1.

AKVATINI EKOSISTEMI
1.1. TIPOVI KOPNENIH VODA
1.1.1. TEKUE VODE I

Kopnene vode mogu se klasifikovati na vie naina.

Na primer, klasifikacija prema:
Brzini toka: tekue

stajae

Veliini: potok

planinska reka

nizijska reka

Veliini: lokva

efemerna bara

bara

Statusu nutrijenata: oligotrofna

velika nizijska reka

jezero

mezotrofna

veliko jezero

eutrofna

Pogledajte sledee primere

Klasifikacija prema toku i veliini

Velike stajae vode
jezera i movare
Velike tekue vode reke
Male stajae vode
bare i lokve

Male tekue vode

potoci i izvorine vode

Klasifikacija prema statusu nutrijenata

Oligotrofne
Manjak biljnih
nutrijenata i
postojanje velike
koliine rastvorenog
kiseonika u celoj
vodenoj masi.

Mezotrofne

Eutrofne

Izmeu dva tipa

Bogate
nutrijentima to
izaziva intenzivan
rast algi.

Poveanje nivoa rastvorenih nutrijenata

Poveanje produktivnosti
Poveanje rastvorenog kiseonika

KOPNENE VODE
TEKUE

STAJAE

LOTIKE

LENTIKE

lotus (lat.) = spran*

lentus (lat.) = spor

IZVORI, POTOCI (< 5 M), REKE

JEZERA, BARE, MOVARE

*od lautus particip

proli od
lavere = prati
5

Deo I - Tekue vode

Postoji itav niz razliitih tipova tekuih voda, esto u
okviru istog vodotoka:

Reke poinju kao izvorine vode transfomiu se u

brzotekue reke zavravaju kao sporotekue nizijske reke
Potoci manje tekue vode (do 5 m irine)
Izvori
Vetaki kanali

Gledajui ove slajdove, govoriemo o temperaturi, kiseoniku,

suspendovanim esticama, sezonskim varijacijama i trofikom
statusu, i o tome kako oni utiu na stanovnike vodotoka.
Pratimo sada nastanak i razvijanje reke

Tekue vode predstavljaju tip kopnenih

voda kod kojih se
celokupna vodena masa kree od izvora ka
uu usled razlike u nadmorskoj visini ovih
taaka odnosno pod uticajem zemljine tee

10

Tipovi slivnog podruja

dendritino

radijalno

pukotine

pravougaono
greda

depresija

reetkasto

11

Lotika (tekua) sredina se od lentike

(stajae) sredine razlikuje u sledeim
osnovnim karakteristikama:
1.Dubina po pravilu dubina je mala u
poreenju sa jezerima
2.irina bazena izuzev velikih renih
korita koja se ponekad nazivaju renim
jezerima, voda tekuica tee kroz relativno
usko korito
12

3.Tok celokupna koliina vode u rekama

tee u jednom pravcu
4.Gradijent od izvora do ua svi faktori
sredine: fiziki, hemijski i bioloki
postepeno se menjaju u jednom pravcu, po
duini renog korita, dok su u jezerima
promene uslovljene poveanjem dubine

13

5.irenje korita sa starou

reni sistemi poveavaju duinu,
irinu i dubinu sa poveanjem
starosti,
nasuprot
redukcionim
procesima (u toku
zaraivanja i
zatrpavanja) koji
su karakteristini
za sve stajae
vode.

Amazon

14

6.Stalno pokretanje materijala

sav erodirani materijal ili trenutno
suspendovan, odnosno rastvoren, na ma
kom mestu du toka reke transportuje se
nizvodno bez mogunosti vraanja.

U jezerima
takav
materijal
ostaje u
samom
bazenu.

15

7.Odsustvo due stagnacije

stalni protok praen meanjem vode
onemoguava formiranje letnje stagnacije
u rekama.
Samo u
sluajevima velikog
pada vodostaja,
kada se duboki
virovi pretvaraju u
izolovane bare,
moe se javiti
stratifikacija vode.

16

8.Uticaj fizikih faktora

fizike osobine vode esto su

znaajnije za naselje tekuica nego
stajaih voda (vodostaj, brzina toka,
temperatura).

