Praktikum za raunarske vebe iz predmeta

Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Studijski program: Geodezija i geomatika

IV godina, 7. Semestar

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Sadraj
Laboratorijska veba 1: Korisniki interfejs i osnovne funkcije .............................................................. 3
Laboratorijska veba 2: Baza podataka i procesiranje radargrama ........................................................ 5
Baza podataka u RADAN-u .................................................................................................................. 5
Procesiranje radargrama..................................................................................................................... 5
Laboratorijska veba 3: dekonvolucija, migracija i interaktivna interpretacija ...................................... 7
Dekonvolucija...................................................................................................................................... 7
Migracija ............................................................................................................................................. 7
Interaktivna interpretacija .................................................................................................................. 8
Laboratorijska veba 4: Rad sa GPS podacima i kreiranje 3Dradargrama ............................................ 13
Rad sa GPS podacima ........................................................................................................................ 13
Formiranje 3D radargrama ............................................................................................................... 14
Laboratorijska veba 5: Rad u 3D modu, MatGPR ................................................................................ 16
3D Display Mode ............................................................................................................................... 16
3D interaktivna interpretacija ........................................................................................................... 17
MatGPR ............................................................................................................................................. 19

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Laboratorijska veba 1: Korisniki interfejs i osnovne funkcije

Programski paket RADAN (RadarDataANalyzer) je namenjen radu sa radargramima. Koristi
standardan format radargram datoteke *.dzt tako da uitava radargrame kreirane na GSSI georadaru
ali i radargrame sa georadara drugih proizvoaa ukoliko su u *.dzt formatu.
1. Osnovni ekran i korisniki interfejs RADAN-a (Slika 1)

Slika 1: Osnovni ekran programskog alata RADAN

Po startovanju RADAN-a pojavljuje se osnovni ekran. On se sastoji od: naslovne linije, menija,
toolbar-ova, prostora za prozore sa podacima i statusne linije. Broj i sadraj toolbar-ova je
konfigurabilan.
2. Rad sa fajlovima i folderima kroz RADAN. (*.dzt, *.mdb)
Podeavanje putanje do ulaznih fajlova i putanje za smetanje obraenih fajlova
(View/Customize). Podeavanje jedinica u kojima e se prikazivati horizontalna i vertikalna scala.
3. Prikaz zaglavlja fajla (Edit / File Header)
Promena parametara: Position(ns), dielektrina konstanta.
4. Naini prikaza podataka: Linescan, Wiggle, O-Scope, Linescan with Wiggle (Slika 2).

Slika 2: Opcije prikaza podataka

5. Promena parametara za prikaz podataka (Izborom opcije View/Display Options).

Linescan parametri:
3

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Color table (Boja se koristi da bi se oznaila amplituda u svakom skenu. Postoji

ukupno 25 razliitih kolornih tabli, gde je na primer u kolornoj tabli 1 belom bojom
oznaeno mesto najviih pozitivnih amplituda, dok crna boja predstavljaju mesta
niske amplitude signala)

Color transform (Koristi se za isticanje ili prikrivanje odreenih delova refleksije)

Wiggle parametri:

Scale (Odreuje relativnu amplitudu)

Space (Odreuje relativno rastojanje izmeu pojedinanih refleksija)

Stack (Prosek vie skenova predstavljenih jednom refleksijom)

O-Scope parametri (objanjenja parametara su ista kao za Wiggle parametre)

6. Interactive display
Desnim klikom otvara se meni sa specifinim opcijama. (vertikalna skala, radargram)
7. Izmena radargrama/uklanjanje nepotrebnih informacija:

time-zero offset (Surface Position) iz radargrama se odstranjuje deo refleksije od

