Univerzitet u Novom Sadu

Tehnoloki fakultet
Katedra za inenjerstvo materijala

Seminarski rad iz predmeta

Kompozitni materijali
PRIMENA POLIMERNIH NANOKOMPOZITA U NOVIM
TEHNOLOGIJAMA

Studenti:
Jelena Bonjai
Jelena Romi

Profesor:
dr Jaroslava Budinski- Simendi

222/08-H
223/08-H

februar 2011.

UVOD

Poslednjih godina polimerni nanokompoziti su predmet velikog broja istraivanja u

polimernoj nauci i nauci o materijalima. Nanotehnologije pruaju mnogobrojne mogunosti
razvoja materijala poboljanih svojstava za primene u elektronici, optoelektronici, mainstvu,
hemijskom inenjerstvu, tamparstvu, mikrobiolokim i biomedicinskim podrujima (tabela 1).
Veliku primenu nanokompoziti imaju u razvoju graevinskih materijala, kao i pronalaenju
novih materijala za sanaciju i restauraciju kulturno-istorijskih spomenika. Polimerni
nanokompoziti (termoplastini i elastomerni) danas predstavljuju sve veu oblast istraivanja i
smatraju se modernom tehnologijom ili tehnologijom budunosti, ali ne smemo zaboraviti da su
jo davno nanoestice zale u svet elastomera. Nanoestice ai i silicijumdioksida (silike) su se
nalazile u gumi kao vani punioci mnogo pre formiranja dananjeg smisla nanokompozita. Guma
je dakle najstariji polimerni nanokompozit, dalji razvoj elastomernih nanokompozita je doveo do
pojave novih materijala koji se koriste u eletrotehnici, medicini, farmaciji itd. Elastomerni
nanokompoziti takoe poinju da nalaze primenu kao smart materials (materijali koji prepoznaju
i pamte) kao i samo-regeneriui materijali.
Nanokompoziti su materijali dobijeni unoenjem nanoestica, estica reda 10 -9m, u
makroskopske jednostavne materijale, matrice. Na ovaj nain mogu se poboljati svojstva
materijala kao to su: toplotna i elektrina provodljivost, optika, magnetna i mehanika
svojstva. Nanoestice ine svega 0.5 do 5% materijala, ali njihov raspored doprinosi velikoj
specifinoj povrini estica to dalje dopronosi boljim svojstvima dobijenog nanokompozita.
Poslednjih nekoliko decenija nauka i tehnologija poklanjaju sve vie panje polimernim
nanokompozitima. Razlog tome je to su uoena inzvanredna svojstava ovih materijala. estice
veliine od 1 do 100 nm definiu se kao nano-punjenja i one su veliine milionitog dela glave
iode. Izvanrednost nano estica ne krije se samo u njihovoj veliini ve i u njihovoj specifinoj
povrini. Specifina povrina moe dostii i 700 m 2/g, isto kada bismo ceo fudbalski teren stavili
u kap kie. Ovaj fenomen nanoestica i ini nanokompozite posebnim materijalima.

Tabela 1. Tehnoloki uticaj: sadanje stanje i potencijali nanotehnologije1

1

R.W. Siegel, E. Hu, M.C. Roco (Eds.): Nanostructure Science and Technology - A Worldwide
Study, International Technology Research Institute, WTEC Div., Loyola College in Maryland,

2
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Tehnologije/materijali/

Disperzije i slojevi

Proizvodi

- nosai i predajnici
lekova/genska terapija
- multifunkcionalni
nanoslojevi

Materijali i proizvodi velike

specifine povrine

Materijali velike gustine

(konsolidirani materijali)

Nanoureaji

Ostale bioloke primjene

Potencijalna rjeenja
Sadanja rjeenja
- toplotne barijere
- optike (UV i vidljive) barijere
- pojaivai slike
- Ink-jet materijali
- slojevi otporni na abraziju
- slojevi za zapisivanje
informacija

- molekularni senzori
- veliki ugljovodonici ili
bakterijski filteri
- rezervoari energije
- Graetzel solarne elije

- molekularna sita
- nosai lekova
- katalizatori
- apsorpcijski /desorpcijski
materijali

- keramike superplastinih
svojstava oblikovanja
- ultravrsti i ilavi materijali
- magnetna hladila
- polimerni kompoziti s
nanopunilima
- duktilni cementi

- meki magnetni materijali

- visokotvrdi i ilavi
WC/Co alatni materijali
- nanokompozitni cementi

-GMR (Giant Magnetoresistance)

glavaza itanje diskova
raunara

-Biokatalizatori

- terabit memorija i
mikroprocesori
- oblikovanje i sekvencioniranje
(sizing&sequencing) jednog
DNA molekula
- biomedicinski senzori
- novi laseri
- nanocevice za visokosvetle
ekrane
- bioelektronika
- bioaktivne proteze
- jednomolekularni osetljivi
biosenzori
- dizajn molekula

Polimerni nanokompozitni materijali su izuzetno znaajni za savremenu industriju,

njihovatrajnost i termika stabilnost u razliitim uslovima eksploatacije, kao i mogunost
razgradnjenakon upotrebe su takodje znaajni sa aspekta ekologije. Komercijalni proizvodi od
elastomernih materijala predstavljaju kompozite sa neorganskim ili organskim punilima ije su
USA, 2000.

3
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

primarneestice nano veliina, pa u stvari takvi proizvodi predstavljaju nanokompozite.

Sintetikipolimerni materijali sve bre zamenjuju tradicionalne neorganske materijale, kao to su
metali,kao i prirodne polimerne materijal (drvo, vlakna).
U nastojanju da se poboljaju mehanika svojstva polimernih materijala dodaju im se
punioci i ojaavajua sredstva. Najvie se dodaju stakleni ili ugljenini vlaknasti punioci u
nasumino disperznom stanju. Iako ti punioci poveavaju mehanika svojstva osnovnog
polimera, javljaju se i njihova negativna dejstva, kao to je snienje duktilnosti, slabija obrada,
loa povrinska glatkoa. Takvi konvencionalni kompoziti se ne mogu preraivati kao filmovi i
vlakna. Smatra se da je uzrok tome razlika u dimenzijama punioca (mikrometar) i polimera
(nanometar) koja rezultira relativno slabim meudelovanjima. Kako bi se minimalizirala ta loa
strana i poboljalo meudelovanje komponenti, predloeni su novi tipovi kompozita u kojima je
meudelovanje komponenti na nanometraskom nivou.2