17

9.Hranljivi materijal
veina reka proizvodi malo ili nimalo hranljivih
materija, i u veoj je zavisnosti od njihovog priticanja sa
okolnog terena nego to je to sluaj sa jezerima.

18

Depresija po kojoj se kree rena voda naziva se

KORITO. Korita su nastala tektonskim poremeajima,
naroito nabiranjem planina ali i pri svakoj promeni
povrinskog reljefa.
Razlikuje se PLAVNO KORITO, koje se puni vodom za
vreme visokog vodostaja, i GLAVNO KORITO, po kome
reka tee u periodu niskih voda. Osueno plavno korito
posle povlaenja visokih voda lei iznad vodenog ogledala
reke obrazujui PLAVNU TERASU

19

Pribreje Plavna terasa

Potoci pritoke

Korito
Nanosi mulja i gline

Pribreje

Nekadanja korita sa
peskom i ljunkom

20

21

22

POPRENI PRESEK:

litoralna oblast ili ripal

medijal
matica (deo sa najveom brzinom renog toka)
UZDUNI PROFIL:

gornji tok
srednji tok
donji tok
23

hiporeini tok

riparijalna
zona

24

U hidrolokom pogledu, tekuice su korita

kroz koja se transportuje povrinsko
oticanje.
U stvari, samo 1/3 ukupnih povrinskih
taloga koji padnu na zemlju tee u vidu
raznih tekuica, poto jedan deo ispari a
jedan deo apsorbuje tlo.
25

Pored atmosferskih padavina (kia, sneg),

tekuice se napajaju i podzemnom vodom
i lednicima. Najee dobijaju vodu na
vie naina.

26

U proleno-letnjem periodu vodostaj reka

obino se poveava na raun povrinskih
voda (kie i snega).
Zimi, kada su reke pod ledom, osnovni izvor
njihovog vodosnabdevanja predstavljaju
podzemne vode.
Podzemne vode napajaju reke i leti, u
sluajevima kada teku kroz aridnu oblast ili
ako nastupi duga sua, s obzirom da tada
izostaje povrinsko oticanje.
27

 Poreklo tekuica vezano je za izvore, za

izbijanje podzemne vode na povrinu zemlje, a
ponekad i za jezera.
U zavisnosti od nagiba i oblika terena izvori
dalje otiu na razne naine: limnokren najpre
se stvara jezero, helokren prvo se obrazuje
bara, a samo kod reokrena voda neposredno
otie odmah po izbijanju iz zemlje.
Izmeu ovih tipova izvora postoje velike razlike
u toplotnom budetu i naselju ivog sveta.
28

Limnokreni izvor
Tip izvora kod koga se formira jezero (ili bara, u tom
sluaju je helokren) iz koga voda istie u reno korito

Porozna stena
Sloj kroz koji
voda prodire i
formira izdan.
Izvor se formira
tamo gde se
javljaju pukotine
u manje poroznoj
steni

Pukotina u manje
poroznoj steni
Kroz ovakve pukotine
voda pod pritiskom
probija iz izdani do
povrine kroz slojeve
stene

Manje
porozna stena
Ovi gusti slojevi
spreavaju vodu
da dospe do
povrine

Matina stena
Nepropusni sloj
koji spreava
vodu da procuri
u dublje slojeve
29

Limnokreni izvor

A izdan
I nepropusni
sloj
S - izvor
30

Reokreni izvor
Tip izvora kod koga voda direktno istie u reno korito

Porozna stena
Sloj kroz koji
voda prodire i
formira izdan.
Izvor se formira
tamo gde se
javljaju pukotine
u manje poroznoj
steni

Pukotina u manje
poroznoj steni
Kroz ovakve pukotine
voda pod pritiskom
probija iz izdani do
povrine kroz slojeve
stene

Manje
porozna stena
Ovi gusti slojevi
spreavaju vodu
da dospe do
povrine

Matina stena
Nepropusni sloj
koji spreava
vodu da procuri
u dublje slojeve
31

Reokreni izvor

A izdan
I nepropusni
sloj
S - izvor
32

Ne nastaju sve reke prilivom sa velikih nadmorskih visina, jer podzemne vode mogu
izbijati na povrinu iz podzemnih izdani i samo usled kombinacije gradijenta i
geoloke podloge. U nizijskim podrujima predstavljaju glavni izvor mnogih reka.

