_________

_______UPRAVLJANJE RAZVOJEM________________________

FAKULTET ZA MENADMENT
NOVI SAD
Vase Stajia 6

-SEMINARSKI RADStudija sluaja fabrike "FUDIN 1.Novembar"

Predmet: UPRAVLJANJE RAZVOJEM

_________

_______UPRAVLJANJE RAZVOJEM________________________

SADRAJ
1.UVOD..............................................................................................................................3
1.1. Naziv i sediste firme....................................................................................................3
1.2. Delatnost firme............................................................................................................3
1.3. Cilj rada......................................................................................................................3
2.SNIMAK POSTOJEIH TOKOVA..................................................................................4
2.1. Organizaciona struktura firme......................................................................................4
2.2. Tokovi u procesu
.........6
2.3. Analiza postojeeg stanja............................................................................................9
3.PREDLOG RESENJA UOENOG PROBLEMA...........................................................10
3.1. Predlog resenja.........................................................................................................10
3.2. Obrazloenje resenja.................................................................................................11
4.ZAKLJUCAK................................................................................................................11
5.LITERATURA................................................................................................................12

_________

_______UPRAVLJANJE RAZVOJEM________________________

1.UVOD
1.1. Naziv i sediste firme
Fabrika namestaja "Fudin"; Ul. Konstantina Velikog "X"; Sremska Mitrovica
1.2. Delatnost firme
Ovo drutveno preduzece se bavi proizvodnjom namestaja.itav proizvodni program se
moe podeliti na:
-Tapacirani namestaj u koji spada: trosedi, dvosedi, fotelje, kaui, brani leajevi;
-Ploasti namestaj: ormari, stolovi, radni stolovi, klub stolovi, kuhinjski elementi,
komode, police;
Iz ovog dalje proizilazi da deo asortimana ine: dnevne, decije, spavae sobe, kuhinje, te
sobna vrata, proizvodnja icanog jezgra, jogi dueka kao i obavljanje uslunog lakiranja i
drugih uslunih poslova.
1.3.Cilj rada
Cilj seminarskog rada je da se prikaze i analizira nain rada, uoe mogui problemi vezani
za proizvodnju, predloe eventualna resenja tih problema.Ideja je da se uoi zato je
preduzece, koje po mnogima ima znaajan potencijal u mainama i objektima imalo
tekoa u poslovanju.Kako je na ovo uticaj imalo niz desavanja koja nisu proizvodnog
karaktera mi emo samo delimicno uspeti da damo odgovor na ovo pitanje.Ovo proizvodno
preduzece je toliko veliko da bi svaki proizvodni pogon mogao biti tema ovog rada pa ce
snimak itavog proizvodog preduzeca biti prilino povrno obradjen.

