53

11. Podesiti distantni relej 1 koji titi vod V1. Parametri vodova i transformatora
prikazani su na sl. 25. Distributivni transformatori su regulacioni, sa relativnom
promenom koeficijenta transformacije 121,25 %. Poduna impedansa direktnog
redosleda svih vodova je zd=(r+jx) /km=(0,195+j0,41) /km, a nulta reaktansa je tri
puta vea od direktne. Maksimalna pogonska struja voda Ale 3150/25 mm2 je 470 A,
a najvea struja izjednaenja iznosi 150 A.
Karakteristike sva tri stepena su ugaono-admitantne. etvrti stepen je pobudni.
Korak za vremensko stepenovanje je t=0,4 s. Nagib karakteristike podesiti tako da
osetljivost bude maksimalna u uslovima kada je kratak spoj metalni (bez elektrinog
luka). Nacrtati dijagram u impedantnoj ravni i vremensko-distantni dijagram.

110 kV

110 kV
EES

70 km

40 km

50 km

V1

V2

V3

zd=(0,195+j0,41) /km
x0=3xd
10 kV

EES

ST: 220 MVA

xk=10 %
kgr=2 110 12 1,25% kV

10

kV

Sl. 25 Deo elektroenergetskog sistema (EES)

Reenje
Podeavanje zatite bie izvreno prema postupku prikazanom u [3].
Poduna direktna impedansa voda je:

z d = (0,195 + j 0,41) /km = 0,454 e j64 / km .

To znai da je linija dalekovoda pod uglom od 64 u odnosu na R osu u
impedantnoj ravni. Taj fazni stav imae impedansa petlje u kvaru. U normalnom pogonu
ugao je mali (cos veliki), dok u trenutku kvara fazor impedanse naglo promeni fazni
stav na 64, ukoliko se radi o metalnom kratkom spoju.

54
Impedanse prvog, drugog i treeg voda su:
ZV1=zdl1=0,45470 =31,78 ,
ZV2=zdl2=0,45440 =18 , i
ZV3=zdl3=0,45450 =22,7 .
Minimalna reaktansa dva paralelna distributivna transformatora je:

X T e min =

1 xK U

2
ST

2
min

(110

12 1,25
110) 2
100
= 21,85 .
20

Ova dva transformatora, zbog toga to su distributivni, privremeno se

izostavljaju iz razmatranja podeavanja drugog i treeg stepena zatite. Meutim,
potrebno je proveriti da se sa prva tri stepena ne detektuju kratki spojevi na sabirnicama
10 kV.
Impedantno podeenje prvog stepena je:

Z I V 1 = 0,85 ZV 1 = 0,85 31,78 = 27 .

Koeficijent zemljospoja je:

k=

X0 Xd 3 1
=
= 0,67 0,7 .
3 Xd
3 1

Prvi stepen deluje bez namernog vremenskog kanjenja, dakle, u toku

sopstvenog vremena reagovanja releja:
tI=0.
Minimalno podeenje drugog stepena je:

Z IIminV 1 = 1,2 ZV 1 = 1,2 31,78 = 38,1 .

Maksimalno podeenje drugog stepena je:

Z IImax
V 1 = 0,85 ( ZV 1 + k gr 21 0,85 ZV 2 ) = 0,85 (31,78 + 1 0,85 18) = 40 .

55
Zbog toga to je:
min
Z IImax
V 1 ( = 40 ) > Z II V 2 ( = 38,1 ) ,

sledi da drugi stepen treba podesiti na veu vrednost, dakle na 40 . Ovako se drugim
stepenom titi vei deo voda 2 nego kada bi se on podesio na 38,1 . Koeficijent
grananja kgr21 predstavlja odnos struje voda 2 i struje voda 1, ukoliko ima meunapajanja u TS 110/10 kV. Meutim, transformatori 110/10 kV su distributivni, pa ne
moe biti meunapajanja zbog toga to iz distributivne, pasivne mree ne moe proticati
energija ka prenosnoj mrei. Zbog toga je ovde kgr 21=1.
Treba proveriti da li drugi stepen zatite voda 1 detektuje kvarove na
nienaponskoj strani transformatora. Koeficijent grananja kgr=2 prikazan na sl. 25
ukazuje da je pri kvaru na sabirnicama 10 kV ukupna struja kvara kroz transformatore
dva puta vea od struje koja pri tom kvaru dolazi po vodu 1. Zbog toga relej ispravno
''vidi'' impedansu voda 1, ali ne i impedansu dva transformatora. Ta sistematska greka
ispravlja se koeficijentom grananja. U ovom primeru pri kvaru na 10 kV-nim
sabirnicama dolazi polovina struje, a druga polovina dolazi po vodu 3, zbog ega je
koeficijent grananja 2. Najnepovoljnija situacija je kada su kontakti regulacionih sklopki
u minimalnom poloaju, kada je reaktansa oba transformatora minimalna. Reaktansa
koju ''vidi'' relej (priblina, jer je za vod uzeta impedansa, a za transformatore reaktansa)
je:

Z = ZV 1 + k gr X Te min = (31,78 + 2 21,85) = 75,5 .

