Nikola @ivanovi}

CARMINA GALLI

Edicija
POVEQA

Biblioteka
POEZIJA, DANAS
kwiga sto peta

Urednici
@IVORAD NEDEQKOVI]
DEJAN ALEKSI]

Nikola @ivanovi}

CARMINA GALLI

NARODNA BIBLIOTEKA
STEFAN PRVOVEN^ANI
KRAQEVO
2014

Na korici:
Gvido Reni, Sveti Sebastijan (uqe na platnu), oko 1625.

Nemawi i Aleksu

QUBAVNA PESMA
SVETOG SEBASTIJANA
po T. S. Eliotu

Do{ao bih tebi u kostreti,

Do{ao bih s lampom usred no}i,
Seo udno tvoga stepeni{ta;
[ibao bih sebe do besvesti,
Posle dugih sati u samo}i,
Molitve, muke, i miqa ~ista
Moja krv bi isprskala lampu
Dok na wenom svetlu ne zablista;
Digao bih tvoga neofita,
Ugasio svetlo da ne blista,
Da pratim kud tvoj poziv mami,
Da pratim gde su ti stope bele
Ka tvome krevetu u tami,
Da pratim tvoju spava}icu
I tvoju crnu pletenicu
Dok ne primi{ me u lo`nicu.
Jer tvome oku bio sam mrzak,
Bio bih primqen bez srama
Zato {to treba da sam mrtav
A kada svane jutro novog dana
Na tvojim grudima bi mi le`ala glava.
Do{ao bih s pe{kirom pod {akom
Stisnuo ti glavu kolenima;
Tvoje u{i svijaju se tako
Da na svetu nema sli~nih wima.
Kada svet se istopi i sru{i,
Istopi se il ga zbri{e zima,
Se}a}u se kako su se uvijale tvoje u{i.
7

Za tren bih oklevao u ti{ini

Pa prstom pre{ao po krivini,
A tvoja glava pod mojim kolenima
Mislim da bi ti najzad bilo jasno.
Nema {ta vi{e da se ka`e i ~ini.
Vole}e{ me jer je trebalo da te zadavim i zgazim,
Vole}e{ me zbog }udi ozlogla{ene;
A ja }u te voleti jo{ vi{e jer sam uspeo da te unakazim
I jer tvoja lepota vi{e ne postoji
Ni za kog osim za mene.

STVARNOST, PRVA VARIJACIJA

Probudi{ se pored tela koje voli{.

^arape, ga}e, ~etkica za zube, prekida~i.
Gleda{ u telo koje voli{,
I ta qubav je stvarna i zna~i.
Ose}a{ bol dok odlazi{.
Napoqu ki{a, {um kape dok se navla~i.
Ose}a{ bol dok tako bez nade odlazi{,
I taj bol je stvaran i zna~i.
Odlazi{ u svet, ovaj `ivot, ovu stvarnost,
Ulice, dani, red, tvoje Ja, posmatra~i.
Odlazi{ u svet gde ni{ta nije stvarno,
Niti tu mo`e{ doneti i{ta {to ti zna~i.

STVARNOST, DRUGA VARIJACIJA

Voli taj osmeh, o~i, lice, telo.

I ta je qubav stvarna. On bi s wima
Umilne re~i, poqubac u ~elo.
I ta je qubav samo pantomima.
Gde bi to stvarnost pogleda il plesa
Mogla u ovom svetu da se na|e,
U nestvarnosti usana i mesa,
Ravnodu{nosti grqewa i sva|e?
Koja bi pesma, mudrost, kakva gluma
Mogla da mesto te stvarnosti uzme,
Tog ose}awa, dok stoji bez uma
I s nosa bri{e izmi{qene suze?

10

STVARNOST, TRE]A VARIJACIJA

I{li smo Beogradom kog nije bilo,

Na Autokomandi su zastajali nepostoje}i autobusi,
Na Kaleni}u su senke stvari prodavane za novac
koji niko nije imao,
I{li smo ulicama kojima se nije imalo kuda oti}i
Niti vratiti,
I{li smo tako zajedno, vi{e sami,
Jer mene nije bilo, ni tebe nije bilo,
A onda smo pro{li pored nas,
Zagrqenih, stvarnih, kakvi nismo.

11

KA@E: NE POZNAJE[ ME

Da li bi mi znawe dalo neku prednost u qubavi,

da li je znawe
Wen vi{i stupaw nego puko dopadawe?
Da li onaj ko je voqen u sebi skriva neke nevi|ene dra`i
Do kojih dolazi samo onaj ko znawe preko lepote tra`i?
A zna li lepota dok ne `eli znawe o sebi da mi preda
Kako uop{te u o~ima qubavi ona izgleda?
Ima li stopala, {ake, osmeh i trepavice
Od ~ega su joj usne, na ~emu joj je lice?
Zna li lepota {ta to qubav na woj tako boja`qivo nalazi
Ili je lepota tek lepota, kad je od znawa ~ista,
Kao ogledalo bistra,
Kada kroz wu, bez muke, qubav sama sebi prilazi?

12

HRIST U CRKVI N

1.
Tako je mali ovaj Hrist.
^ini mi se da bih ga mogao poneti na rukama;
Suv, bez mi{i}a, perce an|ela.
Nije bilo nikakvo ~udo {to su Marije
Na{le grob ovoga Hrista prazan.
(mogle su ga zver~ice za tri dana
izjesti, razneti kosti po tunelima)
Nema u wemu nikakve snage,
Kao da je obe{eno dete,
Ili bogaq.
Nije ovo slika stradawa.
Ne treba o~ekivati od ovoga Hrista
Da donese spasewe ili ve~ni `ivot.
Ovde se treba samo pomoliti
Za dete koje tu stoji raspeto
U drvetu.
2.
Ima mnogo na~ina spasewa,
Neki to zovu li~no{}u,
Neki novcem,
Neki qubavqu,
13

Ali spasewe je uvek neka mo},

Neki vi{i stupaw postojawa,
Mo} koju ima drvo kada se u wemu
Izrezbari lik Hrista,
A drvo opet ostaje samo drvo,
Dakle prokleto.
3.
Berkli je rekao da moja percepcija sveta
Dokazuje da ja postojim
Ali ne da postoji i svet.
Drugi koje sre}em u tom svetu
Mogu biti moj san, utvare.
Za{to bih onda mario za te utvare
Projekcije moje svesti, virtuelne individue?
Osim ako ne verujem da postoji neki
Duh koji nas sve obuhvata
I da je moja vera u Boga
Uslov moje vere u druge.
I ova `ena koja mi donosi pi}e,
I pisac ~iju kwigu prelistavam,
I onaj sna`ni mladi} bo`anskih o~iju,
Postoje samo zahvaquju}i mojoj veri
U malog drvenog Hrista na oltaru.

14

4
Uzaludan je svaki poku{aj naklona ovom Hristu.
@ivo telo se ne mo`e skupiti, tako poniziti
Da pred wim ne izgleda prete}e.
Video sam oltare sa druga~ijim Hristovima
Bradatim
Krvavim
Stra{nim

Blagim
Milosrdnim
Dubokim

Putenim
Strasnim
@ivim

Qudi su iz crkava izlazili nose}i mir, snagu, odlu~nost.

Ovaj Hrist stoji kao senka,
Moqac koji je sleteo na oltar.
Ko zna sa kakvim mislima se pobo`na du{a
od wega udaqava?
5
Mo`da boja oltara, svetlost koja pada sa vitra`a,
Miris tamjana, ruke koje se krste,
Zna~e vi{e od samog Hrista,
Koji je samo `i`a ovih uticaja.
Ali kako da se ruke ra{ire u tom krstu,
Tom kvadratu na{e pobo`nosti,
Kako svu veru, nadu i qubav
Skupiti u tu orahovu qusku?

15

^ETRDESET I PET RE^I O QUBAVI

Kao {to postoji jedan prav ugao,

Postoji jedna qubav, jedna mr`wa.
I ona se ne de{ava.
Ona postoji, kao {to postoje mirne stvari,
Kao {to postoje brojevi,
Kao masla~ci {to postoje na livadi dok vetar duva,
Vetar duva jako
A krunice masla~aka se ne rasipaju.

16

U BA[TI

Ovde u vrtu gladiola, glicinija i hortenzija,

Cvetovi se priklawaju nekim druga~ijim sklonostima,
Wihovo pristustvo samo markira mesto cvetawem,
Jedan snimak, zaustavqeni trenutak
Godi{weg doba koje prolazi.

