Test pitanja

PACIJENTI RIZIKA
1. Promene na oralnoj sluzokoi u sklopu sistemskih bolesti su: nezeljeni efekti
medikamenata, nisu patognomonicni, posledice su osnovnog oboljenja,
izmenjen odgovor domacina
2. Tokom rada sa pacijentima rizika neophodno je: definisati medicinski
problem, sprovesti prevenciju medicinskih komplikacija, definisati
potencijalne probleme vezane za stomatoloku th, indetifikovati oralne
kompikacije, modifikovati plan th i urgentnu stomatolosku th.
3. Prema ASA klasifikaciji pacijent sa blagim do umerenim stadijumom koji ne
ometa svakodnevni ivot, svrstava se u: II
4. Prema ASA klasifikaciji pacijenti sa tekom formom sistemskih bolesti, koja
mu ograniava aktivnosti, ali ga ne onesposobljava, svrstava se u: III
5. Prema ASA klasifikaciji pacijenti sa tekom formom sistemskih bolesti, koja
mu ograniavaju aktivnosti i konstanto ugroava ivot, svrstava se u: IV
6. Redukcija stresa, modifikacija terapijskog plana, ukoliko je indikovana,
sprovodi se kod pacijenata: II
7. Redukcija stresa, modifikacija terapijskog plana, obavezna konsultacija sa
nadlenim lekarom, sprovodi se kod pacijenata: II
8. Urgentna stomatoloka terapija, obavezna konsultacija sa nadlenim lekarom,
hospitalizacija radi sprovoenja modifikovanog terapijskog plana, sprovodi se
kod pacijenata : IV
9. Th u bolnikim uslovima, ograniena, sprovodi se kod pacijenata: V
10. Kod pacijenata klase II indikovana je: Redukcija stresa, modifikacija
terapijskog plana ukoliko je indikovana.
11. Kod pacijenata klase III indikovana je: Redukcija stresa, modifikacija
terapijskog plana, obavezna konsultacija sa nadlenim lekarom.
12. Kod pacijenata klase IV indikovana je: Urgentna stomatoloka terapija,
obavezna konsultacija sa nadleznim lekarom, hospitalizacija, radi
sprovodjenja modifikovanog terapijskog plana
13. Kod pacijenata klase V indikovana je: Terapija u bolnikim uslovimaograniena

14. Hematoloka ispitivanja, indikovana su kod: Leukopenija, anemija,

trombocitopenije, leukemije, policitemija, infektivne mononukleoze,
mijeloma
15. Ispitivanje krvne slike, indikovano je kod: blede oralne sluzokoze, delomicne
ili potpune atrofije jezinog pokrivaa, stomatodynia i stomatopyrosis,
glossopyrosis, spontanog i dugatrajnog krvarenja, petehija i ehimoza po
oralnoj sluzokozi, generalizovane hipertrofije gingive, enantematozne
oralne sluzokoze, hematoma oralne sluzokoze, raspadanja krvnih
proteina i ulceracije i nekroze oralne sluzokoze.
16. Vreme krvarenja i koagulacije neophodno je odraditi u sluajevima:
spontanog oralnog krvarenja, dugotrajnog provociranog oralnog
krvarenja, hematoma oralne sluzokoze, petehija i ehimoza po oralnoj
sluzokozi.
17. Na brzinu sedimentacije eritrocita uticu: fizioloka stanja, infekcije,
intoksikacija, alergija, autoimune bolesti, neoplazme
18. Oralne indikacije za ispitivanje funkcije pankreasa: Karakteristian fetor ex
ore, recidivirajuca kandida uprkos th, dinije i piroze, rane i dekubitusi
koji ne zarastaju, multipli paradontalni apcesi, inflamacija oralne
sluzokoze i gingive koja ne prestaje uprkos th, enantematozna povrsina
ispod proteza.
19. Laboratorijska ispitivanja urina su indikovana u sluajevima kada se u usnoj
duplji konstatuje: fetor po amonijaku, dekubitalne ulceracije nepoznate
etiologije, infekcije, anemije, nekroza gingive, edem usana, protezni
stomatitis, vulnerabilna oralna sluzokoza.
VI Hematologija i umuno
20. (1)Kod pacijenta gde je jezik gladak, mestimino erodiran i pokazuje znacajno
smanjen broj ili odsustvo papila treba posumnjati na pernicioznu, aplasticnu
anemiju, sideropenicnu.
21. (2)Hipertrofija desni sa znacima hemoragijskog sindroma i infekcije,
pobuuju sumnju na: aplastinu i hemolitiku anemiju
22. (3)Tvrda i bezbolna limfadenopatija na vratu pokazuje mogunost na:
nonhokin limfom
23. (4)Posteriorna cervikalna limfodenopatija sa apsolutnom limfocitozom i
prisustvom atipinih limfocita u perofernoj krvi, govori za:

24. (5)Produeno vreme krvarenja je znak: trombocitopenije

25. (6)Kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj th, pre svake intervencije treba
proveriti: vreme krvarenja i protrombinsko vreme
26. (7)U sluaju neodlone hiruke intervencije kod pacijenta koji ima izraenu
trombocitopeniju, neophodno je: lokalna hemostaza i transfuzija
trombocita
27. (8)Osnovne th mere u deseminovanoj instravaskularnoj koagulaciji su:
davanje sveze plaze, antifibrinoliza, heparin
28. (9)Pri izvoenju hirukih intervencija, od posebnog rizika su pacijenti sa:
koagualopatijama i imunodeficijencijama
29. (10)Kod bolesnika sa neutropenijom i agranulocitozom, postoji rizik od:
infekcije i sepse
30. (1)Vitalno ugroavajua posledica anafilaktike r-je je: edem laringsa,
spazam glatke muskulature respiratorong trakta
31. (2)Manji rizik kod alergijske reakcije postoji kod primene: amidnih
32. (3)Oralne i nazofarigealne ulceracije mogu se javiti kod sledeih autoimunih
bolesti: sistemni lupus eritematodes, pemfigus, pemfigoid, sjogrenov
sindrom
33. (4)Kod pozitivne anamneze o alergiji na medikamente najvei rizik od
komplikacija je: anafilakticki sok
34. (5)Najvei rizik od nastanka anafilaktike r-je je u sledeem periodu posle
davanja leka: nekoliko min do pola h
35. (6)Imunoloki mehanizam r-je intolerancije leka moe biti: pseudoalergijska
r-ja koja nema imunski ??
36. (7)Kompleksne oralne intervencije zbog rizika od komplikacija treba
izbegavati kod:
37. (8)Davanje penicilinskih preparata praeno je rizikom od: r-ja izazvana
mikroembolijama, r-ja preosetljivosti, preudoalergijske r-je