Zbog toga to je podeena vrednost drugog stepena zatite voda 1 podeena na
40 , drugi stepen nee detektovati kvarove na nienaponskoj strani transformatora jer
impedansa do mesta kvara iznosi 75,5 .
Vreme reagovanja drugog stepena podeava se na tII=t=0,4 s, tj. uvodi se
namerno vremensko kanjenje drugog stepena.
Sada treba podesiti trei stepen. Minimalno podeenje treeg stepena je:
min
Z III
V 1 = 1,2 ( ZV 1 + k gr 21 ZV 2 ) = 1,2 (31,78 + 1 18) = 59,7 .

Koeficijent grananja je 1 jer u transformatorskoj stanici nema meunapajanja

zbog toga to je ona distributivna.
Maksimalno podeenje treeg stepena je:
max

Z III
V 1 = 0,85 ( ZV 1 + k gr 21 ZV 2 + k gr 31 0,85 ZV 3 ) =

= 0,85 (31,78 + 1 18 + 1 0,85 22,7) = 58,7 .

56
Zbog toga to je

max
min
Z III
V 1 < Z III V 1 , trei stepen treba podesiti na vrednost:

min
Z III V 1 = Z III
V 1 = 59,7 .

Oigledno je da ni ovaj stepen ne detektuje kvarove na 10 kV-noj strani (Z=75,5

) distributivnih transformatora. To se zahteva od drugog i treeg stepena.
Vreme delovanja treeg stepena je:
t III = t II + 2t = 0,4 s + 2 0,4 s = 1,2 s .
Minimalno podeenje pobudnog lana je:
min
Z pob
= 1,4 ZV 1 = 1,4 31,78 = 44,5 .

Maksimalno podeenje pobudnog lana je:

max
Z pob
=

0,9 U radno min

3 ( I radno max + I i )

0,9 0,9 110 103

= 83 .
3 (470 + 150)

max
Pobudni stepen se podeava na Z pob = 83 . Obino se podeava da vreme

reagovanja pobudnog lana iznosi tpob=3 s. Potrebno je da pobudni stepen saeka da pri
kvarovima u distributivnoj mrei reaguju zatite u toj mrei. Zbog toga pobudni stepen u
nekim sluajevima moe biti rezerva zatitama u distributivnoj mrei. Pobudni stepen
detektuje neke kvarove u distributivnoj mrei jer je ta mrea elektrino udaljena od
releja 1 ukupno Z=75,5 . Meutim, kada je napon oba transformatora naznaen (110
kV), impedansa od releja 1 do sabirnica 10 kV iznosi Z=92,3 , to znai da u tom
sluaju pobudni lan zatite 1 ne detektuje kvarove na strani 10 kV i nije rezerva za
zatite u distributivnoj mrei. Meutim, pobudni stepen moe se podesiti najvie na 83
, bez obzira to, uglavnom, ne detektuje kvarove na 10 kV-noj strani transformatora.
Osnovni zadatak pobudnog stepena je da detektuje kvarove na vodovima 1, 2 i 3 i
aktivira ostale lanove zatite.
Da bi se obezbedila selektivnost, potrebno je da bude ispunjen uslov:

Z I V 1 (= 27 ) Z II V 1 (= 40 ) Z III V 1 (= 59,7 ) 0,9 Z pob (= 0,9 83 = 74,7 ) .

Uslov je, oigledno zadovoljen. Dijagram u impedantnoj ravni prikazan je na sl.
26.

57

ZV1+ZV2+ZV3

jX

ZIII V1
ZV1+ZV2
ZII V1
ZV1
ZI V1
Zpob

64
R
Sl. 26 Karakteristika sva tri stepena u impedantnoj ravni
Slika nije crtana u razmeri. Zbog toga su date vrednosti:
ZI V1=27 ,

ZII V1=40 , ZIII V1=59,7 ,

Zpob=83 , ZV1=31,8 ,

ZV1+ZV2=31,8 +18 =49,8 ,

ZV1+ZV2+ZV3=(49,8+22,7) =72,5 .
Vremensko-distantni dijagram je prikazan na sl. 27.

t [s]
40

1.2

59.7

0.8
16.4 Ohm

27

0.4

15.3 Ohm
0

10

20

30

40

50

60

70

Z [Ohm]

Sl. 27 Vremensko-distantni dijagram

58
ZI V2=0,85ZV2=0,8518 =15,3 ,
=0,85(ZV2+0,85ZV3)=0,85(18+0,8522,7) =31,7 > Z IIminV 2 =
ZII V2= Z IImax
V2
=1,2ZV2=1,218 =21,6 .
ZV1+ZII V2=(31,78+31,7) =63,48 .
Podeavanje zatite u ovom primeru bilo je za sluaj da su transformatori na
kraju prvog voda distrubutivni. Kada bi tu, umesto distributivnog, bio prenosni
transformator, drugi stepen zatite prvog voda ne treba da pree preko transformatora, a
trei treba. Pri tome treba raunati sa najveom impedansom transformatora [3].

