Cevni vodovi

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.rs, kabinet 134/3
LITERATURA:
Markoski M: Cevni vodovi, Mainski fakultet, Beograd, 2006.

Lekcija AT-1
1.

UVOD

1.1.

Osnovni pojmovi i definicije, termini i podela cevovoda

CEVOVODOM (ili CEVNIM VODOM) naziva se ureaj sastavljen od neprekidnog niza

meusobno nepropusno spojenih cevi sa pripadajuom armaturom, kompenzatorima, kontrolnim i
mernim ureajima, osloncima i ostalim pomonim elementima. Cevovodi slue za transport gasova,
odnosno para, tenosti, ili vrstih rasutih materijala u meavini sa njima (pneumatski, odnosno
hidrauliki transport) na manje ili vee udaljenosti. Cevovodima pripadaju, u irem smislu, i nosea
konstrukcija i/ili kanal za njihovo polaganje.
Podela cevovoda moe biti veoma razliita, kako po principu, tako i po stepenu podrobnosti.
Najvanija je svakako podela prema podruju primene na:
1. Tehnoloke cevovode
2. Sanitarno-tehnike cevovode
3. Cevovode hidraulikih i pneumatskih instalacija raznih maina i ureaja, kao i cevovodi
specijalne namene.
TEHNOLOKI CEVOVODI slue za transport sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda ili
otpadnih materija pri raznim tehnolokim procesima. Zavisno od veliine udaljenosti i mesta
ureaja koje spajaju, cevovodi se dalje mogu podeliti na pogonske (unutar jednog te istog pogona),
meupogonske (unutar jednog industrijskog objekta) i transportne (magistralne) cevovode
(dugake ponekad i vie hiljada kilometara). Ova podela je isto uslovna; poklapa se sa podelom u
ruskoj literaturi. U nemakoj literaturi, podela je neto prostija; dele se na: proizvodne i transportne
cevovode, pri emu izmeu njih ne postoji otra granica.
SANITARNO-TEHNIKI cevovodi se dele na: cevovode za grejanje, klimatizaciju, vodovod,
kanalizaciju, cevovode gasne mree, kao i cevovode aspiracione mree. U sluajevima kada je
doprema pojedinih fluida za sanitarne-tehnike potrebe i tehnoloki proces objedinjena, onda
zajedniki cevovodi (do razdvajanja) pripadaju grupi tehnolokih cevovoda. Spoljne (gradske i
vangradske) mree za vodovod, kanalizaciju, snabdevanje gasom, parom, toplom i vrelom vodom
mogu se svrstati bilo u posebnu grupu, bilo u grupu magistralnih cevovoda.
CEVOVODI HIDRAULIKIH I PNEUMATSKIH INSTALACIJA mogu se takoe, prema
podruju primene, svrstati u ue grupe. Ovde pripadaju cevovodi koionih i servo sistema,
kontrolnih sistema, izduvnih gasova, sistema automatike itd. Ove instalacije se najee nalaze u
sklopu raznih stacionarnih i pokretnih maina, odnosno instalacija, transportnih sredstava itd. Kao
cevovode posebne namene moemo, na primer, navesti cevovode pneumatske pote i sl.
OSTALE PODELE CEVOVODA
Znaajne su takoe i podele cevovoda prema unutranjem pritisku i/ili temperaturi, stepenu
agresivnosti, zapaljivosti, eksplozivnosti i toksinosti transportovanog fluida.
Prema unutranjem pritisku, cevovodi delimo na:
1.

vakuumske cevovode

p<1 bar

2.

cevovode niskog pritiska

1 bar p < 16 bar

1

3.

cevovode srednjeg pritiska

16 bar p < 100 bar

4.

cevovode visokog pritiska

p 100 bar

Stepen agresivnosti transportovanog fluida odreuje se prema debljini korodiranog sloja u

roku od godinu dana na cevi od ugljeninog elika: mala agresivnost (ispod 0,1 mm/god), srednja
agresivnost (od 0,1 do 1 mm/god) i velika agresivnost (iznad 1 mm/god).
Prema zapaljivosti, eksplozivnosti, toksinosti i agresivosti svi cevovodi u hemijskoj industriji
se mogu podeliti u tri kategorije:
I kategorija:

cevovodi za zapaljive, eksplozivne, otrovne i/ili agresivne fluide

(nezavisno od unutranje temperature i pritiska);

I kategorija:

cevovodi za slabo zapaljive, maloeksplozivne, nadraujue fluide i

fluide male agresivnosti;

III kategorija:

svi ostali cevovodi

Svi parovodi sa pritiskom veim od 2 bar ili cevovodi za vrelu vodu temperature iznad 120C
moraju ispunjavati zahteve Inspekcije za posude pod pritiskom.