17

STRANCI

Kada nastane neka proizvoqna

Skupina qudi, recimo,
Genaracija u~enika ili
Putnici koji se uvek prevoze
Istim me|ugradskim autobusom,
^ak zaposleni u nekom preduze}u
Ili nove kom{ije u kraju
U koji smo se upravo doselili,
Za mesec dana, dva meseca najvi{e,
Otkriju se mogu}e veze me|u wima,
Zajedni~ke teme, utvr|uju se
Okviri svakog budu}eg dru`ewa.
To dru{tvo ipak ne odr`ava
Prijateqstvo, ve} mnogo ~vr{}e
I preciznije veze onoga o ~emu se
Po pre}utanom sporazumu
Sa odre|enim osobama ne govori.
A naj~vr{}e ga vezuju pogledi
Qudi koji se sre}u svakoga dana,
Koji su se bez izgovorene re~i
Ve} prvom prilikom razumeli
I zavetovali na }utawe.
Takvi qudi dele isti
Prostor i isto vreme,
A jedan drugog prepoznaju
18

Sa mnogo ve}e razdaqine

Nego {to se prepoznaju
Prijateqi, qubavnici,
Roditeqi i deca.

19

GODINE U^EWA

1.
NE BOJI[ LI SE CVETOVA I BREZA
Ne boji{ li se cvetova i breza,
Ni de~jeg smeha, ako te od niti
Jutarweg svetla ne uhvati jeza,
Tada se ni~eg ne}e{ upla{iti.
Da{ li lepoti da se hrabro stvara,
Ne pobegne{ li na prvi znak sre}e
I ne zastrepi{ od sopstvenog dara,
Ni pred ~im tada ustuknuti ne}e{.
1.a
PROLE]E
Znam, zaboravi zima poqe,
Ma{nice jagoda i cve}e;
I nigde petarde iz koje
Moglo bi buknuti prole}e.
I ako zemqa sad ne ~uva
Gen zelenila, zavi~ajno
Poqe i reka, letwa {uma
Ozelene}e, znam, slu~ajno.

20

Znam, nema nade al `ive}e

Sve bar jo{ danas. Dan buketa.
Du` glavne ulice drve}e
U redu ~eka da procveta.
2.
MOJ @IVOT
Svako je koga sam imao za druga
Moj `ivot `iveo iz sopstvenog ugla.
Pekar {to mi svakog jutra kiflu smota
@iveo je deli} mog qudskog `ivota.
Parovi {to vole {etwe po mom kraju
Idu kroz moj `ivot a to i ne znaju.
Devojka koju sam sreo pored mosta
(Gimnazija, april, devedeset osma),
Jednom je poqubih i ne videh od tad,
@ivela je jedan lep dan mog `ivota.
Poznanici, stranci, svi su brzo, s nogu,
@iveli moj `ivot najboqe {to mogu.
Samo sam ja zanet i zami{qen bio
I svoj `ivot, eto, sasvim propustio.

21

2.a
PROLE]E
Zvuk. Napoqu prole}e
Postavqa prve skele,
Panoe, zvezdu, cve}e
A no}i crno-bele.
Zidovi jaki, vo}ni.
Pentra se prva zelen
List }e listu pomo}i
A no}i...
3.
NADGROBNICA BORISLAVU HORVATU
Sigurno ga je odneo |avo,
Prokletog starca punog zlobe.
Telo je mo`da i bilo zdravo,
Al nezdrave su stara~ke sobe.
Se}am se, tad jo{ sredwo{kolac,
Pogled mu be{e lud i svirep;
I vikao je da sam podlac,
Priglupi klinac i vrtirep.
A o smrti je zaneseno
Pri~ao, s ~e`wom, bez pakosti,
Kao o ne~emu propu{tenom,
Kao o izgubqenoj mladosti.
22

3.a
PROLE]E
Vetar se gradom {uwa;
^as dune ~as se sti{a;
Pogledam levo-desno,
Sa obe strane ki{a.
Padaju sitne kapi.
Neka ih, mogu u}i.
Sad je otvoren prozor
Najdra`i gost u ku}i.
4.
MLADOST
Sagore}e{ i ti, mladosti, ali kada?
Teram te kao mazgu, mamuzam u galopu,
Be`im od poznanika, be`im od grada do grada,
A ti me prati{ u stopu!
Sagore}e{ i ti mladosti, ali kasno?
Gde su te stara~ke bore, kad }e te sede vlasi?
Na prazno mequ kutwaci godina, na prazno
Sekuti}i sati.

23

4.a
PROLE]E
Na filmskoj traci {ume stoje
Stabla, stamena, skamewena;
Jedno se saglo, a drugo je
Proteglo kro{wu nad ramena.
Jedno je levom granom koren
Taklo, a desnom hvata ptice;
Ona se tamo s vetrom bore,
Kao da klize s nizbrdice.
I sva na nu`nost bi da svedu
Ugao kosti, slu~aj mesa.
Svuda po {umi u neredu,
Van svoga mesta po frejm plesa.
5.
LINIJA SENKE
Zar da se boji{ smrti?
Seti se one starice
[to nikad nije oti{la
Daqe od kraja ulice;
Mr{ava, mala ko prva~e;
Jo{ je sricala kada ~ita;
Novac dr`ala u rukavu;
Imala ba{tu margarita;
24

^uvala kese i novine,

Nije to htela da pobaca;
I uvek na smrt pla{ila se
Kom{ijskih pasa i stranaca.
A ti si tako hrabro nekad
Sa o{trih stena bacao se,
Sekao noge, bio prvi
Na ludost, qubav prema danu,
Pa polovina tvoje krvi
I danas pliva u Jadranu.
A sada cvika{ tu od smrti,
Od tog {to jednom mora do}i,
I onog niko `iv je ne zna,
I nekog nema tu pomo}i.
Seti se zato one male
Starice {to je jednog dana
Oprala su|e pa je si{la
U ba{tu, legla i umrla
I gle nije joj bilo ni{ta.
5.a
PROLE]E
U parku vetar pravi dar-mar.
Si|e pod kro{we. Starom hrastu
Iz ~ista mira tresne {amar,
Pa izroni da uzme vazduh.

25

Adolescentu bez xempera

Navu~e nazeb do u{iju.
Zavihori se sve pomera
U krug to bu{i provaliju.
Ostavi haos mre`u mrqa,
Do ulice ~ist dokora~a,
Pa kesu i list zakotrqa,
Odjuri na ta dva kota~a.
6.
TRUBADUR
Kraj mene si dok pi{em pesme,
Tajno, dok spava{ snom za dvoje.
Pi{em ih tebi, al ti ne sme{
Nikad saznati da postoje.
Kad dosadi{ mi, kad se skrije
Strast, kada drugde na|em zanos,
Ho}u da znam da ni{ta nije
Ni potro{eno, ni kazano.
Mazim ti ruke i tvoj gusti
Pramen, ramena, topla, meka.
Kad te izbliza volim pusti
Da ti bar pi{em izdaleka.

26

6.a
PROLE]E
Jutro. Stvarnost opet tra`i prave boje,
Usmerava reku. Jedna vrba ~a~ka
Svoj odraz u vodi. Nebo na zastoje
Su{i se na `ici. Nijednog obla~ka.
Kesten me{a li{}e ko karte i svuda
Neko nam ostavqa igra~ke. To svi}e.
De~aci {to jure oko stabla duda
Li~e na {arene proletwe vetri}e.
7.
KATRENI
Svaki gr~, izraz, grimasa tvog lica
Nosi poruku jasnu samo meni.
A skladne crte i osmeh su skica
Kojoj se dive i neupu}eni.
Preko tih prostih lepota prelazim
Kao kroz maglu, povesmo ideje;
I znam {ta tra`im, budnim okom pazim
To za ~im strepim i ~emu se smejem.
I `alim svakog ko te neoprezan
Gleda: ne vidi onaj nabor ~ela
Ili micawe usnama, ko ne zna
Gde se lepota razdvaja od tela.
27

A znam i sam sam slep za mnogo toga,

Za neki detaq koji drugog sludi;
I zato patim i tra`im vid Boga
Da pogledam te o~ima svih qudi.
7.a
PROLE]E
Posledwi talas ve} prote~e
Izo{trava svoj odraz pru}e.
Obala pu{ta koren. Ve~e
Testira boje za svanu}e.
Sunce jo{ jednom, puno nade,
Prelista {umu kosim zrakom.
Sve je na mestu. I Bog dade
Najmawe jedan `ivot svakom.
8.
ZALEPIO SE @IVOT ZA MENE
Zalepio se `ivot za mene,
Ne ti~e ga se bol, moja voqa,
Ne nosi uspeh ni promene,
Nije u meni ve} samo spoqa.
Smrt je u mene u{la do sr`i,
U krv, u misli crne i hladne,
@ivot me samo spoqa zadr`i,
Uhvati, kad pod wom bih da padnem.
28

8.a
PROLE]E
Dan blistav, oluci zve~e
Od sunca, svuda ti{ina
I reka oprezno te~e,
Taj drowak sa planina.
Znam, stabla crna pod cve}em
Jo{ uvek li~e na skice,
A vidi, to je prole}e
Na obe strane ulice.
9.
TRENUTAK
Trenutak posle neke velike sre}e
Kada se vra}a{ praznoj ku}i gde te ne}e
Sa~ekati niko sa kim bi to ose}awe
Podelio, kad po~ne{ da trpi{ raspadawe
Te sre}e u sebi koje te mu~i i truje,
Trenutak kad cmizdri{ jer nema ko da te ~uje.
Trenutak kad dan je dovr{en, pri kraju
Fla{a slatkastog vina, kada je du{a sita,
Na hartiji dovr{ena pesma u punom sjaju,
A niko ti nije dovoqno va`an da je pro~ita.