_________

_______UPRAVLJANJE RAZVOJEM________________________

2.SNIMAK POSTOJEIH TOKOVA INFORMACIJA

2.1. Organizaciona struktura firme

Iz ove seme se jasno vidi da menadzment ima komunikaciju sa svim ostalim poslovnim
funkcijama, u koje u ovom sluaju spadaju : nabavka, prodaja, tehniki sektor, proizvodnja,
finansije i raunovodstvo te pravna sluba. Menadzment u ovom sluaju donosi konane
odluke u saradnji sa ostalim sektorima, informacije izmedju sektora teku u oba smera.
Uoava se naglaena komunikacija tehnikog sektora i menadzmenta sa jedne strane, kao i
tehnikog sektora sa proizvodnjom i nabavkom sa druge strane.Proizvodnja se odvija u
osam pogona, dok gotovi proizvodi izlaze iz tri proizvodne jedinice, a to su: kartonaza,
tapetarija i icano odeljenje.Moglo bi se reci da u ovoj fabrici znaajan deo komunikacija
ide preko tehnikog sektora.
Nabavka ima direktnu komunikaciju sa magacinom sirovina i repromaterijala, koja tee u
oba smera.Magacin sirovina i repromaterijala sadri: drvo, furnir kao sirovine, te
repromaterijale: boje, lakove, okove, srafove, zicu.Tu se jos nalaze i potroni materijali:
brusni papir, HTZ oprema(rukavice, maske za lakirnice, radna odela), maziva za
masine(ulja, totna mast), kao i rezervni delovi za maine i prevozna sredstva.Ovaj magacin
komunicira sa proizvodnjom i predstavlja znaajan segment u radu ovog preduzeca.
Magacin gotovih proizvoda dobij a iste iz tri proizvodna pogona:kartonaze, tapetarije,
icanog odeljenja.Ovaj magacin komunicira sa prodajom.Finansije i raunovodstvo
komuniciraju sa nabavkom, prodajom, tehnikim sektorom, te menadzmentom, kao i sa
pravnom slubom. Pravna sluba takodje dvosmerno komunicira sa svim poslovnim
jedinicama.
Mogu se uoiti dva najvanija toka informacija a to su: 1. menadzment, nabavka, magacin
sirovina i repromaterija, pri emu nabavka i menadzment konsultuju tehniki sektor i
proizvodnju a zatim i pravnu slubu i raunovodstvo i finansije 2. menadzment, prodaja
,magacin gotovih proizvoda, proizvodnja pri emu menadzment i prodaja konsultuju
pravnu slubu i finansije i raunovodstvo.
Ova dva toka informacija bi mogli odrediti kao tokovi informacija koji imaju za krajnji
cilj komunikaciju sa okruenjem i trzistem.Naravno, ovde postoji jos niz tokova koji nisu
tako uoljivi, ali su neophodni za funkcionisanje jedne ovako kompleksne strukture.

2.2 Tokovi u procesu

Materijal koji stie iz magacina sirovina i repromaterijala(M.l) i susare(S.) gde se drvo

sui (max 12% vlage), ulazi u proces proizvodnje kroz furnirnicu(F.), fino masinsko(F.M) i
grubo masinsko odeljenje(G.M) u zavisnosti od osobina konkretnog
proizvoda.Predpostavka je da su lakirnica(L.), tapetarija(T.), kartonaza(K.) i icano
odeljenje(Z.J) snadbeveni potrebnim repromaterijalom i sirovinama.
Grubo masinsko odeljenje sadri: krunu pilu(brentu), ger mainu, tipl mainu kao i deo
za montazu.Ovde se vrsi gruba obrada drveta i priprema za ulazak u fino masinsko
odeljenje ili tapetariju.Ovo odeljenje opsluuje etiri radnika.
Furnirnica sadrzknoz za secenje furnira i takozvanu spajacicu furnira.Ovde se sav furnir
priprema za konanu upotrebu u finom masinskom odeljenju.(deset radnika, majstor)
Fino masinsko odeljenje poseduje: raskrajac ploa, visenamenska maina za obradu
drveta, presu, brusilice.Fino masinsko odeljenje je pogon gde se vrsi spajanje drvenih
delova u poluproizvode koji ce u zavisnosti od svojih osobina nastaviti svoj tok u procesu
proizvodnje.Karakterise ga veliki broj radnika jel veliki komadi namestaja zahtevaju etiri
radnika za njihovo premestanje i noenje.(trideset radnika)
Lakirnica ima komoru za lakiranje, suaru boje, liniju za suenje, fini slajf.Ovaj pogon
opsluuje deset radnika.Ovde se sve drvene povrine lakiraju za konaan izgled drvenih
delova, nakon ega sledi fino slajfovanje drveta.
icano odeljenje poseduje mainu za savijanje ice, mainu za montau flahova, mainu
za slaganje zice.Tu se prave icana jezgra koja predstavljaju najee sastavne delove
leajeva.Opsluuje ga pet ljudi.
Tapetarija poseduje mainu za raskrajanje sundjera, kompresione pitolje za klanfe, manji
magacinski prostor.Ovde sav tapacirani namestaj zavrava svoju proizvodnju.Ovde je
zaposleno trideset ljudi.
Kartonaza poseduje pneumatski noz, savija kartona, heft masinu.Tu je zaposleno pet
radnika.Sav namestaj se ovde pakuje i alje u magacin gotovih proizvoda.U ovom odeljenju
radi pet radnika.
Magacin gotove robe(M.2) dobija finalne proizvode iz tapetarije, kartonaze i icanog
odeljenja.Ovaj magacin kao i magacin sirovina i repromaterijala opsluuje sef magacina,
najmanje dva magacionera kao i ljudi na krugu koji transportuju sirovine i gotove
proizvode iz ili u magacine.

