Njanaponika Thera

SUTINA BUDISTIKE MEDITACIJE

tampanje ovog drugog, preraenog izdanja knjige

Sutina budistike meditacije velikoduno su sponzorisali
prijatelji Oxford Buddhist Vihare (u Velikoj Britaniji i Singapuru), i
to deca i unuci preminulih gosp. U Myint Maunga i gospoe
Daw Tin Nyunt, kao i Two Elephants Jewelry, Shan Road,
San Chaung Township, Yangon, Myanmar.
U znak zahvalnosti, elimo im dobro zdravlje i sreu;
neka i oni dostignu sutinu budistike meditacije.

The publication of this revised version of

The Heart of Buddhist Meditation in Serbian is generously
sponsored by the devotees of the Oxford Buddha Vihara
(UK & Singapore) who are the children and grandchildren
of the late Mr. U Myint Maung and the late Mrs. Daw Tin Nyunt,
Two Elephants Jewelry, Shan Road,
San Chaung Township, Yangon, Myanmar.
May they be well and happy; may they realize the heart of
Buddhist meditation.

Njanaponika Thera

Sutina
budistike meditacije
Prirunik za mentalno vebanje
zasnovan na Budinom putu sabranosti
drugo, preraeno izdanje

Prevod
Branislav Kovaevi

Naslov originala
Nyanaponika Thera
The Heart of Buddhist Meditation
Rider, 1962.
London

Izdaje
Theravada budistiko durtvo
Srednji put
Novi Sad - Beograd
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com

Drugo, preraeno izdanje

Novi Sad, 2012.

Ova knjiga je tampana zahvaljujui velikodunoj pomoi donatora

i namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

Sadraj

Uvod

Deo 1: Sutina budistike meditacije

7
15

Put sabranosti: znaenje, metodi i ciljevi

17

Sabranost i jasno razumevanje

28

etiri objekta sabranosti

56

Negovanje uma

76

Burmanska satipahna metoda

85

Sabranost na dah

108

Deo 2: Dugi govor o temeljima sabranosti

113

Deo 3: Cvetovi osloboenja

135

Renik pli i sanskritskih termina

208

Skraenice
DN
MN
SN
AN
Dhp.
Snp.
It.
Thag.
Thig.

Dgha nikya
Mahima nikya
Samyutta nikya
Anguttara nikya
Dhammapada
Sutta nipta
Itivuttaka
Theragatha
Therigatha

UVOD

Sutina budistike meditacije

Svrha ove knjige je da skrene panju na dalekosenost i duboko zna
enje koje ima Budin put sabranosti (satipahna) i ujedno poslui kao uvod u razumevanje tog uenja i njegove praktine primene.
Knjiga je nastala u dubokom ubeenju da sistematsko razvija
nje ispravne sabranosti, kako ga je opisao Buda u svom govoru o sati
pahni, jo uvek predstavlja najjednostavniji i najdirektniji, najpro
dorniji i najefikasniji metod vebanja i razvijanja onih sposobnosti
uma koje su neophodne kako za obavljanje svakodnevnih zadataka i
reavanje problema sa kojima se isti taj um suoava, tako i za postizanje najvieg cilja: iskorenjivanja pohlepe, mrnje i obmanutosti.
Budino uenje nudi velik izbor metoda mentalnog vebanja i
objekata meditacije, podesnih za razliite individualne potrebe, tem
peramente i sposobnosti. Pa ipak, svi ti metodi na kraju se stapaju u
put sabranosti, koji je sam Uitelj nazvao direktan put (ekyano
maggo). Otud se put sabranosti moe s pravom nazvati srcem, suti
nom budistike meditacije ili ak sutinom itavog uenja (dham
ma-hadaya). Ovo veliko srce je zapravo centar itavog krvotoka to
pulsira telom uenja (dhamma-kya).
Domet satipahna metode
Drevni put svesnosti je upotrebljiv danas koliko je bio i pre 2500
godina. Njime se moe ii podjednako na Zapadu i na Istoku, u sred
metea svakodnevnog ivota i u tiini monake elije.
Ispravna sabranost je, zapravo, neophodna osnova za ispravno
ivljenje i ispravno miljenje svuda, u svako doba i za svakog.
Ona sadri vanu poruku ne samo za ubeenog sledbenika Bude i
njegovog uenja (Dhamma), ve za sve one koji nastoje da ovladaju
svojim neposlunim umom, one koji istinski ele da u sebi razviju
latentne sposobnosti za postizanje vee snage i sree.


Na poetku Govora (videti drugi deo knjige, strana 113), gde

se objanjava njegov uzvieni cilj, kae se da je ovaj metod vodi ka
prevladavanju alosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge.
Nije li to upravo ono za ime svako udi? Patnja je opteljudsko iskustvo i otud se metod za njezino savlaivanje tie svih ljudi.
Mada konana pobeda nad patnjom moe u pojedinanom sluaju
biti jo daleko, put ka tome je jasno oznaen. I ne samo to: ve od
samog poetka taj put, metoda ispravne sabranosti, pokazae sasvim
vidljive rezultate i to kroz pobeivanje patnje u mnogim pojedina
nim situacijama. Takvi praktini rezultati na planu jednog opteg
zadovoljstva imaju vitalnu vanost za svakoga, emu treba pridodati
delotvornu pomo u mentalnom razvoju. Pravi cilj satipahne je
ni manje ni vie nego konano oslobaanje od patnje, a to je ujedno i najvii cilj Budinog uenja nibbna. Direktno napredovanje
ka njoj, to obezbeuje satipahna, i stalno napredovanje na tom
putu, meutim, zahtevaju trajan meditativan napor, usmeren ka nekoliko odabranih objekata sabranosti. Na narednim stranicama bie
data kraa uvodna uputstva za takvu praksu.
Meutim, na putu ka tom najviem cilju nita manje nije vana
ni opta primena svesnosti u svakodnevnim aktivnostima. Ona e
nam dati dragocenu potporu u vebanju specijalizovane i intenzivirane sabranosti. Takoe, ona e u jo neuvebanim umovima stvoriti
atmosferu i stav sabranosti, pribliiti nas svojoj mentalnoj klimi.
Njeni rezultati, na uem i profanom polju, bie dodatna inspiracija da proirimo opseg primene i ohrabrenje da se kroz sistematsko
vebanje okrenemo postizanju najvieg cilja. Zbog svega ovoga, u
knjizi je posebna panja posveena optim aspektima sabranosti, tj.
njezinom mestu unutar tkiva ovekovog ivota uopte.
U satipahni ivi stvaralaka snaga, a istovremeno i vena i
univerzalna poruka istinskog uenja o osloboenju. Ona poseduje
dubinu i sveobuhvatnost, jednostavnost i vrstinu, kako bi mogla da
poslui kao osnova i okvir za ivljenje, kao dhamma za sve, ili barem za onaj ogroman i stalno rastui deo oveanstva kojem vie ne
pomau razliiti religijski i pseudoreligijski sedativi, a ipak osea,
u ivotu i u svom umu, neodlonost reavanja osnovnih problema


nematerijalne sfere, to ni nauka, a ni ona religija koja se zasniva jedino na veri ne mogu obezbediti. U svrhu takve satipahna
dhamme za sve neophodno je napraviti detaljan sistem primene tog
metoda na savremene probleme i uslove. U granicama ove knjige
mogu se dati jedino kraa uputstva u tom pravcu (videti stranu 87 i
dalje). Razrada i razni dodaci moraju saekati drugu priliku ili drugog autora.
Kao pomo onima, naroito na Zapadu, koji nisu upoznati u
dovoljnoj meri sa tekstovima budistikog kanona, u narednom poglavlju bie iznete informacije o vanijim tekstovima na kojima je
zasnovana drevna tradicija satipahne.
Govor, njegov naslov i komentari
Budin izvorni Govor o temeljima sabranosti (Satipahna sutta)
nalazi se na dva mesta meu budistikim kanonskim tekstovima:
(1) kao deseti govor u Zbirci govora srednje duine (Mahima
nikya), (2) kao dvadeset drugi govor u Zbirci dugih govora (Dig
ha nikya), gde nosi naslov Mah-satipahna sutta, to jest Veliki
govor o temeljima sabranosti. Ovaj drugi se od prvog razlikuje jedino u detaljnijem razmatranju etiri plemenite istine, ukljuenom u
poglavlje Kontemplacija sadraja uma. U ovoj knjizi (u drugom
delu) data je druga, dua verzija i u daljem izlaganju ona e se oznaavati skraeno kao Govor.
Naslov: u pli sloenici satipahna prva re, sati (sansk. sm
ti), prvobitno je imala znaenje seanje, priseanje. Meutim,
budistika upotreba, naroito u pli tekstovima, sasvim retko podra
zumeva to znaenje seanja na prole dogaaje. Umesto toga, naje
e se odnosi na sadanjost i kao opti psiholoki termin ima znaenje
panje ili svesnosti. No, jo ee, njezina upotreba u pli teksto
vima ograniena je na vrstu svesnosti koja je, prema budistikom
uenju, dobra, poeljna ili ispravna (kusala). Treba imati na umu da
smo pojam sabranost rezervisali samo za ovu poslednju upotrebu.
Sati, u ovom znaenju, jeste sedmi lan plemenite osmostruke staze
i naziva se samma sati, tj. ispravna sabranost i jasno je objanjena
kao etvorostruki temelj sabranosti (satipahna).


Drugi deo sloenice, pahna, stoji tu umesto upahna, buk

valno smetanje blizu (uma), tj. njegovo odravanje u sadanjo
sti, budnosti, njegovo stabilizovanje. Ovaj izraz, u razliitim grama
tikim oblicima, esto se upotrebljava zajedno sa sati; na primer,
u naem Govoru: satim upahpetva, doslovno odravajui svoj
um u sadanjosti. tavie, u sanskritskoj verziji, koja je verovatno
veoma stara, naslov Govora glasi Smti-upasthna-stra. Imajui u
vidu prethodno objanjenje, naslov se moe prevesti i kao Prisutnost
sabranosti.
Meu niz varijanata tumaenja naslova, komentar pominje da
su etiri objekta ili kontemplacije (telo itd.), kojima se bavi Govor,
glavno mesto (padhna hna) ili pravo podruje (goara)
sabranosti; ovo upuuje na prevod Podruje sabranosti ili Temelji
sabranosti i ovaj poslednji prevod je ovde prihvaen.
Poeljno je, meutim, da se i sama pli re satipahna odoma
i meu itaocima budistike literature na Zapadu, kao to je sluaj
sa pojmovima kamma (karma), dhamma itd.
Komentar Govora ukljuen je u stare egzegetske radove o dve
ve pomenute kanonske zbirke u kojima se na tekst pojavljuje. Ovi
komentari su, barem njihov najstariji sloj, skoro je sigurno, nastali u
vreme kada je nastajalo i samo uenje. Meutim, original ovih starih
komentara budistikog pli kanona u IV veku nae ere vie nije postojao. Verzija komentara koja je stigla do nas je prevod prevoda, i to
delom moda prerada na pli ranije verzije pisane na sinhalekom,
koja je naena na ri Lanki. Ovo vraanje pliju nastalo je zahvaljujui velikom znalcu i komentatoru iz IV veka nae ere Buddhaghosi,
koji, sem pokoje ilustrativne prie, verovatno nije dodao mnogo vie
od nekoliko sopstvenih komentara onima koji su ve postojali u rilankanskoj tradiciji.
Poto ve postoji veran prevod ovih komentara na engleski
potovanog Soma Mahthere, smatrali smo suvinim da ovde u
potpunosti ponavljamo itav taj materijal. Meutim, on je iskorien
pri pisanju fusnota uz Govor, a nekoliko odlomaka od ireg interesa
su ukljueni i u antologiju koja ini trei deo ove knjige.


The Way of Mindfulness, prevod Bhikkhu Soma, Colombo 1949.

10

Meutim, za one koji ele da se upoznaju sa celokupnim egzegetskim materijalom vezanim za na Govor, prevod potovanog
Soma Mahthere bie velika pomo. Sem direktnog znaaja za temu
o kojoj govorimo, komentar sadri velik broj informacija o razliitim vidovima Budinog uenja i vie uzbudljivih pria u kojima je
odslikan odluan i herojski nain na koji su monasi u davna vremena
stupali Direktnim putem, uz dragocene detalje o njihovom svakodnevnom ivotu.
Satipahna u istonoj tradiciji
Nijedan drugi Budin govor, ak ni prvi, uvena Propoved u Benare
su, ne uiva u onim budistikim zemljama na Istoku koje su ostale
privrene nepromenjenoj tradiciji izvornog uenja takvu popularnost i potovanje kao Satipahna sutta.
U ri Lanki, na primer, kada u vreme punog Meseca predani sledbenici potuju osam od deset osnovnih pravila koja vae za
tek zareenog monaha i ostaju danima u manastiru, esto izaberu
ba ovu suttu da je itaju, recituju, sluaju i razmiljaju o njoj. Isto
tako, u mnogim kuama je knjiga sa Satipahna suttom paljivo
umotana u komad iste tkanine i s vremena na vreme, uvee, ita se
ostalim lanovima porodice. esto ovaj govor itaju kraj uzglavlja
budiste na samrti, tako da u poslednjim asovima ivota njegovo
srce bude umireno, ohrabreno i obradovano Uiteljevom porukom
o osloboenju. Mada je ovo vreme tampe, na ri Lanki je jo uvek
obiaj da svaka kua ima rukopis sutte ispisan rukom prepisivaa,
na palmovim listovima, i da se tako umnoeni primerci poklanjaju
biblioteci manastira. Autor ovih redova je u jednom starom manas
tiru na ri Lanki video kolekciju od skoro 200 ovakvih rukopisa
Satipahna sutte.
Razlog za tako veliko potovanje prema jednom kanonskom
tekstu moe se delimino traiti u injenici da je Satipahna sutta
jedan od malobrojnih govora na koje je sam Uitelj skrenuo panju,
zapoinjui ih i zavravajui na naroito svean nain i s posebnim
naglaavanjem. Ali samo to ne bi bilo dovoljno da objasni postojanost, tokom hiljada godina, takvog nepodeljenog potovanja. Ono
11

se mora pripisati takoe rezultatima dugog i uspenog praktikovanja

Puta, tokom dvadeset pet vekova, ime je oko sutte stvorena aura
moi koja izaziva duboko potovanje.
Neka ovaj besmrtni Budin govor nastavi da zrai svojom bla
gotvornom snagom i daleko od mesta i vremena svoga nastanka!
Neka bude most izmeu rasa, ukazujui na zajednike take ljudske
prirode i na zajedniku budunost ovladavanja ovekovom sudbinom uz pomo oplemenjenog uma!
Antologija
Poto smo itaocu predstavili prva dva dela knjige studiju i osnovni tekst ostaje da kaemo nekoliko rei o treem delu, u kojem su
sakupljeni ostali budistiki tekstovi znaajni za put sabranosti.
Ovi tekstovi e onim znatieljnijima ponuditi dodatna objanjenja o Govoru i predstaviti vrste i naine primene satipahne, o
emu u prva dva dela nije mnogo govoreno. Ova antologija je prvenstveno zamiljena kao izvor informacija, no iza ove informativnosti
stoji nada da e posluiti i kao materijal za kontemplaciju, kojem e
se italac uvek iznova vraati kao izvoru inspiracije.
Glavni deo ovih tekstova uzet je iz pli kanona theravda kole,
koji je sauvao najstariju i najizvorniju tradiciju Budinog uenja.
Iz zbirke govora (Sutta piaka) ovog kanona naroito se Sayutta
nikya (Tematski grupisani govori) pokazuje kao bogat izvor tekstova o satipahni: prvo u delu nazvanom Satipahna sayutta,
zatim u Anuruddha sayutti, nazvanoj po velikom arahantu, priz
natom znalcu satipahne, i na kraju u Sayatana sayutti, grupi
tekstova o est osnova ula, koji sadre dosta vrednog materijala o
razvijanju uvida (vipassan) u osnovne kognitivne procese.
Mada je u ovom delu naglasak na theravda literaturi, bio bi to
propust ukoliko bismo prevideli divni odjek satipahne u ranoj ma
hyna knjievnosti i propustili da ga uporedimo sa izvornom Budi
nom reju. Rane mahyna sutre ovde su predstavljene odlomcima
preuzetim iz ntidevine antologije ika-samuaya. Ovi delovi,
kao i ntidevino remek-delo Bodhiaryvatra, pokazuje koli
ko je cenio vanost sabranosti u sklopu itavog uenja. Neke od
12

ntidevinih jezgrovitih i lepih formulacija mogu se smatrati klasi

nim i oni koji idu putem sabranosti trebalo bi ee da ih imaju na
umu.
Ukoliko ovako visoku ocenu sabranosti i satipahne u ranoj
mahyna knjievnosti ne smatramo pukim ostatkom prolosti, ve
ona postane aktivna snaga u ivotu i mislima sledbenika, to moe
stvoriti vrstu i blisku vezu zajednikog duhovnog napora izmeu
mahyne i theravde, potiskujui u stranu razlike izmeu ove dve
kole. elja da se ovome doprinese je i bila u osnovi odluke da se
unese odeljak mahyna tekstova, mada bi ga neko ko je u njih bolje
upuen sigurno mogao znatno proiriti.
Ipak, s ovim u vezi, dve injenice ne treba smetnuti s uma. Prvo:
kao to je sam Uitelj izriito saoptio u Govoru, postizanje krajnjeg
oslobaanja od patnje (nibbna) konani je cilj i unutranja snaga
satipahne. Ipak, iskreni sledbenik mahynskog ideala Bodhisat
tve se, s punom sveu o posledicama, zavetuje da e teiti probue
nju svih bia, time proputajui da uloi napor u individualno izbavljenje pre no to postigne taj svoj uzvieni cilj. Shodno tome, on e
morati da zapostavi primenu satipahne na sistematsko razvijanje
uvida (vipassan), to bi ga, ve u ovom ivotu, moglo dovesti na
stupanj (ulazak u tok ili sotpatti) sa kojeg je konano osloboenje
zasigurno obezbeeno, u najgorem sluaju nakon sledeih sedam egzistencija; a to bi naravno stavilo taku na njegov poziv Bodhisattve.
Takvo jedno ogranienje postavljeno u praktikovanju satipahne
stvara prilino neobinu situaciju sa stanovita theravde i linih
Budinih instrukcija. No, bilo kako bilo, nema sumnje da e onom
ko se odluio da ide tekom stazom probuenja biti potreban velik
stepen sabranosti i jasnog sagledavanja, iva svesnost i istrajnost,
ukoliko eli da pridobije, uvrsti i razvije, u sred ivotnih nevolja,
one visoke vrednosti (savrenstva ili prami) koje su nuni uslovi dostizanja probuenja. A u tom naporu on e, na dobrom delu
puta, biti saputnik svome theravda sabratu. U svom konanom naporu ka krajnjem osloboenju on e, naravno, morati da dosegne
vrhunac uvida (vipassan) i to direktnim putem potpuno razvijene
satipahne. To je put kojim su ili i kojim e ii svi probueni, bilo
13

da su Bude, paeka Bude ili arahanti (videti strofu u treem delu,

tekst 1).
Meu kolama mahyne na Dalekom istoku uglavnom su kineski chan i japanski zen najblii duhu satipahne. Ne zaboravljajui razlike u metodu, svrsi i osnovnim filozofskim postavkama,
ipak moemo rei da su veze sa satipahnom bliske i vrste i teta
je da su do sada bile jedva istaknute ili uoene. Zajedniko je, na
primer, direktno suoavanje sa stvarnou (ukljuujui i sam um),
ukljuivanje meditacije u svakodnevni ivot, prevazilaenje miljenja u pojmovima direktnim opaanjem i introspekcijom, naglasak
na ovde i sada. Otuda e sledbenik zena u theravda tradiciji i praksi
satipahne nai mnogo toga to mu na sopstvenom putu moe biti
direktna pomo. Poto je na Zapadu znatno porastao broj knjiga o
zenu, ukljuivanje tekstova koji bi ovo ilustrovali bilo bi samo nepotrebno ponavljanje.
tednje prostora radi, autor je odustao od antologije odjeka na
Zapadu, starijih i savremenih, koji pruaju jedno posebno svedoanstvo o vanosti sabranosti za osnovnu strukturu i buduu evoluciju
ovekovog uma.
Zakljuak
Prvi deo ove knjige, zajedno sa kraom verzijom Govora, bio je
tampan na ri Lanki u dva izdanja (Kolombo 1954. i 1956). U ovom
izdanju, sem nekoliko manjih dodataka i izmena, novo je poglavlje
Sabranost na dah (poglavlje 6). Kraa verzija Govora je zamenjena
duom, koja svojim detaljnim objanjenjem etiri plemenite istine
otelovljuje sutinu Budinog uenja.
Dakle, divno je videti da raste interes za meditaciju, kako na
Istoku, tako i na Zapadu, i da to proizlazi, barem jednim delom, iz sa
mosvojne, unutranje potrebe. Nadam se da e ova knjiga posluiti
kao pomo mnogima koji ele da razviju potencijale ljudskog uma,
radi vee smirenosti i snage, radi prodornije svesti o stvarnosti i, na
kraju, za konano oslobaanje od pohlepe, mrnje i obmanutosti.

14

Deo 1
SUTINA BUDISTIKE MEDITACIJE

I
PUT SABRANOSTI
Znaenje, metodi i ciljevi

Poruka pomoi
U ovo nae vreme, posle dva svetska rata, izgleda kao da istorija po
navlja svoje lekcije oveanstvu glasom razgovetnijim no ikada, jer
nemir i patnja koji su, avaj, opti ekvivalent politikoj istoriji poga
aju sve vei deo oveanstva, direktno ili indirektno, Pa ipak se
ini da se te lekcije ne shvataju nita ozbiljnije nego pre. Razumnom
umu tee i bolnije od svih pojedinanih sluajeva patnje tokom nedavne istorije ini se nepromiljeno i tragino ponavljanje istih grea
ka, to oveanstvo nagoni da se priprema za nov pir tog mahnitog
ludila zvanog rat. Isti stari mehanizam ponovo deluje: meudejstvo
pohlepe i straha. e za moi ili elja da se dominira su ogranieni
strahom strahom od sredstava razaranja koje je sam ovek izumeo. Meutim, strah nije pouzdana konica ovekovim impulsima i
on stalno truje sve oko sebe, stvarajui oseaj frustriranosti, koji e
ponovo raspiriti plamen mrnje. No, ljudi su jo uvek zaokupljeni
jedino simptomima svoje bolesti, slepi za njezin uzrok, koji ne ine
nita drugo do tri korena svakovrsnog zla (akusala-mla), a na njih
je ukazao Buda: pohlepa, mrnja i obmanutost.
Tako ovom naem bolesnom i zaista mahnitom svetu dolazi
jedno drevno uenje o venoj mudrosti i potpunom sagledavanju
stvari, Budina Dhamma, uenje Probuenoga, sa svojom porukom
i moi isceljenja. Dolazi sa iskrenim i milosrdnim, ali tihim i nenametljivim pitanjem hoe li, ovoga puta, ljudi biti spremni da prihvate ruku pomoi koju je Probueni svojim besmrtnim uenjem
pruio oveanstvu obuzetom patnjom. Ili e svet ekati novu
kataklizmu, ija posledica ovoga puta moe biti ovekovo konano
unitenje, materijalno i duhovno?
17

Narodi sveta kao da i nesvesno pretpostavljaju kako su njiho

ve rezerve snage nepresune. Nasuprot takvom neopravdanom uverenju stoji opti zakon prolaznosti, injenica da se sve neminovno
menja, koju je Buda sa toliko snage istakao. Taj zakon prolaznosti
podrazumeva injenicu, koju nam pokazuju i istorija i svakodnevno
iskustvo, da spoljne okolnosti za materijalnu i duhovnu obnovu, kao
i ivotna sila i unutranja spremnost koja je za to potrebna, nikada
nisu bezgranini, kako u pogledu pojedinaca, tako i itavih naroda.
Koliko je mnogo imperija, po moi ravnih sadanjim, netragom nestalo i koliko je ljudi, uprkos kajanju i najboljim namerama, bilo
suoeno sa jednim neopozivim Prekasno! Nikada nismo sigurni
da nam moda upravo ovaj trenutak ili ova situacija pruaju ansu
po poslednji put. Nikada ne znamo nee li snaga to je oseamo
kako pulsira u naim venama biti poslednja ansa da izaemo iz zaaranog kruga. Zato je ba ovaj trenutak najdragoceniji. Ne daj da
ti izmakne! upozorava Buda.
Budina poruka dolazi svetu kao efikasna pomo u dananjim
nesreama i problemima i radikalan je lek za uvek prisutnu boljku.
U umovima Zapadnjaka se moe javiti sumnja o tome na koji im nain u njihovim sadanjim problemima moe pomoi uenje poniklo
na dalekom i nama stranom Istoku. Drugi, ak i na Istoku, mogu se
pitati kako rei izgovorene pre 2500 godina mogu imati znaaj za
na moderni svet, sem vrlo uopteno. Oni koji se dvoume oko prostorne udaljenosti (podrazumevajui time, zapravo, razliku u rasi),
trebalo bi da se upitaju je li Benares dananjem stanovniku Londona
ita vie stran od Nazareta, odakle je poteklo uenje koje je upravo
tom istom stanovniku postalo blizak i vaan deo ivota i miljenja.
Isto tako bi trebalo da priznaju da matematiki zakoni otkriveni
jo davno u dalekoj Grkoj nisu izgubili svoju vanost ni danas, u
Britaniji ili drugde. No, posebno bi takvi kritiki nastrojeni duhovi
trebalo da razmotre brojne osnovne ivotne injenice koje su zajednike itavom oveanstvu. Buda pre svega o njima govori. Oni koji
iznose primedbu o udaljenosti u vremenu verovatno e se prisetiti
mnogih mudrih izreka davno umrlih svetaca i pesnika, koje tako
duboko i skladno odjekuju u naim srcima da oseamo veoma iv i
18

blizak kontakt sa tim velikanima. Takvo iskustvo je u suprotnosti sa

sveprisutnim neobaveznim naklapanjima u drutvu, u novinama
ili na radiju, koja uporeena sa drevnim glasovima mudrosti i lepote
kao da potiu sa mentalnog nivoa oveka kamenog doba uhvaenog
u moderne zamke. Prava mudrost je uvek savremena i uvek bliska
otvorenom umu, koji je tekom mukom dosegao svoje visine i time
zasluio ansu da je saslua.
Uenje o umu, sutina Budine poruke
Kao vrhunac ovekove misli, Budino uenje se ne bavi neim stranim, dalekim ili zastarelim, ve onim to je zajedniko itavom oveanstvu, onim to je uvek aktuelno i nama blie od sopstvenih
ruku i nogu ovekovim umom.
U Budinom uenju um je polazna taka, sredite i, takoe, kao
osloboeni i proieni um sveca, vrhunac.
Znaajno je i vredno ukazati da Biblija zapoinje reima: U
poetku stvori Bog nebo i zemlju..., dok Dhammapada, jedan od
najlepih i najpopularnijih budistikih tekstova, zapoinje reima:
Um je izvor svih stvari, um im prethodi, um ih stvara. Ove vane
rei su miran i nerivalski, ali neopoziv Budin odgovor takvoj biblijskoj veri. Tu se granaju putevi ove dve religije: jedan vodi daleko u
imaginarno Iza, drugi vodi domu, pravo u samo ovekove srce.
Um nam je najblii, jer samo kroz um smo svesni takozvanog
spoljanjeg sveta, ukljuujui i sopstveno telo. Ako razumemo um,
razumeli smo sve, kae se u jednom tekstu mahyna budizma
(Ratnamegha stra).
Um je izvor svega dobrog i loeg to se raa u nama i to nas
pogaa spolja. Ovo je izneto upravo u prva dva stiha Dhammapade
i, izmeu mnogih drugih primera, u sledeim Budinim reima:
Sve to je ravo, povezano sa ravim, to pripada ravome
sve potie iz uma.
Sve to je dobro, povezano sa dobrim, to pripada dobrom
sve potie iz uma. (AN I)
19

Otuda, ono odluujue okretanje od kobnih puteva, okretanje

koje moe spasiti svet u ovo dananje doba krize, nuno mora biti
okretanje ka unutra, ka putevima svoga uma. Samo kroz promenu
iznutra moe se doi do promene spolja. ak i kada to ide sasvim
polako, ipak nikada cilj nee biti promaen. Ukoliko postoji jak i stabilan centar unutar naeg uma, svaka zbrka na periferiji e postepeno biti smirena i periferne sile e se spontano grupisati oko fokusne
take, batinei od njene jasnoe i snage. Red ili zbrka u ljudskom
drutvu proistiu i odgovaraju redu ili zbrci u ljudskom umu. To ne
znai da e oveanstvo koje pati morati da eka zoru zlatnog doba
kada e svi ljudi biti dobri. Iskustvo i istorija nas ue da je esto
veoma mali broj zaista plemenitih pojedinaca posedovao odlunost
i uvid neophodan za formiranje fokusnih taaka dobra, oko kojih
e se okupiti oni koji nemaju hrabrost da vode, ali su spremni da slede. Meutim, kao to pokazuje istorija, istu, ak i veu privlanost
mogu imati snage zla. No, uteha je u ovom ne ba utenom svetu da
ne samo zlo, ve i dobro moe imati posebnu privlanu snagu, koja
e se svakako ispoljiti, samo ako imamo hrabrosti da je sasluamo.
Na um je taj koji treba uvrstiti korenima dobra; na um je
taj koji treba natopiti kiom istine; na um je taj koji treba oistiti od svih smetnji; na um je taj koji treba osnaiti odlunou. (Gandavyha stra)
Otuda se Budina poruka sastoji u pomoi koju prua umu. Niko
sem njega, Probuenog, nije ponudio pomo te vrste na tako savren, dubok i efikasan nain. Ovo je izneto sa svim dunim potovanjem velikih praktinih i teoretskih rezultata moderne analitike
psihologije, koja je kod mnogih svojih predstavnika, a naroito u
velikoj linosti K.G. Junga, nainila definitivan zaokret ka shvatanju
vanosti religioznog elementa i ka prihvatanju mudrosti Istoka. Dananja psihologija moe dosta preuzeti, u pogledu niza praktinih i
teorijskih detalja, od Budinog uenja o umu; ona ga moe prevesti u
razne pojmove savremenog doba i tako potpomoi svoju praksu i teoriju u odnosu na odreene individualne i drutvene probleme naeg
vremena. Ali, osnove Budinog uenja o umu zadrale su svoju punu
20

vrednost i snagu; one su ostale neokrznute bilo kakvom promenom,

vremenom ili naunom teorijom. Razlog za to je to se osnovna
situacija ovekove egzistencije ponavlja do u beskraj, i osnovne
injenice ovekovog fizikog i mentalnog sklopa ostae nepromenjene jo jako dugo. Ova dva relativno stabilna faktora opta istovetnost ljudskih ivota i podudarnost fizike i mentalne konstitucije
ljudi moraju initi polaznu taku svake nauke o ovekovom umu
i svakog pokuaja da se on na pravi nain usmeri. Budino uenje o
umu zasnovano je na izuzetno jasnom sagledavanju ova dva faktora
i to mu je podarilo vanvremenost, tj. neokrnjenu savremenost i
vrednost.
Budina poruka, kao uenje o umu, ui nas sledeim trima
stvarima:
u poznati um koji nam je tako blizak, a ipak tako nepoznat;
oblikovati um koji je tako neukrotiv i tvrdoglav, a opet moe
biti tako krotak;
osloboditi um koji je stalno sputan, a opet moe zadobiti
slobodu ovde i sada.
Ono to se moe nazvati teorijskim vidom Budinog uenja o
umu odnosilo bi se na prvi od ova tri stava i njime emo se pozabaviti samo onoliko koliko je to potrebno za prevashodno praktinu
svrhu ovih stranica.
Ispravna sabranost, sutina Budinog uenja o umu
Sve implikacije Budine isceljujue poruke, kao i sr njegovog uenja o umu, sadrani su u savetu: Budi sabran!, koji proima veliku
Budinu propoved o temeljima sabranosti (Satipahna sutta). Ova
opomena, naravno, zahteva dodatno razjanjenje za pitanja koja se
potom javljaju: Biti sabran na ta? i Kako postii sabranost? Od
govor je dat u samom govoru, u njegovom drevnom komentaru i u
saetom objanjenju koje im sledi.
 Na primer, roenje, bolest, starost i smrt, seks i porodini ivot; traganje za to
ukusnijom hranom, ljubavlju, moi, itd.

21

Ako smo prethodno govorili da je uenje o umu polazna taka

Budine poruke, sada moemo dodati da ispravna sabranost zauzima
sasvim isto mesto u Budinom uenju o umu.
Otuda je sabranost:
nepogreiv klju za upoznavanje uma i zato je polazna taka;
nepogreiv klju za oblikovanje uma i zato je fokusna taka;
uzviena manifestacija dostignutog osloboenja uma i zato
je kulminativna taka. Zato je temelje sabranosti (sati
pahna) Buda ispravno nazvao direktnim putem (ekaya
no maggo).
ta je sabranost?
Sabranost, mada toliko hvaljena i sposobna da donese tako velika
postignua, nije nikakvo mistino stanje izvan znanja i domaaja
prosenog oveka. Naprotiv, ona je neto sasvim jednostavno i
obino, nama veoma blisko. U svojoj elementarnoj manifestaciji,
poznatoj pod imenom panja, ona je jedna od osnovnih funkcija
svesti, bez koje ne bi moglo biti opaanja bilo kojeg objekta. Ako
objekat ula emituje dovoljno jak nadraaj, javlja se panja u svom
temeljnom obliku, kao jedno poetno uoavanje objekta i okretanje ka njemu. Zahvaljujui ovome se svest probija kroz tamni
tok podsvesti (to se prema abhidhammi budistikoj psihologiji
dogaa nebrojeno puta u svakoj sekundi tokom budnog stanja). Ovaj
pokret klijajue svesti ili poetne panje jo je prilino primitivan
proces, ali ima odluujuu vanost, poto je to prvo pojavljivanje
svesti iz njezinog podsvesnog jezgra.
Prirodno je da se u ovoj prvoj fazi percepcije dobija samo uoptena i nerazgovetna slika objekta. Ukoliko postoji bilo kakvo interesovanje za objekat ili ako je njegov uticaj na ula dovoljno snaan,
tada e na detalje biti usmerena podrobnija panja. Tako e se panja


U okviru budistike psihologije (abhidhamma) videti termin vaana, doslovno

okretanje ka (objektu). To je prvi u itavom nizu momenata svesti potrebnih za
jedan in opaanja.

22

zadrati ne samo na razliitim karakteristikama objekta, ve i na njegovom odnosu prema posmatrau. To e omoguiti umu da poredi
sadanje opaanje sa slinim iz prolosti i, na taj nain, bie mogua
koordinacija iskustava. Ovaj stupanj oznaava veoma vaan korak
u mentalnom razvoju, a u psihologiji se naziva asocijativno miljenje. Ovo nam takoe pokazuje blisku i stalnu vezu izmeu funkcija
seanja i panje (ili sabranosti) i sada je jasno zato su na pli jeziku
obe te mentalne funkcije izraene jednom reju sati. Bez seanja,
panja usmerena na jedan objekat dobavljala bi samo izolovane injenice, kao to je sluaj sa veinom opaaja kod ivotinja.
Sledei korak evolucionog razvoja nainjen je zahvaljujui aso
cijativnom miljenju, a to je uoptavanje iskustva, tj. sposobnost aps
traktnog miljenja. Za potrebe ovog izlaganja ukljuujemo ga u drugi
stupanj kognicije, poto on zavisi od razvoja panje. etiri su karakteristike ovog drugog stupnja: pojavljuje se detalj, odnos prema posmatrau (subjektivnost), zatim asocijativno i apstraktno miljenje.
Danas se daleko najvei deo ovekovog mentalnog ivota odigrava na nivou ove druge faze. Ona pokriva veoma iroko podruje:
od svakog paljivijeg posmatranja svakodnevnih injenica i obavljanja nekog posla, pa do istraivakog rada naunika i suptilnih
promiljanja filozofa. Ovde je opaanje svakako detaljnije i sveobuhvatnije, ali nije nuno i pouzdanije. Jo uvek je manje-vie iskrivljeno pogrenim asocijacijama i drugim uticajima emocionalnim i
intelektualnim predrasudama, eljama i, prvenstveno, glavnim uzrokom itave obmanutosti, svesnom ili nesvesnom pretpostavkom o
trajnoj sutini stvari i o postojanju ega ili due u ivim biima. Pod
uticajem svih ovih faktora pouzdanost ak i najoptijih zapaanja i
sudova moe biti ozbiljno ugroena. Na ovom drugom stupnju e se
zaustaviti daleko najvei broj onih kojima nedostaje vostvo Budine
Dhamme, kao i onih koji njezina uputstva ne primenjuju na sistematsko vebanje sopstvenog uma.
Sledeim korakom u postupnom razvijanju panje ulazimo u
sam domen ispravne sabranosti ili ispravne svesnosti (samma sati).


O mestu seanja u budistikoj psihologiji videti autorove Abhidhamma studies,

str. 39, Colombo 1949.

23

Ona se naziva ispravnom jer oslobaa um obmanjujuih uticaja, jer

je osnova i sutina ispravnog razumevanja, jer nas ui da pravu stvar
uinimo na pravi nain i jer slui osnovnom cilju na koji je ukazao
Buda: iskorenjivanju patnje.
Objekti opaanja i miljenja, kako ih predstavlja ispravna sabranost, proli su kroz filter paljive, nepristrasne analize i otud su
pogodan materijal za sve ostale mentalne funkcije, kao to su teorijsko prosuivanje, praktine i moralne odluke itd., a svakako da
e ovakva neiskrivljena percepcija stvarnosti biti vrsta podloga za
pravu budistiku meditaciju, tj. za sagledavanje svih fenomena kao
prolaznih, podlonih patnji i bez sutine, due ili ega.
Da ne bude zabune, visok nivo mentalne jasnoe kakav predstavlja ispravna sabranost bie za nenaviknut um sve drugo samo ne
blizak i lako dostupan. U najboljem sluaju, neizveban um e
joj se tek povremeno pribliiti. Ali pratei put na koji ukazuje metod
satipahne, ispravna sabranost moe prerasti u neto sasvim blisko
i lako dostupno, jer, kao to smo ranije pokazali, ona svoje korene
ima u sasvim obinim i elementarnim funkcijama uma.
Ispravna sabranost obavlja iste funkcije kao i dva nia stupnja
razvoja, mada ona to ini na viem nivou. Funkcije koje su im svima zajednike su: stvaranje znatno vee jasnoe i intenziteta svesti
i pruanje slike stvarnosti koja je u velikoj meri oiena od bilo
kakvih krivotvorenja.
Ovde smo dali kratak pregled evolucije mentalnih procesa onako kako se ispoljavaju na odreenim stupnjevima i u pogledu kvali
tativne razlike u percepciji: od nesvesnog do svesnog; od prve naj
mutnije svesti o objektu do otkrivanja njegovih uzronih i drugih
veza; od jo uvek nepotpune, neprikladne ili predrasudama opteree
ne kognicije do jasnog i neiskrivljenog predstavljanja uz pomo
ispravne sabranosti. Videli smo kako se na svim tim stupnjevima
poveava intenzitet i kvalitet panje ili sabranosti, to omoguuje
prelazak na sledei, vii stupanj. Ukoliko ovekov um eli lek za
sadanje boljke i nastoji da sigurno poe putem daljeg evolucionog
napretka, morae da krene jo jednom iz poetka kroz kraljevski
prolaz sabranosti.
24

Put ka razvijanju svesti

Drugi stupanj razvoja obimnije, ali jo uvek varljivo znanje o svetu objekata ve je siguran posed ovekove svesti. On sada omoguuje rast samo u irinu, to jest dodavanje novih injenica i detalja
i njihovo iskoriavanje za materijalne ciljeve. Zahvaljujui rastu
znanja o detaljima, superspecijalizacija je sa svim svojim dobrim i
loim efektima u modernoj civilizaciji veoma daleko odmakla. Bioloke konsekvence jednostranog razvoja su dobro poznate: degeneracija i na kraju eliminacija vrste, kao to se dogodilo sa preistorijskim dinovskim guterima, sa njihovim ogromnim telima i malim
mozgom. Dananja opasnost je, meutim, preteran razvoj aktivnosti
jedne polovine mozga, iskljuivo u materijalne svrhe, a u slubi ei
za ulnim zadovoljstvima i udnje za moi. Opta opasnost je da
oveanstvo jednoga dana bude uniteno upravo tvorevinama sopstvenog hipertrofiranoga uma, svojim pronalascima za ubijanje tela
i zabavama za ubijanje uma. Sudbina oveanstva bi lako mogla
biti ponavljanje kolapsa tehnikog uda kakvo je bila Vavilonska
kula, pri emu se njezini graditelji ne razumeju, ve se bore meusobno. Lek koji moe spreiti srljanje u katastrofu je Budin srednji
put. On je veni uvar koji e, ako ga sasluamo, zatititi oveanstvo od ekstrema, mentalnih, duhovnih i drutvenih.
Da ponovimo: ako oveanstvo nastavi da se kree samo na
planu drugog stupnja, eka ga stagnacija, ako ne i katastrofa. Samo
nov napredak u mentalnoj jasnoi, tj. u kvalitetu panje ili sabranosti, moe ponovo uneti sveinu i progres u strukturu savremene
svesti. Taj napredak mogue je uiniti idui putem sabranosti koji
je ovde opisan. Put, meutim, mora biti izgraen na sigurnim temeljima ljudske dobrote (Konfuije), tj. na moralu koji je koliko
uzvien, toliko i realistian. Ovo se isto tako moe nai u Budinoj
Dhammi.
Ispravnu sabranost ili satipahnu Buda je izriito oznaio kao
put do osloboenja uma i, otud, do ovekove istinske veliine. To je
novi tip oveka, nadovek o kojem su sanjali mnogi plemeniti, ali
isto tako pogreno voeni umovi, ideal radi kojeg su ulagani mnogi, ali pogreno usmereni napori. Kao dokaz nae tvrdnje moemo
25

ovde pogledati sledei znaajan razgovor koji nam je stigao preko

budistikih tekstova:
Sriputta, Uiteljev najistaknutiji uenik, obratio se jednom prilikom Budi: Govore o velikom oveku (mah-purisa), gospodine! Koliko je, gospodine, ovek zaista velik? Buda mu odgovori:
Sa osloboenim umom, Sriputta, ovek postaje velik, bez njega
ovek to nije. Pa kako, Sriputta, osloboditi um? Tako to monah
boravi kontemplirajui telo... oseaje... um... objekte uma, istrajno,
jasno shvatajui i paljivo... U onoga ko ivi na takav nain um postaje neprivuen onim to ga zapravo prlja i otuda osloboen. Tako
se, Sriputta, oslobaa um. Samo se osloboenim umom, tvrdim,
postaje velik ovek; bez osloboenog uma, tvrdim, ne moe se postati velik ovek. (SN 47:11).
Upravo o ovoj ispravnoj sabranosti, tako istinskoj i sa tako velikim potencijalom, bie rei na stranicama koje slede.
Ispravna sabranost i njene podele
Ispravna sabranost je sedmi lan plemenitog osmostrukog puta koji
vodi ka iskorenjivanju patnje. U kanonskom objanjenju tog puta ona
je izriito definisana kao etiri temelja sabranosti (satipahna).
Otuda e ispravna sabranost i temelji sabranosti ili satipahna
biti koriteni kao istoznani pojmovi.
Ispravna sabranost je etvorostruka u odnosu na svoje objekte.
Ona je usmerena (1) ka telu, (2) oseajima, (3) stanju uma, tj. optoj
uslovljenosti uma u datom trenutku, (4) mentalnim sadrajima, odnosno odreenim sadrajima ili objektima svesti u tom trenutku.
Ovo su etiri kontemplacije (anupassan), koje ine glavnu
podelu Govora. One se katkad nazivaju i etiri satipahne, u smislu da su to osnovni objekti sabranosti ili sati.
U budistikim tekstovima pojam sabranost esto je pove
zan sa drugim pojmom ovde prevedenim kao jasno razumevanje
(sampaaa). Ova dva pojma u pliju ine sloenicu sati-sampa
aa, koja se u Budinim govorima esto sree. U kontekstu ovog
dvojnog termina, sabranost (sati) prvenstveno se primenjuje na stav
i praktikovanje gole panje u isto perceptivnom stanju uma. Jasno
26

razumevanje (sampaaa) koristi se kada se zahteva bilo koja vrsta akcije, ukljuujui tu aktivnu refleksiju o stvarima koje se posmatraju.
Ova dva termina takoe mogu posluiti kao opta podela is
pravne sabranosti ili satipahne, oznaavajui dva karakteristina
vida njezine primene. Prvo emo se pozabaviti ovom dvolanom
podelom, dok emo onu etvorolanu, prema objektima sabranosti,
obraditi posle toga.
Mesto sabranosti u okviru Budinog uenja
Termin sabranost pojavljuje se u budistikim tekstovima u razliitim kontekstima i lan je nekoliko grupa doktrinarnih termina, od
kojih e ovde biti spomenuti samo najvaniji.
Ispravna sabranost (samma sati) sedmi je lan plemenite
osmostruke staze koja vodi ka iskorenjivanju patnje, to je poslednja
od etiri plemenite istine. U trodelnoj podeli ove osmostruke staze
na vrlinu, koncentraciju i mudrost ispravna sabranost pripada
drugoj grupi, koncentraciji (samdhi), zajedno sa ispravnim naporom i ispravnom koncentracijom.
Sabranost je i prvi od sedam elemenata probuenja (bohaga).
Ona je prva meu njima ne samo po redu nabrajanja, ve i zato to
je osnova za puni razvoj ostalih est kavaliteta, a posebno je vana
za drugi faktor istraivanje (fizikih i mentalnih) fenomena (dha
mma-viaya-samobohaga).
Direktni iskustveni uvid u realnost moe se postii jedino uz
pomo sabranosti kao elementa probuenja (sati-sambohaga).
Sabranost je jedna od pet svojstava (indriya); ostala ostale etiri
su: poverenje, energija, koncentracija i mudrost. Sabranost, sem to
je sama po sebi vana, igra glavnu ulogu i u posmatranju razvoja i
balansa izmeu ostala etiri, naroito poverenja (vere) u odnosu na
mudrost (razum) i energije u odnosu na koncentraciju (ili unutranji
mir).