29

ODA MOJOJ BABI

1.
Moja baba ne gleda serije.
Previ{e je stara.
Stavi ispred sebe
Kavez sa papigama
I celoga dana posmatra
Ptice koje ne rade ni{ta.
2.
Kada ujutru krene da spremi pr`enice,
Moja baba u jednoj ruci nosi dva jaja,
Pod mi{kom veknu bajatog hleba,
I te{kim korakom na krivim nogama
Probija se kroz gust name{taj.
Tako ona `onglira.
3.
Iz sobe moje babe no}u ~ujem
Kako pla~e neka devoj~ica.
Da li se to u snu moja baba,
Prekriv{i lice de~ijim rukama,
Od smrti brani?

303

POSLEDWI

1.
Nesre}a je kada ~ovek u dubokoj starosti
Sa~uva mlad mozak
Da krti~ari po telu
Ispituje nepostoje}e nagone.
Da je bar bolest u pitawu.
^ovek se nekako pomiri sa bole{}u,
Prihvati wene uslove.
Ali ovako ispred sebe samo vidim zid
I o~ekujem glas koji }e re}i
Nema daqe.
Onda se okrenem
I iza sebe vidim drugi zid
I glas
Nema nazad;
Sti{wen u procepu
Izme|u `ivota i smrti
Provodim dane.
2.
Mladi qudi
Nisu nikakva uteha.
31

Mladost ni{ta ne nagra|uje,

Slepa i nema
@ivotiwa.
Mladost je samo faza,
Pretpostavka starosti,
Wena skica, kostur,
Plan pred kojim arhitekta
Stoji zami{qen.
^ovek godinama gradi sebe,
Ne po nekom uzoru
Osim ovoga koji nam pru`a
Slika starewa.
3.
Star ~ovek je
Kruna civilizacije.
Svet kao duhovna tvorevina
Mo`e postojati samo u duhu.
Umetnost i misao
Samo su putokazi.
Ali {ta mo`e star ~ovek,
Na {ta da se usudi,
[ta da poku{a?
Zidovi se pribli`avaju,
Kada osetim gr~
Ili nesvesticu
^ujem kako se gradovi ru{e.
32

VITANOVA^KA

Vidi se na {ta li~i{! Ma ni senka ~oveka!

Izgleda{ pet godina mla|e, jo{ crnokos i vitak.
Mora da mnogo pije{, da ima{ previ{e seksa,
Da slabo jede{ i da nerado ~ita{.
Mladost nije zdrava u tvojim godinama.
To je znak slabosti, lewost duha, da ka`em.
Starewe zahteva napor i istrajnost, lepotu
U kojoj zakoni mladosti vi{e ne va`e.
Mladost je prethodnica smrti
Kada joj nije vreme,
Mladost ti ne mo`e dati ni{ta
Kada joj pro|e vreme.
Zato se uzdaj u sebe i hajde, po~ni da stari{.
Pametan ~ovek se ne dr`i za mladost tako ~vrsto.
Ubedi svoju misao da je sve lepo pro{lo,
I kad te mladost pozove, nemoj maknuti prstom.
Ne mari kad ti ka`u da si lep, da iz tebe
Isijava luda de~ija snaga,
Trudi se da stari{ bezrezervno i prosto
Dok od mladosti ne ostane ni traga.

33

PESNIK I MUZE

PESNIK:
Hajdemo, moje dame, treba da o~istimo ovaj sviwac,
Ju~e je neko pravio lumperajku u susednom dvori{tu,
Bacali su jabuke i limenke po Helikonu.
Erato, ti dr`i kesu, Kaliopa }e da mete,
A ti, Mnemosina, uzmi rukavice
Pa skupqaj komade stakla da se neko ne ise~e.
MUZE:
Zaista stra{ni su mladi qudi.
Bacaju |ubre u na{e dvori{te
A ~ak nas ne pozivaju na `urke!
PESNIK:
Mladi nemaju ukusa za muziku,
Mladi nemaju ukusa za poeziju,
Mladi nemaju ukusa za bilo {ta,
A stari nastavqaju da vole ono
[to su voleli dok su bili mladi,
Wihov lo{ ukus je iza{ao iz mode.
Kulturi su potrebni samo oni
Koji nikada nisu bili mladi,
Slobodni od slepih poriva.
34

MUZE:
I ti si morao imati detiwstvo,
Biti jednom mlad.
Kako misli{ da bi mogao stvarati
Da nema{ uspomena od tad?
PESNIK:
Meni je seksualnost zamenila detiwstvo.
Ni~ega nije bilo pre we,
^ak ni roditeqe nisam imao.
Jednom sam kao dete razbio neki veliki }up.
Otac me je istukao do krvi.
Bolelo je, ali nisam ose}ao ni{ta,
Nisam imao emocije,
Sedeo sam satima u mraku i dodirivao rane,
A nisam ose}ao ni radost ni tugu,
Nisam ~ak ose}ao ni da sam povre|en.
A krv je bila za umakawe,
Topla, lepqiva, smradna.
MUZE:
I kako se to dogodilo?
Vratimo pri~i ozbiqnost,
Kako je na{ pesnik
Izgubio nevinost?

35

PESNIK:
Pa, moje dame, bio sam jo{ dete.
Znam da je bila {uma,
Bilo je dima u {umi,
Znam da je bilo i rastanka, mada niko nije oti{ao;
Znam da je bilo susreta, mada niko nije do{ao.
MUZE:
I ~ega se jo{ se}a{?
PESNIK:
Drugar moj, zakucao se motorom za stablo kestena,
Korewe je bilo krvavo do prvih snegova.
Wegovi su imali samo wega,
A ja, kad god ih sretnem, pozdravqao sam ih:
Dobar dan, gospo|o Ili},
Lepo jutro, gospodine Ili}.
Posmatrao sam wihova lica dok su pla}ali u marketu,
Wihove pokrete dok su se udaqavali
Sa tajnom smrti i namirnicama za ve~eru.
MUZE:
Pa {ta si otkrio?

36

PESNIK:
Da je on mrtav, da su oni `ivi,
Da nemaju pojma kako se to desilo,
Da istu stvar kad mislimo na `ive
Nazivamo `ivotom,
A kada mislimo na mrtve smr}u.
MUZE:
I zar je to sve {to zna{ o smrti?
PESNIK
Ana Gerun, }erka poslasti~ara.
Udavila se u vodama i talasima Tare.
Kada su je izvukli lice joj se gr~ilo
Kao pastrmka izba~ena na suvo.
Skretali smo poglede u pravcu
Drve}a sa druge strane reke,
Nismo gledali u wu,
Nije bilo potrebe,
Ta~no smo znali {ta radi.
MUZE:
A {ta je radila?

37

PESNIK:
U~ila hemiju i francuski,
I{la na ~asove klavira,
Farbala kosu u plavo,
Imala momka koga su
Druge devojke htele,
Mada se woj nije dopadao.
Htela jednoga dana da bude lekar,
Da ima puno para.
Qudi su uop{e u to vreme
^e{}e sa novcem nego sa smr}u
Poveziveli posao lekara.
MUZE:
Platio si i ti ne{to
Za svoj dar,
Mi ne dolazimo tek tako.
PESNIK:
Se}ate li se se baronice Turn und Taksis?
Nosila je u naru~ju usnulog Rilkea kao da je dete,
Posve}enik umetnosti, majka i mecena,
Kowolika princeza,
Ova matora, ru`na, nepodno{qiva `ena.
MUZE:
Mora da je imao veliku kitu
Kad su se tolike babe otimale oko wega.
38

PESNIK:
Sala u kojoj su ve~erali bila je toliko velika
Da su imali razli~ite poslu`iteqe
Ne bi li oboma na sto supa stigla jo{ topla.
I upravo tada, u Duinu kraj Trsta
Le`e}i pored we, ili,
Da malo ugodim va{im perverznim prohtevima,
Qube}i joj matore sme`urane grudi,
Rilke je napisao da je svaki an|eo stra{an.
MUZE:
A {ta je sa onom {to ste `iveli zajedno,
[to ste hteli da ostanete tako?
PESNIK:
Wena lepota sasvim je
Dinami~na,
Sva od finih pokreta,
Od laganog migoqewa guzova
Dok di{e u snu.
Volim da opisujem wen osmeh:
Samo stisne usne
I {iri o~i.
MUZE:
A bilo je i drugih, zar ne?
39

PESNIK
Bila je jedna mr{ava:
Ulazi u spava}u sobu,
Prstewe joj smo spada sa prstiju;
Kada se skine gola
Ostane samo glava.