38. (9)Najmanji rizik od posttransplatacione r-je nosi primena:

39. (10)Intolerancija nutritivnih alergena mogu se javiti u obliku: sindrom
iritabilnog creva, gastritis i migrene
X
40. (Nefrologija(1))Azotemija podrazumeva: porast azotnih materija
41. (Nefrologija (2))Funkcija bubrega se meri: klirent kreatinina
42. (Nefrologija (3))U uremiji postoji sledei kliniki nalaz u ustima: hemoragija,
kserostomija, bledeli oralne mukoze, prijemnik za karijes, hipoplazija
gledji i gingive
43. (Nefrologija (4))Hronina bubrena oboljenja mogu dovesti do:
44. (Nefrologija (5))Oligurija je: ispod 400ml dnevno
45. (Nefrologija (6))Akutni glomerulonefritis karakterie: edem, hematurija,
oligurija, proteinurija
46. (Nefrologija (7))Promene na kostima vilice kod bolesnika sa uremijom
posledica su: poremecaja metabolizma, malnutricija, povecan pth,
47. (Nefrologija (8))Kod bolesnika na terapiji imunosupresiva potrebno je:
konsultovati se sa nadleznim
48. (Nefrologija (9))U pripremi bolesnika za transplataciju, stomatolog mora:
sanacija usne duplje, besprekorna oralna higijena,
49. (Nefrologija (10))Uremija je: gf ispod 10ml po min
50. (Nefrologija (11))Krvarenje u zavrnoj fazi hronine bubrene bolesti su
posledica: trombocitopenija, povecana fragilnost kapilara
51. (Nefrologija (12))Dugotrajna hipokalcemija kod pacijenata sa bubrenom
hroninom insuficijencijom nosi: rasklacenje zuba, resporpcij lamine dure,
renalna osteodistrofija
52. (Reumatologija (1))Osnovna karakteristika reumatoidnog artritisa je:
simetrina inflamacija zglobova

53. (Reumatologija (2))Ankilozirajui spondilitis najee zahvata: sakroilijane

zglobove i aksijalni skelet
54. (Reumatologija (3))Kod pacijenata sa makroglosijom, treba posumnjati na:
55. (Reumatologija (4))Klinike manifestacije Sjogrenovog sindroma:
kserostomija, keratokonjuktivitis sicca
56. (XI(1))Ako pacijent boluje od bubrega, svrstava se u: II
57. (XI(2))Ako je pacijent na dijalizi, svrstava se u: III
58. (XI(3))Ako je pacijentu transplatiran bubreg, svrstava se u: IV
59. (XI(4))Ako pacijent boluje od hiperventilacije, svrstava se u: II
60. (XI(5))Ako je pacijent ikada gubio svest tokom stomatolokog ili medicinskog
tretmana, svrstava se u: II
61. (XI(6))Ako pacijent mora da primi antibiotike pre stomatolokog tretmana,
svrstava se u: II
62. (XI(7))Stomatoloke intervencije, posebno one krvave, ne treba da se rade
dok ne protekne: 1 dan nakon dijalize, (najmanje 4 sata nakon dijalize)
63. (XI(8))U pacijenta sa tekim oteenjem funkcije bubrega, luenje pljuvake
je najee: smanjeno
64. (XI(9))U pacijenta sa tekim oteenjem funkcije bubrega, moe da se uoi
zadah iz usta na: NH3
65. (XI(1))Glavna oralna komplikacija obolelog od reumatoidnog artritisa:
Sjogrenov sindrom
66. (XI(2))SOX je sindrom opisan kod obolelih kod: osteoartritisa
67. (XI(3))Jedan od neeljenih efekata sistemske primene preparata zlata:
tireoidna r-ja ???
68. (1)Akutna hepatitis C virusna infekcija (HCV) prelazi u hroninu kod:

69. (2)Koji od navedenih virusa ne izaziva hronina oboljenja jetre(hronini

hepatitis, cirozu jetre i hepatocelularni karcinom) Hepatitis A
70. (3)Rizik za dobijanje hepatitis C virusne infekcije:
71. (4)Koji se virus najlake prenosi sa inficirane na neinficiranu osobu: B
72. (5)Specifina prevencija (serum i vakcina) postoji za: A i B
73. (6)Orofarinfealna kandidijaza i vlasasta (hairy) leukoplakija kod AIDS:
oportunisticka infekcija i imunokompromitovani pacijenti
74. (7)Profesionalni rizik kod zdravstvenih radnika od HiV infekcije je najvei
kod:
75. (8)Skrining test za detekciju HIV infekcije je: dokazivanje anti hiv antitela
76. (9)Najea pluna manifestacija kod AIDS-a: pneumonija
77. (10)Kojim putem nije dokazano prenoenje virusa humane imunodeficijencije
(HIV): preko pljuvake, preko koze(dodir), voda u bazenu
78. (11)Obavezno testiranje dobrovoljnih davalaca krvi, tkiva i organa se vri na:
BiC
79. (12)Hronini virusni hepatitis najee protie kao: asimptomatska forma i
latenta virusna infekcija
80. (13)Za potvrdu dijagnoze akutnog hepatitisa B treba dokazati u serumu:
HbsAg, Hbeag hbvdna
81. (14)Kod bolesnika za cirozom jetre uzrokovanom hepatitisom B ili C, pre
stomatoloke intervencije, neophodno je proveriti u krvi: protrominsko
vreme i vreme krvarenja
82. (15)Najtei oblik akutnog virusnog hepatitisa je:
83. (16)Smrtnost kod bolesnika sa fulminantnim hepatitisom, bez transplatacije
jetre je: 50 do 80%
84. (XIII(1)) Ispod kog broja CD4 limfocita se razvija kandidijoza usne duplje u
obolelih od AIDSa: ispod 400ug/mm3