KOMPOZITNI MATERIJALI
Kompozitni materijali su materijali koji se sastoje od smee ili kombinacije dva ili vie
konstituenata koji se razlikuju po obliku i hemijskom sastavu i koji su praktino nerastvorljivi
jedan u drugom. Dominantni sluaj kompozitnog materijala je kombinacija vlakana i osnovnog
materijala, osnove ili matrice (Slika 1). Vlakna su osnovni nosivi element kompozita i daju mu
vrstou, dok matrica dri vlakna zajedno, ima vanu funkciju u prenosu optereenjana vlakno,
daje spoljnu formu kompozitu, definie njegovo ponaanje obzirom na delovanje atmosfere itd.
Vlakna su najee: ugljenina, staklena, aramidna (npr. kevlar) i metalna, a najee ine 60 - 70
% zapreminskog udela u kompozitu.Osnovne karakteristike pojedinih vrsta vlakana prikazane su
u tabeli 2.Matrice mogu biti polimerne, kako duromeri tako i plastomeri, zatim ugljenine,
metalne(takvi se kompoziti nazivaju MMC engl. Metal Matrix Composites), keramike i
dr.Treba naglasiti da vlakna pored uobiajene konfiguracije dugih vlakana, mogu biti i kratka
vlakna, whiskers, sfere i dr. Whiskers su kratka vlakna, izrazito velike vrstoe,promera do 10
m i duine do 0.1 m. Njihova vrstoa teoretski moe iznositi i do 1/10 modula
elastinosti.Danas se sve vie govori o nanokompozitima kao posebnoj vrsti kompozitnih
materijala. Radi se o ugljeninim nanocevima kod kojih su dvodimenzionalne bazalne ravnine
savijene u oblik cevi, a oblik im zavisi od naina na koji su savijene. Nanocevi su dugake do 10
m i imaju izrazitu vrstou i krutost. U laboratorijskim uslovima postignut je modul elastinosti
od preko 1 TPa, te vrstoa od vie od 100 GPa. Ove vrednosti znatno opadaju u sluaju pojave
neistoa u materijalu.
Danas je osnovni problem njihove primene vrlo skupa proizvodnja te nemogunost proizvodnje
u inenjerski potrebnim koliinama. Iako su danas nanokompoziti jo vrlo daleko od praktine
2

Elkins, C. L. et al.: Recent trends in macromolecular design, Plastics Engineering, 4/2003,58-69.

4
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

primene u stvarnim konstrukcijama, zasigurno se radi o materijalima budunosti i zbog toga su

danas predmet vrlo intenzivnih istraivanja.

Slika 1. Kompozitni materijal

a) kontinualna jednosmerna vlakna, b) sluajno usmerena diskontinualna vlakna,
b) ortogonalno rasporeena vlakna, d) viesmerno usmerena vlakna

Vlakna
Visoka mehanika svojstva vlakana rezultat su snanih meuatomskih sila koje vladajuu
materijalima niskog atomskog broja i male gustine (npr. C, B, Al, Si). Vlakna mogubiti
napravljena ili samo od tih elemenata, zatim od njihovih meusobnih spojeva, ili spojeva s
kiseonikom i azotom. Kod ovih materijala nije izraeno plastino teenje, kaonpr. kod metala,
ve se lom dogaa usled integralnog efekta delovanja mikroskopskih pukotina, iji se broj
smanjuje to su manje dimenzije vlakna (popreni presek u odnosu na duinu, Slika 2). Materijal
u vlaknastoj formi, zato ima vrlo malu zapreminu po metru duine, pa je verovatnoa pojave
pukotine obrnuto proporcionalna zapremini materijala. Kod ovakvog materijalaznatno vie je
izraeno odstupanje svojstava od referentnih vrednosti. Ova neujednaenost mehanikih
svojstava predstavlja velik problem pri proraunu i izradi kompozitnih konstrukcija. Broj
mikroskopskih pukotina moe biti znatno smanjen tehnologijom izradevlakna (gdje je od
posebne vanosti istoa sirovine od koje je vlakno napravljeno) ili zatitnom prevlakom oko
vlakna.

5
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Slika 2. Uticaj dimenzija vlakna d na vrstou

Danas su
ugljenina (karbonska) vlakna najrasprostranjenija, posebno kod mehaniki
najoptereenijih avionskih konstrukcija. Treba naglasiti da je pogreno nazivati ugljenina
vlakna grafitnim. Grafit je jedan od oblika ugljenika, kod kojeg su snanimkovalentnim vezama
povezane heksagonalne bazalne ravni, dok je trodimenzionalnastruktura postignuta njihovim
meusobnim povezivanjem slabim Van der Walsovim silama. Upravo ove sile omoguavaju lako
klizanje bazalnih ravni jedne prema drugoj, to je i razlog zato grafit ima svojstvo
podmazivanja, odnosno smanjivanja trenja. Za razlikuod grafita, ugljienina vlakna imaju samo
dvodimenzionalnu strukturu.
Staklena vlakna se proizvode najee od silike (silicijumovog dioksida SiO 2)
razliitimpostupcima i po pravilu imaju slabija mehanika svojstva od ugljeninih vlakana. Vrlo
su rairena u primeni kod mehaniki manje zahtevnih konstrukcija zbog njihove manje cene.
Polimerna vlakna su jedina od nabrojenih koja su u potpunosti sintetski stvorena. Meu njima su
najpoznatija Kevlarska vlakna, a u poslednje vreme se koriste i poliimidizbog mogunosti
koritenja i na povienim temperaturama (preko 300 C). Polimernavlakna se sastoje od
polimernih lanaca koji se posebnim postupcima izduuju u pravcu pruanja vlakna. Njihova
svojstva su direktna posledica njihove mikrostrukture.
Vlakna od silicijum-karbida proizvode se naparavanjem na jezgru od ugljeninog vlakna (engl.
Chemical Vapor Deposition - CVD). Ova vlakna su posebno pogodna za ojaavanje metala
(aluminijumskih i titanskih legura), kao i ojaavanje keramike u formi vlakna od silicijumkarbida, silicijum-nitrida ili stakla.U drugom se obliku ova vlakna izrauju od polimera koji
sadre silicijum i ugljenik. Jednood takvih vlakana poznato je pod trgovakim imenom Nicalon

6
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

ili u poboljanoj verzijiHi-Nicalon. Ova vlakna imaju i svojstvo poluprovodnika, otpornost im

zavisiod koliine neistoa koje sadre.

