PROTIV ZRNA I RAKETE

Politika kriza u leto 1991. godine postepeno je iz incidenata prerasla u otvoreni oruani
konflikt. Letelice RV i PVO sve ee su bile mete dejstva protivnika, u to vreme, najee
iz steljakog oruja. Tehniki odgovor je bila odluka da se to pre deo letelica zatiti
pancirima i da se integrie pasivni ometaki sistem.
Na borbene zadatke iznad teritorije pod kontrolom protivnika piloti Jugoslovenskog RV i
PVO leta 1991. godine leteli su na maloj visini izloeni gustoj vatri iz iz streljakog
oruja i lake protivavionske artiljerije kalibra do 20 mm. Avioni nisu imali infracrvene
mamce i zato su bili nezatieni od dejstva lakih prenosnih raketnih sistema PVO Strela2M. Prve rtve u letakim jedinicama pale su u Sloveniji kada su kao "glineni golubovi"
raketama Strela-2M oborena dva helikoptera - po jedan Mi-8 i Gazela. Posade est Mi-8
uoile su dejstvo iz peadijskog oruja, ali sreom bez posledica.
U leto 1991. godine, u Hrvatskoj, u varljivoj atmosferi izmeu mira i rata, piloti jurinih
aviona praktino svakodnevno su leteli na zadatke vizuelnog izvianja i demonstracije
sile na malim visinama. Hrvatske oruane formacije lako su mogle postaviti zasedu
letelicama jer su letovi esto izvravani du glavnih putnih i eleznikih pravaca za
zatitu jedinica JNA koje su se povlaile iz Slovenije ili premetale. Prirodno, du tih
komunikacija bilo je i najvie hrvatskih "zengi" i policajaca. Zatim, u JNA se jo uvek
verovalo u bratstvo i jedinstvo i zato je bilo u jedinicama ljudi koji su rado i lako
dostavljali informacije "svojoj" strani. Treba dodati i da su piloti esto ponavljali nalet da
bi bolje osmotrili prilike na zemlji i to su nastavili da ine i kada su se borbe razmahale.
U poetku nisu bila dozvoljena vatrena dejstva avijacije. Prilike su se promenile tek u
poslednjih desetak dana avgusta 1991. godine kada su avioni sve ee pogaani. Na
izvianju iznad Istone Slavonije 21. avgusta pogoena su iz streljakog oruja dva
Jastreba, zatim 22. avgusta ak est Jastrebova. Jedan od tih aviona prinudno je sleteo na
aerodrom Sombor jer je gubio gorivo zbog oteenja koja je zadobio od protivnikih
kuruma. Avioni su se sve ee vraali na aerodrome izbueni zrnima iz automatske
puke i pukomitraljeza, naroito Jastrebovi i Galebovi jer su na njima izvravana veina
zadataka i to uglavnom sa malih visina. U 252. eskadrili imali su avione sa ugraenim
video-kamerama koji su snimili kako hladnokrvno "zenga" puca po avionima kako su
nailazili u briuem letu.
U prvo vreme dok nisu sabrali iskustvo pucali su bez uraunatog preticanja, ali zato se
deavalo da niane prvi avion i pogode sledei u koloni. Prvi avion oboren je 24. avgusta
1991. godine - tri Jastreba iz 252. eskadrile bila su na vizuelnom izvianju komunikacija
na potezu Jankovci-Vinkovci-Vukovaru na zadatoj visini od 100 m, u realnosti nioj.
Pilot Saa Aimovi vidio je nekoliko autobusa koji su u to vreme bili uobiajeno
sredstvo za prevoz hrvatskih snaga. Odluio je da bi trebalo da bolje pogleda o emu se
radi i uao je u desni zaokret na visini od 100 m oko silosa na ulazu u selo Bradin i
preko ume ergaj. Avion je pogoen i gusti crni dim je kuljao. Pilotu je preostalo da
usmeri avion ka prijateljskom delu Bradina i da iskoi. Na tom zadatku lake je oteen i

pratilac. Sledili su burni dani i desetine letelica su pogoene. Poetna ratna iskustva
pokazala su da preduslov poveanja borbene efikasnosti mala visina leta i time neizbeni
ulazak u zonu dejstva streljakog oruja. Kritine faze leta su dolazak na cilj, prolazak
kroz baranu vatru i vaenje u zaokretnu u odlasku od objekta dejstva.
Posebno su veliki gubici bili u poetnoj fazi otvorenog konflikta JNA sa hrvatskim
snagama - od 25 unitenih letelica iznad Hrvatske ak 9 je oboreno u periodu od 17. do
20. septembra 1991. Kasnije su gubici bili nii u odnosnu na broj zadataka jer su osim
bolje pripreme posade poele da lete na veim visinama i da "preskau" zonu dejstva
bliske PVO, vie se vodilo rauna o bezbednosnoj zatiti borbenih zadataka jer se sa
pravom verovalo da unutar jedinica vida rade saradnici protivnika i da se u blizini
aerodroma nalaze "zlonamerni" osmatrai koji su dojavljivali poletanja letelica.
Intezitet dejstava hrvatske PVO moe delimino da se proceni na osnovnu podataka 204.
puka koji je u periodu od 25. avgusta do 31. decembra 1991. godine izvio 568 borbenih
letova (476 sa vatrenim dejstvom) i za to vreme jedan avion L-17 je oboren i oteeno je
16 aviona - 13 L-17 i 3 L-18. Registrovano je na 147 letova, odnosno jednoj etvrtini svih
zadatka, dejstvo protivavionske artiljerije ili lakih prenosnih raketnih sistema PVO.
U tehnikom pogledu ve leta 1991. godine pokrenute su dve vane aktivnosti na
poboljanju pasivne zatite letelica - razvoj pasivnog ometakog sistema (POS) i
integracija na letelice i razvoj "pancira" za najosetljivije delove letelica. Pod pritiskom
realnosti na terenu piloti su se snalazili i umesto IC mamaca koriene su svetlee aviobombe. Iznad pilotskog kombinezona sve ee su se mogli videti "peadijski" zatitni
prsluci. U poetku piloti nisu bili previe sreni zbog krutog prsluka koji je ograniavao
pokrete, ali jedan dogaaj je pokazao emu oni slue - potpukovnik Miodrag Dautovi je
na letu Jastrebom 14. septembra 1991. pogoen iz mitraljeza 12,7 mm i krhotine su teko
ranile pilota koji je izdrao veliki gubitak krvi i sleteo na aerodrom Batajnica.
INFRACRVENI MAMCI I RADARSKE PATRONE
Plaena je visoka cena u ljudskim ivotima i materijalu jer letelice nisu bile zatiene od
Strele-2M, najee korienog raketnog sistema PVO od sredstava koja je protivnik
imao u rukama. Mit o Stingerima koji su navodno korieni posluio je propagandi i
stvorio je sliku o jaem protivniku nego to je on to zaista bio, ali istina je da su Slovenci
i Hrvati 1991. godine koristili Strele-2M, a tek prolea 1992. godine pojavile su se prve
Igle. U kratkom konfliktu u Sloveniji stradalo je pet pripadnika RV i PVO u jednoj Gazeli
i jednom Mi-8 oborenim Strelom-2M. Iznad Hrvatske nije sasvim sigurno koja su
sredstva koriena za unitenje nekih letelica, osim 25 obaranja, tri aviona su jo uvek
zvanino nestala na zadatku jer nije bilo pouzdanih saznanja ta se tano dogodilo, a pali
su u more. Nekim prilikama moda se ak radilo o udesu u vreme izvravanja borbenog
zadatka ili ak pri vatrenom dejstvu. Iako je ustanovljavanje tanog uzroka pada
nezahvalno moemo orijetnaciono proceniti da je od oborenih letelica devet pogodila IC
samonavoena raketa. Dva pilota su stradala, a sedam pilota je iskoilo iz aviona. U
borbama prolea 1992. godine iznad Bosne i Hercegovine od est borbenih aviona rakete
su oborile moda pet, za jednog se nita posigurno ne zna. Tri Orla, jedan Galeb G-4 i
jedan Galeb G-2 pogoeni su Strelom-2M, ali piloti su imali sree i vetine da sa
oteenim avionima slete na aerodrom. Sa infracrveno samonavoenih raketnim
sistemima PVO 1993. godine oborene su tri letelice. Jedan Mi-8 pogoen je 1993. godine