antene do povrine tla. Primenjuje se funkcija Position Correction kojom se otseca deo
skena do prvog pozitivnog pika. Potom u header-u treba parametar Position postaviti na
nulu.
uklanjanje delova radargrama iz radargrama se uklanja odreen broj skenova. Prvo se
opcijom Select Block selektuje deo radargrama koji se eli ukloniti (selekcija se vri
miem ili zadavanjem prvog i poslednjeg skena u bloku), a potom se alatom Scissors
selektovani blok obrie. Ukoliko se eli obrisati sve osim selektovanog sadraja, klikne se
desnim tasterom na selektovani deo radargrama i odabere opcija Accept block.
8. Horizontal scaling
Skupljanje radargrama (stacking usrednjavanje, skipping skupljanje) i proirenje radargrama
(streching). Stacking za zadati broj skenova (n) se srauna njihova srednja vrednost i potom se
ti skenovi zamene jednom srednjom vrednou. Dobijeni radargram sadri priblino n puta
manje skenova. Skipping zadati broj skenova (n) se izostavlja u novom radargramu. Dobijeni
radargram ima priblino n+1 puta manje skenova. Streching izmeu dva skena se interpolira n
novih skenova koji se dobijaju kao srednja vrednost ta dva skena. Dobijeni radargram ima n+1
vie skenova.

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Laboratorijska veba 2: Baza podataka i procesiranje radargrama

Baza podataka u RADAN-u
Programski paket RADAN koristi MS Access bazu podataka za smetanje onih podataka koji nisu
skenovi, ali su sastavni deo radargrama, kao to su markeri, GPS podaci itd. Za manipulaciju ovim
podacima nije potrebno imati instaliran MS Access, ve se sve operacije mogu obaviti iz RADAN-a.
Markeri - postoje tri vrste markera: programski (distance), korisniki (user) i kombinovani (combo)
markeri. Programski markeri se generiu prilikom skeniranja na terenu i zadaje ih enkoder kako bi se
zabeleila i preena razdaljina. Korisnike markere zadaje korisnik preko tastera i oni mogu da slue
za obeleavanje odreenih mesta u radargramu, ali i za njegove kasnije modifikacije. Kombinovani
markeri se zadaju u RADAN-u. I programski i korisniki markeri mogu postati kombinovani. Rad sa
markerima se odvija preko tabele markera. Tu je mogue menjati koordinate markera, dodavati i
brisati markere.
Procesiranje radargrama
Distance normalization
Omoguava uspostavljanje konstante horizontalne skale izmeu markera. Ovo je neophodna
operacija kod radargrama formiranih u Time modu kako bi se duina radargrama dovela na priblino
stvarnu preenu distancu na terenu. Da bi se mogla izvriti normalizacija, potrebno je na terenu
prilikom skeniranja generisati korisnike markere na priblino jednakim rastojanjima. Rastojanje
izmeu markera se upie u Header u polje m/mark. Kada se pokrene Distance normalization stvarno
rastojanje izmeu markera se upie u odgovarajue polje. Nakon obrade dobijeni fajl se snimi.
Surface Normalization
Predstavlja modifikaciju radargrama prema elevacionim karakteristikama terena na kojem je
izvreno skeniranje. Da bi ova operacija bila izvrena potrebno je prvo u tabeli sa markerima runo
uneti visinu, tj. Z koordinatu distance i combo markera (pozitivne vrednosti su iznad referentne
visine, a negativne ispod). Potom se pokree modul za normalizaciju. Nulti nivo (normal level) moe
biti zadat automatski ili runo. Vertical scale odreuje razmeru u vertikalnoj ravni.
Filtriranje
U RADAN-u su implementirani filtri sa beskonanim impulsnim odzivom (IIR) i filtri sa konanim
vremenskim odzivom (FIR). Zadavanjem gornje i donje vrednosti granine frekvencije, mogue je
realizovati filtre propusnike niskih uestanosti (Low Pass), visokih uestanosti (High Pass) i opsega
uestanosti (Band Pass). Ovakvi filtri koji proputaju harmonike odreene frekvencije a ostale
odsecaju se u RADAN-u nazivaju vertikalni filtri. Preporuene vrednosti graninih frekvencija ovih
filtara su do 1/3 centralne frekvencije antene za High Pass, a 2 do 2.5 centralne frekvencije antene
za Low Pass filtar. Horizontalni filtri slue za uklanjanje smetnji koje se javljaju u veem broju
skenova u okviru jednog radargrama (kao to je pozadinski um). Parametri rada ovih filtara nisu
odreene vrednosti frekvencije, ve broj skenova. Rade na principu usrednjavanja ime se istiu
razlike u skenovima.
5

