Otporni na nevolje

Rezilijentna osoba je osoba koja ne poklekne pred ivotnim nedaama, koja

istrajava u tekim uslovima, koja se prilagodi promeni i otporna je na stres.
Da bismo u dananjem svetu brzine i stresa sauvali unutranji mir potrebno je da budemo elastini ili
pokretljivog duha u smislu da lako moemo da se prilagodimo promenama, da se doekamo na noge kada
nas ivot baca na razne strane i da plivamo kada se naemo u nepoznatim vodama. Jednom reju, da
budemo rezilijentni. A kako to da postignemo objanjava ana Borisavljevi, pedagog i osniva
organizacije Obrazovanje plus.
Nakon studija anglistike na beogradskom univerzitetu, naa sagovornica otila je na studije pedagogije u
Englesku i ostala tamo da ivi, radi, ui. London je, za prirodno radoznalu osobu sa izraenom potrebom
za promenom i razvojem, raj na zemlji. Radila sam u Wadlorf koli, uila dramu kod neobinog
reisera/terapeuta Pitera Bridmonta, poseivala Sufi centar i pravoslavni manastir Jovana Krstitelja u
Eseksu, pohaala obuke za rad sa decom sa posebnim potrebama i za poslovanje i razvoj organizacija i
zajednica, postala meunarodni trener u programu Teorija ogranienja, vodila programe za lini i
profesionalni razvoj, uila da crtam, slikam i vajam, poinje ana svoju priu.
Onda je, jednog dana pred kraj prolog milenijuma, osetila da je vreme da se vrati ovde. I Srbija je, za
prirodno radoznalu osobu sa izraenom potrebom za promenom i razvojem, raj na zemlji, kae sa
osmehom dodajui da sve zavisi od toga iz kog ugla posmatramo stvari. Od povratka, ovde je upoznala
mnogo divnih ljudi, bavi se stvarima koje voli i uiva u svakodnevnim prilikama da neto novo napravi i
pokrene. Sa grupom kolega i prijatelja osnovala je organizaciju Obrazovanje plus, u okviru koje postoji
vie interesantnih projekata.
Jedan od najnovijih je Centar za razvoj rezilijentnosti koji je pokrenula sa psihologom i psihoterapeutom
Jelenom eleskov ori, koja je za svoj magistarski i doktorski rad imala temu rezilijentnosti. Cilj im je da
naprave prostor gde e ljudi imati mogunost da rade na sebi na nov nain. Uesnici programa imae
prilike da prvo naprave inventar svojih snaga i slabosti u kontekstu svojih reakcija na stres, izazove,
promene, konflikte, a zatim da naue tehnike koje e im pomoi da razvijaju unutranju snagu,
kreativnost i fleksibilnost.
ana objanjava da je termin rezilijentnost usvojen iz engleskog jezika, zato to je teko nai jednu re u
srpskom koja bi prenela vieslojnost znaenja rei resilience: U engleskom, ova re se koristi kada se
govori o otpornosti na spoljanje uslove, prilagodljivosti promenama, prevazilaenju ivotnih nedaa. Za
korov se kae da je rezilijentan upamo ga, gazimo, zalivamo hemikalijama, a on nastavlja da raste
uprkos svemu tome. Rezilijentna osoba je osoba koja ne poklekne pred ivotnim nedaama, koja istrajava
u tekim uslovima, koja se prilagodi promeni i otporna je na stres. Poslednjih godina dosta se govori o
znaaju koeficijenta emocionalne inteligencije za zdravlje i uspeh pojedinca.

Znaaj rezilijentnosti
U vremenu koje je pred nama, sve e vei znaaj biti pridavan ulozi koeficijenta rezilijentnosti u neijem
ivotu. Pomalo je klie priati o ubrzanim promenama koje se deavaju u svetu oko nas, ali to jeste naa
realnost. Pre 50 godina, bilo je potrebno da proe dve decenije da bi dolo do smene generacija i vrednosti