33

Krenjaki potoci mogu nastati na niim nadmorskim visinama iz podzemnih

izdana tamo gde voda prolazi kroz porozni krenjak. Da bi voda prola kroz stenu
nekad je potrebno i vie vekova.

Uoiti: znatan rast makrofita

(Ranunculus peltatus)
Zbog prirode svog izvora, voda je tvrda, eutrofna, bistra
i
34
ima konstantnu temperaturu

Reke i potoci su ekosistemi

35

Zajednica organizama + abiotiko okruenje

(biocenoza + biotop)

36

FIZIKI FAKTORI

vodostaj
vodeni tok (0,1 do 9 m/s)
protok vode
laminarna i turbulentna strujanja
priroda renog dna

37

VODOSTAJ (visina vodenog stuba / dubina)

U vezi sa sezonskim promenama u koliini vodenih
taloga, vodostaj tekuica pokazuje znatna kolebanja
u toku godine VISOKE vode i NISKE vode.
Najvei je u periodu visokih voda.
Reke koje vodom snabdevaju KIE, maksimalni
vodostaj postiu u PROLEE.
Kod reka koje se snabdevaju SNENOM VODOM,
visoke vode nastupaju POETKOM LETA.
Reke koje napajaju LEDNICI najvii vodostaj
imaju u LETO.
38

Stabilnost nije obezbeena ak ni u velikim sistemima. U nekim oblastima

Amazona, uobiajene su godinje varijacije vodostaja reke od 10m.
Dubina vode kod mesta Tef, Brazil
16
14

Dubina (m)

12
10
8
6
4
2
0
ND J FMA MJ J A SOND J FMA MJ J A SOND J FMA MJ J A SO
Meseci 1992-95

39

Godinji nivo
visoke vode

40
Basen Amazona, Brazil

Isto drvo nekoliko meseci kasnije

Linija visoke vode vidljiva na stablu

41
Basen Amazona, Brazil

VODENI TOK

Vodeni tok, koji predstavlja jednu od glavnih

razlika izmeu lotike i lentike sredine,
osnovni je ekoloki faktor u tekuim vodama,
i utie i na druge vane faktore sredine.
VODENI TOK PREDSTAVLJA JAE ILI
SLABIJE KRETANJE VODENE MASE PO
NAGIBU TERENA
Brzina vodenog toka meri se u m/s
42

43

VODENI TOK

Brzina proticanja zavisi od mnogih faktora, a

najvie od razlike u nadmorskoj visini
odreenog dela renog toka: to je pad renog
korita na tom delu vei, to je i brzina
proticanja vode vea.
U vezi s tim, reni sistemi ravnica imaju spor i
ravnomeran tok, dok su u planinama tekuice
brze i turbulentne.
Amplituda brzine kretanja vode u tekuicama
varira od 0,1 do 9 m/s.
44

Reka ne tee istom brzinom kroz ceo

popreni profil korita.
Brzina se smanjuje ka dnu i obalama
reka, zbog efekta trenja, a maksimalna
vrednost se obino nalazi na prvoj treini
dubine renog korita.
U sluaju ledenog pokrivaa, reka
najbre tee na polovini svoje dubine.
45

46

Brzina proticanja vode postepeno se

smanjuje i idui od izvora ka uu reke,
to je posledica smanjenja nagiba terena
po uzdunom profilu tekuice.
Na smanjenje brzine takoe utie visina
vodostaja i irina renog korita, poto se
nizvodno poveavaju i dubina i irina
svake tekuice.
47

PROTOK VODE

Protok vode oznaava celokupnu

koliinu vode koja u jedinici vremena
proe kroz odreeni popreni profil
korita (m/s).
Veliina protoka odnosno koliina
vode zavisi od brzine toka, irine
renog korita i visine vodostaja.
48

PROTOK (m3/s) = (IRINA x DUBINA) x BRZINA TOKA

49

Protok = (10 x 3) x 1

Protok = (10 x 9) x 2

30 m3/s

180 m3/s
50

LAMINARNA I TURBULENTNA STRUJANJA

Voda se laminarno kree samo pri vrlo maloj
brzini i u vrlo uskom koritu.
Zbog toga je u tekuicama vodeno kretanje uvek
turbulentno, a samo ponegde se javljaju i
laminarne struje:
- u meuprostorima supstrata
- u sloju vode neposredno iznad vrste podloge
(npr. kamen)
- izmeu biljaka
51