1.2.

Materijali koji se primenjuju pri izradi cevovoda

1. elici
ugljenini elici
legirani elici
2. liveno gvoe
sivo liveno gvoe
modificirano liveno gvoe
temper liveno gvoe
legirano liveno gvoe
3. elini liv
4. obojeni metali i legure
bakar
alumunijum i legure aluminijuma
legure bakra (bronze, mesing)
olovo, kalaj i njihove legure
5. plastine mase
polivinil hlorid
teflon
bakelit, faoliti, vlaknaste plastine mase, tekstolit
6. guma
7. staklo
8. azbest
9. porculan

2.

KOROZIJA I ZATITA CEVOVODA OD KOROZIJE.

Pod korozijim podrazumevamo troenje vrstog materijala usled hemijskog delovanja

okoline. Ona je esto povezana i sa drugim tetnim procesima koji imaju za posledicu smanjenje
upotrebne vrednosti materijala. Kod nemetala se npr. uz koroziju esto javljaju i pojave starenja,
drobljenja, bubrenja i sl. (ove pojave se skupa nazivaju degradacijom nemetala i zbog svoje
specifine prirode prouavaju posebno od korozije metala).
Korozija metala se prema sutini procesa deli na : hemijsku koroziju, koja se odvija u
neelektrolitima, i elektrohemijsku koroziju, koja nastaje pri meudejstvu metala i elektrolita.
2.1.

Hemijska korozija

Pri hemijskoj koroziji metala stvaraju se njihova jedinjenja sa nemetalnim elementima

(najee su to oksidi ili sulfidi). Na napadnutoj povrini ona stvaraju skramu koja prua otpor
daljoj koroziji. Ako je ta skrama kompaktna i postojana (fiziki i hemijski) i ima dobre mehanike
osobine (vrstoa, elastinost, tvrdoa i otpornost prema habanju) i ako dobro prianja uz povrinu
metala ona predstavlja dobru zatitu i od elektrohemijske korozije. Da bi skrama bila kompaktna
neophodno je da je zapremina produkata korozije Vo metala jednaka ili do odreene mere vea od

zapremine metala Vm od koga je nastala, odnosno Vo = (1 2,5 ) Vm . Manja zapremina produkata

uzrokuje poroznost skrame, a suvie velika zapremina bubrenje i naprezanja od pritiska. Osim
toga, da bi skrama bila kompaktna neophodno je da se ona ne rastvara u okolnom fluidu, da se ne
topi i da ne sublimira, a da bi dobro prianjala ne smeju se koeficijenti termike dilatacije skrame i
metala mnogo razlikovati (u suprotnom bi pri promenama temperature nastalo pucanje i ljutenje
skrame).
Za skrame od Na2O , CaO , MgO je Vo < Vm , a za skrame V2O5 , WO3 , MoO3 , FeS ,
ZnS , NiS i CuS je Vo > 2,5 Vm , te ne mogu biti kompaktne (za Vo < Vm skrame su porozne, a za
Vo > 2,5 Vm stvaraju se mehurii i ljute se). Skrame od Cu2O , FeO su hemijski nestabilne.
Nasuprot tome, skrame od Al2O3 i Cr2O3 imaju veoma povoljne karakteristike i efikasno tite Al ,
Cr i neke njihove legure sa drugim metalima od korozije.
ista hemijska korozija je retka i javlja se pri obradi metala na toplo (oksidacija metala
kiseonikom iz vazduha). Atmosferska korozija nastaje kao kombinacija hemijske (veim delom) i
elektrohemijske korozije (manjim delom), delovanjem kiseonika iz vazduha, vodene pare i drugih
gasova koji su prisutni u njemu ( SO2 , CO2 i dr.). Elektrohemijska korozija pri tome moe nastati pri
pojavi vodenog adsorbata i/ili kondenzata na povrini metala.
U suvom atmosferskom vazduhu veina metala formira ravnomernu skramu relativno
povoljnih karakteristika. Sa poveanjem relativne vlanosti iznad 70% na povrini gvoa se
stvaraju hidroksidi, ija je zapremina manja od zapremine gvoa od koga su nastali, skrama je
porozna i ranje se nastavlja. U zagaenoj industrijskoj atmosferi CO2 , praina i ostale neistoe
jako pospeuju koroziju.
2.2.