Tabela 2.Mehanika svojstva materijala vlakana3

Tabela 3.Mehanika svojstva materijala matrice3

Ivica Smojver, Mehanika kompozitnih materijala-skripta,fakultet strojarstva i brodogradnje Sveuilita u Zagrebu

7
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Matrice
Osnovne funkcije matrice su:
prenoenje optereenja na vlakno
odvajanje vlakana jednih od drugih u svrhu spreavanja irenja pukotina u materijalu
formiranje spoljnog oblika kompozitne konstrukcije
zatita kompozita od uticaja okoline
Svojstva matrice, prikazana u tabeli 3, veoma su vana za odreivanje uzdune pritisne rstoe,
poprene zatezne vrstoe kao i meuslojne otpornosti na smicanje. Primenu odreenog
kompozita najee odreuju svojstva matrice.U sluaju izloenosti kompozita hemijskim ili
uticajima okoline, matrica je ta koja je prva izloena smanjenju mehanikih svojstava, pa njena
svojstva znaajno odreuju ponaanje kompozita. Veoma je bitno fiziko svojstvo, temperatura
prelaska u vrsto stanje (engl. glass transitiontemperature - GTT) koja predstavlja taku prelaza
iz viskoznog u vrsto stanje matrice.Ova temperatura bitno odreuje konana svojstva
matrice.Naime, pri upotrebi iznadGTT, svojstva matrice znatno se sniavaju. Vlaga u kompozitu,
ponajvie matrici, znatno sniava GTT. Tehnologija izrade kompozita znatno utie na njegova
svojstva,jer mora osigurati dobru vezu vlakna i matrice kao i minimalan udeo upljina ili
pukotinau kompozitu.
Kad je re o polimerima, oni se dele u dve velika grupe: duromere i plastomere. Duromeri su
polimeri koji se najee koriste u proizvodnji kompozita zbog relativno nie cene, niskih
proizvodnih temperatura, niske viskoznosti pri proizvodnji. Za kompozite visokih mehanikih
8
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

svojstava najee su koritene epoksidne smole zbog lakog koritenja, niskih cena,zbog svojih
izvrsnih mehanikih svojstava, dobre hemijske postojanosti, pa i zadravanja dobrih mehanikih
svojstava i dimenzija pri povienoj temperaturi i vlagi. Dobro reaguju, ostvaruju dobru adheziju s
veinom vrsta vlakana.
Epoksidi su najee dvokompozitni, pri emu se u procesu proizvodnje dodaje ovriva koji
postaje sastavni deo strukture matrice.Konana svojstva epoksidne matrice pokazuju izrazitu
krhkost, to dovodi do znatne osetljivostiobzirom na pojavu pukotina. Druga vrsta duromera koja
se sve vie koristi zbog otpornosti povienim temperaturamajesu adicijski poliimidi. Meu njima
su najpoznatiji bizmaleimidi (BMI) kojiposeduju dobre proizvodne karakteristike, ali glavni
nedostatak im je poviena krhkost koja se moe smanjiti dodavanjem odgovarajuih spojeva kao
sto su polisulfon, polieterimidi drugi.
Iako su polimeri dominantni kao materijali matrice, u velikoj meri se koriste joi metali (tada se
to nazivaju engl.Metal Matrix Composites - MMC), takoe i keramika. Kompozitis metalnom
matricom se odlikuju veoma dobrim mehanikim svojstvima. Za matricu se koriste laki metali,
kao i aluminijum i njegove legure, magnezijum, titanske legure i drugi.Osnovni problem pri
proizvodnji je hemijska (ne)kompatibilnost metalne matrice i vlakna zbog hemijskih reakcija
meu njima, to i suava broj kombinacije vlakana i matrica koje je mogue kombinovati. Zato
su se za ojaavanje metalnih matrica najboljepokazali SiC, Al2O3. Korienje ugljeninih
vlakana je vrlo ogranieno, obino na aluminijumske i magnezijske matrice, ako je izloenost
visokim temperaturama minimalna.

Slika 4. Poreenje specifinog modula elastinosti i specifine vrstoe nekih metala i

kompozita

PRIMENA (NANO)KOMPOZITNIH MATERIJALA U KULTURNOJ

BATINI
9
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Razvoj savremenog graevinarstva zasniva se u najveoj meri na permanentnom traganju

za novim visokovrednim materijalima i na usavravanju i poboljanju karakteristika postojeih
materijala. Cilj aktuelnih istraivanja je razvoj materijala koji bi imali visoke mehanike
karakteristike, zadovoljavajuu otpornost na delovanje razliitih agresivnih agenasa (trajnost),
visoke estetske vrednosti i ija bi primena bila ekonomski opravdana. Pored toga, na istraivanja
i razvoj graevinskih materijala, snaan uticaj ima opteprihvaeni koncept odrivog razvoja,
koji pored sociolokih i ekonomskih aspekata, obuhvata utedu energije, zatitu ivotne okoline i
ouvanje neobnovljivih prirodnih resursa.
Pronalaenje novih materijala za sanaciju i restauraciju kulturno-istorijskih spomenika jedan je
od veoma vanih problema razvoja savremene nauke o materijalima.
Na tritu je ponuen veliki broj materijala razliitog sastava i svojstava, a veina je neorganskog
porekla, meutim ne moe bilo koji od njih da se koristi za oporavak kulturno-istorijskog
spomenika. Odabrani materijal mora zadovoljiti kriterijume u pogledu hemijske i fizike
kompatibilnosti sa starim materijalom. Pri tom se mora potovati i arhitektura kulturnoistorijskog spomenika koju su dali graditelji u prolosti, a mora se voditi rauna o tome da se ne
narui postojee ravnoteno stanje graevinskog kompleksa.