85. (XIII(2)) U osoba sa HIV infekcijom, da bi se razvile oportunistike infekcije

izazvane CMV, broj CD4 elija mora da bude: manji od 100 !!!!!
86. (XIII(3)) U osoba sa HIV infekcijom u ustima se razvijaju sledee
oportunistike infekcije: (virusne) epv, kaposi varicela zoster
87. (XIII(4)) U osoba sa HIV infekcijom u ustima se razvijaju sledee
oportunistike infekcije: (gljivine)
88. (XIII(5)) U osoba sa HIV infekcijom u ustima se razvijaju sledee
oportunistike infekcije: (bakterijske)
89. (XIII(7))U osoba sa HIV infekcijom, pojava kapoi sarkoma povezana je sa
prisustvom: humani herpes virus 8
90. (4)Ukoliko je kod pacijenata koji su na hemioterapiji indikovana krvava
intervencija, neophodno je, pored ostalog, nadoknaditi trombocite ukoliko je:
91. (5)Ako je pacijent imao alergijsku r-ju na penicilin, latex, aspirin,
stomatoloke materijale, svrstava se u:
92. (6)Ako je zbog alergijskig r-ja, koje je imao, pacijent hospitalizovan ili je
samo intervenisao lekar, svrstava se u:
93. (7)Ako je pacijent imao alergijsku r-ju u stomatolokoj ordinaciji, svrstava se
u:

VIII
94. (Endokrinologija(1)) Hiperpigmentacije na bukalnoj sluzokoi uoavaju se
kod obolelih kod: Adisonove bolesti
95. (Endokrinologija(2)) Znaci hipokalcemije su: tremor, tetanije, konvulzije
96. (Endokrinologija(3)) Gestacijski diabetes se lei na: insulinom, higijenskodijetski reim
97. (Endokrinologija(4)) Hipoparatireoidizam praen je: tetanije, konvulzije sa
karakteristinim toninim kontrakcijama aka, stopala, dijafragme,
disajne muskulature i glositisa to je praceno laringealnim stridorom

98. (Endokrinologija(5)) Obolelima od Adisonove bolesti koji su na supstitucionoj

terapiji u sluaju intervencije dozu leka treba: poveati kako bi se izbegla
adisonova kriza
99. (Endokrinologija(6)) U leenju diabetesa koriste se sledei insulini:
kratkodelujuci, dugodelujuci, fiksne mesavine
100.
(Endokrinologija(7)) Simptomi hiperglikemije su: poliurija,
polidipsija, polifagija uz gubitak telesne teine, ketoacidoza, dehidratacija
101.
(Endokrinologija(8)) Hipoglikemiju karakteriu sledei simptomi:
preznojavanje, malaksalost, bledilo koze, poremeaj vida, neuroloki
poremeaji, izmenjeno psihiko ponaanje
102.
(Endokrinologija(9)) Na hiperosmolarnu komu, sumnjamo ako kod
pacijenta uoimo: gubitak svesti, dehidriranost
103.
(Endokrinologija(10)) Leenje hipoglikemije podrazumeva davanje:
obrok bogat ugljenim hidratima, paranteralno hipertoni rastvori glukoze,
glukagon
IX
104.

(1)Ako pacijent boluje od diabetesa, svrstavamo ga u: II

105.
(2)Ako pacijent boluje od diabetesa, a bolest nije pod kontrolom,
svrstavamo ga u: III
106.

(3)Ako pacijent boluje od titaste lezde, svrstava se u: II

107.
(4)Ako pacijent boluje od titaste lezde, a njena aktivnost je
smanjena, svrstava se u: III
108.
(5)Ako pacijent boluje od titaste lezde, a njena aktivnost je
poveana, svrstava se u: IV
109.

(6)Ako je pacijentkinja trudna, svrstava se u: II

110.
(7)Koje se oralne manifestacije javljaju u sklopu akromegalije:
povecanje mandibule, malokluzija, disanje na usta, kserostomija,
makroglosija, zadebljanje usana
111.
(8)Koje se oralne manifestacije javljaju kod osoba sa tireotoksikozom:
osteoporoza, teze forme parodontopatije, hiperemija gingive koja lako
krvari, obimniji karijes, prerani gubitak mlenih zuba, rano nicanje