Menadzment daje nalog nabavci za nabavku sirovina i repromaterijala neophodnih za

proizvodnju nabavci.
Nabavka u komunikaciji sa dobavljaima nakon poslate narudbenice dobij a profakture na
osnovu kojih finansijska sluba vrsi placanje.Nabavka alje narudbenicu dobavljaima i
potvrdu uplate profakture(virman,akceptni nalog), nakon toga stiu traene sirovine i
repromaterijali koje se skladite u magacin sirovina i repromaterijala.Magacin se kod
finansija i raunovodstva zaduuje materijalno i kolcinski za primljenu robu.
Proizvodnja je dobila radne naloge od menadzmenta i na osnovu lista trebovanja trebuje
potrebne repromaterijale iz magacina sirovina i repromaterijala.Za koliinu izdatih
materijala razduzuje se magacin a zaduuju se proizvodni pogoni.
Po prijemu radnih naloga od tehnikog direktora sef proizvodnje daje radne zadatke
sefovima pogona, te otpoinje proces proizvodnje.Gotovi proizvodi iz proizvodnje stiu u
magacin gotove robe gde se skladiste.Proizvodnja se kod raunovodstva i finansija
razduzuje za primljene repromaterijale i sirovine.Magacin gotove robe se zaduuje
knjigovodstveno za preuzetu robu.
Prodaja je vec stupila u kontakt sa potencijalnim kupcima.Prodaja po prijemu
narudbenice alje profakturu kupcima na osnovu koje oni vre placanje.Gotovi proizvodi
se tovare u transportna sredstva i zajedno sa otpremnicom koju izdaje magacin gotovih
proizvoda i putnim nalogom koji izdaje prodaja alje kupcu.Prodaja alje kupcu
fakturu(racun) o izvrenoj kupovini.Magacin gotove robe se razduzuje kod finansija i
raunovodstva za koliinu izdate robe.
Sve ove radnje kordinira menadzment koji sa prodajom i nabavkom vrsi najdirektniju
komunikaciju sa trzistem.Komunikacija izmedju svih poslovnih sektora se vrsi uglavnom
direktno i tee u oba smera.Neophodno je naglasiti da je ovde prikazan jedan uproscen
ciklus nabavke, proizvodnje i prodaje.Ovi ciklusi se preplicu i menadzment se stara da svi
poslovi teku kontinuirano, daje svaki proizvodni pogon uposlen.

2.3 Analiza postojeeg stanja

Moe se reci da ovako veliko preduzece je veoma teko voditi, kao i koordinirati rad
pojedinih proizvodnih pogona i poslovnih sektora.Magacin sirovina zapoljava sefa
magacina, magacionere, koriste se signalne zalihe, postoji kontrola kvaliteta sirovina koja
je vise neformalna, sef magacina po prijemu robe ocenjuje njen kvalitet.Kontrolu
proizvodnje vre sefovi proizvodnje i pogona kao i kontrolu gotovih proizvoda.Citava ova