1. Polimerom modifikovani malteri

Otkrivanjem polimernih materijala kao to su polidimetilsiloksan, polivinilacetat, alkidnih smola
i dr. i ispitivanjem njihovih karakteristika dolo se do ideje o upotrebi polimera za restauraciju i
sanaciju kultunoistoriskih spomenika. Postojanje iroke palete polimernih proizvoda, a samim
tim i razliitih karakteristika istima omoguava raznovrsnu primenu u kulturnoj batini. Tako se
danas polimeri koriste u restauraciji i sanaciji slikarskih dela, vajarskih predmeta, zidnih
povrina, kamena pa i maltera. Prilikom restauracije kulturno-istoriskih dobara interesantna je
jedna vrlo bitna karakteristika pojedinih polimernih materijala a to je sposobnost in-situ
polimerizacije, upravo ova karakteristika se koristi kod restauracije maltera, odnosno sanacije
pukotina u malteru i kamenu. Sanacija pukotina u malteru ili kamenu in-situ polimerizacijom
vri se tako to se monomer/monomeri pomou nekog ureaja za brizganje ubrizgavaju u
pukotinu pri emu se sam proces polimerizacije monomera zapone u ureaju a zavri u
pukotini. Iniciranje polimerizacije moe da bude termikim, hemiskim, fotohemiskim i
radiacionim putem. Samo korienje polimera kao premaza za zatitu je odavno poznato ali ovaj
vid sanacije reavao je samo problem degradacije povrine dok bi prisutne pukotine i pore u
materijalu ostale ne sanirane, a njihovo napredovanje ne bi bilo spreeno. Takoe interesantna je
primena polimera za obrazovanje ,,fine poroznosti kao kod izrade fotokatalitikih prevlaka.

10
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Malteri modifikovani polimerima dobijaju se dodavanjem monomera ili polimera u sveu

maltersku masu. Polimeri i monomeri koji se koriste u svojstvu modifikatora cementnih
kompozita ematski su prikazani na slici 5.

Slika 5. Polimeri i monomeri koji se primenjuju za modifikaciju cementnih maltera i betona

Najee korieni modifikatori cementnih kompozita, na osnovu rezultata dosadanjih
istraivanja i prakse, su polimerni lateksi. U optem sluaju polimerni lateksi predstavljaju
kopolimerne sisteme, koji se sastoje iz dva ili vie monomera, u obliku vodene disperzije.
Dispergovane estice su reda veliine od 0.05-5m. Sastav polimernih lateksa varira u zavisnosti
od konkretnog tipa polimera i obino sadri 30-50% suve materije. U okviru suve materije
sadrani su i emulgatori i stabilizatori, a u nekim sluajevima i aditivi protiv penjenja. Standardni
polimerni lateksi koji se mogu koristiti kao modifikatori cementnih kompozita, predstavljaju
netoksine i bezopasne materijale, za koje nije potrebno preduzimati posebne mere opreza. Opta
podela lateksa, ematski je prikazana na slici 6.

Slika 6. Polimerni lateksi

11
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Opti principi modifikacije polimerima

Malteri modifikovani polimerima pripremaju se putem meanja polimera ili monomera u
disperznoj, prakastoj ili tenoj formi sa sveom malterskom meavinom. Za sve vrste polimera i
monomera koji se koriste u cementnim kompozitima - malterima i betonima, posebno je vano
istai da se hidratacija cementa i obrazovanje polimerne faze (sjedinjavanje polimernih estica i
polmerizacija monomera) odvijaju nesmetano i paralelno. Pri tome dolazi do promene oblika
monolitne matrine faze sa reetkastom strukturom, a faza hidratisanog cementa i polimerna faza
se meusobno proimaju. U strukturi maltera modifikovanih polimerima, zrna granulata su
povezana takvom bimatrinom fazom. Veina svojstava maltera modifikovanih polimerima su u
poreenju sa obinim malterima promenjena zahvaljujui tako formiranoj strukturi. U sistemima,
modifikovanim lateksom, prakastim emulzijama i vodorastvorljivim polimerima, gubitak vode
iz tih sistema, pri hidrataciji cementa, dovodi do obrazovanja tankog polimernog sloja (filma) ili
membrane. Nasuprot tome u sistemima modifikovanim tenim smolama monomerima, dodatak
vode stimulie i hidrataciju cementa i polimerizaciju tenih smola i monomera. 4

Modifikacija cementnih maltera i betona lateksima

Proces hidratacije cementa obino prethodi procesu obrazovanja polimernog sloja.
Bimatrina faza, koja se sastoji iz cementnog gela i polimernog sloja, formira se kao vezivna
faza u skladu sa uproenim trostepenim modelom, prikazanim na slici 7.

Slika 7. Model obrazovanja bimatrine faze

4

Vlastimir R., Mirjana M., Ivan L., Vesna M., Polimer-betonski kompoziti na bazi recikliranog agregata, 2009.god.

12
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Kada se polimerni lateks doda sveem cementnom malteru ili betonskoj meavini, polimerne
estice disperguju u fazu cementnog testa (faza a). U takvom, polimercementnom testu cementni
gel se postepeno formira usled hidratacije cementa. U isto vreme estice polimera se postepeno
taloe na povrini smee cementnog gela i nehidratisanih estica cementa (faza b). Zahvaljujui
razvijanju strukture cementnog gela, estice polimera se postepeno orijentiu u prostore
kapilarnih pora. Napredovanjem procesa hidratacije cementa, koliina kapilarne vode se
smanjuje, a polimerne estice koaguliraju uz formiranje zaptivajueg sloja na povrini smee
cementnog gela i nehidratisanih estica cementa, a zatim se vezuju i za smeu i za silikatni sloj
na povrini granulata (faza c). Na kraju, estice upakovanog polimera na produktima hidratacije
cementa povezuju se u kontinualne slojeve ili membrane (faza d). Pri tome se formira monolitna
reetka u kojoj polimerna faza proima fazu postojeih produkata hidratacije. Uproeni proces
obrazovanja polimernog sloja preko produkata hidratacije prikazan je na slici 8.

Slika 8. Uproeni model procesa obrazovanja polimernogsloja na produktima hidratacije

cementa
Komponentni materijali koji se koriste za dobijanje maltera modifikovanih lateksima, su isti kao
i materijali za dobijanje klasinih cementnih maltera. ist portland cement se najee koristi za
dobijanje maltera modifikovanih lateksom. Dodatke i aditive za malter u principu ne treba
koristiti bez prethodnih ispitivanja, a naroito ne dodatke tipa aeranata, zato to dodatak lateksa
izaziva poveanje koliine uvuenog vazduha. Opreznost pri eventualnoj primeni dodataka i
aditiva je neophodna zato to, u optem sluaju, kombinovanje polimera sa nekim od dodataka ili
aditiva moe dovesti do nepovoljnih efekata, zbog moguih hemijskih reakcija. Za spravljanje
maltera modifikovanih lateksima koristi se sitan agregat, kao i za klasine maltere. Za koroziono
otporne maltere upotrebljava se kvarcni pesak i drobljeni agregat od kvarcita. Treba izbegavati
primenu agregata sa velikom povrinskom vlagom, zato to je u tom sluaju teko postii eljenu
konzistenciju maltera. Voda za spravljanje modifikovanih maltera ne sme da sadri sastojke koji
mogu nepovoljno uticati na proces hidratacije cementa i/ili na proces polimerizacije. U principu
voda koja ispunjava uslove za spravljanje klasinih maltera moe se koristiti i za spravljanje
13
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

