KRIVINOPRAVNA ZATITA

BEZBEDNOSTI RAUNARSKIH PODATAKA

prof.dr Dragan Jovaevi
Pravni fakultet u Niu
Tarik Haimbegovi
Poreska uprava Republike Srbije
Beograd

Uvod
Usvajanjem novog krivinog zakonodavstva 2003. godine u Dravnoj zajednici Srbija i
Crna Gora po prvi put su u sistem krivinog prava uvedana posebna raunarska ili
kompjuterska krivina dela koja su imala za cilj da obezbede efikasnu, kvalitetnu i potpunu
zatitu bezbednosti raunarskih podataka odnosno raunarskog sistema.
Tako je Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije (KZ RS)1 iz
aprila 2003. godine odnosno Krivini zakonik Republike Crne Gore (KZ RCG)2 iz
decembra 2003. godine u sistem krivinog prava nae zemlje uvedeno je vie raunarskih
(kompjuterskih) krivinih dela3 i to, u glavi 16a. KZ RS odnosno glavi 28. KZ RCG
predvidjena su krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka. Na taj nain se i
naa zemlja pridruila nizu zemalja koje se na razliite naine (preventivnim i represivnim
merama ) pokuavaju suprotstaviti razliitim oblicima i vidovima zloupotrebe kompjutera
odnosno raunara. S obzirom da se radi o novim inkriminacijama koje pobudjuju panju ne
samo strune ve i opte javnosti u naem pravnom sistemu u nastavku emo ukazati na
osnovne fenomenoloke i krivino pravne karakteristike raunarskih krivinih dela4 .
Pojam kompjuterskog (raunarskog) kriminaliteta
Iako je u svetu uobiajeno da se krivina dela protiv bezbednosti podataka u savremenim
informatikim sistemima nazivaju kompjuterska krivina dela (kompjuterski kriminalitet)
na je zakondavac za ova dela upotrebio termin raunarski kriminalitete. Inae radi se o
dva sinonimna pojma pa emo ukazati na osnovne teorijske definicije pojma
kompjuterskog kriminaliteta. Kompjuter (raunar) u svakom sluaju predstavlja jednu od
najznaajnijih i najrevolucionarnijih tekovina razvoja tehniko tehnoloke civilizacije.
No, pored svih prednosti koje sobom nosi i ogromne koristi oveanstvu kompjuter je
brzo postao i sredstvo zloupotrebe nesvesnih pojedinaca, grupa ak i organizacija.Tako
nastaje kompjuterski kriminalitet kao poseban i specifian oblik savremenog kriminaliteta
po strukturi, obimu i osobenostima. Sve to zasluuje panju drave i njenih organa pa i
cele medjunarodne zajednice.
Zahvaljujui ogromnoj moi komopjutera u memorisanju i brzoj obradi velikog broja
podataka, automatizovani informacioni sistemi postaju sve brojniji i gotovo nezamenjivi
1

Slubeni glasnik Republike Srbije broj 39/2003

Slubeni list Republike Crne Gore broj 70/2003
3
Dragan Jovaevi, Komentar Krivinog zakona Republike Srbije, Nomos, Beograd, 2003. godine, str.257
4
Dragan Jovaevi, Leksikon krivinog prava, Slubeni list SRJ, Beograd, 2002.godine, str.689
2

2
deo celokupnog drutvenog ivota svih subjekata (fizikih,ali i pravnih lica) na svim
nivoima. Tako kompjuter postaje svakodnevni i nezaobilazni deo, segment svih sfera
drutvenog ivota od proizvodnje, prometa, vrenja usluga pa do nacionalne odbrane i
bezbednosti u najirem smislu. No, sve ove raznolike forme neposredne primene
kompjutera u svim oblastima ivota nisu ostale nezapaene od strane nesavesnih i
neodgovornih pojeidnaca i grupa koji ne birajui sredstva i nain protivpravnim
ponaanjem pokuavaju da sebi ili drugom pribave protivpravnu imovinsku korist.
Tako kompjuter postaje sredstvo vrenja razliitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i
drutveno opasih delatnosti. Naravno, kompjuterski kriminalitet pod ijim zbirnim
nazivom su obuhaeni svi ovi raznoliki oblici i forme ponaanja vezani za zloupotrebu
kompjutera i informacionih sistema uopte iako tetna i opasna negativna drutvena pojava
modernog doba nema opte usvojenu definiciju. Tako se u krivinopravnoj literaturi za ove
raznolike oblike kompjuterskog kriminaliteta upotrebljavaju razliiti termini kao to su :
1.
2.
3)
4)
5)
6)