komunikacija izmedju pogona je prilino neformalnog karaktera.Postoje ljudi na

fabrikom krugu koji vre dopremu sirovina do pogona, kao i utovar gotovih proizvoda,
goriva za rad kotlarnice.Ovi radnici nemaju striktna zaduenja vec rade po potrebi.Po
pojedinim pogonima sama proizvodnja se uredjuje izmedju sefova pogona i radnika.U
itavom proizvodnom procesu uoljiv je visak i/ili nedovoljna iskoriscenost radne snage,
koja zbog svog oblika postojanja kao drutveno preduzece nije mogla da reducira broj
radnika.
Takodje je uoeno daje ovo preduzece sa veoma irokim proizvodnim asortimanom, kao i
proizvodnim mogunostima mada smo miljenja da bi neka uza specijalizacija dala znatno
bolje rezultate.Postoji prilino velika neiskoriscenost proizvodnih kapaciteta pojedinih
proizvodnih pogona.
Postojanje marketinga kao znaajne poslovne funkcije u okviru prodaje, a ne odvojeno,
neispitivanje potreba trita i kupaca nameu se kao lose osobine ovog proizvodnog
preduzeca koje zbog oblika svog uredjenja nije bilo trino orjentisano.
Nikakve aktivnosti tehnikog sektora na modernizaciji i menjanju proizvodnog
programa,velika statinost svih sektora ovde je veoma uoljiva.
3.PREDLOG RESENJA UOENOG PROBLEMA
3.1.Predlog resenja
Za poetak traenja resenja problema ovog preduzeca, koje je veoma kompleksno pitanje
istakli bi smo da oblik uredjenja ovog preduzeca, drutveno uredjenje ograniava
mogunosti delovanja menadzmenta.
Uoava se odmah vei broj radnika od potrebnog koji nisu bas dobro organizovani po
proizvodnim pogonima, kao i prilino niska radna disciplina, bez bilo kakvog osecaja
pripadnosti firmi, estih kradja alata i inventara.
Poveanje iskoristenosti kapaciteta pojedinih proizvodnih pogona konkretno icanog
jezgra koje radi u jednoj smeni, ijim bi smo angazovanjem poveali dobit.Usluznim
poslovima bi se mogle baviti i lakirnica i suara.
Prekidi proizvodnje tokom januara kada su najnie temperature ukoliko trite ne bi
drugaije zahtevalo bi bio mudar potez jer kotlarnice moraju puno vee temperature da
postignu u zimskim uslovima, kao o suare i lakirnice.

Preorjentacija na trino orjentisano poslovanje sa marketing pristupom tritu,

zapoljavanjem trgovakih putnika, istraivanja trita su mere koje bi ovakvo preduzece
moralo primenjivati.
Pod pretpostavkom izvrenja nekog od gore navedenih promena najvanija bi moda bila
modernizacija dizajna koja bi uz uvodjenje poliuretanske komore za poliuretanske lakove
donela znaajne promene izgleda gotovih proizvoda koji bi samim tim postali konkurentni
svetski poznatim proizvodjacima namestaja i kuhinja kao npr. Italijanima.
3.2.Obrazlozenje reenja
Smanjenje broja radnika bi naravno uticalo na smanjenje trokova plata ali i na radnu
disciplinu jer bi radnici imali manje slobodnog vremena, a i shvatili bi da nisu nezamenjivi
i nedodirljivi.
Poveanje iskoriscenosti kapaciteta pojedinih proizvodnih pogona bi svakako znaajno
uticalo na dobit preduzeca.Marketing pristupom koji je neophodan bi smo zauzeli nova
trita i odrali nae ucesce na postojeim.
Kupovinom poliuretanskog pogona koji je postao standard u svim zapadno evropskim
zemljama bi postali konkurentni mnogim stranim proizvodjaima sto otvara bezbroj novih
mogunosti bilo u proizvodnji kuhinja ili drugog ploastog namestaja.
4.ZAKLJUAK
Svakako je tano da ne postoji samo jedno reenje problema ovoga preduzea, ve da bi
reavanje problema zahtevalo niz mera u skoro segmentima poslovanja. Najbitnije mere bi
svakako mogle biti:
- promena vlasnike strukture iz drutvenog u privatni oblik
-optimizacija broja zaposlenih po proizvodnim pogonima i poslovnim sektorima
--optimizacija proizvodnih procesa po proizvodnim pogonima
- uvodjenje finog planiranja u procese
-poveanje iskorienosti kapaciteta pojedinih pogona
-modernizacija asortimana proizvoda uz uvodjenje novih tehnologija(poliuretanski
materijali)
-istraivanje i predvidjanje potreba trita.

LITERATURA
-UPRAVLJANJE RAZVOJEM; Prof. dr Duan Risti,
-INTERNA DOKUMENTACIJA PREDUZEA