i u njemu je stradalo devet osoba, 1995. godine "prijateljskom vatrom" sa raketom Strela2M oboren je jedan Orao, a hrvatske snage su oborile Iglom jednog Jastreba. Raketom je
pogoen Galeb G-4 koji se vratio na aerodrom.
Da se vratimo na leto 1991. godine kada je otvoreno je pitanje ta da se preduzme za
smanjenje gubitaka u pogledu taktike primene, ali i zatite posade i aviona. Jedna od
mera bila je integracija POS. Od VTI -arkovo, nareenjem zamenika naelnika
Generaltaba OS SFRJ za RV i PVO od 5. avgusta 1991, zatraeno je da kao zadatak
visokog prioriteta tretira razvoj POS i da se taj problem rei to pre jo tokom 1991.
godine. Nosilac zadataka bio je VTI-arkovo. Sledila je hitna nabavka IC i
protivradarskih patrona od preduzea "Sloboda" aak.
U vreme kada je poeo oruani konflikt IC i radarski mamaci nisu bili novina za RV i
PVO. Pasivni ometaki sistem projektovan u VTI arkovo, a proizveden u fabrici
"Utva", ugraen je 1985. godine u Zavodu "Moma Stanojlovi" na VOC-ov IJ-22, ev. br.
25714. Dva kontejnera POK-078 sa radarskim patronama PA-1 prototipske partije i
automat AT-80 za kontrolu odbacivanja mamaca proveren je u saradnji sa raketnim
jedinicama PVO i osmatrakim radarima. u prvom reenju na nosae naoruanja.
Prvi let na IJ-22 izvren je 20. novembra 1985. godine, ali nastavak rada prekinut je zbog
tehnikog otkaza komutatora POS i kasnije zbog dugog perioda loih mete-uslova. Po
drugi put poleteo je tek 21. marta 1986. godine. Pojavile su se tekoe sa piropatronama
koje se nisu aktivirale u letu i zato su provedene provere sa izbacivanjem iz kontejnera na
zemlji.
Na osnovnu praenja dva leta zakljueno je da uticaj pasivnih smetnji na radarske
pokazivae ima elene karakteristike. Odraz pasivnih smetnji imao je efektivnu refleksnu
porvrinu veu od karakteristinih odraza borbenih aviona, poveavao se posle
odbacivanja patrona i zadravao je visinu. Komutator je morao da se doradi da bi postao
pouzdan. Posle modifikacija patron PA-1 usvojen je u naoruanje 1988. godine i na tome
se ostalo.
Nisu zavreni ni radovi na univerzalnom avionskom podvesniku PIO-65-13 sa 65
patrona PA-1 i 13 infracrvenih mamaca (IC), upravljakom kutijom PS-80 i blokom
logike BL-80 koji je trebao da se podveava na sve borbene avione na nosae
bombarderskog naoruanja. Zbog razlike u rastojanju zakaki i elektrinih instalacija
projektovane su dve podvarijante za MiG-21 i za avione domae konstrukcije.
Pod pritiskom potrebe da se to pre obezbedi efikasna zatita od lakih prenosnih raketnihs
sitema PVO u jesen 1991. godine, u VTI-arkovo brzo su projektovanja reenja za
glavne letelice u RV i PVO sa univerzalnim automatom AT-80 i "velikim" mamcima IC-1
prenika 46,5 mm, duine 105 mm i mase 300 g i "malim" mamacima IC-3 prenika
29,6 mm, duine 105 mm i mase 200 g. Predvieno je da se koriste patrone
protivradarske PA-1, M82 kalibra 29,6 mm i mase 208-225 g.
U hodu, uveden je poboljani automat AT-80M koja je umesto signalne svetiljke sa
tasterom za indikaciju napajanja imao dve LED.
Za svaku letelicu izvedeno je namensko reenje prilagoeno njenim karakteristikama
odnosno pozicijama na koje se mogla postaviti kaseta ili podvesti kontejner.
U VTI-arkovo su brzo zavrili glavni deo posla i pripremljena je proizvodnja kaseta u
fabrici "Utva" iz Paneva i mamaca u "Slobodi" iz aka. Nosilac integracije bio je
zavod "Moma Stanojlovi".

Na Orlovima primenjeno je reenje sa tri "nosaa" mamaca - kasetom POYR-S na donjoj