zloupotreba kompjutera (computer abuse),

kompjuterska prevara (computer fraud),
delikti uz pomo kompjutera ( crime by computer),
informatiki kriminalitet,
raunarski kriminalitetr i
tehno kriminalitet. 5

Ovaj vid kriminaliteta za razliku od drugih ne predstavlja jo uvek zaokruenu

fenomenoloku kategoriju te ga je nemogue definisati jednistvenim i precizno pojmovnim
odredjenjem. Kompjuterski kriminalitet je samo opta forma kroz koju se ispoljavaju
razliiti oblici kriminalne delatnosti. Naime, to je kriminalitet koji je upravljen protiv
bezbednosti informacionih (kompjuterskih, raunarskih) sistema u celini ili u njenom
pojedinim delu na razliite naine i razliitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom
pribavi kakva korist ili da se drugome nanese kakva teta .
No, u teoriji krivinog prava se mogu nai razliita pojamna odredjenja kompjuterskog
kriminaliteta. Tako Don Parker odredjuje kompjuterski kriminalitet kao zloupotrebu
kompjutera u smislu svakog dogadjaja koji je u vezi sa upotrebom kompjuterske
tehnologije u kome rtva trpi ili bi mogla da trpi gubitak,a uinilac deluje u nameri da sebi
pribavi ili bi mogao da pribavi korist6 . August Bequaia definie kompjuterski kriminalitet
kao vrenje krivinih dela kod kojih se raunar pojavljuje kao orudje ili objekt zatite
odnosno kao upotreba kompjutera pri vrenju prevare,utaje ili zloupotrebe iji je cilj
prisvajanje novca ili usluge ili vrenje politike ili poslovne manipulacuije ukljuujui i
radnje uperene protiv samog raunara7 .
Bogo Brvar daje sledeu definiciju kompjuterskog kriminaliteta. To su krivina dela kod
kojih se kompjuter pojavljuje kao sredstvo (orudje), predmet ili objekt napada za ije je
vrenje ili pokuaj neophodno izvesno znanje iz raunarstva ili informatike8 . Konano
Djordje Ignjatovi pod kompjuterskim kriminalitetom pak smatra poseban vid
inkriminisanih ponaanja kod kojih se raunarski sistem (shvaen kao jedinstvo hardvera i
5

Vidi : Slobodan Petrovi, Kompjuterski kriminal, MUP Srbije, Beograd, 2002. godine
Don Parker, Computer abuse, Springfield, 1973. godine, str.70
7
August Bequai, Computer crime,Lexington,1978.godine,str.4
8
Bogo Brvar, Pojavne oblike zlorabe raulnika, Revija za kriminalistiko in kriminologijo,Ljubljana,broj
2/1982. godine,str.29
6

3
softvera) pojavljuje ili kao sredstvo izvrenja ili kao objekt krivinog dela ukoliko se delo
na drugi nain ili prema drugom objektu uopte ne bi moglo izvriti ili bi ono imalo
drugaije karakteristike9 .
Iz navedenih definicija nesumnjivo se mogu izvui osnovne karakteristike ili obeleja
pojma kompjuterskog kriminaliteta .To su sledea obeleja :
drutveno opasna, protivpravna ponaanja za koja zakon propisuje krivine
sankcije,
specifian nain i sredstvo vrenja krivinih dela uz pomo ili posredstvom
kompjutera,
poseban objekt zatite bezbednost raunarskih podataka ili informacionog sistema
u celini ili pojediniog segmenta (dela),
namera uinioca da sebi ili drugom na ovaj nain pribavi kakvu korist (imovinsku
ili neimovinsku) ili da drugome nanese kakvu tetu.
U teoriji krivinog prava se u oblast kompjuterskog kriminaliteta svrstavaju razliiti oblici
protivpravnog, nedozvoljenog ponaanja kao to su :
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

kompjuterska prevara,
finansijske kradje, prevare i zloupotrebe,
kradja dobara,
falsifikovanje podataka i dokumenata,
vandalizam,
sabotaa,
hakerisanje,
kompjuterska pijunaa i
kradja vremena.