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

1. Uklanjanje sistemskog uma niske frekvencije (Horizontal High Pass FIR filtar): Background
removal
Princip funkcionisanja filtera: dobijanje osrednjene vrednosti svih skenova u radargramu i
oduzimanje date vrednosti od svakog skena ponaosob. Primenjuje se zbog jasnijeg prikaza
hiperboline refleksije i lake selekcije originalne hiperbole (da bi se izbegao pogrean zakljuak
pri analizi radargrama: da li se radi o nemetalnoj cevi sa kablovima ili o metalnoj cevi). Vri se
analiza spektra signala. Izvrava se tek nakon time-zero korekcije, jer ponitava refleksiju
povrine.
2. Uklanjanje sistemskog uma visoke frekvencije (Horizontal stacking)
Horizontalni filtar koji takoe radi na principu usrednjavanja. Za zadati broj skenova se nae
njihova srednja vrednost i potom se oni zamene tom srednjom vrednou. Ukoliko se zada veliki
broj skenova dolazi do filtriranja i korisnog dela signala.
3. Uklanjanje sistemskog uma niske i visoke frekvencije (Vertical Band Pass FIR filtar)
Pri primeni filtra propusnika opsega uestanosti, donja granina frekvencija se uzima kao
etvrtina ili treina centralne frekvencije antene, dok se za gornju uestanost uzima vrednost dva
ili dva i po puta vea vrednost od centralne frekvencije antene. Kako je primenjen Band Pass
filtar na ovaj nain je mogue ukloniti smetnje na niskim i visokim uestanostima istovremeno.

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Laboratorijska veba 3: dekonvolucija, migracija i interaktivna interpretacija

Dekonvolucija
Dekonvolucija predstavlja otklanjanje uticaja zemljita na reflektovani signal. Prilikom prolaska kroz
zemljite signal sa antene georadara konvoluira sa impulsnim odzivom zemljita (zemljite se ponaa
kao sistem opisan funkcijom prenosa u kompleksnom, odnosno impulsnim odzivom u vremenskom
domenu). Stoga do prijemne antene stie signal koji predstavlja rezultat ove konvolucije. Kad je su
karakteristike zemljita takve da jekonvolucija izraena u radargramu se pojavljuju kopije
hipoerbolinih refleksija i tad je potrebno raditi dekonvoluciju.

S obzirom da nisu poznati ni funkcija prenosi ni impulsni odziv zemljita primenjuje se prediktivna
dekonvolucija (pretspostavlja se neka karakteristika. Ona se pokree odabirom opcije Deconvolution
iz Process menija.
Migracija
Pri skeniranju georadarom predajna antena emituje konian snop elektromagnetnih talasa. To
omoguuje refleksiju zraka i pre nego to se antena nae striktno iznad objekta, kao i detekciju dva
objekta koji se nalaze jedan ispod drugog (pri emu postoji minimalno rastojanje kada je ovo
mogue). Meutim, ponekad se u radargramu pojave hiperboline refleksije koje ne potiu od
podzemnih objekata ve pogodan raspored pojaanja izgleda kao hiperbola. Primenom migracije
mogue je ukloniti ovakve lane refleksije.

Migracija se pokree opcijom Migration iz Process menija ili klikom na ikonicu na toolbaru. Potom se
pojavljuje ghost hiperbola iju poziciju i veliinu treba prilagoditi odabranoj hiperboli na
7

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

radargramu, i pomeranjem vertikalnih linija odabrati irinu hiperbole. Klikom na Next odabira se
Migracija sa promenljivom brzinom. Za nju je potrebno formirati profil brzine. On se formira klikom
na vrh svake hiperbole u radargramu. RADAN potom odreuje brzinu u taki gde je kliknuto i ukoliko
uspe u tome na dijagramu se pojavi bela ili siva taka. Ukoliko ne uspe pojavi se crna taka. Nakon
to je dobijen dovoljan broj taaka (na vie dubina) izmeu njih se aproksimira profil brzine i pokrene
migracija.

Dobijeni dijagram umesto hiperbola sadri oblike sastavljene od sinklinala i antiklinala na mestima
hiperbola.