stalnih zuba, rani razvoj vilice, proglasavanjem za tumor funkcionalnog

tireoidnog tkiva u zadnjim partijama dorzalne strane jezika.
112.
(9)Koje se oralne promene javljaju kod osoba sa hipotireoidizmom:
uvecanje jezika, zakasnelo nicanje zuba, malokluzija
113.
(10) Kad stomatolog izbegava bilo koju stomatoloku intervenciju u
osoba sa tireotoksikozom? U sluaju medikamentozno nekontrolisane
osnvne bolesti
114.
(11) Koje se oralne promene javljaju kod osoba sa
hipoparatireoidizmom : malformacije zubne glei kod dece(hipoplazija ili
aplazija), poveana skolonost za karijes mlenih i stalnih zuba, esta
kandidioza
115.
(12)Koje se oralne promene javljaju u osoba sa hiperparatireoidizmom:
gubitak lamine dure, gubitak trabekularne kotane strukture, klaenje i
ispadanje zuba, tumorozne lezije u obliku epulisa na gingivi, unilokularni
ili multilokularni intrakotani tumori braon boje sa naglaenim
osteoklastinom aktivnou
116.
(13)Koje se oralne promene javljaju u osoba sa primarnom
adrenalinskom insuficijencijom: pigmentovana polja, mrke bolje, na
pokretnoj i fiksnoj oralnoj sluzokoi, osteoporoza, degeneracija kolagenih
vlakna, usporene epitelizacije oralnih lezija
117.
(14)Koje se oralne promene javljaju u osoba sa sekundarnom
adrenalinskom insuficijencijom: usporeno zarastanje rana i povecana
sklonost ka infekcijama
118.
(15)Ordiniranje dodatnih kortikosteroida u osoba sa adrenalinskom
insuficijencijom pre bilo koje stomatoloke intervencije se odnosi na pacijente
koji su primali svakodnevno hidrokortizon poslednjih 12 meseci u dozi od:
20mg dnevno ili manje(mora da se da 100mg IM)
119.
(16)Bez premedikacije se moe sprovesti urgentna stomatoloka th u
pacijenta koji primaju svakodnevno hidrokortizon u dozi od: preko 40mg
dnevno
120.
(17)Koje se oralne promene javljaju u toku menstruacije: crvena i
oteena gingiva, hiperemija kapilara pulpe koja moe dovesti do
odontalgije, poremeaj u salivarnoj funkciji, neprijatan zadah iz usta,
rekurentni herpes labialis, rekurentne aftozne ulceracije

121.
(18)Koje se promene javljaju kod trudnica koje ne odravaju
adekvatnu oralnu higijenu: gingivitis trudnoe, napredovanje
parodontopatije, labavljenje zuba, tumori trudnoce, povecana incidencija
karijesa
122.
(19)Koji trimestar trudnoce je najpogodniji za rutinsku stomatoloku
th? Drugi trimestar
123.
(20)U kom trimestru trudnoce je neophodno vriti motivaciju u
odravanju adekvatne oralne higijene: prvi trimestar
124.
(21)Navedi najmanje pet medikamenta koji se ne smeju ordinirati
trudnicama: kodein, tetraciklini, steptomicin, dijazepam, barbiturati
125.
(22)Navedi najmanje cetiri medikamenta koji se ne smeju ordinirati
dojiljama: litijum, citostatici, hloramfenikol, izonijazid, radioaktivni
preparati
126.
(23)Oralne promene u toku menooauze: atrofija oralne sluzokoze,
sindrom pecenja usta, slabljenje cula ukusa, redje smanjenje salivacije,
deskvamativni gingivitis
127.
(24)Navedi etiri uzroka nastanka oralnih komplikacija diabetesa:
obiman gubitak tenosti, slaba odbrambena r-ja tkiva na infekciju,
mikrovaskularne promene, povecane konc. gukoze u krvi i salivi
128.
(25)Koje se oralne promene javljaju kod osoba sa diabetesom:
kserostomija, infekcija, otezano zarastanje oralnih lezija, povecana
incidence i uznapredovala parodontopatija, parodontalni apcesi, oralne
ulceracije, atrofija oralne sluznice, BMS
129.
(26)Da li bolesnicima sa nekontrolisanim diabetesom treba ordinirati
antibiotike: DA
130.
(27)Da li treba izbegavati ordiniranje apirina bolesnicima koji su pod
th sulfonilureje: DA
131.
(28)Koje su standardne metode za tretiranje infekcije kod dijabetiara:
topli rastvori za ispiranje usta, incizija i drenaa, pulpotomija,
pulpektomija, ekstrakcija, antibiotici
132.
(29)Kako se hitne stomatoloke intervencije izvode kod pacijenata sa
regulisanim diabetesom: kao kod zdravog oveka

133.
(30)ta treba preuzeti u sluaju hipoglikemijskog oka? Prepoznati
simptome, prekinuti intervenciju, administrirati 15mg brzodelujuih
ugljenih hidrata
134.
(31)ta je neophodno davati u sluaju hipoglikemijskog oka pri emu
je pacijent izgubio svest? Intravenozno injekcirati dekstrozu(50%) ili
intramuskularno glucagon(1mg)
IV Gastrologija i hepatologija
135.
(1)Pratei kliniki simptomi atrofinog gastritisa su megaloblastna
anemija cesto udruzena sa glositisom i parestezijama zbog nedostatka
vitamina B12.
136.
(2)Koje od navedenih stanja su ece udruzene sa ulceroznim
kolitisom nego nsa chonovom bolescu?
137.

(3)Melena je nalaz krvi u stolici koja je crna kao katran.

138.

(4)Antibiotsku terapiju treba veoma oprezno davati kod pacijenata sa:

139.
(5)Navedene klinike manifestacije- gubitak u telesnoj teini, edemi,
glositis, angularni stomatitis, aftozne ulceracije, poremeaj koagulacije,
periferna polineuropatija, teanija najece ukazuju na: celijana bolest
140.
(6)Pseudomembranozni kolitis moe biti posledica: upotreba
antibiotika irokog spektra
141.
(7)Upotreba NSAIL moe dovesti do: (da se zaokruzi nesto kod
eluca i une kese)
142.
(8)Kod pacijenta sa dekompenzovanom cirozom jetre , pri
stomatolokoj intervenciji, posebnu panju treba obratiti na vrednosti:
143.
(9)Rizine grupe pacijenta- kao potencijalni nosioci HBV i HCV
infekcije su: sve da se zaokruzi
V
144.
(10)Ukoliko u laboratorijskim analizama uoimo porast transaminaza
(AST,ALT) trebalo bi razmiljati o: infarktu miokarda i oboljenjima
jetre(ciroza, obustruktivna zutica, toksicna ostecenja jetre), akutni
pankreatitis.
145.
(1)Prevalenca afti je ea kod obolelih od celijakije nego u optoj
populaciji Ne

146.
(2)Prevalenca defekta glei je ea kod obolelih od celijakije nego u
optoj populaciji Da
147.