40

JUTARWI KATALEPTON

Brokoli, karfiol i krv

Niz zalenu salatu,
Rotkve i {argarepe,
Sve te nijanse crvenog!
Kako je slatka ova prole}na krv:
Mladost, pesak u u{ima, Udovi~ine stene,
Sve to curi niz per{un
I mladi luk.
U uskoj ulici
Dva automobila
Mimoilaze se
Kao na mirnom moru la|e.

41

KUKUREK I KADUQE

^etiri sata na uglu Dositejeve i Brankove.

Svetla tek toliko da obasja dim cigarete.
U zatvorenim stanovima nema mrtvaca,
Niti nad wihovim glavama stoje upaqene sve}e.
I tu, jedva vidqiv, na|oh kukurek.
Skrivao se kao mi{,
A sa prozora obli`we zgrade
Padala je na wega dnevna svetlost:
Opit sunca na noktu,
Kapqica jedna;
Pa`qivo!
Svetlost u sobu ulazi
Na ma~jim stopalima;
Le`i{ na krevetu kao korpa
Prosutih jabuka, banana i gro`|a;
Moja ruka ka tvojim le|ima
Wi{e se na lakom padobranu.
Iznenada neki stranac,
Bradat i kosmat, gole lobawe,
Pro|e pored mene i pope se uz stepenice,
Stepenice, stepenice, stepenice,
Kako glasi deminutiv od stepenica?
Onih malih,
[to na dlan stanu,
[to se pewu
Do palca.
42

Da li da krenem za wim
Do sobe, da ga zadavim?
Crvi po le{u, kukurek usred grada:
@ivot je neuni{tiv,
I gadan.
Ima ne{to uvredqivo u lepoti ovog cveta,
Nagnut nad wim, {ake mi skoro doti~u zemqu,
Qubavnik, sawar, po zvawu pesnik ~ovek,
Ugru{ak kostiju i raka u ba{ti punoj cve}a.
O kako mi se gadi lepota!
Pupak se uvija pred poqupcem,
Uzmi~e jadno meso, deformi{u se konture;
Pre bih qubio kipove nego tela.
Velike, bele, kipove,
Te o~i, {to niti gledaju, niti `mure.
Lepota je u mesu, raspeta, ka`wena.
I sunce se diglo na nepristojnu visinu.
Sedam je sati, evo mog grada:
Sukwice raznih dezena,
Pinklice, lakirani nokti}i,
Ta{nice, {tiklice, e{arpice,
[nalice bez broja,
Maskarice, karmin~i}i...
Sve to, sve to, sve to,
Deponija boja.
Iza popi{ane zgrade ba{ta
Puna bezimenog cve}a,
[to se talasa i otima za vetar.
Dve izdvojene kaduqe
43

Obigravaju jedna oko druge,

Wima vetar rukuje ve{to
Kao pletiqa iglama.
Na{ao sam jo{ dve boje u ba{ti;
O, dve boje,
Ni nalik onim bojama koje zna{;
Ne mogu ti opisati kakve su
Dok ih ne ugleda{,
Tim tvojim obi~nim
I sasvim opisivim o~ima.
Me|u belim radama
I zelenom travom
Ne{to se crveni.
Prsti} tvoj na no`ici,
Onaj mali,
Onaj najmawi.
Ispuwava to cvetawe, to preterivawe prirode,
Ta naznaka zrewa i obiqa i slasti.
Tako japanska jabuka behara,
Pa latice padaju danima, pad im se vetlo`i,
A na granama, nema nijedne latice mawe.
Tvoje telo
Golo na suncu;
Kako su modri,
Kako su zreli,
Kako su spremni za ku{awe,

44

Otisci mojih zuba

Po tvojoj ko`i.
Iznenada po~e da pada pra{ina,
Po stvarima,
Po debelim granama,
Po li{}u,
Po licu,
Po kolenima,
Po cvetovima,
Pada i sve zatrpava,
Pra{ina
Iz onog
Starog }ilima,
Iz onog
Divno vezenog }ilima
U sedam boja.
Sve boje na tvom nagom telu
Dok slika{ pored prozora.
@uti obraz, plavi vrat,
Jedna sisa zelena,
Drugo rame naranxasto
Crvena {trafta na boku;
Oskrnavqeni bronzani spomenik!
Zovem te na ~aj,
Ka`e{:
Sa~ekaj,
Samo da uhvatim ovo sunce.
45

KANTILENA

Sino} je Rim bio kod nas,

Sve te fontane i pjace,
Gurale su se i prskale
Sa na{e male terase.
I sve te kapele raznih
Stilova, visina i dobi
Fotografisale su se
Po na{oj dnevnoj sobi.
Ve~e je bilo puno
Zvezda i {ta ti ja znam,
A kad smo ostali sami
I Rim je ostao sam.

46

ZASEDA

Kraji~kom ni{ana posmatram {umu

Punu slavuja, {eva, kosova, {tiglica
I drugih ptica
Peva~ica.
A ti se za to vreme preru{ava{,
U masla~ke i perunike i qubi~ice,
Moje najvoqenije
Stra{ilo za ptice
Peva~ice.

47

VELIKA ALBA

Kada se u jesen, bez pripreme

Ruka na|e u ruci, spremna na jednove~erwe u`ivawe
Sa nepoznatim voqenim telom,
To telo postaje ono {to je cela nespretna godina
Punila sokovima, grejala na suncu,
Za ovu posebnu priliku.
Divovski sumrak nad Kalemegdanom
Preti da ne ostavi ni{ta za no}.
Ni{ta nije tako stra{no u sumraku.
Si|e{ li samo ispod kro{awa,
Vide}e{ da su listovi gore na vrhu
Ve} sasvim utonuli u tamu.
Ali dole, me|u stablima je dan.
Zbog ve~erweg sunca ti pije{
Ksalole, lorazepame, xin.
Ali ako pogleda{ ispod nas,
Dole, me|u senkama je dan.
[ta ~eka tvoje telo u mom zagrqaju?
Smrt, vaskrsewe, Opa{i se i iza|i u poqe
Ili mi pru`i neku ne`nost koju ne umem da primim;
Moje ruke su nemo}ne, moje ruke su latice
Japanske tre{we, vetar u Andima, ritam
islandskih eda.
Kao uvelo li{}e padam preko tebe.
48

Kada sam bio dete

Oti{ao sam na izvor
Da popijem vode.
I plakao sam, plakao sam dugo.
Kako se voda mu~i,
Kako se mu~i dok te~e.
Rekao sam dedi,
Nikome drugom,
Ne{to je bilo stra{no,
Zauvek promeweno.
Odveo me je na potok
I velikim je {tapom
Probio ne`ne talase
O koje se lomila svetlost.
Potom je izvadio
[tap i dao mi ga.
I {tap nije bio slomqen
I talasi su bez rane
Proticali niz potok
Ka zami{qenom u{}u.
O qubavi ne bi trebalo da govorim.
Boqe o politici, ekonomskoj krizi, ratnim
zlo~inima;
O gluposti predaka, nespremnosti potomaka,
Ali o qubavi nikako.
Ukus neke vi{we, putovawe u Egipat, ludost pijanstva
Imaju vi{e {anse da do~araju `ivot
Nego {to to mo`e jedna obi~na qubav.
Zato o qubavi ne govorim.
Govorim o tvojim prstima,
O tvom uvu koje sam tra`io pod pramenovima kose,
Pod pokriva~ima.
49

Govorim o tvom glasu,

O tome kako ne mo`e{ lepo da izgovori{ r,
O taksiju koji pla}a{ jer mrzi{ xentlmene.
^ekao si da do|em i sada dolazim s tugom;
Jer nisam Vergilije, mrtve videti ne}e{.
Vodim te me|u one, tebi bliske, za koje
Me|u mrtvacima nema mesta, prati me tamo.
Rekao si ne jednom `ivote lep si, stani,
Plakao posle toga, jer vreme nije stalo,
Surovo nastavqa `ivot i ne veruje u ~uda.
Bilo je i onih koji su se pitali
Kada je pretvorio vodu u vino
Koliko }e ovo vino trajati,
Ho}e li biti do slede}ih praznika,
Mo`emo li wim napuniti podrume,
Ho}emo li uz wega ven~avati unuke.
Bio sam sneg na kome tvoje telo ostavqa an|ele.
Hajde da pevamo!
Ti peva{ neke pesmice bez smisla
I ka`e{: Ja prvo slu{am re~i tek onda muziku.
To odbijam.
I u poeziji sam uvek prvo slu{ao muziku
Re~i tek kasnije,
Ponekad.
Gledam u tvoje trepavice,
Koje su u snu sasvim zamenile o~i,
Tvoja le|a, noge, ose}am tvoj dah po svojoj ko`i,
I pitam se {ta je ono
[to sam nekada zvao `ivotom.
50