modifikovanih maltera. Pri spravljanju maltera modifikovanih lateksom esto se koriste dodaci
tipa "antipenuavca" u cilju smanjenja koliine uvuenog vazduha. U poslednje vreme na tritu
su se pojavili polimerni lateksi koji ve sadre odgovarajue antipenuavce, pa se mogu koristiti
bez dodavanja takvih agenasa prilikom spravljanja maltera.
Sastav maltera modifikovanih lateksima odreuje sena slian nain kao i za klasine maltere,
odnosno u zavisnosti od zahtevane ugradljivosti sveeg maltera, projektovane vrstoe,
vodonepropustljivosti, hemijske otpornosti i drugih zahtevanih svojstava ovrslog maltera. Pri
izboru sastava modifikovanih maltera treba u prvom redu voditi rauna o onim svojstvima
(vrstoa na zatezanje i savijanje, duktilnost, athezija i trajnost) koja se bitno poboljavaju
primenom polimera. Ova svojstva su zavisna od polimercementnog odnosa u veoj meri nego od
vodocementnog odnosa, ali se ne sme zanemariti ni uticaj vodocementnog faktora na svojstva
maltera. Polimercementni odnos (kg/kg) predstavlja kolinik izmeu ukupne koliine suve
supstance u polimernoj disperziji i koliine cementa u modifikovanom malteru.Zbog toga se
prilikom usvajanja polimercementnog odnosa mora znati tana koliina suve materije u
primenjenoj polimernoj disperziji. Pored toga, pri odreivanju vodocementnog faktora meavine
mora se voditi rauna i o koliini vode koja se u meavinu unosi preko polimerne disperzije.
Stvarni sastav konkretnog modifikovanog maltera definie se na osnovu rezultata
eksperimentalnog ispitivanja.
Modifikovani malteri imaju neto krae vreme obradljivosti u poreenju sa obinim cementnim
malterima, iako vreme obrade zavisi u velikoj meri od temperature spoljne sredine. Budui da
modifikovani malteri imaju mnogo bolju atheziju sa razliitim materijalima, ak i sa metalima,
sva oprema i alati moraju biti oprani i oieni odmah nakon korienja. Modifikovane maltere i
betone ne treba ugraivati pri temperaturama niim od 5 i viim od 30C. Prilikom
kompaktiranja modifikovanog betona i maltera treba izbegavati dugo vibriranje, odnosno suvine
vibracije, da se ne bi izazvalo izdvajanje vode zajedno sa polimerom na povrinu betona/maltera.
Takoe, poznato je da je za hidrataciju cementa potrebna vlana sredina (voda), dok je za
formiranje polimerne matrice potrebna suva sredina (vazduh).

Mogunosti za primenu modifikovanih maltera i betona

Betoni i malteri modifikovani polimerima mogu se primenjivati u svim oblastima
graevinarstva, kao i klasini betoni i malteri. Meutim, zbog njihove vie cene, koriste se u
sluajevima kada se od betona i maltera, pored vrstoe, zahtevaju posebna svojstva (koroziona
otpornost, otpornost na habanje, otpornost na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje, poveana
duktilnost, manje skupljanje itd.). Naime, vea poetna ulaganja u betone i maltere
modifikovanepolimerima, opravdavaju se produenjem eksploatacionog veka betonskih
konstrukcija. Od svih betona i maltera modifikovanih raznim vrstama polimera, najiru primenu
14
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

imaju malteri i betoni modifikovani lateksima. Ovi kompoziti se koriste u mnogim specijalnim
oblastima, gde obini cementni malteri i betoni imaju ogranienu primenu.
U naoj sredini jo uvek nije otpoela masovnija primena betona modifikovanih
polimerima, a poslednjih godina zapoela je primena gotovih maltera modifikovanih polimerima,
koji se uglavnom koriste za sanacione radove i izvoenje industrijskih podova. Prema dostupnim
podacima, primena istih u razvijenim zemljama, obuhvata praktino sve vrste objekata i sve
oblasti graevinarstva, ali je najizraenija kod industrijskih i saobraajnih objekata. Ova primena
odnosi se kako na graenjenovih, tako i na sanaciju postojeih objekata.

2. Nanokompozitni materijali u vidu tankih filmova, prevlaka i premaza

Kompozitni materijali imaju veliki znaaj i primenu u oblasti zatite kulturno-istorijskih
spomenika. Primena kompozitnih materijala (kao):

Zatitni filmovi nano estica na bazi silicijum dioksida i polimera

Prevlake za spomenike od kamena
Nanomaterijali za konzervaciju zidnog slikarstva i kamena
Rastvori nano estica za zidno slikarstva i kamene povrine
Istraivanje kamena NMR tehnikama
Meki i tvrdi nanomaterijali za restauraciju i konzervaciju kulturnog naslea
Materijali za kulturnu konzervaciju: etiki izazovi za konzervatore

Nano estice za ouvanje freski

Vredna umetnikadela na zidovima drevnih graevina kao to su hramovi, peine teko je
ouvati, ali bi primenjena nanotehnologija, mogla pomoi i u ovom sluaju.Nalazite La Antigua
Ciudad Maya de Calakmul u Meksiku, prvo je na kojem se primenila tehnika zatite vrednih
freski novorazvijenom tehnologijom. Od 2004.godine tim naunika sa univerziteta u Florenci
radi na razvijanju premaza koji bi pomogao u ouvanju starih umetnikih dela. Proteklih godina
su se za zatitu uglavnom koristili polimeri, no otkriveno je kako oni ipak nisu idealno rjeenje,
budui da tokom vremena ipak narue vrlo krhku strukturu umetnikog dela. Do tih potekoa
dolazi jer dotini premazi hemijski reaguju s rahlom (oteenom i oslabljenom) strukturom
povrine koju tite. Iz tog razloga pribeglo se razvoju novih tehnologija zatite. Jedna od njih je
upotreba nano estica kalcijum i barijum hidroksida.
Grupa naunika na elu s Pierom Bagllonijem patentirali su upotrebu nano estica kalcijum i
barijum hidroksida kako bi ouvali freske. Do degradacije slika (fresaka) na zidovima dolazi
usled transformacije kalcijum-karbonata u gips. Nano estice kalcijum hidroksida efikasno se
spaja s ugljeninim dioksidom i na taj nain restaurira kalcijum karbonat. Jednostavnije reeno,
15
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

na taj nain se obnavlja povrinski sloj slike. U sluaju da su u slici prisutne velike koliine
magneziju-sulfata, moe doi do kontra efekta i tu do izraaja dolazi barijum-hidroksid, ije
nano estice ublaavaju tu reakciju, a spajanjem ova dva elementa moe se postii vrlo efikasna
zatita povrina, kao i njena restauracija.Upravo su se tom meavinom zatitili crtei Maja u
Calakumuli.Promena na crteima se videla ve za nedelju dana i dalja degradacija nije
primeena. Ovo otkrie otvorilo je sasvim novo poglavlje u zatiti drevnih spomenika i
umetnikih dela.5

