SEMINARSKI

RAD

Tema: Hidraulicne prese

Student:
Djordjevic Marko 05/13
Dragan ivkovi

Januar 2014

Prof:
Dr.

SADRAJ
1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .
. . .. . . . . . . . . . . . . . . 4
2. Osnovna fizika svojstva fluida. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.. . . . . . . . . . . . . . . 5
3. Statika fluida. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . .. . . . . . . . . . 6
4. Presa i vrste presa. . . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .. . . . . 7
4.1. Vretenasta runa presa. . . . . . . . ... . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .. . . . . . . . . . . . . . . 7
4.2. Tarna (frikcijska) presa. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .. . . . . . . . . . . . . . . . 8
4.3. Vretenaste hidrauline prese. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . .. . . . . . . . . . . 8
4.4. Vretenaste
elektrine
prese. . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 9
4.5. Mehanike kolenaste prese. .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . .. . . . . . . . . . . 9
4.6. Mehanike ekscentar prese . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . .. . . . . . . . . . . 11
5. Hidraulina
presa .... . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.. . . . . 12
5.1. Nain rada prese. . . . ... . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . .
. . . . . . . . . . . . . . . . 13
5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj
ravni. . . . . .. . . . . . . .. . . . . . 14
6. Hidraulina presa za briketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . 15
6.1. Hidraulina presa za briketiranje obojenih metala HPBOM200 . . . . . . . . . . . . . . 15
6.2. Hidrauline prese za Briketiranje HJP 80 . . . . . . . . . . . . . .. . . .
. . . . . . . . . . . . . 18
6.3. Hidrauline
prese
za
Briketiranje
Tip
HTP
200 . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
7. Hidrauline maine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 19
7.1. Radne
hidrauline
maine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19
7.2. Karakteristike radnih hidraulinih maina . . . . . . . . . . . .. . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 21
7.3. Motorne
hidrauline
maine . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2

8. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . ...
. . . .. . . . . . . . . . . . 23
9. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .
... . . .. . . . . . . . . . . 24

POPIS slika
Slika 3.1. Odreivanje hidrostatikog pritiska
Slika 4.1. Vretenaste rune prese
Slika 4.2. Tarna (frikcijska) presa
Slika 4.3. Vretenasta hidraulina presa
Slika 4.4. Vretenaste elektrine prese
Slika 4.5. Princip rada kolenaste prese
Slika 4.6. Princip rada mehanike ekscentar prese
Slika 4.7. Mehanika ekscentar presa
Slika 5.1. ema hidrauline prese
Slika 5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj ravni
Slika 6.1. Presa za Briketiranje
Slika 7.1. Principijelne skice tipova turbomaina
Slika 7.2. Injektor
3

1. UVOD
Savremena poljoprivredna tehnika ne moe da se zamisli bez velikog broja
razliitih gasova i tenosti koji se koriste u radu maina ili ureaja (vazduh,
voda, ulje za podmazivanje, hidraulino ulje, gorivo...) ili se pak pomou
maina obavlja neka tehnoloka operacija sa fluidima (voda, vazduh,
zatitna sredstva...). Zbog ove injenice potrebno je poznavanje dela fizike
u kome se prouavaju tenosti i gasovi.
Tenosti i gasovi se u fizici nazivaju jednim imenom fluidi. Deo fizike u
kome se prouavaju fluidi naziva se mehanika fluida. Mehanika fluida je
jedna od najstarijih nauka nae civilizacije. Da bi se prouavanje mehanike
fluida sistematizovalo i olakalo definisani su razliiti modeli materije
(fluida), koji su sluili naunicima da objasne fizike pojave. Ipak, najee
se u klasinoj mehanici fluida koristio model, po kome se smatra, da je
fluid materija koja je neprekidna (kontinualna), pa je prema tome fluidni
prostor potpuno ispunjen. Tako definisani model je doprineo objanjenju
velikog broja fizikih pojava koje se odnose na tenosti i gasove.
Hidraulika je deo mehanike fluida koja se bavi nestiljivim fluidima. ta to
znai? Nestiljivi fluid je idealizovani fluid, koji ima takvu osobinu da mu se
ne menja zapremina pod dejstvom spoljnih sila. Takvi fluidi u prirodi ne
postoje. Meutim, najvei broj sluajeva u praksi je takav da se zapremina
fluida ne mijenja u znaajnijoj mjeri. To se odnosi na skoro sve sluajeve
tenih fluida u mainama i ureajima. Kada su gasovi u pitanju, takoe se
u praksi najee javljaju sluajevi kada su promene pritiska male, tako da
4