APRILSKE SLI^ICE

1.
Ima to dete koga niko nije imao,
Dete bez roditeqa i ro|ewa,
Lako, sivih dlanova,
Peva neku zaboravqenu pesmu:
Trika trika trik
Trika trika trik
I {uma se pokre}e
Sa te{kim nanosom
Istrulelog li{}a
Pred nogama.
2.
Ko je to umro u na{em kraju?
Kome se to du{ica primirila,
Mala laka du{ica pahuqa?
Video sam kako je
Padala padala padala
I pre nego {to je dotakla tlo
Nestala.
Kao `ar cigarete.
Ma ~ija je to bila du{ica?
51

3.
Da do|u da nas streqaju
Vojnici u crnim uniformama
I belim kai{evima,
Svi zgodni, u ko`nim ~izmama,
I krv da prska, prska, prska
Po miqeu, pesmama
I maj~inim fotografijama.
Ili da mi je sa tobom
Da pojedem u ba{ti
Pet kugli sladoleda,
Pet razli~itih boja.
4.
Gde da na|em prstewe
Da te prstenujem?
Dupqu nekog plavog oka
Ili zelenog, ili sivog?
Kru`i} na vodi,
Onaj najmawi?
Loknicu tvoju,
Onu {to ti na uvo {apu}e?

52

5.
Teretni voz prevozi
Oblake, drve}e, ku}e,
Tebe i mene {to stojimo
Na stanici i ~ekamo da si|emo.
6.
Tvoje u{i
U medu, u sa}u;
Tvoja kosa
U naborima jutra;
Kap tvoje krvi
Na kozijem mleku:
Je li ti lepo na selu?
7.
Ispru`i{ se na travi
I ~eka{
Da sunce sija,
Da trava raste,
Da te sakrije.
53

8.
Voda do ~ukqeva,
Do krunica cvetova.
[irom ba{te,
Visoka taman da uhvati
Odraz onog starog
Debelog oraha.
Da nam se u wegovoj kro{wi
Noge rashlade.
9.
Imao sam psa koji se odazivao samo drugim psima,
Imao sam pticu koja je pevala samo drugim pticama,
Cvet koji je bio {aren samo drugom cve}u,
Qubav koja je volela samo druge qubavi.
10.
Neko je no}as `vakao
Listove i cvetove
Po na{oj ba{ti.
Jedan po jedan,
Dugo `vakao,
Nekim bezubim
Babqim ustima.

54

11.
Prodava~ica me posmatra s ga|ewem
Dok pla}am.
Opa`a crno pod noktima,
Ko`u tvoju,
Krv tvoju,
Tu sam je ostavio da satrune.

55

NO]

Spavali smo,
Vetar je nosio

kese
i li{}e
i drugi vetar,

Mikroskop je uveli~avao stvari,

Semafor se palio i gasio,
Na{a srca su pumpala i pumpala,
Krv je tekla i tekla,
Eto, tako izgleda `ivot
Bez nas.

56

DIONISOVE KOSTI

Razbacane ~arape, pe{kiri,

Jednom upotrebqeni i ba~eni po podu
Pantalone i majice, zgu`vane i isflekane.
Nigde wegovog tela. Nijednog komada mesa.
Kupim i perem, sastavqam par sa parom,
Peglam mu rukav (tu }e biti wegova ruka)
Name{tam jastuk (tu }e biti wegova glava)

57

TAMARINIH PET MINUTA

Woj je sve blizu, na pet minuta,

Do posla, grada, supermarketa.
Sve je na Zemqi na pola puta
Od we do centra poznatog sveta.
Za pet minuta ru~ak se spremi,
Za pet minuta kwiga pro~ita,
Za pet minuta park ozeleni
I procvetaju bagrem i lipa.
A za pet wenih minuta ki{a
Prospe se pquskom, sve `ivo klisne,
Ostanu stabla, ne{to gusti{a
I neki mladi} {to zbog we kisne.
Za pet minuta obi|e{ gradom
Ceo krug: banka biblioteka,
A neko stoji, sa istom nadom,
Tih pet minuta jo{ uvek ~eka.
1.
Nema tog vremena kojim }e{ ispuniti vreme,
Rasko{ne, bogate dane po kojima se gubimo,
Nema tog vremena u koje }e da stanu
Sva uzbu|ewa du{e i svi porivi tela.
Jedino wenih pet minuta, stoje visoko,
Prostraniji od na{ih dana i godina,
58

Jedina mera koja se ne okon~ava,

Jedino vreme dovoqno
Za sve kwige koje te ~ekaju, sve qubavi
Koje si propustio, za Veneciju i Rim
U kojima si obe}ao sebi da }e{
Provesti tako mnogo vremena,
Za jutra ispuwena radom, ve~eri muzikom,
Za plovidbe dugim rekama (jo{ kao dete `eleo si da
kormilari{),
Za visoke planine, pozori{ne predstave na otvorenom,
Za nepoznate jezike, za pustiwe i hramove,
Nema tog vremena u koje mo`e da stane
Sve ono {to si nazivao svojim `ivotom
Osim u wenih pet minuta.
2.
Neka drugi ~ekaju u svojim sama~kim ku}ama,
Nek se dan razvla~i po staklima zatvorenih prozora,
Neka im vreme bude prazno i dugove~no.
Ja }u `iveti u wenih pet minuta
Na svim trgovima, u svim gradovima, na svim morima,
Bi}u starac koji u ~itaonici tra`i smisao `ivota
pre nego `ivot pro|e,
Bi}u putnik koji je na prozoru voza ugledao zoru
nepoznatih zemaqa
Bi}u de~ak koji je pobegao od ku}e i ne zna
gde da se zaputi
59

Bi}u diktator i oslobodilac

Gre{nik i svetac
Ludak i luda
I sve to
U wenih pet minuta.
3.
Nema druga~ijeg vremena:
Wen nokat na nozi, napola ofarban,
Slede}i potez, trenutak oklevawa
(ne vreme ve} ono {to vremenu prethodi),
Zrak sunca suspregnut na wenom noktu
Na tom konusu, toj ideji nokta,
I tek onda, onima koji prate pa`qivo
U~ini}e se, ako uspeju da zaborave na sebe
Kao na niz nekih ~iwenica i morawa,
Na vezu pro{lih i budu}ih zbivawa
(mada nikakve pro{lost i budu}nosti ovde nema),
U~ini}e im se, ako gledaju strpqivo,
Da vreme prolazi.
4.
Ovde vreme prolazi kao na fotografijama.
Skice, mape, konture, formule vremena,
Belasawe neke vode u sumrak,
Kada je mrak ve} pao po svemu osim po vodi,
Ukus nedozrelih smokava po~etkom avgusta,
Zvuk violine, skoro ciganski, iz Sibelijusovog
koncerta,
60

Jedan pogled sa prozora na desetom spratu kada si rekao:

Ni~ega ru`nijeg od jutra na Novom Beogradu,
Porodi~ni ru~ak od pre trideset godina
Kada si posledwim naporima snage
Poku{avao da ka{ikom izvadi{
Zrak sunca {to ti je upao u supu.
5.
U wenih pet minuta
Sve se to spaja. @ivot jedan, skoro dostojan `ivqewa,
Kada se note podupiru, reke opet nekuda teku,
Putevi nekuda vode, daqine se premo{}uju,
Tu je sve blizu, i stranci u kojima svakoga dana
prepoznaje{
Drugove iz detiwstva, mrtvi pesnici sa kojima
Razgovara{ u snovima. Mirna mesta u kojima si
Ispijao duga pi}a i bio na kratko sre}an
Sada su jedno mesto. Jer sve se to zbiva
U jednom vremenu. U wenih pet minuta.

61

LICE

Ima to lice negde na kraju

Prometnih i vrlo dugih ulica,
Li~i na lice prijateqa,
Nekoga ko mi je drag ili sam ja wemu.
Klizi me|u prolaznicima
I na stotinak metara od mene
Crte lica se razi|u.
^elo ode na jednu,
Osmeh na drugu stranu,
Zaple{e na licu susednog prolaznika,
Pa nestane u pravcu govornica.
O~i za trenutak sevnu pod nekim
Nepoznatim {e{irom
Pa utonu u wegovu senku.
A lice ostaje celo,
Tamo na kraju
Vrlo duge ulice.

