Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

5. RAZDVOJIVI SPOJEVI
VRSTE RAZDVOJIVIH SPOJEVA
Svaka mainska konstrukcija sastavljena je od delova, podsklopova i sklopova koji su meusobno
povezani, razliitim vrstama spojeva, zavisno od funkcije.
Osnovna funkcija svakog spoja je prenoenje optereenja, pod uslovom da vrstoa spoja ne bude
manja od vrstoe spojenih delova. Pored ovog opteg uslova, od spoja se mogu zahtevati i dopunski uslovi:
hermetinost, krutost, pokretljivost, razdvojivost i dr.

Pojam klina i vrste

Klinovi su mainski elementi kojima se ostvaruje vrsto razdvojivi spoj. Postavljaju se izmeu ili
kroz druge mainske elemente u cilju njihovog meusobnog spajanja. Zavisno od poloaja postavljanja, u
odnosu na osu spajanih delova, klinovi su podeljeni na uzdune i poprene. Uzdunim klinovima se
prenose obrtni momenti sa jednog elementa spoja na drugi, dok se poprenim klinovima prenosi sila sa
jednog elementa spoja na drugi.
Osnovni materijal za izradu klinova su elici. Ugljenini konstrukcioni elici sa garantovanim
mehanikim osobinama su najpogodniji materijal za klinove. Najee korieni materijali iz ove grupe su:
0545 i 0645.
Spojevi pomou klinova za prenoenje obrtnog momenta
U ovoj grupi su klinovi koji se postavljaju du ose spajanih mainskih delova, tzv. uzduni klinovi.
Oni posreduju pri prenoenju obrtnog momenta sa jednog elementa na drugi; obino kod veze vratila sa
zupanikom, remenicom, spojnicom i drugim obrtnim delovima.
Uzduni klinovi se dele na uzdune klinove sa nagibom i uzdune klinove bez nagiba. Kod svakog
uzdunog klina (Sl.5.1) razlikuju se: 1) prednja, 2) zadnja, 3) gornja, 4) donja i 5) bona strana.
zadnja

donja

bona gornja

prednja

bona

Slika 5.1. Uzduni klin

Kod uzdunih klinova treba razlikovati stvarnu duinu klina l, od korisne duine lk. Korisna
duina klina je duina koja aktivno uestvuje u prenoenju obrtnog momenta. Maksimalna korisna
duina klina odgovara duini glavine obrtnih mainskih delova (zupanika, remenice, spojnice i
sl.).
Kod uzdunih klinova bez nagiba, korisna duina klina je uvek manja od duine glavine,
dok kod uzdunih klinova sa nagibom odgovara duini glavine. Duina glavine od livenog gvoa
1

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

iznosi:

l g = 1,1d .
Duina glavine od livenog gvoa:

l g = (1...1,3)d ,
gde je:
d prenik vratila na mestu klina.

Uzduni klinovi bez nagiba

Uzdunim klinovima bez nagiba (Sl.5.2) ostvaruje se vrst i pomian spoj mainskih delova ili
elemenata. Uzdunim klinovima bez nagiba moe se ostvariti i voenje pominog dela koji se spaja, kao na
primer: kod pominih spojnica, pominih zupanika itd. Ovi klinovi se nazivaju i klinovi za voenje.

l
Slika 5.2. Uzduni klin bez nagiba

Klinovima bez nagiba izbegavaju se deformacije koje inae nastaju zbog nabijanja klinova sa
nagibom. Obrtni moment se prenosi bonim stranama klina. Na njima se stvara povrinski pritisak. Izmeu
gornje strane klina i leba u glavini postoji zazor (Sl.5.5). Duina leba u vratilu odgovara duini klina.
Postoje tri osnovne vrste ovih klinova:
klinovi bez nagiba visoki,
klinovi bez nagiba niski i
klinovi bez nagiba za maine alatke.

Slika 5.3. Normalno privreni klin bez nagiba

Osnovne geometrijske mere visokih klinova bez nagiba prikazane su u odgovarajuim

tablicama.
Sve tri vrste uzdunih klinova bez nagiba izrauju se kao normalni i zaobljeni. Jedni i drugi
mogu biti slobodni i privreni.
2

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

Normalni privreni klin bez nagiba prikazan je na Sl.5.3. Privreni zaobljeni klin bez nagiba
prikazan je na Sl.5.4.