Velike praktine mogunosti koje prua savremena visoko sofisticirana kompjuterska i

informatika tehnologija sa sobom nose i opasnosti od irenja i masovne upotrebe
elektronskog prislukivanja, kradje poslovnih i drugih tajni kao i razliitih oblika
intelektualne svojine, zatim ozbiljnog naruavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i
prava kao i linog integriteta a u poslednje vereme prisutna je i realna opasnost od talasa
teroristikih akata raznih vsta (tzv. tehno ili sajber terorizam). Jedna novija amerika
studija iz ove oblasti ukazuje na injenicu da se informatiki kriminalitet deava ak 40
puta ee od klasinog, opteg, tradicionalnog kriminaliteta, a da 90 % informatikih
zloina ostaje praktino neotkriveno (dakle u zoni tamne brojke kriminaliteta). Ova vrsta
kriminaliteta se razvija takvom brzinom da praktino nema presedana u praksi .
Karakteristike kompjuterskog (raunarskog) kriminaliteta
Kompjuterski (raunarski) kriminalitet se pre svega karakterie velikom dinamikom i
izuzetnim bogatstvom svojih pojamnih formi i vidova ispoljavanja. To je i razumljivo jer
se radi o novoj tehnologiji sa velikom mogunosti i primenom u skoro svim oblastim
drutvenog,privrednog pa i linog ivota te su i mogunosti za zloupotrebu kompjutera
svakim danom sve vee. Pored novih pojavnih oblika ranije ve poznatog kriminaliteta
9

Djordje Ignjatovi,Pojmovno odredjivanje kompjuterskog kriminaliteta, Anali Pravnog fakulteta u

Beogradu,Beograd,broj 1-3/1991.godine,str.142

4
koje pod uticajem kompjutera menja svoj tradicionalni nain i modus ispoljavanja,sada se
javljaju i novi, znatno opasnijij oblici kriminalnog ponaanja koji do sada nisu bili poznati
u kriminalistikoj praksi , a koji ne poznaju granice izmedju drava pa i izmedju
kontinenata.
tetne posledice kompjuterskog kriminaliteta su izuzetno velike. One se mogu ispoljti i u
nastupanju imovinske tete za pravno ili fiziko lice (ponekad i za celu dravu), u gubitku
poslovnog ugleda, gubitku poverenja u sigurnost i istinitost kompjuterskog poslovanja i
uopte kompjuterskih informacija,opasnosti od zloupotrebe po slobode i prava oveka
uopte na razne naine i u raznim oblicima. I sami uinioci krivinih dela u vezi sa
zloupotrebom kompjutera predstavljaju posebnu esto specifinu kategoriju ljudi. Ovde se
najee radi o nedelikventnim, nenasilnim, socijalno prilagodljivim pojedincima.
To su po pravilu lica koja ipak moraju da poseduju posebna struna i praktina znanja i
vetine u domenu visoke informatike, raunarske i kompjuterske tehnologije i kojima su
ovakva tehnoloka sredstva dostupna. Ova se krivina dela vre prikriveno, esto bez neke
vidljive i bliske prostorne povezanosti uinioca dela i rtve (oteenog). Najee se teko
otkrivaju a jo tee dokazuju, a dugo vremena ostaju praktino neotkriveni sve dok
oteeni ne pretrpi neku tetu koja je vidljiva u sistemu raunarskih informacija. To je
kriminalitet koji brzo menja forme i oblike ispoljavanja,granice medju dravama kao i
vrstu oteenog.
Tako je Interpol jo 1980. godine konstatovao sledee : ''Danas u savremenom svetu
postoji jo jedan veliki usavreni front koji je prisutan u svetskim razmerama.Veliki
kriminalitet, organizacije kriminalaca sve vie se orijentiu na akcije pljaki u kojima je
objekt kompjuter. Elektronika se zloupotrebljava. Ne belei se pad klasinih pljaki ali se
iz godine u godinu poveava nova vrsta kriminaliteta u kome se elektronika koristi kao
sredstvo da se kriminalci domognu milionskih svota novca10 .
Savremena informaciona i kompjuterska tehnologija unela je nove i drastine promene u
sve sfere drutvenog ivota. Te promene su pored pozitivnih i korisnih novina donele i niz
problema vezanih za pojavu i irenje kompjuterskog kriminaliteta razliitih oblika, formi i
vidova ispoljavanja. Sve te promene se mogu svesti na sledee :
nove forme vrednosti,
koncentracija podataka,
novi ambijent delovanja,
nove metode i tehnike delovanja,
suavanje vremenske skale delovanja,
irenje geografskog prostora delovanja,
pokretljivost,
stabilnost rizika11 .
Kompjuterski kriminalitet u uporednom krivinom pravu
Budui da preventivne mere (opteg i specijalnog karaktera) esto nisu dovoljne niti
jedine mere kojima se drutvo suprostavlja naraslim i nabujalim oblicima i vidovima
zloupotrebe komjutera u razlicite svrhe to je logino da sva savremena krivina
10