Interaktivna interpretacija
Interaktivna interpretacija je poluautomatska procedura za lociranje i analizu objekata u radarskim
podacima postavljanjem pikova u podacima. Pik je vrna vrednost amplitude koji se uoi u skenu i
pripada sloju (layer-u) ili takastom targetu (point target). U jednom fajlu moe biti maksimalno 7
slojeva , dok je broj takastih targeta proizvoljan. Svi pikovi u jednom sloju imaju isti naziv, boju i
veliinu. Slojevi se musobno ne mogu preplitati.
Pikovi imaju i svoju numeriku predstavu u vidu tabele. Ovu tabelu je mogue snimiti u tekstualnu
datoteku (*.lay) a ukoliko fajl ima pridruene GPS koordinate mogu je i eksport u kml. U sluaju da
8

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

je na podruju na kom je vreno skeniranje georadarom napravljena probna buotina i iz nje

odreene dubine slojeva zemljita interaktivnu interpretaciju je mogue upotrebiti za odreivanje
brzine propagacije signala u svakom sloju.
Interaktivna interpretacija se pokree odgovarajuom ikonicom na toolbaru (
), pri emu teba da
je otvoren eljeni radargram. Novi prozor je podeljen na dva dela: u jednom je radargram a u
drugom samo pikovi. Desnim klikom na radargram dobija se glavni meni interaktivne interpretacije.

Definisanje broja slojeva

Odreivanje pikova se vri opcijom Pick options. Postoji nekoliko metoda:
Single point runo definisanje pika
Select block u okviru definisanog bloka RADAN automatski odreuje pikove
Select range - u okviru definisanog opsega (po dubini, u itavom radargramu) RADAN
automatski odreuje pikove
- EZ tracker take se odabiraju po slinim vrednostima amplitude u susednim skenovima

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Tabelarni prikaz pikova

Snimanje u *.lay fajl

Za unos podataka dobijenih probnim buenjem slui opcija Ground truth. U prve dve kolone se
unose koordinate buotine u odnosu na poetnu taku radargrama, trea predstavlja dubinu, dok se
u etvrti unosi oznaka sloja. Preostale etiri kolokne se popunjavaju automatski nakon unosa
podataka u prve etiri kolone.

10

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

U Layer properties se metod odreivanja brzine postavi na Core Data (za primer je uzet Layer 3)

Pomou Pick options/Select range se selektuju pikovi Layer-a 3, i nakon desnog klika na selekciju
odabere se opcija Pick mod. Options/Change Pick Velocity i u padajuem meniju se odabere Core
data. U tabeli sa parametrima pikova se vidi da je brzina sraunata na osnovu podataka iz Ground
truth tabele.

11

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

12

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Laboratorijska veba 4: Rad sa GPS podacima i kreiranje 3Dradargrama

Rad sa GPS podacima
Ukoliko je prilikom skeniranja na georadar povezan GPS prijemnik (preko Data Logger-a) podaci e
biti organizovani u tri datoteke: dzt (koja sadri radargram), plt (sadri GPS koordinate) i tmf (slui
kao veza izmeu podataka iz prve dve datoteke). Prilikom uitavanja ovakvog radargrama
automatski se uitaju i GPS podaci, ukoliko su sve tri datoteke istog naziva. Ukoliko nisu GPS podaci
se ucitavaju manuelno (Edit/Edit database/GPS/Import GPS).

U 2D prikazu razlike u odnosu na radargram formiran bez GPS-a nema, osim to je mogue
horizontalnu skalu prikazati u GPS koordinatama. U tabeli sa GPS podacima (Edit/Edit
database/Tables/GPS) koordinate su prikazane kao otklon po svakoj koordinati od poetne tane, i
data je zona UTM projekcije. Koordinate poetne take se nalaze u Regions/Position.

Da bi se uz radargram mogle videti trajektorija skeniranja i elevacione karakteristike terena potrebno

je prei u 3D mod.

Trajektorije je mogue eksportovati u kml datoteku i prikazati u Google Earth-u. To se radi

korienjem interaktivne interpretacije. Prvo se nekim od alata dodaju take du itavog radargrama.
13

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Potom se te take snimaju opcijom Save changes/New filename/Export. U dijalog boksu se potvrde
parametri, potom se odabere naziv i putanja kml datoteke.