62

^OVEK KOJI NIJE IMAO NI[TA

1.
Kada je one godine zemqotres zahvatio Kraqevo
poru{io silne ku}e, neki nisu znali ni gde
da odu, u Kragujevcu jedva da je bilo ve}e {tete,
nekoliko balkona je otpalo,
i to bi bilo sve
da se nije u ku}i moga prijateqa, na pragu
sedamdeset i pete,
pravo u wegovu sobu,
sru{io tavan,
pun starudija.
Le`ao je tamo pod brdom betona i kartonskih kutija
Mrtav.
Wegova ku}a odavno je bila prazna
deca su oti{la, `ena umrla, a stvari
wih je redovno pakovao na tavan
kako bi se kome cipele omalile
kako bi kom detetu igra~ke dosadile,
kako bi ostavio neki hobi,
fotografiju, pecawe,
odmah bi se na tavanu na{la nova kutija
jednom sam mu predlo`io da baci sve to srawe
sneg je padao, na tavanu hladno kao u grobu,
poma`em mu da merdevine ispravno naheri
ne bismo li smo {to pre u zagrejanu sobu.
63

[ta }e ti, ~ove~e, na tavanu stari CD plejeri i

video rekorderi?
Zar zaista veruje{ da }e do}i vreme
Kada }e se ta tehnika ponovo koristiti?
U kojem to dobu?
Samo je odmahnuo glavom i skrenuo sa teme.
^ovek, skoro le{, osu{en od celodnevnog rada,
nastavio je sa svojim uobi~ajnim aktivnostima.
Kao {to je i sneg nastavqao da pada.
2.
Postoji ne{to, stvari
kojima se ispuwava `ivot
recimo da je to ispijawe pi}a kada se okupe stari
prijateqi, ~itawe kwiga, vreme u krugu porodice
letovawa ili spremawe ve~era dok se ~ekaju gosti
sve same banalnosti, ali ~oveku je retko su|eno
da postigne ne{to vi{e od banalnosti
banalnosti imaju ne~ega svetog u sebi
podi`u `ivot na vi{u razinu
samo u banalnom `ivotu nesre}a je prihvatqiva
samo u banalnostima qudi su{tinu naziru
moj prijateq, zakasnio za banalnosti, provodio je
dane po planu
sahrawivao je komade svog `ivota u kartonskim
kutijama na tavanu
mi, druga~iji
mi br`i na `ivot
64

koji nam se nudi

nikad isti
bacali smo
stvari od kojih
vi{e nismo
videli koristi
3.
Kako se tavan sru{io?
to je bila ~vrsta, nova gra|a
Kako se tavan sru{io?
~ovek je celoga `ivota
re|ao kutije po tavanu
~udo bi bilo,
da je sna`niji vetar dunuo,
da se ku}a nije okrenula
sa `icama temeqa u vazduhu
(korewem vaqda)
i krovom zabijenim u zemqu
gde je svemu sahrawenom mesto.
Kako se tavan sru{io?
duhovi nisu mirovali.
4.
Na wemu grobnica od uspomena:
popularne enciklopedije iz kojih je hteo
da unapredi svoje obrazovawe
65

(po~eo je kao zanatlija i predradnik)

porno ~asopisi, i stari fewer
i diploma vi{e {kole, in`ewer
Igra~ke wegovog sina oduzete pre
nego je tome bilo vreme
da se dete prihvati nekog ozbiqnog
interesovawa
ne{to su ~ekale pored lekova kojima je
pro{ao rok trajawa.
Pohabani grn~arski alat koji
vi{e nije koristio
(na kraju se opet vratio zanatu)
iz ugla, merila je vreme,
nepokretna kazaqka na satu
bunde, jakne, cipele wegove `ene i }erke
(}erke koju nije video godinama)
kavezi, akvarijumske tegle,
svih qubimaca koji su zavr{ili po kontejnerima
i negde s kraja
(u uglu tavana ~ini se)
venecijanska maska
vaqda za wegovo lice
usred ove faraonske grobnice.

66

5.
Bio je ponosan na svoje sticawe
mada to sticawe niko nije video
sobe su se praznile
prvo su nestali tepisi
gazilo se po hladnom parketu
onda je udoban name{taj smenio drugi
luksuzan, kome je mesto u kabinetu
politi~ara
onda se raspala kuhiwa,
u wu je uneo
{liker i kalupe, i to~ak
{to klopara
sve to jo{ jednom
premazati glinom
~ove~jem telu
fali jo{ blata
udovi, torzo
i trepavice
prona}i novo
ta~nije lice.
6.
Od pada tavana ku}a je sasvim propala
ni{ta nije ostalo od vrednijeg name{taja
deca se nisu javila, sahrana }e biti mala
samo za prijateqe i sirotiwu iz kraja

67

7.
A kutije, wihov sadr`aj, odbrojano vreme
ne uspomene, jer se ni~ega tu nije imalo se}ati
ve} blago nakupqeno, jedino pravo blago
`ivot proveden u sticawu, gomilawu
(a gomilawem bilo ~ega nastaje blago
ne mora to da bude novac, umetni~ke slike, gobleni
dovoqno je da bude blago za svakoga
ko }e wegov `ivot i trud posle svega da ceni)
8.
Sada le`i mrtav
pod betonom i `icom
koja mu meso probija
u svom kraqevstvu
od blata i starudija.

68

KQU^EVI ZA ELIOTA

Treba ga ~itati
Naglas, u sebi, drugome
Skandiraju}i, dramski, nemu{to
Ali treba ga uvek ~itati
U spava}oj sobi, u autobusu, u prirodi
[to vi{e puta, bez preskakawa,
Treba ga ~itati istrajno i pa`qivo
I bez razumevawa.

69

BELA SOBA

Soba je sasvim bela,

Bez prozora i vrata,
Bez izvora svetla,
Belinom osvetqena.
U woj samo senka
Vrta punog naranxi,
Grozdova i kru{ka
@ivopisno se tamni.

70

MOJ PRAVI, MOJ SAVR[ENI,

MOJ IDEALNI

Moj pravi, moj savr{eni, moj idealni

Kaput od ka{mira, kaput kakav niko nema,
Niti bi ikome upola tako dobro stajao,
Niti bi bio pravi, idealni, savr{eni.
Kako ga obu~em zaka~i se za neki ekser
Ili se pojave fleke od brze hrane,
Progoretine od `ara cigarete.
Ne pro|e ni pola sata od kad iza|em u wemu
A ve} razmi{qam o hemijskom ~i{}ewu
Koncima, iglama, zakrpama,
Novom kompletu dugmi}a.
Jednom ga je moj brat kri{om nosio nedequ dana,
Bio sam besan, ali kada sam detaqno pretra`io
Nigde izvu~enog kon~i}a ili kapi uqa.
I tako sam oti{ao do wega
I bez re~i mu poklonio kaput.
Sada on bez mrqe nosi
Moj pravi, moj savr{eni, moj idealni.

71

TRIDESET I JEDNA RE^ O QUBAVI

Svako postojawe posle smrti

Mora da bude pakao.
Pakao je ve~no biti bez tebe.
Pakao je ve~no biti sa tobom.
Jedino je podno{qiva
Ova neizvesnost tvoga dola`ewa i odla`ewa,
Ovaj `ivot.

72

U KOSTURNICI

Te lo{e srasle kosti, ta zadebqawa na mestu preloma

Jedino je na ostacima ovog ~oveka {to nije deo
wegove genetike
Qudske prirode, i rasnog nasle|a.
Mada je ovde svakako prisutna i sredina
Ova kost na sebi nosi tragove vu~jih zuba,
Vrste koja se mo`e na}i samo u odre|enim krajevima.
Udarac sekire na ovoj nadlaktici
Svedo~i o modelu sekire, mestu i vremenu wene upotrebe,
Predstavnik je cele kulture kojoj je pokojnik pripadao.
Ovakvo zakrivqewe ki~me mo`e se dobiti samo
u ranom detiwstvu
Kada su deca prisiqena da nose preveliki teret
za svoje godine,
Svedo~anstvo o porodici, maj~inskoj i o~inskoj qubavi.
A ovakvi rezovi na mestima gde udovi nasilno prestaju
^uvaju uspomenu na kazne saka}ewa,
A simboli~ki upu}uju i na zlo~in posle koga su usledile.
Kosturi samo ne govore o poqupcima, o milovawima,
O erogenim zonama, o boja`qivim dodirima,
Da li zato {to opet osta{e neuhvatqivi
Ili zato {to qubav nikada ne umire
Ili iz nekog drugog razloga
Koji s pravom izmisli{e stari pesnici?
73

GLE KAKO JURI PASIFAJA

Gle kako juri Pasifaja,

Odvodi krave `rtveniku,
^upa im srca, drob odvaja,
Pa opet gleda ka svom biku.
O, nije luda Pasifaja
Kad di`e grudi, kad struk ste`e,
Kad lomi prste, kad nabraja
Mesta za koja bik je ve`e.
Izlazi no}u Pasifaja
I biku svoje telo nudi,
Hrani ga li{}em i napaja
Mlekom iz svojih mladih grudi.
O, ne zna jadna Pasifaja
Da je, dok mazi bika bokom,
Negde iz tame, iz beskraja
Posmatra krupno kravqe oko.