12. Poznati su poduni parametri jednog visokonaponskog voda. Direktna

poduna impedansa je zd=(0,1+j0,4) /km, a nulta z0=(0,25+j1,2) /km.
Za zatitu voda u direktno uzemljenoj mrei raspolae se sa dva tipa distantnih
releja. Kod prvog se kompenzacioni faktor nultog redosleda (koeficijent zemlje)
podeava kao kompleksna veliina, pri emu se, prema podacima proizvoaa, ugao
moe podeavati od 45 do 80. Relej je sa ugaono-admitantnom karakteristikom. Kod
drugog tipa distantne zatite kompenzacioni faktor se moe podeavati od 0,5 do 1,1 u
koracima po 0,1, a, prema podacima proizvoaa, za odreivanje tog faktora treba
koristiti samo reaktanse voda.
Odrediti kompenzacioni faktor u oba sluaja.

Reenje
Pri podeavanju distantne zatite treba voditi rauna da se ona podeava u
funkciji direktne impedanse voda. Kod jednofaznih kvarova struja kvara odreena je ne
samo direktnom, ve i nultom impedansom. Da bi relej pri ovim kvarovima pravilno
odredio rastojanje do mesta kvara, u relej se uvode odreeni naponi i struje, kako bi se
izbegao uticaj konfiguracije i naina uzemljenja neutralnih taaka na merene impedanse
do mesta kvara.

59
Na sl. 28 prikazan je jednofazni kratak spoj.
IL1=IdL1+IiL1+I0L1
K

Z1 , Z 0

Sl. 28 Jednofazni kratak spoj

Na sl. 28 je Z d = Z i Z 0 , Z d - direktna, Z i - inverzna i Z 0 - nulta
impedansa voda. Napon koji "vidi" relej je:

U L1 = I d L1 Z d + I i L1 Z d + I 0 L1 Z 0 .
Dodajmo i oduzmimo lan I 0 L1 Z d :

U L1 = I d L1 Z d + I i L1 Z d + I 0 L1 Z 0

= Z d (I d L1 + I i L1 + I 0 L1 ) + I 0 L1 (Z 0 Z d ) = Z d I L1 + I 0 L1 (Z 0 Z d ) .
Sada je:

Z Zd
U L1 = Z d I L1 + 3 I 0 L1 0
3 Z d

Impedansa od mesta ugradnje releja do mesta kvara je:

Zd =

U L1
Z Zd
, k= 0
.
3 Z d
I L1 + k 3 I 0 L1

60
Za zatitu od jednofaznog kratkog spoja u relej treba uvesti napon tiene faze i
struju iste faze korigovane za lan k 3 I 0 L1 . Za relej gde se kompenzacioni faktor k
podeava kao kompleksna veliina je:

k=

Z 0 Z d 0,25 + j 1,2 - 0,1 - j 0,4

= 0,658 e j3,4 .
=
3 Z d
3 (0,1 + j 0,4)

Za zatitu od meufaznih kvarova, na primer izmeu faza L1 i L2, u relej treba

uvesti meufazni napon U L1 L 2 = U L1 U L 2 i struju I L1 I L 2 , pa je impedansa do
mesta kvara:

Zd =

U L1 L 2
,
I L1 I L 2

a za meufazne kvarove ugao releja, da bi se postigla maksimalna osetljivost, treba

podesiti na ugao koji odgovara impedansi direktnog redosleda petlje u kvaru:

= arg

Xd
0,4
= arctg
= 76 .
Rd
0,1

Ugao releja za meufazne kvarove treba podesiti na 76o, a za fazne

76 + 3,4 80 , a koeficijent k na k = 0,658 0,66 .
Za relej kod kojeg se za odreivanje kompenzacionog faktora koriste samo
reaktanse je:

k=

X 0 X d 1,2 0,4
=
= 0,666 .
3 Xd
3 0,4

Uoljiva je mala razlika, praktino zanemarljiva, kada se zanemare aktivne

otpornosti u odnosu na taan proraun, zbog ega se kompenzacioni faktor najee
izraunava koristei jedino reaktanse.