Elektrohemijska korozija

Plemenitost nekog metala se moe odrediti prema standardnom potencijalu procesa

jonizacije. to je taj potencijal vii metal je plemenitiji. U produetku su navedeni metali po
plemenitosti (u zagradi je dat standardni potencijal u voltima): zlato (1,498), iva (0,86), srebro
(0,799), bakar (0,337), olovo (-0,126), kalaj (-0,136), nikl (-0,25), gvoe (-0,440), cink (-0,761) itd.
Potencijal standardne vodonikove elektrode je 0,0 V za proces 2eo + 2H + H2 .
Neplemeniti metali imaju tenju da izbacuju pozitivne metalne jone u elektrolit sa kojim su u
kontaktu. Kada se viak elektrona, osloboen pri nastanku tih pozitivnih jona, ne bi odvodio,
negativni potencijal metala bi rastao, a proces korozije (izbacivanje pozitivnih metalnih jona) bi se
usporavao, i po dostizanju odreenog potencijala ravnotee, potpuno stao. Meutim, poto u

elektrolitu postoji neka materija (ili grupa materija), tzv. depolarizator, kome metal predaje viak
elektrona proces korozije se kontinuirano nastavlja.
Retko se dogaa da se i oslobaanje pozitivnih jona i elektrona vri na istom mestu
povrine metala. Obino su spoljanji, odnosno unutranji faktori koji utiu na koroziju razliiti po
povrini metala tako da su neka mesta pogodnija za oslobaanje pozitivnih jona (anoda), a druga
za oslobaanje elektrona (depolarizacija na katodi). Katodni i anodni delovi povrine su kratko
spojeni masom metala i ine tzv. korozijske elemente. Na sl. 1.1 je prikazan korozijski element na
povrini gvoa u kontaktu sa sonom kiselinom (tzv. korozija u kiselini). Na anodi se odvija
oslobaanje pozitivnih jona gvoa Fe2+. Viak od po dva elektrona po svakom jonizovanom i
izbaenom atomu Fe++ predaje se pozitivnim vodonikovim jonima (depolarizator) na katodi. Da bi
se korozija u kiselini odvijala potrebna je velika koncentracija vodonikovih jona (pH<4-5). Za pH>45 uz katodu se formira film vodonika i proces se zaustavlja.

Slika 1.1
Slika 1.2
Drugi tip elektrohemijske korozije prikazan je za sluaj kada je depolarizator molekularni
kiseonik rastvoren u vodi (slika 1.2.). Katodni proces (depolarizacija) se odvija na delu povrine
pokrivenim slojem oksida ili nekim plemenitijim metalom (u sluaju korozije Fe to moe biti sloj Cu,
npr.). Kiseonika depolarizacija se sree na pr. pri unutranjoj koroziji vodovodnih cevi kroz koje
protie voda koja sadri rastvoreni kiseonik.
Navedena dva tipa depolarizacije predstavljaju krajnje uproenu sliku. U stvarnosti, proces
depolarizacije moe biti mnogo sloeniji to sve zavisi od sastava elektrolita i vrste metala koji
korodira.
Oblik korozionih oteenja zavisi od rasporeda anodnih povrina u toku vremena. Ako se
katodni i anosni procesi odvijaju na priblino jednakim delovima povrine i naizmenino se
smenjuju, bie koroziono troenje povrine praktiki ravnomerno. Nasuprot tome, u sluaju kada se
anodni proces odvija dugo na jednom delu povrine, pojavie se na njemu lokalizovano oteenje
povrine metala zatienog nekim plemenitijim metalom; pri tome, to je manji oteeni deo u
odnosu na zatieni deo povrine, utoliko je korozija jae lokalizovana.
Da li e dati deo povrine metala biti pogodniji za anodni ili katodni proces zavisi od
mnogih faktora. Za odvijanje anodnog procesa pogodniji su:
1. delovi povrine sa veim statikim naprezanjima naponska korozija;
2. granine povrine izmeu kristalnih zrna interkristalna korozija;
3. delovi povrine izloeni eroziji erozijska korozija;
4. delovi povrine izloeni dinamikim naprezanjima korozijski zamor;

5. delovi povrine izloeni trenju tarna korozija;

6. delovi povrine izloeni kavitaciji kavitacijska korozija;
7. delovi povrine koji su anode pri dejstvu lutajuih struja korozija od lutajuih struja;
4

8. delovi povrine koji pripadaju neplemenitijoj fazi viefazne legure ili neplemenitijem metalu
jednofazne legure selektivna korozija (npr. grafitizacija sivog liva ili decinkacija mesinga);
9. delovi povrine neplemenitijeg metala u kontaktu sa plemenitijim metalom galvanska
korozija;
10. delovi povrine u pukotinama izmeu dva tela od istog metala ili metala i nemetala
pukotinska korozija;
11. defektna mesta kristalne reetke.
Najopasniji oblici korozije u cevnim vodovima su interkristalna, erozijska i kavitacijska
korozija (obe sa unutranje strane cevi), kao i korozija usled dejstva lutajuih struja. Razlozi za to
su to se interkristalna korozija teko uoava, a dovodi do naglog smanjenja vrstoe, a erozijska i
kavitacijska korozija se teko mogu predvideti i kontrolisati.
2.3.