Nikola Kitarovi, Kompjuterski kriminal,Bilten Vrhovnog suda Srbije,Beograd,broj 2-3/1998.godine,str.

52-53
11
Slobodan Petrovi,op.cit.str.17

5
zakonodavstva u sistemu inkriminacija poznaju jedno ili vie kompjuterskih (raunarskih
ili informatikih ili tehno) krivinih dela za koja su propisane razliite vrste i mere
krivinih sankcija.
Tako iako Nemaki krivini zakonik12 ne poznaje kompjuterska krivina dela to ne znaci
da ova protivpravna, nedoputena ponaanja nisu inkriminisana. Naime, u Nemakoj je
1986.godine donet poseban Krivini zakon za suzbijanje privrednog kriminaliteta koji
predvidja niz kompjuterskih kriviih dela i to : kompjutersku pijunau u l. 202a.,
kompjutersku prevaru u l.263a., falsifikovanje podataka u l. 269., obmanu u pravnom
prometu pri obradi podataka u l. 270., promenu podataka u cl. 302a. i kompjutersku
sabotaa u l. 303a.
Krivini zakonik Austrije13 predvidja kompjutersko krivino delo u l. 126a. pod nazivom
oteenje podataka.
U Velikoj Britaniji je 1990. godine donet poseban Zakonik o zloupotrebi kompjutera. Ovaj
zakonik predvidja niz krivinih dela vezanih za zloupotrebu kompjutera i drugih
informacionih sistema za koja se propisane veoma stroge kazne14 .
I Krivini zakonik Makedonije15 poznaje u l. 251. kompjutersko krivino delo pod
nazivom '' Upad u kompjuterski sistem''.
Na slian nain postupa i Krivini zakonik Republike Srpske16 koji poznaje identino
krivino delo pod nazivom : Upad u kompjuterski sistem u l.260.
Krivini zakonik Republike Slovenije17 poznaje sledea krivina dela i to : Protivzakoniti
ulaz u zatienu raunarsku bazu podataka u l. 225 i Upad u raunarski sistem u l.242.
Krivini zakon Republike Hrvatske18 u l.223. poznaje krivino delo pod nazivom :
Oteenje i upotreba tudjih podataka (koje se odnosi na automatski obradjene podatke ili
raunarske programe).
I konano Krivini zakonik Ruske federacije19 poznaje vie kompjuterskih krivinih dela u
posebnoj glavi 23. koja nosi naziv: Krivina dela u sferi kompjuterske informacije. Ovde
su propisana sledea krivina dela : Protivpravni pristup kompjuterskoj informaciji u
l.272., Pravljenje,korienje i irenje tetnih raunarskih programa u l.273. i Povreda
propisa o eksploataciji raunara, raunarskih sistema ili njihovih mrea u l.274.
Raunarska (kompjuterska) krivina dela u Krivinom zakonu Srbije

