SEMINARSKI

RAD
-HIDRAULIKA I PNEUMATIKA Kompresorsks stanica

1. Pneumatika

2.Vazduh
3. Osnovne veliine stanja u pneumatici
4.Kompresorska stanica
5. Kompresori
6. Klipni kompresori
7.Reezrvoar za vazduh
8. Cevovod i armatura
9.1 Prikljuci za cevi
9.2 Prikljuci za gumena creva
10. Preiavanje vazduha
11.Regulator pritiska
12. Zauljiva
13. Suvi i preieni vazduh
14. Filteri
15. Razvodnici
16. Ventili

1. PNEUMATIKA

Re pneumatika vodi poreklo od starogrke rei pneuma to znai

dah ili disanje.Danas meutim pojam pneumatike ima mnogo ire
znaenje i odnosi se na oblast nauke koja se bavi izuavanjem
procesa prenosa i obrade informacije
kao i korisnog rada uz
pomo gasova pod pritiskom razliitim od atmosferskog.
Mogunost vrenja rada pomou gasa koji se nalazi pod veim pritiskom od atmosferskog ovek je uoio jo u davnoj prolosti.Ukoliko se u poklopljenom sudu kuva voda
vodena para,koja se na taj nain stvara,poveava pritisak gasa u sudu sve dok ne
podigne poklopac da bi izaao viak meavine vazduha i vodene pare.Jedan od prvih
pneumatikih ureaja je kovaki meh,koji koristi energiju komprimovanog vazduha
da bi raspalio plamen.Meu prvim ureajima koji rade pomou energije vazduha
svakako je vetrenjaa,a 1774. ve postoji detaljan tehniki opis puke,koja radi na
principu komprimovanog vazduha.
Meutim, pravi poetak primene pneumatike u industriji datira od kraja XIX
veka,kada su napravljene prve maine koje su radile pomou komprimovanog
vazduha.To su bile maine za grube radove obrade metala i drveta,zatim prese i
dizalice.Zahvaljujui velikim prednostima koje imaju gasovi kao radni fluidi ,danas je
oblast primene pneumatike rairena na sve oblasti tehnike, od industrijske primene,
preko pneumatikih raunarskih maina,upravljanja letelicama, regulacije rada
raketnih motora kosmikih raketa, pa do aparata za vetako disanje.
U pneumatikim sistemima radni fluid je u optem sluaju bilo koja materija u
gasovitom radnom stanju.Gas(radni fluid) koristi se kao prenosnik energije.Konkretno
komprimovani vazduh se cevovodima transportuje do izvrnih elemenata u kojima
svojom ekspanzijom vri rad.
Proizvodnja, priprema i distribucija vazduha pod pritiskom kao
strana koja snabdeva i pneumatski izvrni organi kao potroai
vazduha pod pritiskom ine jedinstven sistem (slika1). Radi
poboljanja energetske efikasnosti nuan je sistematski prilaz i
analiza obe strane proizvodnje i potronje.

2. VAZDUH
Vazduh je meavina gasova i ima sledei sastav:
cca. 78 vol. % azota
cca. 21 vol. % kiseonika
cca. 1 vol % ostali gasovi
( ugljen dioksid, argon, vodoniik, neon, helijum i dr)
Komprimovani vazduh se upotrebljava za
pogon industrijskih postrojenja
pogon pneumatskih ekia, builica i ostalih alata,
pneumatski transport rastresitih materijala,
pneumatski transport kapljevina i drugih gasova,
meanje i rasprivanje kapljevina,
meanje i dovoenje kiseonika biolokim suspenzijama,
filtriranje pod pritiskom ili vakuumom,
pogon visokih pei za proizvodnju sirovog gvoa,
pogon metalurkih pei u proizvodnji elika i obojenih metala
itd..
Prednosti vazduha pod pritiskom

Koliina vazduh je svuda oko nas

Transport jednostavan
Skladitenje - rezervoar
Temperatura neosetljiv na promene tmperature
Sigurnost neosetljiv na zapaljivost I eksplozije
istoa ne zagauje okolinu
Primena- jednostavna,jeftina

3. OSNOVNE VELIINE STANJA U PNEUMATICI

VELIINE STANJA su merljive fizike veliine koje jednoznano
definiu odreeno stanje posmatranog objekta.
PRITISAK p ( N / m2 ; bar )
TEMPERATURA T (K) ; t ( O C )
GUSTINA ( kg / m3 )
VLANOST VAZDUHA ( % )
PRITISAK
Normalno stanje gasa je stanje pri standardnoj temperaturi od nula
stepeni i apsolutnom pritisku
p = 1,01325 bar (standardni
atmosferski pritisak)
Apsolutni i manometarski pritisak.
Apsolutni pritisak p je normalno naprezanje kojem su podvrgnuta
gasovita tela (fluidi) usled mehanikog delovanja estica tih tela
(sudaranje molekula).
p = F/S
F pritisak (sila kojom fluid deluje na uronjenu povrinu)
S povrina
Atmosferski (barometarski) pritisak pa je apsolutni pritisak
okolnog atmosferskog vazduha koji zavisi od geodetske visine i
meteorolokih uslova.
Manometarski pritisak pM dobije se tako da se od vrednosti
apsolutnog tlaka p u nekom fluidu raunski oduzme vrednost
atmosferskog pritiska pa
pM = p - pa
ili oitavanjem odgovarajueg manometra. (Manometar je
instrument za merenje pritiska koji u sutini meri razliku pritiska
izmeu dva fluida .
U sluaju p > pa dobija se pozitivna vrednost manometarskog
pritiska (_pM>0) koji se tada naziva nadpritisak . Ako je p < pa,
manometarski pritisak dobija negativnu vrednost (_pM<0) i tada se