strani trupa za 40 infracrvenih mamaca IC-1 i u dva kontejnera postavljena na bone
strane zadnjeg dela trupa (na mesta predviena za instalaciju startnih raketa u izvornom
projektu Orla) POYR-L i POYR-L, sa jo 2 x 20 IC-1 i 2 x 8 patrona PA-1. U prvoj turi
letelica koje su ve oktobra 1991. godine dobile POS nalo se est J-22 Orao po dva iz
svake od tri lovako-bombarderske eskadrile 238. eskadrile, 241. eskadrile i 242.
eskadrile. Radovi na svakom avionu uzeli su po dve nedelje sudei po jednom aktu VTIarkovo od 3. oktobra 1991. kojim se trailo traio da se 14. oktobra zavodu predaju
avioni i da e oni biti vraeni matinim jedinicama 28. oktobra.
Za zatitu izviakih aviona IJ-22 Orao moralo se proveriti kako mamci utiu na kvalitet
izvrenja osnovnog zadatka - aerofoto snimanja. Od novembra 1991. do marta 1992.
godine godine radilo se u VOC-u na ispitivanju kontejnera sa aero-foto kamerama Vinten
britanskog porekla na avionu broj 22714 i u okviru tog zadatka proveren je uticaj
svetslosti mamaca na snimke i funkcionalna provera mamaca IC-1 i IC-3 sa simulacijom
zahvata sa kolskom raketom Strela-2M. Na kosim daljinama od 600, 1.300 i 1.800 m
glava za samonavoenje rakete prezahvatila je mamac posle zahvata izduvnika motora
aviona.
Procena je bila da broj "osvetljenih" snimaka moe da se svrsta u tzv. sluajne pojave i da
zavisi od verovatnoe istvremenog otvaranja blende i izbacivanja mamca. Kod kadence
izbacivanja mamaca nema osvetljenih snimaka jer je verovatnoa istvoremeno mala. Zato
su mamci primenjivi i da je mala verovatnoa da e otetiti snimke i to samo jedne
kamere postavljene za vertikalno snimanje.
Takoe su decembra 1992. godine na avionu 25712 provedene provere uticaja svetlosti
mamaca IC-3 na izviaki podvesnik sa kamerama poreklom iz SSSR i njihove
efikasnosti. U letu etiri puta je koskom raketom Strela-2M ostvaren zahvat na izduvnik
motora, a zatim preskok na prvi mamac koji se izbaen iz podvesnika.
Na Jastrebove ugraena su po dva kontejnera POJ a po 40 IC mamaca IC-3 i po 8 patrona
PA-1. Obzirom da su poetkom devedesetih godina Jastrebovi zadrani u skromnim
koliinama u borbenim jedinicama, a veina aviona je konzervirana integracija POS nije
bila prioritet. Izuzetak su avioni korieni u jedinicama sa aerodroma Mahovljani i
Udbina koje su bile borbeno angaovane sve do 1995. godine. Tokom leta 1992. godine
samo mali broj aviona koji su gotovo svaki dan leteli na borbene zadatke imali su
odgovarajuu zatitu - od osam Jastrebova iz 28. eskadrile samo tri su imala POS. Osim
aviona koji su POS dobili u radionicama na aerodromima kontejneri su ugraivani na
avione na redovnom remontu u zavodu "Moma Stanjolovi". Neki avioni su modifikivani
na "terenu". Kada su hrvatske snage ule na aerodrom Udbina zatekli su jednog Jastreba
koji nije prebaen kao ostala tehnika na aerodrom Mahovljani jer je bio u radionici na
ugradnji POS.
Avioni Galeb G-4 dobili su po dva kontejnera POJ-264 za po 40 IC mamaca IC-3 i 8
radarskih patrona PA-1. Da povlaenjem jastrebova iz naoruanja 1996. godine ulogu
lakih jurinika u potpunosti su rpeuzeli G-4 i zato su postepeno veina viona dobila POS.
Za MiG-21 predviena su dva kontejnera POMIG za po 20 mamaca IC-1 i po 8 patrona
PA-1. U pripremi dokumentacije za ugradnju na sve varijante MiG-21 kasnilo se, ali zato
u 204. avijacijskoj brigadi nisu gubili vreme i sami su ugradili sistem samozatite na 11
MiG-21bis.

Planirano je, ali nije ostvareno da se POS ugradi na veinu jednosedih MiG-21 - po listi
iz avgusta 1995. godine predviene su modifikacije na 14 MiG-21bis, 9 MiG-21M i 4
MiG-21R.
Za zatitu Antonova An-26 predviena su dva dva kontejnera PIO-096 za po 80 mamaca
IC-3 i 16 patrona PA-1.
Za posade helikoptera cenilo se da je bolja zatita izbor profila leta koji e onemoguiti
zahvat sa IC samonavoenom raketom u odnosnu na ugradnju POS koja je oteavala
letelice. Zato su na samo dva Mi-8 koriena u VRS ugraeni kontejneri identini kao na
An-26 (PIO-096 za 80 IC-3 i 16 PA-1). Za Gazele predviena dva kontejnera PO-341 na
bokovima sa po 48 mamaca IC-3, ali odustalo se od integracije POS na te letelice.
U jesen 1991. godine IC mamci poeli su rutinski da se koriste za zatitu aviona. Neki
statistiki podaci su sauvani, na primer 252. eskadrila utroila je 616 mamaca IC-3.
U ratnim uslovima izraena je vea koliina mamaca po hitnom postupku i zato su
preskoene neke propisane faze razvoja i izrade dokumentacije. Vea koliina
proizvedena je iako nije prola propisanju proceduru testova i jedna partija je proglaena
prototipskim i provedeni su testovu i fabrici i VOC. Mamci IC-1 i IC-3 formalno su
uvedeni u naoruanje 11. juna 1992. godine.
ANTRFILE
PASIVNO OMETANJE
Sistem za pasivno ometanje predvien je za izbacivanje sredstava za pasivno ometanje
infracrveno i radarski samonavoenih raketa, nianskih i osmatrakih avionski radara i
radara u raketnim i artiljerijskim sistemima PVO i za aktiviranje IC i radarskih upaljaa
ubojnih glava i raketa.
Namena IC mamaca je stvaranje lanih ciljeva za IC samonavoene rakete. Zraenje traje
oko 3 sekunde. Dimne patrone koriste se za priguenje IC i svetlosnih talasa i za optiko
maksiranje aviona odnosno zatitu od IC, TV, vizuelno i laserski voenih raketa. Dim ima
veliki koeficijent apsorpcije svetlosne i i IC energije i veliku pokrivaku sposobnost,.
rajanje dimne zavese je najmanje 10 sekundi.
Protivradarske patrone su sredstvo za pasivno ometanje - za stvaranje lanih radarskih
ciljeva, za aktiviranje radarskih upaljaa raketa vazduh-vazduh i stvaranje koridora i
zaslona sa reflektorima (alumunijazirana staklena vlakna) radi pokrivanja aviona koji leti
kroz koridor ili iza njega. Patroni se izbacuju u zadnju polusferu aviona kao oblak.
Naelnom kada se prelee teritorij na kojem se oekuje dejstvo IC samonavoenih raketa
sa zemlje inerval izbacivanja je manji to je visina leta manja. U odbrani od dejstva
protivnikih aviona interval od jedne sekunde titi avion od IC raketa vazduh-vazduh na
udaljenostima od 500 m i veim. Kada je god to mogue osim izbacivanja IC mamaca
avion se uvodi u manevar sa maksimalnim dozvoljenim preoptereenjem naelno u
stranu protivnikog aviona ili u stranu mesta na zemlji s akoga je primeeno lansiranje
rakete.
ANTFILE
MAMCI NA MIGOVIMA