27

II
SABRANOST I
JASNO RAZUMEVANJE

Izmeu dva lana ove podele sabranost, u svom specifinom vidu

gole panje, jeste ta koja obezbeuje klju za specifian metod sa
tipahne i prati njegovu sistematsku primenu, od samog poetka,
pa do postizanja najvieg cilja. Zato emo je ovde prvu detaljnije
obraditi.
Gola panja
ta je gola panja?
Gola panja je jasna i nepodeljena svesnost onoga to se zapravo dogaa oko nas i u nama u nizu momenata percepcije. Naziva se golom jer je okrenuta samo ogoljenim injenicama percepcije, onako
kako nam stiu preko pet fizikih ula ili preko uma, koji prema
budistikom shvatanju predstavlja esto ulo. Kada je okrenuta ka
tim estostrukim ulnim utiscima, panja ili sabranost se dri samo
golog registrovanja uoenih fakata, bez reakcije na njih telom, govorom ili mentalnim komentarom, koji moe biti zauzimanje stava
(svianje, nesvianje itd.), prosuivanje ili razrada. Ako se tokom
praktikovanja gole panje pojavi neki takav komentar u umu, on i
sam postaje objektom gole panje i ne biva ni odbaen, ni dalje praen, ve naputen poto je za trenutak bio registrovan.
Ovo moe biti dovoljno za odreivanje opteg principa na kojem poiva praktikovanje gole panje. Detaljnije informacije o praksi bie date u etvrtom i petom poglavlju. Sada emo se pozabaviti
teorijskim i praktinim znaajem gole panje i rezultatima koji se
mogu oekivati od njezine primene. Mislim da je korisno o tome
govoriti, da bi oni koji ele da se posvete vebanju, koje se ini pri28

lino neuobiajenim, mogli startovati sa vie poverenja u njegovu

efikasnost i sa vie razumevanja njegove svrhe. Meutim, samo e
kroz lino iskustvo steeno istrajnim vebanjem ovo poetno povere
nje nai svoju konanu i nesumnjivu potvrdu.
Temeljnost
Svaki napor zahteva temeljnost ako se eli postii nekakav cilj. Naroito je to bitno ako se radi o pothvatu koji je toliko uzvien kao
onaj to ga je Buda oznaio kao plemeniti osmostruki put, a vodi
do iskorenjivanja patnje. Meu osam delova tog puta ispravna sabranost predstavlja onaj nuni element temeljnosti, mada ispravna
sabranost sem toga ima jo mnoge druge vidove. U budistikim tekstovima jedan od kvaliteta pripisanih ispravnoj sabranosti nazvan je
nepovrnost, to je naravno samo drugi nain da se imenuje na
pozitivan pojam prodornost.
Praktikovanje ispravne sabranosti mora da poseduje temeljnost
do najveeg stepena. Njeno odsustvo ili zanemarivanje bilo bi upravo suprotnost kvalitetu koji zasluuje naziv sabranost i liilo bi ovaj
metod anse na uspeh. Ba kao to tetne posledice moraju proizai
iz svega to u osnovi ima nepaljivost i nestabilnost, isto tako e se
blagodet svega vrstog i pouzdanog protegnuti daleko u budunost.
Zato ispravna sabranost poinje od samoga poetka. Uz pomo
metode gole panje, ona ide unazad do zaetka svih stvari. Primenje
no na aktivnost uma, to znai: posmatranje se vraa poetnoj fazi
u procesu percepcije, kada je um jo u isto receptivnom stanju, a
panja je ograniena na golo registrovanje objekta. Ta faza je vrlo
kratka i teko uoljiva i, kao to rekosmo, pribavlja povrnu, nekom
pletnu i esto pogrenu sliku objekta. Zadatak sledee perceptivne
faze je da ispravi i dopuni taj prvi utisak, no to se ne dogaa uvek.
esto se prvi utisak prihvata bez provere i ak se dodaju nova iskriv
ljavanja, karakteristina za kompleksnije mentalne funkcije drugog
stupnja.
Ovde nastupa gola panja, kao slobodno razvijanje i snaenje
tog prvog receptivnog stanja uma, dajui mu veu ansu da ispuni svoj vaan zadatak u procesu kognicije. Gola panja pokazuje
29

svoju temeljnost ienjem i paljivim pripremanjem terena za sve

naredne mentalne procese. Tom proiujuom funkcijom ona slui
visokoj svrsi itavog metoda izloenog u Govoru: ka proienju
bia..., to se u komentaru objanjava kao proienje uma.
Pribavljanje istog objekta
Gola panja se sastoji u istom i tanom registrovanju objekta. To
nije tako lak zadatak kao to se na prvi pogled moe uiniti, jer to
nije ono to inae inimo, sem kad smo ukljueni u nepristrasno
istraivanje. ovek uglavnom nije u dodiru sa objektivnim znanjem o stvarima kakve zaista jesu, ve sa njihovim baratanjem
i prosuivanjem sa stanovita linog interesa, koji moe biti irok
ili suen, plemenit ili nedostojan. ovek lepi etikete na stvari koje
ine njegov fiziki i mentalni univerzum i te etikete uglavnom jasno
pokazuju uticaj njegovog linog interesa i ogranienost njegovih pogleda. On ivi u jednom takvom kolau etiketa, koji odreuje njegove postupke i reakcije.
Otuda e stav gole panje ogoljene od etiketa oveku otvoriti novi svet. On e prvo otkriti da se tamo gde je verovao da se radi o
jedinstvu, tj. o jednom objektu predstavljenom jedinstvenim inom
opaanja, zapravo radi o mnotvu, o itavoj seriji razliitih fizikih i
mentalnih procesa, praenih odgovarajuim inom percepcije, a koji
munjevito slede jedan za drugim. Dalje e sa zaprepaenjem opaziti kako je retko svestan golog ili istog objekta, bez ikakvih stranih
primesa. Na primer, normalna vizuelna percepcija, ako se imalo tie
posmatraa, retko e predstaviti vizuelni objekat ist i jednostavan,
ve e se on pojaviti u svetlu dodatnih subjektivnih sudova kao: lep
ili ruan, prijatan ili neprijatan, koristan, beskoristan ili tetan. Ako
se radi o ivom biu, pojavie se i unapred stvoren zakljuak: To je
linost, ego, ba kao i ja to sam.
U takvoj situaciji, tj. usko povezano sa subjektivnim dodacima,
opaanje e potonuti u skladite seanja. Kada ga prizovemo, uz
pomo asocijativnog miljenja, ono e produiti svoj iskrivljujui
uticaj i na budua opaanja slinih objekata, kao i na sudove, odluke, stanja i sve ostalo povezano sa njima.
30

Zadatak je gole panje da sa samog objekta ukloni sve te strane primese, koji tada ostaje sam u polju percepcije. Kasnije se ove
primese mogu po elji posmatrati jedna po jedna, ali polazni objekat
opaanja treba drati odvojen od njih. Ovo zahteva istrajno vebanje, tokom kojeg e panja, postepeno rastui po intenzitetu, koristiti sve finija sita kako bi odvojila u poetku krupnije, a potom sve
neuhvatljivije primese, dok na kraju ne ostane goli objekat.
Nunost takvog preciznog definisanja i omeivanja objekta naglaena je u samoj Satipahna sutti upornim, dvostrukim pominjanjem odreenog objekta sabranosti; na primer: Monah boravi
i kontemplira telo kao telo, a ne, na primer, svoja oseanja i ideje
povezane sa njim, na ta i komentari izriito upozoravaju. Uzmimo
primer osobe koja posmatra ranu na svojoj podlaktici. U tom sluaju
vizuelni objekat e initi iskljuivo taj deo tela i stanje u kojem se
nalazi. Njegovi razni sastojci, kao to su meso, kost, gnoj itd. bie
predmet kontemplacije tela, a naroito vebe koja se odnosi na
delove tela. Bol koji izaziva rana posluie kao objekat kontemplacije oseaja. Vie ili manje svesno uoavanje da je ego, sopstvo
to koje je ranjeno i trpi bol pripada kontemplaciji stanja uma (obmanut um) ili kontemplaciji mentalnih sadraja: mentalnih okova koji proizilaze iz telesnog kontakta (na primer, u Govoru, deo
o osnovama ula). Mrnja koja se javlja (svakako u istom trenutku)
prema osobi koja je izazvala povredu pripada kontemplaciji stanja
uma (um ispunjen mrnjom) ili kontemplaciji mentalnih sadraja
(ljutnja kao prepreka). Ovaj primer je dovoljan da ilustruje put kojim se kree gola panja.
Sam Buda je istakao dalekosean znaaj dolaenja do golog
objekta. Kada ga je jedan monah upitao za saeto uputstvo, Uitelj
mu je dao sledee pravilo vebanja:
U onome to je vieno treba da je sadrano samo vieno; u
onom to je uto, samo uto; u onom to je opaeno (miris, ukus, dodir), samo opaeno; u onom to je miljeno, samo miljeno (Udna
1,10).
Ove koncizne, ali duboke Uiteljeve rei mogu posluiti kao
vodi i saputnik onom ko se posvetio vebanju gole panje.
31

Trostruka vrednost gole panje

Gola panja ima istu trostruku vrednost koja je prethodno bila pripisana Budinom uenju o umu i ispravnoj sabranosti uopte: ona e
se pokazati kao velika i efikasna pomo u upoznavanju, oblikovanju
i oslobaanju uma.
1. Vrednost gole panje za upoznavanje uma
Um je onaj elemenat uz pomo kojeg i kroz koji ivimo, pa ipak je
jo uvek najneuhvatljiviji i najtajanstveniji deo nas. Meutim, gola
panja uporno okrenuta osnovnim injenicama mentalnog procesa
sposobna je da baci svetlost na zagonetnu tamu uma i obezbedi vrst
prikljuak uz njegov neuhvatljiv tok. Sistematsko vebanje sabranosti, zapoeto golom panjom, obezbedie poznavanje uma bitno za
praktine svrhe, to jest za ovladavanje, razvoj i konano osloboenje
uma. Ali iza tog u sutini praktinog dometa metode satipahna
moe se naravno ii i dalje: kada su jasna svesnost i razumevanje
vrsto ustaljeni u ogranienom, ali vitalnom delu ukupne delatnosti
uma, svetlo e se postepeno i prirodno iriti i dosei ak udaljene
i tamne delove uma, koji su inae bili nedostini. To e se uglavnom dogoditi zahvaljujui injenici da je instrument tog traganja za
znanjem pretrpeo radikalnu promenu: sam tragalaki um je zadobio
lucidnost i prodornost.
Jedino stvari koje je sabranost podrobno ispitala, mudrost
moe razumeti, ali ne i onaj ko je konfuzan (komentar za Sutta
niptu). Uzorak za analizu koji treba ispitati pomou mikroskopa
mora se prvo paljivo pripremiti, oistiti, osloboditi svega to mu ne
pripada i onda postaviti pod soivo. Na slian nain e gola panja
pripremiti goli objekat, koji mudrost treba da ispita. Ona predmet
istraivanja isti od neistoa kao to su predrasude i strasti, ona ga
oslobaa stranih primesa i stavova koji nisu s njim u vezi, vrsto
ga dri pred okom mudrosti, usporavajui prelaz sa receptivne na
aktivnu fazu opaajnog ili kognitivnog procesa i time prua mnogo
bolju ansu za blisko i nepristrasno istraivanje.
32

Ovaj pripremni rad gole panje vaan je ne samo za analitiku,

odnosno za secirajuu i razluujuu funkciju uma, kojom se razlau
konstruktivni elementi nekog objekta. On je isto tako velika pomo
i za vanu sintezu, to jest za nalaenje veza i odnosa izmeu objekta
i drugih stvari, otkrivanje njihovog meudejstva, njihove uslovljene
i uslovljavajue prirode. Mnogo toga e izmai zapaanju ukoliko
nema dovoljno dugog perioda gole panje. Kao geslo koje ima veli
ku vanost i razliite mogunosti primene u praktinim stvarima,
trebalo bi uvek imati na umu da odnosi izmeu stvari mogu biti
valjano utvreni samo ako su prethodno pojedinani elementi bili
paljivo ispitani u njihovim razliitim vidovima, a oni su orijentacija
za razna povezivanja. est izvor greaka u sintetikom delu filozofskih sistema i naunih teorija je nedovoljna analitika priprema. A
upravo se toj pripremi okree i poboljava je gola panja. Njezine
posledice na duhovnu praksu koje nas ovde mogu zanimati pomenu
te su ve ranije (strana 28 i dalje), a postae jo jasnije na stranicama
koje slede.
Gola panja, pre svega, dozvoljava stvarima da govore same
za sebe, bez unapred i prebrzo donete presude. Gola panja im daje
ansu da kau ono to imaju, ime zapravo uimo da one imaju toliko toga da kau o sebi, a to je do tada bilo uglavnom potisnuto
napetou ili zaglueno unutranjom ili spoljanjom bukom u kojoj
obian ovek najee ivi. Zbog toga to gola panja vidi stvari bez
suavajueg i izjednaavajueg uticaja ve ukorenjenih predrasuda,
ona ujedno te stvari kao da ponovo vidi, u novom svetlu. Zbog toga
e se sve ee dogaati da se kod njih pojavi neto novo i vredno
otkrivanja. Strpljiva istrajnost u jednom takvom stavu gole panje
irom e otvoriti horizonte naeg razumevanja, obezbeujui ujedno, na prvi pogled bez napora, rezultate nedostupne grevitim naporima jednog nepostojanog intelekta. Zahvaljujui uurbanosti ili
ograniavanju, nasuminom oznaavanju stvari, pogrenom procenjivanju i neukom baratanju stvarima koje je preraslo u naviku, esto
vani izvori znanja ostaju nepristupani. Ljudi Zapada e posebno
morati da naue od Istoka da svoj um dovedu u receptivno, krajnje
senzibilno stanje stanje u kojem se esto nalazi um naunika ili
33

pronalazaa, a trebalo bi u mnogo veoj meri da postane svojstvo

najireg kruga ljudi. Ovakav stav gole panje e se, nakon istrajnog
vebanja, pokazati kao bogat izvor znanja i inspiracije.
Dakle, ta bi bili rezultati, na planu znanja, koje moemo postii
golom panjom? Pomenuemo ovde samo one od njih koji imaju
prvorazredni znaaj. Jer mora se prepustiti linom iskustvu putovanja stazom sabranosti da potkrepi, elaborira i dopuni ono to je
ovde ukratko izneto.
Ve je reeno, a sada da ponovimo, zbog izuzetne vanosti: u
svetlu gole panje naizgled jedinstven in opaanja e se, mnogo
jasnije, ispostaviti kao sled brojnih i meusobno razliitih faza koje
se jedna na drugu nadovezuju i brzo smenjuju. Ovo osnovno posmatranje e postepeno otkriti svoje unutranje bogatstvo pojedinanih
injenica i njihove dalekosene implikacije. Ono e se pokazati kao
jedno zaista nauno posmatranje, u doslovnom smislu rei, to jest
kao proizvodnja znanja (K. D. Dukas). Ono e, na primer, pokazati osnovno dvojstvo procesa opaanja: predstavljanje relativno
ogoljenih ulnih opaaja i, tome sledstvenu, fazu njihovog tumaenja i vrednovanja. Za budiste je to drevno psiholoko saznanje,
koje svoje korene vue jo iz Uiteljevih govora, a razvijeno je u
kasnijim spisima i komentarima Abhidhamme. Ova razlika izmeu ogoljenih injenica i stava prema njima ima, pored naunog,
i dalekosean praktian znaaj: ona ukazuje na najraniju, a to znai
najpogodniju taku na kojoj moemo da odredimo dalji razvoj odreene situacije u onoj meri u kojoj ona zavisi od naeg stava prema
njoj. Meutim, razmatranje ovog aspekta pripada narednom poglavlju, koje se odnosi na oblikovanje uma.
Prilikom praktikovanja gole panje prvi snaan utisak na posmatraev um verovatno e ostaviti direktno suoavanje sa stalno
prisutnom injenicom da se sve menja. U skladu sa Dhammom, to je
prva od tri karakteristike ili obeleja ivota: prolaznost (ania). Beskrajno smenjivanje svih pojava koje nastaju i nestaju, a gola panja


Ograda relativno ogoljenih stavljena je zato to, prema pomno razraenoj ab

hidhammi, ak i najraniji stupanj golog predstavljanja ulnih informacija sa sobom
nosi tanani ukus ranijih slinih utisaka.

34

ih jasno uoava, postae iskustvo ija snaga raste i presudno utie na

napredak u meditaciji. Iz istog tog iskustva o gotovo trenutnoj promeni vremenom e izrasti direktna svest i o ostale dve karakteristike
postojanja: o patnji, nedovoljnosti (dukkha) i nepostojanju trajnog
sopstva (anatt).
Mada je injenica promene opteprihvaena, barem u izvesnoj
meri, u svakodnevnom ivotu ljudi e je postati svesni tek kada ih
ona na sebe upozori na prijatan ili, ee, neprijatan nain. Meutim,
praktikovanje gole panje e nam jasno ukazati da je ta promena
stalno uz nas; da je izvan nae moi da prebrojimo promene koje se
dogode ak i u najmanjem vremenskom odseku. Verovatno emo
shvatiti po prvi put ne samo intelektom, ve itavim biem u
kakvom mi to svetu zapravo ivimo. Suoeni sa promenom, ivo je
iskusivi sopstvenim telom i umom, poinjemo da vidimo stvari
onakvim kakve one zaista jesu. A to se naroito odnosi na stvari
uma. Um ne moemo razumeti ukoliko ga ne shvatimo kao tok i
ostanemo svesni te injenice tokom svakog istraivanja posveenog
upoznavanju uma. Otud je otkrivanje ove injenice, kao i prirode
promene u mentalnim procesima, temeljni doprinos prakse gole
panje upoznavanju uma. injenica promene e tom upoznavanju
doprineti u negativnom smeru, uklanjajui svako statiko stanovite u umu, pretpostavljanje trajnih entiteta, nepromenljivih osobina
itd. Uvid u prirodu promene bie doprinos u pozitivnom smeru, jer
e obezbediti velik broj detaljnih informacija o dinamikoj prirodi
mentalnih procesa.
U svetlu gole panje, usmerene na ulni opaaj, specifini karakter meterijalnih i mentalnih procesa, njihova meuzavisnost i neprestano smenjivanje, kao i osnovna objektivizujua funkcija uma
dobie na jasnoi.
Kada ovde govorimo o objektivizovanju (to jest, uzimanju za
objekat) materijalnih i mentalnih procesa, inimo to jedino u svrhu
ove analize. Ovi pojmovi ne znae zagovaranje dualizma subjekat/
objekat i um/materija. Niti se priklanjamo nekakvom monizmu: jedino Um ili jedino Materija. Budino srednje uenje o uslovljenom
nastanku (paia-samuppda) prevazilazi sve takve ideje mo35

nizma, pluralizma ili dualizma. U svetu uslovljenosti, relativnosti

i neprekidnog proticanja, direktno doivljenom kroz praksu gole
panje, ovako kruti pojmovi uskoro e se pokazati kao sasvim neprikladni.
Ove usputne napomene ukazuju na jo jedan prilog poznavanja
uma, ali vie teoretskog karaktera, koji se odnosi na ve pomenute
drevne filozofske stavove to nastaju na temelju pogrenih premisa, a uokviruju ih glomazni teorijski sistemi. Ali takvi problemi nas
ovde ne zanimaju neposredno. U ovom kontekstu dovoljno je samo
da ukaemo na to da nam opte iskustvo i pomno ispitivanje ukazuju
na diferencijacije u procesu i sadrajima kognicije koje su dovoljno
jake da opravdaju nau pragmatinu upotrebu tradicionalnih parova
pojmova subjekt/objekt i um/materija.
Poto je praktikovanje gole panje rezultiralo odreenom irinom i dubinom iskustva u baratanju mentalnim dogaanjima, meditantu e ujedno postati jasno da um nije nita izvan funkcije kogni
cije. Nigde izvan ili unutar te funkcije ne moe se otkriti bilo kakav
pojedinani inilac ili trajan entitet. Tako emo zahvaljujui linom
iskustvu stii do velike istine o nepostojanju due ili ne-sopstvu
(anatt; sansk. antma), do saznanja da je svako postojanje lieno
nepromenljive linosti (sopstva, due, jastva itd.) ili nepromenljive
sutine bilo koje vrste. Iz perspektive moderne psihologije ovo jedinstveno i revolucionarno anatt uenje moe se takoe u dobroj
meri uiniti rudnikom znanja i to kroz njegov jak uticaj na korene
i razliite ogranke nauke o umu. Ove implikacije postae oigledne
prouavaocu u toj oblasti znanja i ovde se ne mogu ire prikazivati.
Nazivajui anatt uenje jedinstvenim, eleli smo da ga odvojimo
od onoga to je na Zapadu poznato kao psihologija bez due, a
uglavnom je materijalistiki obojeno i uz to nosi sobom negativan
ton na koji asocira i sama pomisao na re bezdunost. Meutim,
budistika psihologija nije materijalistika ni u filozofskom, ni u
etikom smislu rei. Pravo filozofsko i etiko znaenje uenja o nesopstvu, kao i njegov emocionalni ton, mogu se razumeti jedino u
kontekstu itavog Budinog uenja, a ne izolovano. Jo emo imati
prilike da se vratimo ovom pitanju.
36

Sem ovoga, gola panja e obezbediti koliko iznenaujue, toliko i korisne informacije o radu naeg uma: o mehanizmu naih
emocija i strasti, pouzdanosti moi rasuivanja, naim istinskim i
skrivenim motivima i mnogim drugim vidovima mentalnog ivota.
Jasno svetlo obasjae podjednako nae slabe i jake strane, a nekih od
njih postaemo svesni po prvi put.
Metod gole panje, tako koristan za upoznavanje uma, a time
i za upoznavanje sveta, podudara se sa postupkom i stavom pravog
naunika i ispitivaa: jasno definisanje predmeta i pojmova; predubeenjima neoptereena prijemivost za informacije koja dolaze od
samih stvari; iskljuivanje ili barem smanjivanje faktora subjektivnosti prilikom prosuivanja; odlaganje procene tek za kraj paljivog ispitivanja injenica. Ovaj uroeni duh istraivaa zauvek e
povezivati Budu i Dhammu sa istinskom naukom, mada ne nuno
i sa svim teorijama podjednako. Ali svrha Budine Dhamme se ne
podudara sa svrhom nauke, koja je ograniena na otkrivanje i objanjavanje injenica. Jer Budino uenje o umu nije svedeno samo na
teorijsko znanje o umu, ve je upueno na oblikovanje uma, i time
ivota. Meutim, ono se tu susree sa modernom psihologijom, koja
je posveena praktinoj primeni teorijskih znanja o umu.
2. Vrednost gole panje za oblikovanje uma
Veliki deo patnje u svetu iji je uzrok ovek ne dolazi toliko od
smiljene poronosti, koliko od neznanja, nemarnosti, nepromiljenosti, prenagljenosti i pomanjkanja samokontrole. Veoma esto jedan trenutak sabranosti ili mudrog promiljanja spreie dalekosene posledice u vidu patnje ili oseanja krivice. Pauzom pre akcije,
na nain gole panje koji je ve postao navika, biemo u stanju da
uhvatimo onaj odluujui, ali kratak momenat u kojem um jo nije
odluio o konanom smeru akcije ili definitivnom stavu, nego je jo
uvek otvoren da krene pravim smerom. Ve sledei trenutak moe
izmeniti situaciju, dajui konanu prevlast negativnim impulsima i
pogrenim procenama koje izviru iz nas ili tetnim uticajima spolja.
Gola panja usporava ili ak zaustavlja prelaz od misli do akcije,
ostavljajui vie vremena za zrelu odluku. Takvo usporavanje ima
37

vitalnu vanost, dok nekorisne, uvredljive i loe rei i dela poseduju

prejaku spontanost dogaanja, to jest pojavljuju se kao neposredna reakcija na dogaaje i misli, ni ne pruivi ansu unutranjim
konicama mudrosti, samokontrole i zdravog razuma da dejstvuju.
Ustaljivanje navike usporavanja pokazae se kao efikasno oruje
protiv prenagljenosti u reima i delima. Kad smo jednom uz pomo
gole panje nauili da usporimo i da se zaustavimo, elastinost i
prijemivost naeg uma znatno e porasti, jer se reakcije nepoeljnog karaktera vie nee javljati automatski, sa istom uestalou kao
ranije. Poto je nadmo ovakvih naviknutih reakcija, kojima se esto
uopte ne suprotstavljamo i ne dovodimo ih u pitanje, jednom prevladana, one e vremenom gubiti svoju mo.
Gola panja e nam takoe obezbediti vreme za razmiljanje je
li u nekoj situaciji aktivnost delom, reju ili mentalno uopte potrebna i preporuljiva. Vrlo esto postoji velika sklonost ka nepotrebnoj
intervenciji i to je jo jedan uzrok mnogih patnji i izlinih peripetija
koji se moe izbei. Kada jednom upoznamo smirenost uma koju
nam je darovala gola panja, ree emo biti u iskuenju da brzopleto
jurnemo u akciju ili se umeamo u tue stvari. Ukoliko se na taj
nain komplikacije i sukobi najrazliitije vrste prorede, napor da se
oblikuje um naii e na manji otpor.
U pogledu ove dve poslednje pomenute stvari (brzopletosti i
meanja), praktian savet je sasvim kratak: dobro razmisliti pre no
to skoimo, dati umu ansu da due i ire razmotri stvari, obuzdati
nagon da delujemo po svaku cenu.
Gola panja je u vezi jedino sa sadanjou. Ona poduava onome to su toliki zaboravili: da ive sa punom sveu ovde i sada. Ona
nas ui da se suoimo sa sadanjou, ne pokuavajui da joj umaknemo mislima o prolosti ili budunosti. Prolost i budunost, za
prosenu svest, nisu objekti opaanja, ve refleksije. I u svakodnevnom ivotu prolost i budunost se retko uzimaju kao objekti zaista
mudre refleksije, ve su uglavnom objekti za sanjarenja i isprazna
matanja, koja su glavni protivnik ispravne sabranosti, ispravnog
razumevanja i ispravnog delovanja. vrsto vezana za svoje mesto,
gola panja posmatra mirno i bez vezivanja neprestano proticanje
38

vremena: ona strpljivo eka da se budunost pojavi pred njezinim

oima, da se pretvori u sadanjost i ponovo iezne u prolosti. Koliko je samo energije utroeno na beskorisne misli o prolosti: na
enju za danima koji su minuli, na uzaludne alopojke i kajanje i na
besmislena i naklapajua ponavljanja, reima i u mislima, svih onih
banalnosti prolosti! Podjednako uzaludna je veina misli upravljena
ka budunosti: uzaludne nade, najneobiniji planovi i prazna sanjarenja, neosnovani strahovi i beskorisne brige. I sve to je uzrok patnje
i razoarenja, to se moe izbei i eliminisati golom panjom.
Ispravna sabranost oveku ponovo pribavlja izgubljeni dragulj njegove slobode, iupavi ga iz eljusti nemani zvane Vreme.
Ispravna sabranost oveka oslobaa okova prolosti, koje on nepromiljeno pokuava ak da ojaa, obazirui se na nju preesto,
ispunjen pri tom enjom, ogorenjem ili alou. Ispravna sabranost spreava oveka da okuje sebe ak i sada, svojim izmiljenim
strahovima i nadama, za dogaaje koje oekuje u budunosti. Na taj
nain ispravna sabranost vraa oveku slobodu, koja se moe nai
samo u sadanjosti.
Misli o prolosti i budunosti su glavni materijal za sanjarenje, koje svojom prirodom beskrajnog variranja i ponavljanja prenatrpava uski prostor sadanje svesti, onemoguujui tako da se ona
oblikuje i inei je zapravo jo bezoblinijom i tromijom. Takva
uzaludna matanja glavna su prepreka koncentraciji. Siguran nain
da ih uklonimo je odluno usmeravanje uma na golo posmatranje
bilo kog objekta oko nas, kad god ne postoji potreba ili impuls za
nekakvom posebnom svrhovitom milju ili akcijom i kada, ujedno,
mentalni vakuum preti da bude ispunjen sanjarenjima. Ukoliko su
se ona ve javila, potrebno je ista ta sanjarenja nainiti objektima
pomnog posmatranja, kako bismo ih liili moi da zavode um i na
kraju ih raspriti. Ovo je jedan primer delotvornog metoda transformisanja smetnji pri meditaciji u objekte meditacije, koji emo blie
razmotriti kasnije.
Gola panja unosi red u neureene uglove uma. Ona razobliuje
mnoga nejasna i fragmentarna opaanja, nedoreene misli, zbrkane
ideje, priguene emocije itd., koje svakodnevno prolaze kroz um.
39

Reju, ovi potroai mentalne aktivnosti su slabi i bespomoni, ali

ako se akumuliraju postepeno e ugroziti efikasnost mentalnih funkcija. Poto se ovim fragmentima misli najee dozvoljava da bez
paljivijeg posmatranja potonu u nesvesno, oni e prirodno uticati
na temeljnu strukturu karaktera, raspoloenje i sklonosti. Postupno
e smanjiti obim i jasnou svesti uopte, kao i njezinu elastinost, tj.
sposobnost za oblikovanje, transformisanje i razvijanje.
Neulepano znanje o samome sebi, pribavljeno putem introspektivne gole panje, o zaputenim i manje prijatnim delovima naeg uma, izazvae jedan unutranji otpor prema stanju u kojem su
jasnoa i red pretvoreni u zbrku, a dragulj uma u obian kamen.
Pod pritiskom takve odbojnosti narae u nama najiskrenija privrenost sabranosti i dotadanje izuzetno veliko rasipanje energije emo
postepeno uspeti da kontroliemo. To je automatska proiujua
funkcija gole panje koja ovde slui za oblikovanje uma.
Usmerena na na sopstveni um, gola panja e nam pruiti jednu potenu informaciju o njemu, a to je neophodno za njegovo uspeno oblikovanje. Usmeravajui punu panju ka svojim mislima
im se pojave, bolje emo upoznati svoje slabe i jake take, to jest
svoje nedostatke i mogunosti. Samoobmanjivanje o ovom prvom i
nepoznavanje ovog drugog ini samoobrazovanje nemoguim.
Vetina steena golom panjom da se loe i tetne stvari nazovu
svojim pravim imenom oznaava prvi korak ka njihovom uklanjanju. Ako smo zaista svesni, na primer tokom kontemplacije stanja
uma: Ovo je misao ispunjena poudom ili tokom kontemplacije
mentalnih sadraja: U meni je sada smetnja zvana uznemirenost,
ovakva jednostavna navika formulisanja takvih nedvosmislenih
iskaza izazvae u nama otpor prema takvim osobinama, te emo ih
biti svesni mnogo intenzivnije. Ovakvo mirno i jednostavno registrovanje uvek e se pokazati efikasnijim od posezanja za snagom
volje, emocijama ili razumom, koji e najee izazvati antagonistike sile u umu da pojaaju otpor.
Takoe, nae pozitivne osobine e naravno biti usmerene mnogo odreenije, a one koje su dotle bile ili slabe ili manje uoene
dobie svoju ansu da se u potpunosti razviju. Neiskorieni izvori
40

energije i znanja e postati dostupni i ispoljie se one sposobnosti

koje su nam do tada ostajale nepoznate. Sve ovo ojaae samopouzdanje, koje je toliko vano za unutranji razvoj.
Tako se, na ovaj i druge naine, jednostavan i nenasilan metod
gole panje pokazuje kao izuzetno efikasna pomo u oblikovanju
uma.
3. Vrednost gole panje za oslobaanje uma
itaocu se sugerie da pokua za poetak da tokom nekoliko dana
usmeri svoju golu panju onoliko koliko je u stanju ka ljudima,
stvarima oko sebe i razliitim dogaajima u toku dana. Uinivi to
uskoro e osetiti koliko mu ti dani harmoninije protiu u poreenju sa onima kada se predavao i najmanjem impulsu za delovanjem
delom, reju, emocijama ili milju. Kao da je zatien nevidljivim
oklopom od banalnosti i nametljivosti sveta koji ga okruuje, on e
kroz te dane proi spokojno i zadovoljan, sa jednim okrepljujuim
oseanjem olakanja i slobode. Kao da je iz neprijatne stiske i bune
guve pobegao u mir i osamljenost na vrhu brega i sada, sa uzdahom
olakanja, posmatra vrevu i uurbanost dole ispod sebe. Samo na
taj nain iskusie mir i sreu nevezivanja. Tim korakom unazad od
stvari i ljudi postae prema njima ak prijateljskiji, jer e se izgubiti
ona napetost to nastaje iz delovanja, udnje, odbojnosti ili drugih
oblika vezanosti. ivot e dobrim delom postati laki, a na unutranji i spoljanji svet prostraniji. Sem toga, uoiemo da svet sasvim
solidno funkcionie i bez naih dotadanjih intervencija, a da je i
nama samima bolje uz takvu uzdranost. Koliko li e samo upetljavanja biti izbegnuto i koliko problema e biti reeno i bez nae
pomoi! Tako ovde gola panja na sasvim vidljiv nain pokazuje
blagodeti odustajanja od karmikog delovanja, bilo da je ono dobro
ili loe, to jest od aktivnosti na kojoj poiva svet, ali iz koje izvire
patnja. Gola panja nas ui umeu otputanja, oduava nas od stalne
i nekorisne zaokupljenosti neim i delovanja po navici.
Unutranja distanca od ljudi, stvari i nas samih, postepeno i delimino steena uz pomo gole panje, pokazuje nam kroz direktno
iskustvo mogunost konanog osvajanja potpune odvojenosti i sree
41

koja iz toga proizilazi. Ona nam daruje veru da takva povremena

istupanja u stranu mogu takoe jednog dana postati istupanje izvan
sveta patnje. Daje nam neku vrstu predoseanja ili ideje o tome kako
izgleda najvia osloboenost, svetost ve u ovom ivotu (dihadhamma-nibbna), na koju se aludira reima: U ovome svetu, a
ipak ne od ovoga sveta.
Za postizanje tog najvieg, konanog osloboenja, gola panja
nam kuje glavno orue onu najviu prodornost istine koja se u
Dhammi naziva uvid (vipassan). To i samo to jeste krajnja svrha
metoda koji se ovde opisuje i najvii oblik njegove funkcije osloba
anja uma.
Uvid je direktno i potpuno razumevanje tri karakteristike postojanja, dakle nepostojanosti, patnje i nepostojanja sopstva. To nije
shvatanje tek na nivou intelekta ili znanje o pojmovima koji oznaavaju ove istine, ve nesumnjivo i nepokolebljivo lino iskustvo o
njima, steeno i sazrelo putem istrajnog meditativnog suoavanja sa
injenicama koje jasno potvruju te istine. Uvid pripada onom tipu
znanja koje izmeni itav ivot, a na umu ga je imao francuski mislilac Gijo kada je rekao: Ako znamo, a ne postupamo u skladu sa tim,
tada je nae znanje nesavreno. Unutranja priroda uvida podstie
sve veu odvojenost i jednu stalno narastajuu osloboenost od udnje, koja kulminira u konanom izbavljenju uma iz svega onoga to
uzrokuje njegovu zarobljenost u svetu patnje.
Direktno sueljavanje sa stvarnou, koje e prerasti u uvid,
postie se praktikovanjem gole panje i satipahne uopte. Njen
metodian razvoj e biti kasnije opisan. Ali ak i usputna primena
u svakodnevnom ivotu pokazae svoj oslobaajui uticaj na um i,
ukoliko se uporno primenjuje, stvorie mentalnu pozadinu korisnu
za stroije i sistematskije vebanje.
U prirodi je uvida da bude osloboen udnje, odbojnosti i obmanutosti i da jasno sagleda sve stvari u unutranjem i spoljanjem
svetu kao iste fenomene (suddha-dhamma), to jest kao procese
bez ikakvog nosioca. Upravo to je osobina i gole panje, pa e otud
njezino praktikovanje posluiti postupnom prilagoavanju visokim
zahtevima savrenog uvida i konanog osloboenja.
42

Ovaj visoki cilj savrene ravnodunosti i uvida moe putniku

na poetku puta biti veoma dalek, ali zahvaljujui njegovim srodnim
iskustvima tokom praktikovanja gole panje, sve to mu nee biti
potpuno nepoznato. Takav sledbenik e, ak i sada, oseati odreenu bliskost sa ciljem i otud pozitivna mo privlaenja, koju taj cilj
ne bi imao kada bi za njega ostao puki apstraktni pojam, bez ieg
srodnog u sopstvenom iskustvu. Onome ko se zaputio putem sabranosti cilj e se ukazati poput vrhova visokog planinskog masiva
daleko na horizontu; taj prizor e postepeno postati sasvim blizak
putniku koji u njega uporno upire svoj pogled dok marljivo odmie
svojim napornim putem. Mada glavna panja putnikova mora biti
okrenuta ka esto nezanimljivim delovima puta pred njim, razliitim
preprekama i krivudanju koje zbunjuje, podjednako vano je da on,
s vremena na vreme, svoj pogled upravi ka vrhovima koji su mu cilj,
onako kako se pojavljuju na horizontu njegovog iskustva. Po njima
e odreivati smer svoga putovanja i oni e mu pomoi da se vrati
na pravi put onda kada zaluta. Oni e mu uliti novu snagu u umorne
noge, dati novu hrabrost i nadu, koja ga moe izneveriti onda kada
mu je pogled na planinu stalno zaklonjen ili je o njoj samo sluao i
itao. Oni e ga takoe spreiti da zbog malih usputnih uivanja
zaboravi na sjaj vrhunaca to ga na horizontu ekaju.
Jasno razumevanje
Prijemiv i nepristrasan stav gole panje moe i trebalo bi da zauzima mnogo vanije mesto u naem mentalnom ivotu no to je
najee sluaj, pa smo ga zbog toga ovde tako detaljno razmotrili.
Ali zbog toga ne bi trebalo da zaboravimo na injenicu da u svakodnevnom ivotu golu panju, mimo onog vremena koje je izriito
izdvojeno u tu svrhu, moemo da uspostavimo samo tokom ogranienog vremena. Tokom dana svakog trenutka neophodna je nekakva aktivnost delom, reju ili milju. Prvo, tu su bezbrojni zahtevi
za telesnom aktivnou i kretanjem, makar se radilo tek o promeni
poloaja. Takoe moramo uvek iznova da naputamo zatitu i samodovljnost tiine i uemo u odnos sa drugima putem govora. Isto
43

tako i um ne moe da izbegne definisanje svoga poloaja, prema sebi

i spoljanjem svetu, i izdavanje naredbi za delovanje bezbroj puta
tokom dana. Um mora da bira, odluuje i presuuje.
Jasno razumevanje (sampaaa), drugi vid ispravne sabranosti, povezano je sa tim veim, aktivnim delom naeg ivota. Jedan
od ciljeva praktikovanja satipahne jeste da jasno razumevanje
postepeno postane reguliua snaga svih naih aktivnosti, telesnih,
verbalnih i mentalnih.
Njezin zadatak je da ih uini svrsishodnim i delotvornim, usklaenim sa stvarnou, sa naim idealima i najviim nivoom razumevanja. Termin jasno razumevanje treba shvatiti u znaenju da jasnoa gole sabranosti predstavlja potpuno shvatanje svrhe i stvarnosti, unutranje i spoljanje. Drugim reima, jasno razumevanje je
ispravno znanje (na) ili mudrost (paa), zasnovana na ispravnoj
sabranosti (sati).
Mada Govor pominje jedino jasno razumevanje telesnih postupaka i govora i otuda jasno razumevanje obrauje u poglavlju o
kontemplaciji tela, sasvim je jasno da isto tako i miljenje, ta trea
vrata akcije, treba podvesti pod kontrolu jasnog razumevanja.
etiri vrste jasnog razumevanja
Budistika tradicija, onako kako je otelovljena u Budinim govorima, razlikuje etiri vrste jasnog razumevanja: (1) jasno razumevanje
svrhe (stthaka-sampaaa), (2) jasno razumevanje prikladnosti
(sappya-sampaaa), (3) jasno razumevanje podruja (meditacije; goara-sampaaa), (4) jasno razumevanje stvarnosti (bukvalno: neobmanutosti; asammoha-sampaaa).
1. Jasno razumevanje svrhe
Ova prva vrsta jasnog razumevanja primorava nas da, pre bilo kakvog delovanja, uvek sebe zapitamo je li nameravana aktivnost
zaista u skladu sa ciljem, svrhom ili idealima, to jest je li ona zaista svrsishodna u uem praktinom smislu, kao i u pogledu ideala.
44

Blagovremeno zaustavljanje da bismo postavili to pitanje ukoliko ve nije preraslo u naviku moraemo nauiti uz pomo gole
panje.
Neki e pomisliti da svrsishodnost delovanja nije neophodno
uzeti kao poseban predmet prouavanja ili vebanja, jer veruju da
kao racionalna bia ve po svojoj prirodi deluju racionalno, od
nosno svrsishodno. Ali sasvim nezavisno od krajnje svrhe puta sabra
nosti, svakako je svima jasno da se ovek ne ponaa uvek ba racio
nalno; ne ak ni onda kada je cilj koji mu je na umu sasvim uzak i
potpuno sebian i materijalistiki. ovek esto zaboravlja na svoje
ciljeve, planove i principe, zanemarujui ak i svoje najuoljivije
prednosti i to ne samo kada je u urbi i ispunjen strastima, ve isto
tako zbog sasvim sluajnih kaprica, deije radoznalosti i lenjivosti.
Zbog ovih ili nekih drugih razloga ljudi esto skrenu na smer koji je
potpuno suprotan njihovim vlastitim ciljevima u ivotu i istinskim
interesima.
Pod uticajem bezbrojnih utisaka koji oveka zapljuskuju iz sveta spoljanjeg i unutranjeg mnotva (papaa), sluajno skretanje
sa opteg smera ivota je sasvim razumljivo i, u izvesnoj meri, ak
neizbeno za veinu nas. Tim vie postaje nuno ograniiti takva odstupanja na krajnji minimum i nastojati da se ona potpuno eliminiu,
to se s druge strane moe ostvariti jedino kroz savrenu sabranost
sveca (arahat). Ali ovakva odstupanja sa prave staze svrsishodnog
ivljenja ne mogu se iskljuiti, ak ni znatnije smanjiti njihovim prisilnim podvrgavanjem diktatu pukog rezonovanja ili moraliziranja.
Emocionalna strana u oveku, za koju su takva udljiva skretanja ili
izvrdavanja esto ventil ili neka vrsta protesta, ubrzo e se pobuniti
i ak se ljuto osvetiti iracionalnim ponaanjem. Kako bi se postigla mirna prodornost kroz iracionalne regione uma i oni pridobili
za voljno uestvovanje u ostvarivanju jasno shvaenog cilja, posao
mora opet da pone iz poetka: na irokoj osnovi gole panje. Uz
pomo jednostavnih, nenasilnih i harmonizujuih metoda ovakvog
vebanja, sile koje unutar uma stvaraju tenziju i ometaju svrsishodno delovanje postupno e biti ukljuene u glavni tok naih ciljeva i
ideala. Svrsishodna koordinacija razliitih sklonosti i potreba uma i
45

bezbrojnih ovekovih aktivnosti bie postignuta jedino putem sistematskog, ali i organskog i prirodnog proirivanja svesne kontrole ili
ovladavanja samim sobom. Samo na taj nain pojavie se kao rezultat vea izbalansiranost emocija i opta harmonija i stabilnost karaktera njoj e na kraju svaka svojeglavost, svaka proizvoljnost, sve
do demonstrativno iracionalnog ponaanja i samounitavajuih
sklonosti, postati sutinski strana. Sigurna osnova za takvo samoovladavanje, to jest kontrolu ula i uma, jeste nenasilan metod gole
panje. Snaenje navike da zastanemo i razmislimo daje jasnom
razumevanju svrhe veu ansu da pone da deluje; a njenim jasnim
predoavanjem neiskrivljenih injenica obezbeujemo jasnom razumevanju pogodan materijal za donoenje odluka.
Moe se dogoditi, i kasnije prouzrokovati duboku alost, da
visoki ideal ili neki vaan cilj koji smo zaboravili ili privremeno
ostavili po strani zbog nekakvog prolaznog kaprica ili zadovoljstva
postane, pre no to smo ga se ponovo prihvatili, potpuno nedostian
zbog promenjenih spoljanjih okolnosti i to ba zbog tih nasuminih
ekskurzija. Ideal ili svrha mogu slino tome postati nedostini zbog
unutranje promene u samom pojedincu, izazvane istim takvim postupkom. alosti za proputenim prilikama bie manje ukoliko negujemo jasno razumevanje svrhe, sve dok ono ne postane duboko
ukorenjeno u nau prirodu.
Ako, sa druge strane, po navici poputamo svakom kapricu i
dozvoljavamo da suvie lako budemo odvraeni od svoga cilja, onda
e postepeno takvi kvaliteti kao to su energija, istrajnost, koncentracija, odanost itd. biti potkopani i oslabljeni u tolikoj meri da postanu nedovoljni za postizanje prvobitnog cilja i ak za njegovo pravo
razumevanje. Tako se esto deava da zanemareni ideali, ubeenja,
ak i obini ciljevi i ambicije budu pretvoreni u prazne ljuture koje
vuemo za sobom, ali sada iz puke navike.
Ove napomene mogu biti dovoljne da ukau na hitnost i neop
hodnost snaenja cilja delovanja i proirivanja njegovog domena. To
se moe postii stalnim prisustvom jasnog sagledavanja svrhe. Ono
ima negativnu funkciju suprotstavljanja nesistematinosti, odsustvu
cilja i izlinosti ogromnog dela ljudskih aktivnosti putem dela, rei
46

ili misli. Njegova pozitivna funkcija je da sakuplja rasutu energiju,

da je uini podesnim alatom za obavljanje zadatka kakav je ovlada
vanje sopstvenim ivotom. Na taj nain jasno razumevanje svrhe
omoguuje stvaranje jakog unutranjeg centra u naem karakteru,
dovoljno snanog da postepeno postigne koordinaciju svih naih aktivnosti. Sem toga, jasno razumevanje svrhe ojaava vodeu ulogu
uma, dajui mu pozitivnu i tano odreenu inicijativu u sluajevima
u kojima je um nauio da bude pasivan ili da automatski reaguje na
spoljanji i unutranji podsticaj. Ono takoe unosi mudru selekciju i
ogranienje u ovekove aktivnosti, koje su optereene zbunjujuim
mnotvom utisaka, interesovanja, zahteva i slinog, sa ime smo es
to suoeni u ivotu. Iz svega toga teko je razabrati ono to je zaista
svrsishodno.
Pravi cilj te inicijative i zaista prikladan vladajui princip u toj
selekciji jeste rast u Dhammi (dhammato vuddhi), poveanje razu
mevanja i napredovanje u praktikovanju Budinog oslobaajueg
uenja. Prema drevnim uiteljima, to je pravi cilj ove prve vrste
jasnog razumevanja. Kada jednom razumemo istinu o patnji u svoj
njezinoj teini, javie se neodoljiva potreba da napredujemo stazom
koja vodi do iskorenjivanja patnje i to kao jedini pravi i napora vredan cilj ovekovog ivota.
2. Jasno razumevanje prikladnosti
Jasno razumevanje prikladnosti neke akcije u odreenim okolnostima uzima u obzir injenicu da nije uvek u naoj moi da odaberemo onaj pravac akcije koji je najprikladniji i najpoeljniji, ve je
na izbor (o tome smo ranije govorili) esto suen okolnostima ili
ogranienjima sopstvenih mogunosti. Ova druga vrsta jasnog razumevanja pouava nas umeu praktinog, prilagoavanju uslovima
vremena, mesta i individualnog karaktera. Ona sputava slepu plahovitost i samovolju ovekovih elja i udnji, ciljeva i ideala. Takoe
e spreiti mnoge nepotrebne neuspehe, za koje ovek u svom razoarenju i obeshrabrenosti esto okrivljuje sam cilj ili ideal, umesto
da ih pripie sopstvenim pogrenim postupcima. Jasno razumevanje
prikladnosti ui nas vetini odabiranja pravih sredstava (upya47

kosalla), kvalitetu koji je Buda posedovao u najvioj meri i na tako

zadivljujui nain upotrebio da uputi i povede ljude.
3. Jasno razumevanje podruja meditacije
Prve dve vrste jasnog razumevanja primenjive su na isto praktine
ciljeve svakodnevnog ivota, mada je kod njih akcenat ipak na saglasnosti tih praktinih primena sa religioznim idealom (dhamma).
Sada ulazimo u pravi domen Dhamme kao sile koja transformie
ivot. Sa treom vrstom jasnog razumevanja karakteristini metodi
razvoja uma ugrauju se u svakodnevni ivot, a etvrtom vrstom
(stvarnost) isto to inimo i sa temeljnim naelom Dhamme uenjem o nepostojanju sopstva, odnosno apsolutnoj fluidnosti individue.
Jasno razumevanje podruja meditacije stari komentatori objanjavaju kao nenaputanje objekta meditacije tokom itavog dana.
Ovo treba shvatiti na dva naina.
(1) Ukoliko koristimo neki poseban, dakle pojedinani objekat meditacije, trebalo bi pokuati da ga ukljuimo u posao ili misli
direktno povezane sa svakodnevnim poslovima. Gledano sa druge
strane svaki posao mora nai svoje mesto u okviru meditacije,
kao ilustracija njezinog objekta. Na primer, jedenje se lako moe
povezati sa kontemplacijom o nepostojanosti tela, etiri elementa,
uslovljenosti itd. Tako e se podruja meditacije i svakodnevnog
ivota stopiti na obostranu korist. Ako se, kao to se u mnogim
sluajevima dogaa, ne moe uspostaviti veza izmeu trenutnog posla i odreene vrste meditacije ili se ta veza ini suvie labavom i
vetakom da bi bila od prave pomoi, tada objekat meditacije treba
svesno odloiti poput tovara koji nosimo, ali ne smemo zaboraviti
da ga ponovo uzmemo im posao bude gotov. Takav postupak e se
takoe ubrajati u nenaputanje objekta meditacije.
(2) Ali ako se naa meditacija sastoji od opte sabranosti, ona
ko kako je ovde predstavljena, tada nee biti potrebno da odlaemo
svoj objekat meditacije, jer e on zapravo ukljuivati sve. Korak
po korak, vebanje ispravne sabranosti bi trebalo da apsorbuje sve
48

aktivnosti tela, govora i uma, tako da se na kraju objekat meditacije

nikada ne ostavlja po strani. Koliko emo u tome uspeti zavisie od
prisustva uma u svakoj pojedinanoj prilici i od formiranja navike
i rasta upornosti u marljivom vebanju. Cilj kojem sledbenik ovog
metoda treba da tei je da ivot postane isto to i duhovno vebanje,
a da vebanje postane pravi ivot.
Podruje (goara) vebanja ispravne sabranosti nema krutih
mea. To je kraljevstvo koje neprekidno raste, zahvaljujui stalnom
ukljuivanju novih podruja ivota u njega. Ukazujui na tu sveobuhvatnost satipahna metode, Uitelj je jednom prilikom rekao:
Koje je, o monasi, pravo monahovo podruje (goara), njegovo
pravo mesto roenja? To su upravo ova etiri temelja sabranosti.
Otuda bi sledbenik ovoga metoda sebi trebalo uvek iznova da
postavlja ono pitanje koje je formulisao antideva:
Na koji nain bi se upravo u ovakvim okolnostima mogla prak
tikovati sabranost.
Za onog ko ne zaboravi da sam sebe tako ispituje i da dela u skladu sa tim, moe se rei da poseduje jasno razumevanje podruja
ispravne sabranosti.
Postizanje toga svakako nije lak zadatak, ali tekoe e biti manje ako su prve dve vrste jasnog razumevanja pripremile teren. Uz
pomo jasnog razumevanja svrhe um e stei izvestan stepen vrstine i moi oblikovanja, neophodne da se svakodnevni ivot ukljui
u podruje vebanja. S druge strane, jasno razumevanje prikladnosti e razviti komplementarne kvalitete mentalne elastinosti i prilagodljivosti. Ukoliko je na taj nain postignuto pribliavanje nivou
jednog meditativnog uma, ulazak u podruje vebanja i njegovo
postupno irenje bie laki.
4. Jasno razumevanje stvarnosti
Jasno razumevanje stvarnosti (bukvalno: neobmanutosti), zahvaljujui jasnom svetlu jednog nezamuenog shvatanja stvarnosti, otklanja najdublju i najuporniju obmanu ovekovu: njegovu veru u
 Mogue

je da je naziv tree vrste jasnog razumevanja, goara sampaaa, odabrano kao aluzija na dobro poznati odlomak koji je ovde citiran.

49

nepromenljivo sopstvo, duu, ili bilo kakav oblik trajne sutine. Ova
iluzija, iz koje izviru udnja i mrnja, pravi je pokreta toka ivota i
patnje, za koji su bia, slino nekakvoj spravi za muenje, privezana
i na kojoj izdiu uvek iznova.
Jasno razumevanje stvarnosti je jasnoa i postojanje znanja
da u ili iza funkcija koje obavljaju prva tri oblika jasnog razumevanja ne postoji nikakva linost, ego, dua ili bilo ta slino. Ovde
e meditant biti suoen sa najjaim unutranjim otporom, kojim e
se prastara navika miljenja i postupanja u relacijama pojmova ja
i moje, kao i instinktivna i snana e za ivotom, to se ma
nifestuje kao samopotvrivanje, odupreti najveem dostignuu o
vekovog uma Budinom anatt uenju. Najvea tekoa nee biti
toliko u teorijskom shvatanju i potvrivanju tog uenja, koliko u
njezinoj strpljivoj, istrajnoj i neprekidnoj primeni u pojedinanim
sluajevima miljenja i delovanja. Specijalan zadatak da pomogne
pri ovakvim tekoama ima etvrta, otrenjujua vrsta jasnog razu
mevanja; a u tome joj izuzetnu pomo pruaju prve tri vrste. Samo
upornim vebanjem u uoavanju misli i oseanja u trenutku njihovog raanja kao pukih bezlinih procesa moe se smanjiti i na kraju
eliminisati mo duboko ukorenjenih egocentrinih misli i egoistikih instikata.
Ovde nee biti naodmet rei neto o emocionalnom tonu istine o nepostojanju sopstva, poto se ona tako esto pogreno interpretira. Uoavanje injenice da ego ne postoji putem razmiljanja ili
kao rezultat metodinog praktikovanja gole panje samo po sebi je
svakako lieno emocija i trezveno, slino stavu naunika. Ali, izuzev
savrenog mira sveca (arahant), mogu se javiti razne emocionalne
reperkusije, kao to su one mogue i u vezi sa nepobitnim rezultatima nekog naunog istraivanja.
Meutim, ovakvi emocionalni odjeci uvida u nepostojanje ega
nisu ogranieni samo na jednu vrstu i svakako ne na one neutene
i bliske jadikovci, koje podrazumeva osuujua re bezdunost
(videti stranu 36). Emocionalni ton e varirati u zavisnosti od ugla
posmatranja i stupnja posmatraevog unutranjeg razvoja, a svoj fi
nale e dostii u neporemeenom miru jednog sveca. U stvarnoj,
50

a ne samo pojmovnoj konfrontaciji sa injenicom o nepostojanju

sopstva, zahvaljujui goloj panji, njezina puna teina e se svakako initi izuzetnom, zavisno od oseanja teine itave egzistencije,
ija je ona najznaajnija injenica. Ali to nee biti jedino emocionalno iskustvo proisteklo iz svesti o anatt (nepostojanju sopstva).
Svedoanstva drevnih i savremenih meditanata govore o oseanju
uzviene sree, koja pokriva iroki dijapazon, od zanosa i ushienja,
do spokojnog blaenstva. Sve su to izrazi radosti i olakanja koje se
oseti kad popusti vrst, avolski stisak ja i moje; kada se smanji
napetost koju on stvara u telu, kada za trenutak moemo svoju glavu
da uzdignemo iznad estoke struje i kovitlaca kojim nas prividi po
put ja i moje okruuju, kada pone da se raa pojaana svesnost
da nam upravo injenica o nepostojanju sopstva otvara prolaz ka
oslobaanju od boljke koju smo tako estoko oseali razmiljajui
upravo o nepostojanju sopstva.
etvrta vrsta jasnog razumevanja ima jo jednu funkciju, izuzetno znaajnu za postojano napredovanje stazom ka iskorenjivanju
boljke.
Prihvativi se vebanja prva tri oblika jasnog razumevanja,
uenik je ostavio za sobom relativnu sigurnost i neutralnost gole
panje i vratio se hirovitom svetu svrhovitog delovanja akcija koje
izazivaju reakcije onoga na ta se deluje. No, ako i reakcije ostavimo po strani, uenik e se pre svega suoiti sa injenicom da ga
skoro svaki njegov postupak uvlai dalje u lavirinte umnoavanja
(papaa) sveta, kojem i njegovi postupci doprinose. Delo ima sebi
svojstvenu tendenciju da se umnoava i reprodukuje, da sebe pojaava i iri. Uenik e iskusiti, ak i u svom naporu da veba prva tri
oblika jasnog razumevanja, da njegovi postupci imaju tendenciju da
ga upetljaju u nova interesovanja, planove, dunosti, ciljeve, komplikacije itd. To znai da e uvek biti izloen opasnosti od gubitka
onoga to je postigao prethodnim vebanjem, odnosno da ga izgubi
iz vida ukoliko nije izuzetno paljiv. Ovde e mu u pomo priskoiti
realistino, nepomueno jasnog razumevanje, to jeste iva svesnost
da sopstvo ne postoji. Niti unutar ima sopstva koje dela, niti izvan
ima sopstva koje bi trpelo to delanje! Ukoliko ovo imamo na umu,
51

ne samo pri velikim poduhvatima, ve i pri onim nita manje vanim sitnijim aktivnostima u svakodnevnom ivotu, tada e poeti
da se razvija dragoceno oseanje unutranje distance od sopstvenih dela, kao i sve vea ravnodunost prema bilo kakvom uspehu
ili neuspehu, pohvali ili pokudi koji bi mogli da slede takvo jedno
delo. Poto su njegova svrha i primerenost jasno ustanovljeni, delo
se ini zbog njega samog i po sopstvenoj nunosti. Zbog te uoljive
ravnodunosti kojom se ini neko delo, ono nee izazvati bilo kakav
gubitak energije. Nasuprot tome, kad izostanu potajni pogledi na samoga sebe, na druge ili na rezultate, ovakva iskljuiva posveenost
poslu e uveati anse na uspeh.
Ako nismo vie svim srcem i svim biem vezani za svoja dela,
ako vie nema udnje za linim uspehom i slavom, tada e biti manja opasnost da nas sila stvorena sopstvenim delima otisne na jo
vea prostranstva okeana sasre. Takoe e biti lake kontrolisati
korake koji proizlaze iz onog prvog dela, i kada je to mudro, prekinuti delovanje i povui se u ne-delovanje, to jest u mir i zatitu
praktikovanja gole panje.
Delovanje u elji za profanim ciljevima, kako to ini jedan neosloboen um, uglavnom se pretvara u stvaranje jo vee vezanosti.
Sauvati unutar tog sveta okova stvorenih delovanjem (kamma)
najveu moguu slobodu delovanja jedan je od naroito vanih zadataka i dostignua jasnog razumevanja stvarnosti, u saradnji sa
ostala tri oblika. Ovome komplementarna sloboda ne-delovanja ili
sloboda naputanja ostvaruje se pomou gole panje (videti stranu
37-38). Ve smo ranije citirali (videti stranu 26) Uiteljeve rei da je
osloboeni um istinski velikog, to jest svetog oveka rezultat savrenog praktikovanja satipahne. Sada kada smo proanalizirali dve
vrste slobode koje daruju sabranost i jasno razumevanje, biemo u
situaciji da ih jo bolje razumemo.
Na kraju, jo jedno znaajno obeleje etvrte vrste jasnog razumevanja zasluuje da bude pomenuto. Zahvaljujui jasnom razumevanju stvarnosti i na aktivan deo ivota bie proet zaista revolucionarnim uenjem o nepostojanju sopstva (anatt), koje je kljuno
Budino uenje i najpresudnije za istinsko izbavljenje od patnje. Zato
52

njegov uticaj ne treba ograniiti na nekoliko asova promiljanja

ili meditacije dostupnih ljudima sa svim uobiajenim obavezama.
Na ivot je kratak. Ne moemo sebi dozvoliti da najvei njegov
deo, posveen praktinim, rutinskim zaduenjima, smatramo pukim
balastom ili da ga posmatramo poput kaste parija, neophodnih, ali
prezrenih robova-radnika, koji se dre na niskom kulturnom nivou
namerno ili iz nemara. Ne moemo dozvoliti da taj veliki deo naeg
ivota ostane neupotrebljen i nekontrolisan, doputajui veini naih
misli, emocija i aktivnosti da se odvijaju voeni sluajnou, a tako
esto na nau tetu.
I mimo osnovnog principa satipahne integrisanja ivljenja i
duhovnog vebanja kratkoa naeg ivota nagoni nas na zakljuak
da svaki njegov trenutak, u skladu sa mogunostima koje nam nudi,
i svaku, ak i najbeznaajniju aktivnost treba da iskoristimo za rad
na svom oslobaanju. Za ovakvo proimanje ivota oslobaajuim
znanjem zadueno je jasno razumevanje stvarnosti, sa posebnim akcentom na neposredno iskustvo o nepostojanju sopstva. Tibetanska
mudrost kae:
Sistem meditacije koji e stvoriti mo koncentracije uma na
bilo ta nuan je.
Vetina ivljenja koja e omoguiti korienje bilo koje aktivnosti kao pomo na putu osloboenja nuna je.
(V. J. Evans-Venc: Tibetanska joga)
Takav sistem meditacije i takva vetina ivljenja jeste sati
pahna.
Zakljune opaske o ova dva oblika vebanja
Sada, na kraju naeg razmatranja jasnog razumevanja, doli smo do
jedne njegove osobenosti blisko povezane sa onom koju smo pominjali u zakljuku izlaganja o goloj panji. Radi se o ohrabrujuoj injenici da ak i poetni stupanj iskrenog vebanja pokazuje srodnost
i vezu sa najviim ciljem potpune odvojenosti i slobode.
53

Na nivou gole panje, otkrivajui slobodu u nedelovanju, videli smo da povremeno stupanje na povoljnu taku posmatranja odgovara konanom istupanju jednog sveca iz ovoga sveta patnje. Na
nivou jasnog razumevanja, naroito njegova etvrta vrsta, naglaena
odvojenost od bilo kakvog delovanja, odgovara savrenom delova
nju sveca, koje je iako samo po sebi svrhovito, potpuno nesebino
i osloboeno svakog prijanjanja. Iako svet to vidi kao dobro delo,
ono za sveca nema karmike posledice, ne vodi u novu egzistenciju. Delo uinjeno sa jasnim razumevanjem je, u meri u kojoj postoji odvojenost u odnosu na njega i po svojoj funkciji smanjivanja
karmikih posledica, neto to se pribliava savrenom delovanju
sveca.
Dva oblika vebanja, sabranost (gola panja) i jasno razumevanje, pomau i nadopunjuju jedno drugo. Najvii stupanj budnosti
i samokontrole dostignut u koli gole panje uinie znatno lakim
podvrgavanje sopstvenih dela i rei jasnom razumevanju, umesto
da se iznenada naemo u raznim situacijama, zavedeni strastima ili
obmanuti varljivim izgledom. S druge strane, jasno razumevanje
stvara vie prostora i pogodniju atmosferu za golu panju, zahvaljujui kontroli i umirujuem uticaju koje ono ima na svet oko nas
i u nama.
Gola panja nam donosi one paljivo i nepristrasno sagledane
injenice na osnovu kojih jasno razumevanje moe pouzdano da zasnuje svoje odluke i zakljuke. Gola panja eliminie pogrene predstave i lane vrednosti, to su nepromiljeno bile pridodate golim
injenicama. Jasno razumevanje ih zamenjuje kritiki proverenim
pojmovima i pravim vrednostima preuzetim iz Dhamme.
Gola panja poveava kritinost i proiuje senzitivnost ovekovog uma; jasno razumevanje istovremeno vodi i snai energije oblikovanja i stvaranja. Gola panja omoguuje rast, ouvanje
i proiavanje intuicije tog neophodnog izvora inspiracije i regeneracije sveta akcije i racionalne misli. S druge strane, jasno ra Stanja svesti koja proizvode savren in jednog sveca u abhidhammi se nazivaju

kriya-avana, pukim funkcionalnim impulsima delovanja ili motivima delovanja u umu sveca, a koji vie ne proizvode karmu.