koje one nose. U poslednjih 15 godina, dolo je do velikog ubrzanja u razvoju tehnologije, nauke i
komunikacionih mrea, to je uticalo na skraivanje perioda u kojem vrednosti jedne generacije bivaju
zamenjene vrednostima druge. Sada govorimo o nekih deset godina, a taj broj se i dalje smanjuje. ta to
znai za nas? Pa, to da je potrebno da budemo elastini ili pokretljivog duha u smislu da lako moemo
da se prilagodimo promenama, da se doekamo na noge kada nas ivot baca na razne strane i da
plivamo kada se naemo u nepoznatim vodama.
Na pitanje Da li se to moe nauiti? ana Borisavljevi samouvereno odgovara: Svakako da moe! Ono
to je vano da razumemo je da se ubrzane promene oko nas ne deavaju samo na materijalnom planu. To
to se manifestuje kao ubrzan razvoj nauke i tehnologije je spoljna manifestacija ubrzanog razvoja ljudske
svesti, sposobnosti uenja i intuicije. Oko nas svuda, u svakom trenutku, postoje neke mree koje se
koriste kada upotrebljavamo mobilne telefone i beini internet. Mi ih ne vidimo, ali one su tu i ko eli,
moe da ih koristi. Naravno, morae da investira u kupovinu mobilnog telefona ili raunara i da se bavi
tim spravicama. Isto tako, oko nas postoje nevidljive energetske mree koje moemo da koristimo da
napunimo svoje baterije i da razvijamo svoju intuiciju i kreativnost. Naravno, i ovde moramo da
napravimo neke investicije, ali one se odnose na ulaganje vremena u rad na sebi. Jedna od tehnika koje
ana predlae je Stub svetla, veba vizualizacije kojom je dobro zapoeti dan:
Stanemo u poloaj sa razmaknutim stopalima, i rukama koje oputeno vise. Nekoliko
minuta se jednostavno oputamo, zatvorenih oiju, fokusirajui se na tlo pod nogama sa
sveu da nas to tlo podrava, daje nam oslonac i spremno je da uzme od nas sav umor,
brigu, sve to nas optereuje. Diemo oputeno i zamiljamo kako sa svakim izdahom iz
nas istie talas svega to doivljavamo kao negativno u sebi.
Posle nekoliko ovakvih izdaha, zamislimo kako sa neke daleke zvezde dolazi zrak svetla
koji se kao snop sputa iza naih lea i stvara jedan veliki svetlosni stub. Zamiljamo, kao
da oseamo, taj svetlosni stub iza svojih lea. Zamiljamo kako on vibrira energijom
ljubavi, mira, mudrosti, radosti... Svojim leima oseamo blizinu tog vibrirajueg
svetlosnog stuba... i u trenutku kada osetimo da smo spremni, zakoraimo unazad i
uemo u taj stub. Probamo da osetimo vibrirajuu energiju ljubavi, mira, mudrosti i
radosti kako treperi u naem telu i oko naeg tela. Posle nekoliko minuta otvorimo oi.
U toku dana, moemo da osnaujemo sebe tako to u stojeem stavu opustimo telo, prizovemo seanje na
vebu, zakoraimo unazad i zamislimo da se nalazimo u stubu vibrirajue svetlosti, mira, ljubavi... Ovo je
vrlo korisna veba u situacijama u kojima se oseamo napadnuti, pod stresom ili u konfliktu sa nekim, kao
i kada se osetimo pod pritiskom ili u dilemi. Deava se da nas neko pita da neto uradimo to mi ne bismo
voleli da radimo, ali imamo oseaj da nije u redu da odbijemo. Taj unutranji konflikt nas slabi i dovodi u
stanje napetosti i frustriranosti i esto, iz elje da se to pre oslobodimo tog neprijatnog oseaja, mi
pristajemo. U takvim situacijama je sjajno da uradimo brzu varijantu vebe Stub svetla.
Ako neko neto trai od nas ili nas pita neto to u nama prouzrokuje unutranji nemir, moemo da
napavimo mali, skoro neprimetan, korak unazad i damo sebi nekoliko sekundi da se nakaimo na tu
mreu pozitivne energije koju smo tog jutra stvorili. Zaista je dovoljno samo nekoliko sekundi da se
poveemo sa tom energijom da bismo osetili kako se smanjuje unutranja tenzija, kae ona i podsea da
su te situacije u kojima se naemo pod pritiskom da uradimo neto to ne bismo voleli da radimo ili da