52

U kontaktnom podruju sa vrstim renim

dnom od kamenja i ljunka dolazi do trenja
vode i supstrata, usled ega nastaje
vrtloenje.
Na mestima ispod vrtloga voda ne tee i
stvara se granini sloj u kome jako opada
brzina vode. U ovoj mrtvoj vodi veina
stanovnika tekuica nalazi zatitu od
strujanja.
53

54

Debljina ove vane bioloke zone zavisi od

rapavosti renog dna: ukoliko supstrat ine
finije estice utoliko je sloj mrtve vode
tanji. Zavisi i od brzine vode i smanjuje se sa
poveanjem brzine.
U planinskim tekuicama on iznosi nekoliko
mm, a kako visina organizama koji ive na
kamenu dostie nekoliko mm to se oni vie
pripijaju za podlogu ukoliko je brzina
proticanja vea.
Na taj nain dospevaju u tanak granini sloj
koji im slui kao zatita od vodenih strujanja.55

56

PRIRODA RENOG DNA

Ve je reeno da rena korita predstavljaju depresije koje su

nastale na razne naine. Saglasno kinetikoj energiji tekue
vode, reke vre geoloku eroziju i neprestano dube svoje korito.
U definitivnom obrazovanju renog korita uestvuju dva
procesa: mehanika erozija, koja se zasniva na ABRAZIJI dna i
obala, i KOROZIJA, pri kojoj se hemijski rastvaraju
rastvorljive materije renog korita.

EROZIJA
ABRAZIJA

KOROZIJA

(mehanika)

(hemijska)

57

PRIRODA RENOG DNA

Stepen erozije renog korita zavisi od prirode

geoloke podloge, koliine vode i brzine
proticanja vode.
Na mekoj podlozi reka mnogo bre dubi svoje
korito nego na tvrdom materijalu.
Erodirani materijal se zatim iz gornjeg toka
transportuje nie, i to grubo kamenje po dnu
korita kao vueni nanos, dok finije estice voda
prenosi kao suspendovani materijal (lebdei
58
nanos ili SESTON).

lebdei nanos ili seston (suspended load)

vueni nanos (bed load)

grubo kamenje

59

Erozija

Koliina materijala koju reka nosi je ogromna

60
Grand Canyon, Arizona, SAD

Erozija
Krenjake predele lako erodira
tekua voda

61

U zavisnosti od transportne snage vode

(odgovara 1/6 vrednosti brzine vode), reke
prvo taloe
krupniji materijal, a suspendovane estice
kao lake prenose nizvodno i intenzivno ih
deponuju u donji tok.
Otuda od veliine erodiranog materijala,
transportne moi, odnosno brzine proticaja i
sedimentacije tog materijala duinom renog
korita zavisi i priroda renog dna idui od
izvora ka uu.
62

stena i kamen

ljunak

pesak

mulj

63

U gornjem toku nalazi se

kameno dno, poto brzi tok
ispira i odnosi sav meki
materijal ostavljajui matinu
stenu.
Nie se taloi ljunak zbog
smanjene transportne moi, a sa
daljim
smanjenjem
brzine
proticaja
postepeno
se
sedimentiu
estice
koje
odolevaju transportnoj moi
reke, i to prvo peskovite, a pri
manjim brzinama i muljevite
estice.

64

mulj

kamen

ljunak
pesak

65
stena

Korito reke
Brzina toka
m s-1

Podloga

Stanite

> 1.21

stena

bujino

> 0.91

krupan ljunak

bujino

> 0.60

sitniji ljunak

nezamuljeno

> 0.30

ljunak

delimino
zamuljeno

> 0.20

pesak

delimino
zamuljeno

> 0.12

krupniji mulj

zamuljeno

< 0.12

fini mulj

nalik barskom

Priroda korita reke u velikoj meri

zavisi od brzine toka

66

Zbog stalnog prisustva produkata erozije u

renoj vodi, pri emu se estice peska, gline i
detritusa nalaze u suspendovanom stanju,
rena voda se odlikuje poveanom
mutnoom.
U planinskim tekuicama i drugim rekama
sa kamenitim dnom mutnoa je minimalna,
dok je u ravniarskim rekama veoma velika.