Slika 9.Nalazite La Antigua Ciudad Maya de Calakmul u Meksiku

Nano tehnologija zatite za neupijajue materijale

Neupijajui materijali, kamene i betonske povrine spomenika, fasada zgrada,na prvi
pogled deluju prilino otporno na vodu i ostale tenosti, meutim voda i vlaga koja doe u
kontakt s njima, izazvae propadanje dotinog materijala. esto vidimo automobile, fasade i
spomenike koje je naeo zub vremena, a zapravo se radi o vodi i raznim tenostima koje su
tokom vremena izazvale to propadanje.Nanokompozitnim materijalima u vidu premaza mogue
je taj proces znatno usporiti, onemoguavajui vodi da prodre u materijal i samim tim produiti
mu ivotni vek. Istovremeno, onemoguie nastajanje algi i gljivica, pa i razvoj ostalih
mikroorganizama. Iako e povrina biti zatiena od svih spoljnjih uticaja, one e i dalje moi
slobodno disati.
Primenom zatitnih prevlaka mogue je smanjenje povrinske energije mineralnih podloga,
slinih onima koje se koriste u mnogim kamenim spomenicima kulturne batine, uz istovremeno
poveanje njihove povrinske rapavosti, a moe i poveati njihovu sposobnost znatnog odbijanja
vode(hidrofobnosti).
5

http://www.nanotehnologija.info/novosti-i-tehnologija/177-nano-cestice-za-ocuvanje-freski.html

16
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Uzorci prirodnog kamena ili runo izraeni kalcijum karbonatni blokovi su tretirani kao
mineralna podloga.

a)

b)

Slika 10. Kapi vode na CaCO3 podlozi premazanoj sa:

a) PMMA sa 1% SiO2 (7 nm); b) PFPE sa 1% SiO2 (7 nm)

Porast rapavosti postignuta je mineralnim hemijskim nagrizanjem ili kreiranjem

dvokomponentnog nano filma na povrini podloge. Korieni polimeri su PMMA i PFPE, dok su
nanoestice silicijum dioksida razliitih veliina iskoriene za stvaranje nanokompozitnih
filmova. Ispitivanje rapavosti premazanih i nepremazanih povrina i AFM i merenja uglova
kvaenja vodom pokazuju izraen uticaj hidrofobnosti na povrinsku rapavost. Posebno, u
sluajevima presvlaenja nanokompozitima, povrine postaju super hidrofobne.
Dvokomponentne nanokompozitne filmove karakterie jednostavnost i niska cena, to ih ini
kompatibilnim materijalima za zatitu od vode spomenika na bazi kamena.6

PRIMENA NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA U ELEKTRONICI

6

P. Baglioni, E. Carretti, D. Chelazzi, L. Dei, R. Giorgi, S. Grassi, A. Macherelli, B. Salvadori, 2A - Colloidal

Science and Nanotechnology for Cultural Heritage Conservation

17
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Super brzi raunari

Upotreba nano ica u izradi RAM-a mogla bi omoguiti stvaranje raunara koja su
spremna za rad iste sekunde kada se ukljue. Druga vana funkcija ove tehnologije je i ouvanje
podataka ukoliko doe do nestanka struje. Dr. Stuart Parkin, IBM-ov istraiva iz San Josea
predstavio je svoje istraivanje o tzv. racetrack memoriji na meunarodnoj konferenciji za
nanoznanost i nanotehnologiju u Sydneyu (eng. International Conference on Nanoscience and
Nanotechnology). Prema reima Parkina sa ovom tehnologijom nikada vie neemo morati
sauvati svoje podatke ili resetovati svoj raunar. Dananji raunaru koriste RAM-e za obradu
podataka dok se skladitenje vri na magnetskim ploama tvrdih diskova. Prednost tvrdih
diskova je njihova povoljna cena dok im je nedostatak sporost i nepouzdanost. Kako bi se
uspeno zapisali ili oitali podaci potrebno je odreeno vreme da se disk zarotira na pravo
mjesto. Uitavanje softwarea sa tvrdog diska u RAM-e je glavni razlog sporog podizanja
operativnih sistema. Mogue je i da ureaj za pisanje i itanje podataka povremeno potpuno
zaustavi rad diska. Ako u tom trenutku doe do nestanka struje, podatci iz RAM-a koji nisu
sauvani bie zauvek izgubljeni.
Racetrack memorijae, osim puno breg pristupa podacima, raunare uiniti
jednostavnijima, manjima, pouzdanijima te energetski delotvornijima. Dok tradicionalni RAM-i
na sebi imaju samo jedan sloj silikona, racetrack memorija e koristiti trodimenzionalni sistem
kako bi se omoguila veeskladitenje podataka. Magnetske ploe tvrdih diskova zamenie se
umom magnetskih nanoica od kojih svaka stoji na silikonskom ipu sa vlastitim ureajem za
pisanje i itanje podataka. Svaka nanoica ima otprilike 100 magnetskih regija koje predstavljaju
digitalne podatke. Umesto mehanikog okretanja diska, magnetske regije se mogu pomeraati
gore ili dole niz nanoice (eng. racetracks, trkae trake) u zavisnosti od toga da li se podaci
zapisuju ili itaju. Pomeranje regija temelji se na najnovijim saznanja fizike o kvantnim
svojstvima elektronskih spinova. Elektroni se vrte prema gore ili dole. Kada se svi elektroni u
materijalu vrte u istome smeru, stvara se magnetizam.
Parkin trenutno radi na prototipu racetrack memorije te se nada da e se ureaj nai u
potroakoj elektronici za 5 do 10 godina.7