Prve protivradarske patrone u naoruanju RV i PVO uvedene su sa izviakim

kotejnerima za MiG-21R. za samozatitu aviona kontejner "D" za dnevno
aerofotosnimanje i "R" za radio-tehniko izvianje imali su automat ASO-21 za
odbacivanje protivradarskih mamaca za stvaranje pasivnih smetanju avionskim i
zemaljskim radarima u talasnom opsegu od 0,6 do 12,5 cm i stanica SPO-3 za upozorenje
pilota o radarskom ozraenju aviona i za automatsko aktiviranje sistema ASO-21 kada se
avion ozrai iz stranje polusfere.
Na 14 jednoseda MiG-29 primljenih 1987/88. godine mamci su bili ugraeni na avione
prema fabrikoj specifikaciji. Na gornjaci, pred korenom vertikalnog stabilizatora
smetena su dva kontejnera za po 30 IC mamaca.
Nabavljeni su mamci PPI-26IV proizvedeni u SSSR. U jesen 1991. godine pokrenuto je
osvajanje mamaca pod domaom oznakom IC-5 koji su bili reverzivilno projektovani
mamci PPI-26IV. Tek posle zavretka borbenih dejstva provedena su 1995. verifikaciona
ispitivanja na zemlji i od februara do maja 1995. godine u letu na dva aviona, na
primercima broj 18105 i 18114.
ANTRFILE
PLAN OPREMANJA VAZDUHOPLOVA
Prema dinamici planiranoj 21. avgusta 1991. godine, POS se trebao integrisati na skoro
sve letelice RV i PVO u roku do od godinu dana, do kraja avgusta 1992. godine.
Planom je obuhvaena ugradnja POS na 64 Orla, 75 MiG-21bis, 72 Galeb G-4, 64
Jastreba, 80 Mi-8, 108 Gazela i 15 An-26. Cenilo se da su prioritet jurini avioni i zato se
planiralo da 16 Orlova za popunu jedne eskadrile treba dobiti POS tokom oktobra 1991.
godine, a do januara 1992. godine planirano je da se zavri ugradnja na sve Orlove.
Nakadno, 13. februara 1992. godine potrebe su redukovane na 45 MiG-21 (25 MiG21bis, 9 MiG-21M, 4 MiG-21PFM, 3 MiG-21US i 4 MiG-21R), 45 Orlova (32 J-22, 5
NJ-22, 7 IJ-22 i 1 INJ-22), 34 Jastreba (26 J-21 i 8 IJ-21), 30 Galebova G-4, 13
Antonova An-26 i 16 Mi-8.
Realizacija nije bila u skladu sa planovima i do 31. marta 1994. godine POS su uglavnom
dobili jurini avioni - 39 Orlova i 27 Jastrebova i etvrtina od planiranog broja MiG-21 11 aviona i to iskljuivo "biseva". Samo na jedan G-4 ugraen je POS i na dva Mi-8 i
delimino na osam An-26. Sredinom devedesetih povean je broj aviona sa POS sa 15
Mig-21bis iz 123 i 124. eskadrile iz Pritine i 7 G-4 iz 229. i 239. eskadrile iz Podgorice.
Nakandno, povean je broj G-4 sa POS, a posle ratnih godina avioni MiG-21bis
"osloboeni su dodatnog tereta. U Vojsci Srbije POS je zadran na avionima Orao i G-4.

OKLOPLJENI VAZDUHOPLOVI
Piloti iz jedinica u leto 1991. godine predlagali su da se na avione, posebno lake jurinike
stavi neka vrsta zatite koja bi barem pokrivala pilota. Na zahtev jedinica iz Komande RV
i PVO pokrenuli su 27. septembra 1991. proceduru za modifikacije za zatitu posada i
letelica od dejstva streljakog oruja. Prva instanca bio je organ zamenika naelnika

Generaltaba (ZNG) JNA za RV i PVO koji je u to vreme bio zaduen za rad VTIarkovo. Institut je 8. oktobr 1991. dobio hitan zadatak da projektuje zatitu za avione.
Iz ZNG predloeno je da se razmotri zatita pilota odnosno posade i kabine i
kombinovana zatita i pilota i kabine sa mogunostima ugradnje zatitnih ploa
oblaganjem spolja i ugradnjom u unutranjost kabine. Zatita je morala da obezbedi
pilota od dejstva streljakog naoruanja kalibra 7,62 mm, sa udaljenosti od 200 m, pri
uslovnom udaru zrna pod uglom od 90, a da masa zatitnog materijala ne prelazi 35 kg
po kvadratnom metru. Prvi korak bila je izrada procena osetljivih mesta koja je pokazala
da se treba primarno tititi pilotski prostor. Prioritet su bili laki jurinici Jastreb jer su se
pokazalo vrlo osetljivim na pogotke automatskih puaka i pukomitraljeza. Traeno je da
se obezbedi zatita Jastrebova u to kraem roku tokom jeseni 1991. godine.
Tim VTI koji su vodili pukovnik ing Zoran Kari, ing Goran uri i Goran Vukadinovi
predloio je lake pancire od elika, legure alumunijuma i cinka PD-33, para-aramida
Kevlar K29, polietilenske tkanine i laminiranog "flot" stakla. To su bile barijere debljine
14 milimetara, povrinske mase od 40 kilograma po kvadratnom metru. Cenilo se da
takva zatita potpuno zaustavlja pogotke razliitih kalibara od 5,56 mm do 7,9 mm. Kao
standard trailo se da moe da zaustavi pancirno zrno 7,9x57 mm koje je pogodilo
letelicu sa udaljenosti od 100 metara.
Zamiljeno je da se paneli projektuju prema konfiguraciji povrina letelice bez
naruavanja osnovne strukture. Svi paneli se se demontirali lako i brzo i prenosili sa
jedne na drugu letelicu bez posebnih alata i za to posebno kvalifkovanog kadra.
Legura PD-33 mogla se nabaviti iz Kombinata alumunijuma Titograd, a obrada je
poverena fabrici "PPT-Bijelo Polje". Od fabrike "Miloje Zaki" iz Kruevca nabavljeno je
gumirano platno, a od firme "Rekord" iz Beograda gumirani profili.
Najvei problem je bila nabavka Kevlara K29 koji se morao uvoziti u vrlo sloenim
politikim prilikama kada nije bilo lako pronai firme voljne da prodaju namenske vojne
materijale. Kasnije, pronaeno je alternativno reenje - materijal sa zatienim imenom
Twaron koji je autorstvo holandske hemijske industrije AKZO (sada AkoNobel). Radi se
o ekvivalentu Kevlara koji je jednako efikasan i to je najvanije nabavljen je nekim
kanalima koji su funkcinisali u ratno doba.
Na osnovnu predloga VTI da se koristi PD-33 kao osnovni materijal ZNG za RV i PVO
naredio je 18. novembra da insitut bude nosilac rada na zadatku "zatita letelica od
dejstva streljakog naoruanja". Za poetak odreeno je da se modifikuju kao prototipovi
jedan J-21 Jastreb i jedan Mi-8 koji su ve dobili POS i da se na jednu Gazelu ugrade
"pancirna" sedita. U to vreme u institutu se ve uveliko radio na izradi radionike
dokumentacije i na projektu zatitu Mi-8 i Gazele.
Zadrani su "stari" zahtevi za zatitu Jastreba od pogotka kalibra 7,62 mm sa udaljenosti
od 200 m pri uglu od 90, a za Mi-8 definisano je zatita od pogotka zrna kalibra 7,9 mm
sa 100 metara pancirnog zrna pod uglom od 90. Limitirana je masa "pancira" za
Jastreba na maksimalno 50 kg, za Mi-8 na 600 kg i za Gazelu 38 kg po seditu.
Serijska ugradnja "pancira" planirana je na bazi prorauna za 20 Jastrebova i 15 Mi-8, a
ugradnja noseeg sistema za privrivanje zatite na jo 20 Jastrebova i 20 Mi-8.
Konani broj letelica koje su trebale dobiti "pancire" trebao je da se odredi posle izrade
prototipske partije.
U nastavku rada na projektu panciri su ugraeni i provereni na po jednom Jastrebu, Mi-8
i Gazeli i na tome se ostalo. Odustalo se od nastavka projekta i tema je pala u zaborav.