67

U jako mutnim rekama moe da se nae 9-12

kg suspendovanog nanosa u 1 m3 vode.
Mutnoa je u nekim tekuicama stalna
pojava, dok se u drugim javlja povremeno,
samo u periodu obilnijih padavina.
To je pre svega posledica poveanog
prisustva
mineralnih
estica,
poto
planktonski organizmi, zbog slabog razvoja,
malo utiu na providnost tekuih voda.
68

 Svetlosni uslovi
Toplotni budet
Kiseoniki reim
Tip 1 Abiotike tekuice bez bioaktiviteta
Tip 2 Nezagaene oligotrofne i eutrofne tekuice
Tip 3 Slabo zagaene tekuice
Tip 4 Jako zagaene tekuice

Reim CO2
Koliina rastvorenih soli
69

SVETLOSNI USLOVI

Svetlosni uslovi u tekuicama zavise od

insolacije, ali su u odnosu na stajae vode
smanjeni zbog koliine suspendovanih
estica usled erozije i refleksije svetlosti
koje neto vea u tekuicama zbog neravne
povrine tekue vode.
Svetlost dopire do dna kada je providnost
dovoljno velika, ali se brzo smanjuje u
prisustvu suspendovanog materijala.
70

71

Planinske tekuice koje protiu kroz

nerastvorljive stene providne su do dna, a u
velikim ravniarskim rekama svetlost moe
da se apsorbuje ve na nekoliko desetina
milimetara zbog prisustva lebdeeg nanosa,
tj. prodiranje svetlosti znatno je smanjeno
zbog poveane mutnoe vode.
Zato se providnost izrazito menja pri
prelasku iz perioda visokih voda ka malim
vodama.
72

TOPLOTNI BUDET
Toplotni budet tekuih voda, kao i jezera, zavisi od
energije sunevog zraenja
odavanja toplote
isparavanja
razmene toplote sa podlogom i vazduhom.
Razmena sa vazduhom ima izuzetno vanu ulogu i
zbog toga tekuice u zavisnosti od koliine i brzine
vode pokazuju veu ili manju dnevnu amplitudu
kolebanja vode.
73

TOPLOTNI BUDET

Poto su zagrevanje i hlaenje procesi koji

zahtevaju vreme, oni u rekama i prostorno
teku zajedno sa kretanjem vodene mase.
Kroz ovu pojavu vidljivi su i termiki odnosi
u tekuim vodama, naime, dnevni tok
temperature na nekom mestu u reci zavisi od
uslova iznad tog dela reke. To vai i za ukupni
promet materije.
74

Izvori imaju vrlo malu dnevnu i godinju amplitudu

kolebanja temperature; temperatura izvora otprilike
odgovara srednjoj godinjoj temperaturi vazduha mesta
na kome se nalazi.
Ispod izvora, srednja dnevna temperatura raste preko
leta, kao i kolebanje temperature u toku 24 asa.
Za tekuice je karakteristino da se dnevno i godinje
kolebanje temperature progresivno poveava idui ka
uu, pri emu su kolebanja vea u ravniarskim
rekama.
75

t C
LETO (MAX.)

ZIMA (MIN.)
IZVOR

km

76

Zahvaljujui neprestanom kretanju vode

u tekuicama, celokupna vodena masa
izloena je meanju.
Otuda je u njima karakteristian
ravnomeran raspored temperature
po vertikali.
U mnogim sluajevima razlika u
temperaturi izmeu povrine i dna je
beznaajna, to ukazuje na odsustvo
termike stratifikacije.
77

Temperatura vode
proticaja, dubine,
podloge.

zavisi od brzine
zapremine vode,

Zimi je veina reka pokrivena ledom koji

se zadrava due ili kree vreme u
zavisnosti od geografskog poloaja.
Severne reke su zaleene oko pola godine.

78

KISEONIKI REIM
Priliv kiseonika ima tri izvora:
- iz podzemnih voda i povrinskog oticanja,
- putem fotosinteze i
- direktno iz atmosfere,
ime se nadoknauje utroak kiseonika
procesima oksidacije.