naziva podpritisak. Apsolutna

vakuum pV (pV = pM > 0)

vrednost

podpritiska

naziva

se

4. KOMPRESORSKA STANICA

Slika 1: Principijelna ema proizvodnje, pripreme i distribucije

vazduha pod priitiskom:1.kompresor, 2.rezervoar, 3.ispust za
kondezat, 4.kompenzacioni sud, 5.pripremna grupa,6.potroa.
Osnovna komponenta pneumatske instalacije je kompresor (1) jer
on proizvodi vazduh pod pritiskom. Vazduh se skladiti u rezervoaru
(2), a zatim cevovodom transportuje do kompenzacionog suda (4).
Cevovod je blago nagnut kako bi se kondenzat lake prikupljao i
isputao preko posude (3). Kompenzacioni sud (4) slui da
nadomesti gubitke vazduha u sistemu ili eventualno ispusti viak
vazduha, da bi se sistem uravnoteio i postigao stabilni pritisak.
Pripremna grupa (5) preiava i zauljava vazduh, i odrava ga na
potrebnom pritisku na kome radi potroa (6). Potroa obino u
sebi poseduje upravljaki deo koji vri upravljanje i regulaciju rada
izvrnog organa potroaa.

5. KOMPRESORI
Kako je ranije ve naglaeno, kompresor je najvaniji deo
pneumatske instalacije. U njemu se vazduh sabija na pritisak znatno
vii od atmosferskog. Prema konstrukciji i nainu predaje energije
gasu tj. njene transformacije u pritisnu energiju kompresori se dele
na: zapreminske (volumetrijske) i dinamike (sl. 2).
Kod zapreminskih kompresora gas se sabija (raste mu pritisak) usled
smanjenja
zapremine radnog prostora. Zapremina radnog prostora se
periodino poveava i smanjuje, pri emu se vri usisavanje,
odnosno sabijanje gasa. Promena zapremine radnog prostora
nastaje usled periodinog (naizmeninog) kretanja klipa ili
membrane kod kompresora naizmeninog dejstva, ili rotacionim
kretanjem posebno oblikovanih rotora kod rotacionih kompresora.
Prema protoku, ovi rotacioni su neprekidnog dejstva.
Kod dinamikih kompresora, koji su prema protoku neprekidnog
dejstva, poveanje energije gasnoj struji i transformacija u pritisnu
energiju vri se na dinamikoj osnovi. U ovu grupu kompresora
spadaju turbo kompresori i ejektorski kompresori.

6. KLIPNI KOMPRESORI
Kod klipnih kompresora vazduh se sabija pod dejstvom klipa koji se
kree u cilindru.
Postoji vie vrsta klipnih kompresora i to:
1) Kompresori jednosmernog dejstva koji vre usisavanje i sabijanje
vazduha samo sa jedne strane klipa. Obino doseu pritiske do 6bar.
2) Kompresori dvosmernog dejstva koji vre usisavanje i sabijanje
vazduha sa obe strane klipa. Imaju vei kapacitet od jednosmernih,
obino su stacionarni i koriste se u sklopu centralne kompresorske
stanice.
3) Viecilindrini kompresori koji mogu biti izradjeni u dve varijante.
Prva je da se za isti kapacitet vazduha treba ostvariti vii pritisak, i
tada su cilindri kompresora u rednoj vezi, odnosno re je o
viestepenom kompresoru. Druga varijanta je kada se za isti pritisak
treba dobiti vea koliina sabijenog vazduha, pa je re o paralelnom
vezivanju kompresora.

Popreni presek kompresora jednosmernog dejstva prikazan je na

slici 2. Radi se o dvotaktnom kompresoru kod koga se u prvom taktu
vazduh usisava iz atmosfere, a u drugom sabija i potiskuje ka
rezervoaru. Usisavanje poinje kretanjem klipa na nie (sl 2a).
Zapremina u cilindru iznad klipa se poveava, a pritisak opada. Ovaj
pad pritiska otvora usisni ventil i atmosferski vazduh ulazi u cilindar,
pri emu je izduvni ventil sve vreme zatovoren jer je pritisak u
rezervoaru vii od onog u cilindru. Kada klip dodje do svog krajnjeg
donjeg poloaja (unutranja mrtva taka), menja smer kretanja i
kree ka gore. Pri tome se usisni ventil zatvara i poinje takt
sabijanja. Kada pritisak sabijenog vazduha u cilindru dostigne
pritisak u potisnom (izlaznom) vodu, izduvni ventil se otvara i
vazduh struji u rezervoar. Ovo potiskivanje sabijenog vazduha traje
sve dok klip ne dostigne krajnji poloaj
(gornju ili spoljnu mrtvu taku) u kome opet menja smer kretanja
ikree na dole. Time je zavren takt sabijanja i potiskivanja, i ponovo
poinje usisavanje. Dakle re je o krunom ciklusu koji moe biti
predstavljen u p-V dijagramu.

Slika 2: Rad jednostepenog kompresora jednosmernog dejstva:

a)usisavanje b)sabijanje iistiskivanje
Teorijski ciklus jednostepenog kompresora jednosmernog dejstva u
p-V dijagramu dat je na slici 3. Ciklus se sastoji iz sledeih osnovnih
procesa:
4-1 izobarsko usisavanje do zapremine V1 atmosferskog vazduha
1-2 politropsko (najee izotersko ili adijabatsko) sabijanje
vazduha od p1 do p2
2-3 sabijeni vazduh stanja 2 potiskuje se ka rezervoaru

Slika 3: Ciklus jednostepenog kompresora jednosmernog

dejstva u p-V dijagramu
Usled sabijanja u delu 1-2 dolazi do poveanja temperature
vazduha, pa je esto
neophodno i prinudno hladjenje. Ono moe biti vazduno (putem
ventilatora) ili preko rashladne tenosti (vode, antifriza i sl.).
Na slici 4 dat je i teorijski i stvarni ciklus (isprekidanom linijom) u p-V
dijagramu radi poreenja. Koliina usisanog vazduha ne odgovara
teoretskoj vrednosti pre svega zbog: inercije ventila pri radu,
vlanosti vazduha (odstupa od osobina idealnog gasa), postojanja
kompresione zapremine u glavi cilindra, pojave potpritiska u cilindru
kod usisavanja, veeg pritiska od zadatog u momentu otvaranja
izduvnog ventila, i sl.

Slika 4: Teorijski i stvarni ciklus rada kompresora u p-V

dijagramu
Kapacitet kompresora jednosmernog dejstva zavisi od
dimenzija cilindra i broja obrtaja kompresora.
V =

D2
s n(m3 /min)
4

Gde su: (-)-koeficijent punjenja kompresora(0,7-0,88),D(m)1

unutranji prenik cilindra, s(m)-hod klipa, n( min ) broj

obrtaja.
Za kompresor dvosmernog dejstva sa prenikom klipnjae (d)
kapacitet se rauna kao:
2

V =

(2 D d )
D2
s n 1,96
s n(m3 /min)
4
4

Takodje, mogue je odrediti i snagu potrebnu za pogon

kompresora na osnovu priblinog obrasca:
Pem=7,2 V (kW )

Izgled manjeg klipnog kompresora koji je pokretan zajedno za

rezervoarom prikazan je na slici 5.

Slika 5: Spoljni izgled potpuno opremljenog kompresorskog agregata

za vazduh
7. REZERVOAR ZA VAZDUH
Rezervoar za vazduh ima vie namena kada se postavlja iza
kompresora,a ispred
razvodne mree. Nije prvenstveni zadatak rezervoara da umiri
pulzirajuu struju klipnog kompresora,jer bi za to bila dovoljna samo
10-50 struka zapremina cilindra poslednjeg stupnja.
Mnogo vei zadatak sastoji se u tome da regulie rad kompresora
prema potronji vazduha. U rezervoaru se izdvaja kondezovana voda
iz vazduha i kapljice ulja od kompresora. Zbog toga se obino
rezervoari postavljaju 10-15 m od kompresoara na severnoj strani
kompresorske stanice.

Veliina rezervoara zavisi pored ostalog i od naina rada

kompresora. Ako kompresor ima automat za iskljuivanje pogonskog
elektromotora,broj iskljuivanja i iskljuivanja moe biti maksimalno
15 puta na as za razliku pritiska od 1bar. U tom sluaju zapremina
rezervoara se odredjuje po sledeem obrascu:
3
V=0,9V( m
gde je: V zapremina rezervoara u (m3), a ,V kapacitet kompresora u
(m3/min) usisanog vazduha.
Ako regulator rada kompresora, kada je dostignut dovoljan
pritisak,na iskljuuje
pogonski motor, ve omoguuje rad kompresora na prazno, bez
optereanja, onda broj ukljuivanja na as ide do 100, a zapremina
rezervoara u tok sluaju moe biti kontrolisana prema obrascu:
V =0.4 Q(m3 )

Ako vie kompresora rade u kompresorskoj stanici,veliina

zapremine rezervoara se odreuje prema najveem kompresoru,
dok se ostali ukljuuju u rad prema potronji vazduzha.
Rezervoari se izrauju u vidu cilindrinih sudova (sl.6.) koji se
postavljaju horizonatalno ili vertikalno na temelje. Kao sudovi pod
pritiskom podleu propisima dravne kontrole i tek posle izdatog
atesta mogu se pustiti u pogon. Konstrukcija rezervoara je duna da
obezbedi niz uslova.
Pre svega rezarvoar mora biti tako postavljen da je sa svih strana
pristupaan radi kontrole unutra i spolja,rempnta i ienja.
Radi boljeg odavajanja kapljica ulja i vlage na vertikalno postavljen
rezervoar ulaz vazduha je oko sredine,a odvod pri vrhu rezervoara.
U unutranjosti rezervoara postavlja se pregrada ili odbojnik da bi
ulazni vazduh pravio to otrije skretanje kako bi odvajanje kapljica
ulja i vlage bilo to bolje.
Svaki rezervoar mora imati:
a) prikljuene otvore za dovod i odvod vazduha
b) prikljueni otvor za vezu sa regulatorom
c) ventil sigurnosti
d) manometar
e) slavinu za isputanje vode i ulja
f) otvor za ulaz radi ienja unutranjosti rezervoara

g) ventil za iskljuenje rezervoara od mree

Slika 6.Izgled vertikalnog rezervoara za vazduh

Osim toga preporuuje se da ima jo po jedan ili dva otvora za
naknadno ukljuivanje razvodne mree i mesta za postavljanje
termometra.Ventil sigurnosti na rezervoaru se regulie na najvei
radni pritisak uz 10% poveanja. Debljina zida rezervoara se
izraunava prema preniku i maksimalno dozvoljenom pritisku.

8. CEVOVOD I ARMATURA
Radi meusobnog povezivanja pneumatskih elemenata,koriste se
eline ili bakarne cevi, zatim creva i u poslednje vreme plastine
cevi. Kada se povezuju pokretni delovi sa nepokretnim onda se
moraju upotrebljavati creva. Za vazduh i naroito kod malih prenika
koriste se bakarne cevi koje se lako savijaju. Kada pneumatski
ureaj nije izloen velikim razlikama temperature a pneumatske
komponente se smetaju u relativno mali prostor koriste se cevi od
plastine mase.
eline cevi se najee koriste u pneumatskim instalacijama. Pored
toga koriste se bakarne beavne vuene cevi od materijala prema
standardu SRPS C.D5.50. Spoljni i unutranji prenici elinih i
bakarnih cevi nalaze se u tabeli 1.1
Tabela 1.1: Spoljni i unutranji prenici elinih i bakarnih cevi
Spoljni
prenik
(mm)
Unutranji
prenik
(mm)

10

12

15

18

22

10

12

15

19

Cevi predviene
ovoj tabeli koriste se za radne pritiske do 6bar. Temperatura fluida ili
okoline moe biti 70C.
Gumena creva koja se koriste u pneumatskim instalacijama
primenjuju se za pritiske do 6bar i temperature od -30 do +80C.
Cevi od plastine mase primenjuju se za pritiske od 6bar (max
pritisak 10bar) i temperature od -10 do +60C.
Tabela 1.2: Dimenzije gumenih creva

Nazivni
4
prenik
(mm)
Unutranj 4,5x
i
I 8,5
spoljanji
prenik
(mm)

10

12

16

6x
10

8x
14

10x 13x 16x

16
24
24

20

20x
28

9. 1 PRIKLJUCI ZA CEVI
Veza cevovoda i pneumatskog elementa se ostvaruje prikljucima.
Oni mogu biti
razliitog konstruktivnog reenja. Danas se najese primenjuju
prikljuci izraeni po sistemu Ermeto.
Na slici 109 se vidi jedan prikljuak sa navrtkom i krajem cevi.
Gornja slika pokazuje moment pre poetka pritezanja navrtke a
donja kada je navrtka dobro pritegnuta. Na ravno preseenu cev bez
obrade navue se prvo navrtka pa zaptivni konus.

Slika 7: Vezivanje pomou Ermeto prikljuaka

Zaptivni konus se navue tako da kraj cevi viri oko 0,5cm. Zatim se
kraj cevi potisne preko konusa prikljuka do oslonca. Navijanjem
navrtke zap.konus klizi prvo do konusne povrine,a zatim daljim
potiskivanjem zaptivnog konusa,konusna povrina prikljuaka
usmerava otru unutranju ivicu zaptivnog konusa ka cevi. Dobrim
zatezanjem navrtke,ivica zaptivnog konusa se ukopa u spoljnu
povrinu cevi to ustvari i obezbeuje zaptivanje.Tako ostvarena
veza ima prednosti i u tome to se bez posebnog alata moe izvesti
za sluaj potrebe lako se moe postaviti cev od prikljuka samo
upotrebom kljua.
9.2 PRIKLJUCI ZA GUMENA CREVA
Kada treba spojiti pokretne delove maina sa nepokretnim, gumena
creva uspeno zamenjuju bilo koja druga reenja a da pri tome
zaptivanje potpuno zadovoljava. Proizvoai u svom programu imaju
gumena creva sa prikljucima standardnih duina.

Slika 8: Prikljuak za crevo sa kupastim zavretkom

Na prikljuak za crevo sa kupastim zavretkom navuene se
gumeno crevo i privrsti elinom obujmicom. Pomou navrtke
privrsti se prikljuak za drugi standarni prikljuak.
Pritezanjem navrtke do kraja,konus prikljuaka vrsto prilegne uz
unutranji konus drugog prikljuka i tako obezbedi zaptivanje. Kod
ovakve veze crevo sa prikljukom stoji nepomino kako pri spajanju
tako i pri razdvajanju. Odvajanje se obavlja jednostavno odvrtanjem
navrtke.

10. PREIAVANJE VAZDUHA

Vazduh pod pritiskom koji dolazi iz kompresorske stanice sadri u
sebi uljme i vodene pare.da bi se komprimirani vazduh mogao
koristiti u pneumatskim ureajima treba da bude oien od svih
stranoh sastojaka. Neistoa ili prisustvo uljnih para i kapljica vode
tetno deluje na pneumatske ureaje, a u nekim sluajevima ne
mogu ni ispravno funkcionisati. Zbog toga je potrebno ve kod
projektovanja razvodne mree komprimiranog vazduha instalaciju
izvesti tako da do potroaa dospe oieni vazduh.
Udaljavanjem vazdunog voda od glavnog voda dolazi do hlaenja
vazduha pa zbog toga i stvaranja vodenih kapljica. Da bi do
potroaa doao vazduh osloboen kondenzata, postavlja se
preista. Na slici 9. je prikazano jedno od konstruktivnih reenja
preistaa tj. odvajanje kapljica vode i ulja i mehanikih neistoa.
Ulaz vazduha dolazi kroz otvor
I. Zatim struja vazduha prolazi
preko reetke koja usmerava
vazduh na nie. Posle toga
vazduh ponovo skree ka
metalno-keramikom cilindru
4. Pravei luk, kapljice vode i
ulja zbog centrifugalne sile
padaju na asu 2 i slivaju se
ka dnu. One kapi koje padaju
na zatitnik 5 takoe klizaju na
dno
asice.
Mehanika
neistoa se zadrava na
spoljnim zidovima metalnokeramikog cilindra. Isputanje
kondenzata se vri preko
ventila
8.
Zajedno
sa
kondenzatom, spiraju se i
mehanike
estice.
Kod
izvesnih konstruktivnih reenja

ienej preistaa se izvodi automatski kada kondenzat dostigne

odreeni nivo.
Slika 9. Preista vazduha
Na taj nain vazduh dalje odlazi kroz otvor II preien i relativno
osuen. Postoje i druga konstruktivna reenja preistaa zavisno od
toga do kog stepena je potrebno preistiti tj. Osuiti vazduh.
11.REGULATOR PRITISKA

Vazduh iz rezervoara komresorske stanice dolazi sa pritiskom oko

7bar ili vie. Zavisno od optereenja razvodne mree, pritisak
vazduha u mrei moe da varira to moe da bude smetnja
ispravnom radu pneumatskih ureaja.zbog toga se ispred instalacije
postavlja regulator pritiska sa manometrom. Regulator pritiska na
slici 114 odrava konstantan pritiska u instalaciji bez obzira na
oscilacije pritiska iznad regulisanog.vVazduh pod pritiskom dolazi
kroz prikljuak I i dospeva ispod membrane. tako se stvori sila koja
die membranu. Sa suprotne strane nalazi se opruga ija se seila
moe podeavati uvijanjem ili odvijanjem vretena. Za jedno
konstruktivno
reenje
sve
veliine
su
konstantne,sem
pritiska.Vazduh iz komore ispod membrane produava ka potroau.
Jednoga momenta pritisak vazduha ispod membrane davee jednu
silu koja e se uravnoteavati sa silom opruge iznad membrane.
Kada pritisak vazduha iza regulatora poinje da raste opruga se
sabija pa se postepeno zatvara dalje priticanje vazduha u regulator.
Kada zbog potronje, pritisak
vazduha iz regulatora poinje da
opada, opruga potiskuje membranu
na nie I ventil se otvara.
Otvaranjem ventila ponovo doazi
vazduh pod pritiskom u regulator.
Na taj nain se odrava uvek
jednak
pritisak
u
vodi
iza
regulatora. U kojim granicama se
pritisak
odrava
zavisi
od
konstruktivnog izvoenja samog
regulatora.
Slika 10: Regulator pritiska

12. ZAULJIVA

Osloboen vodenih i uljnih kapi kao i mehanikih neistoa,vazduh

pod pritiskom posle regulatora pritiska prolazi kroz zauljiva da
nosei finu maglu ulja u kontrolisanim koliinama doe do pokretnih
delova
pneumatskih
komponenata.
Radi
pravilnog
rada
pneumatskih komponenata podmazivanje sveom uljnom maglom
noenom vazduhom postaje neophodno.
Meutim, iako takav vazduh
koriste najvei broj instalacija ima
sluajeva
gde
se
zauljiva
izostavlja ((vazduh za farbarske
pitolje,veoma precizni merni
instrumenti i dr.). Zauljiva ne
sme da stvara veliki otpor
kretanju vazduha a treba da ga
obogati finom uljnom maglom. To
se
moe
postii
samim
konstruktivnim reenjem (slika
11). Vazduh ulazi sa strane
oznaene strelicom (strelica je
oznaena
na
telu
zauljivaa).Vazduh
koji
struji,dolazi u asicu sa uljem.
Time stvara pritisak na povrinu ulja.
Slika 11: Zauljiva
Zbog pritiska,ulje se kroz vertikalnu cevicu penje do prostora u,
odakle kapanjem silazi kroz kanal b na struju vazduha. Pri izlazu iz
kanala b, kapljica se rasprauje u finu maglu. Na taj nain na
izlazu vazduha iz zauljivaa,struji zauljeni vazduh koji ce na svom
putu podmazivati tarue povrine pokretnih delova pneumatskih
komponenata, ureaja. Koliko e kapi ulja dospeti u kanal b zavisi
od toga koliki e se ostaviti otvor za prolaz posle podeavanja
zavrtnja z. Koju vrstu ulja treba sipati u zauljiva uslovljenio je
materijalom koji dolazi u dodir sa vazduhom. to se tie viskoznosti
preporuljivo je da to bude ree ulje. Konstruktivna izvoenja
zauljivaa mogu biti razliita ma da namena i funkcija ostaju isti.

13. SUVI I PREIENI VAZDUH

Nekada se postavlja zahtev da se vazduh pored odstranjivanja
mehanikih neistoa I potpuno osui. Kvalitet bojenja sa
pneumatskim pitoljima ne bi bio zadovoljavajui ako bi vazduh, koji
se kod farbanja koristi, sadravao vlagu i ulje kapljice. Hlaanje
vazduha ispod temperature radne atmosfere u kojoj se nalaze
pneumatski ureaji obezbeuje, dolaskom u prostor vie
temperature, stvaranje pregrejane pare u vazduhu koji prolazi kroz
pneumatske komponente. Za suenje vazduha postoje specijalni
ureaji koji se u ovakvim sluajevima koriste. Postoji mehaniki
odvaja (filter) koji sa jednim finim sitom zadrava kapljice tenosti
koja se izdvaja iz magle. Zavisno od finoe sita zadrava se manje ili
vie kapljica. Tako ima filtera koji mogu i potpuno da osue
vazduh.
14. FILTERI
Filter sa aktivnim ugljem
U sluajevima gde je potrebno to efikasnije izdvojiti kondenzovanu
vodu i ulje iz
vazduha pod pritiskom postavljajui sredstvo za suenje kao uloak
u filter. Za adsorpciju pare primenjuje se aktivni ugalj. Dejstvo
aktivnog uglja se meri duinom vremena za koje ugalj moe da vri
adsorpciju ulja iz vazduha. Umesto uglja to moe biti aktivni koks ili
sito koje se pojavljuje kao mehaniki filter. Posle zasienja aktivnog
uglja,treba punjenje zameniti. Tokom vremena iskustvo je pokazalo
da aktivni ugalj adsorbuje uljne pare,dok se uljna magla i kapljice
mogu uspeno mahanikim filtrom otstraniti.
Gel-filter (adsorber)
Za adsorpciju vodene pare primenjuje se Gel-tj.sredstva za
suenje vazduha, a prodaju se pod raznim imenima. Svi oni imaju
jedno zajedniko: adsorbiranje vodene pare iz vazduha ili gasa vri
se preko kapilarnosti sredstava za suenje. Stepen suenja odgovara
taki roenja od - 55 do -60C.Podaci o sposobnosti Gel-a daju se

od proizvoakih firmi tabelarno ili dijagramski u zavisnosti od

relativne vlanosti vazduha. Kod adsorpcije vodene pare na Gel-u se
osloboa toplota. Ako se stvorena toplota ne odvodi,temperatura
adsorbera raste,pa se sposobnost adsorpcije smanjuje.Vazduh
visokog pritiska ima dovoljan toplotni kapacitet,pa je i sposobnost
adsorpcije Gel-a visoka. U adsorberu se postie porast temperature
za t.
Suenje je povoljnije pri visokom pritisku vazduha. Na usisanoj strani
moe porast temperature t pri nepovoljnoj tempreraturi usisnog
vazduha da uini adsorber nesposobnim,jer temperatura adsorbera
dostie 100C i vie. U takvim sluajevima mora se ili adsorber ili
vazduh ispred adsorbera hladiti.
Kada punjenje adsorbera doe do zasienja,treba vriti
regenerizaciju. Taka zasiena se odreuje indikatorom. Plavi
indikator pri zasienju postaje crven. Kroz stakleni otvor gel-aparata
moe se posmatrati promena boje indikatora pa prema tome utvrditi
potrebu regenerisanja uloka u aparatu. Regeneracija se izvodi
toplim vazduhom temperature 150-180C. Vazduh za regenerizaciju
se dobija od ventilatora sa dovoljnim statikim pritiskom. Ako se
vazduh za regenerisanje uzima iz mree,onda mora biti
odmaen.vazduh za regenerisanje struji kroz aparat odozgo na
nie. Adsorbovana voda isparava i sa toplim vazduhom izlazi
napolje.Regeneracija je zavrena kada temperatura na izlazu
dostigne vrednost oko 100C, tj.kada indikator postane ponovo
plave boje. Zagrevanje vazduha za regeneraciju vri se u
razmenjivau toplote pomou pare ili elektrine struje.Vreme
regenerisanja se podeava prema pogonu na osnovu uputstva
proizvoaa. Kontinualni pogon koristi dva adsorbera pri emu dok
jedan radi,drugi se regenerie. Ukljuivanje jednog ili drugog
adsorbera moe da se izvodi runo ili automatski elektrino ili
pneumatski. Izbor prebacivanja,ne reim rada ili regenerisanje je
pitanje cene.
Automatsko prebacivanje zahteva poseban ureaj. Runo
prebacivanje je rentabilnije u primeni iako operacija traje nekoliko
minuta. Ako bi ova pauza inila smetnje,onda se primenjuje
automatsko prebacivanje. Sa tano odreenim adsorberom postie
se suenje ija je taka roenaj -55 do -60C.
Jedno punjenje Gel-a iam dugi vek trajanja, oko 5godina i vie, uz
napomenu da se ne zaprlja tokom rada od ulja. U sluajevima kada

vazduh pod pritiskom dolazi sa uljem iz kompresora,treba prvo

propustiti struju vazduha kroz filter sa aktivnim ugljem da bi kroz
punjenje Gel-a prolazio vazduh praktino bez ulja. Izbor odvajaa ili
vrste filtera zavisi od uslova koje postavljaju pneumatski radni ili
regulacioni organi s obzirom na stepen suvoe vazduha i to:
a) Odvaja sa grubim odvajanjem jednostavne konstrukcije
b) Fino odvajanje kroz fini filter posebne konstrukcije
c) Izdvaja uljnih kapljica sa umetkom filtera sa aktivnim ugljem
d) Odvaja ulja i vod epreko filtera sa aktivnim ugljem i umetkom u
Gel-aparatu
Veliina filtera se odreuje prema protoku, a konstrukcija i tip prema
zahtevima u odnosu na stepen suvoe vazduha.

15. RAZVODNICI
Razvodnici su pneumatske komponente za upravljanje izvrnim
organima(cilindrima). Da bi se u pneumatskom cilindru dobila sila na
klipnjai, vazduh pod pritiskom prolazi kroz razvodnik. Cilindri koji se
koriste u pneumatskim instalacijama mogu biti jednosmernog I
dvosmernog dejstva. U prvom sluaju povratni hod klipa u cilindru
vri se pomou opruga,a u drugom sluaju oba hoda (radni i
povratni) se ostvaruju dejstvom komprimiranog vazduha. U
razvodniku se vazduh usmerava ka cilindru ili se cilindar preko
razvodnika povezuje sa atmosferom. Razvodnikom se uputa vazduh
u jednu ili drugu stranu pneumatskog cilindra dvosmernog dejstva.
Po ovome zadatku da se razvodnikom usmerava rasporeuje struja
vazduha po vremenu, pravcu i koliini ova pneumatska komponenta
je dobila ime. Razvodnici se mogu grupisati,bez obzira na
konstruktivno reenje, prema svojim osnovnim karakteristikama a to
su:
1. protok vazduha
2. nain aktiviranja
3. funkcija.
Razvodnici za cilindre jednosmernog dejstva omoguavaju prolaz
vazduha do cilindra da bi ovaj preko klipnjae izvrio nekirad. Tom
prilikom se vri radni hod klipa u cilindru. Kada se u razvodniku
uspostavi veza cilindar-atmosfera,pod dejstvom opruge u cilindru

klip se vraa ime se izvrava povratni hod. Razvodnici za cilindre

dvosmernog dejstva su povezani sa obe strane cilindra, tako da se i
radni i povratni hod vri pod dejstvom pritiska vazduha koji se preko
razvodnika usmerava jedanput u jednu,a drugi put u drugu stranu
cilindra.
Oznaavanje razvodnika
Oznaavanje razvodnika kao i drugih pneumatskih komponenata
ematski kod izrade projekta, vri se simbolima prema evropskom
standardu. Tako razvodnik za cilindar dvosmernog dejstva pored
simbola nosi oznaku 4/2 ili 5/2. Prva brojka pokazuje koliko dato
konstruktivno reenje ima otvora za prikljuke, a druga brojka koliko
poloaja zauzima razvodni klip za izvrenje zadatka. Tako
npr.razvodnik oznaen sa 4/2 ima 4 prikljuka i dva poloaja
razvodnog klipa. Razvodnik 5/2 ima 5 prikljuaka i dva poloaja
razvodnog klipa.
Pored toga, treba razlikovati razvodnike kod kojih posle aktiviranaj
vazduh prolazi ka izvrnom organu i one, kroz koje stalno postoji
prolaz vazduha,a kada se aktiviraju prekida se struja vazduha.
Prema tome postoje razvodnici koji su normalno zatvoreni i
normalno otvoreni. U prvom sluaju kad je razvodnik neaktiviran
nema prolaza vazduha kroz razvodnik, a u drugom sluaju kroz
razvodnik postoji veza sa izvrnim organom. Ova veoma vana
karakteristika razvodnika posebno sa tekstom oznaava u prospektu
proizvoaa. Oba reenja koriste u pneumatskim instalacijama
zavisno od toga kakav funkcionalni zadatak treba da izvrava
postavljeni sistem.
Konstruktivna reenja razvodnika
Iako razvodnici u funkcionalnom smislu moraju izvravati isti
zadatak, u konstruktivnom pogledu oni se razlikuju. Jedna
konstruktivna koncepcija ima slobodan klip sa zaptivkama na klipu ili
u posebnom umetku. Po drugoj razvodnici su ventilskog tipa. Nekad
pojedini proizvoai daju i kombinovana reenja.
Razvodnici sa slobodnim klipom