Nano-fotonski ureaji - primena novih materijala

7

http://www.znanost.com/clanak/nanotehnologijom-do-super-brzih-racunala

18
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Naunici rade na razvoju nove klase "plazmatskih metamaterijala". Nadaju se kako e

jednog dana ti materijali utrti put razvoju napredne optike tehnologije poput: ultra-jakih
mikroskopa i raunara, naprednih solarnih elija, a moda ak i plat nevidljivosti. Profesor
asistent elektrinog i raunarskog inenjerstva na univerzitetu PurdueAlexandar Boltassev je
rekao da emozahvaljujui ovim novim materijalima uskoro moi koristiti"nano-fotonske"
ureaje na mnogo razliitih naina. Za razliku od prirodnih materijala, metamaterijale mogu
odlikovati faktori loma manji od jedan pa ak i manji od nula. Lom je pojava skretanja
elektromagnetskih tlasa, dakle i svetlosti, na granici sredstava razliite optike gustoe. Zbog
pojave loma svetlosti nama se ini da se ravni tap uronjen u vodu savija na povrini.
Testiranje je izvreno na Birck Nanotechnology centru, smjetenom u Parku otkria
sveuilita Purdue. Plazmatski materijali mogli bi se primeniti na mnogim podrujima. Mogli bi
posluiti za izradu 'hiper-soiva' koja bi uinila optike mikroskope ak deset puta jaim, a koji
bi mogli izotriti sliku objekta dimenzija molekula DNK. Mogli bi se iskoristiti za izradu
naprednih senzora ili pak nove klase sustava za pretvorbu solarne energije. Mogli bi uzrokovati
drastine pomake u raunalstvu i uopteno elektronici koja koristi elektrine signale za obradu
informacija.
Strujna kola zasnovanana tehnologiji optike nano-fotonike mogli bi sabirati cele oblake
elektrona, tzv. povrinskih plazmona te upravljati i preusmjeravati svetlost u ureajima premalim
za dananje lasere. Neki od novih materijala mnogo obeavaju u spektru infracrvene svjetlosti.
Radi se o delu elektromagnetskog spektra od velike vanosti za telekomunikacije.U budunostie
se fotonska elektronika vrteti oko novih tipova optikih tranzistora, sklopki i procesora. Dananji
raunari prenose i obrauju podatke serijski, odnosno jedan po jedan podatak. Nasuprot tome,
raunala budunosti moi e raditi s paralelnim tokovima podataka to e omoguiti razvoj brih
mrea.8

PRIMENA NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA U

TAMPARSTVU
8

http://www.znanost.com/clanak/novi-materijali-najavljuju-dolazak-nove-opticke-tehnologije

19
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

tamparstvo je jedno od najznaajnih tehnolokih dostignua u ljudskoj istoriji. Koreni

tamparstva datiraju iz VIII veka kada se u Kini i Japanu pojavljuje tampa na papiru, a kao
tamparske forme korieni su drveni i keramiki peati.U XII veku u Koreji prvi put se koriste
metalni pokretljivi karakteri.
Danas postoji pet glavnih tamparskih tehnika koje zahtevaju kontaktni prenos ablona: reljefna
tampa, gravura, litografija, skrin, elektrofotografija. Krajem XX veka otkriveno je takozvano
mikrokontaktno tampanje. Revolucionarstvo ovog procesa je u prenosu monomolekulskog sloja
mastila na povrinu substrata. Mikrokontaktno tampanje je izvor za razvoj skupa slinih
tamparskih pristupa sumarno nazvani soft litografija. Osnovna karakteristika soft litografije je
formiranje kontakta molekulskih razmera izmeu elastomernog peata i substrata.
Prednost pri korienju elastomera u mikrokontaktnom tampanju su:
-

sposobnost deformacije peata omguuje prilagoavanje hrapavim povrinama

substrata
mogunost korienja mikrokontaktnog tampanja na sfernim substratima (npr. optika
vlakna, soiva) ak i kad substrat ima radijus krive manji od 10 nm
elastomeri bazirani na PDMS-u (polidimetil-siloksan), koji su u velikoj meri inertni,
komercijalno su dostupni u irokom opsegu molekulske mase sa mogunou
kombinovanja sa drugim polimerima

Svi tamparski postupci se mogu podeliti u dva koraka. Prvi je odreivanje preciznog ablona,
drugi je da se on dovolno priblii supstratu da bi se eljeni postupak (prenos mastila, hemijska
reakcija, peaenje) mogao izvriti. Da bi se poboljale tamparske mogunosti i proirilo
tampanje na vrste substrate kao to su metal, keramika, staklo i silikon upotrebljava se meka
guma za prenos sloja mastila. Soft litografija koristi profilisan elastomerni peat koji ostvaruje
prisan kontakt izmeu mastila na elastomernom peatu i substrata.

PDMS kao materijal za tamparske peate

Najire korien elastomerni materijal u soft litografiji je PDMS (polidimetil-siloksan)
koji ima visoko umreenu trodimenzionalnu strukturu, optiki je ist, inertan, netoksian i
nezapaljiv. PDMS, kao najkorieniji materijal za peate, je veoma mek, lako uspostavlja kontakt
sa substratom i pokazuje odline tamparske karakteristike sa nepolarim mastilima
(alkanetiolima).
Pored prednosti i iroke primene PDMS ima i svoje nedostatke. Posle polimerizacije i
umreavanja PDMS uzorci imaju hidrofobnu spoljnju povrinu. Upravo ta hidrofobnost povrine
predstavlja jedan od nedostataka ovog polimera. Hidrofobna povrina komplikuje tampanje sa
polarnim mastilima. Polarna mastila ispoljavaju slabu rastvorljivost u pomenutom organskom
polimeru, pa je uzastopno tampanje problematino. Kako bi se izmenila hemija povrine koristi
se plazma oksidacije. Dodavanjem silanol grupa (SiOH) povrina postaje hidrofilna i time
poboljava svojstva kvaenja sa polarnim mastilima. Pomenuti efekat traje vrlo kratko, pa je
20
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

neophodno pristupiti pronalaenju hidrofilnih termoplastinih elastomera kako bi se ovi problemi