12

Vidi : Schonke-Schroder, Strafgesetzubuch ,Kommentar,Munchen,1978. godine

Vidi : E.Foregger- E.Serini, Strafgesetzbuch, Wien,1989.godine
14
Martin Wasik,The Computer misuse act, The Criminal review,1990.godine,str. 767
15
Sluben vesnik na Republika Makedonija, Skoplje,broj 37/1996.godine
16
Slubeni glasnik Republike Srpske,Banja Luka,broj 22/2000.godine ; Vie :Milo Babi,Komentar
Krivinog zakonika Republike Srpske,Banja Luka,2002.godine
17
Vidi : Botajn Penko-Klaudije Strolig,Kazenski zakonik Republike Slovenije,Ljubljana,1999.godine
18
Narodne novine Republike Hrvatske,Zagreb,broj 110/1996.godine
19
Vidi : J.I.Skuratov- V.M.Lebedov,Kommentarii k Ugolovnomu kodeksu Rossijskoj federaciji, Norma,
Moskva, 1996.godine
13

6
I na pravni sistem, posle novele Krivinog zakona Republike Srbije iz aprila 2003.godine
poznaje vie krivinih dela vezanih za zloupotrebu kompjutera (raunara). Ova su krivina
dela predvidjena u posebnoj Glavi 16a. koja nosi naslov:'' Krivina dela protiv bezbednosti
raunarskih podataka''. U ovoj glavi je predvidjeno sedam kriviih dela koja imaju
zajedniki objekt zatite bezbednost raunarskih podataka odnosno informacionih
sistema u celini i poverenja u istinitost ovih podataka. To su sledea krivina dela :
1. neovlaeno korienje raunara i raunarske mree u l. 186a. ,
2. raunarska sabotaa u l. 186b.,
3. pravljenje i unoenje raunarskih virusa u l. 186v.,
4. raunarska prevara u cl. 186g.,
5. ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raunarske mree u
l. 186d.,
6. neovlaeni pristup zatienom raunaru ili raunarskoj mrei u l. 186dj.,
7. spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei u l. 186e20 .
Prvo krivino delo ove vrste u naem pravu jeste : Neovlaeno korienje raunara i
raunarske mree iz l.186a. Delo ima osnovni i dva tea oblika. Osnovno delo se sastoji
u oteenju, prikrivanju, neovlaenom brisaju, izmeni ili na drugi nain injenju
neupotrebljivim raunarskih podataka ili programa. Delo se dakle moe uiniti samo u
odnosu na raunarski podatak ili program koji pripada nekom fizikom licu pojedincu
(kao napadni objekt) i to sa vie alternativno predvidjenih delatnosti. Cilj preduzimanja
ovih delatnosti je onesposobljenje za korienje u potpunosti ili delimino raunarskih
podataka (jednog ili vie njih) ili programa. Posledica se dakle sastoji u povredi zatienog
dobra. Delo moe uiniti svako lice a u pogledu vinosti potreban je umiljaj. Za ovo je delo
propisana novana kazna ili zatvor do tri meseca.
Prvi tei oblik ovog krivinog dela postoji ako je preduzetom radnjom prouzrokovana teta
za neko lice u iznosu preko 100.000 dinara. Visina prouzrokovane tete je kvalifikatorna
okolnost za koju zakon propisuje kaznu zatvora od tri meseca do tri godine. Najtei oblik
ovog krivinog dela za koji je propisana kazna zatvora od est meseci do pet godina postoji
ako je preduzetom radnjom prouzrokovana teta u iznosu preko 600.000 dinara.
Raunarska sabotaa je drugo kompjutersko krivino delo u naem pravu za koje je
propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Delo ini lice koje uniti, izbrie,
izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili
program ili oteti raunar ili drugi uredjaj za elektronsku obradu prenos podataka koji je od
znaaja za dravni organ, javnu slubu, ustanovu, preduzee ili drugu organizacioju.
Objekt napada kod ovog dela je dvojako odredjen. To je prvo. raunarski podatak ili
program (kao i kod prethodnog krivinog dela) ali i raunar odnosno drugi uredjaj za
elektronsku obradu ili prenos podataka. No, ovde se mora raditi i o posebnom svojstvu
oteenog. Naime, ovi objekti moraju da pripadaju dravnom organu, javnoj slubi ili
drugim pravnim licima kao to su ustanove,preduzea ili druge organizacije. Inae u
pogledu radnje izvenja i ostalih obeleja bia ovog dela nema razlike u odnosu na
prethodno krivino delo.