(3)Da li se talidomid uspeno koristi u th Chronove bolesti: Ne

148.
(4)Koja se od sledeih promena javlja u ustima u Chronovoj bolesti:
dinije i piroze, angularni hejlitis, hepetiformni dermatitis, oralne
manifestacije anemije nastale zbog malapsorpcije, ROU u oko 5%
obolelih
149.

(5)Koja se od sledeih promena javlja u ustima u Chronovoj bolesti: ??

150.
(6)Da li izmeu infekcije hepatitis C virusa i oralnog lichen planusa
postoji uzrono-posledina veza: DA
151.
(7)Da li nakon primene talidomida u th Chronove bolesti dolazi do
rezolucije oralnih promena? DA
152.

(8)Koji oralni znaci prate infekciju hepatitis G virusa (HGV)

153.

(9)U osobe visokog rizika od infekcije HBV svrstavaju se:

154.
155.

(10)U osobe visokog rizika od infekcije HBV svrstavaju se:

(11)U osobe visokog rizika od infekcije HBV svrstavaju se:???

156.
(12)U osoba visokog rizika za HBV infekciju pre krvavih intervencija
u ustima, protrombinsko vreme ne sme biti vece od:
157.
(13)Kod pacijenta sa tekim oteenjem funkcije jetre potrebne su
znaajne mere pri preskripciji sledecih lekova:
158.
(14)Pacijenti sa aktivnim ili suspektnim hepatitisom ne sme se
ordinirati vie od:
159.
(15)Kod obolelih od ikterusa, oralne promene su najuoljivije na:
sluzokoi
160.

(16)U osoba obolelih od bulimije ea su oteenja glei. DA

161.

(17)U osoba obolelih od bulimije uveane su pljuvane lezde. Da

162.
(18)U osoba obolelih od bulimije uveane su : parotidne pljuvacne
zlezde

163.
(19)Alkoholiarski hepatitis karakterie pojavu sledeih klinikih
znakova u ustima. Losa oralna higijena, glositis, kandidijoza, hejlitis
angularis, uvecanje parotidne zlezde
164.
(20)Alkoholiarski hepatitis karakterie pojavu sledeih klinikih
znakova u ustima.
165.
(21)Alkoholiarski hepatitis karakterie pojavu sledeih klinikih
znakova u ustima. ????
166.
(22)Gardenov sindrom prati pojava: polipoze, osteom, poremecaj
nicanja zuba, tumori mekih tkiva, fibrom
167.
(23)Peutz- Jeghers-ov sindrom prati pojava: oralne pigmentacije i
polipi
168.
(24)U osoba obolelih od alkoholiarskog hepatita kontraidikovani su
rutinski stomatoloki zahvati: Da
169.
(25)U obolelih od dekompenozovane ciroze jetre kontraindikovani su
rutinski stomatoloki zahvati: ukoliko postoje abnormalnosti u
laboratoriskim ispitivanjima
170.
(26)Cirozu jetre prati pojava: zutica, asticess, oticanje zglobova,
splenomegalija, hematomegalija, kozne promene
171.

(27)U osoba sa transplatiranom jetrom ee se javljaju: infekcije

172.
(28)Orofacijalne manifestacije Chron-ove bolesti: bukalna
sluzokoza :enantem, plika, ulceracija, granulomatozna proloferacija,
173.
(29)Orofacijalne manifestacije Chron-ove bolesti
174.
(30)Orofacijalne manifestacije Chron-ove bolesti
175.
(31)Orofacijalne manifestacije Chron-ove bolesti ?????
176.
(32)Ulcerozni colitis prate sledee oralne manifestacije: enantem
oralne mukoze, rekurentne aftozne ulceracije, kandidioza, zadah iz usta
na feces, pyostomatitis gangrenosus et vegetans
177.
(33)U obolelih od ulceroznog colitisa postoje subjektivne tegobe u
vidu: zarenja i peckanja, bola, otezanog govora i ishrane
178.
(34)Ako je pacijent bolovao ili boluje od nekog oboljenja jetre,
svrstava se u: II
VI

179.
(12)Pacijenti sa kongenitalnim oboljenjima srca mogu biti:
asimptomatski, hiruski sanirani u posloednjih 6 meseci.
180.
(13)Stomatoloki plan terapije za asimptomatskog pacijenta sa
kongenitalnim bolestima srca: antibiotici
181.
(14)Tokom urgentne stomatoloke terapije pacijenta sa kongenitalnim
bolestima srca neophodno je eliminisati: bol, infekciju, problem sa
krvarenjem
182.
(15)Ako pacijent ima umove na srcu, bolest sranih zalis. Ili vetake
z., svrstava se u: II
183.
(16)Kod pacijenta sa umovima na srcu: nema karakteristicnih
promena u usnoj duplji
184.
(17)Kod pacijenta sa funcionalnim umovima na srcu plan terapije je:
kao kod zdravih osoba
185.
(18)Ako je pacijent ima u poslednjih 6 meseci operaciju na srcu ili
krvnim sudovima, svrstava se u:
186.