54

zumevanje kao jedna aktivna i aktivirajua sila ini um savrenim

instrumentom za njegov teak zadatak harmoninog razvijanja i konanog osloboenja. Ono nas istovremeno veba za nesebino delo
u slubi oveanstva obuzetog patnjom, darujui otro oko mudrosti
i sigurnu ruku vetine, koji su isto toliko neophodni za tu slubu
koliko i toplo srce. Jasno razumevanje moe da nas u tome izveba,
poto obezbeuje izvrsnu obuku u svrhovitom, obazrivom i nesebinom delanju.
Tako satipahna, u celokupnosti oba svoja vida, stvara u ovekovom umu savrenu harmoniju prijemivosti i aktivnosti. Ona je
jedan od naina na koji se Budin srednji put javlja u ovom metodu
ispravne sabranosti.

55

III
ETIRI OBJEKTA SABRANOSTI
Telo, oseaj, stanje uma i
mentalni sadraji

Objekti ispravne sabranosti obuhvataju itavog oveka i sve njegovo

iskustvo. Oni se proteu od tela i njegovih funkcija do oseaja i isto
tako procesa i sadraja opaanja i miljenja. Ispravna sabranost u
sebe ukljuuje najprimitivnije, kao i najuzvienije vidove kompleksne strukture nazvane ovek: od funkcija koje su mu zajednike sa
ivotinjama, na primer hranjenje i izluivanje, pa do krajnjih visina
faktora probuenja. I ovde kao temeljni princip ovog metoda susreemo prodornost, zajedno sa njegovom osobenou kao srednjeg
puta koji, izbegavajui jednostranost i ekskluzivnost, pretenduje na
potpunost i harmoninost. Duhovno vebanje ovde dobija irok i siguran temelj, poto je zasnovano na celokupnoj linosti. Bez takvog
temelja moglo bi se dogoditi da iz onoga to je previeno, potcenjeno, zanemareno ili ignorisano izbiju jake antagonistike sile, koje bi
ozbiljno otetile ili ak unitile rezultate dugog duhovnog napora.
Temeljnost postupka uinie put unutranjeg napredovanja onoliko
sigurnim koliko je to razumno oekivati u poduhvatu koji cilja ka takvim visinama. Dalje, treba imati na umu one najrazliitije unutranje sukobe to oduzimaju toliko mnogo energije i uzrok su tolikim
porazima u duhovnoj bici: na primer, sukob izmeu uma koji eli i
tela koje je slabo, izmeu emocija i razuma itd. I ovi sukobi bie u
velikoj meri ublaeni ili olakani podjednakom panjom ili mudrim
razumevanjem koji e u ovom metodu harmoninog razvoja biti posveeni svakoj strani konflikta. Ono ime treba ovladati, to treba
transformisati ili prevazii, mora prvo biti upoznato i shvaeno.
56

Zato je neophodno da sledbenik ovog metoda neguje sve etiri

kontemplacije ili objekta sabranosti pomenuta u Govoru, kad god
se oni pojave u domenu njegovog svakodnevnog iskustva. Sistematska meditativna praksa, meutim, koncentrie se (kao to e biti
pokazano kasnije) na samo nekoliko odabranih predmeta uzetih iz
kontemplacije tela, ali i drugi objekti sabranosti e isto tako imati
dovoljno prilike da uu u domen posmatranja i tada bi im trebalo
posvetiti punu panju.
Uputstva za vebanje
Dubina i obuhvatnost metoda vai i za druga podruja, kako se to pokazuje iz onoga to bismo mogli nazivati uputstvima za vebanje,
koja se u Govoru ponavljaju na kraju svake pojedinane vebe. Ona
poinju ovako: Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar (u
sebi), izvan (kod drugih) ili i unutar i izvan...
Prema ovom prvom delu uputstava, svaku vebu treba primeniti na sebi prvo, a onda na drugima (uopte ili na odreenu osobu
koju upravo posmatramo) i na kraju na oboje. Ovaj trostruki ritam
svakog vida vebanja oigledno je smatran veoma vanim. Nalazimo ga u razliitim kontekstima i primenama u mnogim Budinim
govorima i isto tako u kasnijoj pli literaturi. Pridravajui se uputstva, eliminisaemo netane tvrdnje i pogrene procene proizale iz
nedovoljne obuhvatnosti sabranosti i iz jednostranosti.
Tako, na primer, postoje osnovni tipovi karaktera koje je formu
lisao K. G. Jung: introvertni i ekstrovertni, ljudi preteno okrenuti
ka unutra, odnosno ka spolja. Prvi tip e prirodno biti naklonjeniji
unutranjem posmatranju stvari; drugi pak spoljanjem. Nedostatke
koji proizilaze iz bilo koje polovine kontemplacije mogue je nadoknaditi upornim sleenjem instrukcija koje su upravo date. Prirodni rezultat takve trostruke primene vebe bie da e svaki karakteroloki tip nadomestiti svoje nedostatke, sve dok ne postigne jednu
idealnu ravnoteu. Ovaj metod ispravne sabranosti, kao otelovljenje
srednjeg puta, zapravo obezbeuje ono to svakom ekstremnom tipu


Videti stranu 106.

57

nedostaje i to ini u obliku prihvatljivom i razumljivom za svako

ga. Ali u ovom kratkom prikazu nije mogue dalje zalaziti u pojedi
nosti.
Mnoge stvari kada ih posmatramo na drugima, na spoljanjim
objektima, doputaju bolje razumevanje no kada bismo ih posmatrali samo na sebi. Na taj nain postaje mogue podrobnije ispitivanje,
sa manje pristrasnosti, a mane, vrline i njihove konsekvence se pojavljuju u jasnijem svetlu. S druge strane, iskljuivom panjom na
osobe i stvari izvan nas, lako moemo zaboraviti na isto tako vanu
primenu sabranosti na same sebe. To se moe dogoditi sasvim nesvesno, ak i kada kontempliramo prolaznost i tome slino. Ukoliko
nastavimo da praktikujemo kontemplaciju na tako uopten nain,
bez direktnog povezivanja sa sopstvenom situacijom, ona e imati
veoma ogranien efekat.
Trea faza u ovom trostrukom ritmu vebanja tie se sagledavanja unutranjih i spoljanjih stvari onako kako neposredno slede jedna za drugom. Uoavanje slinosti i razlika putem njihovog
uporeivanja bie veoma korisno. Sem toga, panju treba usmeriti
na meuzavisnost unutranjih i spoljanjih komponenti iste grupe
stvari, na primer na materiju koja ini ovo nae telo i unutranju
prirodu; na uzrone i druge veze izmeu raznih unutranjih i spoljanjih fenomena: ukratko, na injenicu uslovljenosti ili relativnosti.
Ovo uoavanje veza i uslovljenosti vano je za celovito razumevanje stvarnosti onoliko koliko i rezultati najrazliitijih analiza. Na
kraju, ova trea, kombinovana faza vebanja slui da ukae na optu
vrednost steenog znanja i iskustva i na bezlinost bilo kog predmeta koji razmatramo. Ovo e postepeno voditi do toga da i unutranje
i spoljanje stvari, one koje se odnose na nas i na druge, odmah
sagledamo kao bezline procese.
Meutim, treba uoiti da sistematsko meditativno razvijanje
uvida odabira i dovodi u iu gole panje samo unutranje objekte.
Razlog za ovo je to to su jedino sopstveni telesni i mentalni procesi dostupni direktnom iskustvu. A upravo je znanje steeno putem
direktnog iskustva (paakkha-a) cilj i glavna osobenost budistike meditacije uvida (vipassan-bhvan). Izvoenje zakljuaka,
58

refleksija i slino potpuno su iskljueni na poetku vebanja i tek na

kasnijem stupnju mogu u njemu nai ogranieno mesto, kao neka
vrsta predaha, kada se zakljuuje na osnovu meditativnog opaanja injenica, a o dogaajima istog tipa u prolosti ili budunosti.
Meutim, sabranost na spoljanje objekte moe i trebalo bi da bude
negovana izvan strogo meditativnog vebanja. Ti spoljanji objekti,
to jest tue telesne i mentalne aktivnosti, otkrie nam se ili direktnim opaanjem ili putem zakljuivanja. Njihova kontemplacija e
zadobiti razliit karakter u skladu sa specifinim detaljima koji karakteriu svaku vebu (kao to je dato u Govoru) i zahtevati razliite
stepene vanosti to se ovde moe jedino nagovestiti, ali ne i detaljno obrazlagati.
Drugi nain primene pojedinih vebi takoe se sastoji iz trostrukog ritma: re je o panji usmerenoj na (1) nastajanje, (2) nestajanje,
(3) i na nastajanje i na nestajanje odabranih objekata. Kao to je ve
ukazano, ovo direktno iskustvo vezano za injenicu i pravu prirodu
Promene jeste kljuna taka vebanja i presudno je za njegov uspeh.
Komentar Govora bi trebalo konsultovati na svakom mestu gde se
u Govoru pojavljuje taj odlomak. Meutim, Komentar se ne bavi
stvarnim meditativnim posmatranjem injenice i prirode Promene,
jer tome i nije toliko potreban komentar, koliko marljivo vebanje.
On se radije bavi korienjem takvih meditativnih opaanja za analitiko promiljanje i njihovim produbljenim razumevanjem u irem
kontekstu Dhamme. Ovde emo jo pomenuti injenicu da se, putem
refleksije, ovo kontempliranje nastajanja i nestajanja moe korisno
upotrebiti za izbegavanje i takoe za pobijanje odreenih spekulativnih teorija. Prema Budi, verovanju u ponitavanje (filozofski nihilizam, materijalizam itd.) protivi se injenica o nastajanju, a verovanju u venost (teizam, panteizam, naivni realizam itd.) injenica
o nestajanju.
Preostali deo ovog odlomka u tekstu ukazuje na rezultate ve
pomenutog dvovrsnog vebanja, prvo u vezi sa unutranjim stvarima itd. i drugo sa nastajanjem i nestajanjem. Postoji telo, postoji
oseaj itd, ali ne i samostalno sopstvo, trajna linost ili dua. Ove
rei iz teksta ukazuju na rezultate uvida, odnosno jednog realisti59

kog pogleda na stvari kakve zaista jesu. Dalje u tekstu itamo: Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. . To oznaava
konani stav nepristrasnosti. Ovaj zavrni deo odlomka koji se vie
puta ponavlja pokazuje da je rezultat vebanja oslobaanje od dve
osnovne zavisnosti ili vezanosti ovekove, kako se kae u Komentaru: pogrenih nazora (dihi) i udnje (tah), tj. oslobaanje
od intelektualnih i iracionalnih, teorijskih i praktinih okova.
itav odlomak koji smo razmatrali jeste tipian primer karakteristinih kvaliteta vidljivih u iskazima koji dolaze iz izvora potpunog probuenja (samm-sambodhi). Ti iskazi poseduju kvalitet
jedinstvene celovitosti i dovrenosti, kako po svome znaenju, tako i
po nainu na koji su formulisani, usaujui duboko ubeenje onima
koji su u stanju da barem delimino procene njihov kvalitet. U samoj prirodi je ovih objava da kombinuju dubinu sa jednostavnou
i otuda se smatraju zadovoljavajuim na svakom nivou razumevanja. Njihovo delovanje na um je ujedno umirujue i stimuliue:
umirujue, putem stiavanja sumnji i sukoba, kao i prenoenjem
onog oseanja zadovoljstva o kojem smo ve govorili; stimuliue,
svojom dubinom ili, kako to jo moemo izraziti, svojim irokim
horizontom.
Ovde smo mogli da pruimo tek nagovetaj dalekosenog znaenja ovih naoko jednostavnih rei Uiteljevih. Oni koji vebaju u
skladu sa njima i razmiljaju pri tome, otkrie u njima mnogo vie.
Sada nastavljamo razmatranjem pojedinih kontemplacija i vebi datih u Govoru.
1. Kontemplacija tela
(kaynupassan)
1. Sabranost na dah
Poglavlje o kontemplaciji tela poinje sabranou na udah i izdah
(npna-sati). To je veba sabranosti, a ne veba disanja kao,
recimo, prayma u jogi. U sluaju budistikih vebi nema zadravanja daha ili bilo kakvog njegovog remeenja. Postoji jedino
mirno golo posmatranje njegovog prirodnog toka, uz pomo vr60

ste i postojane, ali neusiljene i plutajue panje, dakle bez naprezanja i krutosti. Uoavamo duinu ili kratkou daha, ali bez ikakvog
njegovog regulisanja. Meutim, posle izvesnog perioda redovnog
vebanja, kao sasvim prirodan rezultat postizaemo smirivanje,
ujednaavanje i produbljivanje daha. A stiavanje i produbljivanje
daha vodie do stiavanja i produbljivanja celokupnog ivotnog ritma. Na taj nain, sabranost na dah predstavlja vaan faktor fizikog
i mentalnog zdravlja, mada je to tek sporedno za samo vebanje.
Dah je uvek uz nas. Zato moemo i trebalo bi da usmerimo
svoju panju na njega svakog slobodnog ili praznog minuta tokom
naih svakodnevnih obaveza, ak i ako to ne moemo da uinimo
sa onom izrazitom panjom koja se trai kod ispravnog vebanja.
I takvo kratko i usputno okretanje uma ka disanju postavlja temelj
za vrlo uoljiv oseaj blagodeti, zadovoljstva i nepomuenog mira.
Takva srena stanja uma, kao i otrina i prirodnost panje, rae zajedno sa svakim ponovljenim vebanjem.
Napraviti nekoliko svesnih, dubokih i smirenih udaha i izdaha
pre no to ponemo bilo ta da radimo takoe e se pokazati veoma
blagotvornim kako za nas, tako i za sam posao. Stvaranje navike da
to uinimo pre no to donesemo vane odluke, neto kaemo, obratimo se uzrujanoj osobi itd, spreie mnoge prenagljene postupke i
rei i sauvae uravnoteenost i efikasnost uma. Jednostavnim posmatranjem naeg daha moemo se lako i za druge neprimetno okrenuti sebi ukoliko elimo da se ogradimo od uznemirujuih utisaka,
naklapanja u velikom drutvu ili od bilo koje druge neprijatnosti.
Ovo je samo nekoliko primera kako i sporadina sabranost na dah,
primenljiva i u sred svakodnevnog ivota, moe doneti blagotvorne
plodove.
Ovi primeri pokazuju da je sabranost na dah veoma delotvorna
za smirivanje telesne i mentalne uznemirenosti ili iritiranosti, za uobiajene, kao i za najvie svrhe. Dalje, ona je jednostavan put do poetnih stupnjeva koncentracije i meditacije, koriena ili kao uvod
u druge vebe ili samostalno. Meutim, za postizanje vieg stupnja
koncentracije ili ak za postizanje potpune mentalne usredsreenosti u meditativnim zadubljenjima (hna), sabranost na dah nije
61

uopte jednostavan metod, ve naprotiv, vrlo vredan da mu se posvetimo. Napredovanje na tom viem stupnju vebanja moe voditi
do etiri nivoa meditativnog zadubljenja i ak do jo viih postignua. O takvom razvijenom stupnju vebanja budistika tradicija
kae: Sabranost na dah najvrednija je od svih objekata meditacije
(kammahna). Svim Budama, paeka Budama i uzvienim sledbenicim ona je bila osnova za postizanje cilja i za njihovu dobrobit
ovde i sada.
Dah stoji na granici izmeu voljnih i nesvesnih telesnih funkcija i tako prua dobru ansu za irenje podruja svesne kontrole
tela. Na taj nain sabranost na dah moe da doprinese jednom od
zadataka satipahne koji se moe izrei i reima Novalisa: ovek
bi trebalo da postane savren sopstveni instrument!
Mada se, prema tradiciji, sabranost na dah prvenstveno smatra objektom za meditaciju smirivanja (samatha-bhvan), dakle za
dostizanje meditativnih zadubljenja (hna), ona se isto tako moe
koristiti za razvijanje uvida (vipassan-bhvan). Naime, kod disanja, upotrebljenog kao objekat gole panje, moe se sasvim dobro
posmatrati gibanje okeana prolaznosti, njegovo neprestano dizanje
i sputanje.
Sabranost na dah e takoe doprineti optem razumevanju prave prirode tela. Ba kao to je u drevnoj mistikoj nauci dah poistoveivan sa samom ivotnom silom, isto tako budistika tradicija disanje smatra reprezentativnim za telesne funkcije (kya-sankhra).
U oiglednom nestajanju daha uoavamo prolaznost tela; pri dubokom, ubrzanom ili napetom disanju usled oboljenja respiratornih
organa postajemo svesni patnje vezane za telo. Pri dahu kao manifestaciji vibrirajueg, odnosno vazdunog elementa (vyo-dhtu)
postaje oigledna priroda tela kao neeg to biva aktivirano jednim
bezlinim procesom, odnosno odsustvo bilo kakve sutine u telu.
Zavisnost daha od besprekornog funkcionisanja odreenih organa i,
sa druge strane, zavisnost tela od daha, pokazuju uslovljenu prirodu
tela. Tako sabranost na dah pomae istinskom razumevanju tela i
prestanku vezanosti za njega, koji iz toga proizilazi.


Za detalje ovog vebanja videti poglavlje 6 i trei deo ove knjige, tekst 29.

62

2. Sabranost na poloaje tela

Pri optoj primeni ove vebe, u svakodnevnom ivotu, prva svrha
joj je da poveamo svesnost u odnosu na ponaanje tela dok ide,
stoji, sedi ili lei. esto se dogaa da preokupiranost mislima o cilju
hodanja potpuno zakloni punu svest o samom inu hodanja; takoe,
mada poklanjamo punu panju aktivnosti koju obavljamo dok stojimo ili sedimo, moe izostati potpuna svest o sama ta dva poloaja.
Mada u svakodnevnom ivotu nee biti mogue, niti ak poeljno
da uvek budemo svesni poloaja, ipak e vebanje svesnosti poloaja biti korisno zbog niza praktinih razloga. Usmeravajui panju
na poloaj, otkloniemo svaku nervozu, urbu u hodu; nepotrebna i
tetna iskrivljavanja tela, u sluaju ostalih poloaja, bie izbegnuta
ili ispravljena i tako e biti spreena one nepravilnosti u dranju sa
kojima se medicina suoava ve kod dece, ali i odraslih. Suvini
zamor tela, a otuda i uma, bie izbegnut i spreeno smanjivanje podruja svesne kontrole tela. Kontrolisano pokretanje tela nuno je
izraz uma koji vlada sobom.
to se tie krajnje svrhe satipahne, sabranost na poloaj tela
donee poetnu svesnost o bezlinoj prirodi tela i bie korisna za
dublje odvajanje od njega. Tokom vebanja moe se doi do stupnja
na kojem se poloaji posmatraju toliko nezainteresovano kao to se
posmatraju automatski pokreti nekakve lutke. Pomeranje udova te
lutke e podstai oseanje potpune udaljenosti i ak pomalo zabavljenosti, kao kod gledaoca u pozoritu lutaka. Takvim objektivnim
posmatranjem poloaja poee da se razlae naa navikom steena
identifikacija sa telom.
Kod striktnog meditativnog vebanja svest o poloaju tela
predstavlja polaznu taku celodnevnog vebanja i panja meditanta
mora joj se vratiti kad god nije okrenuta nekim drugim objektima
sabranosti. Naroito kroz izotrenu svesnost razvijenu upornim vebanjem, poloaji e takoe pruiti priliku za posmatranje trenutnog
nastajanja i nestajanja fenomena i za ostala posmatranja prirode tela
koja smo pominjali ranije.

63

3. Jasno razumevanje
Jasno razumevanja se protee na sve funkcije tela: na etiri osnovna
poloaja, zatim na gledanje, saginjanje, protezanje, oblaenje, jedenje, pijenje, izluivanje, govor, utanje, budnost, padanje u san itd.
Opti principi ove vebe, njezina svrha i vrednost, ve su opisani.
Da ih samo ukratko sumiramo: praktikovanje jasnog razumevanja
ui obazrivom i svrhovitom delovanju (1) radi praktinih ciljeva,
(2) radi napredovanja u Dhammi, (3) radi postepenog povezivanja
obinog ivota i duhovnog vebanja, (4) radi produbljivanja uvida u
lienost sutine svih procesa u telu, tako to ih vizualizujemo u svakodnevnim situacijama, (5) radi neprijanjanja za telo, koje iz svega
ovoga proizilazi.
U prethodnoj vebi sabranost prati poloaje onako kako ih zau
zimamo i samo ih registruje. Za razliku od ovoga, prva i druga vrsta
jasnog razumevanja (svrhe i prikladnosti) uvebava usmerava
jui uticaj na razliite telesne aktivnosti. Prethodna veba se sastojala od pune, ali tek opte svesnosti poloaja i njihovog bezlinog
karaktera. etvrta vrsta jasnog razumevanja (stvarnosti) moe
takoe ukljuiti detaljniju analizu procesa koji su u sve to ukljueni i tako odvesti do dubljeg pronicanja u njihovu prirodu lienu
sutine.
4. Delovi tela
Ova kontemplacija otvara, poput skalpela, kou naeg tela i izlae
pogledu ono to je ispod nje. Ovakvo mentalno seciranje opovrgava iroko rairenu predstavu o jedinstvu tela, ukazujui na njegove
pojedine delove. Ona uklanja iluziju o lepoti tela i otkriva njegovu
runou. Kada vizualizujemo telo kao skelet koji hoda pokriven mesom i koom ili ga vidimo kao konglomerat razliitih delova udnih
oblika, oseamo sasvim malo volje da se poistoveujemo sa takozvanim sopstvenim telom ili da poelimo tue.
Ukoliko, vizualizujui delove tela, moemo da postignemo dovoljno dobru koncentraciju uma, a da nas ne zaokupi emocionalna
odbojnost ili privlanost, mogue je tokom dueg vebanja postii
sve veu nevezanost za telo i jednu spontanu odvraenost od tele64

snog. Iako e to biti privremeno i nepotpuno sve dok se ne postigne

drugi i trei stupanj staze usavravanja (arahatta), istrajno vebanje ove kontemplacije, unutar okvira opte sabranosti bie koristan
nagovetaj tog krajnjeg cilja. Vetina da joj se brzo i lako vratimo
kad je to potrebno pokazae se kao vrlo korisna ukoliko, u svakodnevnom ivotu, elimo da se odupremo snanoj i uznemirujuoj
vezanosti za sopstveno telo (na primer, kod ozbiljnih bolesti ili opasnosti) ili treba da odolimo ulnim iskuenjima.
Meutim, ova kontemplacija nije usmerena na potiskivanje
oseanja vezanosti za telo, stvarajui emocionalni kontrapritisak od
vratnosti, ve cilja na i rezultira u jednom spontanom raskidanju ve
zanosti i stalno sazrevajuem saznanju o pravoj prirodi tela. Mada se
ova kontemplacija delova tela ponekad naziva meditacija o odboj
nosti, stanje koje je izazvano njezinim ispravnim praktikovanjem
nije snana odvratnost ili potitenost, ve nepomueni mir ili ak
veselost zbog olakanja proizalog iz trezvenog, analitikog posmatranja.
Iz ove kontemplacije korist mogu izvui i oni koji ne nameravaju da odustanu od onoga to se naziva zadovoljstvima puti, ali ele
da postignu veu meru kontrole nad svojim emocionalnim i ulnim
reakcijama. Stanovnik dananjeg grada je neprestano bombardovan
ulnim podraajima, naroito usmerenim da podstaknu seksualni instinkt. Kanali kojima oni do njega stiu su mnogostruki: pozorite
i film, radio i televizija, umetnost i knjievnost, pseudoumetnost i
pseudoknjievnost, reklamni panoi i bletave naslovne stranice asopisa. Prosean stanovnik grada moe da se na to ne obazire, moe
da ne uzima sve to suvie ozbiljno. On e moda verovati da je iznad
svega toga, ak i ako uestvuje u itavoj toj sumnjivoj raboti u meri
u kojoj ga sve to zadovoljava ili zabavlja.
Ali, sve to e, svojim svakodnevnim ponavljanjem, neprimetno
uticati na svesno i nesvesno podruje njegovog uma vie no to mu
se ini i moe postepeno izazvati duboke promene itavog njegovog
mentalnog sklopa emocionalno, etiki, intelektualno ukoliko ne
postoji vrsta samozatita od tih prikrivenih uticaja. Ovde se kon

To je stanje jednom-povratnika (sakadgm) i ne-povratnika (angm).

65

templacija delova tela moe pokazati korisnom za izgraivanje svesne i podsvesne odbrane od tog pritiska.
5. etiri elementa
Ova veba nastavlja seciranje tela na komponente sve neutralnije
prirode, svodei ih na one etiri primarne manifestacije materije zajednike i za neivu prirodu. Rezultat e biti takoe razoaranje,
odvojenost i neprijanjanje, kao i kod pojaane svesti o nepostojanju
ega u telu.
I kao samostalna veba, analiza tela kao sklopa etiri elementa
(dhtu-vavatthna) oduvek je uvaavana u okviru budistike tradicije, poto slui kao veoma efikasno sredstvo za razbijanje prividne
kompaktnosti i supstancijalnosti tela. Mada u sistematskom vebanju satipahne, kako je ono opisano u petom poglavlju knjige, ova
meditacija ne postoji kao samostalna veba, ipak e ona doneti jedno unutranje znanje naroito o vibrirajuem (ili vazdunom; vyodhtu) elementu, koji je najtenje povezan sa dva osnovna objekta
posmatranja koja se preporuuju: pomeranje abdomena i dah.
Meditantu e postati oigledno da karakteristine osobine i funkcije vazdunog, odnosno vibrirajueg elementa unutar tela, kako su
formulisane u potonjoj komentatorskoj literaturi pli budizma, nisu
stvar puke dedukcije, apstrahovanja ili spekulacije, ve su zasnovane na stvarnom meditativnom iskustvu. Isto tako, priroda ostala tri
elementa e postepeno moi da se uoi tokom upornog vebanja.
6. Kontemplacije na groblju
Za ove kontemplacije budistiki monasi su nalazili stvarne objekte
za neposredno posmatranje ili, ako to nije bilo mogue, objekte su
pribavljali vizualizujui ih. Re je o leevima u razliitom stadijumu
raspadanja. Oni treba da pobude, kod izrazito ulnih priroda, gae

Detaljne instrukcije o praktikovanju ove meditacije date su u poglavlju XI Visudd

hi-magge.


Videti Visuddhi-magga, str. 399 (prev. Nanamoli Thera: The Path of Purification,
Colombo 1956).

66

nje prema objektu njihove elje (mada se, u nekim sluajevima, neki
drugi metodi mogu pokazati prikladnijim). Ovo je, takoe, jedna
dobra lekcija o nepostojanosti, uz pomo predoavanja razlaganja
ovog tela sastavljenog od vie elemenata, koje kod drugih, a naroito u sopstvenom sluaju, vidimo kako se kree puno ivota: Tako
on govori sam sebi. Zaista, i ovo moje telo iste je prirode kao i ono
telo, i ono e ovako skonati i tome ne moe umai.
Ove kontemplacije e takoe ukazati na samoobmanjivanje kad
govorimo i sa tim telom postupamo kao sa svojim, koje e moda
ve sutra pripasti elementima ili postati plen ptica i crva. Ove kontemplacije takoe ine bliskijom injenicu o neizbenosti smrti.
I ovde e kao i u ranijim sluajevima vremenom uslediti napredovanje: od gaenja, razoarenja i odvojenosti, do neprijanjanja za
telo koje dolazi od ive svesti o njegovoj bezlinoj prirodi.
U drevnoj Indiji objekti za ovakve kontemplacije mogli su se
lako nai na grobljima. Leevi siromaha ili pogubljenih kriminalaca
ostavljani su na suncu, kii, leinarima i zverima. Danas je prilika da
se vidi tako neto retka, sem u mrtvanicama ili prostorijama za seciranje, ali se, na alost, ljudska pohlepa, mrnja i glupost postaraju
da se takvi prizori jo uvek vide na bojnim poljima.
Zakljune opaske o kontemplaciji tela
Vebe izloene u poglavlju koje smo upravo zavrili, Kontemplacija tela, obuhvataju oba tipa vebanja: pripadaju delom goloj panji,
a delom jasnom razumevanju.
Kao zajedniko svim tim vebama nali smo da one vode ka
neprijanjanju za telo, proizalom iz posmatranja i istinskog razumevanja njegove prirode. Neprijanjanje za objekte donosi ovladavanje
nad njima, kao i slobodu. Ovo vai i u sluaju tela. Ovde se ne zahteva nekakvo umrtvljavanje tela, kako bi se potvrdilo ovladavanje
uma njime. Izmeu ekstrema umrtvljavanja i povlaivanja ulima
vodi srednji put, jednostavan, realistian i nenasilan put sabranosti i
jasnog razumevanja, koji donosi ovladavanje i slobodu.
Pratei taj direktan put... ka prevladavanju alosti i naricanja,
ka nestanku bola i tuge, telo putnika na toj stazi postae lako i gip67

ko. A ak i ako telo podlegne bolesti i bolu, to nee uticati na spokojstvo njegovog uma.
2. Kontemplacija oseaja
(vedannupassan)
Pli termin vedan, ovde preveden kao oseaj, u budistikoj psihologiji oznaava jednostavno prijatne, neprijatne ili neutralne senzacije fizikog ili mentalnog porekla. On ovde nije uzet u znaenju
emocija, koja je mentalni faktor mnogo kompleksnije prirode.
Oseaj, u smislu u kojem ovde govorimo, jeste prva reakcija
na bilo koji ulni podraaj i otuda zasluuje naroitu panju onih
koji tee da ovladaju sopstvenim umom. U formuli o uslovljenom
nastanku (paia-samuppda), kojom Buda pokazuje uslovljenost
nastajanja itavog tog okeana patnje, za ulni podraaj se kae
da je glavni uzrok oseaja (phassa-paay vedan), dok je oseaj
sa druge strane potencijalni uzrok udnje i, shodno tome, mnogo
snanijeg prijanjanja (vedan-paay tah, tah-paay upd
na).
Otuda je ovo kljuna taka uslovljenog nastanka patnje, jer na
ovoj taki i oseaj moe da pobudi strasne emocije najrazliitije
vrste, pa je zato tu i mogue prekinuti ovakvu zlosrenu povezanost. Ako smo u stanju da, poto smo primili ulni podraaj, zastanemo i zaustavimo se u fazi oseaja, da ga ve na prvom stupnju
ispoljavanja uinimo objektom gole panje, oseaj tada nee biti
u stanju da pokrene prijanjanje ili neke druge strasti. Tako e se
sve zaustaviti na goloj konstataciji prijatno, neprijatno ili neutralno, dajui jasnom razumevanju vremena da stupi u akciju i
odlui o stavu ili delovanju koje treba preduzeti. Sem toga, ako
golom panjom uoimo uslovljenost nastanka oseaja, njegovo
postepeno nestajanje i ustupanje mesta drugom oseaju, tako emo
na osnovu sopstvenog iskustva zakljuiti da nije nuno da se povodimo za strastima koje iz svega toga proizilaze, jer bi to donelo
novu vezanost za patnju.
68

Ova odluujua uloga oseaja u mentalnom kontinuumu pokazuje nam zato kontemplacija oseaja u budistikim tekstovima ima
unutar sfere uma istu vanost koju kontemplacija etiri materijalna
elementa ima u pogledu tela. Takoe, tokom metodine satipahna
meditacije (kako je opisana u petom poglavlju), im meditant dostigne stupanj ovladavanja telesnim objektima sabranosti, uitelj e
mu rei da sada obrati panju na oseaje zadovoljstva ili nezadovoljstva koju se mogu u njemu javiti tokom i u vezi sa vebanjem. Isto
tako, onaj ko veba bez uitelja moe ovo isto uiniti im primeti da
mu je panja na osnovne telesne objekte postala postojanija.
To zadovoljstvo i nezadovoljstvo su, naravno, jedno prilino
kompleksno stanje uma, a ne ist oseaj (kako smo ga malopre
definisali). Ali usmeravanjem gole panje liiemo ga njegovih emo
cionalnih komponenata i egocentrine veze; tako e nam se ono uka
zati kao puki prijatni ili neprijatni opaaj i vie nee biti u stanju da
meditanta uvue u stanje izraenog ushienja ili utuenosti koje bi
ga skrenulo sa staze napretka.
Bespotrebno naglaavanje oseaja kao glavnog vida stvarnosti karakteristino je za takozvane emocionalne prirode. One se
naroito esto i strasno bave prijatnom ili neprijatnom stranom egzistencije i time ih preuveliavaju. To e uvek voditi ka jednom iskrivljenom sagledavanju situacije i ekstremnim reakcijama na nju, bilo
da se radi o ushienju ili potitenosti, precenjivanju ili potcenjivanju
itd. Ali i mimo naglaeno emocionalnih tipova, ak i kada je oseaj
onoliko nekontrolisan koliko je to sluaj kod prosene osobe, on
e naginjati ka tome da proizvede preterivanja, sa svim nezadovoljstvima i razoarenjima koja zatim dolaze. esto moemo uti ljude
kako uzvikuju: Ovo ili ono je moja jedina srea! ili Ovo ili ono
e me ubiti! Ali ipak glas sabranosti govori: To je jedan prijatan
oseaj, poput mnogih drugih nita vie! Ovakav stav e znatno
doprineti unutranjoj ravnotei i oseaju zadovoljenosti, koji su toliko potrebni u sred ovog udljivog ivota.
Jo jedna uroena slabost sveta oseaja, ukoliko ga ne kontroliu razum i mudrost, jeste njegova ekstremna i nekritika subjek


Vidi trei deo ove knjige, tekstove 48-51.

69

tivnost. Nekontrolisan oseaj nijednog trenutka ne dovodi u pitanje

vrednosti koje tako izdano pripisuje ljudima i stvarima; on ni ne
pomilja da je mogue i drugaije vrednovanje istog predmeta; on
vrlo lako odbacuje ili povreuje oseaje, tj. emocionalne vrednosti
drugih, a sve to zbog tako naivne okrenutosti samoj sebi. I ovde is
pravna sabranost donosi lek, i to tako to nepristrasno posmatranje
proiruje i na oseaje drugih i uporeuje ih sa svojima, a sve to u
skladu sa Uputstvima za vebanje datim u Govoru.
U tekstu o kontemplaciji oseaja, kako je ona formulisana u Govoru, u poetku je data jednostavna tvrdnja o optem kvalitetu oseaja koji se upravo pojavio, tj. prijatan, neprijatan ili neutralan. Sledi
isti iskaz kombinovan sa kvalifikacijom u odnosu na nisku ili uzvienu prirodu te tri vrste oseanja. Ovakvi ogoljeni diskriminativni
iskazi pokazae se kao veoma korisni za postepeno rafinisanje emocionalnog ivota i poveanje plemenitih, a eliminaciju niskih oseaja. Kratko i jednostavno, ali stalno registrovanje prirode oseaja
im se pojavi, u velikoj meri e uticati na emocionalni ivot, vie od
emotivnog ili racionalnog potiskivanja putem pohvale, omalovaavanja ili ubeivanja. Iskustvo pokazuje da su emotivne osobe manje
prijemive za argumente ili emocionalne reakcije drugih, a vie za
ponovljene sugestije putem kratkih, jednostavnih i preciznih iskaza,
koji na njih utiu snagom i sigurnou unutranjeg ubeenja sa kojim su izgovoreni. Isti princip vai i za nae emocije. Jednostavno
pomono sredstvo gole panje, tj. formiranje takvih ogoljenih iskaza
kakvi su dati u Govoru, pokazae se kao vrlo zgodan metod da se
neuhvatljivi svet emocija uini pogodnijim za usmeravanje i kontrolu. Ovo e biti naroito vano kada je u svakodnevnom ivotu, u
susretu sa sopstvenim emocijama i onima koje pripadaju drugima,
potrebno njima se brzo, jednostavno, ali i efikasno pozabaviti.
3. Kontemplacija stanja uma
(ittnupassan)
I ovde je um postavljen pred jasno ogledalo gole panje. Sada je
objekat posmatranja stanje i nivo uma, ili svesti, u celini, onako
70

kako se on sam sebi predstavlja u odreenom trenutku. Za tu svrhu,

odgovarajui odlomak u Govoru daje primere razliitih stanja uma,
poeljnih ili tetnih, razvijenih ili nerazvijenih. Na primer, um sa
i bez poude, mrnje ili obmanutosti, um koncentrisan i rastresen.
Izuzetak su samo dva pojma plaljiv i zbunjen um gde su dva
stanja uma, oba tetna, ali suprotne prirode, meusobno suprotstavljena.
Na nivou opteg vebanja uma, glavna korist od kontemplacije
stanja uma lei u tome to je to efikasan nain za samoispitivanje, a
vodi do sve veeg znanja o samome sebi. I ovde imamo golo registrovanje stanja uma, ili putem retrospekcije ili, kad god je to mogue i poeljno, putem direktnog suoavanja sa raspoloenjem ili
stanjem uma. Ovaj metod doputanja da jednostavne injenice opaanja govore i utiu na um bie mnogo korisniji i efikasniji od metoda introspekcije, koji je uputanje u pronalaenje argumenata za
samoopravdavanje ili samooptuivanje ili, pak, u beskrajno traganje
za skrivenim motivima. Ovakav metod samoistraivanja moe
(mada ne obavezno) dovesti do ozbiljnih oteenja ili prepreka u
razvoju karaktera, razliitih kod raznih tipova ljudi. Neki ljudi mogu
postati nepodnoljivo samosvesni ili nesigurni u sebe, nesposobni
za zdrave, spontane reakcije i ponaanje. Kod nekih sve to moe
rezultirati stalnim unutranjim konfliktima, oseanjem krivice ili inferiornosti (ponekad i jedno i drugo); drugi koji veruju da su uspeli
u samoopravdavanju mogu postati potpuno zarobljeni tatinom. A
svako od njih moe podlei samozadovoljstvu i samoopravdavanju
tipinom za one koji se ponose da idu duhovnom stazom samoposmatranja. Svi ovi rizici ne postoje ili su dobrim delom umanjeni
kod trezvenog i nenametljivog metoda istog registrovanja koje,
ispravnom primenom, moe lako postati prirodnom funkcijom uma,
lienom izvetaenosti.
Takvo samoispitivanje doprinosi potenju prema samome sebi,
koje je nezaobilazno za unutranji razvoj i mentalno zdravlje.
U veini sluajeva ovek izbegava da suvie pomno zagleda
u sopstveni um. Pogotovo pogled na svoje greke i mane moe da
pomuti njegovo samozadovoljstvo ili ozbiljno ugrozi njegovo samo71

potovanje. Ali ako u nekim sluajevima ne moe a da ne uoi svoje

pogreke, sklon je da tu neprijatnu istinu to je mogue pre zataka.
Meutim, takav stav e ga onemoguiti da proveri ponavljaju li se i
jaaju li te nepoeljne osobine.
Sa druge strane, i ovekove dobre osobine, naroito one koje
jo nisu ustaljene, trebalo bi da dobiju punu panju kada se pojave.
To e podstai njihov razvoj. Takva izrazita panja i podseanje na
sopstvene dobre osobine se isto tako esto zanemaruju.
Oba propusta se nadoknauju kontemplacijom stanja uma.
Pri sistematskom meditativnom vebanju, kontemplacija stanja
uma e pomoi da procenimo nae napredovanje ili nazadovanje (na
primer, um je skoncentrisan ili nije). tavie, ogoljene konstatacije
nainjene pri ovoj kontemplaciji pomoi e u hvatanju ukotac sa
prekidima i ostalim smetnjama tokom meditacije. Ukoliko se, na
primer, javi ljutnja zbog nekog uma koji nas ometa, gola konstatacija: um ispunjen ljutnjom, esto e biti u stanju da raspri oseaj
iritiranosti, zamenjujui emocionalno nestabilno stanje neemocionalnim stanjem samoistraivanja. Takav postupak e takoe skrenuti
panju sa poetne smetnje (buka) i um prebaciti sa takvih spoljanjih
objekata na one unutranje.
I ovde, kao i u drugim prilikama, videli smo kako jedinstveno,
jednostavno sredstvo gole panje sobom donosi viestruku korist na
razliitim podrujima primene.
4. Kontemplacija mentalnih sadraja
(dhammnupassan)
Redovnim praktikovanjem ove poslednje od etiri kontemplacija,
mentalni objekti (dhamm ovde u specifinom znaenju sadraja
misli) postepeno e zadobiti formu Dhamme, u znaenju Budinog
uenja o stvarnosti i osloboenju. Za tu svrhu pet vebi koje su date
u ovom odeljku Govora obezbeuju dovoljan izbor misaonih oblika
ili doktrinarnih pojmova koji su u skladu sa ispravnim vienjem i
umu e osigurati prirodan stav prema cilju izbavljenja. Njih bi trebalo to je mogue vie apsorbovati u obrasce miljenja tokom sva72

kodnevnog ivota i zameniti one pojmove koji ne mogu da izdre

ispitivanje Ispravnog razumevanja i suvie su bliski predstavama i
ciljevima stranim putu sabranosti.
Prva veba se bavi sa pet glavnih mentalnih prepreka (nivaraa),
a etvrta sa sedam elemenata probuenja (bohaga). Drugim
reima, ove dve vebe tiu se osobina koje treba izbegavati i osobina koje treba stei. Ostale osobine koje su nepoeljne oznaene su
u treoj vebi (o est osnova ula) pojmom okovi (sayoana).
Prvi delovi prve i etvrte vebe pripadaju vebama gole panje.
Njihov sadraj se ukratko moe ovako prikazati: ukoliko jedna od
mentalnih prepreka ili elemenata probuenja postoji ili ne u meditantu, on bi toga trebalo da je potpuno svestan. Goloj panji isto tako
pripada sledei deo tree vebe: ...i razume okov koji nastaje u vezi
sa to dvoje (oko i oblici) .
Sva tri pomenuta odlomka koji naglaavaju vanost golog iskaza o sadanjem stanju svesti jesu, precizno govorei, delovi kontemplacije stanja uma. Ovde oni slue kao nezaobilazna priprema za
drugu fazu sve tri ove vebe. U toj drugoj fazi ciljano i pomno ispitivanje uz pomo jasnog razumevanja koristi se za sledee zadatke:
(1) da se izbegnu, vremenom prevladaju i na kraju ponite odreene
smetnje i okovi, (2) da se stvore i razviju elementi probuenja. Za
oba ova zadatka, i onaj negativan i onaj pozitivan, nuno je temeljno
znanje o uslovima koji su korisni za stvaranje i za spreavanje nastanka odreenih stanja uma. U Govoru se ovo ispitivanje uslova pominje samo uopteno i to sledeim reima: on razume kako se jo
nepostojei okov pojavljuje...
Neke od glavnih uslova za pojavljivanje ili nepojavljivanje ovih
mentalnih faktora mogue je nai u napomenama uz pojedine delove
Govora (29, 31, 33): oni su podrobnije objanjeni u Budaghosinom
komentaru Govora.
Ali teorijsko znanje o tim uslovima nije dovoljno. Samo posmatranjem, u sebi, smetnji, okova ili elemenata probuenja mogue je postepeno prikupiti informacije o spoljanjim i unutranjim
okolnostima koje podstiu ili ometaju pojavljivanje ili nepojavljiva

The Way of Mindfulness, strana 119 i dalje.

73

nje ovih kvaliteta. Ove okolnosti mogu varirati kod razliitih ljudi
i esto nismo potpuno svesni da postoje tipine situacije naroito
za pojavljivanje ili nepojavljivanje tih pozitivnih ili negativnih osobina. Ponovljeno i pri punoj svesti, susretanje sa njima pomoi e
nam da izbegnemo nepoeljne situacije i stvorimo poeljne. To e se
pokazati kao znaajna pomo na putu napretka.
Ove tri vebe (prva, etvrta i trea u drugoj fazi) odnose se na
znanje o umu i njegovo razvijanje.
Druga, trea (u svojoj prvoj fazi) i peta veba, koje se bave sa
pet kategorija vezivanja (updna-kkhandha), est osnova ula (ya
tana) i etiri plemenite istine (saa), opisuju stvarnost u njezinoj
celovitosti svaka na svoj osoben nain i iz razliitog ugla.
Ove tri vebe e meditantu omoguiti da svoja svakodnevna
iskustva, koja se po navici vezuju za nepostojee trajno sopstvo,
dovede u sklad sa pravom prirodom stvarnosti, koja ne sadri bilo ta
statino ili trajno, bilo da je lino ili bezlino. Obian jezik (vohra
ili sammuti), zasnovan na verovanju u trajnu linost, ovde se pretvara u krajnje ili injenine pojmove (paramattha) Dhamme. Na
taj nain, pojedinana ivotna iskustva mogu se dovesti u vezu sa
Dhammom kao celinom i moe im se odrediti valjano mesto unutar
sistema uenja.
Za takvu primenu kontemplacije mentalnih sadraja Komentar
daje jedan primer koji postaje tim upeatljiviji to se ee u njemu
ponavlja. Posle ireg objanjenja svake od vebi datih u Govoru,
Komentar ih uvek dovodi u vezu sa etiri plemenite istine. Na primer: Ovde istina o patnji jeste sabranost na udah i izdah. elja koja
prethodi toj sabranosti i uzrokuje je jeste istina o postanku patnje.
Nepojavljivanje oboje od toga je istina o prestanku patnje. ista staza razumevanja patnje, izbegavanja nastanka, odreivanje nestanka
kao objekta, jeste put istine.
Ovo je dobra ilustracija naina na koje je kontemplaciju mentalnih stanja mogue i treba primeniti u svakodnevnom ivotu: gde
god okolnosti dozvole da se okrenemo svesno i promiljeno nekom
dogaaju, vanom ili nevanom, treba ga povezati sa etiri istine.
Na taj nain biemo u stanju da se pribliimo geslu da ivot treba da
74

postane jedno sa duhovnim vebanjem, a vebanje da postane pu

nokrvni ivot. Tako e svet opteg iskustva, koji je tako govorljiv
kada je u pitanju fiziko i mentalno prihvatanje ili odbacivanje, ali
sasvim nem u odnosu na jezik oslobaajueg uvida, postajati sve
vie i vie artikulisan i sve vie podseati na veni glas Dhamme.
Tri kontemplacije oseaja, stanja uma i mentalnih sadraja,
koje se bave mentalnim delom oveka, stiu se, kao i kontemplacija
tela, u kljunom pojmu Dhamme: anatt, ne-sopstvu. itav Govor
o temeljima sabranosti moe se smatrati kao sveobuhvatno teorijsko
i praktino uputstvo za razumevanje oslobaajue istine anatt, sa
njezina dva vida: nepostojanje sopstva i ispranjenost od sutine.
Vostvo koje nam obezbeuje satipahna omoguie ne samo
duboko i prodorno razumevanje te istine, ve isto tako, oiglednom
demonstracijom kroz nekoliko vebi, njezinu neposrednu vizuali
zaciju, koja ukazuje na silu to transformie i nadilazi ivot.

75

IV
NEGOVANJE UMA

Negovanje uma i negovanje srca

Satipahna, vebanje u ispravnoj sabranosti, jeste negovanje uma
u najuzvienijem smislu rei. Ali na osnovu Govora, a takoe iz prethodnog izlaganja, neki itaoci bi mogli stei utisak da je ona u dobroj
meri hladno intelektualno, suvoparno i prozaino uenje, indiferentno prema etici, i da zanemaruje negovanje srca. Mada se nadamo
da toplota ivota koji pulsira unutar trezvenog okvira satipahne
nee ostati neprimeena, ipak emo dodati nekoliko rei o tome.
Prividno pomanjkanje razmatranja o etici objanjeno je injenicom
da je, u bezbroj navrata, Buda govorio sa posebnim naglaskom na
moralnosti kao o nunoj osnovi za bilo kakav vii mentalni razvoj.
Ovu injenicu, dobro poznatu svim Uiteljevim sledbenicima, nije
bilo potrebno ponovo pominjati u Govoru posveenom posebnom
predmetu. Ipak, radi otklanjanja bilo kakve sumnje, dodajemo je
ovde jo nekoliko usputnih opaski.
Moral, koji regulie odnose izmeu pojedinca i ljudi koji ga
okruuju, moraju u ovom naem svetu podravati i tititi propisi,
pravila i zakon i on mora takoe biti racionalno objanjen u skladu
sa zdravim razumom i mudrou. Ali najsigurniji koreni morala lee
u istinskom negovanju srca. Ovo negovanje srca u Budinom uenju
zauzima vidno mesto i svoj idealan izraz nalazi u etiri uzviena
stanja ili boanska boravita uma (brahma-vihra): prijateljska
ljubav, saoseanje, radost zbog sree drugih i spokojstvo. Nesebina
i bezgranina ljubav osnova je ostala tri kvaliteta, kao i bilo kakvog
napora usmerenog na oplemenjivanje uma. Otuda je i u metodu
satipahne prvenstveni zadatak sabranosti da motri kako nijedno
 Videti

aponika Thera: Four Sublime States, BPS, Kandy 1960 (http://bps.lk/

olib/wh/wh006-p.html).

76

delo, re ili misao ne bi povredili duh bezgranine ljubavi (metta).