Primanje kiseonika iz vazduha preko povrine vode

naroito je intenzivno ako postoji veliki deficit u
kiseoniku, npr. nou i u rekama jako zagaenim
organskim materijama.
Preko dana odvija se biogena produkcija kiseonika.
79

U malim tekuicama perifiton, mahovine i

submerzne fanerogame produkuju kiseonik, a u
velikim rekama gotovo iskljuivo fitoplankton.
Dnevno
variranje
rastvorenog
kiseonika
predstavlja posledicu termikih promena kao i
promena u asimilaciji i disimilaciji.
Odmah po sunevom izlasku, koliina kiseonika je
u porastu, sa maksimumom oko podne, a zatim
opada i minimum nastaje pred izlazak sunca.
Koliina kiseonika, po pravilu, opada od gornjeg
prema donjem toku, za razliku od CO2.
80

81

Vertikalni raspored kiseonika, slino

temperaturi,
karakterie
se
ravnomernou,
to
je
uslovljeno
turbulentnim strujama.
Tekuice su obino bogato snabdevene
kiseonikom.

82

Potronja kiseonika u tekuicama zavisi od

koliine organskih materija koje nosi reni
tok ili koje se taloe u tiacima, u procesima
mineralizacije tih materija.
Ukoliko je organskih ostataka vie utoliko e
i budet kiseonika biti vie optereen.
Organske otpadne vode dodatno optereuju
bilans kiseonika tekuih voda.
83

Dok u jezerima vertikalno zoniranje

kiseonika moe da prui uvid u veliinu
prometa materija, u tekuicama to
pokazuju krivulje dnevnog variranja
sadraja kiseonika.
Pod uticajem biogene produkcije kiseonika
i disimilacionih procesa u kojima se troi,
dobijaju se i razliite krivulje dnevnog
variranja kiseonika.
84

Tip 1 Abiotike tekuice bez bioaktiviteta:

dnevna kiseonika kriva zavisi samo od
temperature (iskljuivo rastvaranje iz vazduha),
tj. dnevni tok O2 poklapa se sa dnevnim tokom
temperature.
Tip 2 Nezagaene oligotrofne i eutrofne
tekuice: kriva kiseonika odreena je aktivnou
fotosinteze. Preko dana sadraj kiseonika se
poveava i javlja se prezasienost, a u toku noi
dolazi do deficita kiseonika zbog disimilacionih
procesa (disanja).
85

Tip 3 Slabo zagaene tekuice: u neosvetljenom

delu dana javlja se deficit kiseonika, a pri

svetlosti se kompenzuje biogenom produkcijom,
tj. dnevna produkcija nadoknauje nonu
potronju. Nema prezasienosti.
Tip 4 Jako zagaene tekuice: dnevni tok

sadraja kiseonika uslovljen je periodinim

prilivom otpadnih voda. Fotoautotrofni
bioaktivitet
potpuno
izostaje,
nasuprot
heterotrofnom bioaktivitetu. Stoga se javlja
stalni deficit kiseonika.
86

REIM CO2
Reim CO2 suprotan je reimu kiseonika.
U tekuicama sa dosta vegetacije koncentracija
CO2 preko dana je u minimumu, a maksimum se
javlja u ranim jutarnjim asovima.
U mirnim zamuenim tekuicama, zbog razlaganja
organske materije i slabe fotosinteze, javlja se
visok sadraj ugljen dioksida, uz znatno opadanje
koncentracije kiseonika.
Zahvaljujui cirkulaciji vode prilikom proticanja,
svi gasovi osloboeni razlaganjem (CO2, H2S, CH4)
brzo se eliminiu iz vode u atmosferu.
87

RASTVORENE SOLI
Koliina rastvorenih soli znatno varira, u zavisnosti od
regionalnih karakteristika renog sliva.
Te koliine ne variraju samo izmeu dva razliita sliva,
ve i po uzdunom gradijentu jedne tekuice.
Reke koje lee u semiaridnim ravnicama bogate su
natrijumom, sulfatima i hloridima, a siromane
kalcijumom i bikarbonatima.
One koje prolaze kroz mlade granitne planine sadre
velike koliine silicijuma, a celokupni sadraj soli je
nizak.
Tekuice prostranih ravnica vlane umerene oblasti
bogate su sulfatima i karbonatima.
88