(19)Ako pacijent ima pesmejker, svrstava se u : II

187.
(20)Promene koje se javljaju na oralnoj sluzokoi bolesnika sa
hirukim intervencijama na srcu posledica je: medikamenti
188.
(21)Pacijent sa vetakim zaliscima mora biti zatien antibioticima
pre i posle intervencije
189.
(22)Kod bolesnika sa pesmejkerom, elektrina oprema, kao to je
kavitron, bla bla i elektini vitalometar: ne sme se koristiti da ne bi rematilo
funkcionisanje pejsmejkera
190.
(23)Promene koje se javljaju na oralnoj sluzokoi bolesnika nakon
transplatacije srca, posledica su: dejstva medikamenata
191.
(24)U usnoj duplji nakon transplatacije srca mogu se javiti:
ciklosporinima indukovana hiperplazija gingive, kandidioza, herpetina
ili neka druga infekcija, upasta leukoplakija, krvarenje, pojava tumora
192.
(25)est meseci nakon transplatacije srca: ne postoji rizik za
nastanak endokarditisa, pa se smatra da preventivna zastita antibioticima
pre i posle th nije indikovana

193.
(26)Protrominsko vreme kod pacijenta sa transplatiranim srcem, pre
bilo kakve krvave intervencije, ne sme biti: ne sme da bude dva puta manje
od normalnog
194.
(27)Ako pacijent osea bolove u grudima tokom naprezanja, on se
svrstava u : II
195.
(28)Ako pacijent osea bolove u grudima tokom naprezanja, a pri tome
su mu aktivnosti ograniene, on se svrstava u: III
VII
196.
(1)Da li su oralne promene kod krvih bolesti u korelaciji sa teinom
osnovne bolesti?
197.
(2)Kod kojih vrsta anemija se javlja Plamer Vinsonov sindrom:
aplastina, sideropenicna, perniciozna ??
198.
(3)Koje su zajednike oralne promene kod perniciozne, sideropenine,
aplastine i hemolitike anemije?
199.
(4)Koja vrsta anemije je praena atrofijom jezinog pokrivaa?
Aplastina anemija
200.
(5)Kojim se promenama karakterie Hanterov glositis? Atrofija
jezinih papila, zarenje, peckanje, povecana osetljivost na mehanike i
termike nadrazaje ili potpuno odsustvo nadraaja.
201.
(6)Kod kojih vrsta anemija se javljaju stomatodinije i stomatopiroze?
Sideropenina, perniciozna, aplastina
202.
(7)Kod kojih anemija je neophodna antibiotska profilaksa i supstitucija
trombocitima pri invazivnim stomatolokim intervencijama? Sideropenina i
aplastina
203.

(8)ta treba izbegavati u osoba obolelih od aplastine anemije?

204.
(9)Koje oralne manifestacije mogu pratiti Policitemiju? Purpurne ili
tamnocrvene promene na mekom nepcu, intenzivno kraverenje gingive na
najmanju provokaciju, petehije, nekroza oralne mukoze
205.
(10)ta podrazumeva plan th obolelih od policitemije? Indikovana je
samo urgentna konzervativna th
206.
(11)Koje se oralne manifestacije javljaju u obolelih od akutne
leukemije? Purpura, infekcije, ulceracije, spontano krarenje gingive,
hiperplazija gingive, ehimoze i petehije, lezije mekog i kotanog tkiva,

parestezije, limfadenopatija, manifestacije nezeljenog dejstva

medikamenata.
207.
(12)Koje se oralne promene javljaju usled neeljenog dejstva
medikamenata u obolelih od leukemija? Kandidioza, herpes, oralne
ulceracije, kserostomija, pigmentacije
208.
(13)Koje se oralne manifestacije javljaju u obolelih od hronine
leukemije? Uvecanje gingive, krvarenje gingive, submukozni leukemini
nodusi, oralne petehije, oralne ulceracije.
209.
(14)Koje stomatoloke intervencije se mogu preporuiti tokom
akutnog stanja leukemije? Konzervativni tretman uz sanaciju urgentnih
stanja u usnoj duplji.
210.
(15)Koje stomatoloke intervencije se mogu primeniti tokom stabilne
remisije kod obolelih od leukemija?
211.
(16)U kojim sluajevima je indikovana rutinska stomatoloka th kod
osoba obolelih od leukemije? Ako je bolest po kontrolom
212.
(17)Navesti ta obuhvata simptomatska th oralnih lezija kod obolelih
od leukemije: antibiotici, alkalna sredstva za ispiranje usta, orobaza
213.
(18)Koje se promene javljaju kod multiplog mijeloma? Tamnocrvena
boja gingive sa izraenim krvarenjem na provokaciju, tumori mekog
tkiva, intrakotane lezije(najei distalni delovi mandibule), amiloidne
depozicije u mekom tkivu, klaenje zuba, bolne lezije kotanog i mekog
tkiva.
214.
(19)Da li je potrebna saglasnost nadlenog lekara za sprovoenje
stomatoloke intervencije kod obolelih od multiplog mijeloma bez obzira na
stadijum bolesti? Da
215.
(20)Koje se oralne manifestacije javljaju kod obolelih od limfoma?
Ekstranodularni oralni tumori, kserostomija, osteonekroza, infekcije,
BMS, petehije i ehimoze, cervikalna limfadenopatija, razliite lezije
oralne mukoze usled zraenja.
216.

(21)Koje pacijente treba testirati na HIV?

217.
(22)Od ega zavisi stomatoloki plan th obolelih od Limfoma? Od
faze bolesti u kojoj se pacijent nalazi