Njezino negovanje ne bi nikada trebalo da izostane sa puta svakog
sledbenika. Odravaj sabranost (na prijateljsku ljubav)! kae dobro poznata Metta sutta, to jest Govor o prijateljskoj ljubavi.
Sem toga, Buda je izrekao sledee rei, opet povezujui ljubav
sa satipahnom:
Zatitiu sebe, sa tom milju na umu treba negovati temelje
sabranosti. Zatitiu druge, sa tom milju na umu treba negovati temelje sabranosti. titei sebe, titimo i druge; titei
druge, titimo i sebe.
A kako to titei sebe titimo i druge? Upornim vebanjem (sabranosti), njenim meditativnim razvijanjem i praktikovanjem.
A kako to titei druge titimo i sebe? Strpljenjem, nenasilnim
ivotom, ljubavlju i saoseanjem. (SN 47:19)
Poruka samopomoi
Na poetku ovoga izlaganja put sabranosti bio je nazvan porukom
pomoi. Sada, posle svega onoga to je bilo izneto na prethodnim
stranicama, mogue je preciznije opisati ga kao poruku samopomoi. Samopomo, zapravo, jeste jedina efikasna pomo. Mada
pomo koju ponudi ili prui drugi, putem sugestije, saveta, saoseanja, praktine pomoi ili materijalne velikodunosti, moe imati
odluujuu vanost za onoga kome je potrebna, ipak e uz nju biti
potrebna i velika mera samopomoi voljno prihvatanje i valjano
korienje da bi ona postala efikasna, stvarna pomo.
Sami zlo inimo, sami sebe prljamo,
sami se od zla uzdravamo, sami sebe proiujemo,
istoa i prljavtina od nas zavise;
niko nikog proistiti ne moe. (Dhp, 165)
Svoj napor uloiti morate, Budni tek pravac pokazuju...
(Dhp, 276)
77

Ali sem toga to jasno pokazuje put pomoi, ova poruka koja
je i sama jeste pomo mora se uiniti kao radosna vest svetu koji se
do gue upetljao u mreu sopstvenih tvorevina. oveanstvo zaista
ima razloga da oajniki iekuje bilo kakvu pomo, jer su preesto
pokuaji da se okovi na onaj ili ovaj nain olabave zavravali tako to
su zahvaljujui upravo tom pokuaju postajali jo vri. Ali postoji
pomo, pronali su je Bude i oni njihovi uenici koji su dosegli cilj
uenja. Ljudi ije oi nisu potpuno sklopljene nee te Probuene
pobrkati sa onima koji nude tek deliminu, nepotpunu i otuda neefikasnu pomo. Prave Uitelje mogue je prepoznati po jedinstvenoj
harmoniji i ravnotei, doslednosti i prirodnosti, jednostavnosti i dubini to se ogledaju u njihovom uenju, kao i u ivotu. Takvi veliki pomagai mogu se prepoznati po toplom osmehu razumevanja,
saoseanja i pouzdanosti to im blista na usnama i izaziva poverenje
to narasta iznad bilo kakve sumnje.
Ovaj osmeh sigurnosti na Budinom licu kae: I ti to moe
postii! Otvori vrata Besmrtnosti! Ubrzo poto je Buda proao kroz
ta vrata probuenja, objavio je:
Poput mene, pobedniki mudraci bie
oni to dosegnu ovog prljanja kraj.
Budino pokazivanje puta ka uzvienom cilju nije praeno
hladnom ravnodunou; nije to tek nasumino pokazivanje prstom
na put, niti obian komad hartije na kojem je komplikovana ma
pa iz nekakvog teko razumljivog spisa, data u ruke onima kojima
treba iskusan vodi i pomonik. Hodoasnici nisu ostavljeni da uz
pomo svojih skromnih pomagala (ukoliko uopte i znaju za neko
od njih), iznurenog tela i zbrkanih misli idu sopstvenim putem.
Budino pokazivanje puta je ukljuilo i ukazivanje na pomagala
potrebna za tako dugo putovanje pomagala koja, zapravo, putnici
sobom ve nose, a da u svojoj otupelosti nisu toga ni svesni. Sasvim
jasno je Buda oglaavao, nebrojeno puta, da ovek poseduje sve to
mu je potrebno za samopomo. Najjednostavniji i najobuhvatniji
meu metodima koje je tom prilikom pominjao jeste satipahna.
78

Njegova sutina moe se saeti u dve rei: Budi sabran! To znai:

Budi sabran na sopstveni um! A zato? Um sve obuhvata: svet patnje i njegovo poreklo, ali isto tako i konano probuenje i put koji
do toga vodi. ta e od toga prevladati opet zavisi od naeg uma, od
smera u kojem aktivnosti uma povedu njegov tok upravo u ovom
trenutku!
Satipahna, uvek se bavei kljunim, sadanjim trenutkom ak
tivnosti uma, mora nuno biti uenje o oslanjanju na samoga sebe.
Ali to oslanjanje na samoga sebe treba postepeno razvijati, jer ljudi,
ne znajui kako da koriste alat koji nazivamo umom, esto se osla
njaju na druge i na naviku. Zahvaljujui tome, taj sjajni alat, ljudski
um, zapravo postaje nepouzdan, jer je zaputen. Zato put do samoovladavanja, koji pokazuje satipahna poinje vrlo jednostavnim
koracima, koje i najbojaljiviji mogu da uine.
Satipahna, u toj jednostavnosti primerenoj uenju koje tvrdi
da je direktan put, zapravo poinje onim minimalnim: jednom od
najelementarnijih funkcija uma, panjom ili poetnom sabranou.
Ovo je zaista toliko blisko i poznato da svaki ovek, samo ako hoe,
moe na tome da zasnuje svoje prve korake ka oslanjanju na samo
ga sebe. Isto tako su sasvim bliski i prvi objekti te panje: to su
zadaci i uobiajene aktivnosti iz svakodnevnog ivota. Sabranost ih
izvlai iz koloteine stvorene navikom i razvrstava radi podrobnijeg
ispitivanja i poboljanja.
Vidljiva poboljanja u svakodnevnom ivotu kao rezultat po
stojane panje, temeljitosti i obazrivosti dae dodatni podsticaj
traganju za samopomoi. Slede zatim uoljiva poboljanja stanja
uma. Smirujui uticaj pribranog delovanja i misli unee dobrobit i
sreu tamo gde su moda do tada vladali nezadovoljstvo, zlovolja i
razdraljivost.
Ukoliko je na taj nain teret ivota u izvesnoj meri olakan, to
je opipljiv dokaz sposobnosti metoda satipahne da izbavlja od
patnje. Meutim, ovaj poetni rezultat bie u skladu sa Dhammom
jedino u meri u kojoj je za nju reeno da je dobra na poetku (dikalya). Vei rezultati dobrobit sredine i kraja puta tek slede i
ka njima treba teiti.
79

Tokom daljeg vebanja sitnice svakodnevnog ivota postae

uitelji velike mudrosti, postepeno otkrivajui svoju neizmernu dubinu. Ukoliko postepeno nauimo da razumevamo njihov jezik, dublji vidovi Dhamme ulaze u okvir naeg direktnog iskustva i time
raste poverenje u sopstveni um i snagu njegovih skrivenih potencijala.
Primajui takva direktna uputstva od samog ivota, vremenom
emo nauiti da se oslobaamo nepotrebnog mentalnog balasta i
suvinih komplikacija u razmiljanju. Uviajui kako ivot dobija
jasnou i lakou pod selektivnim i kontroliuim uticajem ispravne
sabranosti, postepeno emo nauiti da se nosimo i sa nepotrebnim
komplikacijama u sopstvenom ivotu, izazvanim nepromiljenim
insistiranjem na navikama i udnjama.
Satipahna ponovo unosi jednostavnost i prirodnost u svet
koji je svakim danom sve komplikovaniji i oslanja se na vetaka
sredstva. Ona pouava vrlini, jednostavnosti i prirodnosti kao vrednostima po sebi, ali isto tako i radi olakavanja zadatka duhovne
samopomoi.
Svakako da je po samoj svojoj prirodi ovaj na svet vrlo kompleksan, ali to ne znai da on u beskraj treba da uveava tu svoju
kompleksnost i bude toliko komplikovan i zbrkan koliko su ga neukost, neznanje, neograniene strasti i ljudska pohlepa uinili. Svim
ovim uzrocima sve vee komplikovanosti ivota mogue je suprotstaviti se efikasno mentalnim vebanjem u ispravnoj sabranosti.
Satipahna ui ljude kako da se postave prema svoj toj zbunjujuoj sloenosti ivota i svojih problema: pre svega, podarujui
im prilagodljivost i gipkost uma, sposobnost da hitro i na pravi nain odgovore na uvek drugaije situacije, daje im vetinu da primene prava sredstva (tj. jasno razumevanje prikladnosti). Takoe,
onaj nesvodivi minimum kompleksnosti ivota moe se, u razumnoj
meri, savladati uz pomo ispravne sabranosti. Jer ona poduava u
sledeem: kako da ovek etiki ostane ist i bez dugova i propusta;
kako da uspostavi i koristi mo kontrole; kako da koordinira brojne
injenice ivota i kako da ih podredi vrsto utvrenom i uzvienom
cilju.
80

to se tie komplikacija koje je mogue redukovati, satipahna

se dri ideala jednostavnosti elja. Naglasiti ovaj ideal danas je vie
nego neophodno, s obzirom na opasne savremene sklonosti da se ve
taki stvaraju, propagiraju i uslovljavaju sve nove elje. Posledice
ovakvih sklonosti, kako se one ispoljavaju u drutvenom i ekonomskom ivotu, pripadaju posrednim uzrocima rata, dok je koren te
sklonosti pohlepa jedan od njegovih direktnih uzroka. Radi materijalne i duhovne dobrobiti oveanstva, kontrolisanje ovakve tendencije namee se kao imperativ. A to se tie posebnog predmeta o
kojem je ovde re, duhovne samopomoi kako ovekov um moe
postati pun samopouzdanja ukoliko nastavi predavanje tom beskraj
nom i iscrpljujuem robovanju sve veim imaginarnim potrebama
koje, opet, izazivaju sve veu zavisnost od drugih? Jednostavnost
treba negovati radi njene unutranje lepote, kao i slobode koju takav
ivot daruje.
Okrenimo se sada unutranjim komplikacijama koje je mogue
izbei, odnosno barem neke od njih. Ovde satipahna ui kako da
se kontrolie i popravi ovekov glavni alat, um, i ukazuje na njegovu
pravu namenu.
esti izvor porasta unutranjih i spoljanjih komplikacija jeste
nepotrebno i niim izazvano meanje. Ali onaj ko je zaista sabran
prvo e voditi rauna o sopstvenom umu. elju da se meamo u tue
stvari mogue je obuzdati ustaljivanjem navike gole panje, koja je
u direktnoj suprotnosti sa meanjem. Tako e jasno razumevanje,
vodi ka obazrivom delovanju, paljivo ispitati svrhu i prikladnost
aktivnosti koju nameravamo da preduzmemo i najee e savetovati da je zanemarimo.
Mnoge unutranje komplikacije izazvane su ekstremnim sta
vovima uma i nepromiljenim baratanjem razliitim parovima suprotnosti koje koristimo u svakodnevnom ivotu. Priklanjanje eks
tremnim stavovima bilo koje vrste ograniie nam slobodu delova
nja i miljenja, kao i sposobnost istinskog razumevanja. Ono takoe
smanjuje nezavisnost i anse za efikasnu praktinu i duhovnu samopo
mo. Nepoznavajui zakone to upravljaju parovima suprotnosti ili
odabiranje bilo kojeg od ekstrema u njihovom venom sueljavanju,
81

postajemo bespomoni pion u neprekidnom toku dogaanja. Sa

tipahna kao izraz Budinog srednjeg puta jeste staza koja vodi
iznad i izvan ekstrema i suprotnosti. Ona ispravlja jednostrani razvoj popunjavajui nedostatke i smanjujui neumerenost. Ona uliva
oseaj proporcije i tei harmoninosti i ravnotei, bez ega ne moe
biti trajnog samoizbavljenja i efikasne samopomoi.
Primera radi, dva suprotna tipa karaktera mogu se pomenuti
onako kako ih je formulisao i dalje razloio K. G. Jung: introvert
(okrenut ka unutra) i ekstrovert (okrenut ka spolja), koji delom pokrivaju i takve druge suprotnosti kao to su kontemplativni
i aktivni, usamljeniki i drutveni tip itd. Karakter koji odgovara
srednjem putu toliko je duboko ukorenjen u satipahnu da je ovaj
metod u stanju da privue, kao i da nadomesti oba tipa.
Poetnici u meditaciji e esto biti na bolan nain svesni ponekad znaajne nepodudarnosti stanja svoga uma tokom svakodnevnog ivota i tokom onog ogranienog perioda posveenog duhovnom vebanju. Kroz satipahnu taj jaz se smanjuje i na kraju
premouje postepenim spajanjem ivota i vebanja, od ega oboje
imaju koristi. Mnogi su, obeshrabreni razlikovanjem koje smo upravo pomenuli, kao i poetnim neuspehom svojih napora, napustili put
mentalne nege i duhovne samopomoi i priklonili se uenjima po
kojima ovek svoj spas moe postii jedino milou boijom. Ovo
teko moe da se desi sledbeniku satipahna metode samoizbavljenja i samopomoi.
Jo jedan izvor unutranjih komplikacija jeste moan i nepredvidljiv uticaj podsvesnog. Ali uz pomo gole panje mogu je prirodan, blizak i prijateljskiji kontakt sa njim, i to zahvaljujui sve
veoj bliskosti sa najsuptilnijim vibracijama tela i uma i stavu ekanja i oslukivanja, koji izbegava svako grubo i tetno meanje u
podruje podsvesnog. Na taj nain i uz lagano i postojano proimanje svetlou sabranosti, podsvesno e postati artikulisanije i podlonije kontroli, dakle dostupnije da bude koordinirano u skladu sa
preovlaujuim sklonostima svesnog uma. Smanjivanjem elementa
nepredvidljivosti i neprikladnosti onoga to izvire iz podsvesnog,
samoizbavljenje e zadobiti sigurniju osnovu.
82

U svom duhu oslanjanja na sopstvene snage, satipahna ne

zahteva neku razraenu tehniku ili spoljanje pomono sredstvo.
Materijal sa kojim radi je svakodnevni ivot. Ona nema nikakve
veze sa nekakvim egzotinim kultovima ili ritualima, niti dodeljuje
inicijaciju ili ezoterijsko znanje, sem kroz samoprobuenje.
U svom korienju ivotnih okolnosti onako kako na njih nailazi, satipahna ne zahteva potpuno izolovanje ili ivot u manastiru,
mada se takve tenje mogu javiti u onome ko je zapoeo vebanje. Meutim, povremeni periodi osamljivanja korisni su da bi se
ustalilo metodino i striktno vebanje i time ubrzalo napredovanje.
Zapadno drutvo bi takoe trebalo da ljudima da priliku za takva
periodina osamljivanja u odgovarajuem okruenju. Mimo njihove
vrednosti za strogo meditativno vebanje, atmosfera ovakvih kua
mira bila bi izvor psihike i mentalne regeneracije od posledica
urbane civilizacije.
Satipahna je put samoosloboenja zasnovan na zakonu karme, tj. odgovornosti za vlastite postupke. Po svojem krajnjem cilju i
celokupnoj praksi ona je takoe nespojiva sa verovanjem u posredno spasenje, u spas uz pomo boanske milosti ili uz posredovanje
svetenika.
Satipahna je osloboena dogmi, oslanjanja na boanska otkrovenja ili bilo koji spoljanji autoritet u duhovnim stvarima. Sa
tipahna se oslanja iskljuivo na znanje iz prve ruke, onako kako
se stie direktnim sagledavanjem sopstvenog iskustva. Ona ui kako
da se proisti, proiri i produbi taj izvor istinskog znanja direktno
iskustvo. Sledbenik satipahne Budine rei prihvata i neguje kao
detaljna uputstva za putovanje nekoga ko je ve preao itav taj put,
pa otuda one i zasluuju poverenje. No, te rei postaju mentalnom
svojinom sledbenika jedino u meri u kojoj ih je potvrdilo njegovo
vlastito iskustvo.
Ovaj karakter satipahne kao poruke samoizbavljenja i oslanjanja na sebe potvrdio je i sam Buda reima izgovorenim poslednjih
dana svoga ivota, to im daje naroitu vanost:
Zato, nanda, budi kao ostrvo! Budi sam sebi utoite! Ne
okrei se bilo kakvom spoljanjem utoitu! Neka istina (Dham
83

ma) bude tvoje ostrvo, neka istina bude tvoje utoite! Svako je
sam sebi oslonac! A i ko bi drugi to mogao da bude?
Zato, nanda, monah boravi kontemplirajui telo kao telo
kontemplirajui oseaje kao oseaje kontemplirajui svest
kao svest kontemplirajui objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, prevaziavi udnju i utuenost
u ovome svetu.
I koji god, nanda, sada ili posle moje smrti, budu kao ostrvo,
sami sebi utoite, koji se ne okreu bilo kakvom spoljanjem
utoitu, ve se dre vrsto istine kao svog ostrva i utoita, ne
oslanjajui se ni na ta drugo takvi e, nanda, od svih mojih monaha dosei sam vrh ali moraju biti spremni da ue.
(Mahparinibbna sutta)
Pravi uenik e shvatiti svu ozbiljnost poslednje reenice. to
se ostalog tie, jezgrovito je i ispravno reeno da, poto je sledbenik
primio informaciju o putu i cilju, preostaju samo jo dva pravila za
njegovo uspeno duhovno vebanje: Poni! i Nastavi!

84

V
BURMANSKA
SATTPAHNA METODA

Mada karakteristike satipahna meditacije, poto smo ih jednom

upoznali, izgledaju tako jednostavne i oigledne, ipak su glavni pojmovi o nainu vebanja ostali u dobroj meri neodreeni. ak i u
nekim budistikim zemljama, pravo razumevanje i aktuelna praksa
znatno zaostaju za uglavnom devocionalnim stavovima i intelektualnim rezonovanjem.
U Burmi, u prolom veku, dalekosenu promenu ovakve situacije nainili su monasi koji su, zahvaljujui svom tragalakom
duhu, jo jednom jasno ukazali na jedinstvene osobine puta sabranosti. Sopstvenim energinim meditativnim naporom oni su i za druge
uklonili mnoge prepreke ka istinskom razumevanju i praktikovanju
direktnog puta. Tako su mnogi u Burmi, a uskoro i u drugim zemljama, iskrenim naporom sledili njihov primer.
Poetkom XX veka burmanski monah po imenu U Narada, nastojei da do kraja realizuje uenje kojem su ga poduavali, strasno
je tragao za sistemom meditacije koji prua direktan pristup najviem cilju, bez optereivanja sporednim stvarima. Lutajui zemljom,
sretao je mnoge koji su se posvetili strogom meditativnom vebanju,
ali ni od koga nije mogao da dobije savet koji bi ga zadovoljio.
Na tom svom putu, pribliavajui se uvenim peinama za meditaciju u brdima Sagang u severnoj Burmi, naiao je na monaha za
kojeg se pretpostavljalo da je kroio uzvienom stazom plemenitosti
(ariya-magga), na kojoj je postizanje osloboenja osigurano. Kada
mu je blaeni U Narada postavio svoje pitanje, odgovoreno mu je
kontrapitanjem: Zato traga izvan rei Uiteljeve? Nije li On objavio direktan put, satipahnu?
U Narada je ozbiljno prihvatio ovo upozorenje. Iznova studira
jui tekst i njegovo tradicionalno izlaganje, duboko razmiljajui o
85

njemu i energino se posvetivi vebanju, uspeo je da na kraju shvati

njegovu sutinsku poruku. Rezultati do kojih je doao kroz sopstvenu praksu uverili su ga da je pronaao ono za ime je tragao: jasan i
efikasan metod vebanja uma radi najvieg postignua. Iz iskustva
je izveo principe i pojedinosti vebanja, poloivi temelj onima koji
su ga sledili kao njegovi direktni ili indirektni sledbenici.
Kao naziv U Naradinog metoda vebanja, u kojem su principi
satipahne primenjeni na tako precizan i radikalan nain, predlaemo burmanska satipahna metoda; ne u smislu da je ona burmanski izum, ve zato to je u Burmi praksa tog drevnog puta na
tako vet i energian nain oivljena.
U Naradini uenici proirili su znanje o ovom metodu po itavoj Burmi, kao i po ostalim budistikim zemljama, i mnogi su ga
iskoristili u svom napredovanju Putem. Blaeni U Narada, u Burmi
dobro poznat kao etavan (ili Mingun) Sajado, umro je 18. marta
1955. godine u 87. godini. Mnogi veruju da je dosegao konano
izbavljenje (arahatta).
Veliko je zadovoljstvo znati da i danas u Burmi vebanje i pouavanje satipahne cveta i donosi rezultate, obezbeujui tako
uoljiv kontrast u odnosu na talase materijalizma to se valjaju svetom. Danas je satipahna mona sila u religioznom ivotu Burme.
irom zemlje je velik broj centara za meditaciju, u kojima na hiljade
uenika mogu da prou pouku u pravoj satipahna metodi. Tu pouku danas prolaze i zareeni i nezareeni.
Meu savremenim uiteljima satipahne istaknuto mesto zauzima Mahsi Sajado (U Sobhana Mahathera), koji je svojom linom
poukom na kursevima meditacije, kao i knjigama i predavanjima,
mnogo doprineo razvoju ove prakse u Burmi. Hiljade su osetile blagodeti njegovog poduavanja, obogaenog mudrou i iskustvom.
Mukarci i ene, mladi i stari, siromani i bogati, obrazovani i neuki,
posveivali su se vebanju sa velikom iskrenou i entuzijazmom. I
rezultati nisu izostali.
Prvenstveno zahvaljujui naporima Mahsi Sajadoa i njegovih
uenika, praktikovanje ovog metoda meditacije proirilo se na Tajland i ri Lanku, a potom na Indiju.
86

Uputstva za sistematsko vebanje satipahne

onako kako se poduava u Burmi
Opte napomene
Na stranicama koje slede bie opisan metod strogo meditativnog
vebanja u skladu sa satipahna metodom. Ovakav metod sprovodi se u Thathana Yeiktha centru u Rangunu (Burma), pod vostvom
Mahsi Sajadoa.
Ciklus vebanja u ovom centru za meditaciju traje obino mesec ili dva. Posle toga od meditanata se oekuje da vebanje nastave
u svome domu, i to prilagoeno njihovim uslovima ivota. Tokom
ovog kursa strogog vebanja meditanti se potpuno liavaju itanja ili
pisanja, kao i svakog drugog posla mimo meditacije i predvienog
dnevnog rasporeda aktivnosti. Razgovor je sveden na minimum.
Nezareeni meditanti, za vreme svoga boravka u centru, pridravaju
se osam pravila (ahanga-sla), koja obuhvataju na primer uzdravanje od uzimanja vrste hrane (i nekih tenosti, kao to je mleko i
slino) posle podneva.
Kratak tekstualni prikaz praktine meditacije, ak i ako je ogranien samo na poetne korake kao to je ovde uinjeno, ne moe
zameniti vostvo iskusnog uitelja, koji jedini moe na pravi nain
prii zahtevima i tempu napredovanja pojedinog uenika. Zato bi
naredne opaske trebalo da poslue samo onima koji nemaju kontakt sa iskusnim znalcem meditacije. injenica da je velik broj takvih, na Zapadu kao i na Istoku, naveo je autora da pribelei sledea
uputstva, sa svim njihovim nedoreenostima, kao praktini dodatak
glavnom delu ove knjige.
Temeljni je princip satipahne kao metoda da uenik od samog
poetka svaki svoj korak zasniva na sopstvenom iskustvu. On bi trebalo da posmatra stvari onakve kakve one jesu i da ih vidi sam za
sebe. Ne treba da dozvoli da drugi utiu na njega svojim sugestijama
ili nagovetajima onoga to bi trebalo da vidi ili se oekuje da vidi.
Zato se tokom vebanja koje je pomenuto ne daju nikakva teorijska


Sajado je burmanska re i koristi se za utivo obraanje starijim ili uenim budistikim monasima, a znai veliki uitelj.

87

objanjenja, ve samo gole instrukcije ta treba initi, a ta ne. Kada

posle izvesnog vremena sabranost postane izraenija, a meditant postane svestan onih osobina svoga objekta meditacije koje su do tada
bile neprimeene, uitelj meditacije moe, u pojedinim sluajevima,
odluiti ne samo da kae (kao to je uobiajeno) Nastavi!, ve i da
ukratko ukae na smer u kojem bi uenikova panja radi njegove koristi trebalo da se postepeno usmeri. Jedna od mana pisanog iskaza
je da upravo takva ukazivanja ne mogu biti data na poetku vebanja, poto ona nuno zavise od individualnog napredovanja svakog
meditanta ponaosob. Ipak, ukoliko se strogo slede uputstva koja su
ovde data, meditantovo iskustvo postae njegov uitelj i vodie ga
sigurno napred, mada treba priznati da je napredovanje lake pod
vostvom iskusnog uitelja meditacije.
Trezvenost, oslanjanje na samoga sebe i obazriv, paljiv stav
jesu karakteristike ovakvog meditativnog vebanja. Pravi uitelj
satipahne bie vrlo uzdran u svom odnosu prema onima koje
poduava. Izbegavae pokuaje da ih impresionira svojom linou i naini svojim sledbenicima. Nee pribegavati bilo kakvim
sredstvima koja mogu da izazovu autosugestiju, hipnotiki trans ili
tek ushienje. Oni koji primenjuju takva sredstva, na sebi ili na drugima, trebalo bi da znaju da idu stazom suprotnom putu sabranosti.
Poduhvatajui se ovakvog vebanja, ne treba da oekujemo mi
stika iskustva ili jeftino emocionalno zadovoljenje. Poto smo na
poetku poteno odredili svoje namere, vie ne bi trebalo da se preputamo razmiljanjima o postignuima koja nas oekuju ili da udi
mo za uspehom preko noi. Pre bi se trebalo marljivo i sa punom
sveu posvetiti jednostavnim vebama koje e biti ovde opisane.
Na poetku bi ih ak trebalo posmatrati kao ciljeve same po sebi, to
jest kao tehniku za jaanje sabranosti i koncentracije. Tokom vebanja, eventualna dodatna znaenja ovih vebi e se otkriti meditantu.
Slabo uoljive konture takvih znaenja to se pojavljuju na horizontu meditantovog uma postepeno e postajati sve uoljivije i na kraju
bie nalik neem sasvim opipljivom to mu prilazi sve blie i blie.
Metod koji je ovde opisan spada u kategoriju golog uvida (suk
kha vipassan), dakle iskljuivog i direktnog vebanja prodornog
88

uvida, bez prethodnog postizanja meditativnih zaduljenja (hna).

Ovaj metod na svom prvom nivou tei razlikovanju telesnih i mentalnih procesa (nma-rpa-pariheda) unutar sopstvene linosti i
to kroz lino iskustvo. Poveanje svesnosti prirode ovih procesa i
ojaana koncentracija (sve do stepena upaara-samadhi) rezultirae
produbljenim uvidom u tri karakteristike egzistencije prolaznost,
patnju i nepostojanje ega postepeno vodei do postizanja stanja
svetosti (magga-phala), a to znai i konanog izbavljenja. Pristup
tom konanom cilju vodi kroz sedam stanja proienja (satta visud
dhi), obraenih u Budaghosinom delu Put proienja.
Priprema: Telo
Poloaj: Zapadnjaki nain sedenja, na stolici i sa nogama koje vise,
prilino je nepovoljan za onoga ko eli da sedi meditirajui due
vreme, i to udobno i bez pomeranja tela. Dok sedi na stolici poetnik u vebanju samokontrole lako moe podlei najmanjoj elji da
pokrene noge i telo, ak i pre no to to postane potrebno zbog utrnutosti. Ili e moda noge i telo drati suvie ukoeno i napeto da bi se
uopte mogao opustiti. Meutim, u poloaju sa savijenim nogama
stranjica poiva na irokoj i vrstoj osnovi u obliku trougla. Kada
su noge postavljene na taj nain nije lako pomeriti se, niti za to ima
velike potrebe. Uz malo vebanja se u takvom poloaju moe ostati
veoma dugo.
Najpoznatiji joga poloaj, sa potpuno prekrtenim nogama, pad
msana ili lotos poloaj, prilino je teak za veinu Zapadnjaka.
Mada je najbolji za meditaciju koja za cilja ima potpuno mentalno
zadubljenje (hna), za satipahnu on ima manji znaaj. Zato ga
ovde neemo detaljnije opisivati, ve emo se okrenuti opisu dva
laka poloaja.
U virsani (herojski poloaj) savijena leva noga je poloena
na tlo, a desna na nju, pri emu se desno koleno nalazi na levom
stopalu, a desno stopalo na levom kolenu. U ovom poloaju nema
ukrtanja, ve samo savijanja nogu.


Videti stranu 85.

89

U sukkhsani (udoban poloaj) obe savijene noge su poloene na pod jedna pored druge. Peta leve noge je izmeu prepona; prsti
su u prevoju desne noge, koja je zapravo spoljanji okvir oko leve
noge. Poto nema nikakvog pritiska na udove, ovo je najugodniji
poloaj i zato se preporuuje u ve pomenutom burmanskom centru
za meditaciju.
Za udobnost ovih poloaja kljuno je da se kolena vrsto i bez
naprezanja oslanjaju o podlogu (pod, sedite ili drugu nogu). Prednosti poloaja sa savijenim nogama su za pravog meditanta tolike da
vredi truda vebati se u sedenju u njemu. Meutim, ako to priinjava
napor, korisno je za vebanje poloaja odvojiti posebno vreme, koje
e biti iskorieno prema mogunostima, za razmiljanje, kontemplaciju ili golu panju. Meutim, zbog takvog vebanja poloaja ne
bi trebalo odlagati ili remetiti pokuaje da se dostigne i odri vii
stupanj mentalne koncentracije i u tu svrhu moe se izvesno vreme
koristiti nain sedenja koji je najudobniji, imajui u vidu pri tome i
nedostatke koji su pomenuti. Mogue je, otuda, sedeti na stolici sa
naslonom, pri emu se noge oslanjaju bez napora o pod.
Kod poloaja sa savijenim nogama korisno je ako se pod stra
njicu podmetne jastue, savijeni arav ili ebe. Telo treba da je
uspravno, ali ne kruto i napregnuto. Glavu je malo nagnuta napred,
a pogled blago (ne ukoeno) upravljen u smeru koji je prirodan pri
takvom poloaju glave. Na tom pravcu moe se postaviti neki manji
i jednostavan objekat, radi fokusiranja pogleda na njega. Preporuuje se geometrijski oblik kao to je kocka ili kupa, ali bez sjajne
ili svetlucave povrine ili bilo ega drugog to bi moglo da odvraa
misli. Naravno, ovakvo pomono sredstvo nije neophodno.
ene meditanti na Istoku ne sede u bilo kojem od opisanih poloaja. One klee na prostranim, dobro napunjenim jastucima, sedei
na petama, dok ruke poivaju na kolenima.
to se tie naina sedenja, meditant treba sam da se odlui i na
sopstveni sluaj primeni jasno razumevanje prikladnosti.
Odea je komotna, naroito oko struka. Pre no to ponemo
meditaciju treba da proverimo jesu li miii oputeni, na primer vrat,
ramena, lice, ruke itd.
90

Ishrana. U zemljama theravda budizma oni koji odlue da

se posvete celodnevnom vebanju u nekom centru za meditaciju
obino se, izmeu ostalog, pridravaju estog monakog pravila, a
to je uzdravanje od uzimanja vrste hrane i nekih tenosti posle
podneva. Meutim, za zaposlene to jedva da je izvodljivo, mada je
prihvatljivo za period meditacije tokom vikenda i praznika. U svakom sluaju, za onoga ko eli da se posveti marljivom i redovnom
meditativnom vebanju bie veoma poeljno da je umeren u jelu.
Nije bez razloga Buda u vie navrata onima koji su se posvetili medi
taciji preporuivao umerenost u jelu. Iskustvo e potvrditi blagodeti ovakvog stava za one koji su reeni da zaista napreduju kroz
meditaciju i ne zadovoljavaju se sporadinim pokuajima.
Priprema: Mentalni stav
Cilj meditativne prakse koja e ovde biti opisana je ono najvie to
Budino uenje nudi. Zato bi vebanje trebalo preduzeti sa mentalnim stavom koji odgovara takvom visokom cilju. Budistiki meditant moe poeti recitovanjem Trostrukog utoita, imajui na umu
pravo znaenje tog ina. To e mu uliti poverenje, koje je toliko
vano za meditativni napredak: poverenje u nenadmanog uitelja
i vodia, u Budu; poverenje u oslobaajuu efikasnost njegovog
uenja (Dhamma), a naroito u put sabranosti; poverenje nastalo
na osnovu injenice da je bilo i onih koji su do kraja realizovali
Uenje: zajednica plemenitih (ariya-sangha), ostvarenih (arahati).
Takvo ubeenje e ga ispuniti radosnim poverenjem u sopstvene
mogunosti i dati krila njegovim nastojanjima. U ovakvoj atmosferi
bi sledbenik ova tri ideala trebalo da zapone vebanje meditacije,
sa mirnom, ali vrstom odlunou da dostigne najvie, ne u nekoj
dalekoj budunosti, ve jo u ovom ivotu.
Sada stupam na stazu kojom su hodili Bude i veliki plemeniti
uenici. Lenji ne mogu prei taj put. Neka moja odlunost po
bedi! Neka uspem u naporu!


Videti amoli Thera: Threefold Refuge, BPS, Kandy (http://www.bps.lk/olib/

wh/wh076-p.html).

91

I ne-budisti e dobro doi ako ima na umu da idui makar delimino stazom sabranosti stupa na tlo sveto za budiste i zato ono
zasluuje potovanje. Takva utiva svesnost pomoi e i njemu u
naporima na putu.
vrstini njegovih koraka doprinee ako naini sveanu izjavu
kakva sledi ili neku drugu koju sam formulie:
Kad jednom shvati potrebu, napor mora uloiti
da bi ovladao umom i razvio ga. Zato to ne uiniti sada?
Put je jasno oznaen.
Neka moja pobeda donese mir meni i svim biima!
Iz uma potie sva srea i sav jad. Da pobedim jad,
zato sad stupam stazom sabranosti.
Nek moja pobeda donese mir meni i svim biima!
Program vebanja
1. Vebanje opte sabranosti. Tokom striktnog treninga vreme vebanja je itav dan, od jutra do veeri. To ne znai da bi meditant trebalo sve vreme da posveti jednom, primarnom predmetu meditacije,
sa kojim emo se sresti malo kasnije. Mada e mu posvetiti tokom
dana i noi to je mogue vie vremena, naravno da e postojati pauze izmeu pojedinanih praktikovanja glavne vebe; kod poetnika
e te pauze biti este i duge. No, i tokom tih intervala, bilo da su
oni dugi ili kratki, nit vodilja koju predstavlja sabranost ne sme biti
isputena niti olabavljena. Tokom itavog dana potrebna je svesnost
o svim aktivnostima i opaanjima u to je mogue veem stepenu:
poev sa prvom milju i opaajem posle buenja, a zavravajui sa
poslednjom milju i opaajem pred spavanje. Ova opta sabranost
poinje sa i zadrava kao svoj glavni deo svesnost etiri poloaja (iriyaptha-manasikra): hodanje, stajanje, sedenje i leanje. To
znai da treba u potpunosti biti svestan poloaja koji u ovom trenutku zauzimamo, svake njegove promene (ukljuujui i prethodnu
nameru da ga promenimo), svakog oseaja vezanog za poloaj, recimo pritiska, a to je svest o dodiru (kya-via) i svakog uoljivog
92

oseaja bola ili nelagodnosti (kontemplacija oseaja). Na primer,

kad uvee leemo i ujutru ustajemo, trebalo bi da smo svesni menjanja poloaja, svakog dodira (leganje, dodirivanje).
Meditant nee odmah biti u stanju da postigne sabranost na
sve, niti na veinu aktivnosti i utisaka koji ga zapljuskuju tokom
dana. Zato bi trebalo da krene od poloaja tela i postepeno sabranost
proiruje na sve uobiajene aktivnosti kao to su oblaenje, pranje,
jedenje itd. Ovo proirivanje e se prirodno nametnuti kada, posle
prvih nekoliko dana celodnevnog vebanja, um postane smireniji,
posmatranje otrije i sabranost jo budnija.
Jedan primer moe ilustrovati kako je sabranost mogue pravilno primeniti na serije aktivnosti: javlja se elja da ujutru isperemo
usta i svesni smo te elje (svest o misli: on zna um i predmete
uma); vidimo au i bokal s vodom na drugom kraju prostorije
(svest o vienom); idemo ka tom mestu (svest o poloaju); zaustavljamo se tamo (svest o poloaju); pruamo ruku ka bokalu (kad savija i kad prua (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje);
hvatamo bokal (svest o dodiru) itd.
Dok sve to radimo trebalo bi da pratimo nastajanje bilo kakvih
prijatnih ili neprijatnih oseaja (kontemplacija oseaja), usputnih
misli koje prekidaju tok sabranosti (kontemplacija uma: neskoncentrisani um), prodrljivost (na primer, tokom jela; kontemplacija
uma: um ispunjen prodrljivou; kontemplacija objekata uma:
elja ula kao prepreka ili okov koji se stvara kroz jezik i ukuse) itd.
Ukratko, treba biti svestan svih dogaanja, telesnih i mentalnih, u
trenutku nastanka. Na taj nain emo tokom celodnevnog vebanja
imati posla sa sva etiri objekta ili kontemplacije satipahne.
Ovakva detaljna primena sabranosti podrazumeva znatno usporavanje pokreta, to je mogue samo u periodima striktnog vebanja, a tek retko u obinom, svakodnevnom ivotu. Praktikovanje i
efekti ovakvog vebanja u sporom tempu e se pokazati kao veoma
korisni i dobrodoli na vie naina.
Kod uobiajenih aktivnosti sabranost ne treba da je upravljena
i na najsitnije faze njihovog obavljanja (kao to je to sa glavnim
objektima). Jer u takvom sluaju one bi se morale maksimalno uspo93

riti. Dovoljno je ako sabranost prati te aktivnosti, uoavajui samo

one detalje za koje je to mogue uiniti bez napora.
Polazni cilj ovakve opte primene sabranosti je ojaavanje svesnosti i koncentracije do stepena koji meditantu omoguuje da sledi
neprestani tok raznovrsnih mentalnih i telesnih utisaka i aktivnosti
tokom jednog dueg perioda i bez prekidanja panje, odnosno bez
neuoenog prekidanja.
Neprekinutom sabranou smatra se kada meditanta ne povuku zalutale misli, odnosno kada su prekidi panje uoeni odmah im
se dogode ili neposredno iza toga. I ovako blai kriterijumi opte
sabranosti pokazae se kao sasvim dovoljni za poetnika.
2. Glavno vebanje sa odabranim objektima. Poto smo paljivo
motrili razliite uobiajene jutarnje poslove, sedamo na mesto za
meditaciju, svesni prethodno namere da sednemo, pojedinih faza
pokreta, a onda dodirivanja i sedanja. Sada panju okreemo ka
izdizanju i sputanje trbuha kao posledici procesa disanja. Panja je
usmerena na blagi oseaj pritiska izazvanog tim pokretom, a ne toliko na vizuelno posmatranje. Ovo ini primarni objekat (ml ram
maa) sabranosti tokom vebanja koje je ovde opisano. Njega je u
vebanje ukljuio U Sobhana Mahthera (Mahsi Sajado), poto se
pokazao kao vrlo efikasan.
Dobro zapamtite da ne treba da mislimo o pokretima stomaka,
ve da samo registrujemo taj fiziki proces, svesni ritmikog podizanja i sputanja u svim njegovim fazama. Treba pokuati da se ta
svesnost odri bez prekida ili bez neuoenog prekida to je mogue
due, ali bez naprezanja. Uvid kojem ovaj metod tei pojavie se
u umu spontano, kao prirodan rezultat ili zreo plod stalno rastue
sabranosti. Uitelj meditacije kae: Znanje e se pojaviti samo po
sebi (am sayam eva uppaissati). Ono e se pojavljivati u meri
u kojoj, putem izotrene svesnosti, osobine procesa koji se posmatra
bivaju uoene tamo gde su dotle bile neprimeene. Uvid koji na taj
nain nastane donee sa sobom samopouzdanje, potkrepljeno sop
stvenim direktnim iskustvom.
Mada su pokreti stomaka izazvani disanjem, panja koja je
usmerena na njih ne sme se smatrati podvrstom sabranosti na dah
94

(npnasati). U ovde opisanom vebanju objekat sabranosti nije

disanje, ve upravo izdizanje i sputanje stomaka, kako se ono osea
na osnovu blagog pritiska.
Kod poetnika pokretanje stomaka nije uvek jasno uoljivo u
prvo vreme ili je to samo za kratko. To nije nita neuobiajeno i
poboljanje e doi nakon marljivog vebanja. Kao pomo pri uoavanju pokreta stomaka na dui period treba zauzeti leei poloaj. U
tom poloaju pokreti e biti uoljiviji. Takoe je mogue staviti dlan
na stomak, kako bi se u prvo vreme pokreti pratili na taj nain. To e
biti lake ak i kada se potom ruka ukloni. Ukoliko to smatrate potrebnim, vebanje je mogue nastaviti u leeem poloaju, s tim da
se treba uvati pospanosti i tromosti. Meutim, uvek treba izmeu
ovih pokuaja probati i sedei poloaj.
Kad god svesnost pokreta stomaka iezne ili postane manje
izotrena, ne treba se naprezati da bismo je uhvatili, ve panju
okrenuti ka dodirivanju i sedenju. To je mogue uiniti na sledei
nain. Od niza mesta kontakta tela sa podlogom ili bolje opaanja
dodira to se pojavljuju u prividno jednoobraznom inu sedenja na
primer, na kolenima, butinama, stranjici, na ramenima (kontakt sa
odeom) itd. mogue je odabrati est ili sedam. Ka njima treba
okrenuti panju od jednog do drugog, putujui tom propisanom marrutom, zavravajui svesnou itavog sedeeg poloaja i poinjui
ponovo istom serijom: dodirivanje dodirivanje dodirivanje sedenje; dodirivanje dodirivanje dodirivanje sedenje. Na jednom
opaaju se treba zadrati tek toliko da ga mentalno registrujemo.
Treba imati na umu da je objekat sabranosti ovde opaaj, a ne mesta
kontakta sama po sebi, niti rei dodirivanje sedenje. S vremena
na vreme moemo promeniti izbor mesta dodira.
Ova svesnost dodirivanja sedenja je zapravo zamena za
svesnost pokreta stomaka i jedan od pomonih naina u odnosu na
glavno vebanje. Meutim, ona ima i sama po sebi vrednost za postizanje rezultata na planu uvida.
Ako posmatrajui dodirivanje sedenje opazimo da su pokreti stomaka opet postali uoljivi, treba im se vratiti i nastaviti sa
tim primarnim objektom to je due mogue.
95

Ukoliko osetimo umor ili od dugog sedenja noge ponu da trnu

i pojavi se bol, treba biti svestan tih oseaja i zapaaja. Tu svesnost
treba odravati sve dotle dok su ti oseaji dovoljno snani da na sebe
privlae panju i ometaju meditaciju. Bol moe nestati zahvaljujui
samom zapaanju, smirenom i postojanom, to jest zahvaljujui goloj
panji, to e omoguiti vraanje na glavni objekat. Kod svesnosti
ometajuih opaaja ostajemo pri golom konstatovanju njihovog prisustva, bez gajenja tih oseanja i njihovog snaenja onim to se
dodaje golim injenicama, dakle bez mentalnog stava povezivanja
tih utisaka sa sobom, izraene osetljivosti, nestrpljivosti, samosaaljenja, ogorenja itd.
Meutim, ako ti neprijatni opaaji ili umor potraju i remete
vebanje, treba promeniti poloaj (registrujui pri tome prvo nameru,
a potom i samo premetanje) i pribei sabranom hodanju tamo-amo.
Pri tome treba biti svestan svake pojedinane faze svakog koraka.
estodelna podela ovih faza onako kako je data u komentaru Govora
bie suvie komplikovana za poetnika. Dovoljno je uoiti (A) tri
ili (B) dve faze. Da bismo ih uskladili sa dvoslonim ritmom izgovaranja u sebi, predlaem za njih sledee nazive: A 1. diem, 2. guram, 3. sputam; B 1. diem, 2. sputam (stopalo). Kad elimo da
bre hodamo, koristimo dvodelnu podelu. Inae, preporuljivija je
trodelna, jer omoguuje vei kontinuitet sabranosti, bez praznina.
Ovakvo paljivo hodanje se, naroito za neke vrste meditanata,
izrazito preporuuje kao metod koncentracije i kao izvor uvida. Zato
se ono moe praktikovati i zasebno, a ne kao promena poloaja
da bi se otklonio zamor. U Budinim govorima esto nailazimo na
sledee rei: Tokom dana i prve i tree treine noi proiuje on
svoj um od ometajuih misli, dok hoda tamo-amo ili sedi.
Ako hodanje uzmemo kao posebnu vebu, poeljno je za to
obezbediti dovoljno prostora, u kui (hodnik ili dve meusobno povezane sobe) ili napolju, poto suvie esto okretanje moe poremetiti kontinuitet sabranosti. Trebalo bi hodati prilino dugo, sve dok
zaista ne osetimo umor.
Tokom celodnevnog vebanja trebalo bi jasno zapaati zalutale
misli, preskakanje usled rastresenosti koraka pri hodanju, faza po96

kreta trbunog zida ili delova neke druge aktivnosti. Panju bi trebalo posvetiti i tome uoavamo li prekide u panji odmah poto se dogode ili smo, i koliko dugo, odvueni mislima i ostalim pre no to se
vratimo prvobitnom predmetu meditacije. Te bi prekide trebalo to
pre uoiti i odmah se vraati prvobitnom objektu. Ujedno, ovo moe
posluiti kao merilo porasta nae budnosti. Uestalost ovih prekida
e se prirodno smanjivati u skladu sa poboljanjem koncentracije i
mentalne smirenosti kao rezultatom vebanja. Sve vea sposobnost
da odmah budemo svesni prekida panje bie velika pomo u jaanju samokontrole i obuzdavanju mentalnih neistoa (kilesa) im
se pojave. Vanost ovoga za napredovanje Putem i mentalni razvoj
uopte oigledna je.
Ne treba da dozvolimo da budemo iznervirani, deprimirani ili
obeshrabreni pojavom ometajuih ili nepoeljnih misli, ve da jednostavno te uznemirujue misli uzmemo kao (privremene) objekte
sabranosti, ukljuujui ih na taj nain u vebanje (putem kontemplacije sadraja uma). Ukoliko bi se iznerviranost zbog nefokusiranosti
uma javila i potrajala, sa njom treba postupiti na isti nain. To znai,
uzeti je kao priliku za kontemplaciju objekata uma: za posmatranje
prepreka koje se zovu odbojnost, nespokojstvo i zabrinutost. U takvom kontekstu uitelj meditacije kae: Poto je u svakodnevnom
ivotu neizbeno mnotvo objekata ka kojima usmeravamo misli, a
pri tome se takve mentalne neistoe kao to su pouda, odbojnost
itd. nuno javljaju u neosloboenim umovima, vrlo je vano otvoreno se suoiti sa takvim raznorodnim mislima i neistoama i nauiti
kako sa njima da se nosimo. To je, na svoj nain, podjednako vano
koliko i postizanje jednog vieg nivoa koncentracije. Zato bavljenje
takvim prekidima u redovnom vebanju ni u kom sluaju ne treba da
smatramo izgubljenim vremenom.
Isti metod trebalo bi primeniti na ometajue uticaje koji dolaze
spolja. Ukoliko je, na primer, suvie buno, trebalo bi tu buku kratko registrovati kao zvuk. Ako odmah zatim sledi nezadovoljstvo
zbog ometanja, i njega bi trebalo registrovati kao um ispunjen ljutnjom. Posle toga, trebalo bi se vratiti prekinutoj meditaciji No, ako
ne uspemo odmah da tako uradimo, isti postupak bi trebalo ponoviti.
97

Ako je zvuk jak i traje, a ometa nas da se vratimo objektu meditacije,

moemo ga, dok ne prestane, uzeti kao objekat sabranosti, naime
kao jednu od est osnova ula, unutar okvira kontemplacije objekata
uma: On razume uvo i zvuk... i razume okov (ljutnju) koji nastaje
u vezi sa to dvoje... U smenjivanju zvukova moemo posmatrati
njihov nastanak i nestanak. Tokom te naizmeninosti postae nam
jasni njihov nastanak i prestanak, kao i njihova uslovljena priroda.
Na taj nain sve to ometa meditaciju moe se pretvoriti u ko
risne objekte vebanja. Dakle, ono to se ini tetnim moe se pretvoriti u prijatelja i uitelja.
Pa ipak, kada se um smiri ili spoljanje smetnje nestanu, moramo se vratiti prvom objektu meditacije, poto e postojana okrenutost njemu doprineti brem napredovanju.
Tri do etiri sata kontinuirane sabranosti, bez neuoenog prekida tokom dana, smatra se minimumom za poetnika koji se posvetio ozbiljnom vebanju. Ovo naravno ne znai da su tri do etiri
sata dovoljna za celodnevno vebanje. Ukoliko smo izgubili nit
sabranosti, pre ili posle ovog minimalnog perioda, trebalo bi ga se
ponovo prihvatiti i nastaviti vebanje odravanja koncentracije to
je mogue due.
Miran, postojan napor, bez mnogo obaziranja na telesne neugodnosti najtoplije se preporuuje, naroito tokom stroijeg reima
vebanja. esto emo, poto smo savladali prvu pojavu umora, posle toga otkriti nove izvore energije, odnosno drugi vetar. Sa druge
strane, ne valja ii u ekstreme i treba sebi dopustiti odmor kad napor
pone da se pokazuje besplodnim. Ovi periodi odmora bi takoe
trebalo da predstavljaju deo vebanja (sa manje intenzivnim fokusiranjem) ukoliko i tokom njih odravamo sabranost. to je prirodniji
i oputeniji na tok sabranosti dok sledi neprekidno pojavljivanje i
nestajanje odabranog ili raznorodnih objekata, to e manje umora
ona izazivati.
U trenutku kada budnost raste mogue je obratiti posebnu panju na misli ili oseaj zadovoljstva ili nezadovoljstva, ak i kada
je sve to teko uoljivo. Jer to je klica jaih oblika privlaenja, odnosno odbojnosti i oseaja ponosa ili inferiornosti, ushienja ili po98

titenosti. Zato je vrlo vano upoznati se sa takvim mislima i oseanjima, uoiti ih i zaustaviti ih jo u ranoj fazi razvoja. Takoe bi
trebalo izbegavati besplodne misli o prolosti ili budunosti, poto
je satipahna okrenuta samo sadanjosti.
Primarni i sekundarni objekti o kojima je ovde re (pokreti stomanog zida, dodirivanje-sedenje, hodanje) zadravaju se tokom
itavog vebanja, to jest tokom vebanja u uem smislu, a i kasnije,
bez dodavanja bilo kakvih novih pomonih sredstava. Ukoliko se
istrajno praktikuju, ove jednostavne vebe su u stanju da nas postupno dovedu do najviih rezultata. Glavni akcenat ostaje na primarnom objektu, a to su pokreti trbunog zida.
Ostale napomene
Zbog vanosti, ovde jo jednom naglaavamo da su objekti sabranosti ovde telesni i mentalni procesi kao takvi, i to u trenutku dok
se odigravaju. Tokom vebanja ne bi trebalo da zalutamo na stranputicu diskurzivnog miljenja ili oseanja o tim procesima. Ukoliko
se takve misli ili oseanja jave, sa njima treba postupiti onako kako
je ovde preporueno, a potom se vratiti prvobitnom objektu sabranosti.
Ipak, ovde treba napraviti malu ogradu. Pri odreenom napretku u vebanju moe se dogoditi da meditantov um bude iznenada
preplavljen brzim smenjivanjem misli koje za njega upeatljivo
osvetljavaju odreene delove Dhamme ili izreke Uitelja. Mogu se
javiti snane emocije: srea i ushienje, duboko poverenje i divljenje prema Budi itd. Ova e iskustva biti velika intelektualna i emocionalna satisfakcija (koju bi trebalo i posmatrati kao takvu, barem
retrospektivno). U takvim trenucima meditant e sam za sebe odluivati koliko je za njega korisno da ostavi prostora za takve misli i
oseanja. Mada mogu imati veliku vrednost za njegovo opte napredovanje, i svakako ih ne bi trebalo silom potiskivati, meditant treba
da zna da je sve to ipak samo usputni rezultat vebanja kojem se
posvetio. Poto su se talasi takvih misli smirili, trebalo bi da se vrati
primarnom i sekundarnim objektima i uz njihovu pomo nastavi ka
viim postignuima na planu uvida.
99

