireni. Budizam nije univerzalni odgovor za ovakav trend, ali zato nudi nekoliko korisnih
alatki posebno meditaciju. Uz to, religija, njezina praksa, monaki redovi itd. mogu posluiti oveku kao ogledalo. Ljudi dou
u manastir i esto komentariu kako je tu tiho (ak i ako pozadi u
drvoritu radi motorna testera ili je ukljuena mealica za beton).
Oseaj smirenosti esto je vrlo relativan ako ste vrlo uurbani,
tada smirenost neke osobe tim vie dolazi do izraaja kao kontrast vaem unutranjem pritisku. Sem socijalne strane religije,
68
O manastiru
postoji i ona njezina spiritualna strana; mogunost negovanja

mudrosti, a koja vodi ka oslobaanju od patnje.
Da li je meditacija na bilo koji nain u vezi sa ekologijom?
U novije vreme mnogo je interesa za ekologiju i ivotnu sredinu.
A kakva je razlika izmeu unutranjeg i spoljanjeg sveta? Ako o
svome umu razlilja kao o svetu, u kojem ivi ili barem doivljava ivot, u kojoj meri je on zagaen? Ja, na primer, vidim izvesne
koliine ubreta u svome svetu i vidim da mi ono ivot ini neugodnim. Mogu to da poistim, ali je jo vanije zaustaviti procese
kojima se stvaraju takvi neeljeni nuzprodukti. Ti procesi su pohlepa, mrnja i obmanutost (ili neznanje) i to su osnovni uzroci patnje.
Toliko ubreta u konvencionalnom, spoljanjem svetu nastalo
je usled proizvodnje podstaknute pohlepom. Ali dobici od takve
proizvodnje su ogranieni, kratkoroni. Meditacija (istraivanje
sopstvenog odnosa prema svetu) pokazuje nam nemogunost da
budemo zadovoljeni bilo kojim postupkom (unutranjim i spoljanjim) podstaknutim sebinou ili pohlepom. Njezin cilj je da
obezbedi mentalnu jasnou, da otvori prostor za jasno vienje.
No, meditacija je neto to bi trebalo raditi, a ne o emu bi trebalo
govoriti. Meditacija etvrtkom, a onda nepromiljenost petkom
ne menja mnogo na stvari. Ona trai malo vie upornosti i strpljenja. Delom je to bio i razlog zato sam odabrao da ivim u
manastiru.
Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem
da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje
upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse,
kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota.
Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put
oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo
pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga.
Nadamo se da emo tako biti i ubudue.
Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo
komentare ili predloge italaca.
Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila
i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju,
razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom.
Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za
pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela
drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom.
Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom,
molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad, Srbija
budizam@yahoo.com

Kusalo-Zasto Uopte Biti Dobar

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kusalo-Zasto Uopte Biti Dobar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Monah Kusalo

ZATO UOPTE BITI DOBAR?

Ova knjiga namenjenja je iskljuivo

Zato uopte biti dobar?

ve stranice su iz knjige koja je prvobitno nastala na osnovu

Zato pripada ovoj religiji a ne nekoj drugoj?

Zato uopte biti dobar?

Po emu je budizam drugaiji od drugih religija?

budistiki odgovor mogao bi biti: neprekidan samopokreui

Zato uopte biti dobar?

paljivost itd. To je naa sposobnost da znamo. Moe gledati ove

je tajna ivota. Neto od toga, kao to je stenje ili brzina zvuka,

Zato uopte biti dobar?

mme, koje vodi do boljeg uvianja da ako inimo dobre stvari

U vezi sa tvojim pitanje mogu konkretnije rei da bih ja razmotrio

Zato uopte biti dobar?

Da li budisti jedu mesu i piju alkohol?

tvoj um se menja. Posle nekog vremena, ponekad i pre tela. Gde

Zato uopte biti dobar?

se ispunio gaenjem, ve zato to je tek nekoliko stvari u ivotu

poetka ovoga sveta (loka-cita). to se tia broja bia u ovome

Zato uopte biti dobar?

Da li reinkarnacija igra vanu ulogu u tvojoj religiji?

Zato uopte biti dobar?

nja na poetku (uzrok) i dukkhe na kraju (posledica). Temeljno

Greh jeste krenje boije volje i odvajanje od boga zbog tog

Zato uopte biti dobar?

poloaj. Sve u svemu. moe se zakljuiti da budisti ne veruju u

sreu, initi dobro i izbegavati loe je sasvim dovoljno za poetak.

Da li i deca praktikuju ovu veru?

Zato uopte biti dobar?

Jesu li nezareeni budisti velikoduni?

Zato uopte biti dobar?

smo mi svi u stanju da ostvarimo. Uzeti utoite u Budi znai:

ta nezareeni budisti rade kao deo svakodnevnog

Zato uopte biti dobar?

moraete da uloite kad-tad u ovom ili u nekom od narednih

Zato uopte biti dobar?

zasnovana na poverenju i kada je to poverenje iznevereno, to je

roenje, prosvetljenje i smrt Budina, tako da je to vreme kada

Zato uopte biti dobar?

okruenja, tako da Boi i dalje ima neki smisao za njih. Nemamo

Zato uopte biti dobar?

Zato uopte biti dobar?

Zato uopte biti dobar?

meditacije. One su nalik na pismo i glavu novia. Potreban ti je

Zato uopte biti dobar?

tak odgovor bio bi: ne! Um je poput neukroene, klizave zmije

Zato uopte biti dobar?

Sve troje poloaj tela, pevanje i mantra obeleavaju granice,

bilo da svoj dan ne deli na vreme meditacije i ostalo vreme, kao

Zato uopte biti dobar?

gunanja. Zato je meditacija neto to neprekidno praktikujemo,

Kakva oseanja ili iskustva dostie dok meditira?

Zato uopte biti dobar?

konfuzije. A to se tie nibbane kao iskustva ne samo kao teorije

Introverzija je nezgodna re, jer ima dva znaenja psiholoko

Kako izgleda jedan obian monahov dan?

Zato uopte biti dobar?

glavu (inim to svake dve nedelje) i danas popodne svi monasi e

Zato uopte biti dobar?

da bude upravo onakvo kakvo mi hoemo. Kada sam umoran,

Zato jede samo jednom dnevno?