l
Slika 5.4. Privreni zaobljeni klin bez nagiba

Posebna vrsta uzdunih klinova su segmentni klinovi (Sl.5.5). Upotrebljavaju se za prenoenje

manjih obrtnih momenata, jer duina leba znatno oslabljuje vratilo. Zbog svog oblika ne zahtevaju posebno
podeavanje u lebu vratila, jer potreban poloaj zauzimaju pri postavljanju.
l

d1

d-t

d+t1

t t1

Slika 5.5. Segmentni klin

Izbor i provera nosivosti klinova

Za prenoenje obrtnog momenta uglavnom se koristi uzduni klin bez nagiba. To je prizmatini oblik irine b
i visine h, smeten u leb na vratilu koji se po pravilu izradjuje vretenastim glodaem (tip A sl.5.6), ovaj
klin zaobljen na krajevima. Tip B nije zaobljen na krajevima ali je za njegov smetaj na vratilu potrebno vie
prostora poto se leb izradjuje glodaem u obliku diska. U glavini je leb vee dubine t1 nego to je
potrebno za smetaj klina visine h, tako da se formira zazor izmedju klina i dna leba. Ovaj zazor je vrlo
znaajan za funkciju spoja klinom bez nagiba jer klin ne ometa centriranje glavine i podglavka ostvareno
naleganjem na preniku d. To je osnovni razlog to su uzduni klinovi bez nagiba jako zastupljeni u primeni.
Pod dejstvom momenta T koji se prenosi preko ovog spoja, nastaje spreg sila Ft na rastojanju d/2 (sl.5.6)
odakle sledi da je klin izloen dejstvu sile Ft=2T/d. Ova sila moe biti uveana faktorom preoptereenja
udara KA, ako su oni esti i relativno dugo traju.
Na bonim dodirnim povrinama pritisak i stepen sigurnosti u odnosu na gnjeenje povrinskog sloja:
p=

Ft
;
ha (l b )

ha = h t r ;

ST =

pT 1,2 Re
=
p
p

Aktivna visina dodira je oznaena sa ha, a sa Re napon teenja slabijeg materijala u dodiru. Klin je od hladno
vuene ipke preseka bxh od 0545.
3

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

t t1

Ft

Ft

p
r
b/2

b/2
l

Slika 5.6. Uzduni klin bez nagiba

Klin je jo izloen i smicanju u ravni koja tangira dodirni cilindar glavine i podglavka. Napon i stepen
sigurnosti za ovo naprezanje su:
0,7 Re

Ft
;
S= T =
=

b(l b 2)
U odnosu na napon teenja materijala klina Re , ovaj stepen sigurnosti treba da je vei od 2...3. Klinovi bez
nagiba mogu biti i u obliku segmenta kruga segmentni klinovi. Uzduni klinovi mogu biti i sa nagibom.
Oni su vee nosivosti u poredjenju sa klinovima bez nagiba, medjutim nisu u irokoj primeni jer nagib remeti
tanost poloaja glavine u odnosu na osu vratila. Osim uzdunih korieni su i popreni klinovi. Zbog
slabljenja vratila i koncentracije napona, potisnuti su iz primene.
Oznaka ovog klina na crteu je Tip A.bxhxl.
5.3.4. Naleganja
Sklop vratila sa glavinom treba da bude vrst, jer bi u suprotnom dolo do pomeranja glavine u
odnosu na vratilo. Osnovni podaci koji se daju na radionikom crteu, sa potrebnim tolerancijama za vratilo,
predstavljeni su na Sl.5.7.
Podaci za otvor u glavini za klin sa nagibom dati su na Sl.5.8, a za otvor u glavini kod klina bez
nagiba na Sl.5.9. irina klina se tolerie sa h9.
b (P9; J9)

D (10)

d (k, m)

Slika 5.7. Popreni presek vratila sa

lebom za klin

Slika 5.8. Popreni presek glavine sa

lebom za klin sa nagibom

d (H)

d+t1

d-t1

d (H)

d+t1

b (P9; N9)

Slika 5.9. Popreni presek glavine sa

lebom za klin bez nagiba

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

LEBNI SPOJEVI
lebni spojevi sa ravnim i evolentnim bokovima
lebni spojevi
Raspodela sile po obimu spoja na vei broj lebova z, smanjenje pritiska na dodiru i poveanje nosivosti
ostvaruje se kod lebnih spojeva vratila i glavine. Ovo reenje otvara nekoliko novih problema. Prvi se
sastoji u neravnomernoj raspodeli optereenja na lebove u spoju, a koja se moe uiniti prihvatljivom
poveavanjem tanosti izrade. Drugi problem se otvara u pogledu centriranja ose vratila i ose glavine koje
preuzima lebni spoj. Tree pitanje se odnosi na slabljenje vratila izradom lebnog spoja i mogunost izrade
samo u sluaju veih serija jer su potrebni specijalni alati. Prema obliku bokova, lebni spojevi mogu biti sa
ravnim bokovima, pravougaonog (sl.5.10c i d) i trouglastog profila (sl.5.10b). Pravougaoni profili su veih
dimenzija sa manjim brojem lebova po obimu.
lebni spojevi sa trouglastim profilom odlikuju se velikim brojem lebova male dubine to obezbedjuje
manje smanjenje preseka (slabljenje) vratila. lebni spojevi sa evolventnim profilom (sl.5.10a) treba u
znaajnoj meri da otklone probleme ovog naina spajanja vratila i glavina.
Fn1

da1

df1
df2

da2
d

a)

b)
p

g1
g2

c)