Kao to je ve ranije primeeno, glavne vebe bi trebalo praktikovati zbog njih samih, kao sredstva jaanja sabranosti i koncentracije. Pre svega, treba se poblie upoznati sa procesima koji lee u
osnovi tih vebi i ne insistirati na brzim rezultatima koji nemaju
veze sa rastom sabranosti. I drugi rezultati na planu uvida vremenom e se pojaviti. Bilo kakav prerani intelektualni napor u cilju njihovog postizanja samo e remetiti mir i ujedinjenost uma potrebne
za uspenu usredsreenost na primarni i sekundarne objekte. Zato je
poeljno na poetku vebanja za izvesno vreme odbaciti bilo kakva
razmiljanja o rezultatima na nivou uvida, koje je ovde bilo potrebno ukljuiti, ali se ne daju u usmenom uputstvu.
Slina je situacija sa praktikovanjem opte (celodnevne) sabranosti, izvan vremena posveenog primarnom i sekundarnim objektima. Prva njegova svrha je da postigne visok opti nivo svesnosti,
od koje e veliku korist imati i ono to moemo nazvati vrhunci sabranosti (to jest glavne vebe). Opta sabranost um dovodi u
ravnoteu i donosi njegovu veu spremnost za odluujui napad
koji treba preduzeti u vreme tih vrhunaca. Ali blagotvoran uticaj mogue je primetiti i u suprotnom smeru: rezultati postignuti u
koncentraciji i uvidu tokom vrhunca osnaie koncentraciju i mo
prodiranja pri sabranosti i tokom onih perioda opte svesnosti. Takoe se moe dogoditi da se prvo pojave uoljiviji rezultati uvida, ne
u vezi sa primarnim objektom, ve nekom drugom prilikom tokom
dana posveenog vebanju.
U pogledu meusobne potpore celodnevne sabranosti i njezine primene na glavne vebe poeljno je da postojano vebanje sati
pahne pone jednim brojem nedelja samo njoj posveenih, na
nain kako je to ovde opisano. Kako bismo se postupno privikli na
takvu strogu mentalnu disciplinu, mogue je poeti sa jednim do
dva dana (vikend), proiriti to na nedelju dana i taj period produavati sve do krajnjih mogunosti. Takvo vreme strogog vebanja
bie jak podsticaj redovnom nastavljanju vebanja tokom svakodnevnog ivota.
Ukoliko ivimo u takvim okolnostima da ak ni u dane stroijeg
vebanja nije mogue sasvim iskljuiti kontakte sa drugim osobama,
100

mogue je u takvim trenucima svesno odloiti vebanje i zadovoljiti

se sa stavom jedne opte sabranosti (na primer, jasno razumevanje
pri govoru). Poto smo ponovo ostali sami, trebalo bi na podjednako promiljen i svestan nain da produimo vebanje, ba kao to
ponovo prihvatamo prtljag koji smo prethodno na trenutak odloili
(Komentar).
Meutim, u uslovima ivota u savremenom gradu ponekad je
teko ili ak nemogue obezbediti vreme za strogo vebanje, ak i
uz ogranienja i prilagoavanja na koja je ukazano. Zato je Uitelju
meditacije postavljeno i ovakvo pitanje: Je li mogue i u kojoj meri
oekivati napredak i onda kada je vebanje ogranieno na krae
periode predaha izmeu svakodnevnih obaveza, a bez prethodnog
perioda stroijeg vebanja? Odgovor je bio da su neki od Uiteljevih laikih sledbenika vebali na taj nain, obavljajui u isto vreme
svoju profesiju, i postigli su odreene rezultate. Ipak, napredovanje
e u meri u kojoj se odnosi na specifino budistiki aspekt vebanja,
biti sporije i tee i isto tako e zavisiti od sposobnosti i pojedinane
istrajnosti. Redovno vebanje je imperativ u takvim okolnostima,
ak i ako je vreme na raspolaganju sasvim kratko. I tako ogranieno
vebanje e doneti blagotvorne rezultate u optem razvoju uma, kao
to je to istaknuto u glavnom delu ove knjige. Takoe, ovi e rezultati biti presudni i za budui napredak.
U sluaju ovakvog ogranienog vebanja i radi njegovog produavanja izvan vebanja u uem smislu, program koji je ovde izloen
morae biti prilagoen konkretnim okolnostima. (1) Mesto opte
(celodnevne) sabranosti zauzee tenja ka maksimalnom moguem
nivou sabranosti, razboristosti i obuzdanosti u toku itavog dana, a
sve to prilagoeno zahtevima profesionalnog, odnosno porodinog
ivota. Ipak, i tokom radnog vremena imaemo priliku da, makar
na trenutak, usmerimo panju na poloaj tela ili disanje. Od toga e
biti koristi i za sam posao koji obavljamo. (2) Svaki trenutak osamljenosti, rano ujutru i kasno uvee, trebalo bi posvetiti vebanju sa
primarnim i sekundarnim objektima. Poinjui sistematsko vebanje, moemo nakratko i u meri u kojoj je to mogue, izostaviti druge
privatne poslove bilo koje vrste (ukljuujui itanje itd.), a kontakte
101

sa drugim osobama svesti na minimum. Ovo moe posluiti kao zamena za poetni period vebanja u uem smislu.
Kada vebamo sabranost u svojoj uobiajenoj okolini, trebalo
bi da to inimo to je mogue neupadljivije, kako zbog duhovnih,
tako i iz praktinih razloga. Vebanje sabranosti i jasnog razumevanja bi trebalo da se ispolji svojim rezultatima, a ne ponaanjem
koje e drugima izgledati neobino. U skladu sa tim treba i odabrati
vebe, a one ostale ostaviti za privatan ambijent.
Mesto metodinog vebanja satipahne
unutar sistema budistike meditacije
1. Sistem budistike meditacije deli se na dva osnovna dela:
(a) negovanje smirenosti (samatha-bhvan) i (b) negovanje uvida
(vipassan-bhvan).
(a) Negovanje smirenosti usmereno je ka potpunoj koncentraciji uma, dostignutoj kroz meditativna zadubljenja (hna). Ova zadubljenja se, u razliitom stepenu, postiu sistematskim praktikovanjem bilo kojeg od 38 tradicionalnih objekata meditacije koji vode
ka smirenosti (samatha-kammahna). Uz pomo visokog stepena
mentalnog jedinstva i smirenosti postignutog u tim zadubljenjima,
opaanje putem pet ula privremeno prestaje, a konceptualna i diskurzivna misao, slabija na prvom stupnju zadubljenja, potpuno prestaje na narednim stupnjevima. Iz ovoga se moe zakljuiti da je,
prema Budinom uenju, razvijanje smirenosti ili meditativnih zadubljenja nuan, ali ne i dovoljan uslov da se dostigne najvii cilj
osloboenja, koji se moe postii jedino putem uvida. Zato se meditantu savetuje da, posto je proao kroz ove nivoe zadubljenja, svoju
meditaciju nastavi razvijanjem uvida.
(b) Negovanje uvida. Ovde se mentalni fenomeni, prisutni u
zadubljenju i telesni procesi na kojima su ovi zasnovani, posmatraju u svetlu tri karakteristike egzistencije (videti stranu 41 i dalje).
Ovaj postupak, prihvaen u budistikoj meditaciji, slui kao zatita od spekulativnog ili proizvoljnog interpretiranja meditativnog
iskustva. Stepen koncentracije koji se moe dostii, a nuan je za
102

uspeno vebanje uvida, naziva se susedna ili pristupna koncentracija (upara-samdhi). Ovde zamiljanje i razmiljanje zadravaju
svoju punu snagu, ali se zahvaljujui postignutoj mentalnoj koncentraciji ne mogu lako skrenuti ka mnotvu objekata, ve postupno
suavaju svoj krug.
U budistikim tekstovima najee se opisuje kombinovano ve
banje smirenosti i uvida. Takoe sreemo, i to ne retko, metod koji
se u kasnijoj terminologiji naziva vebanje golog uvida (sukkhavipassan), to jest njegovo direktno i iskljuivo meditativno vebanje, bez prethodnog dostizanja zadubljenja. Ovde opisan metod
satipahne i uputstva za vebanje izloena na prethodnim stranicama pripadaju takvoj kategoriji golog uvida.
Mada se termin goli uvid (sukkha-vipassan) ne sree u kanonskoj zbirci Budinih govora (Sutta piaka), u istoj toj zbirci nalazi
se velik broj tekstova koji su ilustrativni za takav metod meditacije,
odnosno sadre instrukcije i primere kada je uvid u stvarnost bio
praen ulaskom u neki od stupnjeva probuenja, a bez prethodnog
dostizanja jednog od nivoa zadubljenja. Neki od takvih tekstova
ukljueni su u trei deo ove knjige (videti tekstove 52, 53).
Ostavljajui po strani karaktere koji, po svojoj prirodi, izrazito
naginju ovakvom pristupu golog uvida, nema sumnje da je metod
kojem treba dati prednost upravo onaj gde postizanje zadubljenja
prethodi sistematskom vebanju uvida. U zadubljenjima um postie
vrlo visok stepen koncentracije, proienosti i smirenja i duboko
ponire u podsvesne izvore intuicije. Uz takvu pripremu, vebanje
uvida, koje potom sledi, ima vie anse da donese bre i postojanije
rezultate. Zato se onome ko ima dovoljno razloga da veruje kako je
u stanju da relativno brzo napreduje savetuje da odabere takav primarni objekat meditacije (mla-kammahna) koji takoe vodi i
do postizanja zadubljenja, a jedan od takvih je sabranost na dah.
Ipak, moramo se suoiti sa injenicom da su se u ovom naem
grozniavom i bunom vremenu prirodna smirenost uma, sposobnost za vie stupnjeve koncentracije i nuni spoljanji uslovi da se
ova dva kvaliteta razvijaju, u velikoj meri pogorali, ako ih uporedimo sa prolim vremenima. Ovo ne vai samo za Zapad, ve isto,
103

mada moda u neto blaem obliku, i za Istok, pa ak i za ne ba

zanemarljiv deo budistikih monaha. Osnovni uslovi potrebni za
negovanje zadubljenja su osamljenost i tiina, a danas se i jedno i
drugo teko nalazi. Uz to, okolina i obrazovanje oblikovali su karakter veine, tako da e oni prirodno biti vie privueni i lake se
prilagoditi direktnom razvijanju uvida.
U takvim okolnostima, bilo bi to bezrazlono zapostavljanje puteva koji obeavaju napredak ukoliko bismo insistirali iskljuivo na
stazi koja vodi kroz zadubljenja, umesto da iskoristimo metod koji
je izriito preporuio i sam Buda: metod prilagodljiviji sadanjoj
unutranjoj i spoljanjoj ovekovoj situaciji, a ipak vodi ka eljenom
cilju. Iskoristiti takav metod znailo bi zapravo praktinu primenu
jasnog razumevanja prikladnosti.
I dok e uestali neuspesi na putu ka smirenosti (ponekad izazvani nepovoljnim spoljanjim uslovima) doprineti obeshrabrivanju
onoga ko veba, srazmerno brzi poetni rezultati koji se mogu postii razvijanjem uvida znaie ohrabrenje i snaan podsticaj za postojan napor. Sem toga, ukoliko je pristupna koncentracija jednom postignuta putem meditativnog razvijanja uvida, znatno se poveavaju
anse da ko to eli postigne potpunu koncentraciju karakteristinu
za zadubljenja.
Praktini razlozi o kojima je ovde bilo rei svakako su sa svoje
strane doprineli injenici da je satipahna ostavila tako snaan utisak na mnoge u dananjoj Burmi. Potpuna posveenost primeni puta
sabranosti i njegovo propagiranje ispunjeno entuzijazmom karakteristino za burmanske sledbenike, zasnovani su na uverenju proisteklom iz linog iskustva. Meutim, vanost koju je praktikovanje
satipahne dobilo u Burmi i na stranicama ove knjige ne treba da
bude obeshrabrenje ili omalovaavanje drugih metoda i sredstava.
Satipahna ne bi bila direktan put kad ne bi istovremeno posedovala i sveobuhvatnost.
Metod koji je opisan u prethodnim uputstvima zasnovan je na
prvoj satipahni, na kontemplaciji tela (kynupassan). Telesni
procesi ovde odabrani kao glavni objekti sabranosti slue za sistematsko razvijanje uvida tokom itavog vebanja, od prvih koraka
104

poetnika, do najvieg cilja. Ostale tri kontemplacije satipahne

(oseaj, stanje uma i mentalni sadraji) ne obrauju se na sistematian nain, ali im se okreemo svaki put kada se njihovi objekti pojave, bilo na nivou primarnog i sekundarnog objekta, bilo u domenu
opte (celodnevne) sabranosti. Na taj nain pokriveno je itavo polje
satipahne.
Kada se mentalni objekti pojavljuju u bliskoj vezi sa telesnim
objektima, tada ih je lake uoiti. Zbog njihove tananosti, ne uzimamo ih odvojeno kao objekte za sistematsko razvijanje uvida, jer su to
u stanju uspeno da rade jedino meditanti koji su uspeli da postignu
zadubljenja (hna).
Naglaavanje kontemplacije tela podstaknuto je i Budinim tvrdnjama u govorima, kao i komentarskom tradicijom. Ovako je rekao
Probueni:
Svako ko je, o monasi, razvio i redovno praktikuje sabranost
na telo, time je stvorio izvor svih korisnih stvari koje ga vode do
mudrosti (Kyagatsati sutta, MN 119).
Ko telom nije ovladao (uz pomo meditacije; abhvito), taj
ne moe ovladali ni umom; ko je telom ovladao, ovladao je i
umom (Mahsaaka sutta, MN 36).
U Putu proienja (Visuddhi magga) kae se:
Ukoliko se, poto se bavio telesnim procesima, okrene mentalnim procesima i oni mu se ne ukazuju sasvim jasno, meditant
ne treba da prekida vebanje, ve da iznova obuhvati, razmotri,
proui i odredi telesne procese. Ukoliko nam telesno postane
potpuno uoljivo, jasno i razumljivo, mentalni procesi koji za
svoj objekat imaju telesni proces postae i sami jasni.
Poto e mentalni procesi postati potpuno jasni samo onome
ko je potpuno pronikao u telesne, direktan put ka razumevanju mentalnih procesa trebalo bi da vodi preko razumevanja
telesnih, nikako drugaije... Ako istrajemo u tome, vebanje sa
objektom meditacije (kammahna) postajae sve savrenije i
delotvornije.
105

Ovde e dobro doi nekoliko rei objanjenja u pogledu primarnog objekta (pokreti trbunog zida) koje je dao U Sobhana Mahathera. Naime, moe se staviti primedba da se vebanje sa takvim
objektom ne nalazi u Satipahna sutti, niti u drugim tekstovima.
Ali isti je sluaj sa mnogim mentalnim i fizikim procesima, koji
takoe nisu spomenuti u tekstovima, a ipak pripadaju sveobuhvatnom domenu sabranosti. Meutim, na primarni objekat moe se
dobro uklopiti u deo Govora u kojem se kae: svestan je i svakog...
poloaja tela ili u odeljku o osnovama est ula: On razume telo
i dodire... Naravno da bi svi objekti dodira, kad su aktuelni i uoeni, trebalo da budu pokriveni irokom mreom sabranosti. Jedan
ugledni monah naeg vremena je dobro primetio: Svi uslovljeni
fenomeni (sankhr), telesni ili mentalni, legitimni su objekti vebanja uvida.
Nain na koji to vebanje treba zapoeti, zajedno sa duhom u
kojem ga je ponudio Uitelj meditacije, precizno je izrazio jedan
laiki sledbenik u Burmi. Ovo vebanje nije izumeo Uitelj meditacije, ono nije nasumce izmiljeno. Ono je pre takvo da telesni
proces koji je u pitanju ne moe da izmakne naoj panji. Poto se
uverio u veliku korist panje, on ju je razvijao i preporuivao drugima. Ona nema mistiko znaenje, ve je jednostavna i trezvena
injenica nae telesne egzistencije poput mnogo ega drugog. Ali,
strpljivom primenom, moemo da otkrijemo ono to ona ima da nam
kae i pruimo joj ansu da upali plamen prodornog uvida.
Ovakvo vebanje ima mnogo sasvim odreenih prednosti, u
koje se uveravamo tokom samog vebanja: (1) Pokreti trbunog
zida su jedan automatski proces i stalno su prisutni; njih nije potrebno namerno initi i time su pogodni za nepristrasno i postojano
posmatranje, (2) poto se radi o pokretu, to prua priliku za istrajno
posmatranje koje vodi ka uvidu, na primer, neprestanog narastanja i
opadanja, raanja i smrti, tog procesa. Po ove dve prednosti vebanje je srodno sa sabranou na dah; zapravo, to su ini se jedina dva telesna procesa koji poseduju ovakve karakteristike i, u isto
vreme, prikladni su objekti za meditativno posmatranje (za razliku,
na primer, od otkucaja srca). Trea prednost svojstvena pokretanju
106

trbunog zida je da je ono uvek podjednako grubo, to je izrazita

prednost u sluaju posmatranja koje vodi ka uvidu. U isto vreme,
disanje na viim nivoima meditativnog vebanja esto postaje sve
suptilnije i teko uoljivo. Za onoga ko je praktikovao meditaciju
uvida ili razume njezine ciljeva ove tri prednosti koje ima svesnost
pokreta trbunog zida trebalo bi da budu sasvim dovoljne da ga uvere kako je ona izuzetno prikladna za svrhu kojoj je namenjena.

107

VI
SABRANOST NA DAH (npna-sati)
Uputstva za vebanje

Uvek ima onih koji iz najrazliitijih razloga pokazuju vie naklonosti ka dahu kao svom primarnom objektu sabranosti, bilo zbog prethodnog postizanja zadubljenja u takvom sluaju ili zbog direktnog
razvijanja uvida. Zbog njih su ovde dodata kraa uputstva o sabranosti na dah (npna-sati). Ona su zasnovana na odgovarajuim
poglavljima Satipahna sutte. Ovaj alternativni metod vebanja,
koji poinje brojanjem daha, opisan je u Putu proienja (Visuddhi
magga).
Ve smo pomenuli da je za sabranost na dah lotos poloaj poeljan, mada ne i apsolutno nuan. Takoe smo upozorili da ne bi trebalo ni na koji nain da utiemo na dah: nema nikakvog zadravanja
daha, ni svojevoljnog produbljivanja, niti nasilnog usklaivanja sa
bilo kakvim ritmom. Ovde je jedini zadatak da se sledi prirodni tok
disanja, paljivo i uporno, bez prekida, odnosno bez neuoenog prekida. Taka na koju bi trebalo fiksirati panju su nozdrve, odnosno
mesto trenja vazduha sa njima i to mesto posmatranja ne bi trebalo
naputati, jer se na njemu moe lako pratiti poetak i zavretak daha.
Tako, na primer, ne treba pratiti dah na njegovom putu kroz telo i
natrag, jer e to pokolebati panju, skreui je na nekoliko nivoa
kroz koje prolazi dah. Moe biti promena oko toga na kojoj taki
se najbolje osea dah. Nekad je u pitanju jedna, drugi put druga
nozdrva, a to zavisi i od duine nosa i irine nozdrva. Kad uoimo ta
kolebanja, ne treba se vie baviti njima, ve se okrenuti samom dahu
kad on postane dovoljno uoljiv.
Mada se sabranost zadrava na taki posmatranja, ipak jo postoji manje ili vie uoljiva svesnost prolaska daha kroz telo, izazvana lakim pritiskom vazduha. No, ovome ne bi trebalo posveivati
108

direktnu panju. Ba kao to oko u svom vidnom polju obuhvata i

neke objekte susedne onom na koje je fokusirano, tako i sabranost
ima izvesnu irinu izvan odabranog centra. U drevnoj budistikoj
literaturi nailazimo na veoma prikladno poreenje: ako ovek see
komad drveta, njegova panja e biti usmerena na taku dodira
zubaca testere i drveta, ali e takoe biti svestan pomeranja testere
napred-nazad, a da na to ni ne obraa posebnu panju.
Poetnik esto grei, pa je suvie napet ili samosvestan kada
prvi put svoju panju obraa na dah. Ukoliko to ini u nekakvom
unutranjem gru ili kao da se baca na plen, tada nee uopte doi u
dodir sa delikatnim respiratornim procesom. Poto je zavrio poetnu kontemplaciju ili odredio svoje tenje, meditant bi trebalo lagano
da okrene svoju panju ka prirodnom toku disanja i zadri se na
tome, ne remetei njegov pravilan ritam. Nema naglaenog voljnog
ina (Sada u da uhvatim dah!); to e biti samo prepreka.
U odgovarajuem odeljku Govora prvo se kae: Udiui dugi
(kratak) dah, on zna Sada udiem dugi (kratak) dah. To ne znai
da slobodno produavamo (produbljujemo) ili skraujemo dah, ve
da bi trebalo da primetimo kad god on postane relativno dui ili krai u toku posmatranja. Meditant e sasvim prirodno postati svestan
ovih razlika u respiratornom procesu ili mnogih drugih detalja kada
se jednom privikne na direktno posmatranje disanja. Isto je i sa bilo
kojim drugim posmatranjem, na primer, vidljivih objekata. Blie i
sistematinije posmatranje otkrie mnoge injenice koje nisu bile
uoene pri letiminom pogledu.
Redovnim i marljivim vebanjem meditant bi prvo trebalo da
stekne sposobnost odravanja panje na tok disanja tokom dueg
vremena, bez prekida ili (u poetku) bez neuoenog prekida. Kada je
u stanju da relativno lako postigne koncentraciju tokom dvadesetak
minuta, bie u stanju da uoi i druge detalje procesa koji posmatra.
Tada e mu postati uoljivija injenica da ak i najhitriji dah ima
svoju vremensku duinu, uoljiv poetak, sredinu i kraj. Ovo zapaanje je nagovetaj daljeg napredovanja u vebanju.
Meditant e sada moi da primeti kako njegova sabranost nije
podjednako jasna i otra tokom sve tri faze daha. Trome prirode e,
109

na primer, posle uoavanja poslednje faze daha moda propustiti

prvu fazu sledeeg udaha, poto nemaju potrebnu brzinu da se odmah prebace na njega. Ili, u elji da ne propustimo poetak sledeeg udaha, moemo i nesvesno preskoiti zavrnu fazu poslednjeg
izdaha. Ovo moe posluiti kao ilustracija upozorenja iz budistikih
tekstova koje moe imati iroku primenu: Ne zaostaj, ali ni ne pretii cilj.
Uoavanje ovakvih suptilnih razlika u otrini i jasnoi panje
moe se s pravom smatrati uspenim korakom u razvoju sabranosti
i koncentracije. Kroz ovakva uoavanja meditant e takoe stei korisna znanja o sebi, koja e mu pomoi da svoj mentalni stav uini
onakvim kakav je potreban za dobro odmeren napor, koji izbegava
i mlitavost i napetost.
Kako bude opaao slabosti u primeni sabranosti, tako e se u
meditantu javljati elja i napor da ih ispravi. Nastojae da panju
odri na ujednaenom nivou kroz sve tri faze disanja. Kada mu to
poe za rukom, meditant e vebati u skladu sa treom vebom u
Govoru: Oseajui itavo telo, udisau i izdisau.
Dvostruki napor posmatranje bez prekida sleda udaha i izdaha
i posveivanje podjednake panje svim fazama disanja moe ostaviti tragove u vidu napetosti ili kolebanja u procesu disanja i u umu
koji posmatra, a to e biti uoeno kada se budnost povea. Takoe,
implicitna tom posmatranju, bie elja i napor da se postigne jo
vei mir respiratornog i mentalnog procesa o kojima je re. Ovo je
etvrti i poslednji stupanj vebanja pomenut u Govoru: Smirujui
telesni sklop, udisau i izdisau.
Meutim, potrebno je istrajno vebanje dok svi ti stupnjevi ne
postanu relativno siguran posed meditanta, tako da na njih moe
lako da stupi. Tek kada to postignemo, moemo oekivati dalje napredovanje.
Na ovoj taki smirivanja daha privremeno se razdvajaju dva
glavna vida budistike meditacije (samatha i vipassan).


Neka od prethodnih zapaanja vezanih za sabranost na dah mogu se takoe primeniti na sabranost usmerenu na pokrete trbunog zida; naroito ona o tri faze jednog
pokreta.

110

Ukoliko meditant tei postizanju zadubljenja (hna) putem

produbljivanja smirenosti (samatha), onda bi trebalo da nastavi proces smirivanja i dah uini jo tananijim i suptilnijim, a njegov tok
jo ravnomernijim. Mada vodi rauna da njegova sabranost pokriva sve tri faze daha, ne treba nijednoj da poklanja posebnu panju.
Svako posmatranje koje deli i ispituje bie samo smetnja. Kada za
cilj imamo zadubljenje, trebalo bi zapravo da klizimo zajedno sa
ravnomernim tokom daha. Marljivim i istrajnim vebanjem poveaemo koncentraciju uma i vremenom moe se pojaviti jednostavan
mentalni oblik (nimitta), nalik zvezdi itd, nagovetavajui potpuno
zadubljivanje. No, komplikovane i stalno menjajue slike ili vizije
nisu znak napredovanja; njih bi trebalo trezveno registrovati i napustiti.
Tokom celo- ili poludnevnog vebanja koje za cilj ima zadubljenje, sabranost bi trebalo stalno odravati, ali samo na vrlo uopten nain, bez osvrtanja na detalje. Na primer, trebalo bi da hodamo sabrano, ali bez ulaenja u pojedinane faze, kako se to ini pri
vebanju uvida. Pomnim ispitivanjem detalja um e postati suvie
angaovan i zainteresovan za mnogostrukost objekata, dok je ovde
cilj sjedinjavanje i smirivanje uma.
No, ukoliko meditant, poto je dospeo do stupanj smirivanja,
eli da krene direktnim putem uvida, trebalo bi da znatnu panju
posveti pojedinim fazama disanja, naroito poetku i zavretku. Takoe bi paljivo trebalo pratiti i sve one sekundarne i opte objekte
sabranosti, kao to je to ranije objanjeno. Radi se o laganoj promeni
u fokusiranju panje, koja predstavlja svu razliku izmeu metoda
razvijanja zadubljenja i uvida.
Kada je tokom vebanja uvida meditant svoju vetinu doveo
do stupnja smirivanja, on e potom postati svestan injenice da su
ovde ukljuena dva procesa: fiziki proces (rpa) disanja ili pokretanja trbunog zida i mentalni proces (nma) njegovog upoznavanja.
Mada je teorijski to sasvim oigledno, um e pre no to je stekao
vetinu u koncentraciji, biti suvie vezan za objekat panje da bi bio
svestan sopstvene aktivnosti. Ukoliko kroz ponavljanje svesnost ta
dva procesa ojaa, oni e se ukazati kao preplitanje fizikog i men111

talnog fenomena kroz napredovanje: disanje, njegovo registrovanje;

disanje, njegovo registrovanje...
Nastavljajui taj napor, doekaemo vreme kada e zavrna
faza jednog udaha ili pokreta trbunog zida postati vrlo uoljiva u
odnosu na ostale faze. Granica izmeu kraja jednog udaha/izdaha ili
pokreta i poetka sledeeg postae veoma vidljiva i sama ta injenica prestanka ostavie dubok utisak na um meditanta. Na toj taki
moe se oekivati dalje napredovanje.
Ta dva stupnja preplitanje kroz napredovanje i dominantnost
zavrne faze predstavljae prirodni razvoj meditacije. Oni se ne
mogu dostii pukom eljom dok je u toku proces koji se posmatra,
poto bi to znailo prekid panje. Takva zapaanja bie neizbean
plod marljivog vebanja. Pri usmenom upuivanju uitelj meditacije nee ueniku govoriti o stupnjevima koje jo nije dostigao, ali u
ovakvoj, pisanoj formi to je nuno kako bi se dali usputni orijentiri
ili kriterijumi za procenjivanje napredovanja onog meditanta koji
je lien pomoi linog uitelja. Mada je vostvo iskusnog uitelja
daleko preporuljivije, predani meditant moe i sam daleko odmai
ukoliko je paljiv i kritiki razmatra svoje vebanje.

112

Deo 2

Osnovni tekst
DUGI GOVOR O
TEMELJIMA SABRANOSTI
Mah-satipahna sutta

Namo Tassa Bhagavato Arahato Samm-Sambuddhassa

TEMELJI SABRANOSTI
1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio meu
Kuruima, kraj grada po imenu Kammasadhamma. Tu se Blaeni
obrati monasima: Monasi. Da, gospodine, odgovorie monasi.
Onda Blaeni ovako ree:
2. Monasi, postoji direktan put ka proienju bia, ka prevladavanju alosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju
na pravu stazu, ka dostizanju nibbne -- a taj put su etiri temelja
sabranosti.
3. A koja su to etiri temelja? Tako, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi
on i kontemplira oseaje kao oseaje, marljiv, jasno razumevajui i
sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj
svet. Boravi on i kontemplira um kao um, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu
na ovaj svet. Boravi on i kontemplira objekte uma kao objekte uma,


Monasi (pli: bhikkhave; jednina: bhikkhu). Bhikkhu je onaj koji je primio vie
zareenje (upasampad) u budistikoj monakoj zajednici (sangha), zasnovano na
prihvatanju pravila discipline (vinaya). Za ovaj kontekst, meutim, komentar kae:
Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posveeni praktikovanju
Uenja... Ko god da pone da ga praktikuje... ovde je obuhvaen terminom bhik
khu.


Ponavljanja u ovim formulacijama: kontemplira telo kao telo, kontemplira

oseaje kao oseaje itd. treba meditantu da ukau koliko je vano biti svestan toga
da li je pri odravanju panje usmerene na odabrani objekat ostao pri njemu ili je
zaao u domen neke druge kontemplacije. Na primer, kada kontemplira neki telesni
proces, meditant moe i nesvesno biti uvuen u razmatranje svojih oseaja vezanih
za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan naputanja prvobitnog
objekta i prelaska na kontemplaciju oseaja. Videti stranu 31.


U prvom delu ove knjige za pli termine um (itta) i objekte uma (dhamma)
dat je poneto slobodniji prevod stanje uma odnosno mentalni sadraji, kako bi
njihovo znaenje bilo to jasnije.

115

marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost

i odbojnost u odnosu na ovaj svet.
[A. KONTEMPLACIJA TELA]
(1. Sabranost na dah)
4. A kako to, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo?
Tako to, ode u umu, u podnoje nekog drveta ili u praznu kolibu;
seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i ustali svoju panju pred sobom; neprekidno sabran, on udie i, neprekidno sabran, on izdie.
Udiui dugi dah, on zna Sada udiem dugi dah; izdiui dugi dah,
on zna Sada izdiem dugi dah; udiui kratak dah, on zna Sada
udiem kratak dah; izdiui kratak dah, on zna Sada izdiem kratak dah. Ovako sebe veba: Oseajui itavo telo, udisau; ovako sebe veba: Oseajui itavo telo, izdisau. Ovako sebe veba:
Smirujui telesni sklop, udisau; ovako sebe veba: Smirujui
telesni sklop, izdisau.
Kao to veti drvodelja ili njegov pomonik, kad pravi dugi
okret zna: Sad pravim dugi okret, ili kad pravi kratki okret zna:
Sad pravim kratki okret, isto tako i monah udiui dugi dah zna:
Sada udiem dugi dah; izdiui dugi dah, on zna Sada izdiem
dugi dah; udiui kratak dah, on zna Sada udiem kratak dah; izdiui kratak dah, on zna Sada izdiem kratak dah. Ovako sebe veba: Oseajui itavo telo, udisau; ovako sebe veba: Oseajui
itavo telo, izdisau. Ovako sebe veba: Smirujui telesni sklop,
udisau; ovako sebe veba: Smirujui telesni sklop, izdisau.
(Uvid)
5. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan.


Doslovno: stavljajui sabranost pred sebe.

Radi objanjenja ovih vebi videti stranu 109.

Iznutra: kontemplirajui sopstveni dah; spolja: kontemplirajui tui dah; iznutra i

spolja: kontemplirajui sopstveni i tui dah naizmenino, bez prekida u panji.

116

Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i
nestanka u telu. Ili je sabranost na injenicu postoji telo u njemu
uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako,
zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
(2. etiri poloaja tela)
6. I opet, monasi, kada hoda monah zna: Hodam; kada stoji
zna: Stojim, kada sedi zna: Sedim; kad lei zna: Leim; svestan
je i svakog drugog poloaja tela.
7. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i
unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore
i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na injenicu postoji
telo u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na
svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.


Faktori nastanka (samudaya-dhamm), to jest uslovi koji omoguuju nastanak

tela disanja, a to su: telo u svojoj celini, nosni otvori i um.


Faktori razlaganja (vaya-dhamm) su: propadanje tela i nosnih otvora i prestanak

mentalne aktivnosti.


Kontemplira oboje, naizmenino.

To znai da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve due, sopstva ili trajne sutine. Odgovarajuu formulaciju u narednim kontemplacijama bi trebalo razumeti
na taj nain.


Znanje je ovde etvorostruko jasno razumevanje (videti stranu 44 i dalje); sa

branost je gola panja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadri unutar domena
i pravog cilja ovog metoda vebanja. Ne treba da ga zavedu razmiljanja, emocije
ili mentalne slike izazvane kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na
trenutak registrovati i okrenuti se od njih.


Nezavistan od udnje i pogrenih gledita.

Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore nastanka: neznanje, udnju, kammu, hranu i opte karakteristike nastajanja; a kao faktore razlaganja: nestanak neznanja, udnje, kamme, hrane i optih karakteristika razlaganja.

117

(3. Jasno razumevanje)

8. I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje
jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad prua (svoje udove),
primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrta i u ruci
posudu za proenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad
jede, pije, vae i osea ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nudu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda,
stoji, sedi, lee da spava, budi se, govori i uti, primenjuje on jasno
razumevanje.
9. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i
unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu.
Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
(4. Neprivlanost tela)
10. I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od
peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunom
neistoe, ovako: Ovo je telo nainjeno od: kose, malja, noktiju,
zuba, koe, mesa, tetiva, kostiju, kotane sri, bubrega, srca, jetre,
membrana, slezine, plua, creva, crevne opne, eluca i njegovog sadraja, izmeta, ui, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoe,
pljuvake, slina, tenosti u zglobovima, mokrae.
Ba kao da je re o vrei punoj raznog zrnevlja kao to su zob,
pirina, graak, susam, ito, te ovek sa dobrim vidom, odvezavi
je, prebira po njoj: Ovo je zob, ovo je pirina, ovo je graak, ovo
je susam, ovo je ito. Isto tako, monasi, razmilja monah upravo o
ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kou i prepunom neistoe: Ovo je telo sainjeno od: kose ... mokrae.
11. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i
unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu.
Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.


Videti stranu 44 i dalje.

Uz kasniji dodatak mozga u lobanji, ova 32 dela tela ine est objekat meditacije u budistikim zemljama. Detaljnije o ovoj meditaciji videti Buddhaghosino delo
Put proienja, poglavlje VIII, 8.

118

(5. Elementi)
12. I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima: U
ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element
vazduha. Kao to veti mesar ili njegov pomonik, poto je zaklao
kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici etiri glavna
puta, isto tako monah razmilja upravo o ovom telu u kakvom god
ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima. U ovom je
telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.
13. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i
unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu.
Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
(6-14. Devet kontemplacija na groblju)
14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti,
dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo,
iz kojeg curi gnoj, baeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto
ovo telo uporeuje sa njim ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj
prirodi, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai.
15. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i
unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu.
Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
16. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo baeno na mesto za
spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, leinari, aplje,
divlji psi, leopardi, tigrovi, akali ili razliiti crvi, monah tada isto
ovo telo uporeuje sa njim ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj
prirodi, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai.
17. ... Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
18-24. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo baeno na mesto
za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo
mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga jo dre samo tetive...


Ovi elementi (dhtu) jesu primarni kvaliteti materije i u budistikoj tradiciji

se objanjavaju kao tvrdoa (zemlja), prijanjanje (voda), toplina (vatra) i kretanje
(vazduh). Videti Put proienja, poglavlje XI.

119

jedino kostur, bez mesa i krvi na njemu, a na okupu ga jo dre samo

tetive... razbacane kosti na sve strane - ovde kosti ruke, onde kosti
stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kima, lobanja... jedino
kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge,
ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kima, ovde
rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde
vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja -- monah tada isto ovo telo
uporeuje sa njim ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi,
i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai.
25. ... Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
26-30. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo baeno na mesto
za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput
koljke... gomila kostiju stara vie od godinu dana... kosti koje trunu
i pretvaraju se u prainu, monah tada isto ovo telo uporeuje sa njim
ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono e postati
ovakvo i tome ne moe umai.
(Uvid)
31. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan.
Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira
faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i
nestanka u telu. Ili je sabranost na injenicu postoji telo u njemu
uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako,
zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
[B. KONTEMPLACIJA OSEAJA]
32. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira oseaje kao
oseaje? Kad oseti prijatan oseaj, monah zna: Oseam prijatan
oseaj; kad oseti bolan oseaj, on zna: Oseam bolan oseaj; kad
oseti ni-bolan-ni-prijatan oseaj, on zna: Oseam ni-bolan-ni-prijatan oseaj. Kad oseti nizak prijatan oseaj, on zna: Oseam nizak
prijatan oseaj; kad oseti uzvien prijatan oseaj, on zna: Oseam
120

uzvien prijatan oseaj; kad oseti nizak bolan oseaj, on zna: Oseam nizak bolan oseaj; kad oseti uzvien bolan oseaj, on zna:
Oseam uzvien bolan oseaj; kad oseti nizak ni-bolan-ni-prijatan
oseaj, on zna: Oseam nizak ni-bolan-ni-prijatan oseaj; kad oseti
uzvien ni-bolan-ni-prijatan oseaj, on zna: Oseam uzvien ni-bolan-ni-prijatan oseaj.
(Uvid)
33. Tako on boravi i kontemplira oseaje kao oseaje unutar ili
kontemplira oseaje kao oseaje izvan ili kontemplira oseaje kao
oseaje i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u
oseajima, boravi i kontemplira faktore nestanka u oseajima, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u oseajima. Ili je
sabranost na injenicu postoji oseaj u njemu uspostavljena u meri
neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i
kontemplira oseaj kao oseaj.
[C. KONTEMPLACIJA UMA]
34. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira um kao um?
Tako to, kada se u umu pojavi pouda, monah zna da je to pouda,
a kada u umu nema poude, da je to um bez poude. On zna kada se
u umu pojavi mrnja, da je to mrnja, a kada u umu nema mrnje,
da je to um bez mrnje. On zna kada se u umu pojavi obmanutost,
da je to obmanutost, a kada u umu nema obmanutosti, da je to um


Objanjenje niskih (smisa) i uzvienih (nirmisa) tipova ova tri oseaja dato je u
137. govoru Mahima nikye (Zbirke govora srednje duine). Tu se niski oseaji
nazivaju vezanim za porodian ivot, a uzvieni oseaji vezanim za obuzdavanje. Uzvieni prijatan oseaj je, na primer, srea koja dolazi sa meditacijom i
uvidom u nepostojanost egzistencije. Uzvieni bolni oseaj je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedostataka i sporog napredovanja putem osloboenja. Uzvieni
neutralan oseaj je spokojstvo nastalo zahvaljujui uvidu.


Faktori nastanka za oseaj su: neznanje, udnja, kamma, kontakt ula (phassa)
i opta karakteristika nastanka. Faktori razlaganja su: nestanak prva etiri i opta
karakteristika razlaganja.

121

bez obmanutosti. On zna zgren um kao zgren um, a rastresen um

kao rastresen um. On zna ushien um kao ushien um, a neushien
um kao neushien um. On zna nadmaiv um kao nadmaiv um, a
nenadmaiv um kao nenadmaiv um. On zna skoncentrisan um kao
skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um.
On zna osloboen um kao osloboen um, a neosloboenum kao
neosloboen um.
(Uvid)
35. Tako on boravi i kontemplira um kao um unutar ili kontemplira um kao um izvan ili kontemplira um kao um i unutar i izvan. Ili
boravi i kontemplira faktore nastanka u umu, boravi i kontemplira
faktore nestanka u umu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i
nestanka u umu. Ili je sabranost na injenicu postoji um u njemu
uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako,
zaista, monah boravi i kontemplira um kao um.


Odnosi se na krutost i tromost uma, ukljuujui takoe stanja kao to su letargija,

sporost reagovanja, neodlunost, unutranja napetost izazvana potiskivanjem itd.


Odnosi se na uznemirenost uma, koja ukljuuje uzbuenost, elju za bekstvom ili

za promenom itd.


Svesnost meditativnih zadubljenjsfera unutar sfere suptilne materije i sfere nematerijalnog (rpa- i arpa-hna).


Uobiajena svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije.

Svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije, kojem su superiorna druga mentalna stanja.


Svesnost sfere suptilne materije i nematerijalne sfere, koju nijedno ovozemaljsko

stanje ne moe da nadmai.


Privremeno osloboen prljanja, bilo kroz meditativni razvoj uvida koji oslobaa
od pojedinanih loih stanja snagom njihovih suprotnosti, bilo kroz zadubljenje
(hna).


Za um, ili svest, faktori nastanka su: neznanje, elja, kamma, telo-i-um (nmarpa) i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteristika razlaganja.

122

[D. KONTEMPLACIJA OBJEKATA UMA (DHAMMA)]

(1. Pet prepreka)
36. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma
kao objekte uma (dhamma)? Tako to monah boravi i kontemplira
objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka. A kako
on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet
prepreka? Tako to, kada se u njemu javi ulna elja, monah razume: U meni je ulna elja, ili kada ulne elje nema, on razume:
U meni nema ulne elje. On takoe razume kako se pojavljuje
jo nepostojea ulna elja; on razume kako se postojea ulna elja
naputa; i on razume kako se naputena ulna elja u budunosti
vie ne pojavljuje.
Kada se u njemu javi ljutnja, monah razume: U meni je ljutnja, ili kada ljutnje nema, on razume: U meni nema ljutnje. On
razume kako se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on razume kako
se postojea ljutnja naputa; i on razume kako se naputena ljutnja
u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah razume: U meni su lenjost i tromost, ili kada lenjosti
i tromosti nema, on razume: U meni nema lenjosti i tromosti. On
razume kako se jo nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on razume kako se postojea lenjost i tromost naputaju; i on razume kako
se naputena lenjost i tromost u budunosti vie ne pojavljuju. Kada
se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah razume: U meni su
uznemirenost i kajanje, ili kada uznemirenosti i kajanja nema, on
razume: U meni nema uznemirenosti i kajanja. On razume kako se
jo nepostojei uznemirenost i kajanje pojavljuju; on razume kako
se postojei uznemirenost i kajanje naputaju; i on razume kako se
naputeni uznemirenost i kajanje u budunosti vie ne pojavljuju.
Kada se u njemu javi sumnja, monah razume U meni je sumnja,


Ovih pet prepreka (nvaraa) jesu glavne smetnje razvoju uma. Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i isto tako prisupna koncentracija
(upara-samdhi) nuna za potpuni razvoj uvida. Videti Nyanaponika Thera: The
Five Mentol Hindrances (BPS, Kandy, 1961).


Ovo se odnosi na udnju za bilo kojim od pet objekata ula.

123

ili kada sumnje nema, on razume: U meni nema sumnje. On razume kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on razume kako se
postojea sumnja naputa; i on razume kako se naputena sumnja u
budunosti vie ne pojavljuje.
(Uvid)
37. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma
unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i
kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira
faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i
nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je sabranost na injenicu
postoji objekat uma u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za
golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira
objekte uma kao objekte uma.
(2. Pet sastojaka)
38. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao
objekte uma iz perspektive pet sastojaka bia podlonih prijanjanju.
A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bia podlonih prijanjanju? Tako to razume na
ovaj nain: Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakav je
oseaj, ovakav je nastanak oseaja, ovakvo je nestajanje oseaja;
ovakav je opaaj, ovakav je nastanak opaaja, ovakvo je nestajanje
opaaja; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih
obrazaca, ovakvo je nestajanje mentalnih obrazaca; ovakva je svest,
ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.


Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke, kao to su pogreno razmiljanje o primamljivim objektima itd; faktori razlaganja su oni uslovi koji
otklanjaju prepreke, na primer ispravno razmiljanje.


Pli: updna-kkhandha. Ovih pet sastojaka sainjavaju takozvanu linost. inei od njih objekte prijanjanja (updna), produavamo egzistenciju u vidu stalno
novih roenja i smrti.

124

39. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma

unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u
objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je njegova sabranost na injenicu ovo su
objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost.
Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako zaista,
monasi, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma
iz perspektive pet sastojaka bia podlonih prijanjanju.
(3. est osnova ula)
40. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao
objekte uma iz perspektive est unutranjih i est spoljanjih osno
va ula. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz
perspektive est unutranjih i est spoljanjih osnova ula? Tako to,
monasi, monah razume oko, razume vidljive oblike i razume okov
koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on razume kako se jo
nepostojei okov pojavljuje; razume kako se postojei okov napu
ta; i razume kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje.
On razume uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik i ukuse ... telo i dodire
... um i objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on
razume kako se jo nepostojei okov pojavljuje; razume kako se po
stojei okov naputa; i razume kako se naputen okov u budunosti
vie ne pojavljuje.


Faktori nastanka i razlaganja za grupu materijalnog oblika su isti kao i za poloaj

tela (beleka 7, strana 117); za oseaj, opaaj i mentalne sadraje kao u beleki 2,
strana 121, a za svest kao u beleki 8, str. 122.


Deset glavnih okova (sayoana), onako kako su nabrojani u Zbirci govora (Su
tta piaka) jesu: 1) verovanje u postojanje linosti, 2) skepticizam, 3) verovanje u
mogunost proienja na osnovu formalnog pridravanja pravila i rituala, 4) strast,
5) zlovolja, 6) udnja za egzistencijom u suptilnoj sferi, 7) udnja za egzistencijom
u nematerijalnoj sferi, 8) tatina, 9) nespokojstvo, 10) neznanje. Ovih deset okova
uma mogu se javiti kroz nekontrolisano opaanje putem bilo kog od est ula. Njihovo nepojavljivanje u budunosti proizilazi iz postizanja etiri stanja svetosti:
ulazak u struju (sotapatti) itd. Videti: Nyanatiloka: The Word of the Buddha (BPS,
Kandy 1959) str. 35 i dalje. Objanjenje dato u komentaru Govora odnosi se na
malo drugaiji spisak okova koji se koristi u Abhidhamma piaki, filozofskom delu
budistikog kanona.

125

41. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma

unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i
kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira
faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i
nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je sabranost na injenicu
postoji objekat uma u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za
golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira
objekte uma kao objekte uma iz perspektive est unutranjih i est
spoljanjih osnova ula.
(4. Sedam elemenata probuenja)
42. I opet monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao
objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuenja. A kako
on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuenja? Tako to, monasi, kada svesnost kao
elemenat probuenja postoji u njemu, monah razume: U meni je
svesnost kao elemenat probuenja; ili kada svesnosti kao elementa
probuenja u njemu nema, on razume: U meni nema svesnosti kao
elementa probuenja. I on razume kako se jo nepostojea svesnost
kao elemenat probuenja pojavljuje; i kako se ve nastala svesnost
kao elemenat probuenja dalje do savrenstva razvija.
Kada je istraivanje pojava kao elemenat probuenja u njemu... Kada je istrajnost kao elemenat probuenja u njemu... Kada


Faktori nastanka deset fizikih osnova ula su: neznanje, udnja, kamma, hrana i
opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: opta karakteristika razlaganja
i nestanak neznanja itd. Faktori nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni
kod svesti (videti beleku 8, str 122); faktori kod osnove objekta uma su isti kao i
oni kod oseaja (videti beleku 2, str. 121).


Detaljno objanjenje videti u Piyadassi Thera: The Seven Factors of Enlighten

ment (BPS, Kandy).


Dhamma-viaya. Prema komentatorima, termin dhamma ne oznaava u ovom

kontekstu Budino uenje, ve se odnosi na mentalne i fizike fenomene (nmai rpa-dhamma) predstavljene u umu meditanta putem prvog faktora probuenja
sabranosti.

126

je radost kao elemenat probuenja u njemu... Kada je smirenost kao

elemenat probuenja u njemu... Kada je koncentracija kao elemenat
probuenja u njemu... Kada je uravnoteenost kao elemenat probuenja u njemu, monah razume: U meni je uravnoteenost kao
elemenat probuenja; ili kada uravnoteenosti kao elementa probuenja u njemu nema, on razume: U meni nema uravnoteenosti
kao elementa probuenja. I on razume kako jo nenastala uravnoteenost kao elemenat probuenja nastaje; i kako se ve nastala
uravnoteenost kao elementa probuenja dalje do svog savrenstva
razvija.
43. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma
unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i
kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira
faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je sabranost na injenicu postoji objekat uma u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo
znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja
ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte
uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuenja.
(5. etiri plemenite istine)
44. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma
kao objekte uma iz perspektive etiri plemenite istine. A kako on to
kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive etiri ple
menite istine? Tako to, monasi, monah razume u skladu sa stvarnou: Ovo je patnja; razume u skladu sa stvarnou: Ovo je uzrok
patnje; razume u skladu sa stvarnou: Ovo je prestanak patnje;
razume u skladu sa stvarnou: Ovo je put koji vodi ka prestanku
patnje.
A koja je to, monasi, plemenita istina o patnji ?
Roenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim to nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od


Jedino uslovi koji vode do nastanka i razlaganja elemenata probuenja obuhvaeni su ovde faktorima nastanka i razlaganja.

127

onoga to nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono to elimo jeste

patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja.
A ta je roenje? Roenje bia koja pripadaju ovom ili onom
nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo zaee, njihovo stupanje
u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka ovekovog bia, sticanje
osnova ula to se naziva roenjem.
A ta je starost? Starost je starenje bia koja pripadaju ovom ili
onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kada propadaju,
osede i naboraju se; opadanje njihove ivotne snage, slabljenje sposobnosti ula to se naziva starou.
A ta je smrt? Odlazak i nestajanje bia koja pripadaju ovom
ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iezavanje, umiranje,
okonavanje njihovog ivota, razlaganje pet ogranaka ovekovog
bia, propast tela to se naziva smru.
A ta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitka ili
nesree koja nas zadesi; tuenje, um ispunjen tugom, unutranja
tuga, unutranji jad to se naziva tugom.
A ta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ili nesrea
koja nas zadesi znai jadikovanje i pla, stanje jadikovanja i plaa
to se naziva naricanjem.
A ta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan i neprijatan
oseaj kao posledica telesnog kontakta to se naziva bolom.
A ta je alost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost, bolan i
neprijatan oseaj kao posledica mentalnog kontakta to se naziva
alou.
A ta je oaj? Jad i beznae kao posledica ovog ili onog gubitka
ili nesree koja nas zadesi, stanje ojaenosti i beznaa to se naziva
oajem.
A ta znai ne dobiti ono to elimo jeste patnja? U biima
koja su podlona raanju javlja se elja: Oh, kad ne bismo bili
podloni raanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo vie novih ivota!
I u biima koja su podlona starenju, bolesti, smrti, tuzi, naricanju,
bolu, alosti i oaju javlja se elja: Oh, kad ne bismo bili podloni
svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama!
Ali to se ne moe postii tek eljom; a ne dobiti ono to elimo je
patnja.
128

A ta je (znaenje rei) Ukratko, pet osnova prijanjanja su

patnja? To su materijalni oblik, oseaj, opaaj, mentalni obrasci i
svest. Na to se misli kad se kae ukratko, pet osnova prijanjanja su
patnja.
Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji.
A ta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje ?
To je ona udnja koja vodi do novog roenja, to zdruena sa
ushienjem i strau, uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo
-- dakle, to je e za ulnim uicima, e za postojanjem i e za
nepostojanjem.
Ali odakle izvire ta e i ta joj je koren? Gde god na svetu
postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta e izvire i to joj je koren.
Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu ta e
izvire i to joj je koren.
Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti
uma su ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren.
Svest o vienom, svest o utom, svest o pomirisanom, svest o
okuenom, svest o dodirnutom i svest o miljenom... (odgovarajui
estostruki) kontakt oseaj roen iz tog estostrukog kontakta
estostruka volja (za vizualnim oblicima itd.) estostruka udnja
estostruki pojam (vezan za vizuelne oblika itd.) estostruka
diskurzivna misao jesu ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je
koren.
Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje.
A staje, monasi, plemenita istina o prestanku patnje?
To je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te udnje,
odustajanje od nje i odbacivanje, oslobaanje i okretanje od nje.
Ali gde se ta udnja moe napustiti, gde se ona moe iskoreniti?


Ovde je objanjena istina o patnji, ne uobiajenim reima, ve terminima stvarnog

vebanja satipahne. Svaki put kada se susretne sa razliitim manifestacijama
udnje u estovrsnom ulnom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanim takvim iskustvom, sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovaj deo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onaj deo koji govori o est osnova
ula, a naroito za rei: on razume kako se jo nepostojei okov pojavljuje. Ovaj
tekst takoe slui kao primer za esto ponavljanu formulu on kontemplira faktore
nastanka...

129

Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se ta udnja

moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.
Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu se ta
udnja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.
Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti
uma: tu se ta udnja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.
Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i
svest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt oseaj roen iz
tog estostrukog kontakta estostruka volja estostruka elja
estostruki pojam estostruka diskurzivna misao: jesu ugodni i
prijatni: tu se ta udnja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.
Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje.
A ta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka
patnje?
To je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog naina ivljenja, ispravnog napora,
ispravne sabranosti i ispravne koncentracije.
A ta je to, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju,
razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji
vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje.
A ta je to ispravna namera? Misli liene poude, misli liene
zlovolje, misli liene okrutnosti: to je ispravna misao.
A ta je to ispravan govor? Uzdravati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja: to je ispravan govor.
A ta je to ispravno delovanje? Uzdravanje od ubijanja, od uzi
manja onoga to nam nije dato, od preljube: to je ispravno delovanje.


Trea istina je takoe objanjena terminima stvarnog posmatranja kako nestaje

udnja u nekoliko pomenutih primera. Takva posmatranja mogu se nainiti kada se
paljivo motri na nastanak udnje (videti prethodno). Ovaj in paljivog motrenja
e nuno zaustaviti dalji tok udnje; jer nepristrasno posmatranje i udnja ne mogu
ii jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu on razume kako se postojei okov naputa. Mnogo puta ponovljena svesnost nestanka patnje u sopstvenom
iskustvu nagovestie oseaj prilikom konanog utrnua ili nibbne i to e osnaiti
uverenje da se takav cilj moe dostii.

130

A ta je to ispravan nain ivljenja? Kada plemeniti sledbenik,

izbegavajui pogrean nain zaraivanja za ivot, provodi svoj ivot
na ispravan nain: to je ispravno ivljenje.
A ta je to ispravan napor? Kada se u monahu probudi elja
da izbegava nastanak loih, nekorisnih stanja, tada on ini napor,
prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da
bi prevaziao loa, nekorisna stanja koja su ve nastala, u njemu se
budi elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava
svoj um ka tome i tome tei. Da bi podstakao korisna stanja koja
jo nisu nastala, u njemu se javlja elja, tada on ini napor, prikuplja
svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi zadrao
korisna stanja koja su ve nastala, da ih ne bi zapostavio, ve ih
osnaio do pune zrelosti i savrenstva, u njemu se javlja elja, tada
on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i
tome tei: to je ispravan napor.
A ta je to ispravna sabranost? Kada monah boravi praktikujui kontemplaciju tela kao tela praktikujui kontemplaciju oseaja
kao oseaja praktikujui kontemplaciju uma kao uma praktikujui kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno
razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet: to je ispravna sabranost.
A ta je to ispravna koncentracija? Kada monah, sasvim obuzdanih ula, bez mentalnih neistoa, ue i boravi na prvom stupnju
zadubljenja, koje je praeno usmerenou misli i istraivanjem, a
ushienje i zadovoljstvo se rode iz osame. Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraivanja ulazi on i boravi na drugom stupnju za
dubljenja, koji karakteriu kako samopouzdanje i sabranost uma,
osloboenog usmerenosti misli i istraivanja, tako i ushienje i zadovoljstvo roeni iz koncentracije. Sa bleenjem i ushienja, ostaje
on spokojan, sabran i jasno razumevajui, sa fizikim oseajem zadovoljstva. Ulazi i boravi na treem stupnju zadubljenja, o kojem
plemeniti kau: Spokojan i svestan, ima on prijatno boravite. Sa
naputanjem zadovoljstva i bola kao i sa ranijim nestankom radosti i alosti ulazi on i boravi na etvrtom stupnju zadubljenja, koje
nije ni bolno ni prijatno, a u sebe ukljuuje proienje svesnosti
131

kroz spokojstvo. To je ispravna koncentracija. Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.
(Uvid)
45. Tako monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte
uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore
nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka
u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je njegova sabranost na injenicu ovo su
objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost.
Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za ta na svetu. Tako, zaista,
monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma
iz perspektive etiri plemenite istine.
(E. Zakljuak)
46. Zaista, monasi, ko god bude vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam godina, moe oekivati jedan
od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo
preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.
To vai za sedam godina, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri
temelja sabranosti na ovaj nain tokom est godina ... pet godina ...
etiri godine ... tri godine ... dve godine ... godinu, moe oekivati
jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ako je jo
preostalo vezanosti, stanje ne- povratnika.
To vai za godinu, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam meseci ... est meseci
... pet meseci ... etiri meseca ... tri meseca ... dva meseca ... mesec


Faktore nastanka i razlaganja u okviru etiri plemenite istine trebalo bi razumeti

kao nastajanje i nestajanje patnje ili udnje; i kao faktore koji vode napredovanju
Putem ili ga ometaju. Istinu o utrnuu ne bi trebalo ukljuiti u ovu kontemplaciju,
poto nibbna ni ne postaje, niti se razlae.