20

Vidi : Ljubia Jovanovi-Vojislav Djurdji-Dragan Jovaevi,Krivino pravo,Posebni deo, Slubeni

glasnik,Beograd,2004.godine ; Vojislav Djurdji-Dragan Jovaevi,Praktikum za krivino pravo,Posebni
deo,Slubeni glasnik,Beograd,2003.godine

7
Pravljenje i unoenje raunarskih virusa je krivino delo predvidjeno u l. 186v. Delo
ima osnovni i tei oblik. Osnovno delo ini lice koje napravi raunarski virus u nameri da
ga uense u tudji raunar ili raunarsku mreu. Radnja izvrenja je samo sainjavanje,
pravljenje virusa. ta su to virusi, kako se prave, koje su njihove vrste ili karakteristike,
svrha i sadrina predstavljaju pitanja koje sudsko vee mora da rei u svakom konkretnom
sluaju kao faktiko pitanje. U tome im strunu pomo moraju da prue lica sa posebnim
znanjima i vetinama vetaci informatike struke. Delo je svreno samim momentom
pravljenja ovakvog virusa u nameri da se on unese u tudji raunar ili raunarski sistem bez
obzira da li je takva namera i ostvarena u konkretnom sluaju ili ne. Za ovo je delo
propisana novana kazna ili zatvor do jedne godine.
Ako je pak ovako sainjeni,napravljeni virus i unet u tudji raunar ili raunarsku mreu
ime je prouzrokovana teta (bilo imovinska ili neimovinska i to bez obzira u kom iznosu)
radi se o teem obliku ovog krivinog dela za koji je propisana kazna zatvora od tri meseca
do tri godine.
Sledee je krivino delo predvidjeno u l.186g. To je raunarska prevara. Delo ima jedan
osnovni, jedan posebni i dva tea, kvalifikovana oblika. Osnovno delo ini lice koje unese
netaan podatak ili ne unese kakav vaan podatak ili ko na drugi nain prikrije ili lano
prikae podatak i tako utie na rezultat elektronske obrade ili prenosa podataka. Bitno je da
je ova radnja falsifikovanja,krivotvorenja, dovodjenja u zabludu oteenog preduzeta u
nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist odnosno da se drugome
nanese kakva imovinska teta. Za postojanje krivinog dela dovoljno je da je radnja
izvrenja preduzeta u navedenoj nameri. Tog trenutka je delo svreno. Nije potrebno da je
u konkretnom sluaju u nastupila imovinska teta za neko lice. Za ovo je delo propisana
kazna zatvora od est meseci do pet godina.
Poseban oblik raunarske prevare za koji je propisana novana kazna ili zatvor do dve
godine postoji kada je radnja krivotvorenja podataka ili prikrivanja ili lanog prikazivanja
raunarskih podataka preduzeta u nameri da se na ovaj nain drugom licu nanese kakva
teta. Ta teta ne mora da nastupi u konkretnom sluaju, ali ona mora da bude pobuda,
unutranji pokreta uinioca na preduzimanje radnje izvrenja. Moe se raditi o
imovinskoj,ali i drugim vidovima neimovinske tete.
Zavisno od visine pribavljene protivpravne imovinske koristi za uinioca ili neko drugo
lice zakon razlikuje dva tea, kvalifikovana oblika ovog krivinog dela. Prvi tei oblik za
koji je propisana kazna zatvora od dve do deset godina postoji kada je pribavljena
imovinska korist u iznosu preko 100.000 dinara. Ako je pak na ovaj nain pribavljena
protivpravna imovinska korist u iznosu preko 600.000 dinara radi se o najteem obliku
raunarske prevare za koji je propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina.
Ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raunarske mree
je krivino delo predvidjeno u l. 186d. Krivinog zakona Republike Srbije. Delo ima dva
oblika ispoljavanja . Osnovni i tei oblik. Osnovno delo se sastoji u neovlaenom (dakle
protivpravnom) pristupu (upadu) elektronskoj obradi podataka ili raunaskoj mrei ime je
izazvan zastoj ili poremeeno funkcionisanje elektronske obrade i prenosa podataka ili
same mree. Za postojanje dela nije dovoljno samo da neko lice neovlaeno, nepozvano
upadne u tudji raunarski sistem. Potrebno je da usled tako preduzete delatnosti dodje do
posledice u vidu povrede koja se manifestuje ili zastoj ili poremeenje u funkcionisanju,
obradi ili prenosu raunarskih podataka ili pak cele mree. Delo se moe preduzeti u bilo