74

REPRIZA

Le`im s konopcem ~vrsto oko vrata

U tvom krevetu zavezanih ruku.
Voli{ samrtni gr~ na mome licu,
Nabrekle vene dok me nesvest hvata.
Zna{ da ne volim ni bol a ni muku,
Zato u`iva{ vi{e. Na grudi mi stavqa{ nogu,
Povla~i{ ja~e. Ne trpim ovo jer mi prija
Niti iz qubavi, ve} zato {to to mogu.
U tvom crnom oku dok me davi{
Ponori su kakvih nema nigde,
Crven plamen sa plamenom plavim,
[ta u mome oku oni vide?
Nikada ne umrem a zna{ da i mimo tvoje voqe to mogu,
U tvome krevetu da budem mrtav
Kao {to sam mrtav u tvom oku.
Xelat ne zna qubav obe{enog,
Obe{eni ne vidi mu osmeh,
A nas dvoje dugo, zaqubqeno,
Sa dve strane smrti gledamo se.
Odronima pri{ao sam blizu,
Uragan sam ~ekao na doku,
Zemqotres me lomio a nisam
Ni{ta sli~no sreo tvome oku.
Pretera{ li kuda }e{ bez mene?
Ako umrem, i ti se prikqu~i,
U raj sa mnom po|i da me mu~i{.

75

BALADA O USAMQENOSTI

Policajci su me tra`ili dugo,

Zvali moje prijateqe, i{li od doma do doma
I najzad su me na{li na nepoznatoj adresi
Da bi mi javili da su te posle {kripe ko~nica i loma
Odvezli u plasti~noj kesi.
Bila je zabava kod mene,
Dolazili su prijateqi, sedeli oko kamina.
Dovodili su svoje lepe i u~ene `ene,
Pustili su da pogledom prelazim preko wihovih oblina.
Ostali smo do kasno, uz pi}e i debatu.
Tad je zazvonio telefon. Pozvali su me da mi jave:
Na{li su te u pru}u i u blatu
Na desnoj obali Save.
Slavili smo moj uspeh u mojoj kristalnoj kuli,
Laskali su mi, hvalili moj dru{tveni presti`
Sme{kao sam se na to, ~isto da ne razorim varku.
Tad smo ukqu~ili vesti
I ~uli:
Neki te je ludak iskasapio u parku.
Kupovao sam skupa pi}a,
Provodi su bili sve boqi,
Sve vi{e su me radovali
Nezvani i nepoznati gosti.
Do{ao je i po{tar i doneo pismo od tvojih,
Dva reda: Da umro si prosto
Od starosti.
76

Sad sedim sam za stolom i listam stare kwige

Potom ugasim svetlo i mislim u ti{ini,
Dok napadi ka{qa postaju bolni i ~esti,
I dan bli`i kraju, no} se sve du`om ~ini,
A o tebi odavno nema nikakvih vesti.

77

CARMINA GALLI

PRVA KWIGA
I
Cele smo no}i bili zajedno tek pred zoru
Zaspala si kraj mene tako de~a~ki nalik
Endimionu kog je dugo u naru~ju ne`na
Bogiwa dr`ala. Kako mirne su tvoje o~i
Bile na treptaje sunca, na zvuk kad prolaze kola! 5
Umoran sam kraj tebe le`ao, za ~as zaspim
Pa me probudi graja i otvore mi se o~i
I spazim tvoje usne, planulost tvoje puti,
I onda umorne kapke mu~im, napre`em, lomim,
Ne dam im da se sklope ne bih li tvoje lice
10
Gledao bar jo{ malo. O kako mi je bolno
Bilo da dr`im o~i otvorene, a ti si
Spavala nesvesna muke, nesvesna kako si lepa;
I kad bih zaspao opet, opet bi pro{la kola,
Opet napola u snu video bih ti lice,
15
I tako opet ostao da gledam tvoju crnu
Kosu koja je pala po oblini tvog uva.
Celo sam dugo jutro proveo u toj muci
I kad si najzad i ti pogledala i kad si
Osmehom moje lice pozdravila i usne
20
Spojila s mojim, tad sam zaspao kao dete.
II
U tvoju sobu smo u{li i spustila si zastor,
Da nas ne vide druge `ene i ko jo{ pro|e.
78

Mrak je bio u sobi samo kroz jednu rupu

Na zastoru je svetlost isko{en bacala zra~ak
Ta~no na jedno tvoje koleno dok si iz {kriwe
5
Vadila sve}u za sve}om a ja sam ~ekao nemo
Dok si palila sve}e, mirno {etala sobom.
Da li je tako nekad i luda Pasifaja
I{la po kritskoj {umi i biku palila sve}e
Dok ga je mlekom iz svojih grudi dojila, li{}em 10
Hranila mu{kost u wemu, {ta je bilo pred ono
Ve~e kad je uz pomo} stra{ne sprave i ona
Uspela svoju te{ku `udwu da utoli najzad,
Je li i tada mirno {etala oko bika
I spokojno bez `urbe palila blistave sve}e?
15
III
Ostali smo do kasno u dru{tvu prijateqa
Pila si crveno vino, ja nisam hteo da pijem
Osim sa tvoje usne, ti si pijana bila
Od vina, i ja od vina, od nekoliko kapi.
Amore, si|i sada sa gordog prestola, si|i,
U Bahovom }u hramu qubavne pesme da pevam,
Od vinove }u loze sebi venac da spletem,
Wemu }u dati himne, elegijske stihove duge,
Al tebi ipak jambe ostavqam. Posle pi}a
Mamurluk uvek ide i podsmeh prijateqa
Koji su ostali trezni dok ja sam bio pijan.

10

IV
Dala si da pridr`im tvoga bolesnog vrapca
Dok si mu ~istila ku}u, mewala vodu i hranu.
79

Dr`ao sam ga daqe od tvoje ma~ke i pasa.

Qubomoran sam bio, sva tvoja ne`nost ode
Toj nezahvalnoj ptici. Nisi ni videla kako
Poma`em, tr~im, strepim. O, Likorido moja.
Posle si sestri sa smehom pri~ala kako sam ti
Pomogao i ne`no dr`ao tvog vrapca,
Hvalila moje {ake i duge prste, a posle
Qubila si ih dugo kada smo ostali sami.

10

V
Daj mi poqubac jedan, drugi za wim nek sledi,
^etvrti daj mi zatim, a tre}i neka stoji
Neiskori{}en, s wim me sa~ekaj kad se opet
Vidimo, sad mi peti daj pa hiqadu za wim,
Pa onda hiqadu stotu da me hiqade one
Br`e ka tebi vrate, od tebe sla|e da odem.

VI
Kada te nisam voleo, nisam voleo nikog;
A sada su mi odjednom sve `ene sjajne i lepe.
Jedna pro|e kraj mene a srce mi zadrhti.
Tr~im u svoju sobu, Amoru sastavqam ode,
O uvojcima pevam, o bledom ~elu po kome
5
^as plave a ~as crne ne~ije uvojke vidim,
A druga tako mudro govori sa mnom da mogu
S wom da provodim dane, na wu da potro{im no}i,
A onda iznenada potra`im tvoju ruku.
Jednoj se krupne grudi di`u pod hitonom, odmah 10
Setim se tvojih malih, za de~je ruke ko da su
80

I mislim kako bi lepe bile pod hitonom onim.

I tako idem gradom, sve su mi jednako lepe.
A kad pred tvoju ku}u do|em i vidim te milu,
Sami smo ko da nema nikog u celom Rimu.
15
VII
Ve} tri dana se nismo razdvajali i onda
Rekla si mi da za ~as odem do trga dok ku}u
Sredi{ pa da se vratim, ali da obrijan budem.
O kako Rim je bio prekrasan toga dana!
Ti stubovi, arkade, plavo nebo nad wima,
Mirisi, mirisi ~udni iz isto~nih zemaqa;
I tek tada sam bio zaista sasvim sre}an,
Tek tad sam osetio koliko duboko te volim,
Kako su trgovi lepi, lepi qudi i `ene,
Lutao sam ko pijan beskrajnim ulicama,
Uletao u gu`vu i sme{kao se svakom,
Nikada sre}niji nisam bio nego ba{ tada.
Onda sam morao natrag u na{e qubavno gnezdo,
Video sam te divnu, ali bila si quta;
Ti si sredila ku}u a ja se obrijao nisam.