Zatita cevovoda od korozije

2.3.1. Pasivne mere zatite od korozije

Da bi mere protivkorozione zatite bile racionalne moraju se zasnivati na dovoljno tanom
poznavanju samog procesa korozije. Stoga su one specifine i dosta raznovrsne. Po njihovom
karakteru moemo ih podeliti u tri osnovne grupe:
1. mere u cilju povienja protiv korozione otpornosti samih materijala koji se koriste pri gradnji
cevovoda (u sutini, re je o pravilnom izboru odgovarajuih materijala);
2. fiziko razdvajanje tiene povrine od agresivnog medijuma (pasivne mere);
3. aktivne zatitne mere kojima se utie na sam proces korozije.
esto je pogodno kombinovati vie mera odjednom.
Kod metalnih cevi, pored izbora osnovnog materijala od znaaja mogu biti i manje koliine
dodatih legirajuih elemenata, kao i odgovarajua termika i mehanika obrada povrine.
Pasivne mere u stvari se svode na prekrivanje povrine koja se titi raznim organskim i
neorganskim slojevima potrebne debljine.
Od organskih prevlaka treba navesti uljane i nitro boje i lakove (uglavnom za zatitu
povrina izloenih atmosferskoj koroziji) kao i bituminozne mase (za spoljanju zatitu cevovoda
poloenih direktno u zemlju ili vodu), kao i za unutranju zatitu cevovoda za transport tehnike
vode, gumu (za unutranju zatitu cevi, delova armatura i pumpi) faolit i druge plastine mase.
Gumiranjem, faoliranjem i plastificiranjem, uopte, pored zatite od korozije postie se i dopunska
zatita od erozije i abrazije (uglavnoom pri hidraulikom transportu).
Od neorganskih zatitnih slojeva trena navesti emajl (za spoljanje i unutranje oblaganje
cevi razliite namene) i unutranje oblaganje cementnim malterom. Cementnim malterom se
iznutra oblau uglavnom vodovodne cevi pri emu debljina sloja raste sa prenikom cevi: za
najmanje cevi koje se oblau (DN80) debljina sloja je 4 mm, dok kod cevi DN1200 iznosi oko 14
mm. Vano je napomenuti da je koeficijent trenja pri strujanju u cementom zatienim cevima mali i
da se sa vremenom ne poveava, ve smanjuje, bez smanjivanja protonog preseka cevi.
Kod nanoenja bilo kakvog sloja na cevi, njihova povrina mora biti temeljno oiena od
prethodne korozije i odmaena.
Pre nanoenja bituminoznih prevlaka zaostala ra iz pora rastvara se po mogunosti
potapanjem cevi u 20% rastvor sone kiseline (sa dodatkom 0,8% inhibitora koji titi elik). Posle
nagrizanja, cevi se ispiraju slabim vodenim rastvorom kaustine sode (2% NaOH ) i kalijum
bihromata ( K2Cr2O7 ) i sue. Posle toga se nanosi tanka podloga (npr. od bitumena rastvorenog u
benzinu), nakon ijeg suenja se nanosi bitumenska hidroizolacija potrebne debljine. Izmeu
slojeva bitumena postavlja se armatura u obliku tkanine od staklenih niti, gumirane azbestne trake
ili sl. Zavrni sloj od posebne trake (npr. specijalna hartija od dugih celuloznih vlakana) lepi se po
5