Formiranje 3D radargrama
Kreiranje 3D radargrama mogue vriti u softveru na georadaru ali i naknadno u RADANU. Dok prva
opcija obezbeuje automatizovanu proceduru skeniranja druga je znatno fleksibilnija i omoguuje
korienje radargrama razliite duine, nastavljanje radargrama, izostavljanje radargrama itd. Na
terenu se mora definisati grid, tj raspored skeniranja i voditi evidencija o prostornom rasporedu
radargrama, kako bi prikupljeni podaci mogli biti iskorieni za formiranje 3D radargrama.
Za formiranje 3D radargrama potrebno je otvoriti projekat, u opcijama odabrati 3D fajl (*.m3d) i
ekirati opciju Create 3D file. U prozoru 3D Grid options se zadaje nain skeniranja, koordinate
koordinatnog poetka, duina 2D radargrama (koji se u ovom sluaju nazivaju profili) i irina na kojoj
je izvreno skeniranje (tj. duine 3D radargrama po X i Y osi), kao i folder u kojem se nalaze 2D
radargrami. Ukoliko se eli da RADAN automatski uita radargrame iz definisanog radnog foldera
ekira se opcija Auto Load Files from Working Folder, u suprotnom se mora svaki profil pojedinano
uitavati.

Nakon to uita sve profile, kao rezultat e se pojaviti jedan radargram sainjen od svih profila koji se
nastavljaju meusobno. 3D prikaz se dobija klikom na ikonicu 3-D Mode na toolbaru.
14

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

U dobijenom 3D radargramu mogue je kreirati nove vertikalne i horizontalne profile, menjati

proporcije itd.

15

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Laboratorijska veba 5: Rad u 3D modu, MatGPR

3D Display Mode
Formirani 3D model se moe dalje obraivati u 3D display modu. Opcije ovog moda su dostupne
preko dva toolbara: 3D Options i 3D Stretch. 3D stretch toolbar sadi opcije za skaliranje modela, dok
se ostale funkcije nalaze u 3D Options toolbaru. Tu su opcije za zumiranje, prikaz dela modela,
promenu gustine grida itd.
Prikaz pojedinanih profila se vri opcijom XYZ Fences. Mogue je prikazati bilo koji vertikalni ili
horizontalni presek (na bilo kojoj vrednosti X, Y ili Z koordinate) u okviru modela. Vrednosti izmeu
postojeih radargrama se sraunavaju interpolacijom. Horizontalni presek se naziva Time slice jer sve
take u jednom horizontalnom preseku imaju istu vrednost odziva u nanosekundama.

U modelu je takoe mogue dodavanje objekata, takastih i linijskih. Taka se dodaje dvostrukim
klikom na odgovarajuu poziciju u modelu. Linijski objekti se dodaju postavljanjem jedne take i
potom se dri pritisnut taster space dok se dodaje druga taka. Na isti nain je mogue dodati
proizvoljan broj taaka.

Kreiranim objektima se manipulie pomou Shape Manager opcije. Svaki objekat je mogue
selektovati i potom ga obrisati ili editovati. Selekcija se vri desnim klikom na objekat nakon ega
objekat pone da blinka i pojavljuje se meni. U meniju je mogue odabrati neku od akcija: brisanje,
editovanje itd. Pri editovanju se moe zadati prenik objekta i boja kojom je predstavljen. Boje su
16

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

pridruene odreenom tipu instalacije (npr. vodovod se predstavlja plavom bojom). Ovaj raspored
boja je mogue modifikovati tako da odgovara naem topografskom kljuu (npr. gasovod se
predefinisano predstavlja utom bojom a treba da bude predstavljen zelenom).

Kreirani objekti se Shape manager-om mogu eksportovati u AutoCAD format (*.dxf) ili u Shape fajl
(*.shp). To se radi jednostavnim odabirom opcije Export targets, i izborom formata i foldera u koji e
podaci biti eksportovani.

3D interaktivna interpretacija
Dodavanje objekata u 3D modu mogue je vriti i uz pomo interaktivne interpretacije. Kada je
kreiran 3D model i otvoren prozor u 3D modu pokree se interaktivna interpretacija klikom na
uobiajenu ikonicu na toolbaru. Tada se otvara prozor slian onom kod 2D interpretacije ali podeljen
17

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

na etiri celine: osciloskop, 3D prikaz, 2D radargram i prostor za prikaz pikova. Prilikom kretanja kroz
2D radargram u statusnoj liniji se sada pojavljuju i koordinate u koordinatnom sistemu 3D modela
tako da je mogue pozicionirati se u modelu.