218.
(23)Da li se primenjuje primena aspirina u osoba sa poremeajem
krvarenja? Ne
219.
(24)Koje su oralne manifestacije u osoba sa poremeajem krvarenja?
Zutica, bledilo, angiomi, ekhimoze, petehije, oralne ulceracije,
hiperplazija gingivalnog tkiva.
220.
(25)Koje se oralne promene javljaju u osoba obolelih od
trombocitopenije? Spontano ili produeno krvarenje, petehijalno
krvarenje, hematoma, bledilo ili ulceracije.
221.
(26)U toku kojih stomatolokih intervencija se mogu oekivati obimna
krvarenja kod bolesnika sa oteenjem zidova krvnih sudova? Obrada
paradontalnih depova, biopsija, ekstrakcija zuba, neke oralne hiruke
intervencije
222.
(27)Ko vri prehiruku pripremu i posthiruki tretman kod pacijenta sa
hemofilijom? Hematolog
223.
(28)Oralne manifestacije u osoba sa hemofilijom. Spontano
krvarenje, prolongirano krvarenje, petehije, hematomi.
224.
(29)Oralne manifestacije kod osoba sa Fon Vilbrandovim oboljenjem?
Spontano krvarenje, prolongirano krvarenje, petehijalna krvarenja ili
hematomi.
225.
(30)Navedi koje su mogue oralne komplikacije kod steenog
poremeaja koagulacije? Obimna krvarenja, spontano krvarenje, petehije,
hematomi.
226.
(31)ta podrazumeva stomatoloki plan th u osoba sa poremeajem u
oslobaanju trombocita? Ne treba modifikovati ukoliko nema neki drugi
poremeaj trombocita ili iregularnu koagulaciju. Urgentna th
podrazumeva izbegavanje krvavih intervencija, sve dok laboratorijski
testovi ne budu u normalnim granicama, kod pacijenta koji su pod
medikamentima. Bol se kupira medikamentima koji ne sadrze aspirin, a
infekcija se tretirs antibioticima, izbegavajuci inciziju i drenazu.
227.

(32)Ako pacijent ima skolost ka krvarenju, svrstava se u: II

228.
(33)Ako pacijent krvari duze od jednog sata, posle povrede ili hiruke
intervencije, svrstava se u: III
229.

(34)Ako se pacijentu spontano javljaju modrice, svrstava se u: IV

230.
(1)Imunodeficijencije u kojima su dominantno aficirani T limfociti
predisponiraju bolesnika za nastanak: virusnih i gljivinih infekcija
231.
(2)Teleangiektazije, mikrognatija, gotsko nepce i rascepljeno nepce
mogu da prate? T elijske deficijencije
232.
(3)Pacijentima koji imaju deficit B limfocita treba da se ordiniraju
humani gama globulini: 1 dan pre hiruke intervencije
II Kardiologija
233.
(1)Kod bolesnika koji se proteklih mesec dana alio na bol u grlu,
povienu telesnu temperaturu, i kod kog se registruje novonastali sistolni um
na srcu, postavljena je u dijagnostikom smislu sumnja na febris rheumatica.
Koje od ponudjenih manifestacija idu u prilog ovoj dijagnozi?
234.
(2)Bolesnik se tokom pregleda ali na jak retrosternalni bol koji nam
pobeuje sumnju na akutni infarkt miokarda. Koji od ponuenih laboratoriskih
nalaza ide u prilog ovoj dijagnozi? Troponin, keratin kinaza (ck), asparat
aminotransferaza (AST), laktina dehidrogenaza (LDH), mioglobin,
leukocitoza, poveanje hematokrita.
235.
(3)Bolesniku je pozlilo zbog embolije plua. Koji od navedenih
simptoma ide u prilog dijagnozi? Hipoksija, bol u grudnom kosu pleuralnog
tipa, hemoptizije sa kasljem, tahipneum, tahikardija, povisena telesna T,
opsta slabost.
236.
(4)Bolesnik u anamnezi navodi postojanje viegodinje angine
pectoris. Koje od navedenih karakteristika bola ide u prilog ovoj dijagnozi?
237.
(5)Bolesnik ima povien krvni pritisak. Koji od navedenih lekova
cemo primeniti za regulisanje krvnog pritiska? Diuretici, beta blokatori
238.
(6)Kod sumnje na infektivni endokarditis pored promena sranih
zalistaka za postavljanje dijagnoze je presudno: pozitivna hemokultura
239.
(7)Kod bolesnika sa vetakim valvulama srca koji od navedenih
lekova koje je bolesnik nedavno konzumirao je neophodno dozno korigovati
pre hiruke intervencije u usnoj duplji?
240.
(8)Nastanak akutnog edema pluca je u patofiziolokom smislu
posledica: insuficijencija srca
241.
(9)U akutnom infarktu miokarda u EKGu se kao tipina promena
uoava? Negativan T talas

242.
(10)U patofiziolokom smislu miokarditis je naee izazvan: coxacki
B virusom

Pulmologija
243.
(1)Suvoa usta, kserostomija, najee izazvana inhalacionim
preparatima: atropin
244.
(2)Pacijentu sa anamnezom bronhijalne astme ne bi trebalo dati
analgetik: aspirin, narkotici, Nsail
245.
(3)Pacijent sa globalnom respiratornom insuficijencijom pre hiruke
intervencije ne bi smeo da popije.
246.

(29)Ako pacijent ima lupanje srca u miru, svrstava se u: II

247.
Ako tokom lupanja srca, pacijent mora da se odmori, da sedne ili
legne, svrstava se u: III
248.
Ako pacijent tokom lupanja srca gubi dah, bledi i ima vrtoglavice,
svrstava se u: IV
249.

Ako pacijent ima povien krvni pritisak, svrstava se u: II

250.
Ako pacijent oseca bolove u grudima, a a tegobe su se pojaale
nedavno, svrstava se u : IV
251.

Ako je pacijent imao srcani napad, on se svrstava u : II

252.
Ako je pacijent imao srcani napad, a aktivnosti su mu ograniene,
svrstava se u: III
253.
IV

Ako je pacijent imao srcani napad u zadnih sest meseci, svrstava se u :

254.
Pacijenti sa stabilnom formom angine pectoris imaju mnogo manji
rizik za nastanak komplikacija tokom stomatoloke th nego pacijenti sa
nestabilnom anginom pevtoris i nedavnim infarkom. Da
255.
(38)Kod pacijenta sa stabilnom anginom pectoris moze se rutinski
sprovesti svaki rutinski plan th, a nema ni restrikcija kod pruzanja bitnih
stomatoloskih intervencija.