Kada su poele borbe na Kosmetu posade Mi-8 i Gazela letele su bez zatite. Moralo se
leteti iako su Albanci imali znatan broj tekih mitraljeza 12,7 mm i ostalog automatskog
oruja. Sreom, nisu bili efikasni jer nisu organizovani i obueni za gaanje letelica.
OKLOPLJENI JASTREB
U izboru materijala i reenja za zatitu strunjaci VTI-arkovo konsultovali su se sa
kolegama sa Instituta bezbednosti i sa pilotima 252. eskadrile iji su Jastrebovi, Galebovi
G-4 i G-2 desetinama puta pogoeni zrnima iz streljakog naoruanja. U toj jedinici bili
su doslovce ivotno zainteresovani za to da se njihovi avioni to bolje zatite. U pripremi
projekta 18. oktobra pregledana je tehnika dokumentacija 11 aviona 252. eskadrile koji
su korieni u borbenim dejstvima.
Analiza pogodaka u Jastrebove pokazala je da se mora dodatno zatiti pilotski prostor jer
u toj zoni nema dovoljno jake strukture kao to su jai okviri, okovi, nosna noga i slino.
Svi elementi zatite demontano su vezani za avion bez integracije sa struktorom. Panicri
su postavljeni spolja na obe bone strane kabine i unutar pilotske kabine na bonim
stranama pulteva, na patosuna poziciji na kojoj su noge pilota i na sedinici.
Cenilo se da e PD-33/Kevlar K29 reiti problem zatite pod definisanom zahtevu (zrno
7,62 mm sa 200 m) po prihvatljivo ceni koja se morala platiti u porastu mase aviona.
Povrinska masa tvrde zatite bila je 33,5 kg/m. Izbor materijala i smetaj ploa poveali
su zatitu pilota za 35% od pogotka u glavu do 82% od pogotka u stomak. Osim pancira u
instititu se cenilo da pilot treba da ima i pancirni prsluk i pilotsku kacigu jer se ne moe
zatititi zona poklopca pilotske kabine i vetrobrana.
Na zahteve da se razmotri zatita jurinika u VTI-arkovo procenili su da se ide na
ugradnju pancira na J-21 i da se ne uvodi zatita na J-22 jer prirast mase proraunate na
150 kg u zatitni maksimalng obima zbog tangentne rezerve potiska degradira
performanse aviona i zatim taktika dvomotornog jurinika i vie performanse ine taj
avion manje izloenim vatri streljakog oruja.
Radovi na ugradnji pancirnih ploa na Jastreba provedeni su u zavodu "Moma
Stanojlovi" u Batajnici pod vodstvom tima iz fabrike "Utva".
Kao prototip izabran je avion J-21 ev.br. 24122 iz 252. eskadrile proizveden januara
1971. godine koji je ve via puta pogoen iz streljakog oruja. Ploe su ugraene
tokom decembra i poslednjeg dana 1991. godine avion je poleteo.
Masa zatite bila je u zadatim okvirima i iznosila je 49,2 kg, ali na tu masu treba dodati
18 kg olova koje je postavljeno u ventral fin za uravnoteenje centrae aviona. Zatim
46,6 kg kontejnera pasivne zatite i mamaca. Sumarno, masa Jastreba poveana je za
113,8 kg. Demonstracioni let pred posmatraima iz instituta, komande vida i
Generaltaba izveo je 3. januara 1992. godine major Slavko Bari. Prema planu leta pilot
je penjao do visine od 2.000 metara pod uglom od 15, zatim pri brzini od 450 km/h
izveo je levi, a zatim desni zaokret, vratio avion u horizontalni let i izveo levi i puni desni
valjak i posle toga sletio. Na osnovu jednog demonstracionog leta modifikovanog aviona
u VTI-arkovo procenili su da dodatna masa nema uticaja na performanse aviona i da se
zato ne treba provesti dodatne provere.
Na osnovnu poetnih rezultata ZNG za RV i PVO potpisao je ve 9. januara odluku da
se prihvati prototipsko reenje i da se modifikuje 55 jurinika J-21 i 25 izviaa IJ-21.
Ugradnja pancira na Jastrebove trebala je da ima prioritetni znaaj. Izraena je lista

prioriteta za zatitu po kojoj su posle Jastrebova panciri trebali da se ugrade na Game, na