Da bi se dodali objekti potrebno ih je prethodno definisati. To se radi desnim klikom na radargram i

izborom opcije Target options pa potom New. U dijalog-boksu se definiu naziv objekta, dimenzije i
boja kojom e objekat biti prikazan.

Take koje ine objekat se potom dodaju korienjem nekog od alata (Single pick, Select block, Select
range) na 2D radargramu, pri emu je prethodno potrebno u Pick options opciju Current focus
postaviti na Targets, a Current feature na prethodno definisani objekat. Dodate take se automatski
prikazuju i u 3D prozoru. Od njih se potom formiraju linijski objekti. Take je potrebno selektovati u
3D prozoru (obuhvate se okvirom koji se razvlai miem uz dranje tastera Shift) i odabirom opcije
18

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Group targets iz padajueg menija (desni klik na sjednu od selektovanih taki u 3D prozoru). Kreirani
objekti se prikazuju i u zasebno otvorenom 3D prozoru.

MatGPR
Aplikacija MatGPR je skup Matlab skriptova sa grafikim korisnikim interfejsom. Namenjena je
obradi podataka sa georadara i u njoj je mogue vriti: editovanje, filtriranje, dekonvoluciju,
migraciju, formirati 3D model itd. Pokree se izvravanjem matgpr.m datoteke. U okviru ove
pripreme bie prikazano izvravanje Time-zero offset-a, editovanje radargrama, vertikalno i
horizontalno filtriranje.

Radargram se uitava opcijom Data/Import Raw Data i prikazuje u prozoru GPR Data. Nakon neke
izvrene funkcije rezultat e biti prikazan u prozoru Processed GPR Data. Time-zero offset operacija
se obavlja izborom opcije Basic Handling/Adjust Signal Position. U osciloskopskom prikazu se potom
klikne na prvi pozitivni pik, na pitanja odgovori sa No pa potom OK i otvorie se prozor Processed
GPR Data sa radargramom na kojem je uraen Time-zero offset. Ukoliko se eli nastaviti sa radom na
takvim podacima odabira se opcija Data/Hold Processed Data, prozor GPR Data preuzima obraeni
radargram, dok se prozor Processed GPR Data zatvara. Ukoliko se ne eli nastaviti opcijom
Data/Discard Processed Data se prozor Processed GPR Data zatvara.

19

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

Editovanje radargrama, tj. brisanje odreenih skenova se vri opcijom Basic Handling/Edit Scan Axis.
U dijalog boksu se bira da li e se za selekciju koristiti mi (Use pointer) ili tastatura (Use fingers) kao i
koja e se akcija izvriti nakon selekcije: brisanje do selektovanog skena (Trim from), brisanje posle
selektovanog skena (Trim back) ili zadravanje selektovanog opsega (Extract). Iako sve tri operacije
menjaju broj skenova u radargramu, veliina prozora u kojem se on prikazuje se ne menja tako da je
novi radargram izduen.

MatGPR aplikacija ima algoritme za filtriranje analogne vertikalnim i horizontalnim filtrima u RADANu. Prvi se nazivaju Frequency a drugi Wavenumber Filter, i realizovani su kao FIR filtri. Frequency
filter obrauje svaki sken zasebno i kao parametar filtra se zadaje granina frekvencija. Nakon
20

Studijski program: Geodezija i geomatika

Predmet: Detekcija objekata podzemne infrastrukture

odabira opcije iz menija (Filtering/FIR Frequency Filter), bira se koji filtar je potreban i klikne na
reprezentativni sken u radargramu. Dobije se njegov spektar na kome se odabira granina
frekvencija. Preporuke za graninu frekvenciju su iste kao u RADAN-u, a frekvencija antene se moe
oitati u glavnom prozoru MatGPR aplikacije. Nakon izvrenog filtriranja u prozoru Processed GPR
Data se pojavljuje obraen radargram. Wavenumber filter radi isto kao i Frequency filter, ali podatke
uzima po horizontali (skenovi, koji su ulaz za Frequency filter su postavljeni vertikalno) te se odabira
reprezentativna horizontalna linija iz radargrama (uvek ona u kojoj je vidljiv um).

Originalni radargram

Primenjen Low Pass Frequency Filter

Primenjen Low Pass Wavenumber Filter

21