se uz malu greku moe smatrati da se njihova zapremina, praktino, ne

menja. Iako re''hidraulika'' potie iz grkog jezika (hidro voda), ovaj
historijski naziv je ostao da vai bez obzira to se u savremenoj mehanici
fluida odnosi i na tenosti i na gasove.
Treba istai da savremene poljoprivredne mane i ureaji skoro uvek imaju
u sebi ili oko sebe fluide koji su bitni za rad. Na primer, dizel motor je
nezamisliv bez sledeih fluida: gorivo, ulje za podmazivanje, rashladna
tenost, vazduh, ulje u filteru za vazduh i produkti sagorijevanja.
Veliki znaaj fluida namee potrebu da inenjeri poljoprivrede poznaju
osnovne zakonitosti hidraulike zbog boljeg razumijevanja rada
poljoprivredne tehnike.

2. Osnovna fizika svojstva fluida

Fluidi su materije koje karakterie veliki broj razliitih osobina. Ukratko e
se objasniti neke od vanijih osobina.
Gustina je osobina koja je bitna za sve materije, a samim tim i za fluide.
Klasina fizika gustinu definie na sljedei nain:
=

m
(kg /m3 )
V

gde je: m (kg) masa fluida, a V (m3) njegova zapremina.

Viskoznost je osobina koja je posledica athezionih sila u fluidu. Prilikom

kretanja estica fluida jednih u odnosu na druge javljaju se sile koje se
tome suprotstavljaju. Mera tog suprotstavljanja (otpora) je viskoznost.
Viskoznost je razliita za pojedine fluide. Tenosti imaju mnogo veu
viskoznost od gasova. Viskoznost je vrlo bitna osobina od koje zavisi
kretanje fluida. Ako je viskoznost vea potrebno je uloiti vie energije za
kretanje. Viskoznost je veoma vana i kod maziva. Konstruktori maina
preporuuju ulja odreene viskoznosti, to u eksploataciji treba da se
potuje, jer e u protivnom doi do nepravilnog rada i kvara maine.

Stiljivost je osobina fluida koja pokazuje koliko se pod dejstvom spoljnih

sila (pritiska) menja njegova zapremina. Stiljivost se izraava na sledei
nain:
s=

V 1
1
( Pa )
p V0

gde je:
V (m3) promena zapremine fluida pod dejstvom promene pritiska,
p (Pa) promena pritiska fluida koja izaziva promenu zapremine i
Vo (m3) poetna zapremina fluida.

Pored navedenih osobina postoji veliki broj drugih osobina koje su bitne za
rad maina, kao to su: temperaturno irenje, kapilarnost, napon pare,
povrinski napon itd.

3. Statika fluida
Statika fluida je dio mehanike fluida u kojoj se prouavaju zakoni mirovanja
fluida. Hidrostatika je deo hidraulike u kojoj se prouavaju zakoni
mirovanja nestiljivih fluida. Hidrostatiki problemi koji se najee
rjeavaju u poljoprivredi su povezani sa skladitenjem tenosti u
rezervoare, statikim problemima u navodnjavanju i odvodnjavanju,
hidraulinim cilindrima, hidraulinim presama,problematikom plovnih
objekata itd. Zakon statike fluida primenjen u gravitacionom polju zemlje
izraava se na sljedei nain:
p= g h( Pa)

(3)

gde je:
g (m/s2) ubrzanje zemljine tee,
(kg/m3) gustina fluida i
h (m) rastojanje posmatrane take od slobodne povrine fluida (dubina).

Ako je u pitanju tenost jednaina (3) se koristi za izraunavanje

hidrostatikog pritiska u bilo kojoj taki u tenosti. Za ilustraciju primene
6

jednaine statike fluida moe se posmatrati sluaj prikazan na slici.

Hidrostatiki pritisak tenosti u taki A (primer) se izraunava po sljedeoj
jednaini:
phA= gh( Pa)

(4)

a apslutni (ukupni) pritisak u taki A dobija se sabiranjem pritiska na

slobodnoj povrini tenosti i hidrostatikog pritiska:
p A =p hA + pa= gh+ p a

(5)

Na slian nain moe se odrediti pritisak u bilo kojoj taki unutar prostora
tenosti.