Aa, to jest znanje o krajnjem osloboenju ili stanju svetosti (arahatta).

To jest nevraanja u svet ulne egzistencije. To je poslednji stupanj pred postizanjem konanog cilja.

132

... pola meseca, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie
znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje nepovratnika.
To vai za pola meseca, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri
temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam dana, moe oekivati
jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je
jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.
47. Zbog toga je reeno: Monasi, postoji direktan put ka proienju bia, ka prevladavanju alosti i naricanja, ka nestanku bola
i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbne -- a taj put
su etiri temelja sabranosti.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima
Blaenog.

133

Deo 3

CVETOVI OSLOBOENJA
Antologija tekstova
koji se odnose na ispravnu sabranost

IZ PLI KANONA

Priroda i cilj satipahne

1. Direktan put
Jednom je Blaeni boravio u gradu Uruvela, na obali reke Neranjare, pod smokvinim drvetom, na odmoritu pastira. I dok je tako
sedeo osamljen i u tiini, javi mu se sledea misao:
Postoji direktan put ka proienju bia, ka prevladavanju alosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu,
ka dostizanju nibbne a taj put su etiri temelja sabranosti.
A koja su to etiri temelja? Tako monah boravi i kontemplira
telo kao telo... kontemplira oseaje kao oseaje... kontemplira um
kao um... kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno
razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet.
A Brama Sahampati prozre svojim umom misli Blaenog i kao
to snaan ovek u trenutku isprui savijenu ruku ili savije ispruenu
ruku, tako brzo i on napusti Bramin svet i pojavi se pred Blaenim.
Prebacivi gornji deo ogrtaa preko jednog ramena, on pozdravi
Blaenog sklopljenim dlanovima i ovako mu se obrati:
Tako je, Blaeni. Tako je, Sreni! Postoji direktan put ka proi
enju bia... a taj put su etiri temelja sabranosti. Tako ree Brama
Sahampati. A potom nastavi:
On vidi direktni put ka ukidanju preporaanja,
ispunjen samilou, on zna plemenitu stazu
kojom je nekad prelaen okean patnje,
isto tako u budunosti, a tako i sada. (SN 47:18)


Prema ovom tekstu, Budina prva misao o oslobaajuem putu sabranosti rodila
se neposredno posle probuenja. Prema jednom ranom tekstu iz Mahvagge, dela
Vinaya piake (Koare pravila discipline), Buda je prvih sedam nedelja posle probuenja proveo u neposrednoj blizini bodhi drveta. Petu i sedmu nedelju sedeo je

137

2. Budi sam sebi utoite

Budi sam sebi ostrvo, nanda, budi sam sebi utoite! Ne uzimaj
bilo koje drugo utoite! Neka Uenje bude tvoje ostrvo, neka Uenje bude tvoje utoite; ne uzimaj bilo koje drugo utoite!
A kako je, nanda, monah sam sebi ostrvo, sam sebi utoite,
bez ikakvog drugog utoita? Kako je Uenje njegovo ostrvo i utoite, mimo svega ostalog?
Tako to monah boravi i kontemplira telo kao telo... kontemplira oseaje kao oseaje... kontemplira um kao um... kontemplira
objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajui i sabran,
odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Na
taj nain, nanda, monah e biti sam sebi ostrvo i utoite, mimo
svega ostalog.
I svi oni, nanda, koji bilo sada ili posle moje smrti ive tako
to su sami sebi ostrvo, sami sebi utoite, mimo svega ostalog; kojima je Uenje ostrvo i utoite, mimo svega ostalog to su oni meu
mojim beskunicima koji e dosegnuti najvee visine ukoliko budu
spremni da sebe vebaju. (DN 16)
u podnoju pastirske smokve (aapla-nigrodha), tako poznate poto su pod njom
obiavali da se odmaraju pastiri. Na to vreme i mesto odnosi se gornji tekst.


Poslednji period monsuna pre no to je preminuo, Buda je proveo u seocetu po

imenu Beluva. Tu se ozbiljno razboleo. No, gonjen eljom da monasima prui pos
lednju priliku da ga vide, snagom volje potisnuo je bolest. Digao se sa bolesnike
postelje i seo na senovito mesto. Tada mu prie potovani nanda, verni pratilac
tokom niza godina, radostan to se Uitelj oporavio, govorei da je teio sebe milju
da Uitelj nee umreti pre no to d uputstva u vezi sa monakom zajednicom. Ali
Buda mu ree: ta to, nanda, od mene oekuje monaka zajednica? Objavio sam,
nanda, uenje ne pravei nikakvu razliku izmeu onog to je za sve i onoga to
je samo za posveene. Savreni nita od svog uenja ne dri skriveno u stisnutoj
aci. Ko god misli: Ja u voditi monaku zajednicu i ona bi trebalo mene da sledi,
taj bi mogao poeleti da d poslednja uputstva u vezi sa monakom zajednicom.
Posle jo nekoliko reenica, nainio je on ovu jedinstvenu i znaajnu izjavu, koja u
kontekstu koji je ovde ukratko skiciran u sebi nosi posebu upeatljivost i znaenje.


Prema tradiciji, ova epizoda odigrala se otprilike deset meseci pre Budine smrti. Za tih deset meseci umrli su takoe dva njegova glavna uenika, Sriputta i
Mah-Mogallna. Kada su mu saoptili za Sriputtinu smrt, Buda je ponovio gornju
opomenu. Tako tekstovi 1 i 2 pokazuju da satipahna stoji na poetku i na kraju
Budinog propovedanja.

138

3. Budunost uenja
Jednom su potovani nanda i potovani Bhadda iveli u manastiru
u Pataliputti. Onda jedne veeri, kada se potovani Bhadda izaao iz
osame, otide do potovanog nande i poto su razmenili prijateljske
i utive pozdrave, ree mu:
ta je, prijatelju nanda, uzrok, ta je razlog ako posle smrti Blaenog Ispravan zakon ne opstane dugo? A ta je, prijatelju
nanda, uzrok, ta je razlog ako posle smrti Blaenog Ispravan zakon opstane dugo?
Dobro reeno, prijatelju Bhadda, dobro reeno! Raduje tvoja
mudrost, raduje tvoj uvid, odlino je tvoje pitanje! Ako se, prijatelju,
etiri temelja sabranosti ne neguju i ne praktikuju redovno, onda
Ispravan zakon nee opstati dugo posle smrti Blaenog. Ali, prijatelju, ako se etiri temelja sabranosti neguju i praktikuju redovno,
onda e Ispravan zakon opstati dugo posle smrti Blaenog. (SN
47:22:23)
4. Veliki ovek
U Svatthiju. Jednom potovani Sriputta otide do Blaenog, pokloni mu se i sede sa strane. Sedei tako sa strane, obrati se Blaenom
sledeim reima:
Veliki ovek, veliki ovek tako govore. A koliko je, gospodine, ovek zaista velik?
Onaj iji je um, Sriputta, osloboen, za njega kaem da je
veliki ovek. Onaj iji um nije osloboen nikada ne moe biti veliki
ovek.
A kako se to, Sriputta, um oslobaa? Kada, Sriputta, monah
boravi i kontemplira telo kao telo... kontemplira oseaje kao oseaje... kontemplira um kao um... kontemplira objekte uma kao objekte
uma, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.
Tako se, Sriputta, um oslobaa. A onaj iji je um osloboen, za
njega kaem da je veliki ovek. Onaj iji um nije osloboen nikada
ne moe biti veliki ovek. (SN 47:11)
139

5. udesno i velianstveno
Isto tako, nanda, imaj na umu ovu udesnu i velianstvenu osobi
nu Probuenoga: s njegovim znanjem se u Probuenome javljaju
oseaji, s njegovim znanjem traju, s njegovim znanjem prestaju; s
njegovim znanjem se u Probuenome javljaju opaaji, s njegovim
znanjem traju, s njegovim znanjem prestaju; s njegovim znanjem se
u Probuenome javljaju misli, s njegovim znanjem traju, s njegovim
znanjem prestaju. To, nanda, imaj na umu kao udesnu i velianstvenu osobinu Probuenoga. (MN 123)
6. Pribeite
Pet ula, bramanu, imaju svoja razliita podruja, razliit doseg i
ne zalaze u podruje i doseg nekog drugog. Kojih pet?
Oko, uho, nos, jezik i telo. Tih pet ula imaju svoja razliita
podruja, razliit doseg i ne zalaze u podruje i doseg nekog drugog; za njih je, bramanu, um pribeite i um uestvuje u njihovom
dosegu.
Ali, uitelju Gotama, ta je pribeite za um?
Za um je, bramanu, pribeite sabranost.
Ali, uitelju Gotama, ta je pribeite za sabranost?
Za sabranost je, bramanu, pribeite osloboenje.
Ali, uitelju Gotama, ta je pribeite za osloboenje?
Za osloboenje je, bramanu, pribeite nibbna.
Ali, uitelju Gotama, ta je pribeite za nibbnu?
Ovde si, bramanu, prekoraio domet ispitivanja. Tvoje je pitanje nemogue razumeti. Jer ne ulazi se u nibbnu da bi se ivelo
svetakim ivotom; nibbna je njegov cilj, nibbna je njegov
zavretak. (SN 48:42)
7. Vebanje za sve
Jednom je Blaeni boravio meu narodom Kosala, u bramanskom
mestu Sl. Tu se on obrati monasima sledeim reima:


Paisaraa: doslovno sklonite, utoite.

140

Oni koji su novi monasi, koji nisu daleko odmakli, koji su

se nedavno priklonili ovom uenju i vebanju, njih treba ohrabriti,
uputiti i utvrditi u negovanju etiri temelja sabranosti. Koja etiri?
Vebajte, o prijatelji, kontemplaciju tela kao tela, marljivi, jasno
razumevajui i sabrani, spokojnog srca, sabranog i skoncentrisanog
uma, da biste videli telo onakvo kakvo ono zaista jeste.
Vebajte kontemplaciju oseaja kao oseaja... da biste videli
oseaje onakvim kakvi oni zaista jesu; vebajte kontemplaciju uma
kao uma... da biste videli um onakav kakav on zaista jeste; vebajte
kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljivi, jasno razumevajui i sabrani, spokojnog srca, sabranog i koncentrisanog uma,
da biste videli objekte uma onakvim kakvi oni zaista jesu.
Takoe, oni monasi koji su na viem stupnju vebanja, ali nisu
jo dostigli cilj i tee najsavrenijem miru i oni, takoe, borave
marljivi, jasno razumevajui i sabrani, spokojnog srca, sabranog i
skoncentrisanog uma, vebajui kontemplaciju tela kao tela, da bi
do kraja razumeli telo; vebajui kontemplaciju oseaja kao oseaja,
da bi do kraja razumeli oseaje; vebajui kontemplaciju uma kao
uma, da bi do kraja razumeli um; vebajui kontemplaciju objekata
uma kao objekata uma, da bi do kraja razumeli objekte uma.
Takoe, oni monasi koji su dostigli stanje svetosti (arahat) i u
sebi vie nemaju neistoa, koji su proiveli moralan ivot, izvrili
svoj zadatak, odloili teret, dostigli cilj, unitili okove egzistencije i
osloboeni su savrenom mudrou i oni, takoe, borave marljivi,
jasno razumevajui i sabrani, spokojnog srca, sabranog i skoncentrisanog uma, vebajui kontemplaciju tela kao tela, neokovani telom;
vebajui kontemplaciju oseaja kao oseaja, neokovani oseajima;
vebajui kontemplaciju uma kao uma, neokovani umom; vebajui


Vii stupanj vebanja je parafraza pli termina sekha, obuavanje. Odnosi se na

sledbenike koji sebe vebaju na tri naina (sikkha; u vrlini, koncentraciji i mudrosti)
i toliko su napredovali da su dostigli one nivoe probuenja gde je konano osloboenje osigurano. Ti nivoi su ulazak u tok, jednom povratnik i nepovratnik.


Termin do kraja razumeti (paria) odnosi se na visok stupanj metodine meditacije uvida (vipassan-bhvan) gde se prava priroda svih fenomena razume na
osnovu direktnog iskustva, a njene karakteristike su nepostojanost, nedovoljnost,
odsustvo trajne sutine i uslovljenost.

141

kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, neokovani objektima uma.

Tako bi i one koji su novi monasi, koji nisu daleko odmakli, koji
su se nedavno priklonili ovom uenju i vebanju i njih bi takoe
trebalo ohrabriti, uputiti i utvrditi u negovanju etiri temelja sabranosti. (SN 47:4)
8. Satipahna, merilo napretka
Jednom potovani Sriputta ree potovanom Anuruddhi:
Ljudi govore o onima koji su na viem stupnju vebanja, prijatelju Anuruddha. Kako se stie do vieg stupnja vebanja?
Deliminim usavravanjem etiri temelja sabranosti stie se
do vieg stupnja vebanja.
Ljudi govore o onima koji su sa one strane vebanja, prijate
lju Anuruddha. Kako se stie sa one strane vebanja?
Potpunim usavravanjem etiri temelja sabranosti stie se sa
one strane vebanja. (SN 47:26-27)
9. Blagotvorna re
Jednom su potovani Anuruddha i potovani Sriputta iveli blizu
grada Vesli, u Ambaplinom gaju. Uvee, kada se Sriputta vratio
iz osame, zaputi se potovanom Anuruddhi. Poto su meusobno
razmenili prijateljske i utive pozdrave, on mu ovako ree:
Tvoja pojava zrai, prijatelju Anuruddha. Blistavo i bez senki
je tvoje lice. Koje je pribeite uma u kojem potovani Anuruddha
najee boravi?
Sa umom vrsto ustaljenim u etiri temelja sabranosti sada
najee boravim, prijatelju.
Onaj monah, prijatelju, koji je arahat i u sebi vie nema neistoa; koji je proiveo moralan ivot, izvrio svoj zadatak, odloio
teret, dostigao cilj, unitio okove egzistencije i osloboen je savrenom mudrou takav najee boravi sa umom ustaljenim u etiri
temelja sabranosti.
 Asekha: onaj ko je dostigao konano osloboenje, plod stanja probuenosti (ara
hatta-phala); videti beleku 1, na strani 183.

142

Dobitak je ovo za mene, prijatelju, velik dobitak da sam uo tu

blagotvornu re iz usta potovanog Anuruddhe. (SN 52:9)
10. Nepokolebljivost
Jednom je potovani Anuruddha iveo u Svatthiju, u kui blizu
salal drveta. Tu se on obrati monasima sledeim reima:
Ova reka Gang, prijatelji, ide ka istoku, naginje ka istoku,
usmerena je ka istoku. Zamislite da velika grupa ljudi doe sa alatom i ogromnim vedrima i kae: Uiniemo da ova reka Gang ide
ka zapadu, naginje ka zapadu, da je usmerena na zapad. ta mislite,
prijatelji: moe li ta velika grupa ljudi zaista uiniti da Gang ide ka
zapadu, naginje ka zapadu, da bude usmerena na zapad?
Svakako da ne, prijatelju.
A zato?
Gang, naravno, ide ka istoku, naginje ka istok, usmeren je ka
istoku. Nemogue je uiniti da on tee na zapad, da skree i da je
usmeren na zapad, kakav god napor i trud ta velika grupa ljudi uinila.
Isto tako, prijatelji, i sa monahom koji je negovao i esto praktikovao etiri temelja sabranosti, okruenim kraljevima i njihovim
savetnicima, prijateljima, poznanicima i roacima, a oni ga, nudei
mu bogatstvo, preklinju: Hajde, dragi na ovee! ta e ti taj uti
ogrta? Zato ide unaokolo obrijane glave? Hajde, vrati se kuevnom ivotu, uivaj u svome blagostanju i ini dobra dela! Prijatelji,
nemogue je da monah koji je negovao i esto praktikovao etiri temelja sabranosti odustane od tog vebanja i vrati se na nii stupanj.
A zato? Nemogue je da se monah koji je dugo iao ka nevezivanju,
naginje ka nevezivanju i usmeren je ka nevezivanju vrati na nii
stupanj. (SN 52:8)
11. Besmrtnost
Postoje etiri temelja sabranosti, monasi. Koja etiri?
Kada monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv,
jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju
143

tela kao tela, naputa ga svaka udnja za telom. Naputanjem udnje

besmrtnost se dostie.
On praktikuje kontemplaciju oseaja kao oseaja, marljiv, jasno
razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju oseaja
kao oseaja, naputa ga je svaka udnja za oseajima. Naputanjem
udnje besmrtnost se dostie.
On praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju uma kao
uma, naputa ga svaka udnja za umom. Naputanjem udnje besmrtnost se dostie.
On praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma,
marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost
i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, naputa ga svaka udnja
za objektima uma. Naputanjem udnje besmrtnost se dostie. (SN
47:37)
12. Prljanje
Postoje tri vrste prljanja, o monasi: prljanje ulnou, prljanje ud
njom za novim ivotom i prljanje neznanjem.
Da bi se spreila ta tri prljanja, o monasi, treba negovati etiri
temelja sabranosti. (SN 52:50)
13. Prolost i budunost
Da bi se napustile i prevazile one teorije koje su zaokupljene prolou i budunou treba, o monasi, negovati etiri temelja sabranosti. (DN 29)
14. Na sopstvenu dobrobit
Na sopstvenu dobrobit, monasi, treba od izotrene sabranosti nainiti uvara svoga uma i to iz etiri razloga:
 sava: esto se prevodi kao neistoe ili predrasude. Pli termin implicira zna

enje toka, ali ovde se ne misli na uticaje spolja, ve na unutranje prljanje toka
misli kroz pogrene motive ili porive da se luta krugom egzistencija. Drugi tekstovi
pominju etvrtu savu, pogreno stanovite.

144

Neka moj um ne gaji poudu ni prema emu to izaziva poudu! zbog toga treba od izotrene sabranosti nainiti uvara svoga
uma, na sopstvenu dobrobit.
Neka moj um ne gaji mrnju ni prema emu to izaziva mrnju! zbog toga treba od izotrene sabranosti nainiti uvara svoga uma, na sopstvenu dobrobit.
Neka moj um ne bude obmanut bilo ime to izaziva obmanutost! zbog toga treba od izotrene sabranosti nainiti uvara svoga
uma, na sopstvenu dobrobit.
Neka moj um ne bude opsednut bilo ime to izaziva opsednutost! zbog toga treba od izotrene sabranosti nainiti uvara svoga
uma, na sopstvenu dobrobit.
I kad tada, monasi, monahov um ne gaji poudu prema stvarima
koje izazivaju poudu, zato to je osloboen poude; kad njegov
um ne gaji mrnju prema stvarima koje izazivaju mrnju, zato to
je osloboen mrnje; kad njegov um nije obmanut stvarima koje
izazivaju obmanutost, zato to je osloboen obmanutosti; kad njegov um nije opsednut stvarima koje izaziva opsednutost, zato to je
osloboen opsednutosti onda se takav monah nee kolebati, tresti
se i drhtati, nee podlei strahu, niti e prihvatiti stanovita drugih
asketa. (AN IV:117)
15. Prava zatita
Jednom je Blaeni boravio u zemlji Sumbha, u glavnom gradu zvanom Sedaka. Tu se on obrati monasima sledeim reima:
Nekada davno ovde je iveo jedan akrobata, koji je izvodio take sa bambusovim tapom. Uspravivi svoj bambusov tap, pozvao
bi svoju pomonicu Medakathaliku: Hajde, draga Medakatalik,
uspni se uz tap i stani mi na ramena! Da, uitelju rekla bi ona
i uinila kako joj je bilo reeno. A onda akrobata ree: Sada, draga
Medakatalik, ti uvaj mene i ja u uvati tebe. Tako emo, pazei
jedno na drugo, titei jedno drugo, pokazati nau vetinu, zaraditi
za ivot i sigurno sii sa ovog bambusovog tapa.


Danas bismo rekli: Niti e prihvatiti druge filozofske teorije.

145

Ali pomonica Medakatalik mu ovako odgovori: Ne tako,

uitelju. Vi bi, uitelju, trebalo da uvate sebe, a ja u takoe uvati
sebe. Tako, pazei na sebe, titei sebe, pokazaemo svoju vetinu,
zaraditi za ivot i sigurno sii sa ovog bambusovog tapa.
To je pravi nain, ree Blaeni i nastavi dalje reima:
Ba kao to pomonica ree: uvau sebe, na taj nain treba
praktikovati temelje sabranosti. uvau druge, na taj nain treba
praktikovati temelje sabranosti. titei sebe, titimo i druge; titei
druge, titimo i sebe.
A kako to uvajui sebe uvamo i druge? Redovnim i estim
praktikovanjem meditacije.
A kako to uvajui druge uvamo i sebe? Strpljenjem i obuzdavanjem, nenasilnim ivotom, bez povreivanja drugih, ljubavlju
i saoseanjem.
uvau sebe, na taj nain bi trebalo praktikovati temelje sabranosti. uvau druge, na taj nain bi trebalo praktikovati temelje
sabranosti. uvajui sebe, uvamo i druge; uvajui druge, uvamo
i sebe. (SN 47:19)


Doslovno: estim vebanjem (sevanya), mentalnim razvojem (ili meditacijom; bhvanya) i estim radom na njoj (bahulikammena). Komentar. To je
monah koji je, napustivi ulnost i druge prepreke, i posvetivi se danju i nou
svom osnovnom objektu meditacije postigao stanje probuenosti (arahatta). Neko
ga vidi i pomisli: Zaista je vredan divljenja ovaj monah koji ivi tako savrenim
ivotom! Inspirisan takvom milju, njegovo srce ispunjava radosno poverenje (u
Budu i njegovo uenje) i posle smrti on se preporaa u nebeskom svetu. Na taj nain uvajui i pomaui sebi (putem meditacije) uvamo i pomaemo i drugima.


Komentar: Monah je meditirajui nad jednim od tri uzviena stanja (brahma-vi

hra; a to su prijateljska ljubav, saoseanje i saradost) proao prva tri meditativna
zadubljenja (hna). Uzevi to kao osnovu, kontemplira on telo i mentalne sadra
je, jaa uvid i dostie stanje probuenosti. Na taj nain, titei druge (putem nego
vanja prijateljske ljubavi itd.) titi on sebe.


Ovaj tekst na jezgrovit nain izlae principe budistike etike, koja je, kao i Budino
probuenje, zasnovana na vrlinama bliznakinjama: saoseanju (karu) i mudrosti (paa). U ove dve kratke maksime uvanje sebe i uvanje drugih je meusobno
usko povezano i svako od ta dva pravila temelj je saoseanja, kao i mudrosti. Ali oboje, i saoseanje i mudrost, kao nezaobilazan uslov daljeg razvijanja, zahtevaju uvanje sebe. Zato u ovom tekstu Buda potvruje stav pomonice. Videti takoe tekst 77.
Ukljuivanje satipahne u ovaj kontekst potvruje Budinu tvrdnju da je sabra-

146

16. Bolesni domain

Domain Sirivaddha, iz Raagahe, sledbenik Uenja, bee na smrt
bolestan i poalje po plemenitog nandu da doe kako bi ga video.
Usliivi molbu, blaem nanda poe do bolesnikove kue i obrati
se Sirivaddhi sledeim reima:
Je li stanje u kojem si podnoljivo, domaine, moe li izdrati? Da li se bolovi smanjuju ili poveavaju? Osea li poboljanje, a
ne pogoranje?
Ne, gospodine, stanje u kojem sam je nepodnoljivo, teko ga
mogu izdrati. Bolovi se poveavaju, a ne smanjuju; moe se oekivati pogoranje, a ne poboljanje.
Onda bi, domaine, trebalo ovako sebe da veba: Praktikovau kontemplaciju tela u telu... kontemplaciju oseanja u oseanjima... kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno
shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom.
Ta etiri temelja sabranosti, gospodine, kojima je pouio Blaeni, mogu se nai kod mene i ja ivim u skladu sa tim uenjem: jer
ja boravim, o gospodine, praktikujui kontemplaciju tela u telu...
kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv...
A to se tie onih pet niih okova koje je objasnio Blaeni, ne
vidim nijednog vie u sebi, o gospodine.
Dobitak je to domaine, veliki dobitak! Plod koji si time zadobio, domaine, stanje ne-povratka, ne moe ti umai. (SN 47:29)
nost svuda upotrebljiva. Zatita sebe i zatita drugih zahtevaju sabranost, koja se
razvija trovrsnim vebanjem: njezinom primenom na unutranje (na sebe), na spoljanje (na druge) i meusobnom kombinacijom prva dva naina. Mogue je da je
poslednji pasus naeg teksta aluzija na takvo trovrsno vebanje: reenice zatitiu
sebe i zatitiu druge odnose se na unutranje i spoljanje; dok poslednja dva
iskaza u tekstu odgovaraju kombinaciji unutranjeg i spoljanjeg.
 Pet niih okova (samyoana) su: 1. verovanje u postojanje linosti, 2. sumnja, 3.
privrenost obiajima i ritualima, 4. strast, 5. zlovolja.
 Ne-povratnik (anagami) koji je dostigao trei i etvrti stupanj na putu ka stanju
svetosti (arahatta) vie se ne raa u ulnoj sferi, ve nibbnu dosee u nebeskim
svetovima sfere suptilne materije.

147

17. Bolesni monah

Jednom dok je potovani Anuruddha iveo u okolini Svatthija razbole se na smrt i obuzee ga bolovi. Tom prilikom nekoliko monaha
otide do potovanog Anuruddhe i ovako mu rekoe:
Kakvo je to stanje uma kad toliki telesni bol ne moe da uznemiri um plemenitog Anuruddhe?
To je stanje uma, prijatelji, koje je vrsto zasnovano na etiri
temelja sabranosti i zahvaljujui tome telesni bol ne moe da uznemiri moj um. (SN 52:10)
18. Thera Uttiya
Kad je bolest dola, sabranost se pojavila:
Bolest me upozori: nema vremena za oklevanje! (Thag. 30)
19. Od prinude do slobode
ak i u stisci ivota se moe nai uenje
koje vodi do nibbne, izleenja bolesti.
Naoe ga oni to u sebi ustalie sabranost;
njihova srca postigoe savrenu koncentraciju. (SN 2:7)
20. Cvetovi osloboenja
Potpuno izveban i ustaljen u ispravnom naporu,
potpuno predan sabranosti panje
ako je takvim cvetovima osloboenja ukraen,
izmakao je preporaanju, zauvek. (Thag. 100)
21. Svesnost sadanjosti
Ne obaziri se na stvari to su minule,
niti za budunost gaji slatku nadu;
prolost si ostavio daleko za sobom,
budunost jo ni pristigla nije.
Ali onaj ko jasno videti moe
sadanjost to je ovde i sad,
 Pli termin je vipassati, aludirajui na vipassanu, meditativno razvijanje osloba
ajueg uvida.

148

takav nek tei onome to se

nikad ni izgubiti, ni unititi ne moe. (MN 13)
22. Nagomilavanje
Gomila nepoeljnog, kad tako govorimo o pet prepreka, tada
ispravno govorimo o njima. Jer, zaista, one su do kraja jedna gomila
nepoeljnog.
Kojih su to pet prepreka? elja za uivanjem, zlovolja, lenjost i
tromost uma, nespokojstvo i zabrinutost, sumnja.
Gomila poeljnog, kad tako govorimo o etiri temelja sabranosti, tada ispravno govorimo o njima. Jer, zaista, oni su do kraja
jedna gomila poeljnog. (SN 47:5)
23. Dar prijateljstva
Oni prema kojima oseate simpatiju, o monasi, oni za koje smatrate
da e vas sasluati poznanici i drugovi, zemljaci i srodnici njih
bi trebalo ohrabriti, uputiti i ustaliti u etiri temelja sabranosti. (SN
47:48)
24. Pomo svuda
Sabranost panje je, kaem vam o monasi, pomo svuda i svakome.
(SN 46:53)
Prvi koraci
25. Prepreke
Bez odustajanja od est stvari, o monasi, nee biti mogue iveti
praktikujui kontemplaciju tela kao tela... kontemplaciju oseaja
kao oseaja... kontemplaciju uma kao umu... kontemplaciju objekata uma kao objekata uma. A kojih est?
Sklonost poslovima, sklonost prianju, sklonost spavanju; sklonost drutvu; pomanjkanje kontrole ula; neumerenost u jelu. (AN
IV:118)


Ovo se odnosi na nibbnu.

149

26. Postepeno napredovanje

Jednom je Blaeni boravio blizu Sakete, u parku jelena zvanom
Aana-vana. U isto vreme tamo se pojavi i lutalica Kundaliya,
asketa. I poto se prijateljski i srdano pozdravi sa Blaenim, sede
on sa strane. Sedei tako sa strane, obrati se Blaenom sledeim re
ima:
esto poseujem manastirske parkove, gospodine, i tu imam
razliite susrete. Posle obroka, poto sam zavrio doruak, navikao
sam da idem od manastira do manastira, od parka do parka. Tu sreem razne askete i bramane, koji se uputaju u rasprave samo zato
to misle da je korisno diskutovati i kritikovati. Da li potovani Gotama smatra da je to korisno?
Savreni plod osloboenja putem znanja smatram korisnim.
Blaeni Gotama, a ta treba negovati i esto praktikovati da bi
se zadobio plod osloboenja putem znanja?
Ako se sedam elemenata probuenja neguju i esto praktikuju,
moe se zadobiti plod osloboenja putem znanja.
A ta treba negovati i esto praktikovati da bi se pridobilo sedam elemenata probuenja?
Ako se etiri temelja sabranosti neguju i esto praktikuju,
moe se zadobiti sedam elemenata probuenja.
A ta treba negovati i esto praktikovati da bi se zadobila etiri
temelja sabranosti?
Trostruko dobro ponaanje.
A ta treba negovati i esto praktikovati da bi se zadobilo trostruko dobro ponaanje?
Kontrolu ula. (SN 46:6)
27. Poetak
Svatthi. Jednom potovani Bhiya ode do Blaenog, pokloni mu se
i sede sa strane. Tako sedei sa strane, obrati se Blaenom ovako:
Bilo bi dobro, gospodine, ako bi mi Blaeni ukratko izloio


Vi-vimutti-phala.

Milju, reju i delima.

150

uenje, tako da, poto ga sasluam, mogu iveti u samoi, izdvojen,

predan i odluan.
Odlino, Bhiya! Trebalo bi pre svega da proisti poetak
svih hvale vrednih stvari. A ta je poetak svih hvale vrednih stvari?
Dobro proiena vrlina i ispravno razumevanje. Kada ti je vrlina
sasvim ista i tvoje razumevanje ispravno, tada, Bhiya, potpomognut i opremljen vrlinom, moe negovati etiri temelja sabranosti.
Ako, Bhiya, tako potpomognut i opremljen vrlinom, neguje
etiri temelja sabranosti, bilo nou, bilo danju, moe oekivati jedino rast u stvarima hvale vrednih, nikako opadanje.
A potovani Bhiya, obradovan i zadovoljan reima Blaenog,
pokloni mu se i ode.
I iveo je potom potovani Bhiya u samoi i izdvojen, predan,
marljiv i odluan. I jo u tom ivotu dostie cilj zbog kojeg sinovi iz
dobrih porodica naputaju dom i odlaze u beskuniki ivot. Najvie savrenstvo svetakog ivota uskoro je direktno upoznao, ovako
ga opisujui: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot,
zadatak je izvren, posle ovoga nita ne ostaje da se uradi. Tako
potovani Bhiya postade jedan od arahata. (SN 47:15)
28. Svrha moralnih propisa
Zato je, prijatelju nanda, Blaeni objavio ta hvale vredna pravila
morala?
Dobro reeno, Bhadda, dobro reeno! Raduje tvoja mudrost,
raduje tvoj uvid, odlino je tvoje pitanje! Ta hvale vredna pravila
morala Blaeni je objavio radi negovanja etiri temelja sabranosti.
(SN 47:21)
Opta uputstva za vebanje
29. Uputstvo Bhiyi
Ovako bi, Bhiya, trebalo sebe da veba: U onome to je vieno
mora biti samo ono to je vieno; u onome to je uto mora biti samo
ono to je uto; u onome to je opaeno (kao miris, ukus, dodir)
151

mora biti samo to to je opaeno; u onome to je miljeno mora biti

samo to to je miljeno. (Ud. 1:10)
30. Usmerena i neusmerena meditacija
Svatthi. Jedno jutro, poto se obukao, potovani nanda uze posudu za proenje hrane i ogrta i ode do enskog manastira. Kad je
stigao, sede na ve pripremljeno sedite. Monahinje mu prioe i,
poto su se poklonile plemenitom nandi, sedoe sa strane i ovako
mu se obratie:
Mnogo je monahinja ovde, potovani nanda, zahvaljujui
ustaljenosti u etiri temelja sabranosti iskusilo dobar rezultat, koji
vremenom postaje sve vei i vei.
Tako je, sestre. Tako je, sestre. Svaki monah ili monahinje
ustaljen u etiri temelja sabranosti moe oekivati da iskusi dobar
rezultat, koji vremenom postaje sve vei i vei.
A onda potovani nanda, kada je uputio, ohrabrio, obodrio i
obradovao monahinje govorom o Dhammi, produi dalje. Otiao je
da prosi hranu u Svatthi, a kad se vratio, posle obroka, otide Blaenome. Kada je stigao i poklonio se Uitelju, sede sa strane i ispria
mu o svojoj poseti enskom manastiru. A Blaeni mu ovako ree:
Tako je, nanda. Tako je, nanda. Svaki monah ili monahinje
ustaljen u etiri temelja sabranosti moe oekivati da iskusi dobar
rezultat, koji vremenom postaje sve vei i vei.
A koja etiri? Kada monah boravi i kontemplira telo kao telo,
marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost
i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Dok on tako boravi i kontemplira telo kao telo, javi se u njemu, s telom kao objektom, telesna
uzbuenost ili mentalna tromost; ili mu je um privuen spoljanjim


Prema ovom uputstvu, um bi trebalo vebati da se zaustavi ve na poetnom

registrovanju golog predmeta opaanja, bez ikakvog uplitanja svianja ili nekog
drugog emocionalnog i intelektualnog prosuivanja. Svrha i vrednost ovakvog vebanja su mnogostruke: omoguava razlikovanje pojedinane faze naizgled jedinstvenog procesa opaanja, koji se vrlo esto poistoveuje sa vrednovanjem koje
sledi neposredno za njim; nudi direktan uvid u nepostojanu, uslovljenu i bez sutine
prirodu realnosti. Videti tekstove 53,54.

152

stvarima. Taj monah bi, nanda, tada trebalo svoje misli da usmeri
ka bilo kom objektu koji u njemu budi poverenje. Kad tako postupi,
u njemu se javlja radost. U radosnom umu raa se zadovoljstvo. U
zadovoljnom umu javie se unutranji mir. Onaj ko je miran u sebi,
osetie sreu; a srean um postie koncentraciju. Sada on razmilja:
Svrha zbog koje sam usmerio svoj um (negde drugde) sada je ispu
njena. Zar ne bi sada trebalo da se sada okrenem od toga? I okrene
se, ne razmiljajui vie i ne razmatrajui. Sada sam osloboen
razmiljanja i razmatranja, sabran u sebi i srean, tako on zna.
Potom, nanda, monah boravi i kontemplira oseaje kao osea
je... kontemplira stanje uma kao stanje uma... kontemplira objekte
uma kao objekte uma. Dok on tako boravi, javi se u njemu sa ose
ajima... stanjem uma... objektima uma kao objektom, telesna uzbu
enost ili mentalna tromost; ili mu je um privuen spoljanjim stva
rima. Taj monah bi, nanda, tada trebalo svoje misli da usmeri ka
bilo kojem objektu koji u njemu budi poverenje. Kad tako postupi,
u njemu se javlja radost. U radosnom umu raa se zadovoljstvo. U
zadovoljnom umu javie se unutranji mir. Onaj ko je miran u sebi,
osetie sreu; a srean um postie koncentraciju. Sada on razmilja:
Svrha zbog koje sam usmerio svoj um (negde drugde) sada je ispunjena. Zar ne bi sada trebalo da se sada okrenem od toga? I okrene
se, ne razmiljajui vie i ne razmatrajui. Sada sam osloboen razmiljanja i razmatranja, sabran u sebi i srean, tako on zna.
To je, nanda, usmerena meditacija.
A ta je, nanda, neusmerena meditacija?


Komentar: Ukoliko se pojavi telesna uznemirenost izazvana strastima ili, pak,

lenjost i rastresenost, ne treba podlei uticaju takvog prljanja. Tada treba (privremeno) odloiti objekat meditacije i usmeriti um prema nekom objektu koji izaziva
poverenje, kao to je, na primer, nalaenje utoita u Budi.


Vraa se prvobitnom objektu meditacije.

Komentar. Vie ne razmatra nepovoljne misli.

Komentar: paidhya bhvan; re je o prekinutoj meditaciji, gde je glavni objekat privremeno odloen (hapetv).


Komentar: apaidhya bhvan, bez odlaganja (ahapetv); to jest neprekinuta

meditacija.

153

Kada, nanda, monahov um nije potrebno usmeriti ka spolja,

on zna: Moj um nije usmeren ka spolja. I on jo zna: U ranijim i
kasnijim (fazama vebanja) ja sam bez smetnji, slobodan, neskrenut
s puta. I on dalje zna: Boravim i kontempliram telo kao telo, kontempliram oseaje kao oseaje, kontempliram stanje uma kao stanje
umu, kontempliram objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet. I srean sam.
To je, nanda, neusmerena meditacija.
Tako sam ti, nanda, pokazao usmerenu meditaciju i neusmerenu meditaciju. Ono to uitelj moe uiniti za svoje uenike, elei
im dobro, iz saoseanja i ljubavi, to sam ja za tebe uinio. Ovde su,
nanda, stabla drvea i prazne peine! Vebaj meditaciju, nanda!
Ne budi nemaran, da se kasnije ne bi kajao! To ti je moj savet.
Tako ree Blaeni. Ozarena srca, obradova se potovani nanda
reima Blaenog. (SN 47:10)
Objanjenja govora
31. Kontempliranje faktora nastanka
Pokazau vam, monasi nastajanje i nestajanje u etiri temelja sabranosti. Dobro sluajte ta u vam rei!
ta je, monasi osnova nastanka tela? Nastankom hrane nastaje i
telo. Nestankom hrane nestaje i telo.
Nastankom ulnog opaaja nastaju oseaji. Nestankom ulnog
opaaja nestaju i oseaji.
Nastankom uma i tela (nma-rpa) nastaje svest. Nestankom
uma i tela nestaje i svest.


Izvan glavnog objekta.

Pli termin ovde je opet apaihita neusmeren (videti apaidhya u beleci 4

gore); to jest, bez usmeravanja uma ka drugom objektu.


ulni opaaj ili kontakt (phassa) jeste estovrstan: proizveden putem pet fizikih
ula i uma. Videti petu kariku u formuli uslovljenog nastanka (paia-samupp
da).


itta. U prevodu Govora oznaeno kao stanje uma.

154

Nastankom panje nastaju objekti uma. Nestankom panje nestaju i objekti uma. (SN 47:42)
32. On kontemplira unutar... I
Brama Sanakumra se ovako obrati Tvatisa bogovima:
ta potovani Tvatisa bogovi misle? Nije li Blaeni, koji
je znalac, onaj koji vidi, sveti ovek, potpuno probuen, ispravno
objavio etiri temelja sabranosti radi postizanja onoga to je hvale
vredno? A koja su to etiri temelja? Kada monah kontemplira telo
kao telo unutar. Dok on tako boravi, dobro je skoncentrisan i smiren.
Kada je tako dobro skoncentrisan i smiren, budi on znanje i vienje
vezano za telo drugih, spoljanjih u odnosu na njega. (Isto je sa oseajima, stanjem uma i objektima uma). (DN 18)
33. On kontemplira unutar... II
Kako monah boravi i kontemplira telo kao telo unutar! Kada monah
razmatra sopstveno telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunom neistoa, ovako: Ovo je telo sainjeno
od kose... tenosti u zglobovima, mokrae. Onda on veba sa tim
objektom, razvija ga, esto mu se vraa i uvruje u svom umu.
Kad je tako uinio, okree svoj um telu koje je izvan u odnosu na
njega.
A kako monah boravi i kontemplira telo kao telo izvan? Kada
monah razmatra telo koje izvan u odnosu na njega: Njegovo je telo
sainjeno od kose... Onda on veba sa tim objektom, razvija ga, esto mu se vraa i uvruje u svom umu. Kad je tako uinio, okree
svoj um telu i unutar i izvan .
A kako monah boravi i kontemplira telo kao telo i unutar i
izvan? Kada monah razmatra telo i unutar i izvan: Ovo je telo sainjeno od kose... Tako monah boravi i kontemplira telo kao telo i
unutar i izvan. (Isto je sa oseajima, stanjem uma i objektima uma).
(Satipahna-vibhanga, Abhidhamma piaka)


Komentar: Nastajanjem usmerene panje (yoniso manasikra) nastaju i mentalni objekti elemenata probueenja; nastajanjem neusmerene panje (ayoniso
manasikra) nastaju i mentalni objekti pet prepreka.

155

34. Sedmovrsna kontemplacija etiri satipahne

Kako se praktikuje kontemplacija tela kao tela?
Kada neko kontemplira telesni fenomen zemlju(pahavkya) (1) kao prolazan, a ne kao neprolazan; (2) kao bolan, a ne
kao prijatan; (3) kao lien sutine, a ne sa sutinom; (4) biva njime
odvraen, a ne privuen; (5) bez strasti je, a ne udi za njim, (6)
uzrokuje njegov nestanak, a ne nastanak; (7) okree se od njega, a
ne vezuje se. Kontemplirajui ga kao prolaznog, naputa pojam traj
nosti; kontemplirajui ga kao bolnog, on naputa pojam prijatnosti;
kontemplirajui ga kao lienog sutine, on naputa pojam sutine;
budui odvraen, on naputa pojam privlanosti; budui bez strasti,
on naputa pojam udnje; uzrokujui nestanak, on naputa nastanak;
okreui se od njega, on naputa vezivanje.
Na ovih sedam naina praktikuje on kontemplaciju tela.
Telo je temelj, a ne sabranost; ali sabranost je i temelj i
sabranost. Sa takvom sabranou i tim znanjem kontemplira on
telo. Zato se to naziva temelj sabranosti koji se sastoji od prakti
kovanja kontemplacije tela kao tela (kye kynupassan-satipa
hna).
I opet, neko kontemplira kao prolazne, a ne kao neprolazne telesne fenomene vode, vatre, vazduha, kose i malja, gornjeg i donjeg
sloja koe, mesa, krvi, tetiva, kostiju, kotane sri. Onda ih kontemplira kao bolne... (nastavlja se isto kao gore sve do:) Zato se to naziva temelj sabranosti koji se sastoji od praktikovanja kontemplacije
tela kao tela.
A kako se praktikuje kontemplacija oseaja kao oseaja?
Kada neko kontemplira kao prolazne, a ne kao neprolazne, prijatne, neprijatne i neutralne oseaje; oseaje nastale iz ulnog utiska
izazvanog prizorom, zvukom, mirisom, ukusom, dodirom i milju.
Kontemplira ih kao bolne, a ne kao prijatne; kao liena sutine, a ne
sa sutinom; biva njima odvraen, a ne privuen; bez strasti je, a ne
udi za njima; uzrokuje njihov nestanak, a ne nastanak; okree se od


Upahna: odgovara rei pahna u terminu satipahna. Videti stranu 9.

To jest, znanjem povezanim sa sedam kontemplacija.

156

njih, a ne vezuje. Kontemplirajui ih kao prolazne, naputa pojam

trajnosti; kontemplirajui ih kao bolne, naputa pojam prijatnosti;
kontemplirajui ih kao liene sutine, naputa pojam sutine; budui odvraen, on naputa pojam privlanosti; budui bez strasti, on
naputa pojam udnje; uzrokujui nestanak, on naputa nastanak;
okreui se od njih, on naputa vezivanje.
Na ovih sedam naina praktikuje on kontemplaciju oseaja.
Oseaj je temelj, a ne sabranost; ali sabranost je i temelj
i sabranost. Sa takvom sabranou i tim znanjem kontemplira on
oseaje. Zato se to naziva temelj sabranosti koji se sastoji od praktikovanja kontemplacije oseaja kao oseaja.
A kako se praktikuje kontemplacija uma kao uma?
Kada neko kontemplira kao prolazno, a ne kao neprolazno stanje uma ispunjenog poudom i stanje uma bez poude; stanje uma
ispunjenog mrnjom i stanje uma bez mrnje... (nastavlja se kao u
Govoru); kontemplira kao prolaznu, a ne kao neprolaznu, svest o
onom to vidi, svest o onom to uje, svest o onom to mirie, svest
o onom to okusi, svest o onom to dirne i svest o onom to pomisli.
I sve to potom kontemplira kao bolno, a ne prijatno; kao bez sutine,
a ne sa sutinom; biva time odvraen, a ne privuen; bez strasti je, a
ne udi za tim; uzrokuje njegov nestanak, a ne nastanak; okree se
od toga, a ne vezuje. Kontemplirajui sve to kao prolazno, on naputa pojam trajnosti; kontemplirajui sve to kao bolno, on naputa pojam prijatnosti; kontemplirajui sve to kao lieno sutine, on naputa
pojam sutine; budui odvraen, on naputa pojam privlanosti; budui bez strasti, on naputa pojam udnje; uzrokujui nestanak, on
naputa nastanak; okreui se od svega toga, on naputa vezivanje.
Na ovih sedam naina praktikuje on kontemplaciju uma.
Um je temelj, a ne sabranost; ali sabranost je i temelj i
sabranost. Sa takvom sabranou i tim znanjem kontemplira on
um. Zato se to naziva temelj sabranosti koji se sastoji od praktikovanja kontemplacije uma kao uma.
A kako se praktikuje kontemplacija objekata uma kao objekata
uma?


Ili svesti.

157

Kada neko kontemplira kao prolazne, a ne kao neprolazne, sve

ostale fenomene, izuzev tela, izuzev oseaja, izuzev uma (tj. svesti).
On ih kontemplira kao bolne, a ne kao prijatne, bez sutine, a ne sa
sutinom; biva time odvraen, a ne privuen; bez strasti je, a ne udi
za tim; uzrokuje njegov nestanak, a ne nastanak; okree se od toga,
a ne vezuje. Kontemplirajui sve to kao prolazno, on naputa pojam
trajnosti; kontemplirajui sve to kao bolno, on naputa pojam prijatnosti; kontemplirajui sve to kao lieno sutine, on naputa pojam
sutine; budui odvraen, on naputa pojam privlanosti; budui bez
strasti, on naputa pojam udnje; uzrokujui nestanak, on naputa
nastanak; okreui se od svega toga, on naputa vezivanje. Na ovih
sedam naina praktikuje on kontemplaciju objekata uma.
Objekti uma su temelj, a ne sabranost; ali sabranost je i
temelj i sabranost. Sa takvom sabranou i tim znanjem kontem
plira on objekte uma. Zato se to naziva temelj sabranosti koji se
sastoji od praktikovanja kontemplacije objekata uma kao objekata
uma. (Paisambhid-magga, Satipahna-kath)
Kontemplacija tela
35. Ako se telom ne ovlada (putem meditacije; abhvita), ne moe se
ovladati ni umom. Ukoliko je telom ovladano, ovladano je i umom.
(MN 36)
36. Postoji jedna stvar, monasi, koja, negovana i redovno vebana,
vodi do dubokog oseaja neodlonosti... do vrhunskog smirenja...
do sabranosti i jasnog razumevanja... do sticanja ispravnog vienja
i znanja... do sree ovde i sada... do postizanja osloboenja putem
mudrosti i ploda proienja (arahatta-phala): to je sabranost na
telo. (AN I:21)
37. Govor o sabranosti panje na telo
Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Svatthiju, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. U to vreme


Ono to je ostalo su sastojci tela koje nazivamo opaaj (sa-kkhandha) i mentalni obrasci (sankhra-kkhandha).