8
kojoj nameri ali njeno postojanje na strani uinioca nije elemenat bia krivinog dela.
Uinilac moe biti svako lice, a u pogledu vinosti potreban je umiljaj. Za ovo je delo
propisana novana kazna ili zatvor do dve godine.
Tei oblik ovog krivinog dela za koji je propisana kazna zatvora od est meseci do pet
godina postoji ako su usled preduzete radnje izvrenja osnovnog dela nastupile teke
posledice. Koje su to teke posledice po raunarski sistem, prenos ili obradu podataka ili
njegovo funkcionisanje predstavlja faktiko pitanje koje sud mora da rei u svakom
konkretnom sluaju na bazi svih objektivnih i subjektivnih okolnosti uinjenog dela i
linosti uinioca. Bitno je da su posledice teke, znai u veem obimu ili iznosu odnosno u
duem trajanju.
Neovlaeni pristup zatienom raunaru ili raunarskoj mrei je krivino delo
predvidjeno u l. 186dj. koje ima osnovni i dva tea oblika ispoljavanja. Osnovno delo ini
lice koje krei mere zatite (preventivno tehnike i druge mere) neovlaeno pristupi
raunaru ili raunarskoj mrei. Radnja izvrenja je pristupanje, ulazak, upad u tudji raunar
ili raunarsku mreu. Bitno je da je ova radnja preduzeta neovlaeno, dakle protivpravno i
drugo krenjem predvidjenih mera zatite. Ove okolnosti moraju biti obuhvaene
umiljajem uinioca dela. Za ovo je delo propisana novana kazna ili zatvor do jedne
godine.
Prvi tei oblik za koji je propisana novana kazna ili zatvor do tri godine ini lice koje
upotrebi podatak koji je pribavio, do koga je doao neovlaenim pristupom zatienom
raunaru ili raunarskoj mrei. Ova upotreba moe biti u bilo kojoj nameri ili za bilo koju
svrhu ili cilj. Ako je pak usled preduzete radnje upotrebe na ovaj nain pribavljenog
raunarskog podatka dolo do nastupanja tekih posledica za drugog (drugo fiziko ili
pravno lice) radi se o najteem krivinom delu ove vrste za koje je zakon propisao kaznu
zatvora od est meseci do pet godina. Bitno je da je posledica i to teka (a to je faktiko
pitanje za sudsko vee) nastupila za drugog i da izmedju nje i preduzete radnje upada u
zatieni raunarski sistem postoji uzrono-posledina veza.
Poslednje raunarsko krivino delo u naem pravnom sistemu uvedeno novelom
republikog krivinog zakona iz aprila 2003.godine je : Spreavanje i ograniavanje
pristupa javnoj raunarskoj mrei. Ovo je delo propisano u odredbi l.186e. Delo ima
osnovni i tei oblik. Objekt napada u ovom sluaju je javna raunarska mrea. Osnovno
delo ini lice koje neovlaeno (dakle protivno postojeim propisima, protiovzakonito)
spreava ili ometa pristupo javnoj raunarskoj mrei. Za ovo je delo propisana novana
kazna ili zatvor do jedne godine. U sluaju da se kao uinilac javi slubeno lice u vrenju
slube tada se radi o kvalifikovanom obliku ovog dela za koji je propisana kazna zatvora
do tri godine. Ovde se zapravo radi o posebnom, specijalnom obliku krivinog dela
zloupotrebe slubenog poloaja slubenog lica21 koje spreava ili ometa drugome fizikom
ili pravnom licu nesmetani pristup i korienje javne raunarske mree.
I Krivini zakonik Republike Crne Gore iz decembra 2003. godine u glavi 28. pod
naslovom ''Krivina djela protiv bezbejednosti raunarskih podataka'' predvidja vie
raunarskih krivinih dela za kojaa su propisane stroge kazne zatvora i mera bezbednosti
oduzimanja uredjaja i sredstava. To su
21