kaemo neto to ne mislimo, zapravo veoma este. To je kao kad postoji jedno ja u meni koje reaguje na
jedan nain, i drugo ja koje te reakcije prepakuje i poalje napolje izmenjene. Pa onda, kada me neko pita
da li mi se svia neto i to prvo ja se zgri poto mu se ne svia, to drugo ja se baci na zadatak i odgovara
Da, ba je lepo. Koji je to zadatak? Ja bih ga nazvala zadatak preivljavanja.
Meutim, svaki put kada pristanemo na ono to ne elimo samo da bismo izbegli konflikte
sa okolinom, neminovno upadamo u konflikt sa samim sobom. Zato je vano shvatiti znaaj
slobode izbora u svakodnevnom ivotu i jo od malih nogu uiti decu da oslukuju svoje potrebe i elje.
Jedna od osnovnih potreba ljudskog bia je potreba za prihvaenou. Kao deca, mi se vezujemo za ljude
u svom okruenju od kojih oseamo da zavisimo roditelje i druge odrasle koji brinu o nama. Jo kao
mali, postajemo svesni da su nam, da bismo preiveli, neophodni panja i prihvatanje ljudi koji brinu o
nama. Najvei broj nas je u svom odgoju imao iskustva koja su nas dovela do toga da verujemo da
moramo da budemo dobri, posluni, pametni, lepi da bismo bili prihvaeni i voljeni. Pa onda ostatak
ivota provodimo ponaajui se onako kako mislimo da drugi oekuju od nas, da bismo bili prihvaeni, jer
podsvesno verujemo da nam je opstanak ugroen ako nismo prihvaeni, objanjava ana Borisavljevi i
istie da je problem to su to neosveeni obrasci ponaanja, koji nemaju veze sa tim koliko smo mi
pametni ili sposobni.
Oni vuku koren iz poruka koje smo primili u detinjstvu, u vreme kada smo irom otvorenog uma i srca
prihvatali ono to su nam govorili roditelji i svi koji su brinuli o nama. Kao to smo tada poverovali da
postoje Baba Roga i Deda Mraz, poverovali smo i da kad smo nevaljali ne zasluujemo maminu ili tatinu
ljubav i panju ili da smo, ukoliko ne delimo igrake sa drugom decom, sebini i bezobrazni. Deda Mraza i
Baba Rogu nekako prerastemo, ali ove druge stvari se ugrade u na sistem verovanja i postanu deo naeg
podsvesnog, pa se onda ponaamo u skladu sa tim verovanjima i trudimo se da budemo dobri.
Meutim, esto se deava da uprkos naem trudu i naporima koje ulaemo da zadovoljimo druge ljude i
njihova oekivanja, oni i dalje nisu zadovoljni, ili ako su oni zadovoljni, mi u sebi oseamo neku prazninu
ili nelagodnost. To je zbog toga to smo rtvovali svoju slobodu da bismo kupili neiju panju,
prihvatanje, podrku.

Jaanje unutranjih snaga

A sloboda je neprocenjiv dar koji ljudsko bie nosi u svojoj prirodi. Ali, to ne znai da svi mi koristimo taj
dar. U ljudskoj prirodi, sloboda postoji kao potencijal koji se moe veoma lepo razviti ili, u
neodgovarajuim uslovima, zakrljati. Ono to je najvanije da osoba poseduje da bi potencijal za
manifestovanje slobode u njenom ivotu bio razvijen je oseaj sopstvene vrednosti i utemeljenost u veri da
ima pravo da bude srena. Zabuna nastaje kada svoju vrednost merimo po doivljaju sebe u raznim
ulogama umesto da je zasnivamo na doivljaju sebe kao ljudskog bia u svojoj sutini. Naa sagovornica
podsea da, ono to je najvanije da ovek u svom ivotu ostvari, ne moe se izmeriti diplomama,
uspesima na poslu, novcem, izgledom....
Ono to je najvanije da u svom ivotu ostvarimo je da pronaemo svoj centar, prostor u sebi u kojem
jednostavno jesmo, i u koji moemo da se usidrimo kao brod u mirnoj luci. To nije lako zato to smo od
malena uslovljavani da se okreemo ka spolja a ne unutra, da sluamo druge a ne da pitamo sebe.
Obrazovni sistem tera decu da usvajaju znanje umesto da ga otkrivaju, daje deci odgovore, umesto da ih