256.
(39)Pacijenti koji su u zadnjih est meseci imali infarkt miokarda ne
smeju da se podvrgavaju rutinskim stomatolokim intervencijama bez
konsultacije sa nadleznim lekarom.
257.
(40)Kod pacijenta sa infarktom miokarda , koji je pod
antikoagulantnom terapijom, neophodno je da protrominsko vreme pre krvave
stomatoloke intervencije, bude: ne dvostruko vece od normalnog.
258.
Kod pacijenta sa infarktom miokarda , koji je pod antikoagulantnom
terapijom, neophodno je da pre krvave stomatoloke intervencije, vreme
krvarenja bude: ne 1.5 puta manji od normalnog
259.
Kongenitalne bolesti srca u pracene: kasnim nicanjem zuba obe
denticije, povecanom frekvencom ortodonskih anomalija i hipoplazijom
gledji.
260.
Bakteriske ili gljivine infekcije u usnoj duplji sa hirukim
intervencijama na srcu mogu vitalno da ugroze pacijenta
261.
Betablokatori kao nezeljene efekte mogu da daju: kserostomija,
lihenoidne promene, parestezija
262.
U prvih sest meseci od infarkta miokarda hitnu stomatoloku
intervenciju je moguce obaviti:
263.
Ako se radi o pacijentu koji je pre vie od sest meseci imao infarkt
miokarda,a nema nikakvih pretecih medicinskih komplikacija mogu biti
podvrguti rutinskoj stomatoloskoj th
264.
(47)Promene u usnoj duplji bolesnika sa srcanom sritmijom su
posledica: dugotrajne primene medikamenta
265.
Na oralnoj sluzokozi pacijenta sa sranom aritmijom mogu se videti
ulceracije, sindrom slican lupusu, kserostomija i petehije.
266.
Na oralnoj sluzokozi pacijenta sa stecenim bolestima moguce je
dijagnostikovati:
267.
(50)Medikamentozna th hipertenzije moze izazvati razliite promene
na oralnoj sluzokozi: beta blokatori: kserostomija, lihenoidne promene i
parestezije, angiotenzini: gubitak ukusa, zarenje i peckanje o.s.,
ulceracije. Blokatori Ca kanala : gingivalna hiperplazija, diuretici na bazi
zive: oralne lezije na alergijskoj ili toksicnoj osnovi
268.
(51)Angiotenzini mogu dovesti do: gubitka ukusa, zarenja i
peckanja oralne slukoze i ulceracije.

XIV
269.
(Neurologija i psih(1)) Koje od navedenih lekova treba dati kod
epileptinog napada: karbamazepin, fenitoin, fenobarbiton, diazepam,
270.
(Neurologija i psih(2)) Koji modani insult esto izaziva poremeaj
svesti?
271.
(Neurologija i psih(3)) Modano krvarenje nastaje: kao posledica
rupture aneurizmi, ateroskleroza, kod traumatskih lezija k.sudova
272.
(Neurologija i psih(4)) Ekstrapiramidalna hipertonija (rigor)kod
Parkinsona dovodi do: poramecaja motorike
273.
(Neurologija i psih(5)) Koji anestetik nije dozvoljen kod pacijenta sa
myashteniom gravis? ?
274.

(Neurologija i psih(6)) Navedi bar dva oblika izofrenije: pa

275.
(Neurologija i psih(7)) Mogui uzrok uestalog karijesa kod
psihijatriskih bolesnika: kserostomija i losa oralna higijena
276.
(Neurologija i psih(8)) Kako toksikomanije ?? utiu na stimatoloko
zdravlje? Direktno i indirektno
277.
(Neurologija i psih(9)) Akutno alkoholisano stanje zahteva primenu:
vitamin B1 B12, 6
278.
(Neurologija i psih(10)) Akutno psihotino stanje pacijenta zahteva
primenu:
279.

XV
(1)Ako pacijent ima epilepsiju, svrstava se u: II

280.
(2)Ako pacijent ima epilepsiju, a stanje mu se pogorava, svrstava se u:
III
281.
(3)Ako pacijent ima epilepsiju, a napadi mu se javljaju i ako uzima th,
svrstava se u: IV
282.

(4)Epileptian napad moe da ima fatalan ishod: Da

283.
(5)Na oralnoj sluzokoi kod obolelih od epilepsije mogu se javiti
oiljci, kao posledica: ujeda tokom epileptinih napada
284.
(6)Oboleli od multiple skleroze mogu da imaju: Abnormalnu
perioralnu senzitivnost(ekstremni hipersenzitivitet ili facijalna

anestezija), posledica miine slabosti(oteano odravanje oralne higijene,

kuingov sindrom, sekundarna gljivina infekcija parodontopatije
karijes. Makroglosija
285.
(7)Ako se u obolelih od multiple skleroze javi mikroglosija, ona je
posledica masnih depozicija
286.

(8)Koja od navedenih tvrdnji je tana?????

287.
(9)U obolelih od myasthenia-e gravis moe se uoiti: slabost
mastikatornih miia, izbrazdan jezik, poveana salivacija
288.
(10)Neeljeni efekti neuroleptika: kserostomija, spazam miia lica,
jezika, vrata i lea
289.
(11)Oralne manifestacije bulimije : Uvecanje parotidnih lezda,
angularni stomatitis, oralne ulceracije, oteenje gledji, abrazije u regiji
mekog nepca
290.
(12)Oralne promene kod puaa cigareta su posledica udruenog
dejstva: visoke T, nikotina, kancerogenih materija
291.
(13)Kao posledica lokalne aplikacije narkotika pokretljivost mekog
nepca: redukovana, uz inflamaciju zadnjeg zida faringsa (smanjena)
292.
(14)Posledica lokalne promena narkotika najee su vidljive na:
pripoj gingivi, forniks, nepce i nazalni septum, zadnjem zidu farinksa