10

15

VIII
Ni mesec dana posle na{e velike sva|e
Nismo se videli, niti glasnike si mi slala.
Do{ao sam do tebe u gluvo doba no}i.
U{uwao se u sobu, ti si spavala ~vrsto,
Klekao sam kraj tvoga kreveta, spustio glavu
Na tvoju postequ pa sam slu{ao kako di{e{.
Nepokretan sam bio, ne~ujan i nevidqiv.

81

Jo{ uvek spavaju}i, pozvala si me Gale,

Potra`ila mi {aku po praznoj posteqini
I na{la si je, tad sam pomazio ti prste,
Ti si je potom ne`no stisnula svojom i tako
Ostao sam da le`im kraj tebe sve do zore.

10

DRUGA KWIGA
I
Pred odabranim skupom govorio sam pesme
One moje ve} slavne u Rimu a i drugde,
O Likoridi mojoj o Amoru i Bahu,
I moj se pogled na onom stihu Amore, si|i
Zaustavio na tvome licu, ostao tamo,
5
Pogledala si me najednom i ve} slede}eg ~asa
Bili smo sakriveni, qubili jedno drugo
Wu{io sam ti stomak, gutao me|uno`je,
I jecala si i ja sam, ve} rekla da me voli{.
Vratili smo se dru{tvu i mada mnogi su znali, 10
Tvoj mu` je, slep i daqe, o Cezaru pri~ao samo.
Zar da te slepac gleda? [ta }e slepcu lepota?
Onom }elavom slepcu, ro|aku hromog Vulkana.
II
Na nekoliko dana oti{li smo u Baje.
Uzeli veliku ku}u, a posluga je htela
Da nam posteqe spremi, po jednu tebi i meni.
Rekli smo to }emo sami, pustili ih da odu.
82

Onda smo danima tako u Bajama vodili qubav,

Uplitali smo tela, i tukli se i grizli,
Zaboravili na vreme, nismo spavali no}u,
Nismo jeli a pili sve najboqa smo vina.
A kad je do{lo vreme da vratimo se ku}i,
Namestili smo prvo posteqinu na koju
Nismo mislili do tad, i kada su ve} spremne
Obe posteqe bile onako kako treba
Skakali smo po wima i smejali se kroz suze.

10

III
Grizao sam ti usne i ~upao ti kosu,
Lupao ti {amare i pesnicama te bio,
Naprezao ti kosti da najzad popucaju,
Gazio te po licu i {utnuo u glavu,
Skinuo sam opasa~ i ve{ao te o wega,
5
[akama sam na kraju po~eo da te davim.
I kad sam iscrpqen svim tim pao na tvoje grudi,
Zaplakao sam glasno i pripio se uz tebe,
Zagrlio te i ne`no, po~eo da te qubim.
IV
Zapamti ovu ku}u, veliki vrt {to se pru`a
Ispod prozora na{eg, a ova ku}a je na{a,
Pamti svaku sitnicu, re~ na{eg razgovora,
Ukus svakoga vina i zvuk {to dopre spoqa,
Zapamti lice ~uvara i svaku boru na wemu
I pamti da te niko kao ja voleti ne}e.
Tako si tad mi rekla u Bajama, a nemo

83

Slu{ao sam te jer sam celoga toga dana

Pamtio sve {to se zbilo i mislio o tome
Kako me nikad niko tako voleo nije.

10

V
Pijan od lude no}i zaspao sam kod tebe.
Zasedao je senat, tvoj mu` je bio tamo.
Hteli smo dok on nije tu da vodimo qubav,
A ja sam spavao, kakav divan san je to bio:
I nepoznate zemqe i divna poznata mora;
5
Ali tebe u tome snu bilo ipak jo{ nije.
Tada sam ~uo Gale tvoj glas pun prekornog besa,
Otvorio sam o~i i ugledao ti lice,
I zadrhtao od sre}e kada sam video da je
Moj `ivot, qutice moja, od sna najlep{eg lep{i. 10
VI
Dok mi vodimo qubav on ne zna ni{ta o tome,
A meni ka`e{: Ne mogu, ve~eras s mu`em }u biti;
Dok pored mene le`i{ znam da wemu si `ena,
A pored wega samo wemu pripada{, draga;
Dok wega sa mnom vara{, on je spokojan drugde, 5
A kada wemu si verna ja ludujem i besnim.
Pa mada, qubavi moja, sa mnom prevari mu`a
Pitam se ko je na kraju prevaren ispao glupak.

84

VII
Prokleta nek je beda, moj siroma{ni Gale,
Bedom ne mo`e{ qubav kupiti, xabe ti pesme,
Xabe ti {to si prvi do Cezara u Rimu,
Xabe ti stih i slava i lovorovi venci.
Za tebe uvek bi}e najboqeg mesa na gozbi,
Za tebe uvek bi}e najboqeg sicilskog vina,
Za tebe uvek bi}e najlep{ih rimskih `ena,
Ali }e meso i vino i `ene tu|i biti.
Stihom se qubav samo u zajam uzeti mo`e,
Ona }e uvek biti velika gospo|a rimska,
Najlep{a dama u gradu i `ena senatora.

10

VIII
Od malena sam bio prvi u slu`bi Marsa,
Na kopqu i na ma~u nije mi bilo ravnog.
Kako su drugovi besno nasrtali na mene,
Pa jo{ besnije natrag be`ali, raweni vuci.
Ali i ma~ i kopqe slomio sam zbog tebe,
5
I {tit, i mu{ku snagu, sve najzad pobedi qubav.
Oti{ao sam jedne no}i do tvoga stana
Pretorijanci su me sa~ekali i padoh.
Da, najdra`a moja, to jesu bile strele
Ali ih Amor na mene, ovaj put poslao nije.
10
Eto ti sada sudi, Cezare Jupitere,
Sudi Galu i sudi onom glupom Vulkanu.
Tvoja }e dela Gaje nestati jednoga dana,
A moje pesme ~u}e glasno kroz sva vremena,
Ve~ne kao Rim {to je, ve~ite kao zvezde.
15

85

REKA SPASA

Niz reku {iroku kao more, niz more koje te~e

Bezbrojni mrtvi plove u sanducima, te la|e
Crne se jedna kraj druge. Ovde je uvek ve~e
Sunce obzorjem kru`i, a nema gde da za|e.
Maina, nigde vetra, ni daha, val se slama
Na istom mestu, ne bi pokrenuo ni list,
A mrtvi mirno plove pod crnim katarkama,
Na svakoj, umesto jedra, razapet je Hrist.

86

O PESNIKU

Nikola @ivanovi} (Kragujevac, 1979) zavr{io je op{tu

kwi`evnost sa teorijom kwi`evnosti u Beogradu. Objavio je zbirke pesama Aleja ~asovnika (sa Aleksandom [arancem, 1998), Narcisove qubavne pesme (1999) i Astapovo
(2009). Pesme su mu prevo|ene na vi{e jezika. Pi{e i
kwi`evnu kritiku i prevodi poeziju sa engleskog.

87

U OVOJ KWIZI

7
9
10
11
12
13
16
17
18
20
30
31
33
34
41
42
46
47
48
51
56
57
58
62
63
69
70
71
72

Qubavna pesma Svetog Sebastijana

Stvarnost, prva varijacija
Stvarnost, druga varijacija
Stvarnost, tre}a varijacija
Ka`e: Ne poznaje{ me
Hrist u crkvi N
^etrdeset i pet re~i o qubavi
U ba{ti
Stranci
Godine u~ewa
Oda mojoj babi
Posledwi
Vitanova~ka
Pesnik i muze
Jutarwi katalepton
Kukurek i kaduqe
Kantilena
Zaseda
Velika alba
Aprilske sli~ice
No}
Dionisove kosti
Tamarinih pet minuta
Lice
^ovek koji nije imao ni{ta
Kqu~evi za Eliota
Bela soba
Moj pravi, moj savr{eni, moj idealni
Trideset i jedna re~ o qubavi

73
74
75
76
78
86

U kosturnici
Gle kako juri Pasifaja
Repriza
Balada o usamqenosti
Carmina Galli
Reka spasa

87

O pesniku

Nikola @ivanovi}
CARMINA GALLI
Edicija

Biblioteka
POEZIJA, DANAS
kwiga sto peta
Urednici i recenzenti
@IVORAD NEDEQKOVI]
DEJAN ALEKSI]
Izdava~
NARODNA BIBLIOTEKA
STEFAN PRVOVEN^ANI
KRAQEVO
Za izdava~a
DRAGANA TIPSAREVI]
Glavni i odgovorni urednik
DEJAN ALEKSI]
Sekretar Uredni{tva
VEROSLAV STEFANOVI]
Likovni urednik
DRAGAN PE[I]
[tampa
ANAGRAF
Kraqevo
Tira`
500
Kraqevo
2014

93