zaobili. Blok-kopolimer koji sadri segmete: politetra metilen-glikola (PTMG) i polibutilentereftalata (PBT) korien je za hidrofilne gumene peate. Termoplastina i elastomerna svojstva
ovog blok-kopolimera polieter-estra (PEE) lee u dvofaznoj nanostrukturi koja ukljuuje vrst
PBT koji se ponaa kao fizika faza i termo-reverzibilna umreena meka gumena PTMG faza.
Uzorci tampani sa PEE peatima su znaajno bolji od onih koji su tampani sa PDMS peatima,
kako u kvalitetu gaviranih ablona, tako i u ouvanju otpornosti na graviranje u uzastopnom
tamparskom procesu. PEE uzorak je hidrofilniji u odnosu na PDMS. PEE peati mogu biti
upotrebljeni za uzastopno tampanje bez gubitka kvaliteta. Drugi nedostatak PDMS-aje njegov
vrlo mali moduo (2MPa) to ga ini vrlo nestabilnimza visoke rezolucije mikrokontaktnog
tampanja zbog udvajanja , avijanja i kolapsa reljefne strukture. Reenje ovog problema je vri
PDMS ili ispunjavanje materijala sa neorganskim deliima ili poveanje gustine mree.
Nepoeljan efekat ovih metoda je to PDMS postaje krt i lomljiv. Deformacija peata: blokkopolimera stiren-butadien-stiren (SBS) i blok-kopolimera stiren-eilen-ko-butilen-stiren (SEBS)
je uporeena sa PDMS peatom. Korienje vrih polimera (SBS, SEBS) rezultuje
smanjenjem deformacije i na ovaj nain uzorci mogu biti tampani tonije sluaj sa PDMS
peatima.Budui materijali mogu zahtevati da broj nepovezanih lanaca u polimernoj matrici
bude smanjen i da kontrola nad indeksom refrakcije bude poboljana toliko dobro kao i hemijske
osobine i adhezija na povrinu. U budunosti pristupanost novih nisko skupljajuih i visoko
preienih polimera za proizvodnju peata, baziranih na toplotnom ili UV umeavanju bie
jedna od vodeih sila za poboljanje solf litografije.9

PRIMENA NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA U

AVIOINDUSTRIJI
Jedan od najznaajnijih ciljeva meunarodne aeronautike industrije danas predstavlja
poveanje efikasnosti aviona, a time i redukovanje potronje goriva, ime e se u mnogome
smanjiti visoki trokovi za gorivo i pomoi u borbi protiv glovalnog zagrevanja. Jedna od
strategija je smanjivenje teina letelica. Sve popularnija metoda za redukciju teine jeste
korienje kompozitnih materijala, naroito pojaanih plastinih masa na bazi ugljeninih
vlakana, umesto raznih metala, koji su bili standardni materijali tokom duge istorije savremene
avijacije. Takvi kompozitni materijali se satoje od specijalnih polimera ojaanih slojevima
ugljeninih vlakana, postavljenih u takvom smeru da osiguravaju optimalnu jainu.
Zbog zahteva sigurnosti i pouzdanosti, tei se da delovi avionskih konstrukcija budu
vri, ilaviji i dugotrajniji. Kljuno svojstvo je dinamika izdrljivost, odnosno otpornost na
zamor. Dinamika izdrljivost raste sa smanjenjem veliine zrna strukture materijala.
Nanostrukturirani materijali pruaju mogunost poveanja dinamike izdrljivost za 2 do 3 puta
u odnosu na klasine materijale. Takoe, delovi izraeni od nanomaterijala su vri i pri
9

Prof dr Jaroslava Budinski-Simendi Elastomerni materijali, Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 2007

21
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

povienim i visokim temperaturama. Pogonski sistemi svemirskih letelica (delovi raketa)

podvrgnuti su vrlo visokim radnim temperaturama, pa su nanostrukturirani materijali izvrsni
kandidati za takve primene. Lopatice plinskih turbina zatiuju se od toplote i erozije nizom
slojeva keramike debljine od 10 do 1000 nm.
Nanotehnologija, vrelo podruje za brojne inovacije na polju nauke, ima takoe svoje mesto i u
proizvodnji avionskih delova od ugljenikih vlakana. Nanoestice dodate u sintetike smole
mogu fantastino da poveaju snagu i elastinost finalnih proizvoda. Takoe, nanoestice mogu
da poslue i kao znaajni usporivai vatre, poveavajui sposobnost materijala da podnose
toplotu i gore bez stvaranja toksinih gasova.

Slika 11. Vrste materijala u Boeing 7E7 (787)

ZAKLJUAK
22
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama

Nanotehnologija se zasniva na pojavama da, materijal na bazi estica veliine ispod 100
nm, korien za stvaranje nanostrukture, dobija nove osobine i ponaanje u skladu sa njima. Iako
se nanotehnologija smatra najvanijim teorijskim sistemom ljudskog znanja za bliu budunost,
postoje ogranienja na nekoliko osnovnih programa-konzerviranje i restauriranje kulturne
batine.
Primenom ovih materijala produuje se vek trajanja kulturno-istorijskim spomenicima titei ih
od razliitih spoljnih, fiziko-hemijskih uticaja (vetar, voda, klima, hemikalije). U zidnom
slikarstvu, njihov znaaj ogleda se u vraanju starog izgleda i desulfatizacije slika, kao i
ouvanju lepka koji je korien pri stvaranju zidne slike, ili zamenom odgovarajuim
kompatibilnim materijalom, ne menjajui izgled stare slike. Osnova svakog konzervatorskog i
restauratorskog rada je dobro poznavanje materijala, uzronika oteenja kulturno-istorijskih
spomenika, primena odgovarajuih metoda zatite kao i angaovanje strunog tima iz razliitih
oblasti (tehnologija, istorija umetnosti, arhitektura, graevina, biologija, ekologija i sl.)
Za izradu nanostrukturnih materijala danas postoji ve itav niz tehnolokih postupaka koji su ili
prilagoeni ili posebno razvijeni. Iz dosadanje dinamike razvoja podruja nanostrukturiranih
materijala mogue je zakljuiti da e se u bliskoj budunosti sve prednosti ovih materijala moi
ekonomski iskoristiti. Pri tome se misli na zamenu dananjih materijala i poboljanje njihovih
svojstava, ali i na iskoritenje njihovih sasvim novih svojstava.
Sposobnost ostvarenja eljenih svojstava po meri zahteva primene, osnova je za dalji razvoj
nanotehnologija proizvodnje nanostrukturiranih materijala, kojima se pripisuje kljuna uloga za
ceo 21. vek. Osim tehnolokih i ekonomskih nedoumica za primenu, nezaobilazna su i ekoloka i
etika pitanja nanonauke i nanotehnologija.

23
Seminarski rad: Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama