Evropska Socijalna Povelja PDF

Evropska socijalna povelja
Povelja, protokoli, preieni tekst Povelje
Savet Evrope
Sadraj:
Strana
Uvod .................................................................................................................................................5
Evropska socijalna povelja ..........................................................................................................11

Dodatak Socijalnoj povelji ..........................................................................................................29
Prvi protokol - Dodatni protokol uz Evropsku socjalnu povelju............................................33

Dodatak Protokolu ........................................................................................................................41
Drugi protokol - Protokol kojim se menja Evropska socijalna povelja .................................43
Trei protokol - Dodatni protokol uz Evropsku povelju

kojim se predvia sistem kolektivnih albi ...............................................................................49
Izmenjena Evropska socijalna povelja .......................................................................................57

Dodatak uz izmenjenu Socijalnu povelju ..................................................................................81
Uvod
Kao komplementaran instrument Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja titi
graanska i politika prava, Evropska socijalna povelja, evropski ugovor potpisan u Torinu
1961. godine, unapreuje zatitu osnovnih socijalnih i ekonomskih prava graana drava
potpisnica. Trenutno je na snazi u dvadeset evropskih drava: Austrija, Belgija, Kipar,
Danska, Finska, Nemaka, Grka, Maarska, Island, Irska, Luksemburg, Norveka,
Holandija, Malta, Poljska, Portugal, Slovaka, panija, Turska i Velika Britanija. Sledee
drave su potpisale, ali jo nisu ratifikovale Povelju: Hrvatska, eka Republika, Letonija,
Linhentajn, vajcarska, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija i Ukrajina.
Evropska socijalna povelja je dopunjena, novi tekst objedinjuje u jedan instrument prava koja
su zajemena Poveljom iz 1961. godine i Dodatnim protokolom iz 1988. godine zajedno sa
amandmanima na ova prava i novim pravima. Izmenjena Povelja ima isti mehanizam nadzora
kao i Povelja (vidi dole).
Otvorena za potpis 3. maja 1996. godine, izmenjena Povelja je stupila na snagu 1. jula 1999.
godine. vedska je bila prva drava koja ju je ratifikovala, a posle nje su to uinile Francuska,
Rumunija, Slovenija i odnedavno Italija. Sledee drave su potpisnice ovog instrumenta Albanija, Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Grka, Island, Irska,
Litvanija, Luksemburg, Moldavija, Portugal, Ukrajina i Velika Britanija.
Prava koja su zajemena Poveljom i izmenjenom Poveljom:
Povelja i njen Dodatni protokol od 1988. godine jeme nekoliko prava koja bi se mogla
podeliti u dve kategorije:
Uslovi zapoljavanja:
naelo nediskriminacije prilikom zapoljavanja, zabrana prinudnog rada,
sindikalna prava, pravo na kolektivno pregovaranje,
pravo na zadovoljavajue uslove rada i na potenu nadoknadu, ukljuujui pravo ena

i mukaraca na jednaku zaradu za rad jednakog kvaliteta, ukljuivanje hendikepiranih
osoba u svet radai pravo na profesionalnu obuku i obrazovanje,
zabrana zapoljavanja dece mlae od petnaest godina i zatita dece uzrasta od petnaest
do osamnaest godina,
zatita materinstva,
jednak tretman radnika migranata.
Uvod
Drutvena kohezija:
pravo na zatitu zdravlja, pravo na socijalnu sigurnost, pravo na socijalnu i

medicinsku pomo i pravo na doprinose iz slubi socijalne pomoi,
pravo dece i adolescenata na zatitu od fizikih i moralnih opasnosti,
pravo porodice i njenih pojedinanih lanova na pravnu, ekonomsku i drutvenu

zatitu,
pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo,
pravo starijih osoba na zatitu.
lanovi od 1 do 19 izmenjene Evropske socijalne povelje ponavljaju tekst odgovarajuih

lanova Povelje od 1961. godine, uz odreene promene.
lanovi od 20 do 23 odgovaraju odredbama od 1 do 4 Dodatnog
protokola iz 1988. godine.
lanovi od 24 do 31 predstavljaju nove odredbe koje garantuju sledea prava:
pravo na zatitu u sluaju prestanka zapoljenja,
pravo radnika na zatitu njihovih potraivanja u sluaju nesolventnosti njihovih

poslodavaca,
pravo na dostojanstvo na poslu,
pravo radnika koji imaju odgovornosti prema lanovima porodice na jednake uslove i
jednak tretman,
pravo radnikih predstavnika na zatitu u svemu to preduzimaju i na olakice koje im

sleduju,
pravo na informisanje i konsultacije u sluaju postupka kolektivnog otputanja, pravo

na zatitu od siromatva i iskljuvanja iz drutva,
pravo na stan.
Ovim novim odredbama mora se dodati lan E (deo V) koji je posveen nediskriminaciji.
Ovaj lan se zasniva na lanu 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima koji sadri mnogo
detaljnije nabrajanje osnova od preambule Povelje.
Drave ugovornice mogu selektivno prihvatiti ova prava, pod uslovom da prihvate makar
minimalan potreban broj ovih prava.
Kada ratifikuju Povelju ili izmenjenu Povelju ili usvajaju zakone u oblastima koje pokrivaju
ovi instrumenti, drave ih esto koriste, zajedno sa praksom nadlenih tela kao smernice, tako
je Povelja dovela do poboljanja u nacionalnom zakonodavstvu i praksi u mnogim oblastima,
kao to su porodino pravo, zatita mladih radnika, sindikalna prava i drutvena zatita.
Uvod
Sistem nadzora nacionalnih izvetaja

Sistem nadzora nad sprovoenjem u ivot Povelje i izmenjene Povelje zasniva se na
izvetajima koje podnose drave lance o primeni Povelje. Ova meunarodna kontrolna
procedura izmenjena je Protokolom usvojenim 1991. godne, koji se ve delimino primenjuje
od odluke Komiteta ministara od 11. decembra 1991. kojom se trai od nadzornih tela da se
primenjuje pre stupanja na snagu, onoliko koliko dozvoljava tekst Povelje.
U kontrolnu proceduru ukljuena su sledea tela:
Komitet nezavisnih eksperata, koji ine devet strunjaka imenovanih od strane

Komiteta ministara i kome pomae posmatra iz Meunarodne organizacije rada, ispituje
izvetaje koje podnose drave ugovornice i daje pravnu ocenu o tome kako drave
ispunjavaju svoje obaveze;
Vladin komitet, koji ine predstavnici strana ugovornica Povelje i kome pomau
posmatrai evropskih organizacija za rad i upravljanje. On priprema odluke Komiteta
ministara i posebno odabira, na osnovu drutvenih, ekonomskih i drugih politikih procena,
situacije u kojima bi trebalo da uslede preporuke svakoj strani ugovornici.
Komitet ministara, koji usvaja rezolucije o itavom sistemu nadzora i, od 1993.

godine, objavljuje preporuke onim dravama koje ne sprovode u ivot zahteve Povelje.
Parlamentarna skuptina je takoe povezana sa ovim mehanizmom. Upraksi, od 1992.

godine, ona koristi zakljuke Komiteta nezavisnih eksperata kao osnovu za organizovanje
periodinih rasprava o socijalnoj politici.
Postupak u sluaju kolektivnih albi
Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju koji predvia sistem kolektivnih albi
otvoren je za potpis 9. novembra 1995. godine. Stupio je na snagu 1. jula 1998. godine
ratifikovale su ga Kipar, Finska, Francuska, Grka, Italija, Norveka, Portugal, Slovenija i
vedska, a potpisale Austrija, Belgija i Danska.
Njegov cilj jeste da pobolja efikasnost nadzornog mehanizma Socijalne povelje na taj nain
to omoguava razmatranje kolektivnih tubi povodom navodnih krenja Povelje, pored
postojeeg postupka ispitivanja vladinih izvetaja.
Kolektivne albe mogu podnositi:
meunarodne organizacije poslodavaca i sindikata koje uestvuju u radu Vladinog
komiteta u skladu sa lanom 27, stav 2 Povelje,
ostale meunarodne nevladine organizacije koje imaju savetodavni status u okviru

Saveta Evrope i one se nalaze na posebnoj listi koju za ove potrebe priprema Vladin komitet;
nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz dotinih strana ugovornica.
Uvod
Pored toga, svaka drava moe, deklaracijom koju uputi Generalnom sekretaru, ovlastiti
nacionalnu nevladinu organizaciju na to da podnosi tube. Do sada je Finska prihvatila ovu
mogunost.
Postupak tee na sledei nain:
Kolektivne albe ispituje Komitet nezavisnih eksperata, koji najpre utvruje njihovu
prihvatljivost u svetlu kriterijuma koji su nabrojani u Protokolu. U praksi, poto prikupi
informacije od strane podnosioca albe, Komitet od dotine drave, od drugih strana
ugovornica i od obe strane u sporu, priprema Komitetu ministara nacrt izvetaja koji sadri i
zakljuke o tome da li strana ugovornica protiv koje je pokrenuta alba obezbeuje da se na
zadovoljavajui nain primenjuju odredbe Povelje koje su predmet albe.
Zadatak je Komiteta ministara da uputi preporuku dotinoj strani ugovornici u sluaju da je
Komitet nezavisnih eksperata pronaao da Povelja nije primenjena na zadovoljavajui nain,
ili da, ukoliko to nije sluaj, usvoji rezoluciju kojom se postupak okonava.
Uvod

Nadzorni mehanizam
Zapaanja radnikih,
upravljakih i nevladinih
organizacija
Izvetaji vlada
o sprovoenju Povelje u
iviot
EVROPSKI KOMITET ZA SOCIJALNA PRAVA

S pravne strane gledita ocenjuje usklaenost
nacionalnih zakona i prakse s obavezama
koje proistiu iz Povelje
VLADIN KOMITET
Priprema odluke Komiteta ministara;
izdvaja situacije kada bi trebalo uputiti
preporuke
KOMITET MINISTARA
Usvaja rezoluciju na kraju svakog nadzornog ciklusa
Izdaje preporuke kojima se zahteva da drave usklade nacionalno
zakonodavstvo i praksu s Poveljom.
10
Uvod
EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA

Postupak podnoenja kolektivnih albi
Meunarodne
organizacije
poslodavaca i
sindikata
( ETUC, UNICE,
IOE )
Meunarodne
nevladine
organizacije sa liste
koju je pripremio
vladin komitet
Predstavnici
nacionalnih
organizacija
poslodavaca i
sindikata
Predstavnici
nacionalnih
nevladinih
organizacija
kompetentnih u
pitanjima kojima se
bavi Povelja
(pod uslovom da postoji
deklaracija drave)
ALBE
EVROPSKI KOMITET ZA SOCIJALNA PITANJA

Odluuje o prihvatljivosti albe
Priprema izvetaj koji sadri zakljuke o tome da li je ili nije odredena
drava prekrila Povelju
KOMITET MINISTARA
VLADIN
KOMITET
U sluaju krenja, usvaja preporuke koje upuuje

dotinoj dravi
Ukoliko nema krenja, usvaja rezoluciju kojom se
okonava postupak
U nekim sluajevima
moe ga konsultovati
Komitet ministara
Torino, 18. Otobar 1961.
Uvod
Drave potpisnice ovog dokumenta, kao lanice Saveta Evrope,

Smatrajui da je cilj Saveta Evrope da postigne vee jedinstvo medju svojim lanicama radi
ouvanja i ostvarivanja ideala i principa koji predstavljaju njihovo zajedniko nasledje i radi
olakavanja njihovog ekonomskog i drutvenog razvoja, naroito ouvanjem i daljim
ostvarivanjem ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Smatrajui da su se u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
potpisanoj u Rimu 4. novembra 1950, i u Protokolu uz tu Konvenciju koji je potpisan u
Parizu 20. marta 1952, drave lanice Saveta Evrope sloile da svom stanovnitvu obezbede
gradjanska i politika prava i slobode navedene u tim dokumentima;
Smatrajui da uivanje socijalnih prava treba da bude obezbedjeno bez diskriminacije po
osnovu rase, boje koe, pola, vere, politikog miljenja, nacionalne pripadnosti i socijalnog
porekla;
Odlune da zajedno uloe sav potreban napor u cilju poboljanja ivotnog standarda i da
unapredjuju drutveno blagostanje gradskog i seoskog stanovnitva odgovarajuim
institucijama i akcijama,
Sloile su se o sledeem:
Deo I
Strane ugovornice prihvataju kao cilj svoje politike, kojem tee svim odgovarajuim
sredstvima, kako nacionalnim, tako i medjunarodnim, postizanje uslova u kojima sledea
prava i principi mogu da budu ostvareni na efikasan nain:
1
Svako mora imati priliku da zaradi za ivot obavljanjem posla koji je slobodno
izabrao.
Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada.
Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.
Svi radnici imaju pravo na pravinu naknadnu koja je dovoljna za pristojan ivotni
standard za njih i njihove porodice.
Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruivanja u nacionalne ili

medjunarodne organizacije u cilju zatite svojih ekonomskih i socijalnih interesa.
Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje.
Deca i omladina imaju pravo na specijalnu zatitu od fizikih i moralnih rizika kojima
su izloeni.
14
Zaposlene ene, u sluaju materinstva, i druge zaposlene ene kada god je to

prikladno, imaju pravo na specijalnu zatitu prilikom rada.
Svako ima pravo na odgovarajuu pomo prilikom profesionalne orijentacije kako bi

mu se pomoglo prilikom izbora zanimanja koje je u skladu sa njegovim linim
sposobnostima i interesovanjima.
10
Svako ima pravo na odgovarajue pogodnosti prilikom profesionalne obuke.
11
Svako ima pravo da koristi sve mere koje mu omoguuju da uiva najvii mogui
dostupni standard zdravlja.
12
Svi radnici i oni koje oni izdravaju imaju pravo na socijalno osiguranje.
13
Svako ko nema potrebna sredstva ima pravo na socijalnu i medicinsku pomo.
14
Svako ima pravo da koristi usluge slubi socijalnog staranja.
15
Hendikepirane osobe imaju pravo na profesionalnu obuku, rehabilitaciju i socijalnu

adaptaciju, bez obzira na poreklo i prirodu njihove nesposobnosti.
16
Porodica kao osnovna jedinica drutva ima pravo na odgovarajuu drutvenu, pravnu i
ekonomsku zatitu radi obezbedjivanja svog punog razvoja.
17
Majke i deca, bez obzira na brani status i porodine odnose, imaju pravo na
odgovarajuu socijalnu i ekonomsku zatitu.
18
Dravljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim unosnim
poslom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jednakosti sa njenim
dravljanima, uz ogranienja koja su zasnovana na ubedljivim ekonomskim ili
drutvenim razlozima.
19
Radnici migranti koji su dravljani jedne od strana ugovornica i njihove porodice

imaju pravo na zatitu i pomo na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice.
Deo II
Strane ugovornice prihvataju da, u skladu sa Delom III preuzmu obaveze koje su navedene u
sledeim lanovima i stavovima.
lan 1 Pravo na rad
U nameri da obezbede efikasno osvarivanje prava na rad, strane ugovornice obavezuju se:
1
da prihvate kao jedan od svojih primarnih zadataka i dunosti da obezbede i ouvaju

to je mogue vii i stabilniji nivo zapoljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti;
15
da efikasno tite pravo radnika da zaradjuje za ivot na poslu koji je slobodno

odabrao;
da uspostave ili ouvaju besplatne usluge zapoljavanja za sve radnike;
da obezbede ili unapredjuju odgovarajuu profesionalnu orijentaciju, obuku i

rehabilitaciju.
lan 2 Pravo na pravine uslove rada
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na pravine uslove rada, strane ugovornice
se obavezuju:
1
da predvide razuman broj dnevnih i nedeljnih radnih sati, da se radna nedelja

postepeno smanjuje do nivoa koji dozvoljavaju porast produktivnosti i drugi
relevantni faktori;
da obezbede plaene praznine dane;
da obezbede najmanje dve nedelje plaenog godinjeg odmora;
da obezbede dodatne plaene praznike ili skraene radne asove za radnike koji su
angaovani na opasnim ili nezdravim poslovima u skladu sa propisima;
da obezbede period nedeljnog odmora koji e, u meri u kojoj je to mogue, da se

poklopi sa danom koji je tradicionalno ili po obiaju dan odmora u toj zemlji ili tom
regionu.
lan 3 Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na bezbedne i zdrave radne uslove,

drave-ugovornice obavezuju se:
1
da donesu propise u vezi s bezbednou i zdravstvenim propisima;
da obezbede primenu tih propisa odgovarajuim merama kontrole;
da konsultuju, na prikladan nain, organizacije poslodavaca i radnika u vezi sa

merama koje su predvidjene radi poboljanja industrijske bezbednost i zdravlja.
lan 4 Pravo na pravednu naknadu
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na pravednu naknadu, strane ugovornice

obavezuju se:
1
da priznaju pravo radnika na naknadu koja e njima i njihovim porodicama obezbediti

pristojan ivotni standard;
da priznaju pravo radnika na poveanu stopu naknade za prekovremeni rad, uz

mogunost izuzetka u konkretnim sluajevima;
16
da priznaju pravo mukarcima i enama na jednaku platu za rad jednake vrednosti;
da priznaju pravo svih radnika na razuman period otkaznog roka u sluaju prestanka
zaposlenja;
da dozvole smanjenje plate samo pod uslovima i do iznosa propisanog nacionalnim

zakonodavstvom ili propisima ili fiksiranog kolektivnim ugovorima ili arbitranim
odlukama.
Ostvarivanje ovih prava bie omogueno slobodno dogovorenim kolektivnim ugovorima,

statutarnim mehanizmima utvrdjivanja nadnica, ili drugim sredstvima u skladu sa
nacionalnim uslovima.
lan 5 Pravo na organizovanje
U nameri da obezbede unapredjivanje slobode radnika i poslodavaca da stvaraju lokalne,
nacionalne ili medjunarodne organizacije za zatitu svojih ekonomskih i socijalnih interesa i
da se pridrue tim organizacijama, strane ugovornice obavezuju se da unutranje pravo nee
ugroziti, niti e biti primenjivano tako da ugrozi ovu slobodu. Domet do koga e ove
garantije, koje su predvidjene u ovom lanu biti primenjivane na policiju bie odredjeni
unutranjim zakonima ili propisima. Princip koji regulie primenu ovih garantija na
pripadnike vojnih snaga i domet do koga e biti primenjivane na lica u ovoj kategoriji bie
isto tako odredjeni nacionalnim zakonima ili propisima.
lan 6 Pravo na kolektivno pregovaranje
U nameri da obezbedi ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, strane ugovornice
obavezuju se:
1
da promoviu zajednike konsultacije izmedju radnika i zaposlenih;
da promoviu, kada je neophodno i adekvatno, mehanizam za dobrovoljne pregovore

izmedju poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa ciljem da
se reguliu uslovi i pogodnosti zapoljavanja putem kolektivnih ugovora;
da promoviu uspostavljanje i upotrebu odgovarajuih mehanizama za mirenje i

dobrovoljnu arbitrau za reavanje radnih sporova;
i priznaju:
4
pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u sluaju sukoba interesa,

ukljuujui pravo na trajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz
kolektivnih ugovora kojima su prethodno pristupili.
lan 7 Pravo dece i omladine na zatitu
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava dece i omladine na zatitu, strane

ugovornice se obavezuju:
17
da obezbede da minimalni uzrast za prijem na posao bude 15 godina, uz izuzetak za

decu koja su zaposlena na propisanim lakim poslovima bez tete po njihovo zdravlje,
moral ili obrazovanje;
da obezbede da vii minimum uzrasta za prijem na posao bude utvrdjen u odnosu na

propisane poslove koji se smatraju opasnim i nezdravim;
da obezbede da lica koja jo uvek podleu obaveznom obrazovanju ne budu

zapoljavana na takvim poslovima koji bi ih liili punog ostvarivanja njihovog
obrazovanja;
da obezbede da radni sati za lica ispod 16 godina budu ogranieni u skladu sa

potrebama njihovog razvoja, a naroito sa njihovom potrebom za profesionalnom
obukom;
da priznaju pravo mladih radnika i egrta na potenu platu ili druge odgovarajue
prihode;
da obezbede da vreme koje mlade osobe provedu na profesionalnom obrazovanju za

vreme uobiajenog radnog vremena uz sagalsnost poslodavca bude tretirano kao deo
radnog dana;
da obezbede da zaposlene osobe mladje od 18 godina imaju pravo na ne manje od tri

nedelje plaenog godinjeg odmora;
da obezbede da lica ispod 18 godina ne budu angaovana na nonim poslovima sa

izuzetkom pojedinih poslova koji su odredjeni nacionalnim zakonima i propisima;
da obezbede da lica ispod 18 godina koja su angaovana na poslovima koji su

navedeni u nacionalnim zakonima ili propisima budu podvrgnuta redovnoj
medicinskoj kontroli;
10
da obezbede specijalnu zatitu od fizikih i moralnih opasnosti kojima su izloena

deca i mladi ljudi, naroito od onih koji proistiu neposredno ili posredno iz njihovog
posla.
lan 8 Pravo zaposlenih ena na zatitu
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava zaposlenih ena na zatitu, strane

ugovornice obavezuju se:
1
da obezbede enama, bilo putem plaenog odsustva, bilo putem adekvatnih davanja iz
socijalnog osiguranja ili putem davanja iz javnih fondova, da uzmu odsustvo pre i
posle rodjenja deteta u ukupnom trajanju od najmanje 12 nedelja;
da smatraju nezakonitim ako poslodavac eni da otkaz za vreme njenog materinskog

odustva ili joj da otkaz u trenutku da joj otkazni rok istekne u vreme takvog odsustva;
da obezbede da majke koje neguju svoju decu imaju pravo na dovoljno slobodnog
vremena za te svrhe;
18
da reguliu zapoljavanje ena na nonim poslovima u industriji;
da zabrane zapoljavanje ena na podzemnim miniranjima i, prema prilici, na

svim drugim poslovima koji za njih nije pogodan zato to je opasan, nezdrav,
ili to je naporan;
lan 9 Pravo na profesionalnu orijentaciju

U nameri da osiguraju efikasno ostvarivanje prava na profesionalnu orijentaciju, strane
ugovornice obavezuju se da obezbede, ili promoviu, prema potrebi, slubu koja e pomagati
svim licima, ukljuujui i hendikepirane, da ree probleme koji se tiu profesionalnog izbora i
napredovanja, sa dunim potovanjem prema osobinama pojedinaca i njihovom odnosu
prema profesionalnim okolnostima: ova pomo trebalo bi da bude dostupna besplatno, kako
omladini, ukljuujui kolsku decu, tako i odraslima.
lan 10 Pravo na profesionalnu obuku
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na profesionalnu obuku, strane ugovornice
obavezuju se:
1
da obezbede ili promoviu, prema potrebi, tehniku i profesionalnu obuku svih lica,
ukljuujui hendikepirana lica, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i
radnika, i da obezbede dostupnost vieg tehnikog i univerzitetskog obrazovanja,
zasnovanog iskljuivo na individualnim sposobnostima;
da obezbede ili promoviu sistem egrtovanja i drugih sistematskih aranmana za

obuku mladih u razliitim zanimanjima;
da obezbede ili promoviu, prema potrebi;
adekvatne i dostupne mogunosti za obuku odraslih radnika;
specijalne mogunosti za prekvalifikaciju odraslih radnika koja je potrebna

zbog tehnolokog razvoja ili novih trendova u zapoljavanju;
da podstiu puno ostvarivanje mogunosti koje su obezbedjene odgovarajuim

merama, kao to su:
a
smanjenje ili ukidanje bilo kakvih taksi ili trokova;
pruanje finansijske pomoi u odgovarajuim sluajevima;
raunanje vremena provedenog na dodatnoj obuci koju pohadja radnik, na

zahtev njegovog poslodavca, u normalne radne sate, za vreme zaposlenja;
obezbedjivanje, putem adekvatne kontrole, u konsultaciji sa organizacijama

poslodavaca i radnika, efikasnosti egrtovanja i drugih aranmana za obuku
mladih radnika, i adekvatne zatite mladih radnika uopte.
19
lan 11 Pravo na zdravstvenu zatitu

U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na zatitu zdravlja, strane ugovornice
obavezuju se da, bilo same bilo u saradnji sa javnim ili privatnim organizacijama, preduzmu
odgovarajue mere koje bi trebalo, izmeu ostalog:
1
da uklone u najveoj moguonj meri uzroke bolesti;
da obezbede savetodavne i obrazovne pogodnosti za unapreivanje zdravlja i

podsticanje individualne odgovornosti po pitanjima zdravlja;
da spree u najveoj moguonj meri epidemioloka, endemska i druga oboljenja.

lan 12 Pravo na socijalno osiguranje
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na socijalno osiguranje strane ugovornice

se obavezuju:
1
da uspostave ili odre sistem socijalnog osiguranja,
da odre sistem socijalnog osiguranja na zadovoljavajuem nivou, makar onom koji je

potreban za ratifikaciju Medjunarodne konvencije o radu (br. 102) koja se tie
Minimalnih standarda socijalnog osiguranja;
da nastoje da postupno podignu sistem socijalnog osiguranja na vii nivo;
da preduzmu korake, zakljuivanjem odgovarajuih bilateralnih i multilateralnih

sporazuma, ili drugim putem, i zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima,
kako bi obezbedili:
a
jednak tretman dravljana drugih drava ugovornica sa tretmanom sopstvenih

dravljana u pogledu prava na socijalno osiguranje, ukljuujui zadravanje
pogodnosti koje proistiu iz zakonodavstva o socijalnom osiguranju, bez
obzira na kretanja zatienih lica na teritoriji strana ugovornica;
dodeljivanje, odravanje i nastavak prava iz socijalnog osiguranja takvim

sredstvima kao to je akumulacija osiguranja ili perioda zaposlenosti koji su
ostvareni prema zakonodavstvu svake od strana ugovornica.
lan 13 Pravo na socijalnu i medicinsku pomo

U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na socijalnu i medicinsku pomo, strane
1
da obezbede da svaka osoba koja nema adekvatna sredstva i koja je nesposobna da

obezbedi takva sredstva bilo sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naroito
povlastice iz eme socijalnog osiguranja, dobije adekvatnu pomo i, u sluaju bolesti,
pomo koja joj je neophodna;
20
politika prava osoba koje primaju takvu pomo nee zbog toga biti dovedena u
pitanje;
da obezbede da svako moe preko odgovarajue javne ili privatne slube da dobije
takve savete i linu pomo koji su mu potrebni kako bi spreio, ili otklonio, ili ublaio
linu ili porodinu oskudicu;
da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2 i 3 ovog lana na ravnopravnoj osnovi

prema svojim dravljanima i dravljanima drugih strana ugovornica u skladu sa
zakonom na svojoj teritoriji, u skladu sa svojim obavezama prema Evropskoj
konvenciji o socijalnoj i medicinskoj pomoi, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953.
lan 14 Pravo na beneficije iz slube socijalnog staranja
U nameri da obezbedi efikasno ostvarivanje prava na beneficije iz socijalnog staranja, strane

1
da promoviu ili obezbede slube koje, ostvarivanjem metoda socijalnog rada, mogu
da doprinesu socijalnom staranju i razvoju kako pojedinaca tako i grupa u zajednici, i
njihovom prilagodjavanju socijalnoj sredini;
da podstiu uee pojedinaca i dobrovoljnih ili drugih organizacija u uspostavljajne i

odravajnju takve slube.
lan 15 Pravo fiziki ili mentalno ometenih osoba na profesionalnu
obuku, rehabilitaciju i socijalnu adaptaciju
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava fiziki ili mentalno ometenih osoba na
profesionalnu obuku, rehabilitaciju i socijalnu adaptaciju, strane ugovornice obavezuju se:
1
da preduzmu adekvatne mere za obezbedjenje centara za obuku, ukljuujui, gde je

potrebno, specijalizovane ustanove, javne ili privatne;
da preduzmu adekvatne mere za zapoljavanje hendikepiranih osoba, kao to su

specijalizovane usluge, mogunosti zatienog zaposlenja i mere za podsticanje
poslodavaca da prime hendikepiranu osobu na posao.
lan 16 Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zatitu
U nameri da obezbede neophodne uslove za pun razvoj porodice, koja je osnovna jedinica
drutva, strane ugovornice obavezuju se da unapredjuju ekonomsku, pravnu i socijalnu zatitu
porodinog ivota takvim sredstvima kao to su socijalne i porodine povlastice, poreske
obaveze, obezbedjivanje porodinih stanova, povlastice za novosklopljene brakove, i druge
odgovarajue mere.
21
lan 17 Pravo majki i dece na socijalnu i ekonomsku zatitu

U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava majki i dece na socijalnu i ekonomsku
zatitu, strane ugovornice preduzee adekvatne i neophodne mere u tom cilju, ukljuujui
uspostavljanje ili odravanje odgovarajuih institucija ili slubi.
lan 18 Pravo na unosan posao na teritoriji druge strane ugovornice
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na obavljanje unosnog posla na teritoriji
bilo koje druge strane ugovornice, strane ugovornice obavezuju se:
1
da primene postojee propise u liberalnom duhu;
da pojednostave postojee formalnosti i da smanje ili da ukinu sudske takse i druge

trokove koje plaaju strani radnici ili njihovi poslodavci;
da liberalizuju, individualno ili kolektivno, propise koji reguliu zapoljavanje stranih

radnika;
i priznaju:
4
da daju pravo svojim dravljanima da napuste zemlju i da se angauju na unosnom

poslu na teritorijama drugih strana ugovornica.
lan 19 Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i
pomo
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava radnika migranata i njihovih porodica na

zatitu i pomo na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice, strane ugovornice obavezuju
se:
1
da odre ili da se uvere u to da se odravaju adekvatne i besplatne slube za pomo

takvim radnicima, naroito u pogledu sticanja pravih informacija, i da preduzmu sve
neophodne korake, u meri u kojoj to nacionalni zakoni i propisi dozvoljavju, protiv
obmanjivake propagande u vezi sa emigracijom i imigracijom;
da usvoje odgovarajue mere u okviru svoje jurisdikcije kako bi olakali odlazak, put
i prijem takvih radnika i njihovih porodica, i da omogue, u okviru svoje jurisdikcije,
odgovarajue slube zdravstvene i medicinske zatite i dobre higijenske uslove za
vreme puta;
da podstiu saradnju izmedju socijalnih slubi, javnih i privatnih, u zemljama

emigracije i zemljama imigracije;
da obezbede za takve radnike, u skladu sa zakonom unutar svojih teritorija i u meri u

kojoj su ta pitanja regulisana zakonom ili propisima ili su podlona kontroli organa
upravne vlasti, tretman koji nije nepovoljniji od onog koji njihovi dravljani uivanju
u pogledu:
a
naknade i drugih uslova zapoljavanja i rada;
22
lanstva u sindikatima i uivanje povlastica kolektivnog pregovaranja;
smetaja;
da obezbede za takve radnike u skladu sa zakonom na svojoj teritoriji, tretman koji

nee biti nepovoljniji od onoga koji uivaju njihovi dravljani u pogledu taksi za
zapoljavanje, iznosa ili doprinosa koji se plaaju za zaposlena lica;
da to vie olakaju spajanje porodice stranog radnika kome je dozvoljeno da se

nastani na toj teritoriji;
da obezbede za takve radnike u skladu sa zakonom na svojoj teritoriji tretman koji

nee biti nepovoljniji od onoga koji uivaju njihovi dravljani u pogledu pravnih
postupaka koji se tiu pitanja navedenih u ovom lanu;
da obezbede da takvi radnici koji u skladu sa zakonom borave unutar njihovih

teritorija, ne budu izbaeni sem ako ugroavaju nacionalnu bezbednost ili se ogree o
javni interes ili moral;
da dozvole, u okviru pravnih ogranienja, transfer delova zarada i uteda takvih

radnika prema njihovoj elji;
10
da proire zatitu i pomo predvidjene ovim lanom na migrante koji su sami

zaposleni onoliko koliko su ove mere na njih primenjive.
Deo III
lan 20 Obaveze
1
Svaka strana ugovornica obavezuje se:

a
da smatra I deo ove Povelje kao izjavu o ciljevima koje e sprovoditi svim
odgovarajuim sredstvima onako kako je to reeno u uvodnom stavu toga
dela;
na potovanje bar pet od sledeih lanova iz Dela II ove Povelje: lanovi 1, 5,

6, 12, 13, 16 i 19;
da e se, uz lanove koje je odabrala u skladu sa prethodnim podstavovima,

obavezati takvim brojem lanova ili numerisanih stavova dela II ove Povelje
koji bude odabrala, pod uslovom da ukupni broj lanova ili numerisanih
stavova koji je obavezuju nije manji od 10 lanova ili 45 numerisanih stavova.
lanovi ili stavovi koji su odabrani u skladu sa podstavovima (b) i (c) stava 1 ovog
lana bie notifikovani Generalnom sekretaru Saveta Evrope u vreme kada budu
deponovani instrumenti ratifikacije ili prihvatanja strane ugovornice o kojoj je re.
23
Svaka strana ugovornica moe, kasnije, putem notifikacije Generalnom sekretaru da

objavi da se obavezuju u odnosu na bilo koji lan ili bilo koji numerisani stav Dela II
ove Povelje koji jo nije prihvatila pod uslovima stava 1 ovog lana. Takva obaveza
data naknadno smatrae se integralnim delom ratifikacije ili prihvatanja, i imae iste
efekte od tridesetog dana nakon dana notifikacije.
Generalni sekretar uputie svim vladama drava potpisnica i Generalnom direktoru

Medjunarodne organizacije rada svaku notifikaciju koju bude primio u skladu sa ovim
delom Povelje.
Svaka strana ugovornica zadrae sistem inspekcije rada u skladu sa nacionalnim

uslovima.
Deo IV1
lan 21 Izvetaji o prihvaenim odredbama
Strane ugovornice slae Generalnom sekretaru Saveta Evrope izvetaj u dvogodinjim
intervalima u obliku koji odredi Komitet ministara, koji e se odnositi na primenu onih
odredaba Dela II ove Povelje koje su prihvatili.
lan 22 Izvetaji koji se tiu odredaba koje nisu prihvaene
Strane ugovornice slae Generalnom sekretaru, u odgovarajuim intervalima prema zahtevu
Komiteta ministara, izvetaje koji se odnose na odredbe dela II ove Povelje koje nisu
prihvatili u vreme ratifikacije ili prihvatanja ili u notifikacijama koje su im sledile. Komitet
ministara e s vremena na vreme odrediti u pogledu kojih odredaba e se traiti takvi
izvetaji, kao i formu u kojoj bi ti izvetaji trebalo da budu podneti.
lan 23 Upuivanje primeraka
1
Svaka strana ugovornica uputie primerke svojih izvetaja naznaenih u lanovima 21

i 22 onim svojim nacionalnim organizacijama koje su lanovi medjunarodnih
organizacija poslodavaca i sindikatima, koji e biti pozvani u skladu sa lanom 27,
stav 2, da budu predstavljani na sastancima Potkomiteta vladinog socijalnog komiteta.
Strane ugovornice e uputiti Generalnom sekretaru komentare na pomenute izvetaje

dobijene od nacionalnih organizacija, ako one to zatrae.
Vidi izmenjeni Protokol, strane 57-62
24
lan 24 Razmatranje izvetaja

Izvetaje koji se alju Generalnom sekretaru u skladu sa lanovima 21 i 22 razmatrae
Komitet eksperata, koji e pred sobom imati sve komentare koji su upueni Generalnom
sekretaru u skladu sa stavom 2 lana 23.
lan 25 Komitet eksperata 2
1
Komitet eksperata sastojae se od najvie sedam lanova koje imenuje Komitet

ministara sa liste nezavisnih eksperata najvieg integriteta i priznate strunosti u
oblasti medjunarodnih socijalnih pitanja, koju su sainile strane ugovornice.
lanovi Komiteta bie imenovani za period od est godina. Oni mogu biti ponovo
imenovani. Medjutim, medju lanovima koji su prvi naimenovani, sluba prestaje
dvojici od njih na kraju etvrte godine.
lanove ija sluba treba da istekne na kraju poetnog perioda od etiri godine
odredie rebom Komitet ministara odmah nakon prvog imenovanja.
lan Komiteta eksperata koji je imenovan da zameni lana ija sluba nije istekla
zadrae svoj poloaj do kraja mandata svoga prethodnika.
lan 26 Uee u Medjunarodnoj organizaciji rada
Medjunarodna organizacija rada bie pozvana da imenuje predstavnika koji e prisustvovati u

svojstvu konsultanta prilikom odluivanja u Komiteta eksperata.
lan 27 Potkomitet Vladinog socijalnog komiteta 3
1
Izvetaji strana ugovornica i zakljuci Komiteta eksperata bie podneti na razmatranje

Potkomitetu Vladinog socijalnog komiteta Saveta Evrope.
Potkomitet e biti sastavljen od jednog predstavnika svake strane ugovornice. On e

pozvati ne vie od dve medjunarodne organizacije poslodavaca i ne vie od dve
medjunarodne sindikalne organizeije koje moe odrediti da budu predstavljeni kao
posmatrai u svojstvu konsultanta na ovim sastancima. ta vie, on moe da
konsultuje ne vie od dva predstavnika medjunarodnih nevladinih organizacija koje
imaju savetodavni status pri Savetu Evrope u pogledu pitanja za koja su te
organizacije posebno kvalifikovane, kao to je socijalno osiguranje ili ekonomska i
socijalna zatita porodice.
3.
Potkomitet e Komitetu ministara podnositi izvetaje sa zakljucima i dopunie

izvetaje Komiteta eksperata..
Na 509-om sastanku zamenika odranom marta 1994. godine Komitet je jednoglasno odluio da povea broj
lanova sa sedam na devet.
3
Ovaj komitet danas se zove Vladin komitet.
25
lan 28 Konsultativna skuptina 4

Generalni sekretar Saveta Evrope prosledie Konsultativnoj skuptini zakljuke Komiteta
eksperata. Konsultativna skuptina uputie svoje stavove o ovim zakljucima Komitetu
ministara.
lan 29 Komitet ministara 5

Dvotreinskom veinom lanova koji imaju pravo da prisustvuju sastancima Komiteta,
Komitet ministara moe, na osnovu izvetaja Potkomiteta, i posle konsultacija sa
Konsultativnom skuptinom, usvojiti neophodne preporuke u odnosu na svaku dravu lanicu
Povelje.
Deo V
lan 30 Derogiranje u vreme rata ili javne opasnosti
1
U vreme rata ili druge javne opasnosti koja ugroava ivot nacije bilo koja strana
ugovornica moe da preduzme mere koje derogiraju njene obaveze prema ovoj
Povelji do takvog obima koji je striktno odredjen karakteristikom situacije, pod
uslovom da takve mere nisu nesaglasne sa njenim drugim obavezama prema
medjunarodnom pravu.
Svaka strana ugovornica koja je koristila pravo derogacije e, u razumnom roku,

redovno informisati Generalnog sekretara o merama koje je preduzela i o razlozima
zato ih je preduzela. Ona e isto tako obavestiti Generalnog sekretara kada takve
mere prestanu da budu na snazi i kada odredbe Povelje koje je prihvatila ponovo
ponu da se primenjuju.
Generalni sekretar e, sa svoje strane, informisati druge strane ugovornice i

Generalnog direktora Medjunarodne organizacije rada o svim dopisima koje je primio
u skladu sa stavom 2 ovog lana.
Parlamentarna skuptina je 1992. godine odluila da se uzdri od davanja miljenja o zakljucima Komiteta
nezavisnih eksperata i da iskoristi ove zakljuke kao osnov za periodine rasprave o socijalnoj politici kojima ona
rukovodi u skladu sa lanom 6. izmenjenog protokola.
5
Komitet ministara je odluio da samo predstavnici strana ugovornica Povelje mogu da glasaju u Komitetu
ministara onda kada isti deluje kao "nadzorno telo" u primeni Povelje (April 1993, 492. sastanak zamenika). Ovome
je u junu 1995 (541. sastanak zamenika) pridodata sledea odluka: "Zamenici su precizirali da se posle njhove
odluke, usvojene na 492. sastanku, prema kojoj "samo predstavnici onih drava koje su ratifikovale Povelju glasaju
u Komitetu ministara kada ovaj deluje kao kontrolni organu primeni Povelje", preporuke prema Evropskoj
socijalnoj povelji usvajaju dvotreinskom veinom zamenika koji glasaju i veinom drava ugovornica Povelje"
(lan 9, stav 4 zajedno sa lanom 10 paragraf 3 Pravila procedure za sastanke zamenika).
26
lan 31 Ogranienja
1
Kada se prava i principi navedeni u delu i efikasno ostvaruju, a njihovo efikasno

ostvarivanje je predvidjeno u delu II, oni nee biti podloni nikakvim ogranienjima
ili ogranienjima koji nisu predviena u tim delovima, osim onih koja su predviena
zakonom i neophodna u demokratskom drutvu radi zatite prava i sloboda drugih ili
radi zatite javnog interesa, nacionalne bezbednosti, javnog zdravlja, ili morala.
Ogranienja koja su dozvoljena prema ovoj Povelji u odnosu na prava i obaveze

sadrane u njoj nee se primenjivati ni u jednu drugu svrhu, osim radi koje su
predvidjena.
lan 32 Odnosi izmedju Povelje i unutranjeg prava ili medjunarodnih
sporazuma
Odredbe ove Povelje nee dovesti u pitanje unutranje pravo ili bilo koji bilateralni ili
multilateralni ugovor, konvenciju ili sporazum koji su ve na snazi, ili mogu stupiti na snagu,
a pruaju povoljniji tretman zatienim osobama.
lan 33 Primena kolektivnim ugovorima
1
U dravama lanicama u kojima su odredbe stavova 1, 2, 3, 4. i 5. lana 2, stavovi 4,

6. i 7. lana 7. i stavovi 1, 2, 3. i 4. lana 10. iz Dela II ove Povelje po pravilu
preputene sporazumu izmedju poslodavaca ili organizacija poslodavaca i
organizacija radnika, ili se normalno sprovode na drugi nain a ne zakonskim
propisom, njihovo potovanje bie tretirano kao podjednako delotvorno ako se
njihove odredbe putem takvih sporazuma ili preko drugih sredstava primenjuju u
odnosu na veliku veinu radnika.
U dravama lanicama gde su ove odredbe normalno predmet zakonodavstva,

potovanje obaveza o kojima je re smatrae se delotvornim ukoliko se odredbe
putem zakona primenjuju na veliku veinu radnika u pitanju.
lan 34 Teritorijalna primena
Ova Povelja primenjivae se na matinu teritoriju svake strane ugovornice. Svaka

vlada drave potpisnice moe, u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenata
ratifikacije ili prihvatanja, da odredi deklaracijom upuenom Generalnom sekretaru
Saveta Evrope teritoriju koju e smatrati svojom matinom teritorijom za ove svrhe.
Svaka strana ugovornica moe, u vreme ratifikacije ili prihvatanja ove Povelje, ili u
bilo kom kasnijem trenutku, da putem notifikacije upuene Generalnom sekretaru
Saveta Evrope izjavi da e se Povelja proiriti u celini ili delimino na teritoriju koja
nije matina ili na teritorije koje su odreene navedenom deklaracijom za ije je
medjunarodne odnose ona odgovorna ili za koje preuzima medjunarodnu
27
odgovornost. Ona e u deklaraciji odrediti lanove ili stavove dela II Povelje koje
prihvata kao obavezujue u pogledu teritorija navedenih u deklaraciji.
3
Povelja e se proiriti na teritoriju ili teritorije navedene u gorepomenutoj deklaraciji

poev od tridesetog dana nakon datuma kada je Generalni sekretar primio notifikaciju
takve deklaracije.
Svaka strana ugovornica moe kasnije izjaviti notifikacijom upuenom Generalnom

sekretaru Saveta Evrope da u pogledu jedne ili vie teritorija na koje je Povelja
proirena u skladu sa stavom 2 ovog lana, ona prihvata kao obavezujue sve lanove
ili numerisane stavove koje jo nije prihvatila u pogledu te teritorije ili tih teritorija.
Takve obaveze date naknadno smatrae se integralnim delom originalne deklaracije u
pogledu teritorije o kojoj je re, i imae isti efekat od tridesetog dana posle datuma
notifikacije.
Generalni sekretar e vladama ostalih drava potpisnica i Generalnom direktoru

Medjunarodne organizacije rada uputiti svaku notifikaciju koja mu bude prosledjena u
skladu sa ovim lanom.
lan 35 Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu
Ova Povelja bie otvorena za potpis dravama lanicama Saveta Evrope. Moe biti
ratifikovana ili usvojena. Instrumenti ratifikacije ili usvajanja bie deponovani kod
Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Ova Povelja e stupiti na snagu tridesetog dana od datuma deponovanja petog

instrumenta ratifikacije ili usvajanja.
U pogledu svake vlade drave potpisnice koja e je kasnije ratifikovati, Povelja stupa
na snagu tridesetog dana posle datuma deponovanja njenih instrumenata ratifikacije ili
prihvatanja.
Generalni sekretar obavestie sve drave lanice Saveta Evrope i Generalnog

direktora Medjunarodne organizacije rada o stupanju na snagu ove Povelje, o imenima
strana ugovornica koje su je ratifikovale ili je usvojile i o kasnijim deponovanjima
instrumenata ratifikacije ili prihvatanja.
lan 36 Amandmani
Svaka drava lanica Saveta Evrope moe da predloi amandmane na ovu Povelju dopisom
upuenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Generalni sekretar e proslediti ostalim
dravama lanicama Saveta Evrope sve tako predloene amandmane, a potom e ih
razmatrati Komitet ministara i bie podneti Konsultativnoj skuptini na miljenje. Svaki
amandman koji dobije saglasnost Komiteta ministara stupie na snagu tridesetog dana nakon
to su sve strane ugovornice obavestile Generalnog sekretara o svojoj saglasnosti. Generalni
sekretar obavestie sve drave lanice Saveta Evrope i Generalnog direktora Meunarodne
organizacije rada o stupanju na snagu tih amandmana.
28
lan 37 Otkazivanje
1
Svaka strana ugovornica moe otkazati Povelju tek na kraju petogodinjeg perioda od
datuma kada je Povelja za nju stupila na snagu, ili na kraju svakog narednog perioda
od dve godine i, u svakom sluaju, est meseci posle obavetenja Generalnog sekretar
Saveta Evrope, a on e o tome obavestiti druge strane ugovornice i Generalnog
direktora Medjunarodne organizacije rada. Takvo otkazivanje nee uticati na valjanost
Povelje u odnosu na druge strane ugovornice pod uslovom da u svako doba nema
manje od pet takvih strana ugovornica.
Svaka strana ugovornica moe u skladu sa odredbama navedenim u prethodnim

stavovima da otkae svaki lan ili stav dela II ove Povelje koji je usvojila, pod
uslovom da broj lanova ili stavova koji obavezuju ugovornicu nikada nije manji od
10 u prethodnom a 45 u potonjem sluaju, kao i da e ovaj broj lanova ili stavova i
dalje podrazumevati lanove koje je strana ugovornica odabrala medju onima koji su
posebno pomenuti u lanu 20, stav 1, podstav (b).
Svaka strana ugovornica moe da otkae postojeu Povelju ili bilo koji od njenih
lanova ili stavova iz Dela II Povelje, pod uslovima navedenim u stavu 1 ovog lana u
pogledu bilo koje teritorije na koju je pomenuta Povelja primenjiva deklaracijom koja
je data u skladu sa stavom 2 lana 34.
lan 38 Dodatak
Dodatak ovoj Povelji predstavljae njen integralni deo.

Potvrujui prethodni tekst, dolepotpisani i valjano za to opunomoeni predstavnici, potpisali
su ovu Povelju.
Sainjeno u Torinu 18. oktobra 1961. godine na engleskom i francuskom jeziku, s tim to su
oba teksta autentina u jednom primerku koji e biti deponovan u arhivu Saveta Evrope.
Generalni sekretar e dostaviti kopiju svakoj dravi potpisnici.
Dodatak Socijalnoj povelji

Obim Socijalne povelje u smislu zatienih lica
1
Ne dovodei u pitanje lan 12, stav 4 i lan 13, stav 4, pod osobama koje tite lanovi
od 1 do 17 obuhvaeni su stranci samo ako su oni dravljani drugih strana ugovornica
koji zakonito borave ili regularno rade na teritoriji dotine drave potpisnice,
podrazumevajui da se ovi lanovi moraju tumaiti u svetlu odredaba lanova 18. i
19.
Ovakvo tumaenje nee dovesti u pitanje proirenje obima slinih pogodnosti ostalim licima
od strane bilo koje druge drave ugovornice.
2
Svaka strama ugovornica dodelie onim izbeglicama koje imaju takav status prema
Konvenciji o statusu izbeglica potpisanoj u enevi 28. jula 1951. godine i koji
zakonito borave na njenoj teritoriji, to je mogue povoljniji tretman, a u svakom
sluaju ne manje povoljan od onog tretmana predvienog prema obavezama koje je
strana ugovornica preduzela na osnovu pomenute Konvencije i prema bilo kom
drugom postojeem meunarodnom instrumentu koji se primenjuje na ove izbeglice.
Deo I, stav 18, i Deo II, lan 18, stav 1

Smatra se da se ove odredbe ne odnose na pitanje ulaska na teritorije strana ugovornica i da
ne dovode u pitanje odredbe Evropske konvencije o nastanjivanju potpisane u Parizu 13.
decembra 1955. godine.
Deo II
lan 1, stav 2
Ova odredba nee se tumaiti kao zabrana ili kao ovlaenje bilo kakve klauzule ili prakse o
sigurnosti sindikata.
lan 4, stav 4
Ova odredba bie tako protumaena da ne zabranjuje hitno otputanje u sluaju ozbiljnih
prekraja.
lan 4, stav 5
Smatra se da je strana ugovornica preduzela obaveze koje predvia ovaj stav ako nije
dopustila da velika veina radnika trpi umanjenje plata bilo po osnovu zakona, kolektivnog
30
sporazume ili samovoljne odluke, uz mogunost izuzetka da neke osobe ne budu pokrivene
ovom zatitom.
lan 6, stav 4
Smatra se da svaka strana ugovornica moe, to se nje tie, regulisati uivanje prava na trajk
zakonom, pod uslovom da se bilo koje dalje ogranienje ovog prava moe pravdati uslovima
predvienim lanom 31.
lan 7, stav 8
Smtara se da je strana ugovornica preduzela obavezu koja je predviena ovim stavom ako
ispuni duh ove obaveze tako to e predvideti zakonom da velika veina osoba koje imaju
manje od osamnaest godina starosti nee biti zaposlena na nonom radu.
lan 12, stav 4
Rei zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima u uvodu ovog stava
upotrebljene su da impliciraju inter alia da u pogledu pogodnosti koje su na raspolaganju,
nezavisno od bilo kakvog doprinosa na osnovu osiguranja, strana ugovornica moe zatraiti
okonanje predvienog perioda boravka pre dodeljivanja takvih pogodnosti dravljanima
drugih strana ugovornica.
lan 13, stav 4
Vlade koje nisu lanice Evropske konvencije o socijalnoj i medicinskoj pomoi mogu
ratifikovati Socijalnu povelju u odnosu na ovaj stav pod uslovom da dodele dravljanima
ostalih drava ugovornica tretman koji je u saglasnosti sa odredbama pomenute Konvencije.
lan 19, stav 6
Za ciljeve ove odredbe izraz porodica stranog radnika podrazumeva makar njegovu
suprugu i decu koju on izdrava mlau od dvadeset jedne godine.
Deo III
Smatra se da Povelja sadri pravne obaveze meunarodnog karaktera, ija je primena pod
iskljuivim nadzorom koji je predvien u Delu IV.
31
lan 20, stav 1

Smatra se da izraz numerisani stavovi moe da obuhvati lanove koji se sastoje od samo
jednog stava.
Deo V
lan 30
Izraz u vreme rata ili neke druge javne opasnosti razumee se tako da obuhvati i pretnju
miru.
Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju
Strazbur, 5. maj 1988
Preambula
Drave lanice Saveta Evrope potpisnice ovog dokumenta, odlune da preduzmu nove mere i
proire zatitu socijalnih i ekonomskih prava koje garantuje Evropska socijalna povelja
otvorena za potpis u Torinu 18. oktobra 1961 (u daljem tekstu se pominje kao Povelja),
Usaglasile su se o sledeem:
Deo I
Strane prihvataju kao cilj svoje politike, kojem e teiti svim raspoloivim sredstvima, kako
nacionalnog tako i meunarodnog karaktera, da dostignu uslove u kojima sledea prava i
naela mogu da budu delotvorno ostvarena:
1
Svi radnici imaju pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima

zapoljavanja i posla bez diskriminacije na osnovu pola.
Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani unutar svog preduzetnitva.
Radnici imaju pravo da uzmu uea u odreivanju i poboljavanju uslova rada i

radne okoline u svom preduzetnitvu.
Svako starije lice ima pravo na socijalnu zatitu.
Deo II
Strane preuzimaju, kao to se predvia u Delu III, obavezu potovanja odredaba sadranih u
sledeim lanovima:
lan 1 Pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima
zapoljavanja i posla bez diskriminacija na osnovu pola
1
U pogledu obezbeivanja delotvorne primene prava na jednake mogunosti i jednak

tretman u pitanjima zapoljavanja i posla bez diskriminacije na osnovu pola, strane
preuzimaju obavezu da priznaju to pravo i da preduzmu odgovarajue mere kako bi
osigurali ili unapredili njegovu primenu u sledeim domenima:
pristup zapoljavanju, zatita protiv otputanja i premetanja;
profesionalno usmeravanje, obuka, ponovna obuka i rehabilitacija;
uslovi zapoljavanja i radni uslovi ukljuujui i nadoknadu;
razvoj karijere ukljuujui unapreenje.
36
Odredbe koje se odnose na zatitu ena, posebno u sluaju trudnoe, poroaja i

perioda posle roenja deteta nee se smatrati diskriminacijom o kojoj je re u stavu 1
ovog lana.
Stav 1 ovog lana nee spreiti usvajanje posebnih mera koje imaju za cilj uklanjanje
faktikih nejednakosti.
Poslovi koji, po samoj svojoj prirodi ili u kontekstu u kom se obavljaju, mogu da
budu povereni samo osobama odreenog pola, iskljueni su iz obima ovoga lana ili
nekih njegovih odredaba
lan 2 Pravo na informisanje i konsultovanje
U pogledu obezbeivanja delotvorne primene prava radnika da budu informisani ili

konsultovani u okviru svog preduzetnitva, strane preuzimaju obavezu da usvoje ili
podstaknu mere koje omoguavaju radnicima ili njihovim predstavnicima, u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom i praksom:
a
da budu informisani redovno ili u odgovarajuem vremenskom razmaku i na

sveobuhvatan nain o ekonomskoj i finansijskoj situaciji o uslovima pod
kojima su zaposleni; podrazumevajui da se odavanje pojedinih informacija
koje se zbog potreba posla moe dovesti u pitanje moe odbiti ili biti
poverljivo i
da budu pravovremeno konsultovani o predloenim odlukama koje znaajno

mogu pogoditi interese radnika, posebno o onim odlukama koje mogu imati
bitan uticaj na stanje u zapoljavanju.
Strane mogu da iskljue iz polja primene stava 1 ovog lana one obaveze prema
kojima se zapoljavanje manjeg broja od odreenog broja radnika moe odrediti
nacionalnim zakonodavstvom ili praksom.
lan 3 Pravo da se uestvuje u odreivanju i poboljavanju radnih
uslova i radne okoline
U pogledu obezbeivanja delotvornog uivanja prava radnika da uestvuju u

odluivanju o radnim uslovima i radnoj okolini i njihovom poboljanju u svom
preduzetnitvu, strane su preduzele obavezu da usvoje ili podstaknu mere koje
omoguavaju radnicima ili njihovim predstavnicima da, u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom i praksom doprinesu:
a
odreivanju i poboljavanju radnih uslova, organizacije rada i radne sredine
zatiti zdravlja i bezbednosti na poslu
organizaciji drutvenih i drutveno-kulturnih slubi i pogodnosti
nadzoru nad potovanjem propisa u ovim pitanjima
37
2
Strane mogu iskljuiti iz kruga primene stava 1 ovog lana one obaveze prema kojima
se zapoljavanje manjeg broja od odreenog broja radnika moe odrediti nacionalnim
zakonodavstvom i praksom.
lan 4 Pravo starijih lica na socijalnu zatitu
U pogledu obezbeivanja delotvornog uivanja prava starijih lica na socijalnu zatitu strane
se obavezuju da usvoje ili podstaknu, bilo direktno ili u saradnji sa javnim ili privatnim
organizacijama, odgovarajue mere koje bi posebno imale za cilj:
1
da omogue starijim licima da to je due mogue ostanu aktivni lanovi drutva tako
to e obezbediti:
a
adekvatna sredstva koja bi im omoguila da vode dostojan ivot i imaju

aktivnu ulogu u javnom, drutvenom i kulturnom ivotu,
informacije o uslugama i pogodnostima koje stoje na raspolaganju starijim

licima kao i o mogunostima koja su im na raspolaganju,
da obezbede starijim licima da slobodno odaberu sopstveni stil ivota i ive

samostalan ivot u njihovom porodinom okruenju koliko god ele i koliko god su
sposobni tako to e obezbediti,
a
stambene uslove koji odgovaraju njihovim potrebama i njihovom stanju

zdravlja ili odgovarajuu podrku za adaptiranje njihovih stanova;
zdravstvenu zatitu i usluge koje su u njihovom sluaju neophodne,
da garantuju starijim osobama koje ive u ustanovama odgovarajuu podrku, potuju

njihovu privatnost i uee u donoenju odluka koje se tiu ivotnih uslova u tim
ustanovama.
Deo III
lan 5 Obaveze
1
Svaka od lanica se obavezuje:

a
da smatra Deo I ovog Protokola kao deklaraciju o ciljevima koje e slediti

svim raspoloivim sredstvima, kao to je i reeno u uvodnom stavu ovog dela;
b)
da se obavee na potovanje jednog ili vie lanova Dela II ovog Protokola.
lan ili lanovi koji su odabrani u skladu sa podstavom b stava 1 ovog lana bie
notifikovani Generalnom sekretaru Saveta Evrope u asu deponovanja instrumenata
ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja.
38
Strana moe, izjaviti, kasnije deklaracijom Generalnom sekretaru da se smatra

vezanom bilo kojim lanom Dela II ovog Protokola koji nije prihvatila pod uslovima
stava 1 ovog lana. Tako naknadno preuzeta obaveza smatrae se intergralnim delom
ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja i imae isto dejstvo od tridesetog dana od
davanja ratifikacije.
Deo IV
lan 6 Nadzor nad potovanjem prihvaenih obaveza
Strane e podnositi izvetaje o primeni odredaba dela II ovog Protokola koje su prihvatile u
okviru izvetaja koje podnose u skladu sa lanom 21 Povelje.
Deo V
lan 7 Sprovoenje preuzetih obaveza
1
Relevantne odredbe lanova od 1 do 4 Dela II ovog Protokola mogu se sprovesti u

ivot:
a
zakonima ili propisima,
sporazumima izmeu
organizacijama radnika,
kombinacijom ova dva metoda, ili
drugim odgovarajuim merama
poslodavaca
organizacija
poslodavaca
sa
Potovanje obaveza koje proistiu iz lanova 2. i 3. dela II ovog Protokola smatrae se

delotvornim ako se odredbe primenjuju, u sladu sa stavom 1. ovog lana, na veliku
veinu radnika.
lan 8 Odnos izmeu Povelje i ovog Protokola

1
Odredbe ovog Protokola nee dovesti u pitanje odredbe Povelje.
lanovi od 22. do 32. i lan 36. Povelje primenjivae se mutatis mutandis na ovaj
Protokol.
39
lan 9 Teritorijalna primena
1
Protokol e se primenjivati na teritoriju metropole svake drave lanice. Svaka drava

moe, u trenutku potpisivanja ili kada deponuje svoj instrument ratifikacije,
pristupanja ili prihvatanja, precizirati posebnom deklaracijom upuenom Generalnom
sekretaru Saveta Evrope teritoriju koju e smatrati teritorijom metropole za ove svrhe.
Svaka drava ugovornica moe, u vreme ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja ovog
Protokola ili u bilo kom kasnijem trenutku izjaviti notifikacijom upuenom
Generalnom sekretaru Saveta Evrope da e se primena Protokola proiriti u celini ili u
delovima na teritorije izvan teritorije metropole ili teritorije precizirane u pomenutoj
deklaraciji za ije je meunarodne odnose drava odgovorna ili za koje preuzima
meunarodnu odgovornost. Ona e deklaracijom posebno odrediti lan ili lanove
Dela II ovog Protokola na ije se potovanje obavezuje u pogledu teritorija pomenutih
u deklaraciji.
Protokol e stupiti na snagu u odnosu na teritoriju ili teritorije imenovane pomenutom

deklaracijom trideset dana posle datuma kada je Generalni sekretar primio notifikaciju
takve deklaracije.
Svaka strana moe kasnije izjaviti notifikaciojom upuenom Generalnom sekretaru

Saveta Evrope da, u odnosu na jednu ili vie teritorija na koje je Protokol proiren u
skladu sa stavom 2 ovog lana, prihvata kao obavezujui svaki lan koji nije ve
prihvatila u pogledu te teritorije ili teritorija. Ove naknadno preuzete obaveze
smatrae se sastavnim delom deklaracije u pogledu teritorije o kojoj je re i imae iste
posledice trideset dana posle datuma kada je Generalni sekretar primio notifikaciju
takve deklaracije.
lan 10 Potpis, ratifikacija, pristupanje, prihvatanje i stupanje na
snagu
Protokol e biti otvoren za potpis dravama lanicama Saveta Evrope koje su

potpisnice Povelje. Moe se ratifikovati, prihvatiti ili mu se moe pristupiti. Nijedna
drava lanica Saveta Evrope nee ratifikovati, pristupiti ili prihvatiti ovaj Protokol
osim u asu ili posle ratifikacije Povelje. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili
pristupanja bie deponovani Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
Protokol e stupiti na snagu trideset dana posle datuma depozita treeg instrumenta
ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja.
U odnosu na bilo koju dravu potpisnicu koja naknadno ratifikuje ovaj Protokol on e
stupiti na snagu trideset dana posle datuma deponovanja instrumenta ratifikacije,
pristupanja ili prihvatanja.
lan 11 Otkazivanje
Svaka strana moe otkazati ovaj Protokol samo posle isteka perioda od pet godina od
dana kada je Protokol u odnosu na nju stupio na snagu, ili na kraju bilo kog narednog
perioda od dve godine, a u svakom od ovih sluajeva poto uloi najavu est meseci
40
unapred Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Ovakva izjava nee osporiti valjanost
rotokola u odnosu na druge strane ugovornice pod uslovom da u svakom trenutku
postoje bar tri strane ugovornice.
2
Svaka strana moe, u skladu sa odredbama prethodnog stava, otkazati bilo koji lan
dela II ovog Protokola koji je prihvatila, pod uslovom da broj lanova na ije se
potovanje obavezala nikad ne bude manji od jedan.
Svaka strana moe otkazati ovaj Protokol ili bilo koji od lanova dela II ovog
Protokola, pod uslovima predvienim stavom 1 ovog lana, u odnosu na bilo koju
teritoriju na kojoj se primenjuje Protokol na osnovu deklaracije date u skladu sa
stavovima 2. i 4 lana 9.
Bilo koja strana ugovornica Povelje i Protokola koja otkae Povelju u skladu sa
odredbama stava 1 lana 37, smatrae se da je na isti nain otkazala i Protokol.
lan 12 Notifikacije
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestie drave lanice Saveta Evrope i Generalnog
direktora Meunarodne organizacije rada o:
a
svakom potpisu,
deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja,
svakim datumom stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa lanovima 9. i 10,
svakom drugom aktu, noti ili dopisu u vezi sa ovoim Protokolom.

lan 13 Dodatak
Dodatak ovom Protokolu bie njegov integralni deo.

Potvrujui napisano, dolepotpisani valjano opunomoeni predstavnici, potpisuju ovaj
Protokol.
Sainjen u Strazburu, 5. maja 1988. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri emu su
oba teksta podjednako autentina u jednoj kopiji koja je deponovana u arhive Saveta Evrope.
Generalni sekretar Saveta Evrope e dostaviti overene kopije svakoj zemlji lanici Saveta
Evrope.
Dodatak Protokolu
Obim Protokola u pogledu zatienih osoba
1
Osobe o kojima govore lanovi od 1. do 4. podrazumevaju strance samo ako su oni

dravljani drugih drava ugovornica koji imaju zakonitu dozvolu boravka ili redovan
posao na teritoriji dotine drave, podrazumevajui da se ovi lanovi tumae u svetlu
odredaba lanova 18. i 19. Povelje. Ovo tumaenje nee dovoditi u pitanje proirenje
slinih pogodnosti na ostala lica od strane bilo koje druge drave ugovornice.
Svaka strana ugovornica e dodeliti izbeglicama u smislu Konvencije o statusu

izbeglica, koja je potpisana u enevi 28. jula 1951. godine, i u smislu Protokola od
31. januara 1967. godine, koji zakonito borave na njenoj teritoriji, najpovoljniji
mogui tretman, a u svakom sluaju ne manje povoljan od onog koji je prihvaen
postojeim meunarodnim instrumentima koji se primenjuju na ove izbeglice.
Svaka strana ugovornica e dodeliti licima bez dravljanstva u smislu Konvencije o

poloaju lica bez dravljanstva, koja je sainjena u Njujorku 28. septembra 1954.
godine, i zakonito borave na njenoj teritoriji, najpovoljniji mogui tretman, a u
svakom sluaju ne manje povoljan od onoga koji je predvien obavezama koje su
lanice prihvatile pomenutim instrumentom i ostalim postojeim instrumentima koji
se primenjuju na osobe bez dravljanstva.
lan 1
Smatra se da se pitanja socijalnog osiguranja, kao i ostale odredbe koje se tiu doprinosa u
sluaju nezaposlenosti, starosti ili nesree, mogu iskljuiti iz obima ovog lana.
lan 1, stav 4
Ovu odredbu ne bi trebalo tumaiti kao zahtev dravama da unesu u zakone ili propise listu
poslova koji, zbog njihove prirode ili konteksta u kojem se sprovode, mogu da budu
rezervisani za osobe odreenog pola.
lanovi 2 i 3
1
U cilju primene ovih lanova izraz predstavnici radnika znai osobe koje kao takve
priznaje nacionalno zakonodavstvo ili praksa.
Izraz nacionalno zakonodavstvo ili praksa moe da obuhvati, pored zakona i

propisa, kolektivne sporazume, ostale sporazume izmeu poslodavaca i predstavnika
radnika, obiaje, kao i relevantno obiajno pravo.
42
U cilju primene ovih lanova, izraz preduzetnitva odnosi se na skup vie ili manje
oiglednih komponenti, sa ili bez pravne linosti, oblikovanih da proizvedu ili da
obezbede usluge u cilju sticanja finansijske dobiti i koje mogu da odrede svoju
sopstvenu trinu politiku.
Podrazumeva se da se verske zajednice i njihove ustanove mogu iskljuiti iz primene

ovih lanova, ak i ako se ove ustanove mogu smatrati preduzetnitvom u smislu
stava 3. Organizacije koje se bave aktivnostima koje su inspirisane odreenim
idealima ili rukovoene odreenim moralnim konceptima, idealima ili konceptima
koji su zatieni nacionalnim zakonodavstvom, mogu da budu iskljuene iz primene
ovih lanova u takvom obimu kako bi se zatitila orijentacija ovog preduzetnitva.
Podrazumeva se da tamo gde se u jednoj dravi prava koja su sadrana u lanovima 2.

i 3. uivaju u razliitim ustanovama i preduzetnitvima, dotina drava ispunjava
obaveze koje proizilaze iz ovih odredaba.
lan 3
Ova odredba ne pogaa ni ovlaenja ni obaveze drava u pogledu usvajanja zdravstvenih ili
bezbednosnih propisa u vezisa radnim mestom, niti ovlaenja ili odgovornosti onih tela koja
se bave nadzorom nad njihovom primenom.
Smatra se da se izraz drutvene i drutveno-kulturne slube i pogodnosti odnosi na
drutvene i drutveno-kulturne pogodnosti za radnike koje obezbeuju neka preduzetnitva
kao to su dodatna pomo, sportski tereni, prostorije za majke koje hrane decu, biblioteke,
deji kampovi za raspust i slino.
lan 4, stav 1
U cilju primene ovog stava izraz koliko god je to mogune odnosi se na fizike, psihike i
intelektualne kapacitete starijih ljudi.
lan 7
Smatra se da se radnici koji su iskljueni u skladu sa odredbama stava 2 lana 2 i stava 2
lana 3 nisu uzeti u obzir prilikom odreivanja broja radnika.
Protokol kojim se menja Evropska socijalna povelja
Torino, 21. oktobar 1991
Odluku koja se odnosi na primenu Protokola iz 1991. godine usvojio je Komitet ministara 11. decembra 1991.
godine na 467. sastanku ministara zamenika:
Zamenici
4. tra`i od dr`ava ~lanica Povelje i nadzornih tela da predvide primenu odre|enih mera predvi|enih ovim
Protokolom pre nego {to ovaj stupi na snagu, ako to dopusti tekst Povelje.
Uvod
Drave lanice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola uz Evropsku socijalnu povelju koja
je otvorena za potpis u Torinu 18. oktobra 1961. godine (u daljem tekstu Povelja),
Reene da preduzmu odreene mere da poboljaju delotvornost Povelje, posebno
funkcionisanje njenog nadzornog mehanizma;
Smatrajui, stoga, da je poeljno izmeniti odreene odredbe Povelje,
Dogovorile su se o sledeem:
lan 1
lan 23. Povelje glasie ovako:
lan 23 Upuivanje kopija izvetaja i komentara
1
Kada alje Generalnom sekretaru izvetaj u skladu sa lanovima 21. i 22, svaka
drava ugovornica prosledie kopiju svog izvetaja onim svojim nacionalnim
organizacijama koje su lanice meunarodnih organizacija poslodavaca i sindikata
koje se pozivaju, u skladu sa lanom 27, stav 2, na sastanke Vladinog komiteta. Ove
organizacije e poslati Generalnom sekretaru bilo kakav komentar izvetaja drava
ugovornica. Generalni sekretar e poslati kopiju ovih komentara zainteresovanim
dravama lanicama koje bi moda elele da odgovore.
Generalni sekretar e proslediti kopiju izvetaja strana ugovornica meunarodnim

nevladinim organizacijama koje imaju savetodavni status u okviru Saveta Evrope i
posebnu strunost u pitanjima kojima se bavi ova Povelja.
Izvetaji i komentari o kojima se govori u lanovima 21. i 22. su javni i mogu se

dobiti na zahtev.
lan 2

lan 24 Povelje Razmatranje izvetaja
1
Izvetaje koji se alju Generalnom sekretaru u skladu sa lanovima 21. i 22. ispitivae
Komitet nezavisnih eksperata koji je ustanovljen u skladu sa lanom 25. Komitet e
pred sobom takoe imati sve komentare koji budu prosleeni Generalnom sekretaru u
skladu sa stavom 1 lana 23. Po okonanju ovog razmatranja, Komitet nezavisnih
eksperata e pripremiti izvetaj koji sadri zakljuke.
U pogledu izvetaja o kojima govori lan 21, Komitet nezavisnih eksperata e s

pravnog stanovita oceniti usklaenost nacionalnih zakona i prakse sa obavezama koje
proizilaze iz Povelje za dotinu dravu lanicu.
46
Komitet nezavisnih eksperata moe uputiti zahteve za dodatnim informacijama i

razjanjenjima direktno stranama ugovornicama. S tim u vezi, Komitet nezavisnih
eksperata takoe moe organizovati, ako bude neophodno, sastanak sa predstavnicima
strana ugovornica, bilo na sopstvenu inicijativu ili na zahtev dotine drave.
Organizacije koje pominje stav 1 lana 23 e o ovome biti obavetene.
Zakljuci Komiteta nezavisnih eksperata bie javni, a Generalni sekretar e ih

proslediti Vladinom komitetu, Parlamentarnoj skuptini i organizacijama koje
pominje stav 1 lana 23 i stav 2 lana 27.
lan 3
lan 25 Povelje glasie ovako:

lan 25 Komitet nezavisnih eksperata
1
Komitet nezavisnih eksperata bie sastavljen od najmanje devet lanova koje bira
Parlamentarna skuptina veinom glasova sa liste eksperata najveeg integriteta i
priznate strunosti u nacionalnim i meunarodnim socijalnim pitanjima koje predloe
strane ugovornice. Taan broj lanova odredie Komitet ministara.
lanovi Komiteta bie izabrani na period od est godina. Mogu da budu birani za jo
jedan mandat.
lan Komiteta nezavisnih eksperata koji je izabran da zameni lana iji mandat nije
istekao obavljae ovu funkciju do prestanka mandata lana koga je zamenio.
lanovi Komiteta deluju u individualnom svojstvu. Tokom svog mandata oni ne

mogu da obavljaju nikakvu funkciju koja je nespojiva sa zahtevima nezavisnosti,
nepristrasnosti i dostupnosti koja se podrazumeva u ovakvoj slubi.
lan 4

lan 27 Vladin komitet
1
Izvetaji strana ugovornica, komentari i informacije koje se prosleuju u skladu sa

stavovima 1 lana 23. i 3 lana 24, kao i izvetaji Komiteta nezavisnih eksperata,
podnose se Vladinom komitetu.
Komitet e sainjavati po jedan predstavnik svake strane ugovornice. Komitet nee

pozivati vie od dve meunarodne organizacije poslodavaca, niti vie od dve
meunarodne sindikalne organizacije da poalju svoje posmatrae u savetodavnom
svojstvu na sastanke Komiteta. ta vie, on moe konsultovati predstavnike
meunarodnih nevladinih organizacija koje imaju konsultativni status u okviru Saveta
Evrope i imaju posebnu strunost u pitanjima kojima se bavi ova Povelja.
47
Vladin komitet e pripremiti odluke Komitetu ministara. On e posebno odabrati, u svetlu

izvetaja Komiteta nezavisnih eksperata i drava ugovornica, na osnovu sopstvenih
razloga i na bazi drutvenih, ekonomskih i drugih politikih okolnosti situaciju u kojoj bi,
prema njegovom miljenju, trebalo da doe do preporuka svakoj dravi ugovornici u
sladu sa lanom 28. Povelje. Predstavie Komitetu ministara izvetaj koji e biti javan.
Na temelju svojih nalaza o primeni Socijalne povelje uopte, Vladin komitet moe
podneti predloge Komitetu ministara koji imaju za cilj prouavanje socijalnih tema
kao i lanova Povelje koji bi se eventualno mogli izmeniti.
lan 5

lan 28 Komitet ministara
1
Komitet ministara e usvojiti, na osnovu izvetaja Vladinog komiteta, dvotreinskom

veinom onih koji glasaju, pri emu e glasanje biti ogranieno samo na drave
ugovornice, rezoluciju koja pokriva itav ciklus nadzora i sadri pojedinane
preporuke dotinim dravama ugovornicama.
Poto razmotri predloge Vladinog komiteta u smislu stava 4 lana 27, Komitet
ministara usvaja odluke koje smatra odgovarajuim.
lan 6

lan 29 Parlamentarna skuptina
Generalni sekretar Saveta Evrope prosledie Parlamentarnoj skuptini, radi potrebe
odravanja periodine plenarne debate, izvetaje Komiteta nezavisnih eksperata i Vladinog
komiteta, kao i rezolucije Komiteta ministara.
lan 7
1
Ovaj Protokol bie otvoren za potpis dravama lanicama Saveta Evrope koje su
potpisnice Povelje, koje izraze svoj pristanak da se obaveu:
a
potpisom bez rezervi u pogledu ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja, ili
potpisom koji je uslovljen ratifikacijom, pristupanjem ili prihvatanjem a posle

kojeg sledi ratifikacija, pristupanje iliprihvatanje.
Instrumenti ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja bie deponovani kod Generalnog

sekretara Saveta Evrope.
48
lan 8
Ovaj Protokol e stupiti na snagu trideset dana posle datuma kada sve drave ugovornice
Povelje izraze svoj pristanak da prihvate Protokol na nain predvien lanom 7.
lan 9
Generalni sekretar Saveta Evrope notirae dravama lanicama Saveta Evrope:
a
svaki potpis;
deponovanje svakog instrumenta ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja;
datum stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa lanom 8;
bili koji drugi akt, notifikaciju ili dopis u skladu sa ovim Protokolom.
Potvrujui ovaj tekst, dolepotpisani, valjano opunomoeni predstavnici, potpisali su ovaj

Protokol.
Sainjeno u Torinu, 21. oktobra 1991. godine na engleskom i francuskom jeziku, s tim to su
oba teksta autentina, u jednom primerku koji se deponuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni
sekretar Saveta Evrope prosledie svakoj lanici Saveta Evrope overenu kopiju ovog
Protokola.
Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju

kojim se predvia sistem kolektivnih albi
Strazbur, 9. novembar 1995.
Uvod
Drave lanice Saveta Evrope potpisnice ovog Protokola uz Evropsku socijalnu povelju koja
je otvorena za potpis u Torinu 18. oktobra 1961. godine (u daljem tekstu Povelja)
Reene da preduzmu nove mere kako bi poboljale delotvornost sprovoenja u ivot
socijalnih prava garantovanih Poveljom;
Smatrajui da se ovaj cilj posebno moe ostvariti uspostavljanjem procedure podnoenja
kolektivnih albi koji e, inter alia, ojaati uee upravljakih, radnikih i nevladinih
organizacija,
Dogovorile su se o sledeem:
lan 1
Strane ugovornice ovog Protokola priznaju pravo sledeim organizacijama da podnesu tube
o navodnoj nezadovoljavajuoj primeni Povelje:
a
meunarodnim organizacijama poslodavaca i sindikata koje pominje stav 2 lana 27.

Povelje,
ostalim meunarodnim nevladinim organizacijama koje imaju savetodavni status u

Savetu Evrope i nalaze se na listi Vladinog komiteta ustanovljenoj posebno za ove
potrebe,
reprezentativnim nacionalnim organizacijama poslodavaca i

jurisdikcijom drave ugovornice protiv koje su one pokrenule tubu,
sindikata
pod
lan 2
1
Svaka drava ugovornica moe, kada izrazi svoj pristanak da se obavee na

potovanje ovog Protokola, u skladu sa odredbama lana 13, ili u bilo kom kasnijem
trenutku, izjaviti da priznaje pravo bilo koje druge reprezentativne nacionalne
nevladine organizacije pod njenom jurisdikcijom, koja ima posebnu strunost u
pitanjima o kojima govori Povelja, da protiv nje pokrenu tubu.
Takva deklaracija moe se dati za odreeni period.
Deklaracija e biti deponovana kod Generalnog sekretara Saveta Evrope, koji e njene
kopije proslediti stranama ugovornicama i objaviti ih.
52
Dodatni protokol kojim se predvia sistem kolektivnih albi
lan 3
Meunarodne nevladine organizacije i nacionalne nevladine organizacije o kojima govori
lan 1.b i lan 2 mogu da pokrenu albe u skladu sa propisanom i predvienom procedurom
samo u odnosu na ona pitanja u pogledu kojihim je priznata posebna strunost.
lan 4
alba mora da bude upuena u pismenoj formi, mora da se odnosi na odredbe Povelje koje je
prihvatila dotina strana ugovornica i mora da ukae na to u kom pogledu dotina drava nije
obezbedila zadovoljvajuu primenu ove odredbe.
lan 5
Svaka tuba se podnosi Generalnom sekretaru koji e registrovati njen prijem, obavestiti
dotinu dravu ugovornicu i odmah je proslediti Komitetu nezavisnih eksperata.
lan 6
Komitet nezavisnih eksperata moe zatraiti od dotine drave ugovornice i od organizacije
koja je uloila tubu da podnesu pismene informacije i zapaanja o dopustivosti tube u
okviru vremenskih rokova koji budu propisani.
lan 7
1
Ukoliko odlui da je tuba prihvatljiva, Komitet nezavisnih eksperata e obavestiti

dravu ugovornicu Povelje preko Generalnog sekretara. On e zatraiti od drave
ugovornice i organizacije koja je pokrenula tubu da podnesu, u vremenskom roku
koji e biti propisan, sva relevantna pisana objanjenja ili informacije, kao i od drugih
strana ugovornica ovog Protokola da podnesu sve komentare koje ele da podnesu u
okviru istog vremenskog roka.
Ukoliko su tubu pokrenuli nacionalna organizacija poslodavaca ili nacionalni

sindikat ili neka druga nacionalna ili meunarodna nevladina organizacija, Komitet
nezavisnih eksperata e preko Generalnog sekretara obavestiti meunarodnu
organizaciju poslodavaca ili sindikata koje pominje stav 2 lana 27. Povelje, i pozvati
ih da podnesu zapaanja u vremenskom roku koji bude propisan.
Na osnovu objanjenja, informacija ili zapaanja podnetih na osnovu stavova 1 i 2,

strana ugovornica i organizacija koja je podnela tubu mogu da podnesu dodatne
pismene informacije ili zapaanja u vremenskom roku koji propie Komitet
nezavisnih eksperata.
Tokom ispitivanja tube Komitet nezavisnih eksperata moe organizovati i javnu

raspravu sa predstavnicima dvaju strana.
53
lan 8
1
Komitet nezavisnih eksperata e pripremiti izvetaj u kojem e opisati korake koji su

preduzeti kako bi se ispitala tuba i predstaviti svoje zakljuke o tome da li je ili nije
strana ugovornica obezbedila zadovoljavajuu primenu odredaba Povelje o kojima
govori alba.
Izvetaj e biti prosleen Komitetu ministara. Takoe e biti prosleen organizaciji

koja je podnela tubu i stranama ugovornicama Povelje, koje nee imati slobodu da ga
objave.
Bie prosleen Parlamentarnoj skuptini i objavljen u isto vreme kao i rezolucija koju
pominje lan 9 ili u drugom trenutku ili u periodu ne duem od etiri meseca poto je
izvetaj prosleen Komitetu ministara.
lan 9
Na osnovu izvetaja Komiteta nezavisnih eksperata, Komitet ministara usvaja

rezoluciju veinom glasova onih lanova koji budu glasali. Ukoliko Komitet
nezavisnih eksperata utvrdi da Povelja nije bila primenjena na zadovoljavajui nain,
Komitet ministara e usvojiti, dvotreinskom veinom onih koji glasaju, preporuku
upuenu dotinoj dravi ugovornici. U oba sluaja pravo glasa bie ogranieno samo
na drave ugovornice Povelje.
Na zahtev drave ugovornice u pitanju Komitet ministara moe dvotreinskom

veinom strana ugovornica Povelje odluiti, u sluajevima kada izvetaj Komiteta
nezavisnih eksperata pokree neka nova pitanja, da konsultuje Vladin komitet.
lan 10
Strana ugovornica u pitanju e pruiti informacije o merama koje je preduzela da sprovede u

delo preporuku Komiteta ministara u sledeem izvetaju koji bude podnosila Generalnom
sekretaru u skladu sa lanom 21 Povelje.
lan 11
lanovi od 1 do 10 ovog Protokola bie takoe primenjivani na lanove dela II prvog
Dodatnog protokola uz Povelju u odnosu na drave lanice tog Protokola, u stepenu u kom su
ovi lanovi prihvaeni.
lan 12
Drave lanice ovog Protokola smatraju da prvi stav dodatka Povelji, koji se odnosi na deo
III, glasi ovako:
Smatra se da Povelja sadri pravne obaveze meunarodnog karaktera, ija je primena
podlona samo nadzoru koji je predvien u delu IV i u odredbama ovog Protokola.
54
lan 13
1
Protokol e biti otvoren za potpis dravama lanicama Saveta Evrope koje su

potpisnice Povelje a koje mogu izraziti svoj pristanak tako to e se obavezati:
a
potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja; ili
potpisom koji je uslovljen ratifikacijom, pristupanjem ili prihvatanjem, posle

kojeg sledi ratifikacija, pristupanje ili prihvatanje.
Drava lanica Saveta Evrope ne moe izraziti svoj pristanak da se obavee na

potovanje ovog Protokola ako prethodno ili istovremeno nije ratifikovala Povelju.
Instrumenti ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja bie deponovani Generalnom

sekretaru Saveta Evrope.
lan 14
Protokol e stupiti na snagu prvog dana meseca poto protekne period od mesec dana
posle datuma kada je pet drava lanica Saveta Evrope izrazilo svoj pristanak da se
obavee na potovanje Protokola u skladu sa odredbama lana 13.
U odnosu na bilo koju dravu lanicu koja izrazi svoj pristanak da se obavee na
potovanje Protokola, on e stupiti na snagu prvog dana meseca poto istekne period
od jednog meseca posle datuma deponovanja instrumenata ratifikacije, pristupanja ili
prihvatanja.
lan 15
Svaka lanica moe u svakom trenutku otkazati ovaj Protokol notifikacijom

upuenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
Takvo otkazivanje postae delotvorno prvog dana meseca poto istekne period od
dvanaest meseci posle datuma kada Generalni sekretar primi takvu notifikaciju.
lan 16
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestie sve drave lanice Saveta Evrope o:
a
svakom potpisu,
deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja,
datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa lanom 14,
bilo kojim drugim aktom, notifikacijom ili izjavom vezanom za ovaj Protokol.
55
Potvrujui ovaj tekst, dolepotpisani, valjano za to opunomoeni predstavnici, potpisali su

ovaj Protokol.
Sainjeno u Strazburu, 9. novembra 1995. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri
emu su oba teksta podjednako autentina u jednom primerku koji e biti deponovan u arhiv
Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavie overene kopije svakoj dravi
lanici Saveta Evrope.
Izmenjena Evropska socijalna povelja
Strazbur, 3. maj 1996.
Preambula
Vlade potpisnice ovog dokumenta, kao lanice Saveta Evrope,

Smatrajui da je cilj Saveta Evrope da postigne vee jedinstvo medju svojim lanicama radi
ouvanja i ostvarivanja ideala i principa koji predstavljaju njihovo zajedniko nasledje i radi
olakavanja njihovog ekonomskog i drutvenog razvoja, naroito ouvanjem i daljim
ostvarivanjem ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Smatrajui da su se u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
potpisanoj u Rimu 4. novembra 1950, i dodatnim protokolima drave lanice Saveta Evrope
sloile da obezbede svom stanovnitvu gradjanska i politika prava i slobode navedene u tim
dokumentima;
Smatrajui da su se Evropskom socijalnom poveljom koja je otvorena za potpis u Torinu 18.
oktobra 1961. godine i dodatnim protokolima drave lanice Saveta Evrope sloile da
obezbede svom stanovnitvu socijalna prava koja su precizirana u tim dokumentima kako bi
poboljali ivotni standard i socijalno blagostanje;
Podseajui da je Ministarska konferencija o ljudskim pravima odrana u Rimu 5. novembra
1990. godine naglasila potrebu da se, s jedne strane, ouva nedeljiva priroda svih ljudskih
prava bilo da su ona graanska, politika, ekonomska, socijalna ili kulturna i da se, s druge
strane, Evropskoj socijalnoj povelji prui sve podsticaj;
Reeni da, kao to je i odlueno za vreme Ministarske konferencije odrane u Torinu 21. i 22.
oktobra 1991. godine osavremene i prilagode sutinski sadraj Povelje, kako bi posebno uzeli
u obzir sutinske socijalne promene do kojih je dolo od usvajanja teksta Povelje;
Uviajui prednost da u Izmenjenu povelju, koja je zamiljena tako da postepeno zauzme
mesto Evropske socijalne povelje, unesu prava garantovana Poveljom i njenim dosadanjim
izmenama, prava garantovana Dodatnim protokolom iz 1988. godine i da dodaju nova prava,
Sloile su se o sledeem:
Deo I
Strane ugovornice prihvataju kao cilj svoje politike, kojem tee svim odgovarajuim
sredstvima, kako nacionalnim, tako i medjunarodnim, postizanje uslova u kojima sledea
prava i principi mogu biti delotvorno ostvareni:
1
Svako mora imati priliku da zaradi za ivot obavljanjem posla koji je slobodno
izabrao.
60
Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada.
Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.
Svi radnici imaju pravo na pravinu naknadnu koja je dovoljna za pristojan ivotni
standard njih i njihovih porodica.
Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruivanja u nacionalne ili

medjunarodne organizacije radi zatite svojih ekonomskih i socijalnih interesa.
Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje.
Deca i omladina imaju pravo na specijalnu zatitu od fizikih i moralnih rizika kojima
su izloeni.
Zaposlene ene, u sluaju materinstva, imaju pravo na specijalnu zatitu.
Svako ima pravo na odgovarajuu pomo prilikom profesionalne orijentacije sa ciljem

da mu se pomogne u izboru zanimanja koje je u skladu sa njegovim linim
sposobnostima i interesovanjima.
10
Svako ima pravo na odgovarajue pogodnosti prilikom profesionalne obuke.
11
Svako ima pravo da koristi pogodnosti svih mera koje mu omoguavaju da uiva
najvii mogui dostupni standard zdravlja.
12
Svi radnici i oni koje oni izdravaju imaju pravo na socijalno osiguranje.
13
Svako bez odgovarajuih sredstava ima pravo na socijalnu i medicinsku pomo.
14
Svako ima pravo da koristi usluge slubi socijalnog staranja.
15
Hendikepirane osobe imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na uee u

ivotu zajednice.
16
Porodica kao osnovna jedinica drutva ima pravo na odgovarajuu drutvenu,

zakonsku i ekonomsku zatitu radi obezbedjivanja svog punog razvoja.
17
Deca i omladina imaju pravo na odgovarajuu socijalnu, zakonsku i ekonomsku

zatitu.
18
Dravljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim unosnim
poslom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jednakosti sa njenim
dravljanima, uz ogranienja koja su zasnovana na ubedljivim ekonomskim ili
drutvenim razlozima.
19
Svi radnici imaju pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pogledu

zapoljavanja i nametenja bez diskriminacije na osnovu pola.
20
Svi radnici imaju pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pogledu

zapoljavanja i nametenja bez diskriminacije na osnovu pola.
21
Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani u okviru svojih

preuzetnitava.
61
22
Radnici imaju pravo da uestvuju u odluivanju i poboljavanju vezanom za radne

uslove i radnu okolinu u njihovim preduzetnitvima.
23
Svako staro lice ima pravo na drutvenu zatitu.
24
Svi radnici imaju pravo na zatitu u sluaju prestanka zaposlenja.
25
Svi radnici imaju pravo na zatitu svojih potraivanja u sluaju nesolventnosti

njihovih poslodavaca.
26
Svi radnici imaju pravo na dostojanstvo na radu.
27
Sva lica koja imaju porodine odgovornosti, a koja su zaposlena ili bi elela da budu
zaposlena imaju na to pravo bez podvrgavanja diskriminaciji i, koliko god je to
mogue, bez sukoba izmeu njihovog zaposlenja i porodinih odgovornosti.
28
Radniki predstavnici u okviru preduzetnitava imaju pravo na zatitu od akata

usmerenih protiv njih i trebalo bi im omoguiti odgovarajue pogodnosti kako bi
obavljali svoju ulogu.
29
Svi radnici imaju pravo da budu informisani o postupku u sluaju kolektivnog

otputanja.
30
Svako ima pravo na zatitu od siromatva i drutvenog iskljuivanja.
31
Svako ima pravo na smetaj.
Deo II
Strane ugovornice prihvataju da, onako kako je predvieno Delom III, preuzmu obaveze koje
su navedene u sledeim lanovima i stavovima.
lan 1 Pravo na rad
U nameri da obezbede delotvorno osvarivanje prava na rad, strane ugovornice obavezuju se:
1
da prihvate kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dunosti da obezbede i ouvaju to

je mogue vii i stabilniji nivo zapoljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti;
da efikasno tite pravo radnika da zaradjuje za ivot na poslu koji je slobodno

odabrao;
da uspostave ili ouvaju besplatne usluge zapoljavanja za sve radnike;
da obezbede ili unapredjuju odgovarajuu profesionalnu orijentaciju, obuku i

rehabilitaciju.
62
lan 2 Pravo na pravine uslove rada

U cilju obezbeivanja efikasnog ostvarivanja prava na pravine uslove rada, strane
1
da osiguraju razuman broj dnevnih i nedeljnih radnih sati, da se radna nedelja

postepeno smanjuje do nivoa koji dozvoljavaju porast produktivnosti i drugi
relevantni faktori;
da obezbede plaene praznine dane;
da obezbede najmanje etiri nedelje plaenog godinjeg odmora;
da uklone rizike prilikom obavljanja izuzetno opasnih ili nezdravih zanimanja, a tamo
gde to jo uvek nije mogue da uklone ili u dovoljnoj meri umanje ove rizike, da
obezbede ili smanjivanje broja radnih sati ili dodatan broj plaenih dana odmora za
radnike koji su angaovani na takvim poslovima.
da obezbede period nedeljnog odmora koji e, u meri u kojoj je to mogue, da se

poklopi sa danom koji je tradicionalno ili po obiaju dan odmora u toj zemlji ili tom
regionu.
da osiguraju da radnici budu obaveteni u pismenoj formi, to je pre mogue, a u

svakom sluaju nipoto posle isteka dva meseca od datuma poetka njihovog
zaposlenja, o sutinskim aspektima ugovornog odnosa ili odnosa zaposlenja.
da obezbede da radnici koji obavljaju svoj rad tokom noi imaju korist od onih mera
koje uzimaju u obzir posebnu prirodu takvog rada.
lan 3 Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove
U cilju obezbeivanja efikasnog ostvarivanja prava na bezbedne i zdrave radne uslove, drave
ugovornice se obavezuju, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika:
1
da formuliu, primene i periodino nadgledaju jedinstvenu nacionalnu politiku o

bezbednosti na poslu, zdravlju na poslu i radnoj sredini. Prvenstveni cilj ove politike
jeste poboljavanje bezbednosti i zdravlja na poslu i spreavanje nezgoda i povreda do
kojih moe doi, a vezane su za posao ili se deavaju za vreme posla, posebno tako
to bi se smanjivali uzroci i rizici do kojih neminovno dolazi u radnoj sredini.
da donesu propise u vezi sa bezbednou i zdravstvene propise;
da obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajueg nadzora;
da unaprede postepeni razvoj zdravstvene slube na poslu za sve radnike, koja bi

imala prevashodno preventivne i savetodavne funkcije.
lan 4 Pravo na potenu naknadu
U cilju da obezbede efikasno ostvarivanje prava na potenu naknadu, strane ugovornice

obavezuju se:
63
da prizanju pravo radnika na naknadu koja e njima i njihovim porodicama obezbediti

pristojan ivotni standard;
da priznaju pravo radnika na poveanu stopu naknade za prekovremeni rad, uz

mogunost izuzetaka u konkretnim sluajevima;
da priznaju pravo mukarcima i enama na jednaku platu za rad jednake vrednosti;
da priznaju pravo svih radnika na razuman period otkaznog roka u sluaju prestanka
zaposlenja;
da dozvole smanjenje plate samo pod uslovima i do iznosa propisanog nacionalnim

zakonodavstvom ili propisima ili fiksiranog kolektivnim ugovorima ili arbitranim
odlukama.
Ostvarivanje ovih prava bie omogueno slobodno dogovorenim kolektivnim ugovorima,

statutarnim mehanizmima utvrdjivanja visine nadnica, ili drugim sredstvima u skladu sa
nacionalnim okolnostima.
lan 5 Pravo na organizovanje
Kako bi se obezbedilo unapredjivanje slobode radnika i poslodavaca da stvaraju lokalne,
nacionalne ili medjunarodne organizacije za zatitu njihovih ekonomskih i socijalnih interesa
i da se pridrue tim organizacijama, strane ugovornice obavezuju se da unutranje pravo nee
ugroziti, niti e biti primenjivano tako da ugrozi ovu slobodu. Domet do koga e garantije
koje su predvidjene u ovom lanu biti primenjivane na policiju bie odredjen unutranjim
zakonima ili propisima. Princip koji regulie primenu ovih garantija na pripadnike vojnih
snaga i domet do koga e biti primenjivane na lica u ovoj kategoriji bie isto tako odredjeni
nacionalnim zakonima ili propisima.
lan 6 Pravo na kolektivno pregovaranje
Kako bi se obezbedilo ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, strane ugovornice se
obavezuju:
1
da promoviu zajednike konsultacije izmedju radnika i zaposlenih;
da promoviu, kada je neophodno i odgovarajue, mehanizam za dobrovoljne

pregovore izmedju poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa
ciljem da se reguliu uslovi i pogodnosti zapoljavanja putem kolektivnih ugovora;
da promoviu uspostavljanje i upotrebu odgovarajuih mehanizama za pomirenje i

dobrovoljnu arbitrau za reavanje radnih sporova;
i priznaju:
4
pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u sluaju sukoba interesa,

ukljuujui pravo na trajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz
kolektivnih ugovora kojima su prethodno pristupili.
64
lan 7 Pravo dece i omladine na zatitu

Da bi se obezbedilo delotvorno ostvarivanje prava dece i omladine na zatitu, strane
1
da obezbede da minimalni uzrast za prijem na posao bude 15 godina, uz izuzetak za

decu koja su zaposlena na propisanim lakim poslovima bez tete po njihovo zdravlje,
moral ili obrazovanje;
da obezbede da minimalna starosna dob za prijem na posao bude osamnaest godina u

odnosu na propisane poslove koji se smatraju opasnim i nezdravim;
da obezbede da lica koja jo uvek podleu obaveznom obrazovanju ne budu

zapoljavana na takvim poslovima koji bi ih liili svih prednosti obrazovnog pocesa;
da obezbede da radni sati za lica izpod 18 godina budu ogranieni u skladu sa

potrebama njihovog razvoja, a naroito sa njihovom potrebom za profesionalnom
obukom;
da priznaju pravo mladih radnika i egrta na potenu platu ili druge odgovarajue
prihode;
da obezbede da vreme koje mlade osobe provedu na profesionalnom obrazovanju za

vreme uobiajenog radnog vremena uz saglasnost poslodavca bude tretirano kao deo
radnog dana;
da obezbede da zaposlene osobe mladje od 18 godina imaju pravo na ne manje od

etiri nedelje plaenog godinjeg odmora;
da obezbede da lica ispod 18 godina ne budu angaovana na nonim poslovima sa

izuzetkom pojedinih poslova koji su odredjeni nacionalnim zakonima i propisima;
da obezbede da lica ispod 18 godina koja su angaovana na poslovima koji su

navedeni u nacionalnim zakonima ili propisima budu podvrgnuta redovnoj
medicinskoj kontroli;
10
da obezbede specijalnu zatitu od fizikih i moralnih opasnosti kojima su izloena

deca i mladi ljudi, i naroito protiv onih koji proistiu neposredno ili posredno iz
njihovog posla.
lan 8 Pravo zaposlenih ena na zatitu materinstva
U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava zaposlenih ena na zatitu materinstva,

strane ugovornice obavezuju se:
1
da obezbede bilo plaenim odsustvom, bilo adekvatnim davanjima iz socijalnog

osiguranja ili davanjima iz javnih fondova za zaposlene ene, da uzmu odsustvo pre i
posle rodjenja deteta u ukupnoj duini od makar 14 nedelja;
65
da smatraju nezakonitim ako poslodavac eni da otkaz u periodu od kada je obavestila

svog poslodavca da je trudna do kraja njenog porodiljskog odsustva ili da joj da otkaz
u takvom trenutku kada bi otkazni rok istekao za vreme takvog odsustva;
da obezbede da majke koje neguju svoju decu imaju pravo na dovoljno slobodnog
vremena za te svrhe;da reguliu zapoljavanje na nonim poslovima za trudne ene,
ene koje su nedavno rodile dete i one koje neguju svoje dete;
da zabrane zapoljavanje trudnih ena, ena koje su nedavno rodile dete ili onih koje
neguju svoju decu na podzemnim miniranjima i na svim drugim poslovima koji za
njih nisu pogodni zato to su opasni, nezdravi, ili naporni, i da preduzmu
odgovarajue mere da bi zatitili pravo ovih ena na zapoljavanje;
lan 9 Pravo na profesionalnu orijentaciju
Da bi se osiguralo efikasno ostvarivanje prava na profesionalnu orijentaciju, strane

ugovornice obavezuju se da obezbede, ili promoviu, prema potrebi, slubu koja e pomagati
svim licima, ukljuujui i hendikepirane, da ree probleme koji se tiu profesionalnog izbora i
napretka, sa dunim potovanjem prema osobinama pojedinaca i njihovom odnosu prema
profesionalnim okolnostima: ova pomo trebalo bi da bude dostupna besplatno, kako
omladini, ukljuujui kolsku decu, tako i odraslima.
lan 10 Pravo na profesionalnu obuku
Da bi se obezbedilo efikasno ostvarivanje prava na profesionalnu obuku, strane ugovornice se
obavezuju:
1
da obezbede ili promoviu, prema potrebi, tehniku i profesionalnu obuku svih lica,
ukljuujui hendikepirana lica, u konsultaciji za organizacijama poslodavaca i
radnika, i da obezbede dostupnost vieg tehnikog i univerzitetskog obrazovanja koja
bi se zasnivala iskljuivo na individualnim sposobnostima;
da obezbede ili promoviu sistem egrtovanja i drugih sistematskih naina obuke

mladih u razliitim zanimanjima;
da obezbede ili promoviu, prema potrebi;

a
adekvatne i dostupne mogunosti za obuku odraslih radnika;
specijalne mogunosti za prekvalifikaciju odraslih radnika koja je potrebna

zbog tehnolokog razvoja ili novih trendova u zapoljavanju;
da obezbede ili unaprede, prema potrebi, posebne mere za prekvalifikaciju i

reintegraciju lica koja su zaposlena na dui rok.
da podstiu puno ostvarivanje pogodnosti koje su obezbedjene odgovarajuim

merama, kao to su:
66
da podstiu puno ostvarivanje pogodnosti koje su obezbedjene odgovarajuim

merama, kao to su:
pruanje finansijske pomoi u odgovarajuim sluajevima;
raunanje vremena provedenog na dodatnoj obuci koju pohadja radnik, na

zahtev njegovog poslodavca, u normalne radne sate, za vreme zaposlenja;
obezbedjivanje, odgovarajuim nadzorom, u konsultaciji sa organizacijama

poslodavaca i radnika, efikasnosti egrtovanja i drugih aranmana za obuku
mladih radnika, i adekvatne zatite mladih radnika uopte.
lan 11 Pravo na zatitu zdravlja

U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na zatitu zdravlja, strane ugovornice
obavezuju se da, bilo same bilo u saradnji sa javnim ili privatnim organizacijama, preduzmu
odgovarajue mere koje bi trebalo, inter alia:
1
da uklone u najveoj mogunoj meri uzroke loeg zdravlja;
da obezbede savetodavne i obrazovne pogodnosti za unapreivanje zdravlja i

podsticanje individualne odgovornosti po pitanjima zdravlja;
da spree u najveoj mogunoj meri epidemska, endemska i druga oboljenja, kao i

nesrene sluajeve.
lan 12 Pravo na socijalno osiguranje
Da bi se obezbedilo efikasno ostvarivanje prava na socijalno osiguranje strane ugovornice se

obavezuju:
1
da uspostave ili odre sistem socijalnog osiguranja,
da odre sistem socijalnog osiguranja na zadovoljavajuem nivou, makar jednakom

onom koji je potreban za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigrnosti;
da nastoje da postupno podignu sistem socijalnog osiguranja na vii nivo;
da preduzmu korake, zakljuivanjem odgovarajuih bilateralnih i multilateralnih

sporazuma, ili na drugi nain, i zavisno od uslova postavljenih u takvim
sporazumima, kako bi obezbedili:
a
jednak tretman dravljana drugih drava ugovornica sa tretmanom sopstvenih

dravljana u pogledu prava na socijalno osiguranje, ukljuujui zadravanje
pogodnosti koje proistiu iz zakonodavstva o socijalnom osiguranju, bez
obzira na kretanja koje zatiena lica mogu da preduzmu izmedju teritorija
strana ugovornica;
67
dodeljivanje, odravanje i nastavak prava iz socijalnog osiguranja takvim

sredstvima kao to je akumulacija osiguranja ili perioda zaposlenosti koji su
ostvareni prema zakonodavstvu svake od strana ugovornica.
lan 13 Pravo na socijalnu i medicinsku pomo

Da bi obezbedile efikasno ostvarivanje prava na socijalnu i medicinsku pomo, strane
1
da obezbede da svaka osoba koja nema adekvatna sredstva i koja je onesposobljena da

obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naroito povlastice
iz eme socijalnog osiguranja, dobije adekvatnu pomo i, u sluaju bolesti, pomo
koja joj je neophodna;
da obezbede da se osobama koje primaju takvu pomo nee zbog toga umanjiti
njihova politika ili socijalna prava;
da obezbede da svako moe preko odgovarajue javne ili privatne slube da dobije
takve savete i linu pomo koji su mu potrebni kako bi spreio ili otklonio ili ublaio
linu ili porodinu oskudicu;
da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2. i 3. ovog lana na ravnopravnoj

osnovi prema svojim dravljanima i dravljanima drugih strana ugovornica koji su
zakonito na toj teritoriji, u skladu sa svojim obavezama prema Evropskoj konvenciji o
socijalnoj i medicinskoj pomoi, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953.
lan 14 Pravo na beneficije iz slube socijalnog staranja
Da bi obezbedile efikasno ostvarivanje prava na beneficije iz socijalnog staranja, strane

1
da promoviu ili obezbede slube koje, metodama socijalnog rada, mogu da doprinesu
socijalnom staranju i razvoju kako pojedinaca tako i grupa u zajednici, i njihovom
prilagodjavanju socijalnoj sredini:
da podstiu uee pojedinaca i dobrovoljnih ili drugih organizacija u uspostavljanju i

odravanju takvih slubi.
lan 15 Pravo hendikepiranih lica na nezavisnost, socijalnu integraciju
i uee u ivotu zajednice
Da bi se obezbedilo delotvorno ostvarivanje prava hendikepiranih lica, bez obzira na uzrast ili
prirodu nesposobnosti, na nezavisnost, socijalnu integraciju i uee u ivotu zajednice,
strane ugovornice posebno se obavezuju:
68
da preduzmu neophodne mere kako bi obezbedile hendikepiranim licima potrebno

usmerenje, obrazovanje i profesionalnu obuku, u okviru redovnih mehanizama kada
god je to mogue, ili, kada to nije mogue, pomou specijalizovanih ustanova, javnih
ili privatnih:
da unaprede pristup ovim licima zapoljavanju svim merama koje na neki nain
ohrabruju poslodavce da zaposle ili i dalje zapoljavaju hendikepirana lica u
uobiajenoj radnoj sredini i da prilagode radne uslove potrebama hendikepiranih ili,
kada tako neto nije mogue zbog razloga onesposobljenosti, organizovanjem ili
stvaranjem posebne vrste zapoljavanja prilagoene stepenu nesposobnosti. U
odreenim situacijama takve mere mogu obuhvatiti poseban raspored i dodatne
slube.
da unaprede njihovu punu drutvenu integraciju i uee u ivotu zajednice posebno

takvim merama, ukljuujui i tehniku pomo, koje imaju za cilj da prevaziu barijere
sporazumevanja i pokretljivosti i da omogue pristup transportu, stambenom
smetaju, kulturnim aktivnostima i razonodi.
lan 16 Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zatitu
U cilju da obezbedi neophodne uslove za pun razvoj porodice, koja je osnovna jedinica
drutva, strane ugovornice obavezuju se da unapredjuju ekonomsku, pravnu i socijalnu zatitu
porodinog ivota takvim sredstvima kao to su socijalne i porodine povlastice, poreske
obaveze, obezbedjivanje porodinog smetaja, povlastice za novosklopljene brakove i druge
odgovarajue mere.
lan 17 Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zatitu

U cilju da obezbede efikasno ostvarivanje prava dece i omladine da odrastaju u okruenju
koje e podsticati pun razvoj njihove linosti i njihovih fizikih i mentalnih mogunosti,
strane ugovornice, bilo direktno bilo u saradnji sa javnim i privatnim organizacijama,
preduzimaju odgovarajue i neophodne mere koje imaju za cilj:
1
da osiguraju da deca i omladina, uzimajui u obzir prava i dunosti njihovih

roditelja uivaju brigu, pomo i obrazovanje i obuku koja im je potrebna,
posebno imajui na umu uspostavljanje i odravanje ustanova i slubi koje su
dovoljne i odgovaraju ostvarenju ovog cilja;
da zatite decu i omladinu od zapostavljanja, nasilja i iskoriavanja;
da obezbede zatitu i posebnu pomo drave za decu i mlade koji su

privremeno ili definitivno lieni porodine podrke.
da obezbede deci i mladima besplatno osnovno i srednje obrazovanje, kao i da

ohrabruju redovno pohaanje nastave.
69
lan 18 Pravo na unosan posao na teritoriji druge strane ugovornice

U nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava na obavljanje unosnog posla na teritoriji
bilo koje druge strane ugovornice, strane ugovornice se obavezuju:
1
da primene postojee propise u liberalnom duhu,
da pojednostave postojee formalnosti i da smanje ili ukinu sudske takse i druge

trokove koje plaaju strani radnici ili njihovi poslodavci,
da liberalizuju, individualno ili kolektivno, propise koji reguliu zapoljavanje stranih

radnika,
i da priznaju:
4
pravo svojim dravljanima da napuste zemlju i da se angauju na unosnom poslu na

teritoriji drugih strana ugovornica.
lan 19 Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i
pomo
U cilju da obezbede efikasno ostvarivanje prava radnika migranata i njihovih porodica na

zatitu i pomo na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice, strane ugovornice obavezuju
se:
1
da odre ili da se uvere u to da se odravaju adekvatne i besplatne slube za pomo

takvim radnicima, naroito u sticanju pravih informacija, i da preduzmu sve
neophodne korake, u meri u kojoj to nacionalni zakoni i propisi dozvoljavju, protiv
obmanjivake propagande u vezi sa emigracijom i imigracijom;
da usvoje odgovarajue mere u okviru svoje nadlenosti kako bi olakali odlazak, put
i prijem takvih radnika i njihovih porodica, i da omogue, u okviru svoje jurisdikcije,
odgovarajue slube zdravstvene i medicinske zatite i dobre higijenske uslove za
vreme puta;
da unaprede, koliko je to moguno, saradnju izmedju socijalnih slubi, javnih i

privatnih, u zemljama emigracije i zemljama imigracije;
da obezbede za radnike koji zakonito borave na njihovim teritorijama u meri u kojoj

su ta pitanja regulisana zakonom ili propisima ili su podlona kontroli organa
upravnih vlasti, tretman koji nije nepovoljniji od onog koji njihovi dravljani uivanju
u pogledu:
a
naknade i drugih uslova zapoljavanja i rada,
lanstva u sindikatima i uivanje povlastica kolektivnog pregovaranja,
smetaja
70
da obezbede za takve radnike, koji zakonito borave na njihovoj teritoriji, tretman koji
nee biti nepovoljniji od onoga koji uivaju njihovi dravljani u pogledu taksi za
zapoljavanje, iznosa ili doprinosa koji se plaaju za zaposlena lica;
da to vie olakaju spajanje porodice stranog radnika kome je dozvoljeno da se

nastani na toj teritoriji;
da obezbede za radnike koji zakonito borave na njihovoj teritoriji tretman koji nee
biti nepovoljniji od onoga koji uivaju njihovi dravljani u pogledu pravnih postupaka
koji se tiu pitanja navedenih u ovom lanu;
da obezbede da radnici koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji ne budu

izbaeni, sem ako ugroavaju nacionalnu bezbednost ili se ogree o javni interes ili
moral;
da dozvole, u okviru pravnih ogranienja, transfer delova zarada i uteda takvih

radnika prema njihovoj elji;
10
da proire zatitu i pomo predvidjene ovim lanom na migrante koji su samostalno

zaposleni onoliko koliko su ove mere na njih mogu primeniti.
11
da unaprede ili olakaju uenje nacionalnog jezika zemlje u kojoj se radnici nalaze, a
kada ih ima vie bar jednog jezika, radnicima migrantima i lanovima njihovih
porodica.
12
da unaprede ili olakaju, koliko je to mogue u praksi, uenje maternjeg jezika

radnika migranata za decu radnika migranata.
lan 20 Pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima
zapoljavanja i posla bez diskriminacije u odnosu na pol
U cilju obezbeivanja delotvornog uivanja prava na jednake mogunosti i jednak tretman u

pitanjima zapoljavanja i posla bez diskriminacije u odnosu na pol, strane ugovornice
preuzele su obavezu da priznajubo pravo za preduzmu odgovarajue mere da osiguraju ili
unaprede njegovu primenu u sledeim oblastima:
a
pristup zapoljavanju, zatita od otputanja i ponovno ukljuivanje na posao;
profesionalno usmeravanje, obuka, prekvalifikacija i rehabilitacija;
uslovi zapoljavanja ili radni uslovi, ukljuujui i nadoknadu;
razvoj karijere koji podrazumeva i unapreenja.
lan 21 Pravo na informisanje i konsultovanje

U cilju obezbeivanja delotvornog uivanja prava radnika da budu informisani i konsultovani
u okviru svojih preduzetnitava, strane ugovornice su preuzele obavezu da usvoje ili
podstaknu mere koje bi omoguile radnicima ili njihovim predstavnicima, u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom ili praksom:
71
da budu informisani u redovnim intervalima ili u odgovarajuem trenutku i na

sveobuhvatan nain o ekonomskoj i finansijskoj situaciji u preduzetnitvu koje
ih zapoljava, podrazumevajui da davanje odreenih informacija koje moe
uticati na samo preduzetnitvo moe da bude uskraeno ili poverljivo, i
da budu pravovremeno konsultovani o predloenim odlukama koje bi mogle

znaajno uticati na interese radnika, posebno o onim odlukama koje bi mogle
da imaju znaajan uticaj na situaciju u pogledu zapoljavanja u preduzetnitvu.
lan 22 Pravo uea u odluivanju o radnim uslovima i radnoj sredini

i njihovom poboljavanju
Da bi se osiguralo delotvorno uivanje prava radnika da uestvuju u odluivanju o radnim
uslovima i radnoj sredini i njihovom poboljavanju u okviru preduzetnitva, strane
ugovornice su preuzele obavezu da usvoje ili podstaknu mere koje bi omoguile radnicima ili
njihovim predstavnicima da, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom, doprinesu:
odluivanju o radnim uslovima, organizaciji rada i radnoj sredini i njihovom

poboljavanju;
o zatiti zdravlja i bezbednosti unutar preduzetnitva;
organizaciji drutvenih i drutveno-kulturnih slubi i pogodnosti u okviru

preduzetnitva;
nadzoru nad sprovoenjem regulative u ovim pitanjima.
lan 23 Pravo starijih lica na drutvenu zatitu

Da bi se obezbedilo delotvorno uivanje prava starijih lica na drutvenu zatitu, strane
ugovornice preuzimaju obavezu da usvoje ili podstaknu, bilo direktno ili u saradnji sa javnim
i privatnim organizacijama, odgovarajue mere koje imaju za cilj:
da omogue starijim licima da ostanu aktivni lanovi drutva koliko god je to

moguno
a
adekvatnim materijalnim sredstvima koja bi im omoguila da vode

dostojanstven ivot i da igraju aktivnu ulogu u javnom, drutvenom i
kulturnom ivotu;
obezbeivanjem informacija o uslugama i pogodnostima koja su na

raspolaganju starijim licima kao i o mogunostima da ih koriste;
da omogue starijim licima da odaberu svoj nain ivota i da vode nezavisan ivot u
svom porodinom okruenju koliko god to ele i mogu, tako to bi se
a
obezbedio smetaj u skladu sa njihovim potrebama i zdravstvenim stanjem ili

da im prue odgovarajuu podrku za adaptaciju njihovog stambenog smetaja
72
obezbedila zdravstvena briga i pogodnosti koje su im potrebne;
da garantuju starijim licima koja ive u ustanovama u kojima im se prua

odgovarajua nega da, uz puno potovanje njihove privatnosti, uestvuju u donoenju
odluka koje se tiu ivotnih uslova u tim ustanovama.
lan 24 Pravo na zatitu u sluajevima okonanja zaposlenja
Da bi se osiguralo delotvorno uivanje prava radnika na zatitu u sluajevima okonanja

zaposlenja, strane ugovornice se obavezuju da priznaju:
a
pravo svih radnika da im se zaposlenje ne okona bez valjanih razloga koji bi

se odnosili na njihove sposobnosti ili ponaanje ili zasnivali na operativnim
zahtevima preduzetnitva, ustrojstva ili slube.
pravo radnika ije je zaposlenje okonano bez odgovarajueg razloga na

adekvatnu nadoknadu ili odgovarajuu pomo.
U ovom cilju strane ugovornice se obavezuju da osiguraju da radnici koji smatraju da je

njihovo zaposlenje okonano bez valjanog razloga imaju pravo na albu nezavisnom telu.
lan 25 Pravo radnika na zatitu njihovih potraivanja u sluaju
nesolventnosti poslodavca
Da bi se obezbedilo delotvorno uivanje prava radnika na zatitu njihovih potraivanja u
sluaju nesolventnosti njihovog poslodavca, strane ugovornice preuzimaju obavezu da
potraivanja radnika koja proizlaze iz ugovora o zaposlenju ili odnosa zaposlenja, budu
zajemena odgovarajuom ustanovom ili nekim drugim efikasnim oblikom garancije.
lan 26 Pravo na dostojanstvo na poslu
Kako bi se osiguralo delotvorno uivanje prava svih radnika na zatitu njihovog dostojanstva
na poslu, strane ugovornice preuzimaju obavezu da, u konsultacijama sa organizacijama
poslodavaca i radnika:
1
unaprede svest, informisanost i da spreavaju seksualno zlostavljanje na radnom

mestu ili u vezi sa poslom i da preduzmu sve odgovarajue mere kako bi zatitile
radnike od takvog ponaanja;
unaprede svest, informisanost i da spreavaju takvo ponaanje koje je za osudu ili je

izrazito negativno i ofanzivno protiv pojedinnog radnika na radnom mestu ili u vezi sa
poslom kao i da preduzmu sve mere da zatite radnike od takvog ponaanja.
73
lan 27 Pravo radnika koji imaju odgovornost prema lanovima svoje

porodice na podjednake mogunosti i jednak tretman
Kako bi se osiguralo delotvorno uivanje prava na jednakost u mogunostima i tretmanu
zaposlenih mukaraca i ena koji imaju odgovornosti prema lanovima porodice i izmeu
takvih i drugih radnika, strane ugovornice se obavezuju:
1
da preuzmu odgovarajue mere:

a
da osposobe radnike koji imaju odgovornost prema lanovima porodice da se

zaposle i ouvaju posao, kao i da se ponovo zaposle posle odsustva do kojeg je
dolo zbog odgovornosti, ukljuujui i mere u oblasti profesionalnog
usmerenja i obuke;
da uzmu u obzir njihove potrebe u smislu uslova zapoljenja i socijalnog

osiguranja;
da razviju ili da unaprede slube, javne ili privatne, posebno u domenu

uvanja dece ili drugih oblika deje zatite;
da obezbede mogunost za bilo kog roditelja da dobije odsustvo tokom kojeg bi se

starao o detetu, ija bi se duina i uslovi odreivali u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom, kolektivnim sporazumima ili praksom;
da obezbedi da porodine odgovornosti ne mogu, kao takve, predstavljati valjan

razlog okonanja zaposlenja.
lan 28 Pravo radnikih predstavnika na zatitu u okviru

preduzetnitva i na pogodnosti koje su im dodeljene
Kako bi se obezbedilo delotvorno uivanje prava radnikih predstavnika da obavljaju svoje
funkcije, strane ugovornice su se obavezale da obezbede da u preduzetnitvu:
a
oni uivaju efikasnu zatitu od akata koji su protiv njih usmereni, kao to je otputanje
samo zbog toga to imaju status radnikih predstavnika u okviru preduzetnitva;
dobiju takve odgovarajue pogodnosti kako bi im se omoguilo da sprovode svoje

funkcije brzo i efikasno, pri emu bi se vodilo rauna o industrijskim odnosima
zemlje i potrebama, veliini i kapacitetima dotinog preduzetnitva.
lan 29 Pravo na informisanje i konsultacije u sluajevima kolektivnog
otputanja
Da bi se osiguralo delotvorno uivanje prava radnika da budu obaveteni i konsultovani u

situacijama kolektivnog otputanja, strane ugovornice su preuzele obavezu da osiguraju da
poslodavci obaveste i konsultuju radnike predstavnike, blagovremeno i pre nego to doe do
kolektivnog otputanja, o nainima i sredstvima da se izbegne kolektivno otputanje ili da se
ogranii njegovo izbijanje i ublae njegove posledice, tako to bi se, na primer, pribeglo
74
odgovarajuim socijalnim merama koje bi imale za cilj da posebno olakaju rasporeivanje

odreenih radnika.
lan 30 Pravo radnika na zatitu od siromatva ili iskljuenja iz
drutva
Kako bi se obezbedilo delotvorno uivanje prava na zatitu od siromatva i iskljuenja iz
drutva, strane se obavezuju:
a
da preduzmu mere, u irem okviru sveobuhvatnog i usklaenog pristupa kako

bi se unapredio delotvoran pristup licima koja ive ili su na granici da ive u
okolnostima drutvenog iskljuenja ili siromatva, kao i njihovih porodica na,
posebno, zapoljavanje, smetaj, obuku, obrazovanje, kulturu i socijalnu i
medicinsku pomo;
da nadgledaju ove mere kako bi ih po potrebi prilagodile.
lan 31 Pravo na stan

Kako bi se osiguralo delotvorno uivanje prava na stan, strane ugovornice preuzimaju mere
koje imaju za cilj:
1
unapreivanje pristupa stambenom smetaju odgovarajueg standarda,
spreavanje ili umanjivanje pojave beskunika, kako bi se ona postepeno uklonila;
da uini da cene stambenog smetaja budu dostupne onima koji nemaju dovoljno
sredstava.
Deo III
lan A Obaveze
1
Uzimajui u obzir lan B, svaka od strana ugovornica se obavezala:

a
da smatra deo I ove Povelje kao deklaraciju ciljeva ijem e ostvarenju teiti
svim odgovarajuim sredstvima, kako je reeno u uvodnom stavu ovog dela;
da se obaveu na potovanje makar est od sledeih devet lanova Dela II ove

Povelje - lanovi 1,5,6,7,12,13,16,19 i 20.
da se obaveu na potovanje jo jednog broja lanova ili numerisanih stavova

dela II Povelje koji moe sama da odabere, pod uslovom da ukupni broj
lanova ili numerisanih stavova na koje se obavee nije manji od esnaest
lanova ili ezdeset tri numerisana stava.
lanovi i stavovi koji su odabrani u skladu sa podstavovima b i c stava 1 ovog lana

bie dostavljeni Generalnom sekretaru Saveta Evrope u vreme deponovanja
instrumenta ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja.
75
Svaka strana moe, u nekom kasnijem trenutku, izjaviti notom koju uputi Generalnom
sekretaru da se obavezuje na potovanje bilo kojih drugih lanovia ili numerisanih
stavovia Dela II koje jo nije prihvatila u skladu sa uslovima stava 1 ovog lana.Ove
naknadno preuzete obaveze smatrae se integralnim delom ratifikacije, pristanka ili
prihvatanja i proizvodie iste efekte od prvog dana meseca poto istekne ceo mesec
dana od datuma takve notifikacije.
Svaka strana e odravati sistem inspekcije rada koji odgovara nacionalnim uslovima.
lan B Veze sa Evropskom socijalnom poveljom i Dodatnim
protokolom iz 1988
Nijedna strana ugovornica Evropske socijalne povelje ili Dodatnog protokola od 5.

maja 1988 ne moe ratifikovati, pristupiti ili prihvatiti ovu Povelju a da se ne obavee
na potovanje makar onih odredaba koje korespondiraju sa odredbama Evropske
socijalne povelje i, kada to odgovara, Dodatnog protokola na koje se obavezala.
Prihvatanje obaveza na osnovu bilo koje odredbe ove Povelje e, od datuma stupanja
na snagu ovih obaveza za dotinu stranu ugovornicu, uticati na to da prestane primena
odgovarajuih odredaba Evropske socijalne povelje i, kada to odgovara, Dodatnog
protokola u odnosu na dotinu stranu ugovornicu, u suaju kada se ona obavezala na
potovanje jednog ili oba ova instrumenta.
Deo IV
lan C Nadzor nad primenom obaveza sadranih u ovoj Povelji
Primena pravnih obaveza sadranih u ovoj Povelji obavljae se prema istoj proceduri kao i u
sluaju Evropske socijalne povelje.
lan D Kolektivne tube
1
Odredbe Dodatnog protokola uz Evropsku socijalnu povelju koje predviaju sistem

kolektivnih tubi primenjivae se na obaveze date ovom Poveljom na drave koje su
ratifikovale pomenuti Protokol.
Svaka drava koja nije prihvatila Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju koji
predvia sistem kolektivnih tubi, moe, u trenutku kada deponuje instrumente
ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja ove Povelje, ili u bilo kom drugom kasnijem
trenutku, izjaviti posebnom notom koju uputi Generalnom sekretaru Saveta Evrope da
prihvata nadzor nad potovanjem obaveza sadranih u ovoj Povelji u skladu sa
procedurom koju predvia pomenuti Protokol.
76
Deo V
lan E Nediskriminacija
Uivanje prava predvienih ovom Poveljom bie obezbeeno bez ikakve diskriminacije na
osnovu rase, boje, pola, jezika, vere, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili
socijalnog porekla, zdravlja, pripadnosti nacionalnoj manjini, roenju ili drugom statusu.
lan F Derogiranje u vreme rata ili javne opasnosti
1
U vreme rata ili druge javne opasnosti koja ugroava ivot nacije, bilo koja strana
ugovornica moe da preduzme mere koje derogiraju njene obaveze prema ovoj
Povelji do obima koji je striktno odredjen okolnostima date situacije, pod uslovom da
takve mere nisu nesaglasne sa njenim drugim obavezama prema medjunarodnom
pravu.
Svaka strana ugovornica koja je koristila pravo derogacije e, u razumnom roku,

redovno informisati Generalnog sekretara o merama koje je preduzela i o razlozima
zato ih je preduzela. Ona e, takoe, obavestiti Generalnog sekretara kada takve mere
prestanu da budu na snazi i kada odredbe Povelje koje je prihvatila ponovo ponu da
se primenjuju.
lan G Ogranienja
1
Kada se prava i principi navedeni u delu i efikasno ostvaruju, a njihovo efikasno

ostvarivanje je predvidjeno u delu II, oni nee biti podloni nikakvim ogranienjima
ili ogranienjima koji nisu predviena u tim delovima, osim onih koja su predviena
zakonom i neophodna u demokratskom drutvu radi zatite prava i sloboda drugih ili
radi zatite javnog interesa, nacionalne bezbednosti, javnog zdravlja, ili morala.
Ogranienja koja su dopustiva prema ovoj Povelji u odnosu na prava i obaveze

sadrane u njoj nee se primenjivati ni u jednu drugu svrhu, osim one radi koje su
predvidjena.
lan H Odnosi izmedju Povelje i unutranjeg prava ili medjunarodnih
sporazuma
Odredbe ove Povelje nee dovoditi u pitanje unutranje pravo ili bilo koji bilateralni ili
multilateralni ugovor, konvenciju ili sporazum koji su ve na snazi, ili mogu stupiti na snagu,
a pruaju povoljniji tretman zatienim osobama.
lan I Sprovoenje u ivot preuzetih obaveza
1
Bez dovoenja u pitanje metoda primene predvienih ovim lanovima, relevantne

odredbe lanova od 1. do 31. Dela II ove Povelje sprovodie se u ivot:
a
zakonima ili propisima
77
sporazumima izmeu poslodavaca ili organizacija poslodavaca sa radnikim

organizacijama,
kombinacijom ova dva metoda,
ostalim odgovarajuim metodama.
Smatrae se da je potovanje obaveza koje proizilaze iz odredaba stavova 1,2,3,4,5 i 7

lana 2, stavova 4,6 i 7 lana 7, stavova 1,2,3 i 5 lana 10 i lanova 21 i 22 dela ove
Povelje delotvorno ukoliko se ove odredbe primenjuju u skladu sa stavom 1 ovog
lana na veliku veinu dotinih radnika.
lan J Amandmani
Svaki amandman na delove I i II ove Povelje koji ima za cilj proirenje prava
zajemenih ovom Poveljom kao i bilo koji amandman na delove od III do VI , koji
predloe strana ugovornica ili Vladin komitet, bie prosleen Generalnom sekretaru
Saveta Evrope, koji e ga proslediti dalje lanicama Povelje.
Svaki amandman predloen u skladu sa odredbama prethodnog stava ispitae Vladin

komitet i podnee usvojeni tekst Komitetu ministara na usvajanje posle konsultacija
sa Parlamentarnom skuptinom. Poto ga prihvati Komitet ministara, ovaj tekst e biti
prosleen stranama ugovornicama na usvajanje.
Svaki amandman na delove I i II ove Povelje stupie na snagu, u odnosu na one strane
koje su ga prihvatile, prvog dana u mesecu posle isteka perioda od mesec dana posle
datuma kada su tri strane ugovornice obavestile Generalnog sekretara da su ga
privatile.
U odnosu na bilo koju stranu koja ga kasnije prihvati, amandman e stupiti na snagu
prvog dana u mesecu poto je istekao period od mesec dana od datuma kada je ta
strana obavestila Generalnog sekretara o svom pristanku.
Bilo koji amandman na delove od III do VI ove Povelje stupie na snagu prvog dana
meseca poto protekne period od mesec dana od datuma kada su sve drave obavestile
Generalnog sekretara da ga prihvataju.
Deo VI
lan K Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu

1
Ova Povelja bie otvorena za potpis dravama lanicama Saveta Evrope. Moe biti
ratifikovana, prihvaena ili odobrena. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili
odobravanja bie deponovani kod Genralnog sekretara Saveta Evrope.
78
Ova Povelja e stupiti na snagu prvog dana meseca poto istekne period od mesec
dana posle datuma kada tri drave lanice Saveta Evrope izraze svoj pristanak da se
obaveu Poveljom u skladu sa prethodnim stavom.
U pogledu svake drave lanice koja kasnije izjavi svoju spremnost da se obavee na
potovanje Povelje, ona e stupiti na snagu prvog dana meseca posle isteka perioda od
mesec dana posle datuma deponovanja njenih instrumenata ratifikacije, pristupanja ili
prihvatanja.
lan L Teritorijalna primena
Ova Povelja primenjivae se na matinu teritoriju svake strane ugovornice. Svaka

potpisnica moe, u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenata ratifikacije,
pristupanja ili prihvatanja, da deklaracijom upuenom Generalnom sekretaru Saveta
Evrope odredi teritoriju koju e smatrati svojom matinom teritorijom za ovu svrhu.
Svaka strana ugovornica moe, u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenata

ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja ove Povelje, ili u bilo kom kasnijem trenutku,
da putem notifikacije upuene Generalnom sekretaru Saveta Evrope izjavi da e se
Povelja proiriti u celini ili delimino na teritoriju koja nije matina ili na teritorije
koje se odreene navedenom deklaracijom za ije je medjunarodne odnose ona
odgovorna ili za koje preuzima medjunarodnu odgovornost. Ona e u deklaraciji
odrediti lanove ili stavove dela II Povelje koje prihvata kao obavezujue u pogledu
teritorija navedenih u deklaraciji.
Povelja e se proiriti na teritoriju ili teritorije navedene u gorepomenutoj deklaraciji

poev od prvog dana meseca posle isteka perioda od mesec dana od datuma kada je
Generalni sekretar primio notifikaciju takve deklaracije.
Svaka strana ugovornica moe kasnije izjaviti notifikacijom upuenom Generalnom

sekretaru Saveta Evrope da u pogledu jedne ili vie teritorija na koje je Povelja
proirena u skladu sa stavom 2 ovog lana, ona prihvata kao obavezujue sve lanove
ili numerisane stavove koje jo nije prihvatila u pogledu te teritorije ili tih teritorija.
Takve obaveze date naknadno smatrae se integralnim delom originalne deklaracije u
pogledu teritorije o kojoj je re, i imae isti efekat od prvog dana meseca posle isteka
perioda od mesec dana posle datuma notifikacije Generalnom sekretaru.
lan M Otkazivanje
Svaka strana ugovornica moe otkazati Povelju tek na kraju petogodinjeg perioda od
datuma kada je Povelja za nju stupila na snagu, ili na kraju svakog narednog perioda
od dve godine i, u svakom sluaju, est meseci posle obavetenja Generalnog sekretar
Saveta Evrope, a on e o tome obavestiti druge strane ugovornice.
Svaka strana ugovornica moe u skladu sa odredbama navedenim u prethodnim

stavovima da otkae svaki lan ili stav dela II ove Povelje koji je usvojila, pod
uslovom da broj lanova ili stavova koji obavezuju stranu ugovornicu nikada nije
79
manji od esnaest u prethodnom i ezdeset tri u potonjem sluaju, kao i da e ovaj broj
lanova ili stavova i dalje podrazumevati lanove koje je strana ugovornica odabrala
medju onima koji su posebno pomenuti u lanu A, stav 1, podstav (b).
3
Svaka strana ugovornica moe da otkae postojeu Povelju ili bilo koji od njenih
lanova ili stavova iz Dela II Povelje, pod uslovima navedenim u stavu 1 ovog lana u
pogledu bilo koje teritorije na koju je pomenuta Povelja primenjiva deklaracijom koja
je data u skladu sa stavom 2 lana L.
lan N Dodatak
Dodatak ovoj Povelji bie njen integralni deo.