podstakne da postavljaju pitanja, trai od dece da se uklope, umesto da ih podstie da se ispoljavaju u

svojoj posebnosti.
Onda mi, koji smo proli kroz takav obrazovni sistem, narednoj generaciji radimo istu stvar, tvrdi ana i
to ilustruje primerom: Kada nas dete pita Zato je to tako? ili ta je ovo? mi, iz najboljih namera, i
verovatno zadovoljni to moemo da ga nauimo neemu, odgovaramo E, to je...... Zamislite da umesto
toga kaemo A ta ti misli? Mlaa deca bi imala veliki broj ideja, od kojih bi neke bile izuzetno
kreativne. Meu starijom decom bi bilo vie onih koji bi odgovorili Ne znam, zato to su ve uslovljeni
da stvari funkcioniu tako to oni dobiju informacije i znanje od nas odraslih pa onda ta znanja
reprodukuju kada ih pitamo. E sad, mi odrasli koji smo dugo ve uslovljeni da verujemo spoljanjim
autoritetima treba da nauimo kako da naemo autoritet u sebi, da verujemo da imamo pravo da budemo
sreni i da razvijamo oseaj sopstvene vrednosti.
A da bismo nauili da neemu kaemo NE, mi moramo da znamo emu kaemo DA. Da bismo mogli
neemu da se odupremo, moramo da imamo vrst oslonac. Ako elimo da budemo dosledni sebi, moramo
prvo da znamo ko smo i u ta verujemo. To znanje nam je oslonac da kaemo DA kad mislimo DA i NE,
kad mislimo NE. Ako ve imamo naviku da govorimo ono to mislimo da ljudi oekuju od nas a ne ono to
zaista mislimo, moemo polako i postepeno da ponemo da radimo na promeni toga. Naa sagovornica je
svesna injenice da je ponekad teko iskreno odgovoriti kad nas neko pita neto na ta ne elimo da
odgovorimo, pa kae da je zato moda reenje na pola puta - da ne odgovorimo direktno ve da
vratimo pitanje osobi koja nam ga je postavila: Recimo ako me neko pita Gde si sino bila? a ja iz
nekog razloga ne elim da odgovorim (i naravno da imam pravo na to), ja jednostavno mogu da postavim
pitanje Zato te to zanima? Na taj nain se ne oseam kao rtva, neko ko mora da udovolji drugoj osobi,
a ne dovodim sebe u situaciju da se direktno suprotstavljam, odgovorom tipa Ne elim da priam o
tome.
Kada nekoliko puta uspemo da na ovaj nain ostanemo dosledni sebi, bez otvorene konfrontacije, u nama
se razvije snaga koja e nam omoguiti da za neko vreme ponemo na asertivan nain da govorimo tano
ono to elimo da kaemo. Vano je vebati prvo male korake, a onda je lako i sa veim.
Za jaanje linih unutranjih snaga ana Borisavljevi predlae interesantnu vebu koju
jednostavno zove Tri stvari: Ideja je da svako vee pred spavanje pogledamo unazad svoj
dan i pronaemo u njemu tri stvari koje te nedelje, ili tog meseca istraujemo. Npr.
moemo nedelju dana svako vee da pronalazimo, u iskustvima koja smo tog dana imali, tri
stvari u kojima smo uivali, ili tri stvari koje smo nauili, ili tri stvari zbog kojih smo
ponosni na sebe... Veba je naizgled jednostavna, ali ona pokree veoma duboke procese u
nama i utie na to da nam se menjaju navike u razmiljanju.
Na jednom kursu koji sam vodila, zamolila sam uesnice da do naredne nedelje, svako vee pronau tri
stvari koje su za njih bile lepe u toku tog dana. Zvali smo tu vebu Trenutak lepote. Naredne nedelje, sve
su uesnice kazale da im se dogodilo da ve posle treeg, etvrtog dana, u toku dana primeuju lepe stvari,
lepa ponaanja, lepe misli kod sebe i da to onda registruju uz misao da to moe da im bude jedan od
trenutaka lepote za taj dan. Ova veba im je pomogla da usmere panju u odreenom pravcu, ili ka
odreenoj temi (doivljaj lepote u sebi i svetu oko sebe) i da na taj nain prodube svoje iskustvo u vezi sa
tom temom i pokrenu energiju u tom pravcu.