Uopte uzev, koliine rastvorenih gasova i

hranljivih soli u tekuim vodama i ne
moraju biti naroito velike da bi u
potpunosti zadovoljile potrebe ivog sveta.
Vodeni tok neprestano donosi nove
neiskoriene koliine hranljivih materija,
pa su tekue vode FIZIOLOKI
BOGATIJE u rastvorenim gasovima i
hranljivim solima od stajaih, iako u
apsolutnim vrednostima to stvarno nisu.
89

Izvori organske materije

Autohtoni iz vode
Alohtoni izvan vode

90

Autohtoni
izvor energije je unutar lotikog sistemu
fotosinteza i razgradnja organizama
poreklom iz samog sistema

Alohtoni
izvor energije je izvan lotikog sistema
lie, granice, voe
feces i leevi terestrinih organizama

91

izvor alohotone materije =

riparijalna zajednica
92

Tipovi organske materije

Rastvorena

estina

(DOM dissolved organic

matter)

(POM particulate organic

matter)

rastvorljiva organska
jedinjenja poreklom iz
lia, korenja,
raspadnutih
organizama...
najvei izvor organske
materije u tekuicama

krupna >1 mm
CPOM (coarse)
drvenasti materijal, lie

fina <1 mm
FPOM (fine)
delovi lia, feces
beskimenjaka...

93

Funkcionalne trofike gilde beskimenjaka

Gilda

Mehanizam ishrane

Glavni izvor hrane

Primer

Grickai
(shredders)

Grickaju trulo biljno tkivo ili

dube vaskularne biljke

Krupni komadi
raspadnute (ili ive)
organske materije kao to
je lisna stelja
CPOM

Neke
Plecoptera

Skupljai
(collectors
filterers/
gatherers)

Filtriraju estice iz vodenog

stuba ili ih skupljaju sa
podloge

Fine estice raspadnute

organske materije, kao to
su parii lisne stelje,
alge, bakterije i feces
FPOM

Hydropsychidae
(Trichoptera)

Oni koji
brste/pasu
(grazers)
Strugai
(srapers)

Struu povrinu kamenja i

drvenastih delova

Perifiton obrataj od algi

i mikroflora

Ephemeroptera (neke)

Predatori

Love i gutaju plen ili izvlae

telesne tenosti

ivotinjsko tkivo

Odonata

94

svetlost
krupna
organska
materija >1
mm (CPOM)

makrofite,
mahovine
epilitske
alge

razlagai (gljive)

flokulacija
(taloenje)
grickai

rastvorena
organska
materija (DOM)

razlagai (bakterije)

fina
fina organska
organska
materija
<1
materija
mm (FPOM)

strugai

skupljai
predatori
95

Izazovi za grickae (shredders)

imati neto za grickanje
(lie, uginule makrofite)
uhvatiti estice (CPOM)
ne biti odnesen vodom
moi se sakriti od vodene
struje i predatora

96

Izazovi za strugae (scrapers)

biti tamo gde je biofilm (obrataj)
imati dovoljno kiseonika
ne biti odnesen vodom
razviti strategije protiv predatora

97

Izazovi za skupljae i filtratore (collectors)

imati neto za jelo
da bude dovoljno fine
organske materije
(FPOM)

Simulium sp.
(Diptera)

ne biti odnesen vodom

moi se sakriti od
vodene struje i predatora
imati dovoljno kiseonika

Baetis sp.
(Ephemeroptera)

98

Izazovi za predatore beskimenjake

zavisnost od prethodnih
trofikih nivoa
u lancu ishrane
imati dovoljno kiseonika
iveti tamo gde ivi plen

Hemiptera

ne biti odnesen vodom

Ephemeroptera

99

Izazovi za vie predatore (ribe)

zavisnost od svih prethodnih trofikih nivoa
u lancu ishrane
imati dovoljno kiseonika
nai gde su insekti i druge ribe
nai lokaciju za odmor, ishranu i
reprodukciju

100

Koncept renog
kontinuuma
(VANNOTE, R. L.,
MINSHALL, G. W.,
CUMMINS, K. W., SEDELL, J.
R. & CUSHING, C. E. (1980).
The river continuum concept.
Canadian Journal of Fisheries
and Aquatic Sciences 37: 817822.

101

CPOM, perifiton

FPOM, perifiton

FPOM,
plankton

102