Razvodnik sa slobodnim klipom 5/2 (sl. 12) se sa obe strane

pneumatski aktivira. Posle prestanka pneumatskog impulsa razvodni
klip ostaje na mestu i obezbeuje postignuti smer protoka kroz
razvodnik sve dok pod uticajem impulsa sa suprotne strane razvodni
klip ne zauzme drugi krajnji poloaj. Okrugle zaptivke se nalaze u
posebnom prstenastom umetku koje obezbeuju zaptivanje s jedne
strane na klipu, a sa druge strane u srednjem otvoru u telu
razvodnika.

Slika 12: Razvodnik 5/2

16. VENTILI
Mogu imati razliite zadatke u pneumatskoj instalaciji, a ovde e se
spomenuti samo neki od njih koji su najvie zastupljeni. Obino se
nalaze izmedju razvodnika i izvrnog elementa, mada se mogu nai i
iza kompresora a pre razvodnika (nepovratni ventil, ventil za
ogranienje pritiska i sl.).
Brzoispusni ventili
Kada je potrebno brzo isprazniti cilindar kroz razvodnik, primenjuje
se brzoispusni ventil. Ako su dugaki pneumatski vodovi izmeu
razvodnika i cilindra,a pranjenje cilindra I vazduha u vodu treba da
bude brzo izvedeno, onda se blizu cilindra postavlja brzoispusni
ventil. Tako se vazduh iz cilindra prazni preko brzoispusnog ventila,
a vazduh iz voda kroz razvodnik.
Pre nego to je vod ispranjen, cilindar je zahvaljujui brzoispusnom
ventilu osloboen vazduha pod pritiskom.

Slika 13: Funkcionisanje brzoispusnog ventila

Na slici 13. ematski je prikazana funkcija brzoispusnog ventila

povezanog na mrei sa razvodnikom i cilindrom. Iz mree N dolazi
vazduh do razvodnika 3/2 (1) i jedne strane cilindra (4). Na vodu (5)
blie cilindru postavljen je brzoispusni ventil B. Pod strujom
komprimiranog vazduha specijalna manetna (2) stoji uz sedite
ispusnog kanala (3) i omoguuje prolaz vazduha ka cilindru. Kada
prestane aktivirano stanje razvodnika (1), u vodu (5) opadne
pritisak, manetna
se odvaja od sedita zahvaljujui razlici pritisaka. Manetna zatvara
otvor za dovod vazduha, a cilindar (4) se kroz vod (7) preko kanala
(3) povezuje sa atmosferom. Zbog pritiska vazduha sa suprotne
strane,klip u cilindar (4) se kroz vod (7) preko kanala (3) povezuje sa
atmosferom. Ponovnim uputanjem vazduha preko razvodnika,
manetna zatvara vezu sa atmosferom u brzoispusnom ventilu i
klipnjaa cilindra vri radni hod.
Nepovratni ventili
Proputanje vazduha kroz cevnu mreu u jednom smeru bez
mogunosti suprotnog strujanja, obezbeuje se nepovratnim

ventilom. Nepovratni ventili se izvode sa kuglicom (sl. 14) ili klipom

(sl. 15) koji je obino sa jedne strane potiskivan oprugom. U
hidraulino-pneumatskim instalacijama obino se postavlja kuglica
kao zaporni element ventila.

Slika 14: Nepovratni ventil sa kuglicom

ventil sa klipom

Slika 15: Nepovratni

Ako se jedan rezervoar snabdeva vazduhom obreenog pritiska,

onda se postavlja nepovratni ventil pre ulaza u rezervoar. Sve dok je
u cevovodu pritisak vazduha vei nepovratni ventil je otvoren i
proputa vazduh u rezervoar. Kada opadne pritisak vazduha u mrei,
zbog dejstva opruge zaporni element nepovratnog ventila zatvara
prolaz vazduha u suprotnom smeru. Nepovratni ventil se primenjuje
i na krajevima ogranka vazdunog razvoda. Kad se crevo odvije,
ventil zatvara izlaz vazduha iz mree.