158

jedan broj monaha, poto su se bili vratili iz proenja hrane i obedovali, okupie se u glavnoj dvorani. Meu njima se zapodenu ovakav
razgovor: Divno je, prijatelji, izuzetno je, kako je Blaeni, znalac,
vidilac, svetac, potpuno probueni, opisao sabranost panje na telo
kao veoma korisnu, plodotvornu. Ovde razgovor monaha bee prekinut. Blaeni, vrativi se iz osame, ode do glavne dvorane i sede na
za njega pripremljeno sedite. Tako sedei, obrati se on monasima:
O emu razgovarate, monasi, dok ovde sedite? O emu bee razgovor koji prekinuste?
Poto smo se vratili iz pronje hrane, poto smo obedovali, oku
pismo se u glavnoj dvorani i zapoeli smo ovakav razgovor meu
nama: Divno je, prijatelji, izuzetno je, kako je Blaeni, znalac, vi
dilac, svetac, potpuno prosvetljen, opisao sabranost panje na telo
kao veoma korisnu, plodotvornu. Taj razgovor prekinusmo, gospodine, kad ue Blaeni.
Pa kako je to, monasi, sabranost panje na telo veoma korisna,
plodotvorna, ukoliko se neguje i redovno veba?
(Sabranost panje na dah) Kada, monasi, otiavi u umu, u
podnoje nekog drveta ili u praznu kolibu, monah seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i ustali svoju panju pred sobom; neprekidno
sabran, on udie i, neprekidno sabran, on izdie. Udiui dugi dah,
on zna Sada udiem dugi dah ... (Nastavlja se kao u Govoru sve
do:) ...ovako sebe veba: Smirujui telesni sklop, izdisau.
U onom ko na takav nain ivi predan, marljiv i odluan, seanje na svet i sklonosti iezavaju, a njihovim iezavanjem njegov
um postade vrst, smiren, harmonian i koncentrisan. Na taj nain,
monasi, neguje monah sabranost panje na telo.
Ovde zatim slede, kao i u Govoru, poglavlja o poloajima tela,
sabranosti i jasnom razumevanju, odbojnosti prema telu i kontemplacijama na groblju, a iza svakog sledi gornji odlomak: U onome
ko na takav nain ivi predan...
(Meditativna zadubljenja) Sem toga, monasi, napustivi objekte
ula, napustivi nekorisne stvari, monah ulazi u prvo zadubljenje,
159

nastalo iz odvojenosti, zdrueno sa zamiljanjem i razmiljanjem i

ispunjeno prijatnou i radou. Voen tom prijatnou i radou
roenim iz odvojenosti, ispunjava i proima on telo tako da nijedan
deli njegovog tela ne ostane nezahvaen prijatnou i radou roe
nim iz odvojenosti.
Kao kad veti berberin ili njegov pomonik sipa praak u metalnu posudu i mea je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna
vlage, proeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previe. Slino je sa
monahom: prijatnou i radou roenim iz odvojenosti ispunjava i
proima on telo, tako da nijedan deli njegovog tela ne ostane nezahvaen prijatnou i radou roenim iz odvojenosti.
U onom ko na takav nain ivi predan, marljiv i odluan, seanje na svet i sklonosti iezavaju, a njihovim iezavanjem njegov
um postaje vrst, smiren, harmonian i koncentrisan. Na taj nain,
monasi, neguje monah sabranost panje na telo.
Sem toga, monasi, poto se oslobodio zamiljanja i razmiljanja,
postie on unutranju smirenost i harmoninost drugog zadubljenja,
koje je nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnou i radou.
Tom prijatnou i radou roenim iz koncentracije ispunjava i proima on telo, tako da nijedan deli njegovog tela ne ostane nezahvaen prijatnou i radou roenim iz koncentracije.
Kao duboko jezero, u ijim dubinama je izvor svee vode i u
koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa
ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kie; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispunie i proeti ga svog, tako da nijedan deli
jezera ne ostane neproet vodom iz tog hladnog izvora slino je sa
monahom: prijatnou i radou roenim iz koncentracije ispunjava i proima on telo, tako da nijedan deli njegovog tela ne ostane
nezahvaen prijatnou i radou roenim iz koncentracije. U onom
ko na takav nain ivi...
Sem toga, monasi: poto je nestala prijatnost, boravi monah u
ravnodunosti, sabran i potpuno svestan, pa telesno doivljava ono
zadovoljstvo koje plemenita bia izraavaju reima: Srean je o160

vek ispunjen ravnodunou i sabranou! tako postie tree zadubljenje. Tom sreom lienom prijatnosti ispunjava i proima on
telo tako da nijedan deli njegovog tela ne ostane nezahvaen.
Kao to u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na povrinu, ve
cvetaju pod vodom, pa ih svea voda napaja i oplahuje, ispunjava
i proima od korena do vrha latica, tako da nijedan deli lotosa ne
ostane neproet vodom. Slino je sa monahom: zadovoljstvom lienim prijatnosti napaja i oplahuje, ispunjava i proima telo, tako
da nijedan deli njegovog tela ne ostane nezahvaen zadovoljstvom
lienim prijatnosti.
U onom ko na takav nain ivi...
Sem toga, monasi: poto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz
iezavanje dotadanje radosti i alosti ulazi on i boravi u etvrtom
zadubljenju, koje je sa one strane zadovoljstva i bola i proieno je
ravnodunou i sabranou. On seda proimajui telo istim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deli njegovog tela ne ostane
nezahvaen tim istim i kristalno jasnim umom.
Kao to neki ovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do
pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim
platnom. Slino je sa monahom: sedi, proimajui telo istim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deli itavog njegovog tela ne
ostane nezahvaen tim istim i kristalno jasnim umom.
U onom ko na takav nain ivi, predan, marljiv i odluan, seanje na svet i sklonosti iezavaju, a njihovim iezavanjem njegov
um postae vrst, smiren, harmonian i koncentrisan. Na taj nain,
monasi, neguje monah sabranost panje na telo.
Ko god je, monasi, negovao i redovno vebao sabranost panje,
na telo, u to su za njega ukljuene sve blagotvorne stvari koje vode
do mudrosti.
Kada bi neko zamislio okean, u njega bi bile ukljuene i sve reice to se u njega ulivaju. Slino je sa onim ko je negovao i redovno
vebao sabranost panje na telo; u to su ukljuene za njega sve one
161

korisne stvari to vode do mudrosti. Ali u monahu koji nije negovao

sabranost panje na telo, niti ju je redovno vebao, u njemu e, o
monasi, Mra nai svoje utoite i njime zavladati.
Ukoliko, monasi, ovek baci kamenu kuglu u gomilu vlane
gline, ta mislite, monasi, hoe li ta teka kamena kugla upasti u
onu gomilu vlane gline, hoe li u njoj nai utoite? Svakako,
gospodine. Isto tako e, monasi, u svakom ko nije negovao, niti
redovno vebao sabranost panje na telo Mra nai svoje utoite i
njime ovladati.
Ukoliko, monasi, ovek sa bakljom u ruci naie na odlomljen
komad drveta, potpuno osuen, i pomisli: Zapaliu vatru, razgoreu plamen; ta mislite, monasi, hoe li taj ovek biti u stanju da to
uini? Svakako, gospodine. Isto tako e, monasi, u svakom ko
nije negovao, niti redovno vebao sabranost panje na telo Mra
nai svoje utoite i njime ovladati.
Ukoliko, monasi, kragu praznom, ostavljenom na stolu, prie
ovek s vedrom punim vode: ta mislite, monasi, hoe li taj ovek
moi da sipa vodu u onaj krag? Svakako, gospodine. Isto tako
e, monasi, u svakom ko nije negovao, niti redovno vebao sabranost panje na telo Mra nai svoje utoite i njime ovladati.
Ali u svakom onom ko je negovao i redovno vebao sabranost
panje na telo, u njemu Mra ne moe nai utoite i njime ovladati. Ukoliko bi, monasi, ovek hteo da baci klupko vune na prag od
tvrdog drveta: ta mislite, monasi, hoe li to klupko vune upasti u
onaj prag od tvrdog drveta i u njemu nai utoite? Nikako, gospodine. Isto tako, monasi, u svakom onom ko je negovao i redovno
vebao sabranost panje na telo Mra ne moe nai utoite i njime
ovladati.
Ukoliko bi ovek sa bakljom u ruci naiao na sve komad drveta, jo zelen, i pomislio: Zapaliu vatru, razgoreu plamen; ta
mislite, monasi, hoe li taj ovek moi to da uradi? Nikako, gospodine. Isto tako, monasi u svakom onom ko je negovao i redovno
vebao sabranost panje na telo Mra ne moe nai utoite i njime
ovladati.
162

Ukoliko, monasi, punom kragu, ostavljenom na stolu, napunjenom vodom do same ivice, prie ovek s vedrom vode: ta mislite,
monasi, hoe li taj ovek moi da sipa vodu u onaj krag? Nikako,
gospodine. Isto tako, monasi, u svakom onom ko je negovao i redovno vebao sabranost panje na telo Mra ne moe nai utoite
i njime ovladati.
Svako ko je, monasi, negovao i redovno vebao sabranost panje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome
e plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Ukoliko, monasi, pun krag, ostavljen na stolu, napunjen vodom do same ivice, snaan ovek pone da naginje sve vie, hoe
li voda iscuriti iz njega? Svakako, gospodine. Isto tako, monasi,
svakom ko je negovao i redovno vebao sabranost panje na telo i
do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao usmeriti
svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome e plod pasti
u ruke upravo na tom stupnju.
Ukoliko na ravnom zemljitu izidamo ogradu kao za cisternu
i napunimo je vodom do samog vrha, a snaan ovek pone da je
rui, sve vie i vie, hoe li voda istei? Svakako, gospodine. Isto
tako, monasi, svakom ko je negovao i redovno vebao sabranost
panje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome
e plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Zamislite da na raskrsnici etiri glavna puta, na ravnom terenu,
stoje koije u koje su upregnuti rasni konji, spremni za pokret, a
veti se koija, majstor svoga zanata, penje na koije, uzima uzde
u levu ruku i bi u desnu, spremajui se da ih potera kud god mu je
volja. Isto tako, monasi, svakom ko je negovao i redovno vebao
sabranost panje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom
znanju mogao usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome e plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Ukoliko je, monasi, sabranost panje na telo negovana i redovno vebana i tako stvoreno vozilo (napretka) postalo prava svoji163

na uma, ukoliko je sabranost utvrena, ojaana i usavrena, tada se

mogu oekivati deset blagoslova, kojih deset?
Sledbenik nadvladava strast i nezadovoljstvo i nije savladan
nezadovoljstvom; uvek iznova, potinjava on nezadovoljstvo kad
god se pojavi. Nadvladava strah i zabrinutost i nije njima savladan;
uvek iznova, potinjava strah i zabrinutost kad god se pojave. Podnosi hladnou i toplotu, glad i e, vetar i pripeku, muve, komarce
i zmije; strpljivo podnosi neljubazne, neprijatne rei i bolove u telu
kad se jave, koji su otri, razdirui, neugodni, neprijatni, kobni. etiri zadubljenja koja proiuju um, ta stanja sree to uvek pripadaju
sadanjosti, postie kad god poeli, bez tekoa i napora. Obdaren je
razliitim natprirodnim moima: od jednog postaje mnogi; od mnogih postaje jedan; pojavljuje se i nestaje; bez muke prolazi kroz zidove, ograde i planine kao kroz vazduh; tone i izranja iz zemlje kao
iz vode; prekrtenih nogu leti kroz vazduh poput ptice; rukom dodiruje Sunce i Mesec, ta velika i mona svetla; njegova mo protee
se i do sveta Brame. Duhovnim uvom, proienim i natprirodnim,
uje zvukove, boanske i ljudske, bliske i daleke. Razume misli drugih ljudi, drugih bia, prodirui u njihov um. Sea se mnogih prolih
egzistencija, jednog preporaanja, dva, tri, etiri i pet preporaanja,
stotinu, dve stotine, tri stotine, etiri i pet stotina preporaanja, hiljadu preporaanja, sto hiljada preporaanja; sea se mnogih nastajanja i mnogih nestajanja ovoga sveta: Tu sam iveo i tako sam
se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo,
uivao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proiveo
taj ivot. Nestavi tu, uoh tamo drugde u novu egzistenciju; i tako
sam se zvao... tako sam proiveo taj ivot. Nestavi tu, uoh tamo
drugde u novu egzistenciju. Tako se on sea svojih prolih ivota,
sa mnotvom pojedinosti. Duhovnim okom, proienim i natprirodnim, gleda kako bia odlaze i ponovo se pojavljuju, bia nedostojna i plemenita, lepa i runa, srena i alosna; gleda kako se bia
preporaaju u skladu sa svojini delima. Poto je iskorenio neistou
(sava), boravi on, osloboen od neistoe, u osloboenosti uma,


Rati, pouda.

Arati, tromost, letargija, dosada.

164

u osloboenosti mudrosti, razumevi je i ostvarivi, otelovljujui

je. Ukoliko je, monasi, sabranost panje na telo negovana i redovno vebana i tako stvoreno vozilo (napretka) postalo prava svojina
uma; ukoliko je sabranost utvrena, ojaana i usavrena, tada se tih
deset blagoslova mogu oekivati.
Tako ree Blaeni. Vesela srca, monasi se obradovae reima
Blaenog. (MN 119)
38. Iz stihova plemenitog nande
Prijatelj je umro; i Uitelj, takoe, otide.
Nema prijateljstva koje je sada ravno ovome:
Sabranost ka sopstvenom telu usmerena. (Thag. 1035)
39. Govor o sabranosti panje na dah
Monasi, kada se razvija i neguje sabranost panje na dah, to donosi veliki plod, veliku korist. Kada se razvija i neguje sabranost
panje na dah, to usavrava etiri temelja sabranosti panje. Kada
se razvijaju i neguju etiri temelja sabranosti panje, to usavrava
sedam elemenata probuenja. Kada se razvijaju i neguju sedam elemenata probuenja, to donosi istinsko znanje i oslobaanje.
A kako to, monasi, razvijanje i negovanje sabranosti panje na
dah donosi veliki plod, veliku korist?
Tako to monah ode u umu, u podnoje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i ustali svoju panju pred sobom; neprekidno sabran, on udie i, neprekidno sabran,
on izdie.
I Prva tetrada (kontemplacija tela)
1. Kada naini dug udah, on zna: Ovo je dug udah; ili kada
naini dug izdah, on zna: Ovo je dug izdah.
2. Kada naini kratak udah, on zna: Ovo je kratak udah; ili
kada naini kratak izdah, on zna: Ovo je kratak izdah.


Sriputta, jedan od dva glavna Budina uenika, koji je umro pre Uitelja.

Prvi deo govora, koji se ne odnosi na sabranost panje na dah, izostavljen je.

165

3. Ovako sebe veba: Udisau oseajui itavo telo; ovako

sebe veba: Izdisau oseajui itavo telo.
4. Ovako sebe veba: Udisau smirujui telesni sklop; ovako
sebe veba: Izdisau smirujui telesni sklop.
II Druga tetrada (kontemplacija oseaja)
5. Ovako sebe veba: Udisau oseajui ushienje; ovako
sebe veba: Izdisau oseajui ushienje.
6. Ovako sebe veba: Udisau oseajui zadovoljstvo; ovako
sebe veba: Izdisau oseajui zadovoljstvo.
7. Ovako sebe veba: Udisau oseajui mentalni obrazac;
ovako sebe veba: 'Izdisau oseajui mentalni obrazac'.
8. Ovako sebe veba: 'Udisau smirujui mentalni obrazac';
ovako sebe veba: 'Izdisau smirujui mentalni obrazac'.
III Trea tetrada (kontemplacija uma)
9. Ovako sebe veba: Udisau oseajui um; ovako sebe veba: Izdisau oseajui um.
10. Ovako sebe veba: Udisau ispunjavajui um radou;
ovako sebe veba: Izdisau ispunjavajui um radou.
11. Udisau koncentriui um; ovako sebe veba: Izdisau
koncentriui um.
12. Ovako sebe veba: Udisau oslobaajui um; ovako sebe
veba: Izdisau oslobaajui um.
IV etvrta tetrada (kontemplacija objekata uma)
13. Ovako sebe veba: Udisau kontemplirajui prolaznost;
ovako sebe veba: Izdisau kontemplirajui prolaznost.
14. Ovako sebe veba: Udisau kontemplirajui hlaenje strasti (virga); ovako sebe veba: Izdisau kontemplirajui hlaenje
strasti.
15. Ovako sebe veba: Udisau kontemplirajui prestanak;
ovako sebe veba: Izdisau kontemplirajui prestanak.


itta-sankhra; ovo se odnosi na oseaje, opaaje i druge mentalne pratioce koji

se javljaju u vezi sa disanjem.

166

16. Ovako sebe veba: Udisau kontemplirajui naputanje;

ovako sebe veba: Izdisau kontemplirajui naputanje.
Na taj nain negovana i redovno praktikovana, sabranost panje
na telo daje veliki plod i veliku blagodet.
Usavravanje temelja sabranosti
A kako to negovana, kako to redovno vebana sabranost panje
na dah dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva?
I) Kad god monah sabrano udie i izdie dugi dah ili kratak dah;
ili kada sebe veba da udie i izdie oseajui itavo telo; ili kada
smiruje tu funkciju disanja tada, monasi, boravi on i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa
strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Jer udisanje i
izdisanje, monasi, jeste telesna funkcija.
II) Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui ushienje; ili oseajui zadovoljstvo; ili oseajui mentalne funkcije; ili
smirujui mentalne funkcije tada, monasi, boravi on i kontemplira
oseaje kao oseaje, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa
strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Jer puna panja
posveena udisanju i izdisanju je, kaem vam, jedan od oseaja.
III) Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui um;
ili ispunjavajui um radou; ili koncentriui um; ili oslobaajui
um tada boravi on i kontemplira um kao um, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u
odnosu na ovaj svet. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno razumevanje, kaem vam, ne moe razviti sabranost panje na dah.
IV) Kad god monah veba sebe da udie i izdie kontemplirajui
prolaznost, hlaenje strasti, prestanak ili naputanje tada boravi on
praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv,
jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Poto se mudro okrenuo od gramzivosti
 Prema Komentaru, prva tetrada se moe primeniti za razvijanje smirenosti (samat

ha) ili uvida (vipassan). Videti poglavlje 5. Druga i trea tetrada odnose se na onog
ko je dosegao meditativna zadubljenja (hna), dok je etvrta tetrada povezana
jedino sa razvijanjem uvida.

167

i odbojnosti, boravi on u potpunoj ravnotei.

Na taj nain, monasi, negovana i redovno vebana sabranost
panje na telo dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva.
A kako to negovana i redovno vebana etiri temelja sabranosti
dovode sedam elemenata probuenja do savrenstva?
Kada god monah boravi kontemplirajui telo, oseaje, um i
objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomuena sabranost. A
kada je u njemu ustaljena nepomuena sabranost, tada se u monahu
zainje sabranost panje kao element probuenja; tada monah razvija sabranost panje kao element probuenja; tada postie savrenstvo u razvijanju sabranosti panje kao elementa probuenja.
Boravei sabran na taj nain, mudro ispituje, istrauje i prouava svaki pojedinani objekat; i dok to ini, u njemu se zainje
istraivanje stvarnosti kao element probuenja; tada monah razvija istraivanje stvarnosti kao element probuenja; tada postie savrenstvo u razvijanju istraivanja stvarnosti kao elementa
probuenja.
Dok mudro ispituje i istrauje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energija, zainje
se i energija kao element probuenja; tada monah razvija energiju kao element probuenja; tada postie savrenstvo u razvijanju
energije kao elementa probuenja.
U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushienje.
A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushienje, tada se u njemu zainje i ushienje kao element probuenja;
tada monah razvija ushienje kao element prosvetljenja; tada postie savrenstvo u razvijanju ushienja kao elementa probuenja.
Telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postaju smireni. A
kada telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postanu smireni, u
njemu se zainje smirenost kao element probuenja; tada monah
razvija smirenost kao element probuenja; tada postie savrenstvo u razvijanju smirenosti kao elementa probuenja.


To su sinonimi za prve dve od pet prepreka koje, sa svoje strane, ine prvi deo u
kontemplaciji objekata uma. Okretanje od se postie kontempliranjem prolaznosti itd., a tako se onda ukida pojam trajnosti itd.

168

Um onog ko je smiren i srean postaje skoncentrisan. A kada

um onoga ko je smiren i srean postaje skoncentrisan, tada se u njemu zainje koncentracija kao element probuenja; tada monah
razvija koncentraciju kao element probuenja; tada postie savrenstvo u razvijanju koncentracije kao elementa probuenja.
Na tako skoncentrisan um gleda on sa savrenom ravnodunou.
A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savrenim spokojstvom,
tada se u njemu zainje spokojstvo kao element probuenja; tada
monah razvija spokojstvo kao element probuenja; tada postie savrenstvo u razvijanju spokojstvo kao elementa probuenja.
Na taj nain negovana i redovno vebana etiri temelja sabranosti dovode sedam elemenata probuenja do savrenstva.
A kako to negovani i redovno vebani sedam elemenata probuenja dovode mudrost i osloboenje do savrenstva?
Tako to, monasi, monah razvija elemente probuenja: sabranost, istraivanje stvarnosti, energiju, ushienje, smirenost, koncentraciju i spokojstvo, zasnovane na neprijanjanju, zasnovane na bestrau, zasnovane na utrnuu, a to sve rezultira odvraenou.
Na taj nain negovani i redovno vebani sedam elemenata probuenja dovode mudrost i osloboenje do savrenstva.
Tako ree Blaeni. Vesela srca, monasi se obradovae reima
Blaenog. (MN 118)
40. Sabranost panje na dah
Ova koncentracija uma, postignuta putem sabranosti panje na dah,
ukoliko je negujemo i redovno vebamo, predstavlja mirno i uzvieno, nepomueno i sreno stanje uma, u kojem rave, kuenja vredne
ideje se smesta zaustavljaju i nestaju im se pojave. (SN 44:9)
41. Sabrano umiranje
Ako je, Rahula, sabranost panje na dah negovana i redovno vebana, ak i uzdasi i izdasi pred smrt bie nainjeni svesno, a ne nesvesno. (MN 62)

169

Jasno razumevanje
etiri poloaja
42. Vebanje za probuenje
Ako se dok ide, stoji, sedi ili lei u krevetu budan u monahu javi misao ispunjena strau, mrnjom ili agresivnou, a on je ne odbaci,
ne napusti i ne eliminie, takav monah u kojem uvek iznova nedostaje iskrenog napora i moralnog stida naziva se tromim i bezvoljnim.
Ako se dok ide, stoji, sedi ili lei budan u monahu javi misao ispunjena strau, mrnjom ili agresivnou, a on je ne tolerie, ve je
odbaci, napusti i eliminie, takav monah koji uvek iznova pokazuje
iskreni napor i moralni stid naziva se energinim i odlunim.
Dok ide, stoji, sedi ili lei,
ko gaji misli rave i prizemne,
zavaran njima, taj ide stazom nanie;
vrhovno probuenje nikad dosei nee.
Ali onaj ko nadvlada te rave misli,
dok ide, stoji, sedi ili lei;
ko nalazi radost u takvom smirenju uma,
tom vrhovno probuenje izmai ne moe. (It. 110)
43. Vebanje u odlunosti i uvidu
Predani vrlini bi trebalo da ivite, o monasi, predani disciplini prosjakog reda i obuzdani tom disciplinom! Nek savreni budu vae
ponaanje i postupci! Sagledavajui opasnost ak i u najmanjem
prestupu, trebalo bi sebe da usavravate u pravilima koja ste prihvatili! Ali ako monah tako ivi, ta bi sem toga trebalo da ini?
Ako je monah dok ide, stoji, sedi ili budan lei osloboen pohlepe i mrnje, lenjosti i tromosti, nemira i zabrinutosti, ako je odbacio
sumnju, onda e on postati snaan i neosvojiv; njegova sabranost je
iva i nepomuena; njegovo telo oputeno i neuznemireno; njegov
um skoncentrisan i sabran.
Monah koji na takav nain uvek iznova pokazuje iskren napor i
stid naziva se energinim i odlunim.
170

Kontrolisan dok ide, stoji, sedi i lei,

kontrolisan dok se saginje, oprua svoje udove,
paljiv posmatra sveta koji ga okruuje:
on zna kako sastojci postaju i nestaju.
Onaj ko tako ivi, stalno ivog uma
smiren u postupcima, lien nemira,
ko sebe veba u smirenju uma,
bez prestanka i istrajno
takav monah je svima znan kao nepokolebljiv. (It.111)
44. Bodisattino vebanje
Pre probuenja, kada jo nisam bio do kraja probuen, jo uvek kao
bodisatta, uoih ovu misao: Kako bi bilo kada bih noi koje imaju
posebno znaenje, noi kojima poinju etiri meseeve mene, boravio na neobinim i zastraujuim mestima, blizu umskih svetilita i
grobnica, u dungli, meu drveem? Moda bih tako bolje upoznao
ta su to strah i jeza? I tako sam noi koje imaju posebno znaenje,
noi kojima poinju etiri meseeve mene, boravio na neobinim i
zastraujuim mestima, blizu umskih svetilita i grobnica, u dungli, meu drveem. Dok sam tamo boravio, naiao bi jelen ili paun
bi slomio granicu ili bi vetar zautao hrpom lia. Tada pomislih:
Jesu li to strah i jeza to dolaze? Ali onda sam razmiljao: Zato bih ekao taj strah? Zar ne bi bilo bolje da ga odagnam upravo
u onom poloaju u kojem me zatekne? A strah i jeza dooe dok
sam etao tamo-amo. Tad ne bih stajao mirno, ni sedao, niti legao
sve dok nisam odagnao taj strah. Zatim bi strah i jeza doli dok sam
stajao. Tad nisam hodao, ni sedao, niti legao sve dok nisam odagnao
taj strah. Zatim bi strah i jeza doli dok sam sedeo. Tad ne bih hodao,
ni stajao, niti legao sve dok nisam odagnao taj strah. Zatim bi strah i
jeza doli dok sam leao. Tad ne bih hodao, ni stajao, niti sedao sve
dok nisam odagnao taj strah. (MN 4)


Doslovno: Iznad, ispod i izmeu, sve dokle zemlja dosee.

Postoji pet sastojaka ili kategorija (kkhandh) koji odravaju postojanje linosti:
telo, oseaj, opaaj, mentalni obrasci i svest.

171

45. Jasno razumevanje u bilo kom poloaju

Ukoliko um monaha naginje hodanju tamo-amo, on hoda tamo-amo
razmiljajui: Dok hodam tamo-amo pohlepa i tuga, kao i druge
rave i kuenja vredne misli nee ui u moj um! Tako on poseduje
jasno razumevanje.
Ukoliko um monaha naginje stajanju, sedenju ili leanju, on
stoji, sedi ili lei razmiljajui: Dok stojim, sedim ili leim, elja i
tuga, kao i druge rave i kuenja vredne misli nee ui u moj um!
Tako on poseduje jasno razumevanje. (MN 122)
46. Jasno razumevanje pri govoru
Ukoliko um monaha naginje razgovoru, trebalo bi ovako da razmilja:
Neu se uputati u nedostojan razgovor, koji je vulgaran, prizeman i beskoristan; koji ne vodi nevezivanju, hlaenju strasti, utrnuu, smirenosti, direktnom znanju, probuenju, nibbni; to je razgovor o kraljevima, lopovima, kraljevim savetnicima, vojsci, gladi
i ratu; o jedenju, pijenju, oblaenju i stanovanju; o vencima, mirisima, roacima, vozilima, selima, gradovima i zemljama; o enama
i vinu, ulinim traevima i slinom, razgovor o precima, o raznim
alama na tu raun, prie o nastanku zemlje i mora, razgovor o
tome da su stvari ovakve ili drugaije i slino. Tako on poseduje
jasno razumevanje.
Ali razgovor koji je koristan da bi se vodio asketski ivot,
koristan za mentalnu bistrinu, koji vodi ka potpunom nevezivanju,
hlaenju strasti, utrnuu, smirenosti, direktnom znanju, probuenju
i nibbni; to je razgovor o skromnosti, zadovoljstvu malim, samoi,
osami, nerasipanju energije, vrlini, koncentraciji, mudrosti, osloboenju i o znanju i sagledavanju stvari koje daruje osloboenje u
takav razgovor u se uputati. Tako on poseduje jasno razumevanje. (MN 122)
47. Jasno razumevanje u gledanju
Ispravno se, o monasi, Nanda moe nazvati plemenitim, snanim,
ljubaznim i ispunjenim krajnjom revnou. Ukoliko Nanda, monasi,
172

ne straari na vratima ula, nije umeren u jelu, ne neguje budnost i

ne poseduje sabranost i jasno razumevanje, on ne bi bio u stanju da
vodi savren svetaki ivot, koji je do kraja ist.
A evo kako, monasi, Nanda straari na vratima ula: Ukoliko
mora da pogleda u pravcu istoka, ini to tek poto je u svom umu sve
dobro razmotrio: Hoe li, dok tako gledam u pravcu istoka, pohlepa
i tuga, kao i druge rave i kuenja vredne misli zaposesti moj um?
Tako on poseduje jasno razumevanje.
Ukoliko mora da pogleda u pravcu zapada, juga ili severa, ini
to tek poto je u svom umu sve dobro razmotrio: Hoe li, dok tako
gledam u pravcu zapada, juga ili severa, pohlepa i tuga, kao i druge
rave i kuenja vredne misli zaposesti moj um? Tako on poseduje
jasno razumevanje.
A ovo su, monasi, Nandina sabranost i jasno razumevanje: Sa
punom sveu javljaju se u Nandi oseaji, sa punom sveu traju, sa
punom sveu nestaju. Sa punom sveu se javljaju opaaji u Nandi,
sa punom sveu traju, sa punom sveu nestaju. Sa punom sveu
se javljaju misli u Nandi, sa punom sveu traju, sa punom sveu
nestaju. To su, monasi, Nandina sabranost i jasno razumevanje. (AN
VIII:9)
Kontemplacija oseaja
48. Kako razumeti oseanje
O monasi, postoje tri vrste oseaja: prijatan oseaj, neprijatan oseaj
i neutralan oseaj.
Da bi se potpuno razumele te tri vrste oseaja, o monasi, treba
negovati etiri temelja sabranosti. (SN 47:49)
49. Naputanje
U prijatnom oseaju, monasi, sklonost ka pohlepi trebalo bi napustiti; u neprijatnom oseaju sklonost ka odbojnosti trebalo bi napustiti;
u neutralnom oseaju sklonost ka neznanju trebalo bi napustiti.
Poto je, monasi, monah u prijatnom oseaju napustio sklonost
ka pohlepi, u neprijatnom oseaju sklonost ka odbojnosti, u neutral173

nom oseaju sklonost ka neznanju, takvoga ja nazivam onim ko je

osloboen nepovoljnih sklonosti, onim ko vidi jasno. Presekao je
udnju, raskinuo okove i potpuno razorivi obmanu stigao do kraja
patnje.
Kad osea prijatnost, a ne zna prirodu tog oseaja,
tada on naginje pohlep i nije u stanju da vidi slobodu od nje.
Kad osea bol, a ne zna prirodu tog oseaja,
tada on naginje mrnji i nije u stanju da vidi slobodu od nje.
Pa ak ni neutralan oseaj, to ga mudrac proglasi mirnim,
ako se u neznanju za njega vee, nee izai iz kruga patnje.
Ali ako je monah marljiv, ne zanemaruje jasno razumevanje,
takav mudrac do kraja razume prirodu svakog oseaja
Postigavi to, jo u ovom ivotu proien,
zreo u znanju, vrsto na putu Dhamme
kad mu jednom ivot doe kraju, telo klone,
taj savreni znalac bez traga zgasne. (SN 36:3)
50. Oseaji, iznutra i spolja...
Bio to prijatan oseaj, bolan, neodreen,
sopstveni ili tu, oseaji bilo kakvi
on ih zna kao opasne, obmanjujue, prolazne.
Svestan njihovog stalnog nadolaenja i nestanka,
postie on nevezivanje za oseaje, gaenje strasti. (SN 36:2)
51. Paljivo ispitivanje oseaja
Jednom je Blaeni boravio u Vesliiju, u Velikoj umi, u kui sa
zabatima. Uvee, poto je izaao iz osame, zaputi se on u bolesniku
sobu i sede na ve pripremljeno sedite. Sedei tako, obrati se monasima sledeim reima:


Obmana (mna) naroito se odnosi na samoobmanu (asmi-mna), odnosno

verovanje u postojanje sopstva i druge pogrene stavove.


Pohlepa ukljuuje privlanost u bilo kojoj meri.

Mrnja ukljuuje odbojnost u bilo kojoj meri.

174

Monasi, svaki monah bi sabran i jasno razumevajui trebalo da

provodi vreme! To vam je uputstvo od mene!
Ako je monah tako sabran i jasno shvata, marljiv, iskren i odluan, a u njemu se javi prijatan oseaj, on zna: Sada je u meni prijatan oseaj. On je uslovljen, a ne neuslovljen. Na koji nain uslovljen? ak i ovim telom je uslovljen. A ovo je telo zaista prolazno,
sastavljeno iz delova, zavisno. I ako je ovaj prijatan oseaj uslovljen
telom, koje je (sa svoje strane) prolazno, sastavljeno iz delova, nastalo na osnovu nekih drugih uzroka, kako bi onda takav prijatan
oseaj mogao biti trajan?
U odnosu na oboje, telo i prijatan oseaj, kontemplira on prolaznost, kontemplira nestalnost, kontemplira nevezivanje, kontemplira prestanak, kontemplira odvraenost. I u onom ko tako ivi nestaje
sklonost ka pohlepi u pogledu tela i prijatnog oseaja.
Ukoliko se bolan oseaj javi u njemu, on zna: Sada je u meni
bolan oseaj. On je uslovljen, a ne neuslovljen. Na koji nain uslovljen? ak i ovim telom je uslovljen. A ovo je telo zaista prolazno,
sastavljeno iz delova, zavisno. I ako je ovaj bolan oseaj uslovljen
telom, koje je (sa svoje strane) prolazno, sastavljeno iz delova, nastalo na osnovu nekih drugih uzroka, kako bi onda takav bolan oseaj mogao biti trajan?
U odnosu na oboje, telo i bolan oseaj, kontemplira on prolaznost, kontemplira nestalnost, kontemplira nevezivanje, kontemplira prestanak, kontemplira odvraenost. I u onom ko tako ivi nestaje
sklonost ka odbojnosti u pogledu tela i bolnog oseaja.
Ukoliko se neutralan oseaj javi u njemu, on zna: Sada je u
meni neutralan oseaj. On je uslovljen, a ne neuslovljen. Na koji
nain uslovljen? ak i ovim telom je uslovljen. A ovo je telo zaista
prolazno, sastavljeno iz delova, zavisno. I ako je ovaj neutralan oseaj uslovljen telom, koje je (sa svoje strane) prolazno, sastavljeno iz
delova, nastalo na osnovu nekih drugih uzroka, kako bi onda takav
neutralan oseaj mogao biti trajan?
U odnosu na oboje, telo i neutralan oseaj, kontemplira on prolaznost, kontemplira nestalnost, kontemplira nevezivanje, kontemplira prestanak, kontemplira odvraenost. I u onom ko tako ivi nestaje sklonost ka neznanju u pogledu tela i bolnog oseaja.
175

Kad doivljava prijatan oseaj, monah zna da je on prolazan,

zna da se za njega ne treba vezivati, zna da mu se ne treba prepustiti. Kad doivljava bolan oseaj... neutralan oseaj, zna da je on
prolazan, zna da se za njega ne treba vezivati, zna da mu se ne treba
prepustiti.
Kad doivljava prijatan oseaj, ne osea se njime okovan. Kad
doivljava bolan oseaj, ne osea se njime okovan. Kad doivljava
neutralan oseaja, ne osea se njime okovan.
Kad mu bolni oseaji ugroavaju telo, on zna: Bolni oseaji
mi ugroavaju telo. Kad mu bolni oseaji ugroavaju ivot, on zna:
Bolni oseaji mi ugroavaju ivot. I jo zna: Posle razlaganja tela,
posle smrti, svi ti oseaji kojima se ne preputam sasvim e uminuti.
To je poput uljane lampe, iji fitilj gori, a kada nestane ulja i
fitilja, ona se gasi, jer nema vie goriva. Slino tome, monah zna:
Posle razlaganja tela, kad se ivot okona, svi ti oseaji kojima se
ne preputam sasvim e uminuti. (SN 36:37)
Kontemplacija stanja uma
52. Vidljivo uenje
Jednom je potovani Upavna otiao do Blaenog, poklonio mu se i
seo sa strane. Sedei tako, obrati se on Blaenom ovim reima:
Ljudi govore o Vidljivom uenju. A koliko je, gospodine,
Uenje vidljivo ovde i sada, po svom neposrednom rezultatu, kad poziva doi i vidi, vodi napred i mudri ga mogu direktno iskusiti?
Kada je, Upavna, opazivi oblik monah svestan tog oblika i
svoje elje za tim oblikom, tada on zna: U meni je elja za oblicima.
Ukoliko je monah, opazivi oblik, svestan tog oblika i svoje elje za
tim oblikom, zna da je u njemu elja za oblicima, utoliko je, Upav
na, Uenje vidljivo ovde i sada, po svom neposrednom rezultatu, kad
poziva doi i vidi, vodi napred i mudri ga mogu direktno iskusiti.
Sem toga, Upavna, kada je monah opazivi zvuk miris
ukus dodir mentalni objekat (ideju), svestan tog mentalnog
objekta i svoje elje za mentalnim objektom, tada on zna: U meni
je elja za mentalnim objektima. Ukoliko je monah, opazivi svo176

jim umom mentalni objekat, svestan tog objekta i svoje elje za tim
mentalnim objektom, znajui da je u njemu elja za tim mentalnim
objektima, utoliko je, Upavna, Uenje vidljivo ovde i sada, po
svom neposrednom rezultatu, kad poziva doi i vidi, vodi napred i
mudri ga mogu direktno o iskusiti.
Postoji takoe, Upavna, monah koji je, opazivi oblik, svestan
oblika i toga da u njemu nema elje za tim oblikom; tako on zna:
U meni nema elje za oblicima. Ukoliko je monah, opazivi oblik,
svestan tog oblika i toga da u njemu nema elje za tim oblikom, znajui da u njemu nema elje za oblicima, utoliko je, Upavna, Uenje
vidljivo ovde i sada, po svom neposrednom rezultatu, kad poziva
doi i vidi, vodi napred i mudri ga mogu direktno iskusiti.
Sem toga, Upavna, kada je monah opazivi zvuk miris ukus
dodir mentalni objekat svestan mentalnog objekta i toga da u
njemu nema elje za tim mentalnim objektom, znajui da u njemu
nema elje za tim mentalnim objektom, tada on zna: U meni nema
elje za mentalnim objektima. Ukoliko je monah, opazivi svojim
umom mentalni objekat, svestan tog objekta i toga da u njemu nema
elje za tim objektom, znajui da u njemu nema elje za mentalnim objektima, utoliko je, Upavna, Uenje vidljivo ovde i sada, po
svom neposrednom rezultatu, kad poziva doi i vidi, vodi napred i
mudri ga mogu direktno iskusiti. (SN 35:70)
53. Iza vere
Postoji li put, monasi, kojim monah bez priklanjanja veri, rairenim
uverenjima, tradiciji, posebnom rezonovanju, potkrepljivanju pojedinih gledita, moe objaviti konano znanje stanja svetosti: Nema
vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren zadatak; posle ovoga nita vie ne preostaje da se uini?
Za nas, gospodine, Uenje je ukorenjeno u Blaenom. Pozivamo Blaenog da govori! A monasi e sauvati njegove rei.
Postoji takav put, o monasi. A koji je?
Kada monah opazi oblik i ako su u njemu pohlepa, mrnja ili
obmanutost, on zna: U meni su pohlepa, mrnja, obmanutost; a
ako u njemu nema pohlepe, mrnje ili obmanutosti, on zna: U meni
nema pohlepe, mrnje, obmanutosti.
177

Sem toga, monasi, kada monah opazi zvuk, miris, ukus, dodir,
mentalni objekat (ideju) i ako su u njemu pohlepa, mrnja ili obmanutost, on zna: U meni su pohlepa, mrnja, obmanutost; a ako u
njemu nema pohlepe, mrnje ili obmanutosti, on zna: U meni nema
pohlepe, mrnje, obmanutosti.
I ako on to zna, monasi, mogu li se te ideje razumeti priklanjanjem veri, rairenim uverenjima, tradiciji, posebnom rezonovanju,
potkrepljivanju pojedinih gledita?
Svakako da ne mogu, gospodine.
Zar nisu te ideje neto to se moe razumeti kroz iskustvo?
Tako je, gospodine.
To je, monasi, put kojim monah, bez priklanjanja veri, rairenim uverenjima, tradiciji, posebnom rezonovanju, potkrepljivanju
razliitih gledita, moe objaviti konano znanje stanja svetosti:
Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren zadatak; posle ovoga nita vie ne preostaje da se uini. (SN 35:152)
Satipahna, kombinovana sa
drugim metodama vebanja
54. Zakonitost u Uenju
[Redosled: prevladavanje pet prepreka satipahna sedam elemenata probuenja.]
 Tekstovi 52 i 53 su, u prvom redu, ilustracija kontemplacije uma onako kako je data

u Govoru, tj. znanje je li um ispunjen ili ne poudom itd. Sem toga, ova dva teksta
mogu posluiti kao lep primer za Uputstvo Bhiyi (tekst 29), dakle za zadravanje na golom opaanju: U onome to je vieno mora biti samo ono to je vieno...
Tekst 52 nalae meditantu da jasno razlui opaanje od reakcije na njega (na primer,
javljanje pohlepe), koja je odvojen i kasniji proces u umu: On je svestan oblika i
svestan elje za njim (ili toga da elja ne postoji). Za ovakvu primenu meditacije
se kae da je jedan od primera u kojima Budino uenje pokazuje one karakteristike izraene u drevnoj formuli iskazivanja potovanja prema dragulju Dhamme:
Vidljivo ovde i sada je Uenje... Treba uoiti da se ovo primenjuje i za sluaj kada
se otkrije da je prisutna elja, ali je identifikovana kao odvojeni proces. U srodnom
tekstu broj 53 za ovakav nain vebanja se kae da je nezavisan od verovanja, tradicije, stanovita itd. i da doputa direktan pristup cilju oznaenom kao osloboenje
iz kruga preporaanja i to putem sopstvenog neposrednog iskustva.

178

Jednom je Blaeni boravio u Nlandi. u Pvrikinom mangovom

gaju. Onda potovani Sriputta doe do Blaenog, pokloni mu se i
sede sa strane. Sedei tako, obrati se on Blaenom ovim reima:
Ovakvo je, gospodine, moje miljenje o Blaenome: Nije
bilo, nee biti, niti postoji bilo koji asketa ili braman koji poseduje
dublje znanje od Blaenog u pogledu probuenja.
Zaista su uzviene, odvane i samouverene tvoje rei, Sriputta,
pravi lavovski rik kad kae: Ovakvo je moje miljenje o Blaenom: Nije bilo, nee biti, niti postoji bilo koji asketa ili braman koji
poseduje dublje znanje od Blaenog u pogledu probuenja.
Ti dakle, Sriputta, mora da zna sve te svete ljude, potpuno
probuene, koji su iveli u prolosti, da obuhvata svojim umom
sve te uzviene: Takva je bila vrlina tih uzvienih; takvo njihovo
uenje; takva bee njihova mudrost; takvo njihovo boravite (u meditaciji); takvo njihovo osloboenje?
Ne, nikako, gospodine.
Onda, Sriputta, ti mora da zna sve te svete ljude, potpuno
probuene, koji e iveti u budunosti, da obuhvata svojim umom
sve te uzviene: Takva e biti vrlina tih uzvienih; takvo njihovo
uenje; takva njihova mudrost; takvo njihovo boravite (u meditaciji); takvo e biti njihovo osloboenje?
Ne, nikako, gospodine.
Onda, Sriputta, ti mora da zna mene koji sam sveti ovek,
potpuno probuen, da me obuhvata svojim umom: Takva je vrlina
Blaenog; takvo njegovo uenje; takva njegova mudrost; takvo njegovo boravite (u meditaciji); takvo je njegovo osloboenje?
Ne, nikako, gospodine.
Tada ti, Sriputta, ne poseduje sveobuhvatno znanje o svetim
ljudima, potpuno probuenim u prolosti, budunosti i sadanjosti.
Kako onda, Sriputta, moe izrei tako uzviene, odvane i samouverene rei, pravi lavovski rik: Nije bilo, nee biti, niti postoji bilo
koji asketa ili braman koji poseduje dublje znanje od Blaenog u
pogledu probuenja.
Gospodine, mada ne posedujem takvo znanje o svetim ljudima, potpuno probuenim u prolosti, budunosti i sadanjosti, mada
179

ne obuhvatam u svom umu sve te uzviene, ipak znam zakonitost u

Uenju.
Pretpostavimo da postoji kraljev pogranini grad, sa jakim bedemima i kulama podignutim na jakim temeljima i samo jednom kapijom. I tu je uvar kapije, inteligentan, iskusan i obazriv, koji zaustavlja ljude nepoznate i proputa samo ljude njemu poznate. Taj uvar
kapije eta stazom to opasuje grad unaokolo i ne uoava u bedemima bilo kakvu rupu ili pukotinu, ni toliko da bi se maka mogla kroz
nju provui. Tako on zna: Bilo koje krupnije stvorenje koje ulazi ili
izlazi iz ovoga grada moe ui ili izai jedino kroz onu kapiju.
Slino ovome, gospodine, ja znam zakonitost u Uenju: oni,
gospodine, koji su u prola vremena bili sveti ljudi, potpuno probueni, svi ti uzvieni su stupili u neuporedivo, savreno probuenje
tek poto su uklonili pet prepreka koje prljaju um i slabe razumevanje; a sa umom vrsto oslonjenim na etiri temelja sabranosti razvili
su sedam elemenata probuenja do svoje pune zrelosti.
Isto tako, gospodine, oni koji e u budunosti biti sveti ljudi,
potpuno probueni, svi ti uzvieni stupie u neuporedivo, savreno
probuenje tek poto uklone pet prepreka koje prljaju um i slabe
razumevanje; a sa umom vrsto oslonjenim na etiri temelja sabranosti razvie sedam elemenata probuenja do svoje pune zrelosti.
Isto tako, gospodine, uzvieni koji je sada sveti ovek, potpuno
probuen, stupio je u neuporedivo, savreno probuenje tek poto
je uklonio pet prepreka koje prljaju um i slabe razumevanje; a sa
umom vrsto oslonjenim na etiri temelja sabranosti razvio je sedam
elemenata probuenja do svoje pune zrelosti.
Dobro reeno, Sriputta, dobro reeno. Zato, Sriputta, bilo
bi dobro da ovakvo izlaganje Uenja esto iznosi monasima i monahinjama, mukim i enskim nezareenim sledbenicima. A takoe i onim budalastim osobama koje razdire sumnja i nesigurnost u
pogledu Tathgate. Poto sasluaju ovo izlaganje Uenja, sumnja i
nesigurnost u pogledu Tathgate e nestati. (SN 47:12)


Dhammanvayo; unutranja konzistentnost uenja.

180

55. Neuspeh i uspeh

[Redosled: satipahna mo plemenitih]
Jednom dok je potovani Anuruddha boravio u osami, u samoi,
ovako pomisli: Oni koji doive neuspeh sa etiri temelja sabranosti, doiveli su neuspeh i na plemenitoj stazi koja vodi do potpunog
iskorenjivanja patnje. Oni koji su uspeli sa etiri temelja sabranosti,
uspeli su i na plemenitoj stazi koja vodi do potpunog iskorenjivanja
patnje.
Onda potovani Mah-Moggallna razumede u svom umu misli
plemenitog Anuruddhe i kao to snaan ovek isprui savijenu ruku
ili savije ispruenu ruku, tako se u trenu pojavi pred potovanim
Anuruddhom i ovako mu ree:
U kojoj meri, prijatelju Anuruddha, monah moe uspeti sa etiri temelja sabranosti?
Kada, prijatelju, monah boravi i kontemplira faktore nastanka
u telu, unutar; kad boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, unutar; kad boravi i kontemplira faktore nastanka i nestanka u telu, unutar, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Kad kontemplira faktore
nastanka faktore nestanka faktore i nastanka i nestanka u telu,
izvan, marljiv... Kad kontemplira faktore nastanka faktore nestanka faktore i nastanka i nestanka u telu, i unutar i izvan, marljiv...
Ukoliko bi poeleo: Neka boravim opaajui neodbojno u odbojnom, boravi on opaajui neodbojno.
Ukoliko bi poeleo: Neka boravim opaajui odbojno u neodbojnom, boravi on opaajui odbojno.
Ukoliko bi poeleo: Neka boravim opaajui odbojno u neodbojnom, kao i u odbojnom, boravi on opaajui odbojno.
Ukoliko bi poeleo: Neka boravim opaajui neodbojno u odbojnom, kao i u neodbojnom, boravi on opaajui neodbojno.
Ukoliko bi poeleo: Izbegavajui oboje, odbojno i neodbojno,
neka boravim u spokojstvu, sabran i jasno razumevajui, boravi on
181

u spokojstvu prema tom (objektu), sabran i jasno razumevajui.

Na isti nain boravi on i kontemplira faktore nastanka itd. u
oseajima u umu u objektima uma, unutar itd. (SN 52:1)
56. Dobro razvijena koncentracija
[Redosled: etiri uzviena boravita hna satipahna
hna]
Ovako bi, o monae, trebalo sebe da veba: Moj um bie vrsto
utemeljen u sebi i rave, kuenja vredne ideje koje se jave nee
obuzeti moj um!
Ukoliko, o monae, tvoj um postane vrsto utemeljen u sebi
i rave, kuenja vredne ideje ne obuzimaju tvoj um, tada bi dalje
ovako trebalo sebe da veba: Prijateljsku ljubav, osloboenje srca,
trebalo da bi negujem u sebi i redovno praktikujem, nju bi trebalo
da nainim sredstvom napretka i trajnim posedom svoga uma, nju
treba da utvrdim, ojaam i usavrim! Tako bi, o monae, trebalo
sebe da veba.
Ukoliko si, o monae, negovao, dobro negovao takvu koncen
traciju uma, tada bi mogao razviti tu koncentraciju zajedno sa zami
ljanjem i istrajnim razmiljanjem; ili bez (novih) zamiljanja, jedino
sa istrajnim razmiljanjem; ili bez zamiljanja i bez istrajnog razmiljanja; ili je moe razviti zajedno sa ushienjem; bez ushienja; sa


Ovih pet oblika opaanja stvari kao odbojnih itd. i ovladavanje tim oblicima na
pliju se nazivaju ariya-iddhi, plemenita mo ili mo plemenitih (svetih). To
je vrsta suptilne moi transformacije uz pomo koje je mogue po elji menjati emocionalne stavove koji su ve preli u naviku ili ih zameniti potpunim unutranjim balansom. Spokojstvo koje je prolo kroz takav trening zaista je izdralo
najrigorozniji test. Takvim treningom mogue je postii potpunu kontrolu emotivnih reakcija na okolinu i apsolutnu nezavisnost od uticaja navika i strasti. Kao
to je i pokazano u nazivu tog vebanja, mo plemenitih, savrenstvo u njemu
mogu postii jedino potpuno ostvarene osobe, arahati. No, iskreno nastojanje u
ovladavanju ovom vetinom obezbedie veliku korist svakome ko moe da ispuni
njene zahteve. Meutim, ovde je nuno prethodno iskustvo u kontrolisanju uma i,
zato, na tekst na prvom mestu pominje satipahnu. Naroito su kontemplacija
oseaja i razlikovanje opaaja i sopstvene reakcije na njega (videti tekstove 52 i 53)
znaajni u ovom kontekstu. Videti takoe Digha nikya 28; Mahima nikya 152;
Nanamoli (prevod): The Path of Purification, Kolombo 1956, str. 417.

182

radou ili sa spokojstvom.

Ukoliko si, o monae, negovao, dobro odnegovao takvu koncentraciju uma, tada bi trebalo ovako sebe da veba: Samilost ...
saoseanje ... ravnodunost, osloboenje srca, trebalo bi u sebi da
negujem i redovno vebam, od toga bi trebalo da nainim sredstvo
(napretka) i trajan posed (svoga uma), to treba da utvrdim, ojaam i
usavrim! Tako bi, monasi, trebalo sebe da vebate.
Ukoliko si, monae, negovao, dobro negovao takvu koncentraciju, tada bi je mogao razviti zajedno sa pojmovima i istrajnim razmiljanjem... (kao prethodno).
Ukoliko si, o monae, negovao, dobro odnegovao takvu koncentraciju uma, tada bi trebalo ovako sebe da veba: Boraviu
praktikujui kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom.
Ukoliko si, o monae, negovao, dobro odnegovao koncentraciju, tada biste je mogli razviti zajedno sa pojmovima i istrajnim
miljenjem... (kao prethodno).
Ukoliko si, o monae, negovao, dobro odnegovao takvu koncentraciju uma, tada bi trebalo ovako sebe da vebate: Boraviu
praktikujui kontemplaciju oseanja... kontemplaciju uma... kontemplaciju objekata uma...
Ukoliko si, o monae, negovao, dobro odnegovao takvu koncentraciju, tada, o monasi, gde god krenuli ii ete lako; gde god
stajali stajaete lako; gde god sedeli sedeete lako; gde god leali
leaete lako.


Ovaj pasus ukazuje na mentalne faktore koji se javljaju ili izrastaju na razliitim
nivoima meditativnog zadubljenja (hna).


Blagonaklonost, samilost, saoseanje i ravnodunost nazivaju se etiri uzviena

stanja ili boanska boravita (brahma-vihara). Za njihovo meditativno razvijanje videti The Path of Purification, pogl. XI; Nanaponika Tera: The Four Sublime
States.


Ovo se odnosi na stanje svetosti (arahatta); jer svetac (arahat) u stanju je blaen
stva (ili lakoe; phsu) u bilo kojem od etiri poloaja tela, a to znai pri bilo kojoj
aktivnosti. Metod iznet u ovom tekstu je metod uvida, kojem prethodi smirenost
(samatha-pubba-gama-vipassan), u skladu sa podelom meditativnog vebanja

183

A jedan monah, razumevi ovo podsticanje Blaenog kao sopstveni prekor, die se sa svog mesta, pokloni Blaenom i obiavi ga
sa desne strane ode. I taj je monah iveo u osami, iskren, marljiv i
odluan. A cilj zbog kojeg sinovi uglednih porodica naputaju kuu
i odlaze u beskunitvo, to najvie savrenstvo svetakog ivota,
uskoro je neposredno upoznao, jo u tom ivotu, ovako ga izrazivi
u sebi: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren je zadatak i posle ovoga nita vie ne ostaje da se uini. I tako
taj monah postade jedan od arahata. (AN VIII:63)
57. Postepeno vebanje
Prvi u nizu postepenog vebanja dolaze: 1. vrlina, 2. kontrola ula,
3. umerenost u jelu, 4. budnost (manje spavanja). Pozabavivi se
ovim, na tekst prelazi na sledee stupnjeve: 5. sabranost i jasno
razumevanje, 6. izbegavanje pet prepreka, 7. satipahna, 8. meditativno zadubljenje (hna).
Poto je plemeniti sledbenik odnegovao budnost, Blaeni mu dade
dalja uputstva: Hajde, o monae, opremi sebe sabranou i jasnim
razumevanjem! Budi onaj koji dela s jasnim razumevanjem kada
odlazi i kad se vraa; kad gleda pravo i gleda u stranu, kad savija i oprua svoje udove, nosi ogrta i posudu za proenje hrane,
kad jede, pije, vae i guta; kad obavlja nudu; dok hoda, stoji, sedi ili lei, dok si budan, govori i kad uuti, budi onaj koji
dela s jasnim razumevanjem!
Poto je plemeniti sledbenik opremio sebe sabranou i jasnim
razumevanjem, Blaeni mu dade dalja uputstva: Hajde, o monae!
ivi na osamljenom mestu; u umi, pod drvetom, na brdu, u planinskoj peini, na litici, na groblju, u estaru praume, na otvorenom
prostoru, u sklonitu od slame! Monah tada poive na takvim osamljenim mestima i posle obroka, poto se vrati iz proenja hrane,
seda, savijenih nogu, uspravnog tela i potpuno sabran. Napustivi
udnju za svetom, boravi on srca osloboenog udnje; isti on svoj
datom u Anguttara nikyi. Smirenost je zadubljenje, dok praktikovanje satipa
hne stoji umesto uvida.

184

um od udnje. Napustivi otrov mrnje prema svetu, boravi srca

osloboenog mrnje. Ispunjen prijateljstvom i saoseanjem prema
svim ivim biima, isti on svoj um od otrova mrnje. Napustivi
lenjost i tromost, boravi on srca osloboenog lenjosti i tromosti u
kontemplaciji svetlosti. Sabran i jasno razumevajui, isti on svoj
um od lenjosti i tromosti. Napustivi uznemirenost i zabrinutost, boravi on neuzburkanog srca, smirenog uma; isti on svoj um od uznemirenosti i zabrinutosti. Napustivi sumnju, ostavio je neizvesnost
iza sebe i vie nije nesiguran oko stvari hvale vrednih; isti on svoj
um od sumnje.
Napustivi tih pet prepreka koje prljaju um i slabe razumevanje,
praktikuje on kontemplaciju tela kao tela kontemplaciju oseaja
kao oseaja kontemplaciju uma kao uma kontemplaciju objekata
uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajui i sabran, odloivi sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.
Zamisli krotitelja slonova koji je u zemlju ukopao masivan stub,
a za njega vezao divljeg slona, kako bi u njemu savladao navike iz
dungle, savladao njegovu enju za dunglom, njegov bes, kako bi
ga ukrotio za razne poslove, da slui oveku.
Slino tome, plemeniti sledbenik vezuje svoj um za etiri temelja sabranosti, kako bi u sebi savladao dotadanje navike, kako bi savladao u sebi enju za svetom, svoj bes; kako bi dosegao ispravnu
stazu i stigao do nibbne.
Tada mu Blaeni dade dalja uputstva: Hajde, o monae! Praktikuj kontemplaciju tela kao tela, bez misli povezanih sa ulnim eljama! Praktikuj kontemplaciju oseaja kao oseaja, bez misli povezanih sa ulnim eljama! Praktikuj kontemplaciju uma kao uma, bez
misli povezanih sa ulnim eljama! Praktikuj kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, bez misli povezanih sa ulnim eljama!
Potom, poto je stiao pojmovno miljenje, postie on unutranju smirenost i harmoniju drugog zadubljenja, koje je lieno pojmovnog miljenja, roeno iz koncentracije i ispunjeno ushienjem i
radou... (MN 125)
 Ovde je dat metod smirenja (zadubljenja), kojem prethodi vebanje uvida (vipassa
n-pubbagama-samatha). Posle vebanja satipahne, privremenim potiskivanjem

185

Potom u izvornom tekstu sledi tree i etvrto zadubljenje, trovrsno znanje (te-vi), koje kulminira u stanju svetosti (arahatta).
Poreenja
58. uvar kapije I
Zamislite da postoji kraljev pogranini grad, sa jakim bedemima i
kulama dignutim na jakim temeljima, a sa est kapija. I tu je uvar
kapije, inteligentan, iskusan i obazriv, koji zaustavlja ljude nepoznate i proputa samo ljude njemu poznate. Onda sa istoka stigoe dvojica glasnika i zapitae uvara kapije: Gde je, prijatelju, gospodar
ovoga grada? A uvar kapije odgovori: On ivi na glavnom trgu,
gospodo. Dvojica glasnika hitro odnesoe vanu poruku gospodaru
grada i vratie se otkuda su i otili. (Isto je sa glasnicima sa zapada,
severa i juga.)
Ovo poreenje dato je kako bi se razjasnilo ono to je prethodno
reeno. A njegovo znaenje je sledee:
Grad je naziv za ovo telo sastavljeno od etiri elementa, koje
su stvorili otac i majka, othranili na pirinu i mleku, podlono zakonu prolaznosti, propadanju, nestajanju, razlaganju.
est kapija je naziv za est osnova ula.
uvar kapije je naziv za sabranost.
Dvojica glasnika je naziv za smirenost i uvid.
pet prepreka, naglasak je stavljen na to da tokom takvog vebanja nema podsticanja
misli vezanih za ulne elje. Potom sledi ulazak u drugo zadubljenje, bez ikakvog ukazi
vanja na prethodno postizanje prvog zadubljenja. O ovakvom propustu nema komentara u egzegetskoj literaturi. Opaske koje slede mogu se uzeti kao pokuaj objanjenja.
Privremeno naputanje pet prepreka ukazuje na to da je tokom praktikovanja sati
pahne visok stupanj razvoja uvida, koji karakterie jaka koncentracija bliska
zadubljenju i zato se ona naziva susednom ili pristupnom koncentracijom (upa
ra-samdhi); njoj su, kao i u samom zadubljenju, pet prepreka privremeno savladane. Drugo zadubljenje opisuje se kao lieno zamiljanja i razmiljanja. Direktno
ulaenje u njega, kao to je pomenuto u naem tekstu, olakano je injenicom da je
pri golom posmatranju fizikih i mentalnih procesa negovanom tokom satipahne
razmiljanje u velikoj meri eliminisano. Ova injenica takoe olakava razumevanje specifinog zahteva ovoga teksta izbegavanje misli vezanih za ulne elje, to
je polazna taka etiri zadubljenja: Odvojen od objekata ula...