lan O Notifikacije
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestie drave lanice Saveta Evrope i Generalnog
direktora Meunarodne organizacije rada o:
a
svakom potpisu,
svakom deponovanju instrumenata ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja
svakom datumu stupanja na snagu ove Povelje u skladu sa lanom K
svakoj deklaraciji datoj u primeni lanova A, stavova 2 i 3, D, stavova 1 i 2, F, stava 2

i L stavova 1,2,3 i 4.
svakom amandmanu u skladu sa lanom J
svakom otkazivanju u skladu sa lanom M
svakom drugom aktu, notifikaciji ili dopisu u vezi sa ovom Poveljom.
Kao svedoci, dolepotpisani, propisno ovlaeni predstavnici, potpisali su ovu izmenjenu

Povelju.
Sainjeno u Strazburu, 3. maja 1996. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri emu su
oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji e biti deponovan u arhiv
Saveta Evrope. Generalni sekretar e dostaviti overenu kopiju svakoj dravi lanici Saveta
Evrope i Generalnom direktoru Meunarodne organizacije rada.
81
Dodatak izmenjenoj Evropskoj socijalnoj povelji
Obim izmenjene Evropske socijalne povelje u pogledu zatienih lica
1
Ne dovodei u pitanje lan 12, stav 4 i lan 13, stav 4, osobe koje tite lanovi od 1 do
17 i od 20 do 31 podrazumevaju i strance samo dok su dravljani drugih drava
lanica koji imaju zakonitu dozvolu boravka ili redovan radni odnos u okviru teritorije
dotine drave, podrazumevajui da bi ove lanove trebalo tumaiti u svetlu odredaba
lanova 18 i 19.
Ovo tumaenje nee ograniiti primenu slinih odredaba od strane drava ugovornica i
na dru ga lica.
2
Svaka strana e dodeliti licima koja imaju poloaj izbeglica prema Konvenciji o
statusu izbeglica koja je potpisana 28.jula 1951. godine u enevi i Protokolu od 31.
januara 1967. godine i zakonito borave na njenoj teritoriji najpovlaeniji mogui
tretman, a u svakom sluaju ne slabiji od poloaja u skladu sa obavezama koje su
prihvatile drave lanice pomenute Konvencije i u skladu sa svim ostalim
meunarodnim instrumentima koji se primenjuju na ove izbeglice.
Svaka strana e dodeliti licima bez dravljanstva u smislu Konvencije o statusu lica
bez dravljanstva, sainjene u Njujorku 28. septembra 1954. godine, i koji zakonito
borave na njenoj teritoriji, najpovoljniji mogui tretman, a u svakom sluaju ne manje
povoljan od tretmana u skladu sa obavezama koje su strane prihvatile u skladu sa
pomenutim instrumentom i ostalim meunarodnim instrumentima koji se primenjuju
na lica bez dravljanstva.
Deo I, stav 18 i Deo II, lan 18, stav 1

Smatra se da se ove odredbe ne odnose na pitanje ulaska na teritorije strana ugovornica i da
ne dovode u pitanje odredbe Evropske konvencije o nastanjivanju koja je potpisana u Parizu
13. decembra 1955. godine.
Deo II
lan 1, stav 2
Ova odredba nee biti tumaena kao zabrana ili ovlaenje bilo kakve bezbednosne
sindikalne klauzule ili prakse.
82
lan 2, stav 6
Strane mogu osigurati da ove odredbe nee biti primenjivane:
a
na radnike koji imaju ugovorni odnos ili odnos zaposlenja ija ukupna duina ne
prelazi jedan mesec i/ili sa radnom nedeljom koja nije dua od osam asova.
kada je ugovor ili odnos zaposlenja uzrone ili specifine prirode ukoliko je, u ovim
sluajevima neprimenjivanje opravdano objektivnim razlozima.
lan 3, stav 4
Smatra se da e se, radi ispunjenja ovih odredaba, funkcije, organizacija i uslovi ovih usluga
utvrivati nacionalnim zakonima i propisima, kolektivnim porazumima ili na druge naine
koji odgovaraju nacionalnim uslovima.
lan 4, stav 4
Smatra se da ova odredba nee zabraniti hitno otputanje u sluaju ozbiljnih prekraja.
lan 4, paragraf 5
Smatra se da strana ugovornica ispunjava obaveze koje podrazumeva ovaj stav ukoliko se ne
dozvoljava da velika veina radnika trpi smanjenje plata na osnovu zakona ili kolektivnog
ugovora ili samovoljne ocene, uz izuzetak onih lica koja nisu pokrivena ovom odredbom
lan 6, stav 4
Smatra se da svaka strana ugovornica moe, koliko se to na nju odnosi, da regulie uivanje
prava na trajk zakonom, pod uslovom da bilo koje drugo ogranienje dotinog prava moe
da bude opravdano u skladu sa uslovima koje predvia lan G.
lan 7, stav 2
Ova odredba ne spreava strane ugovornice da u svom zakonodavstvu predvide da mlade
osobe koje jo nisu dosegle minimalni predvieni uzrast mogu obavljati rad samo ukoliko je
takav rad apsolutno neophodan za njihovu profesionalnu obuku i kada se taj rad sprovodi u
skladu sa uslovima koje su propisale nadlene vlasti a kada su preuzete mere da se zatite
zdravlje i bezbednost ovih mladih osoba.
lan 7, stav 8
Smatra se da strana ugovornica ispunjava obavezu predvienu ovim stavom ukoliko
ispunjava duh ove obaveze tako to e zakonom predvideti da velika veina osoba mlaih od
osamnaest godina nee biti angaovana na nonom radu.
83
lan 8, stav 2
Ova odredba nee biti tumaena kao da uspostavlja apsolutnu zabranu. Izuzeci su moguni,
na primer, u sledeim sluajevima:
a
ako je zaposlena ena kriva za nepravilnosti koje opravdavaju prestanak

zaposlenja
ako je dotino preduzetnitvo prestalo da postoji
ako je istekao period koji je predvien ugovorom o zaposlenju.
lan 12, stav 4

Rei zavisno od uslova postavljenih takvim sporazumima u uvodu ovog stava upotrebljene
su da podrazumevaju da se izmeu ostalog, u pogledu pogodnosti koje su dostupne nezavisno
od doprinosa od osiguranja, strana ugovornica moe zahtevati okonanje propisanog vremena
boravka pre nego to se dodele takve pogodnosti dravljanima drugih strana.
lan 13, stav 4
Vlade koje nisu lanice Evropske konvencije o socijalnoj i medicinskoj pomoi mogu
ratifikovati Povelju u odnosu na ovaj stav ako obezbede dravljanima drugih strana tretman
koji je u skladu sa odredbama pomenute Konvencije.
lan 16
Smatra se da zatita predviena ovom odredbom podrazumeva porodice sa jednim roditeljem.
lan 17
Smatra se da ova odredba titi sve osobe mlae od osamnaest godina, osim ako se, prema
zakonu koji se primenjuje na decu veina ostvaruje ranije, ne dovodei u pitanje ostale
posebne odredbe Povelje, posebno lan 7.
Ovo ne podrazumeva obavezu da se obezbedi obavezno obrazovanje do gorepomenutog
uzrasta.
lan 19, stav 6
Radi primene ove odredbe, podrazumeva se da izraz porodica stranog radnika obuhvata
makar branog druga i decu koja nisu u braku, sve dok se smatraju maloletnicima u dravi u
kojoj su i dok zavise od radnika migranata.
84
lan 20
1
Smatra se da pitanja socijalnog osiguranja, kao i druge odredbe koje se odnose na

doprinose u sluaju nezaposlenosti, starosti i opstanka, mogu da budu iskljuene iz
obima ovog lana.
Odredbe koje se odnose na zatitu ena, posebno u pogledu trudnoe, poroaja i

perioda posle roenja deteta, nee se smatrati diskriminacijom o kojoj se govori u
ovom lanu.
Ovaj lan nee spreiti usvajanje posebnih mera koje imaju za cilj uklanjanje de facto
nejednakosti.
Posao koji se, zbog svoje prirode ili konteksta u kojem se sprovodi, moe poveriti
samo osobi odreenog pola, moe biti iskljuen iz obima ovog lana ili nekih
njegovih odredaba. Ova odredba se ne moe tumaiti kao zahtev dravama da u svoje
zakone ili propise unesu listu poslova koji, zbog svoje prirode ili konteksta u kojem se
sprovode, mogu biti rezervisani za osobe odreenog pola.
lanovi 21 i 22
Radi primene ovih lanova izraz radniki predstavnici oznaava lica koja kao takve
priznaju nacionalno zakonodavstvo ili praksa.
Izraz nacionalno zakonodavstvo ili praksa obuhvata, prema konkretnoj prilici, pored
zakona i propisa, kolektivne sporazume, ostale sporazume izmeu poslodavaca i
radnika, obiaje, kao i relevantnu sudsku praksu.
Radi primene ovih lanova izraz preduzetnitvo podrazumeva skup raznih

komponenti, sa ili bez pravne linosti, koje proizvode dobra ili usluge radi finansijske
dobiti i sa sposobnou da odrede sopstvenu trinu politiku.
Smatra se da verske ustanove i njihove institucije mogu da budu iskljuene iz primene

ovih lanova, ak i ako se prihvati da su ove ustanove preduzetnitva u okviru
znaenja predvienog stavom 3. Organizacije koje sprovode aktivnosti koje su
inspirisane odreenim idealima ili rukovoene odreenim moralnim konceptima,
idealima ili konceptima koji su zatieni nacionalnim zakonodavstvom, mogu se
iskljuiti iz primene ovih lanova do stepena potrebnog da se zatiti orijentacija
preduzetnitva.
Ukoliko se u dravi prava sadrana u ovim lanovima uivaju u razliitim

organizacijama i preduzetnitvima, smatra se da dotina drava ispunjava obaveze
koje proizilaze iz ovih odredaba.
Strane mogu da iskljue iz obima primene ovih lanova ona preduzetnitva koja
zapoljavaju manje od odreenog broja radnika, to se odreuje nacionalnim
zakonima ili praksom.
Dodatak izmenjenoj Evropskoj socijalnoj poveli
85
lan 22
1
Ova odredba ne pogaa ni ovlaenja ni obaveze drava u pogledu usvajanja

zdravstvenih ili bezbednosnih propisa na radnom mestu, niti ovlaenja ili
odgovornosti tela koja se bave nadzorom nad njihovom primenom.
Izraz drutvene i drutveno-kulturne slube i pogodnosti podrazumeva da se odnosi

na drutvene i drutveno-kulturne pogodnosti za radnike koje obezbeuju neka
preduzetnitva kao to su socijalna pomo, sportski tereni, prostorije za majke s
decom, bibliteke, deji kampovi za odmor i drugo.
lan 23, stav 1
Da bi se primenio ovaj stav, izraz dok god je moguno odnosi se na fizike, psihike i
intelektualne kapacitete starijih lica.
lan 24
1
Smatra se da za potrebe ovog lana izraz okonanje zaposlenja ili okonano znai
okonanje zaposlenja na inicijativu poslodavca.
Smatra se da ovaj lan pokriva sve radnike, ali da Strane mogu da iskljue deo ili
celokupnu zatitu sledeih kategorija zaposlenih lica:
radnike koji su angaovani ugovorom o zaposlenju na odreen period ili za

odreeni zadatak
radnike koji prolaze kroz probni rad ili kvalifikacioni period zaposlenja, pod
uslovom da je ovo odreeno unapred i na razuman rok trajanja.
radnike koji su angaovani za poseban zadatak ili na krai period
Radi primene ovog lana, sledei razlozi nee predstavljati valjane osnove za
okonanje zaposlenja
a
lanstvo u sindikatu ili sindikalne aktivnosti van radnog vremena ili, uz

pristanak poslodavca, u radno vreme
traenje slube, ako se deluje ili se delovalo u svojstvu radnikog predstavnika
podnoenje albe ili uee u postupku protiv poslodavca u kojem se navode

krenja propisa ili obraanje nadlenim upravnim vlastima,
rasa, boja, pol, brani status, porodine odgovornosti, trudnoa, vera, politiko
miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo,
roditeljsko odsustvo,
86
f
4
privremeno odsustvo sa posla usled bolesti ili povrede.
Smatra se da e nadoknada ili druga adekvatna pomo u sluaju okonanja zaposlenja

bez valjanih razloga biti odreena nacionalnim zakonima ili propisima, kolektivnim
sporazumima ili na drugi nain koji odgovara nacionalnim uslovima.
lan 25
Smatra se da kompetentne nacionalne vlasti mogu, posle konsultacija sa

organizacijama poslodavaca i radnika, iskljuiti odreene kategorije radnika iz zatite
koju obezbeuje ovaj lan zbog posebne prirode odnosa zaposlenja.
Smatra se da definiciju izraza nesolventnost mora da odredi nacionalni zakon ili

praksa.
Radnika potraivanja o kojima govori ova odredba mogu barem da ukljue:
radnika potraivanja plata koje se odnose na propisani period, koji ne sme da

bude krai od tri meseca prema sistemu privilegija niti od osam nedelja prema
garantovanom sistemu, pre nesloventnosti ili okonanja zaposlenja;
radniko potraivanje za plaene praznine dane, koje je rezultat rada

obavljenog tokom godine u kojoj je dolo do nesolventnosti ili okonanja
zaposlenja
radnika potraivanja u odnosu na iznose u pogledu drugih tipova plaenog

odsustva koje se odnosi na odreeni period, koji nee biti krai od tri meseca
prema sistemu privilegija niti krai od est nedelja prema garantovanom
sistemu, pre insolventnosti ili okonanja zaposlenja.
Nacionalni zakoni ili propisi mogu da ogranie zatitu radnikih potraivanja na

propisani iznos, koji e biti na drutveno prihvatljivom nivou.
lan 26
Smatra se da ovaj lan ne zahteva usvajanje novih zakona.

Smatra se da stav 2 ne pokriva seksualno zlostavljanje.
lan 27
Smatra se da se ovaj lan primenjuje na mukarce i ene koji imaju porodinue odgovornosti
prema svojoj izdravanoj deci, kao i prema drugim lanovima porodice kojima je oigledno
potrebna njihova briga ili podrka, kada su takve odgovornosti ograniene njihovim
sposobnostima da pripreme, otponu ili unaprede ekonomsku aktivnost ili uestvuju u njoj.
Izraz, izdravana deca ili ostali lanovi njihovih neposrednih porodica kojima je oigledno
potrebna njihova briga ili podrka podrazumeva lica koja kao takva definie nacionalno
zakonodavstvo dotine drave.
87
lanovi 28 i 29
Da bi se primenio ovaj lan, izraz radniki predstavnici oznaava lica koja su kao takva
priznata u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom.
Deo III
Smatra se da Povelja sadri pravne obaveze meunarodnog karaktera , ije je sprovoenje u
ivot pod iskljuivim nadzorom predvienim delom IV.
lan A, stav 1
Smatra se da numerisani stavovi mogu da obuhvate lanove koji se sastoje od samo jednog
stava.
lan B, stav 2
U cilju sprovoenja u ivot stava 2 lana B, odredbe izmenjene Povelje korespondiraju s
odredbama Povelje sa istim brojem stava i lana uz izuzetak:
a
lana 3, stav 2 izmenjene Povelje koji korespondira sa lanom 3, stavovima 1 i

3 Povelje.
lana 3, stava 3 izmenjene Povelje koji korespondira sa lanom 3, stavovima 2

i 3 Povelje,
lana 10, stav 5 izmenjene Povelje koji korespondira sa lanom 10, stav 4
Povelje
lana 17, stav 1 izmenjene Povelje, koji korespondira sa lanom 17 Povelje.
Deo V
lan E
Diferencirani tretman koji se zasniva na objektivnom i razumnom opravdanju nee se
smatrati diskriminatorskim.
lan F
Izraz u vreme rata ili druge javne opasnosti podrazumevae i pretnju miru.
88
lan I
Smatra se da se radnici koji su iskljueni u skladu sa dodatkom lanovima 21 i 22, ne uzimaju
u obzir prilikom odreivanja broja dotinih radnika.
lan J
Izraz amandman bie proiren tako da pokrije dodatak novih lanova Povelje.

Evropska Socijalna Povelja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Evropska Socijalna Povelja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Evropska socijalna povelja

Povelja, protokoli, preieni tekst Povelje

Evropska socijalna povelja ..........................................................................................................11

Prvi protokol - Dodatni protokol uz Evropsku socjalnu povelju............................................33

Drugi protokol - Protokol kojim se menja Evropska socijalna povelja .................................43

Trei protokol - Dodatni protokol uz Evropsku povelju

Izmenjena Evropska socijalna povelja .......................................................................................57

naelo nediskriminacije prilikom zapoljavanja, zabrana prinudnog rada,

sindikalna prava, pravo na kolektivno pregovaranje,

pravo na zadovoljavajue uslove rada i na potenu nadoknadu, ukljuujui pravo ena

jednak tretman radnika migranata.

pravo na zatitu zdravlja, pravo na socijalnu sigurnost, pravo na socijalnu i

pravo dece i adolescenata na zatitu od fizikih i moralnih opasnosti,

pravo porodice i njenih pojedinanih lanova na pravnu, ekonomsku i drutvenu

pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo,

pravo starijih osoba na zatitu.

lanovi od 1 do 19 izmenjene Evropske socijalne povelje ponavljaju tekst odgovarajuih

pravo na zatitu u sluaju prestanka zapoljenja,

pravo radnika na zatitu njihovih potraivanja u sluaju nesolventnosti njihovih

pravo na dostojanstvo na poslu,

pravo radnikih predstavnika na zatitu u svemu to preduzimaju i na olakice koje im

pravo na informisanje i konsultacije u sluaju postupka kolektivnog otputanja, pravo

Sistem nadzora nacionalnih izvetaja

Komitet nezavisnih eksperata, koji ine devet strunjaka imenovanih od strane

Komitet ministara, koji usvaja rezolucije o itavom sistemu nadzora i, od 1993.

Parlamentarna skuptina je takoe povezana sa ovim mehanizmom. Upraksi, od 1992.

ostale meunarodne nevladine organizacije koje imaju savetodavni status u okviru

nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz dotinih strana ugovornica.