35 komada HN-45M i 30 komada HN-42M, zatim na 9 Mi-8, 70 Galeb G-4, 9 izviakih
HI-42 Hera i na 30 nenaoruanih Gazela (10 HO-45 i 20 HO-42). Osim ve pokrenutih
zadataka zatite Mi-8 i Gazela novina je bio Galeb G-4 za koji se cenilo da mora dobiti
pancir jer izvode borbena dejstva klasinim naioruanjem u slinim uslovima kao J-21.
Posle preispitivanja procene potreba odustalo se od Jastrebova i raskinuti su ve potpisani
ugovori sa proizvoaima i ve 16. januara ZNG potpisao je novi akt sa istim
prioritetima kao ranije, ali sada bez 80 J-21 i IJ-21.
Ve 31. januara dokumentacija za G-4 dostavljena je fabrici "Utva". Raunalo se na
korienje materijala koji su ve plaeni za raskinute ugovore za Jastreba. U hodu,
februara 1992. godine kao zamena za Kevlar K29 uvezene su prve koliine Twarona.
Panciri su skinuti sa Jastreba broj 24122 koji je zbog otiao na redovni remont 21.4.1992.
godine i vraen je nazad u 252. eskadrilu dve godine kasnije.
OKLOPLJENI HELIKOPTERI
U realizaciju projekta zatite Mi-8 i Gazele krenulo se u februaru 1992. godine. Tim
"Utve" iz Paneva u zavodu "Moma Stanojlovi" ugradio je "pancire" na po jedan
primerak obe letelice .Izabran je primerak Mi-8 sa evidencijskim brojem 12264
proizveden 1974. godine koji je bio u sastavu 890. eskadrile koji je sa stajanke na jednom
kraju aerodroma Batajnica prebaen na drugi kraj u zavod "Moma Stanojlovi" na
prepravku. na taj Mi-8 ve su bili ugraeni kontejneri sa IC mamcima i imao je nosae za
standardno naoruanje etiri lansera nevoenih raketnih zrna kalibra 57 mm.
Gazela evidencijski broj 12756 prizvedena 1981. godine bila je u podvarijanti Hs-42
namenjenoj za slubu traganja i spasavanja na moru i priobalnom pojasu. Na poetku rata
taj primerak Gazele bio je na helidromu Divulje u sastavu 895. avijacijske eskadrile za
izvianje vezu. Prebaena je u Mostar privremeno na uvanje i dodeljena je 782. eskadrili
iz koje je prosleena u zavod na modifikacije.
Verifikaciona ispitivanja provedena su u VOC-u od 17. februara do 4. marta i za to vreme
izvrena su merenja i odreen je centar mase na zemlji, dva leta sa Mi-8 u trajanju od
jednog asa i etrdeset minuta i jedan pedesetminutni let sa Gazelom. Na obe letelice
pilot je bio Miodrag Miloevi.
Zatita za Mi-8 razraivala se na dva modela - puna zatita sa panelima u pilotskoj kabini
i teretnom prostoru, pokrivkama motora i rashodnog rezervoara mase oko jedne tone sa
mogunosti da se provede samo delimina zatita bez teretne kabine mase oko 370 kg.
Na primerku 12264 postavljena je potpuna zatita sa pancirima teretnog prostora sa devet
ploa na patosu, deset na levoj bonoj strani patosa, 11 na desnoj strani i po devet ploa
na bokovima. U kabini postavljena su fiksni panciri u kabini i za zatitu sedita od
pogotka sa donje strane i pokretni panciri na prozorima koji su privreni "iak"
trakom. Na motore je postavljeno osam ploa i na rezervoare 5 pancira i zatita poklopca
rezervoara.
Za proveru Mi-8 broj 12264 bio je u konfiguraciji sa najveom masom naoruan sa etiri
lansera UB-16-57 sa 64 nevoena raketna zrna 57 mm i sa pasivnim ometakim
sistemom i patronama. Masa Mi-8 sa potpunom zatitom precizno je izmerena i iznosila
je 8850,5 kg, a masa samo sa zatitom pilotske kabine bila je 8202,1 kg. na tu masu treba

prirodati gorivo, posadu i proraunati kolike se moe ukrcati korisnog tereta. Prema
proceni VTI arkovo najvea masa u poletanju sa korisnim teretom nije smela prei
11.500 kg. U skladu sa tim polazna veliina bila je masa Mi-8 sa tri lana posade,
potpunom zatitom, naoruanjem i mamcima koje je iznosila 10594,5 kg i ostavljala je
jo 905,5 kg za teret.
Analiza tih podataka je pokazala da ako bi se letelica potpuno zatitila bilo bi mesta da se
u sanitetskoj konfiguraciji preveze est tekih ranjenika (na nosilima) i jedan sanitetski
pratilac. Procena VOC je bila da bi to potpuno zadovoljilo i kriterijume i zatite i mase.
Poetkom 1992. godine vano pitanje je bilo da li se oklopljeni Mi-8 moe koristiti za
izvlaenje posada oborenih letelica. U takvoj konfiguraciji predvieno je da se ukrcava
odeljenje od osam ljudi (timove za izvlaenje u ratu su inili pripadnici 63. padobranske
brigade) i da izvuku do 2 osobe. Procena je bila da je masa prevelika i da bi se tokom leta
moralo voditi rauna da se ljudstvo razmesti simetrinu na osu rotora ili u zadnjem delu
teretne kabine i mogla bi se etati samo jedna osoba istvoremeno. Ista ogranienja morala
bi se potovati i ako se se ukrcao desant od 10 ljudi sa masom po "normi" od 90 kg, znai
bez debeljukastih i preoptereenih.
Ako se zatita svede samo na pilotsku kabinu masa je bila 9946,1 kg plus 1553,9 kg
korisnog tereta. U takvoj konfiguraciji Mi-8 se mogao koristiti za brze intervencije za
prevoz do 17 ljudi, ali sa ogranienima razmetaja po osi ili nazad.
Zbog analize uticaja dodatne mase na taktiki radijus proraunato je ta bi se dobilo, a ta
izgubili ako se u teretni prostor stavi dodatni rezervoar goriva od 915 litara. Sa zatitom
pilotske kabine i posadom masa u poletanju je bila 10701,1 kg odnosno preostalo je
798,9 kg za koristan teret. Sa punom zatitom u takvoj konfiguraciji Mi-8 je na poletanju
imao masu od 11349,5 kg i koristan teret je sveden na samo 150,5 kg.
U konfiguraciji sa dodatnim gorivom, ali i punim naoruanjem i mamcima Mi-8 je
mogao da nesmetano prevozi est ranjenika i pratioca, ali za ukrcavanje sedam
padobranaca na zadatku izvlaenja oborene posade ili devet ljudi u desantu morala bi se
potovati ogranienja kao za letelicu sa punom zatitom.
Konfiguracija puno tereta i sa zatitom i dodatnim gorivom i naoruanjem i pasivnim
ometakim sistemom u praksi nije bila primenjiva.
Zakljuak analize je bio da se Mi-8 sa punom zatitom i naoruanjem i mamcima moe
koristiti, ali bez dodatnog rezervoara goriva i zato bi se ograniio taktiki radijus. Uraen
je proraun koji pokazuje da bi Mi-8 mogao izvriti zadatak na do 159 km od baze i
vratiti se letei na visini od 50 m prosenom brzinom od 226,5 km/h. Radilo se samo o
orijentacionom proraunu koji u praksi nije bio primenjiv jer se tokom dogogodinje
slube Mi-8 u RV i PVO pokazalo da podaci o potronji goriva mogu znaajno varirati.
Treba imati u vidu da se u analizi zatite Mi-8 pre letova u VOC-u ve cenilo da e
taktiki radijus biti 150 km i da je to prihvatljivo.
Osim problema mase i doleta otvoreno pitanje je vidljivost iz kabine jer je pilot ukazao
na naruenu vidljivost prema dole i bono to bi oteavalo sletanje na ograniene i
neravne terene i let u grupi. Zatim "iak" traka nije dovoljno vrsta da zadri pancir na
staklu ako bi bio pogoen sa vie zrna. Cenilo se da bi problem preglednosti mogao da se
prevazie poveanom trenaom posada.
Na rutinskim zadacima posadama Mi-8 masivni pancir nije bio od koristi i on je
demontiran, ali ostali su tragovi "iak" trake na prozorima. Maina 12264 prezaduena
je prolea 1992. godine iz 890. eskadrile u 780. eskadrilu sa Zaluana koja je ula u

sastav VRS. Na terenu broj 12264 "radio" je gde je trebalo od Dalmacije do letova preko
koridora.
OKLOPNA GAZELA
Za razliku od ostalih letelica predvienih za ugradnju pancira za Gazelu je odlueno da se
zbog njena male mase i skromne nosivosti dodatnog tereta i male rezerve u dozvoljenim
pomeranjima teita provede samo zatita posade - postavljene su ploe na vrata,
sedinice, lene ploe i preklopne ploe na vanjskim bonim stranama. Bona i lena
ploa izraene su tako da pokrivaju pilota do prosene sedine visine. Masa zatite bila je
80,3 kg. U VTI-arkovo definisali su maksimalne mase u poletanju za zatitom za H-42
(SA-341H) sa motorom od 440 kW na 1.800 kg, a H-45 (SA-342L) sa motorom od 631
kW na 2.000 kg. Masa prazne Gazele 12756 izmerena u VOC-u bila je 1029,7 kg. Sa
posadom, gorivom, pasivnim ometakim sistemom i pancirom u sanitetskoj konfiguraciji
sa jednim ranjenikom i pratiocem bila je 1717,8 kg raunajui samo sa jedinim
zatienim pilotskim seditem jer se jedno vadi iz letelice zbog smetaja nosila.
Proraun je pokazao da se u okvirima zadatih ogranienja mase moe zadrati H-45 sa
1810,1 kg u sanitetskoj konfiguraciji i izviaka HI-42 Hera sa masom na poletanju od
1734 kg. Naoruane Game u obe podvarijante Gazele - HN-42 i HN-45 premaivale su
masu kada se postavi pancir i pasivni ometaki sistem. Proraunato je da se HN-45M sa
pancirima moe koristiti ako se leti bez goriva u dodatnom rezervoaru od 90 l po cenu
smanjenja taktikog radijusa za 18%. Za HN-42M ak ako se poleti sa 130 kg goriva
manje taktiki radijus bio bi redukovan za 40%.
Na Gazeli 12756 zadrani su panciri i ona je iz VOC-a 10.4.1992. godine prezaduena
711. eskadrili na Zaluanima kod Banja Luke. Zatekla se u pravo vreme na pravom mestu
jer je situacija u Bosni bila vrlo konfuzna sa izmeanim jedinicama raznih strana i
interesa koje su bile lake na obarau i pucale su na sve to leti. Posle formirana VRS i
objedinjavanja 780. i 711. eskadrile u 89. eskadrilu "junaci" nae prie Mi-8 12264 i
Gazela 12756 bili su u istoj jedinici. Na Gazeli 12756 esto letelo, na primer samo jula
1992. godine u njenu knjiicu uneto je 177 letova. U udesu 1993. godine Gazela 12756
je oteena i to je bio kraj njene "ratne slube". Desetak godina kasnije popravljena je
prodata kao viak privatnom vlasniku iz Valjeva. On je ponovo prodao ovaj put
privatniku iz Ruske Federacije gde se sada nalazi.
OKLOPLJENI DET RENDER
Policija se zainteresovala za zatitu letelica jer su zadatke izvravali takoe na malim
visinama u sloenim bezbednosnim prilikama. Jo za vreme demonstracija na Kosmetu
osamdesetih godina jedan Det Render pogoen je iz streljakog oruja. Zato je 1993.
godine modifikovan u zavodu "Moma Stanojlovi" jedan Bel 206B Det Render III
(registarska oznaka YU-HDA) koji je dobio pancirne ploe PD-33/Twaron na pilotskim
seditima. Posatvljene su pancirne ploe i obloge na uzglavlja, sedinice i naslon, bone
strane i na pod kabine.

Masa zatite na oba sedita bila je zajedno 80,83 kg to nije malo za Det Rendera YUHDA koji je na merenju imao 842,25 kg, ali dobila se zatita od pancirnog zrna kalibra
7,62x39 mm pod pretpostavkom pogotka sa 100 m/90 i od snajperskog zrna 7,9x57 mm
Mauzer sa 100 m/45. Prvi let posle prepravke "pancirni" Det Render imao je 10.
decembra 1993. godine. Pokazalo se da treba premestiti bonu zatitnu plou sa prednjih
vrata na spoljnu stranu prednjeg sedita sa preklopnom vezom. Izvren je jo jedan let 13.
decembra 1993. godine.
Zakljueno je da se pancir moe primeniti na Det Renderu i da sa jednim pilotom,
jednim ranjenikom na nosilima i jednim sanitetskim pratiocem (masa u poletanju 1447,48
kg), nije premaena maksimalna nosivost letelice i pomeranje centra mase je ostalo u
dozvoljenim normama. Ako se leti sa dva pilota (1363,57 kg) ili piloti i jedan putnik
(1440,68 kg) zbog pomeranja poloaja centra mase u rezervoaru mora da ostane
neutroeno 45 odnosno 50 galona goriva.
Panciri su trebali da se ugrade na AB-212 i zato je 10. juna 1998. godine u VOC-u na
primerku YU-HCD na zemkji provedeno merenje mase i odreivanje poloaja teita
letelica sa pancirima. Oba policijska AB-212 leta 1998. godine oteena su, jedan u
udesu, a drugi pogotcima peadijskog naoruanja terorista i na due vreme bila su n
popravci.
ATRFILE 1
NEOSTVARENA IDEJA
Krajem osamdesetih godina razmatrana je mogunost domaeg razvoja oklopljenih
sedita za helikoptere Mi-8 i Gazela. Na zahtev Sektora RV i PVO Generaltaba koji je
bio nosilac strunih poslova novembra 1988. godine u zavodu "Moma Stanojlovi"
novembra 1988. godine zavren je program realizacije za kade sedita izraene od
domae keramike i uvoznog kevlara. Cenilo se da e masa sedita da se odrazi na
performanse i da Gazeli smanji brzinu penjanja za 42% i plafon leta za 20%. Predloeno
reenje nailo je na otru kritiku - Uprava ratnog vazduhoplovstva dala je nagativno
miljenje jer je procenjeno da nije dovoljna samo zatita posade od pogotka odozdo i
straga od "malih kalibara" 7,9 mm i 12,7 mm, zatim da se dodatnim teretom umanjuju
manevrabilnost i nosivost korisnog tereta. Pod udarom kritike bio je visok udio od preko
60% devizinih ulaganja u nabavke materijala to nije bilo prihvatljivo zbog nedostatka
vrste valute. Iz Vazduhoplovnotehnike uprave koja je inicirala pokretanje zadatka bili
su umereniji i zatraili su da se doradi program realizacije na bazi jednostavnije
konstrukcije sa zatitnim ploama posatvljenim na obe strane postojeih sedita. Kao
polazna zamisao predloeno je da se projektuje sedite slino reenju koje je u to vreme
korieno na francuskim SA-332L. Na tome se ostali o do rata nije nita uinjeno na
poboljanju borbene ilavosti helikoptera.
ANTRFILE
PRVA OTEENJA ZRNIMA PUKE
Piloti dva Jastreba broj 24116 i 24122, 22. jula 1991. godine, na vizuelnom izvianju
prilika u istonoj Slavoniji, kod mesta Novi akovci uoili su nesvakidanje aktivnosti i
nove poloaje hrvatskih snaga. Na avione je otvorena vatra sa zemlje iz peadijskog
oruja. Oba aviona su pogoena i lake oteena. Piloti su se vratili u Batajnicu i izvestili

o incidentu. Poleteo je drugi par na koji je ponovo otvorena vatra i piloti su uzvratili i
unitili su objekat u kojem je dolo do sekundarne detonacije sredstva ratne tehnike koja
su se tamo nalazila. Bilo je to jedan od prvih primera dejstava hrvatskih snaga na avione i
zato su snimci oteenih aviona pokazani iste veeri na udarnom Dnevniku u 19.30 h.
Reakcija prepostavljenih na dogaaj kod Novih akovaca bila je striktna i komandant
vida general-pukovnik Zvonko Jurujevi zatraio je od pilota 252. eskadrile da od sada
lete na 500, 800 i vie metara.
Borbe su se tokom leta razmahale i avioni su sve ee pogaani jer su na nareenim
visnama leta bili izloeni vatri iz svake duge cevi sa zemlje.
Piloti su traili reenje i na sastanku pripadnika batajnike 252. eskadrile koji je 1.9.1991.
godine odran sa komandantom vida glavne teme bile su veliki broj pogodaka u avione i
predlog da se ne leti na visinama niim od 700 metara. Komandant je traio da se iznad
kriznih podruja ne leti van komunikacija i nikako na visinama 100-200 metara.
Sredinom setembra kada su ve oborena tri aviona i oteeno osam aviona 252. eskadrile
piloti su odluili da preu na visoku emu dejstava sa otkainjanjem tereta sa visine
2000-2500 m.
ANTRFILE 2
POGOENE LETELICE
Teko se moe ustanoviti koliko je tano letelica pogoeno iz streljakog oruja tokom
ratnih dogaanja. Na poetku, interes VTI-arkovo za iskustva sa terena bio je jako veliki
i traeno je da se dokumentacije i fotografie svaki sluaj zbog analize koja bi posluila
za razvoj zatite. Ratni vihor sve je pretvorio u statistiku i u jesen 1991. godine i sve se
manje vodilo rauna o analizama i dokumentima. Od primera pogaanja iz streljakog
oruja malog kalibra naveemo jedan neobian dogaaj - 19. septembra 1991. godine
Gazela je oborena kod sela Oklaj u Dalmaciji jednim jedinim smrtonosnim pogotkom iz
puke u glavu pilota. Komandir 895. avijacijske eskadrile za izvianje i vezu major
Borivoj Brki gotovo svakodnevno je leteo iz Knina istom marutom na putu Drni-Knin
prevozei ranjenike i putnike. Jedan pripadnika hrvatskih snaga, iskusan lovac, saekao je
Brkia sudbonosnog dana. Kada je pilot pogoen Gazela je nastavila da leti bez kontrole,
pokidala je ice dalekovoda i pala na prednji deo. U udaru u zemlju stradao je drugi lan
posade vazd.-tehniki porunik Jovo Manojlovi.
Na zadatak do vorita veze Degman na planini Dilj, 4.10.1991. godine, letela su dva
Mi-8 iz 890. eskadrile. Hrvatska peadija je pogodila jedan Mi-8 koji je pao kod sela
Poljanaca i potpuno izgoreo sa trolanom posadom i etiri ranjenika, drugi pogoeni Mi8 prinudno je sleteo kod Brkog.
Obaranje Jastreba 17. oktobra 1991. u okolini Stona pripisuje se u hrvatskim izvorima
strelcu koji je avion gaao iz automatske puke M70. U avionu koji je pao kod sela
esvinica na Peljecu poginuo je porunik Enes Aleti.
Na borbenom zadatku 30. decembra 1991. godine u blizini sela Donji Bogievci dve
Game bile su "u pogreno vremena na pogrenom mestu" - pogoene su iz automatske
puke jedna sa sedam metaka, a druga sa dva metka. Posada manje oteene letelice
Maljutkom je titila kolege koje su prinudno sletele. Obe Game prebaene su na
popravku sa koje nikada nisu izale jer su u zavodu rashodovane nakon to su posluile
kao izvor rezervnih delova za ostale Gazele.

Izvlaenje ljudstva iz kasarne u apljini 23. aprila 1992. godine bilo je jedna izuzetno
rizina akcija jer je vatrom hrvatskih snaga pogoeno 6 Mi-8, ali svi su se vratili do
Mostara.
Rizik od vatre iz peadijskog oruja povren je u sluaju od 21. januara 1995. godine
kada je Gama iz 56. eskadrile Milicije Krajine pogoena u preletu poloaja "prijateljskih"
snaga. Oteenje nije odmah uoeno, ali pri sletanju u Vojniu letelica je ula u
autorotaciju i pala je u umu. Dvolana posada je preivela bez povreda.
ANTRFILE 3
OKLOP
Prvobitno zamiljeni panciri od alumunijuma debljine 12 mm sa 12 elastinih slojeva
Kevlara K29 trebao je da zatiti letelicu pod pogotka zrna pod uglom od 90 pri gaanju
iz automatske puke M70 sa rastojanja od 200 m sa poetnom brzinom od 735 m/s za
obino zrno, 750 m/s za probojno i 710 m/s za trodelnog sa elinim jezgrom i od svih
zrna kalibra 5,56 mm.
Pancir je pruao zatitu od pogotka pod uglom do 45 zrna kalibra 7,62x51 mm NATO iz
automatske puke G3 i kalibra 7,9x57 mm iz puke M-76 u gaanju sa 200 m rastojanja.
Zakoe je pruao zaptiti od pogotka pod uglom do 30 pancirnog zrna kalibra 12,7 mm
M8 za protivavionski mitraljez M2HB Brauning (Browing).
ANTRFILE 4
OKLOP ZA MINOLOVCE
Sa letelica na brodove u VTI preli su 1993. godine u projektu balistike zatite renih
minolovaca klase Netin. Polazne procene bile su iste kao za avijaciju - zatitit posadu od
protivnike streljake vatre. Dimenzije i nosivost broda dozvolili su znatno vee
poveanje mase ak do 2 tone. Zatitne ploe postavljene su na komandni most,
kormilarnicu, prostor za pripremu municije na pramcu i krmi, municionu komoru i radio
kabinu i za zatitu niandije pramanog etverocevca 20/IV mm M75 i niandija dva
krmena jednocevca 20 mm M71.
Traeno je da se brod zatiti od pogotka pod uglom od 90 zrna koje je sa udaljenosti od
100 m izalo iz cevi automatske puke AK 47/M70 kalibra 7,62x39 mm i G3 kalibra
7,62x51 mm ili 7,9mm iz puke M48 ili M76. Ploe su trebale da izdre i pogodak pod
uglom od 25 sa 100 metara iz mitraljeza 12,7 mm Brauning (Browning).