186

Gospodar grada je naziv za svest.

Glavni trg je naziv za etiri osnovna elementa: zemlju, vodu,
toplotu i vazduh.
Vana poruka je naziv za nibbnu.
Put koji su preli glasnici je plemenita osmostruka staza, sainjena od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog ivljenja, ispravnog napora,
ispravne sabranosti i ispravne koncentracije. (SN 35:204)
59. uvar kapije II
U kraljevom pograninom gradu, o monasi, ivi uvar kapije, inteligentan, iskusan i obazriv, koji zaustavlja ljude nepoznate i proputa
samo ljude njemu poznate, kako bi zatitio stanovnike grada i odbio
neprijatelja. Slian ovom uvaru kapije je plemeniti sledbenik koji
je sabran, obdaren visokim stepenom sabranosti i obazrivosti. ak
i onoga to je uinjeno i reeno veoma davno sea se on. Plemeniti
sledbenik koji poseduje sabranost ravnu uvaru kapije odbacie ono
to je nepovoljno i negovati povoljno; odbacie ono to je vredno
prekora i negovati besprekorno. Tako e sauvati svoju istotu. (AN
VII:63)
60. Ispitivanje
Zamislite oveka koji je ranjen strelom natopljenom u otrov, a iji su
prijatelji i roaci pozvali lekara. Lekar noem raseca ranu i ispituje
je instrumentom traei vrh strele. Poto ga je naao, vadi ga i sisa
ranu sve dotle dok nije uveren da u njoj vie nema otrova...
Ovo poreenje dato je da bi se razjasnilo ono to je prethodno
reeno. A njegovo znaenje je sledee:
Rana je naziv za est osnova ula.
Otrov je naziv za neznanje.
Strela je naziv za udnju.
Instrument je naziv za sabranost.
No je naziv za plemenitu mudrost.
Lekar je naziv za Blaenog, Potpuno probuenog. (MN 105)
187

61. U gomili
Jednom je Blaeni boravio u zemlji Sumba, u gradu naroda Sumba
zvanom Sedaka. Tu se Blaeni obrati monasima:
Zamislite gomilu ljudi koji su se sakupili na vest da je pristigla
kraljica lepote. A ako je ta prelepa kraljica takoe i veoma veta u
igranju i pevanju, zbog toga e se sakupiti jo vea gomila. Onda
doe ovek koji eli da ivi, a ne da umre, koji eli sreu i gnua se
patnje. Ljudi mu kau: Evo ti, prijatelju, posuda do vrha napunjena
uljem. Mora je proneti kroz gomilu do kraljice lepote. ovek sa
isukanim maem e te pratiti i ako prospe makar kap ulja odrubie
ti glavu! Dakle:, monasi, ta mislite? Hoe li taj ovek nositi svoju
posudu bezbrino, ne vodei rauna o onima oko sebe?
Nikako, gospodine.
Ovo poreenje dato je da bi se istaklo znaenje. A znaenje je
sledee:
Posuda do vrha napunjena uljem je naziv za sabranost panje
na telo.
Zato bi, monasi, trebalo ovako sebe da vebate: Negovaemo
sabranost panje na telo, redovno je vebati, tako da ona postane
sredstvo napretka i trajan posed naih umova; tako da ona bude ustaljena, ojaana i usavrena u nama! Tako, monasi, treba sebe da vebate! (SN 47:20)
62. Raonik i bi
Sabranost je poput raonika i bia.
Komentar U poljoprivredi Blaenog ulogu ratarevog raonika i bia ima sabranost, udruena sa uvidom (vipassan) i zdruena
sa Putem (to jest, stupnjevima oslobaanja). Ba kao to se raonik
probija kroz zemlju, tako i sabranost predstavlja plug mudrosti ispitujui razvijanje pozitivnih procesa uma i drei odreeni objekat


anapada-kalyi; najvea lepotica u jednoj dravi ili oblasti.

Pripadnik braminske kaste optuuje Budu da ne ore i ne seje, a ipak, kao prosjakasketa, oekuje da ga drugi nahrani. Buda odgovara da on obrauje polje uma i daje
niz poreenja, od kojih smo odabrali dva.

188

pred umom. Zato kada se u tekstovima kae on boravi, sabranou uvajui um, sabranost se naziva uvarem. Takoe, u smislu
odsustva konfuzije, sabranost prethodi raoniku mudrosti, poto
mudrost moe prodreti samo u one ideje koje je paljivo prouila
sabranost, pa su otuda liene konfuzije.
Sem toga, kao to bi uliva volu strah od ibanja i tako ga spreava da legne na zemlju ili skrene sa pravog puta; slina je uloga
sabranosti da budi energiju koja je, zapravo, teglea ivotinja uma
da ga ispuni strahom da e se ponovo roditi u niim svetovima patnje, da ne dozvoli energiji da oslabi. Sabranost, pored toga, spreava
energiju da skrene na pogrenu stranu, to jest ka ulnim zadovoljstvima; ona usmerava energiju na objekat meditacije i spreava je da
krene u pogrenom pravcu. Zato se kae Sabranost je poput raonika
i bia. (Snp. 77; komentar Paramatthaotik, str. 100)
Nekanonska pli knjievnost
Iz Pitanja Kralja Milinde
63. Karakteristina osobina sabranosti
Kralj Milinda upita: ta je karakteristina osobina sabranosti, potovani gospodine?
Potovani Nagasena odgovori: To je osobina stalnog proveravanja i praenja.
Kako je to, potovani gospodine, proveravanje karakteristino za sabranost?
Ukoliko posedujemo sabranost, tada stalno proveravamo stvari
vredne hvale i vredne kuenja, besprekorne i loe, odline i nitavne, i druge kontraste tamnog i svetlog; tada znamo: Ovo su etiri


Pitanja kralja Milinde su jedno izuzetno delo kasne pli knjievnosti. Meutim,
veruje se da je original napisan kolokvijalnim jezikom (prakrit) severozapadne
Indije; najstariji delovi datiraju iz prvog veka pre nae ere. U Burmi je ovo delo
ukljueno u kanonske tekstove (Ti-piaka), ali i u drugim zemljama theravda budizma uiva veliki ugled. Kralj Milinda je identifikovan kao grko-indijski kralj
Menandros, koji je vladao izmeu 160. i 140. godine pre nae ere.

189

temelja sabranosti, ovo je ispravan napor, etiri puta duhovnog napredovanja, pet mentalnih sposobnosti i moi, sedam sastojaka probuenja, ovo je plemeniti osmostruki put. Znajui to, vebamo ono
to treba vebati, a ne ono to ne treba vebati; prihvatamo ono to
treba prihvatiti, a ne ono to ne treba prihvatiti. Na taj nain, veliki
kralju, proveravanje jeste karakteristino za sabranost.
Daj neko poreenje.
To se moe uporediti sa rizniarem velikog vladara, koji ga
ujutru i uvee podsea na njegovu mo, brojei mu njegov posed
ovako: Vae visoanstvo, imate toliko slonova, toliko konja, koija
i vojnika; ovoliko novca, zlata i drugog blaga. Vae visoanstvo,
imajte to na umu! Isto tako, veliki kralju, proveravanje (mentalnog
poseda) karakteristino je za sabranost.
A kako je to, potovani gospodine, praenje karakteristino
za sabranost?
Ukoliko posedujemo sabranost, veliki kralju, moemo da pratimo ishod stvari korisnih i onih nekorisnih; tako emo znati: Ove
stvari su korisne, a ove ne; ove stvari pomau, a ove ne. Kada to
znamo, odbaciemo stvari koje nisu korisne, koje ne pomau, a zadrati one koje su korisne, koje pomau. Na taj nain, veliki kralju,
praenje jeste karakteristino za sabranost.
Daj neko poreenje.
Zamislimo kraljevog savetnika koji zna: Ovi ljudi su prijatelji
kraljevi, a ovi su mu neprijatelji; ovi su mu od pomoi, a ovi na tetu. Znajui to, on tera rave i tetne, a zadrava dobre i korisne. Isto
tako, veliki kralju, praenje je karakteristino za sabranost. Blaeni
je takoe rekao: Sabranost je na svakom mestu korisna.
Ti si veliki znalac, potovani Nagaseno. (Milinda-pah)
64. Panja i mudrost
Kralj upita: ta je karakteristina osobina panje (manasikra) i ta
je karakteristina osobina mudrosti (paa)?
Dranje, veliki kralju, jeste karakteristina osobina panje, a
presecanje je karakteristina osobina mudrosti.
Kako to? Daj, molim te, neko poreenje.
190

Zna li, veliki kralju, kako se see eerna trska?

Znam, potovani gospodine.
Kako?
Levom rukom prihvata stabljiku, a desnom je, drei seivo,
presee u samom korenu.
Isto tako, veliki kralju, onaj ko je posveen meditaciji (yog
vaara) panjom prihvati svoj um, a mudrou odsee prljavtinu.
Na taj nain je, veliki kralju, dranje karakteristina osobina
panje, a presecanje karakteristina osobina mudrosti.
Ti si veliki znalac, potovani Nagaseno. (Milinda-pah)
65. Iz poreenja sa petlom
Ba kao to e se petao, makar ga terali kamenjem, prutom, motkama, batinama i ibama, ipak vratiti svome leglu, isto tako i monah posveen meditaciji, ma koliko bio zauzet svojom odeom,
popravkama, obavljanjem manastirskih dunosti i propisa, uenjem
i poduavanjem, ne bi trebalo da naputa mudru i prodornu panju
(yoniso manasikra); jer pravi dom svakog meditanta je upravo ta
prodorna panja. Tu petlovu osobinu i on bi trebalo da usvoji.
Takoe je Blaeni, najuzvieniji meu uzvienima, rekao: ta
je, monasi, monahovo podruje, njegov pravi roditeljski dom?
To su etiri temelja sabranosti. (Milinda-pah)
66. Zrno semena
Rekao si, potovani Nagaseno, da bi trebalo usvojiti dve osobine
zrna semena. Koje dve?
Ukoliko je, veliki kralju, zemlja plodna i ima dovoljno kie,
ak i mala koliina semena dae obilan plod. Isto tako bi monah
posveen meditaciji trebalo dobro da neguje vrlinu; tako e ona dati
obilan plod asketskog ivota. To je, veliki kralju, prva osobina semena koju bi trebalo usvojiti.
Takoe, veliki kralju, ukoliko je seme posejano u zemlji bez korova, ono e brzo rasti. Isto tako, ukoliko je meditant dobro ovladao
 Tanije,

ivenjem, krpljenjem, pranjem ili bojenjem.

191

svojim umom, proistio ga u samoi, i ako baci (seme svog uma) na

odlino tlo satipahne, tada e ono brzo rasti. (Milinda-pah)
67. Maka
Ba kao to maka svoj plen lovi samo u neposrednoj okolini, isto
tako monah kontemplira nastajanje i nestajanje upravo svojih pet
sastojaka, koji su objekti prijanjanja (updnakkhandha): Ovakvo
je telo, ovako ono nastaje, ovako nestaje; ovakav je oseaj, ovako
on nastaje, ovako nestaje; ovakav je opaaj, ovako on nastaje, ovako
nestaje; ovakvi su mentalni obrasci, ovako oni nastaju, ovako nestaju; ovakva je svest, ovako ona nastaje, ovako nestaje.
Takoe je Blaeni, najuzvieniji meu uzvienima, rekao:
Ne mora da traga daleko odavde:
Najvia nebesa ta mogu pomoi?
Ovde, ba u tom sastojku bia,
U svome telu, nai e poetak i kraj. (Milinda-pah)
68. Iz poreenja sa paukom
Ovako ree potovani Anuruddha Thera:
Na petoro vrata ula ispleti mreu
sabranosti, tananu i prozirnu.
U nju e se prljavtina hvatati
da bi je potom unitio jasnim uvidom. (Milinda-pah)
Iz komentarske knjievnosti
69. Jedini put
Satipahna, direktan put, poto je ona prava staza, koja se nigde
ne rava, niti krivuda. Ona je put kojim svako treba da krene; sam za
sebe: udaljivi se iz gomile, treba iveti osamljen i izdvojen. Ovde
se misli na dvovrsnu osamljenost: telesnu osamljenost, odnosno
na ivljenje bez prijatelja, izvan gomile; i unutranju usamljenost,
odnosno izmicanje udnji koja se naziva drutvo prijatelja.


Ekayana maggo: poetne rei Govora.

Delovi tampani kurzivom uzeti su iz potkomentara Satipahna sutte.

192

Sem toga, satipahna je direktan put zato to je on put Jedinog, u smislu najboljeg, jedinstvenog. To se odnosi na Blaenog
Budu, koji je iznad svih bia. Mada i drugi idu tim Putem, on je
Budin, poto ga je on otkrio i postoji jedino u njegovom uenju i
praktikovanju, nigde drugde.
Satipahna je direktan put zato to ne postoji drugi put koji
vodi do nibbne. Ovde se moe izneti primedba: Da li se pod reju
put podrazumeva satipahna? Zar ne postoji vie faktora koji
su ukljueni u (osmostruki) put kao to su ispravno razumevanje,
ispravna namera itd.? To je tano. Ali svi ti ostali faktori su uklju
eni u satipahnu i ne mogu postojati bez nje. (Papaa-sudani,
komentar za Mahima nikyu)
70. Tipologija
Zato je Blaeni pouavao samo etiri sabranosti, ni manje, ni vie?
inio je to za dobrobit razliitih tipova karaktera meu onima prijemivim za poduavanje.
Za karakter koji naginje udnji (tah-arita), ako je trome inteligencije, pogodan nain proienja je satipahna povezana sa
kontemplacijom tela, jer je grubo i lako uoljivo; za karakter koji
naginje udnji, ako je otre inteligencije, pogodna je suptilnija kontemplacija oseaja.
Za karakter koji naginje teoretisanju (dihi-arita), ako je trome inteligencije, pogodan nain proiavanja je satipahna povezana sa ne suvie raznolikom kontemplacijom stanja uma; za karakter koji naginje teoretisanju, ako je otre inteligencije, pogodna je
sasvim raznovrsna kontemplacija objekata uma.
Telo i oseaji su glavni podsticaj za uivanje (kojem se najvie
priklanja tip sklon udnji). Za prevladavanje (njegove karakteristi
ne sklonosti) najlake je za tip sklon udnji, trome inteligencije, da
uvidi neistou u grubljoj od ove dve osnovne udnje, a to je telo. Za
tip sklon udnji, otre inteligencije, lake je da uvidi patnju u suptil
nijem objektu kakav je oseaj.
Slino ovome, stanje uma (itta) i sadraji uma (dhamma) jesu
glavni podsticaj za teoretisanje, poto oni mogu postati osnova za
193

vrstu veru u neprolaznost i postojanje sopstva. Radi razbijanja vere

u neprolaznost lake je za tip sklon teoretisanju, trome inteligencije,
da prolaznost uvidi u svesti (itta), u njezinoj ne suvie raznolikoj
klasifikaciji kao um ispunjen poudom, itd. Za razbijanje vere u
postojanje sopstva lake je za tip sklon teoretisanju, otre inteligen
cije, da uvidi nepostojanje sopstva (anatt) u mentalnim faktorima
(etasika) i njihovoj sasvim raznovrsnoj klasifikaciji kao opaaj,
ulni utisak itd; ili kao pet prepreka itd. (kako je dato u Govoru).
Ali um i sadraji uma mogu biti i osnova za udnju (a ne samo
za teoretisanje); dok telo i oseaji mogu takoe biti osnova za teoretisanje (a ne samo za udnju). No, radi oznaavanja onih od ovo
etvoro koji jae naginju udnji, odnosno teoretisanju, napravljena
je gornja klasifikacija i zato je i za njih reeno glavni (podsticaj).
71. Odloivi sa strane gramzivost i odbojnost...
Odloivi sa strane gramzivost i odbojnost, to znai ili savladavanje loeg kvaliteta njegovom suprotnou, dobrim kvalitetom
(tadanga-ppahna) ili privremenim potiskivanjem (vikkhambhanappahna) tokom hne.
Poto termin gramzivost ukljuuje i ulnu elju (kma-han
da), a termin odbojnost obuhvata i zlovolju (bypda), ova tvrdnja iz Govora odnosi se na odbacivanje pet prepreka (nivaraa) i to
oznaavanjem dve najznaajnije meu njima.
Ovaj odlomak naroito pokuava da saopti sledee: Odloivi
sa strane gramzivost znai odustavi od zadovoljstva izazvanog
ugaanjem telu; odustavi od ushiivanja telom; izbegavi da nas
zavede iluzija lepote i iluzija blaenstva tela. Odloivi sa strane od
bojnost znai odustavi od nezadovoljstva izazvanog telesnom nesreom; odustavi od nezadovoljstva zbog (istrajne) kontemplacije
tela; odbivi da ustukne pred vidljivom neistoom i tegobama tela.
Tako se mo i vetina jogija iskazuju. Jer upravo je mo jogija
ovo: da postane osloboen i zadovoljstava i nezadovoljstava; da


Ovi pojmovi (pli: anurodha, virodha) takoe ukljuuju: saveznitvo i sukobljavanje, potvrivanje i negiranje.

194

ovlada svojim sklonostima i odbojnostima; da podjednako izbegne

da ga zavodi nestvarno i odbija stvarno. Sve to postii jeste vetina
jogija. (Papana-sdani, komentar za Mahima nikyu)
72. Marljiv, jasno shvatajui i sabran...
Jer kod onoga ko nije marljiv (u meditativnom naporu) pojavljuje se unutranja stagnacija kao prepreka; jer onaj ko je bez jasnog
razumevanja postae konfuzan u pogledu korienja pravih sredstava i izbegavanja pogrenih sredstava; jer onaj ija je sabranost
slaba nee biti u stanju da izbegne odbacivanje ispravnih sredstava
i upotrebu pogrenih sredstava (zbog ovakvih manjkavosti) takav
sledbenik nee imati uspeha u meditaciji. Da bi se ukazalo na one
osobine koje doprinose uspehu, zato je reeno u Govoru: on boravi
marljiv, jasno shvatajui i sabran. (Papana-sdani, komentar za
Mahima nikyu)
73. Sabranost kao uslov harmonije
Sabranost bi svuda trebalo da bude podjednako snana. Ona titi
um od uznemirenosti, u koju um moe zapasti pod uticajem onih
moi (indriva) koje ka njoj naginju, a to su poverenje, energija i mudrost. Sabranost takoe titi um od zamora, u koji um moe zapasti
pod uticajem one sile koja ka njemu naginje, a to je koncentracija.
Zato je sabranost poput soli u svakom jelu, poput savetnika koji
je upuen u sve poslove neophodna svuda... Bez sabranosti nema
podsticanja, ni obuzdavanja uma. (Papana-sdani, komentar za
Mahima nikyu)
74. Biseri komentarske knjievnosti
Sabranost i jasno razumevanje. Poto ova dva kvaliteta slue da se
uklone prepreke i podstakne meditativni razvoj, oni se smatraju po

Rati, arati: preterana priljenost i inertnost; pouda i gaenje.

Sabranost panje je jedno od pet duhovnih moi (indriya); ostala etiri su: poverenje i mudrost, energija i koncentracija. Svaki od ova dva para moi treba da su
dobro izbalansirani kako bi dostigli punu snagu. To znai da ne treba da bude ni preteranog i jednostranog razvoja, niti zapostavljanja i slabog razvoja bilo koje moi.
Sabranost panje je ta koja na njih motri i deluje kao faktor usklaivanja.

195

monicima i to za sva vremena, sve tipove meditanata i prilikom

vebanja sa bilo kojim objektom meditacije.
Uloga sabranosti i jasnog razumevanja je podjednako vana.
Ne postoji mentalni proces povezan sa znanjem i razumevanjem, a da u njemu nema sabranosti.
Nemarnost je, reju, odsustvo sabranosti.
Sabranost je ona neprekidna obazrivost koja svakoj aktivnosti
daje istrajnost.
Razvijenim sposobnostima ula nazivaju se one koje su, pod
uticajem mentalnog razvoja koji je ve preao u naviku, postale
proete aromom svojstvenom sabranosti i jasnom razumevanju.
(Iz Mla-ik; komentar za Sutta niptu)
Iz mahyna knjievnosti
75. Ngruna
etiri temelja sabranosti nepogreivo su oznaeni kao direktan put
kojim su koraali Bude. Bez prestanka motri na njih! Ako si tu nemaran, svi napori su beskorisni, a njihovo istrajno vebanje naziva
se koncentracijom uma (samdhi). (Suhd-lekh)
76. Odri sabranost i jasno razumevanje u svemu to ini: kad sedi, stoji, hoda, gleda oko sebe i razgovara.
Onoga ko je sabranost odredio za straara na vratima svoga
uma strasti ne mogu savladati, kao to dobro uvan grad neprijatelj
ne moe osvojiti.
Strast se nee javiti u onome ko poseduje sabranost panje na
telo. U svim okolnostima zatitie on svoj um kao to dojilja titi
novoroene.
Onaj ko na sebi nema vrsti oklop sabranosti odlina je meta za
strasti. Ba kao to je i ratnik u bici, bez pancirnog ogrtaa, izloen
strelama neprijatelja.


Indriyni bhvitni; ukljuujui estu sposobnost, um.

Vsan-bhvan, meditacija iz navike.

196

Ukoliko nije zatieno sabranou, srce se moe smatrati sasvim bespomonim. Podsea na slepca to po neravnom terenu hodi
bez vodia.
Ljudi su privueni loim i sopstvenom blagostanju okreu leda.
Mada na ivici ambisa, oni ne oseaju zabrinutost. A sve to zahvaljujui pomanjkanju sabranosti.
Moralno ponaanje i sve druge ispravne osobine ostaju svaka u
sopstvenom domenu (izolovane). No, sabranost ih sledi poput pastira koji prati svoje stado (i okuplja ga).
Ko izgubi sabranost, gubi besmrtnost (nibbna). Ali ko poseduje sabranost panje na telo, besmrtnost vrsto stee u aci.
Ko je bez sabranosti, kako on moe ovladati plemenitim metodom (osloboenja)? A onaj ko je bez plemenitog metoda, promaio
je ispravnu stazu.
Ko promai ispravnu stazu, promaio je i besmrtnost. Onaj ko je
besmrtnost izgubio sa vidika, ne moe osvojiti slobodu od patnje.
Zato, dok ide, trebalo bi da zna Ja idem, dok stoji Ja sto
jim, odravajui tako sabranost bez prestanka. (Avaghoa, Saun
darnanda-kavya)
ntideva: Saeti pregled duhovnog vebanja
(ika-samuaya)
77. Iz VI poglavlja: O uvanju samoga sebe
Kako uvamo sami sebe?
Izbegavanjem onog to je nisko.
A kako se to postie?
Izbegavanjem onog to je jalovo.
A kako se to ini?
Neprestanom sabranou,
koju otri nepokolebljiva revnost.
A revnost raste kako uviamo
veliinu to u unutranjem miru lei (Krika, 7-8)
197

Postoji dvanaest primena sabranosti panje, koje vode do izbegavanja onog to je jalovo (ili beskorisnog napora):
1. Kada, ispunjeni potovanjem, odravamo sabranost na rezultate sleenja i nekrenja uputstava koje je dao Tathgata.
2. Kada smo usredsreeni na to da odrimo telo u stanju mirovanja (onda kada nije potrebna bilo kakva aktivnost).
3. Ali ako postoji prilika za aktivnou, ne treba odmah reagovati, ve prvo ostati nepomian jer je potrebno jo jau sabranost
(primeniti na tu aktivnost). Drei svoje elje pod kontrolom, usmeriemo sabranost na potpuno obazrivo delovanje.
4. Trebalo bi sabranou da telo drimo pod kontrolom ukoliko
se pojavi bilo kakav disbalans, kao to su razdraganost ili opasnost.
5. Treba biti sabran prilikom kontemplacije etiri poloaja.
6. Treba biti sabran i s vremena na vreme posmatrati pravilnost
zauzetog poloaja, kako se ne bi pojavila njegova iskrivljavanja.
7. Dok razgovaramo treba da smo sabrani na to da ne pravimo
suvine i neprikladne pokrete rukama, stopalima i glavom ili grimase
izazvane zadovoljstvom, arogancijom, uzbuenjem, naklonou itd.
8. Trebalo bi da smo sabrani na to da govorimo samo onim glasom koji slualac moe razumeti, a ne preglasno, inae inimo prekraj nazvan neuljudnost.
9. Ukoliko zapadnemo u situaciju da neto objanjavamo, moramo biti sabrani na to da nae misli postanu prihvatljive i razumljive za tue umove.
10. Treba biti sabran na to da je um, koji podsea na slona u
klopci, uvek vezan za stub unutranjeg mira.
11. Treba biti sabran da bi se iz trenutka u trenutak proveravalo
stanje sopstvenog uma.
12. I u velikoj masi ljudi treba se prisetiti nabrojanih pravila za
ouvanje sabranosti, ak i kada to znai odustajanje od neke druge
aktivnosti.


Sarva-dhira; alternativna znaenja su potpuno obazrivo i potpuno energino.

198

Ovakvim upotrebljavanjem sabranosti uspeva se u izbegavanju

onog to je jalovo (ili beskorisnog napora). A takvu sabranost otri
nepokolebljiva revnost. Nepokolebljiva revnost je okretanje nekom
poslu svim srcem; ona je suprotnost nemarnosti (u nekom poslu).
I ta nepokolebljiva revnost raste kako uviamo veliinu to u
unutranjem miru lei. Kakav je to mir (sama)? To je ona smirenost (samatha) opisana u Arya-aksayamati sutri:
Kakva je to nepokolebljiva smirenost? To je staloenost uma,
staloenost tela, kontrola ula, koja su nerastrojena; to je lienost
uzburkanosti, neobuzdanosti, nespokojstva, kao i promenljivosti;
posedovanje blagosti, samokontrole, odgovornosti, utivih manira,
sabranosti uma; izbegavanje drutva i uivanje u samoi; telesno
povlaenje i nerastrojenost uma; um okrenut pustinjakom ivotu;
tedljivost, kontrola poloaja tela; uoavanje pravog trenutka, prave
prilike, prave mere i dranje osloboenja stalno na umu; spremnost
na pomo, skromnost u prohtevima itd.
A kakva je to veliina to u unutranjem miru lei? To je sposobnost da se stvari razumeju onakve kakve one zaista jesu. Zato
je Veliki mudrac, Buda, rekao: Onaj ko je skoncentrisan razume
stvari onakve kakve one zaista jesu.
Tako bi trebalo znati da je kroz veliinu to u unutranjem miru
lei mogue osigurati za sebe i za druge, bekstvo od nepregledne
patnje, na primer od preporaanja u svetovima patnje. Da je za sebe i
za druge mogue ostvariti nepregledno blaenstvo, zemaljsko i nadzemaljsko; i da je, na kraju, mogue dosei drugu obalu (nibbna).
Svestan toga, svako bi trebalo da neguje duh tenje za tim unutranjim mirom. Kao onaj u zapaljenoj kui to vapi za hladnom vodom,
tako bi trebalo da je svaija otra i nepokolebljiva revnost u vebanju (vrline, meditacije i mudrosti). Kraj te revnosti ustalie se sabranost; a ustaljena sabranost izbegavae ono to je jalovo. U onome ko
izbegava jalove stvari niske i beskorisne stvari se ne pojavljuju.
Zato, onaj ko eli sebe da zatiti mora sii do samog korena,
koji predstavlja sabranost i tu sabranost uvek odravati ivom.
(ntideva, ika-samuaya)


U Pli kanonu ova izreka javlja se u Samyutta nikyi XXII.5.

199

78. Iz rya-ratnamegha stre

Um je pretea svih stvari. Kad je upoznat um, upoznate su sve
stvari.
Um skae svuda unaokolo poput ugarka kojim maemo; um se
koleba poput talasa; um gori poput umskog poara; um narasta poput nezadrive poplave. Ukoliko podrobno sve to razmotrimo, iveemo sa sabranou dobro usmerenom na um. Neemo potpasti pod
vlast uma. Ukoliko se ovlada umom, ovladano je svim stvarima.
(ntideva, ika-samuaya)
79. Izbegavanje skretanja
Gubitkom jasnog razumevanja i pomanjkanjem sabranosti um postaje nestalan, jer doputa da bude skrenut sa puta ka cilju. Ali ako
se, uz pomo sabranosti i jasnog razumevanja, izbegne preterana
zaokupljenost spoljanjim stvarima, tada um moe da se usmeri na
jedan jedini objekat koliko god mu je volja. (ntideva, ika-sa
muaya)
80. Zatita samoga sebe
rya-sgaramati stra: Ne postoji jo jedno pravilo koje bi moglo
posluiti kao geslo mahyne: Starajui se da se ne spotaknemo,
zatitiemo sva bia.
Bodhisattva-prtimoka: Ako, o Sriputtra, elimo da zatitimo druge, onda bi trebalo da titimo sebe. (videti tekst broj 15)
(ntideva, ika-samuaya)
Iz XIII poglavlja:
Temelji sabranosti panje (smtyupasthna)
S umom koji je postao elastian (zahvaljujui pripremnim vebama opisanim u prethodnim poglavljima ika-samuaye) treba
se prihvatiti temelja sabranosti panje.
 ittaprvngamaa sarva dharmh; videti Dhammapada, stih 1: manopubbn
gama dhamma.


Aparo eko dharmo mahyna-samgrahaya samvartate; svaskhalita-pratyaveksa

nataya sarvasattvanurakseti.

200

81. Temelj sabranosti panje na telo

Poloen je putem kontempliranja neistoe tela.
Ovako je reeno u Dharma-sangiti stri: Takoe, o potovani
sine, Bodhisattva usmerava svoju sabranost na telo ovako: Ovo telo
nije nita drugo do gomila sainjena od stopala, prstiju, butina, grudi, kukova, stomaka, pupka, kime, srca, rebara, aka, ruku, ramena,
vrata, vilice, ela, glave i lobanje. Nju je na jedno mesto okupio
graditelj karmikog ivotnog procesa (karmabhava-kraka; to jest
udnja) i ona je postala sklonite za stotinu hiljada razliitih neistoa, elja i uobrazilja...
Ovo telo ne dolazi iz prolosti i ne odlazi u budunost. Ono
nije postojalo u prolosti ili budunosti, sem u nestvarnim i pogrenim teorijama. U njemu nema bilo kakvog (inherentnog) aktivnog
ili pasivnog entiteta; niti njegov poetak sredina i kraj imaju vrste
korene bilo gde. Ono nije gospodar, ono ne pripada meni i samo je
bez svojine. Sluajno i po navici naziva se: telo, telesni okvir, blago, kutija, trup itd. Bez sri je to telo, stvoreno iz majine krvi i
oevog semena; neisto, podlono truljenju, zaudara. Do oaja ga
dovode napadi takvih lopova kao to su pohlepa, mrnja i obmanutost; ono je izvor stotine hiljada najrazliitijih bolesti. (ntideva,
ika-samuaya)
82. Temelj sabranosti panje na oseaj
Reeno je u rya-Ratnaa stri:
Kada Bodhisattva praktikuje kontemplaciju oseaja kao oseaja, on osea veliku samilost za ona bia koja stalno tee prijatnim
oseajima. I tada do kraja razume: Srea je tamo gde nema oseaja. Praktikuje on kontemplaciju oseaja kao oseaja, kako bi (po

Karaka-vedaka-rahito. Ista ova formulacija veoma se esto sree u komentarskoj

pli knjievnosti, na primer u komentaru za Satipahna suttu i Visuddhi magga.
Ovom formulacijom odbacuju se one spekulacije koje jednom pretpostavljenom
sopstvu (atma), bilo ono aktivno ili pasivno (receptivno), pripisuju ulogu u ivotnom procesu.


Ovo je verovatno aluzija na odlomke iz Pli kanona kakav je onaj u Anguttara

nikyi (PTS), tom IV, str. 414 i dalje, gde Sriputta kae: Nibbna je srea, a kada
ga zamole da razjasni tu tvrdnju, odgovara: Srea je tamo gde ne postoji oseaj.

201

mogao) svim biima da se oslobode (vezanosti za) oseaje. Kako bi

(postigao) nestanak oseaja u biima, stavlja on na sebe svoj oklop;
ali on sam uopte ne tei poto su iezli oseaji.
Svaki njegov oseaj proet je dubokim saoseanjem. Kad ga
ispuni prijatan oseaj, on najdublje saosea sa biima iji je karakter
izrazito naklonjen poudi, a on sam naputa svaku sklonost poudi.
Kad ga ispuni neprijatan oseaj, on najdublje saosea sa biima
iji je karakter izrazito naklonjen mrnji, a on sam naputa svaku
sklonost mrnji. Kad ga ispuni neutralan oseaj, najdublje saosea
sa biima iji je karakter izrazito naklonjen obmanutosti, a on sam
naputa svaku sklonost ka obmanutosti.
Ne privlai ga prijatan oseaj, ve tei iskorenjivanju privla
nosti. Ne odbija ga neprijatan oseaj, ve tei iskorenjivanju odbojnosti. Nije u neznanju zbog neutralnog oseaja, ve tei iskorenjivanju neznanja.
Kakav god oseaj ga ispunio, za svaki od njih on zna da je prolazan; za svaki od njih on zna da je bolan; za svaki od njih on zna
da je lien sopstva. Prijatan oseaj osea kao prolazan, neprijatan
oseaj kao bolan, neodreen kao miran. Tako, zaista, ono to je prijatno prolazno je; neprijatno je (prolazno) ba kao i prijatan oseaj, a
neodreeno lieno ega. (ntideva, ika-samuaya)
83. Temelj sabranosti panje na um
Reeno je u rya-Ratnaka stri:
On ispituje ovako svoj um: Je li um taj to udi, mrzi ili je obmanut? Je li to um iz prolosti, budunosti ili sadanjosti? Prolost


Ovde imamo odstupanje od theravda uenja.

Raga-aritesu; videti u tekstu broj 70, karakter sklon udnji (tanh-arita).

Uporediti sledee stihove iz Samyutta nikye (XXXVI.5) Pli kanona:

Ko vidi bol u prijatnosti, ko bol posmatra kao trn,
i u neutralnom opaa prolaznost - ispravan uvid, zaista, ima takav monah, jer potpuno razume ove oseaje;
a prozrevi ih, on e se liiti prljanja u ovom ivotu.
Videti takoe stihove u tekstu broj 50.


Videti kontemplaciju uma u Govoru.

202

je minula, budunost jo nije stigla, a u sadanjem umu nema stabilnosti. Um se, Kyapa, ne moe nai unutra, ni izvan, niti izmeu.
Um je, o Kyapa, bezoblian, nevidljiv, nedodirljiv, bez potpore,
bez boravita...
Um je, o Kyapa, poput maioniareve opsene; on nastaje u
najrazliitijim oblicima (preporaanjem; upapatti), i to putem miljenja koje nije u skladu sa stvarnou. Um je, o Kyapa, poput
rene struje, nikad umiren: ne dolazi, zastaje, nestaje. Um je poput
svetlosti lampe, gori zahvaljujui uzrocima i posledicama. Um je
poput bleska munje, to u trenu mine, neuhvatljiv. Um je poput mesta uprljanog razliitim neistoama.,, Um je poput loeg prijatelja,
jer donosi svakovrsnu patnju.
Um je, o Kyapa, poput mamca za ribe: lepo izgleda, ali su
mu posledice bolne; nalik je slepcu koji za neisto misli da je isto.
Um je poput neprijatelja to izaziva neprestan nemir. Um je nalik
vampiru to sie nau snagu i stalno traga za rtvom. Um je kao
lopov: krade ono to je najdragocenije u nama. (ntideva, ikasamuaya)
84. Temelj sabranosti panje na elemente egzistencije
Reeno je u rya-Ratnaa stri:
Kontemplirajui elemente egzistencije kao elemente egzistencije, Bodhisattva ovako razmilja: Jedino elementi egzistencije
nastaju u procesu nastajanja. Ali u njima nema nikakvog sopstva,
nikakvog bia, due, stvora, oveka, ovekovog venog principa


gantukai kleair upakliyate. Uporediti na pliju: Pabhassaram idam bhikkha

ve itta, taa kho gantukehi upakkilesehi upakkilittha, Um je blistav, o monasi, ali je uprljan sluajnim neistoama (AN, I).


Dharma-smtyupasthna. Ovde, kao to pokazuje kontekst, termin dharma (pli:

dhamma) ne znai mentalne objekte (kao to je to u pli tekstovima ove antologije), ve su to elementi, ili konstituenti, itave egzistencije, koji su uslovljeni i lieni
sopstva ili bilo kog drugog oblika sutine.


Dharm evotpadyamn utpadyante: dharm eva nirudhyamn nirudhyante.

Ovo je takoe paralela sa plijem, gde se koristi isti vokabular u vezi sa terminom
dukkha, patnja: Dukkham eva uppajjamna uppaati:dukkham eva niruha
mna niruhati. (SN, XII.15)

203

(purua), linosti, ljudskog bia koje (kao istovetan entitet) nastaje,

raste, stari, umire i ponovo se raa. Priroda je elemenata egzistencije
da nastaju ako su proizvedeni (zahvaljujui odgovarajuim uzrocima
i uslovima); ali ako nisu na taj nain proizvedeni, oni nee ni nastati.
Na koji god nain da su proizvedeni, na taj e se nain pojaviti: bilo
da su povoljni, nepovoljni ili neodreeni procesi uma. Meutim, ne
postoji proizvoa (ili tvorac) i nema nastanka elemenata egzistencije bez (odgovarajuih) uzroka.
U istoj stri je reeno: ak i ako Bodhisattva kontemplira ele
mente egzistencije koji imaju imalo dubine u sebi, on ne zaboravlja pomisao na sveznajue probuenje. (ntideva, ika-samu
aya)
ntideva
Ulazak u ivot probuenja
(Bodhhiaryvatra)
85. Onaj koji eli da sledi Vebanje, trebalo bi paljivo da motri na
svoj um; nemogue je slediti Vebanje ukoliko je prevrtljivi um bez
nadzora. (V,1)
Pobesneli slon ne pravi toliko tete koliko neobuzdani um (koji
je proao) avi pakao i druge svetove patnje. (V,2)
Ali ako je taj neukroeni slon, um, potpuno vezan uetom sabranosti, tada je nestala svaka opasnost i dolazi samo dobro. (V,3)
Pronalaza istine (Buda) objavio je da sve opasnosti i strahovi,
kao i beskrajna patnja (egzistencije) proizilazi jedino iz uma. (V,6)
Kuda bih mogao skloniti ribe i sva ostala stvorenja da ne budu
ubijena. Ali ako je misao o uzdravanju (od ubijanja i ostalih loih
dela) ustaljena, ona se smatra osnovom Savrene mudrosti (slapramit). (V,11)


Isti niz termina esto se javlja u komentarskoj pli knjievnosti.

Kusal v akusal v niy v; ovaj poslednji termin odnosi se na svest pri meditaciji. U pli knjievnosti primenjena je slina trodelna podela na termin sankhra
(karmike formacije ili izrazi voljne aktivnosti) u formuli o uslovljenosti nastanka
(paia-samupdda).


ikni (mno.); trovrsno vebanje (pli: sikkha) u vrlini, koncentraciji i mudrosti.

204

Koliko loih ljudi mogu ubiti? Njihov broj je bezgranian, poput neba. Ali ako ubijem misao ispunjenu ljutnjom, svi su neprijatelji ubijeni. (V,12)
Gde mogu nai toliko koe da pokrijem itavu Zemlju? No,
koom jednog para sandala itava Zemlja bie pokrivena. (V,13)
Spoljanje okolnosti ne mogu se lako izmeniti. Ali ako motrim
na sopstveni um, kakva mi jo zatita treba? (V,14)
Uzalud tumaraju svetovima oni to ele da unite patnju i zadobiju sreu, a da ne razvijaju taj skriveni um, sutinu dharme.
(V,17)
Otuda se moram uveriti da moj um postaje vri i da dobro
motrim na njega. Ukoliko zapostavim to posmatranje, straarenje
nad umom, kakve koristi to pazim na sve ostalo? (V,18)
Kao to ranjenik paljivo motri na svoju ranu u sred guve, isto
tako, meu nedobronamernima, treba uvek motriti na svoj um, koji
je nalik (osetljivoj) rani. (V,19)
Sklopljenih ruku odajem potovanje onima koji su voljni da
motre na svoj um. elim vam da, svom svojom moi, odrite sabranost i jasno razumevanje! (V,23)
Poput bolesnika iscrpljenog boleu, nesposobnog za bilo kakav rad, isto tako je neuspean u bilo kakvoj aktivnosti um u kojem
su te dve osobine slabe. (V,24)
Um bez jasnog razumevanja je nalik ajniku s rupama; on ne
moe u memoriji zadrati ono to je nauio, smislio ili pronikao
meditacijom. (V,25)
Mnogi koji su ueni i isto tako poseduju veru i energiju, postanu
uprljani prestupom zahvaljujui nepromiljenosti. (V,26)
One iju je sabranost ukrao lopov zvani nepromiljenost eka
nevesela sudbina, ak i ako su akumulirali milosrdna dela. (V,27)
 Kao

zatitu od uboda itd. pri hodanju.

To znai, korienjem spoljanjih mera kao to je ubijanje svih neprijatelja ili

prekrivanje zemlje zatitnim pokrivaem.


Doslovno: vetar ih kovitla po nebu (poput niti pamuka esto poreenje u

indijskoj knjievnosti).


Ili, totalitet stvari; dharma-sarvasva.

205

Zato sabranosti ne treba nikada dozvoliti da naputa vrata uma;

ako ih i napusti, treba je tamo vratiti, zajedno sa seanjem na nesree
u svetu patnje. (V,29)
Ako sabranost zauzme straarsko mesto na vratima uma, pridruie joj se i jasno razumevanje, koje kada jednom doe vie nikada ne odlazi. (V,33)
Takav i takav mora biti moj poloaj tela; kad smo tako odluili o toku neke aktivnosti, trebalo bi s vremena na vreme da proverimo poloaj tela. (V,39)
Ono to, posle razmatranja, ponemo da inimo treba initi ujedinjenog uma i bez razmiljanja o bilo emu drugom (dok prvo nije
zavreno). (V,43)
Na taj nain, sve e biti najbolje uraeno. U suprotnom, obe aktivnosti nee dati rezultate, samo e se poveati nedostatak oznaen
kao pomanjkanje razumevanja. (V,44)
Ako elimo da nainimo pokret ili progovorimo, prvo to u umu
treba da razmotrimo, a onda delamo veto i energino. (V,47)
Ali ako uoimo da je um pokoleban privlanou ili odbojnou,
ne treba da delamo, niti govorimo, poput komada drveta. (V,48)
Isto tako, ako je um uobraen, podrugljiv, arogantan, sarkastian, neiskren, sklon obmani, samohvalisanju, okrivljavanju, preziranju ili vreanju drugih, svai tada treba da budemo poput komada
drveta. (V,49-50)
Ovako treba razmiljati: Moj um stalno udi za dobitkom, poau i slavom, za gomilom koja e mu iskazivati potovanje zato
u biti poput komada drveta. (V,51)
Ako uoimo da je um zaprljan strastima ili zaludnim eljama,
treba ga poput hrabrog oveka zauzdati odgovarajuim protivmerama i to u pravom trenutku. (V,54)
Motrenjem na sopstveno telo prouavau (Uenje). Kakva korist od (pukog) prouavanja rei? Moe li bolesnik izleiti sebe itajui lekarske recepte? (V,109)


Videti u tekstu broj 77 estu od dvanaest primena sabranosti.

To jest, aktivnost koja je prvo zapoeta i ona koja ju je prekinula.

206

Odmerivi sve okolnosti i sopstvene mogunosti, moemo prionuti na posao ili odustati; jer bolje je i ne zapoinjati, nego poeti,
pa odustati.
Takoe se u narednoj egzistenciji ta navika moe produiti; i
zahvaljujui toj slabosti patnja e narastati. Sem toga, posao ostaje
nezavren, a vreme uloeno u zapoinjanje izgubljeno. (VII,47-48)
uvaj se udaraca koje ti namenjuju strasti i uzvrati udarce otro
kao u dvoboju maevima s vetim protivnikom.
Ako u takvoj borbi neko ispusti ma, brzo e ga ispunjen uasom ponovo zgrabiti. Isto tako, ako ispusti ma sabranosti, treba ga
hitro dohvatiti, priseajui se svetova patnje. (VII,67-68)
Kao onaj to nosi posudu punu ulja, a prate ga sa isukanim maevima, to ispunjen samrtnim strahom pazi da je ne prospe, tako bi
trebalo delovati sledei uputstva. (VII,70)
Tragajui za drutvom ili prihvatajui se posla, treba ovo imati
na umu: Kako e se navika sabranosti razvijati u takvim okolnostima? (VII,73)
Seajui se (Budinih poslednjih) rei o revnosti, uini sebe
toliko hitrim da si uvek spreman i pre no to se situacija pojavi.
(VII,74)
Zato, dosta je puteva ovoga sveta! Seajui se (Uiteljevih poslednjih) rei o revnosti, slediu mudre i odagnati svaku tromost i
tupost.
Da bih uklonio sve prepreke, prikloniu se koncentraciji, odvodei um sa pogrenih staza i vezujui ga za njegov objekat neprekidno. (VIII,185-6)
Ukoliko bi neko poput mene, jo uvek ispunjenog neistoama, predlagao da se oslobodi neistoa koje bia ire u svih deset
smerova (prostora) govorio bih poput ludaka, ne shvatajui svoja
ogranienja. Zato, ne odstupajui, uvek u se boriti protiv neistoa.
(IV,41-42)
Tako reen, uloiu napor da sledim Vebanje kako je objavljeno. Kako bilo ko moe povratiti zdravlje delotvornim lekom, ako
zapostavlja lekarev savet? (IV,48) (ntideva, Bodhiaryvatra)


Videti tekstove 62 i 80.

207

Renik pli i sanskritskih termina

(p = pli; s = sanskrit)

abhidhamma (p), abhidharma (s) budistika filozofija i psihologija izloena u treem delu budistikog kanona, Abhidhamma piaki i u kasnijoj
literaturi.
angmi (p). ne-povratnik; trei od etiri stupnja osloboenja, koji vode do
stanja svetosti (arahatta).
npna-sati (p) sabranost panje na udah i izdah.
anatt (p), antm (s), ne-sopstvo; nepostojanje ega ili linosti, odsustvo
bilo kakvog entiteta.
ania (p) nepostojan; zajedno sa dukkha (patnja) i anatt (ne-sopstvo),
jedna od tri karakteristike svake uslovljene egzistencije.
anupassan (p), kontemplacija.
arahat, arahant (p), sveti; arahatta (p) stanje svetosti.
ariya-iddhi (p), mo plemenitih (tj. proienih); sposobnost da se sagledaju odbojni i neodbojni vidovi nekog fenomena i ostane u ravnotei.
sava (p), doslovno: bujice; mrlje uma; talog, predrasude. Postoje etiri mrlje: ulna elja (kmsava), elja za venim postojanjem (bhavsava),
pogrena gledita (dihsava) i neznanje (avisava). Svetac se esto
naziva onaj koji je uklonio mrlje (khisavo).
asekha (p), sledbenik s one strane vebanja; svetac (arahant), videti sikkh,
sekha.
ahanga-sla (p), osam pravila kojih se pridravaju budistiki sledbenici
u zemljama theravda tradicije u dane punog Meseca i tokom perioda
stroge meditacije.
yatana, osnove ula. est unutranjih (ili linih) osnova ula su pet organa
ula i um; est spoljanjih osnova ula su pet objekata ula i objekti
uma (ideje).
bhikkhu, doslovno: beskunik; budistiki monah.
bodhisatta (p), bodhisattva (s), budui Buda.
bohaga (p), elementi probuenja.

208

brahma-vihra (p), uzviena stanja uma ili boanska boravita, kao to su

prijateljska ljubav, saoseanje, radost zbog sree drugih i spokojstvo ili
balans uma.
ittupassan (p), kontemplacija (stanja) uma.
dhamma (p), dharma (s), meu brojnim konotacijama ovog termina, u
ovoj knjizi se sreu ove: 1. Budino uenje; 2. objekti uma (mentalni
sadraji); 3. fenomeni (telesni i mentalni procesi).
dhammnupassan (p), kontemplacija objekata uma (mentalnih sadraja).
dhamma-viaya-sambohaga (p), istraivanje fenomena kao elemenat
probuenja.
dhtu (p, s), elementi; ovde u znaenju primarnih kvaliteta materije.
dhatu-vavatthna (p), ralanjavanje (tela) na njegove elemente.
dihi-arita (p), vrsta karaktera sklonog teoretisanju.
dukkha (p), patnja, bolest.
hna (p), meditativna zadubljenost uma.
ekyano maggo (p), jedinstveni put; direktna i prava staza; naziv za sati
pahnu.
goara (p), ovde u znaenju domena, polja aktivnosti.
indriya (p), mo, sposobnost, ovde primenjeno na pet moi: poverenje,
energija, sabranost, koncentracija i mudrost.
iriypatha-manasikra (p), panja usmerena na poloaje tela; jedna od
vebi u okviru praktikovanja satipahne.
kamma (p), karma (s), delo, delovanje (u budizmu ona nikada nije posle
dica delovanja); dobre ili loe voljne aktivnosti koje za posledicu imaju
ponovna roenja; moralni zakon.
karu (P, S), saoseanje.
kynupassan (p), kontemplacija tela.
kya-sankhra (p), telesna funkcija.
kusala (p), dobro, veto, ispravno; poeljno u karmikom smislu.

209

mahyna (p, s), veliko vozilo; naziv za one kasnije kole budizma koje
zagovaraju ideal bodhisattve.
manasikra (p), panja.
mett (p), prijateljska ljubav.
nma, doslovno: ime; u budizmu zajedniki termin za sve mentalne procese.
nma-rpa-pariheda (p), razluivanje fizikih i mentalnih fenomena;
stupanj u okviru meditacije uvida.
nimitta (p), doslovno: znak; ovde u znaenju mentalne slike koja se javlja
tokom meditacije i ukazuje na visok stepen mentalne koncentracije.
nivaraa (p), mentalne prepreke.
paa (p), mudrost.
papaa (p), mnotvo ili razuenost unutranjih i spoljanjih fenomena.
prami (p, s), savrenstva; vrline i sposobnosti neophodne za dostizanje
stanja konane probuenosti.
paria (p), potpuno razumevanje.
paia-samuppda (p) uslovljeni nastanak.
phassa (p), doslovno: kontakt; ulni utisak.
prayma (s), vebe disanja u jogi.
rpa (p, s), ovde u znaenju tela, telesnog procesa.
saa (p), istina; ovde, etiri plemenite istine.
samdhi (p, s), koncentracija uma.
samatha (p), amatha (s), smirenost.
samatha-bhvan, meditacija smirenja; usmerena ka dostizanju meditativnih zadubljenja.
sampaaa (p), jasno razumevanje.
sayoana (p), okovi uma koji ga vezuju za ponovna raanja.
sagha (p, s), zajednica monaha; poslednji meu tri dragulja (ili ideala) i
tri utoita.
sati (p), smti (s), sabranost panje; samma-sati (p), ispravna sabranost kao
deo plemenitog osmostrukog puta.
sati-sambohaga (p), sabranost panje kao elemenat probuenja
sati-indriya (p), sabranost panje kao duhovna mo

210

satipahna (p), smtyupasthna (s), temelji sabranosti panje.

sekha (p), sledbenik u viem vebanju.
sikkh (p), ik (s), vebanje; u vrlini, koncentraciji i mudrosti.
la-pramit (s), usavrenost u vrlini.
sotpati (p), ulazak u struju; prvi od etiri stupnja oslobaanja, koje kulminira stanjem svetosti (arahatta).
sukkha-vipassan (p), gola panja kao vrsta meditacije.
theravda (p), doslovno uenje starih, to jest starijih monaha ili svetaca
(arahant), koji su na prvom budistikom saboru, neposredno posle Budine smrti, recitovali Uenje i tako ga kodifikovali.
upara-samdhi (p), pristupna ili susedna koncentracija.
updna-kkhandha (p), pet kategorija (ili sastojaka) prijanjanja; obuhvataju i fizike i mentalne delove onoga to se obino naziva biem.
upahna (p), upasthna (s), doslovno dranje blizu; odravanje prisutnim, ustaljivanje.
vyo-dhtu (p), vazduni element.
vedan (p, s), oseaj; senzacija.
vinaya (p, s), monaka disciplina i propisi koji objanjavaju i ureuju ponaanje monaha.
vipassan (-bhvan; p), meditacija uvida.

211

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
159.955:294
Sutina budistike meditacije / Njanaponika Thera ;
preveo Branilav Kovaevi. - Novi Sad : Srednji put,
2013. - str 211 ; 20 cm.
Prevod dela: The Heart of the Buddhist Meditation
/ Nyanaponika Thera. - Renik pali i sanskritskih
termina: 208-211
ISBN 978-86-89385-00-7