potrebi na tek postavljeni (vrui) poslednji bitumenskog sloja radi mehanike zatite izolacije u toku
transporta i/ili polaganja cevi.
Bolje je kada se hidroizolacija nanosi u fabrici, jer su mogunosti vee i jer se potpunije
mogu sprovesti i kontrolisati svi potrebni tehnoloki postupci, a da se na terenu zatiuju samo
zavareni spojevi na sastavima cevi. Za zatitu cevi ne terenu postoje specijalne maine koje se
kreu du trase.
Za zatitu metalnih cevovoda metalnim prevlakama, od najveeg znaaja je postupak toplog
cinkovanja elinih cevi i elemenata. Ovaj postupak se veoma dobro pokazao izuzev u sluaju
mekanih voda sa relativno velikim sadrajem ugljene kiseline kada zatitni sloj cinka strada
srazmerno brzo. U ostalim sluajevima (tvrde i umereno tvrde vode) i pored velikog sadraja
ugljene kiseline, na povrini cinka se formira zatitni sloj koji spreava dalju koroziju cinka.
Kada je provodljivost vode zadovoljavajua, na povrini cinka (kao manje plemenitog
metala) odvija se anodni proces, dakle cink se javlja kao protektor manjih golih elinih povrina
(na oteenjima sloja cinka, tamo gde je rezan navoj i sl.) Ali, relativno brzo na tim mestima se
formira pokrivni sloj i dalja korozija cinka se zaustavlja. Meutim, na temperaturama od 65-70C
povrina cinka se prekriva slojevima koji su plemenitiji od gvoa, tako da se anodni procesi
odvijaju na nezatienim elinim povrinama koje, ba zbog toga to su relativno male, jako brzo
korodiraju. Stoga treba pri korienju pocinkovanih elinih cevi i posuda (bojleri na pr.) izbegavati
temperature vode preko 60C.
Kada se pocinkovane cevi polau u tlo treba ih dopunski zatititi bitumenom. Takva
kombinovana zatita ima znatno veu efikasnost od zbira efikasnosti svake komponente (cinka i
bitumena) odvojeno.
2.3.2. Aktivne mere zatite od korozije
Aktivnim nazivamo sve one mere pomou kojih direktno utiemo na sam korozioni proces
(po ovoj definiciji i cinkovanje elinih cevi moemo svrstati u aktivne mere jer cink elektrohemijski
titi elik od korozije).
Kao mere aktivne protivkorozione zatite vodovodnih cevi esto se primenjuje neutralizacija
kiselosti vode dodavanjem baza, oslobaanja vode od kiseonika i ugljendioksida, filtriranje vode
kroz polupeeni dolomit, dodavanje inhibitora (silikata i polifosfata) koji formiraju na unutranjoj
povrini cevi teko topljive zatitne slojeve, i sl.
Najei oblik protivkorozione zatite spoljne povrine cevovoda ukopanih u tlo (naroito
magistralnih) je katodna zatita.
Sutina katodne zatite je u tome da se zatiena povrina dovede na dovoljno nizak
elektrini potencijal u odnosu na okolno tlo da ne moe da isputa pozitivne metalne jone. Zavisno
od naina na koji se to postie, razlikujemo: a) katodnu zatitu sa galvanskom anodom, i b)
povezivanje cevovoda za negativni pol izvora jednosmerne struje; strujno kolo se preko pomone
anode zatvara kroz zemlju.
Obe vrste katodne zatite imaju jednako elektrohemijsko delovanje.
Da bi se gvoe i elik efikasno anodno titili od korozije mora se celokupna tiena
povrina dovesti na potencijal bar od -0,85 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu zabodenu u tlo.
Ovaj potencijal se naziva katodni zatitni potencijal.
Katodna zatita se galvanskom anodom je prikazana na slici 1.3. Kao galvanska anoda
koristi se metal koji je neplemenitiji od gvoa (magnezijum ili cink) i ukopan je u zemlju. Pri tome
magnezijum ili cink (tzv. protektori) se troe isputajui pozitivne jone ( Mn 2 + ili Zn 2 + ), a
osloboeni elektroni se dovode do cevovoda na ijoj povrini ih preuzima depolarizator.
Sluaj kada se za katodnu zatitu koristi izvor jednosmerne struje sa pomonom anodom
prikazan je na slici 1.4. Pomona anoda se pravi od gvoa, grafita ili nekog drugog materijala koji
se razara tokom vremena, dok je cev zatiena od korozije.
6

Slika 1.3

Slika 1.4

Potrebna jaina struje jednosmernog izvora zavisi od veliine tiene povrine i elektrinog
otpora hidroizolacije cevi. Na slici 1.5. prikazana je orijentaciona zavisnost potrebne jaine struje po
jedinici tiene povrine. Kod dobro izvedenih hidroizolacija (sa velikom elektrinom otpornou
izolacionog sloja), potronja elektrine energije za katodnu zatitu je neznatna, a sa jednog
elektrinog prikljuka mogue je efikasno katodno tititi i do vie desetina kilometara.

Slika 1.5