Vidi : Dragan Jovaevi,Komentar Krivinog zakona SR Jugoslavije,Slubeni glasnik,

Beograd,2002.godine

Oteenje raunarskih podataka i programa u l. 349.,

Raunarska sabotaa u l. 350.,
Pravljenje i unoenje raunarskih virusa u l. 351.,
Raunarska prevara u l. 352.,
Neovlaeno korirenje raunara ili raunarske mree u l. 353.,
Ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raunarske mree
u l. 354.,
Neovlaeni pristup zatienom raunaru i raunarskoj mrei u l. 355. i
Sprjeavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei u l. 356.

Zakljuak
Iako je danas nemogu ivot i funkcionisanje ni gradjana ni drugih poslova pa ni drave u
celini bez upotrebe raunara i savremene informatike tehnologije sazrela je svest da se
ova korisna i nadasve potrebna sredstva mogu koristiti za nedoputene, protivpravne
ciljeve u prvom radu za pribavljanje protivpravne imovinske koristi za neko lice ili za
nanoenje tete drugima. Budui da je naa stvarnost poslednjih godina zabeleila brojne
suajeve zloupotrebe kompjutera u kriminalne svrhe to je bilo krajnje vreme da se i drava
ne samo preventivnim merama ve i sistemom krivinih sankcija uhvati u kotac za
ovakvim neodgovornim pojedincima i grupama.
To je bio osnovni motiv da se i naa zemlja pridrui velikom broju zemalja koji u svom
sistemu krivinog zakonodavstva predvidjaju razliite oblike i vidove kompjuterskog
kriminaliteta za koje su propisane stroge krivine sankcije kazne zatvora u dugom
trajanju, u pojedinim sluajevima preko pet ak do 12 godina .U sistemu ovih
inkriminacija preovladjuju razliiti sluajevi protivpravnog neovlaenog upada u tudje
raunare i raunarske sisteme drugih lica (fizikih lica,pravnih lica ili dravnih organa ili
javnih slubi).
Takve nedoputene delatnosti mogu biti razliite : od izmene, unitenja, oteenja do
korienja i upotrebe neovlaeno pribavljenih podataka. Najee se ova dela
preduzimaju sa posebnim prishikim elementom na strani uinioca namerom da se sebi
ili drugom pribavi kakva korist (imovinska ili druga) odnosno da se drugome nanese kakva
teta. Ako je takva korist pribavljena ili pak je takva teta naneta radi se o teim,
kvalifikovanim oblicima za koja je zakon predvideo stroe kanjavanje.
Nadamo se da e primena ovih zakonskih reenja u velikoj meri suzbiti i preduprediti
brojna protivpravna postupanja u odnosu na raunar ili posredstvom raunara ime e
zatita ljudskih i drutvenih dobara i vrednosti, sigurnost i poverenje u raunarske sisteme
kao i zatita ljudskih sloboda i prava dobiti kvalitetno vii nivo.