Slika 5.10.
lebni spojevi: a) sa evolventnim profilom, b) sa trouglastim profilom,
c) sa pravougaonim profilom (spoljnje i unutranje centriranje)

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

Radni i dozvoljeni naponi

Dodirne povrine lebnog spoja, prenosei obrtni moment sa jednog elementa spoja na drugi,
izloene su povrinskom pritisku. Dimenzije lebnog spoja se biraju pomou tablica za odgovarajui oblik
dodirnih povrina, zavisno od najmanjeg prenika d unutranjeg elementa (vratila) na mestu spoja.
Posle izbora dimenzija lebnog spoja, proverava se da li su naponi pri povrinskom pritisku na
dodirnim povrinama spoja dovoljno manji od odgovarajueg kritinog napona, proverom stepena sigurnosti.
Srednji povrinski pritisak na dodirnim povrinama lebnog spoja iznosi:

p=

Ft1
,
A1

gde je:

Ft
obimna sila na jednom lebu,
n
T r
Ft =
ukupna obimna sila,
d sr 2
d + d1
srednji prenik lebnog spoja,
d sr = 3
2
d d3
A1 = 1
l k projekcija dodirne povrine jednog leba na ravan upravnu na pravac dejstva
2
Ft1 =

obimne sile,
d1 = da1 najvei prenik unutranjeg elementa vratila,
d3 = da2 najmanji prenik spoljanjeg elementa glavine,
r = 11,4 faktor neravnomernosti raspodele optereenja na pojedine lebove lebnog spoja,
lk korisna duina leba lebnog spoja.
Stepen sigurnosti na dodirnim povrinama lebnog spoja je:

S=

pT
,
p

gde je rT = 1,2Re.
lebni spoj je dobro dimenzionisan, ako je:

S >3.
Kritini pritisak [p] kod lebnih spojeva kod kojih nema kretanja pod optereenjem je pT=1,2Re , a kod
spojeva kod kojih se ostvaruje klizanje pod optereenjem, kritini napon je izdrljivost bokova na habanje pN.
Izrada lebova u glavinama ostvaruje se metodom provlaenja. Alat za provlaenje (provlaka) je u obliku
tapa, istog profila kao to je profil otvora u glavini zajedno sa lebovima. Po duini provlakaa su rezne
ivice tako postavljene da se jednim prolazom kroz otvor u glavini proseku lebovi. Alat je visoke tanosti i
specijalno je izradjen za odredjeni oblik i dimenzije oljebljenja. Broj komada olebljenih glavina mora biti
dovoljno veliki da bi izrada ovog specijalnog alata bila ekonomski prihvatljiva. Na ovaj se nain izradjuju
olebljenja u glavinama kod svih oblika profila lebnih spojeva ukljuujui i evolventni.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 5

Geometrijske mere
Mere lebnih spojeva su standardizovane. Jugoslovenskim standardom predvieni su lebni spojevi
sa ravnim dodirnim povrinama lake izrade, za prenoenje manjih optereenja i lebni spojevi sa ravnim
dodirnom povrinama srednje izrade, za prenoenje veih optereenja.
Mere lebnih spojeva, sa ravnim dodirnim povrinama date su u odgovarajuoj tablici.
Tolerancije, odnosno naleganja lebnog spoja su:
dH7/e8, f7, g6 za pokretni spoj,
dH7/j6, k6, m6, n6 za vri spoj
d1H11/all
bD9/h8 za pokretni spoj,
bF9/h6 za nepokretni spoj.
lebni spoja se obeleava na sledei nain:
leb glavine (vratila) n x d x d1 JUS M.C1.420 ili JUS M.C1.421
gde je:
n broj lebova spoja,
d najmanji prenik unutranjeg elementa (vratila) na mestu spoja,
d1 najvei prenik unutranjeg elementa (vratila) na mestu spoja.

STEZNI SPOJEVI
Vrste podela i primena steznih spojeva
Stezni spojevi se koriste za prenoenje obrtnih momenata sa glavine na vratilo ili obrtnuto.
Prenoenje optereenja sa jednog elementa spoja na drugi ostvaruje se pomou otpora klizanju. Ovaj
otpor potie od pritiska na dodirnoj povrini spajanih delova (Sl.5.11).Zavisno da li se pritisak na dodirnoj
povrini delova spoja ostvaruje posredno ili neposredno, razlikuju se dve vrste steznih spojeva:
neposredni i
posredni.
p

Slika 5.11. Povrinski pritisak na dodirnoj povrini steznog spoja

Stezni spojevi su u grupi nepokretno razdvojivih spojeva. Osnovna karakteristika ovih spojeva je lako
spajanje, a isto tako i lako razdvajanje spajanih delova bez oteenja. Primenom steznih spojeva izbegnuta
je izrada lebova na spajanim delovima. Naroito su pogodni kada je unutranji deo spoja upalj, i kada se
leb za klin ne moe urezati ili bi se njegovim urezivanjem unutranji deo spoja znatno oslabio. Primenjuje se
i za spajanje venca sa telom toka i slino.
7