Slika 3.1. Odreivanje hidrostatikog pritiska

Jednaina statike fluida u gravitacionom polju zemlje (3) je osnova mnogih

zakona statike fluida. Navode se sledei:
- Slobodna povrina tenosti je uvijek horizontalna,
- U jedinstvenom fluidnom prostoru u istoj horizontalnoj ravni pritisci
su jednaki,
- Arhimedov zakon sila potiska koja djeluje na potopljeno telo deluje
navie i jednaka je proizvodu zapremine tela, gustine fluida i
ubrzanja zemljine tee. Arhimedov zakon je najstariji pisani zakon
mehanike fluida (prije vie od 2000 godina) koji i danas vai u
izvornom obliku,
- Paskalov zakon promjena pritiska u jednoj taki fluidnog prostora
izaziva istu promjenu pritiska u svim takama istog tog jedinstvenog
fluidnogprostora.

4. Presa i vrste presa

Presa je alatni stroj konstruisan za primenu vrlo velike snage za
oblikovanje ili rezanje materijala. Prese se izrauju u rasponu od malih
runih do velikih industrijskih postrojenja. Odlikuje ih mirniji rad od batova
te sa zato mogu koristiti veim silama.
Prema nainu rada dele se na:
- Vretenaste
7

Vretenaste
Vretenaste
Vretenaste
Vretenaste

rune prese
tarne (frikcijske) prese
hidrauline prese
elektrine prese

- Mehanike
- Kolenaste
- Ekscentar
- Hidrauline
4.1.

Vretenasta runa presa

Vretenasta runa presa izrauje se u portalnoj i konzolnoj izvedbi. Kolo

prese se runo zakree i prenosi se okretni moment na navojno vreteno
(D=78mm). Navojno vreteno je spojeno na gornju eljust prese. Hod je 260
mm, povrina pritiska 470*230 mm, dok je pritisak do 28 t. Izrazito veliki
pritisak rune prese ne zahteva jako temeljenje, nema prijenosa vibracija,
jednostavne konstrukcije, jednostavna upotreba i odravanje.

Slika 4.1. Vretenaste rune prese

4.2.

Tarna (frikcijska) presa

Najei tip frikcijske tarne prese ima dva vertikalna tarna diska (Tarenicu
1 i Tarenicu 2) i jedan horizontalni gonjeni tarni disk (Tarenicu 3). Tarenica
3 je na vertikalnom navojnom vretenu (vievojnom) sa trapeznim
navojima. Na drugom kraju vretena je eljust prese. Pogonske Tarenice 1 i
2 su na horizontalnom vretenu i dobijaju okretni moment od zamanjaka
spojenog remenim pogonom na remenicu elektromotora. Upravljaki
mehanizam omoguuje kontakt samo jedne od pogonskih tarenica s
gonjenom i time odreuje pravac rotacije vretena. U kombinaciji Tarenica 1
i Tarenica 3 navojno vreteno se sputa i bat prese ima sve veu brzinu.
Najvea je u trenutku kontakta sa otpreskom. Bat otpresak, ali se sila ne
8

moe poveavati, jer dolazi do proklizavanja izmeu tarenica. Obrnuti

sluaj je kontakt Tarenice 2 i Tarenice 3 kada se navojno vreteno podie i
odvaja bat od otpreska. Koriste se za presovanje u kalupima u toplom i
hladnom stanju.

Slika 4.2. Tarna (frikcijska) presa

4.3.

Vretenaste hidrauline prese

Kod hidraulinih vretenastih presa okretni moment zamanjaka dobija se iz

rotacije hidromotora koji okree zamanjak tarenicom.Takoe postoje
konstrukcije koje okreu zamanjak pomou zubne letve. Karakteristike
vretenastih presa su jednostavnost konstrukcije, bez delovanja na okolinu,
lako se odreuje ritam rada, bez specijalnih zahteva za temeljenjem, duga
trajnost i lako odravanje osim hidraulike, pogodne za jednu centralnu
gravuru, nisu pogodne za obradu malih predmeta u toplom stanju jer su
prespore, jako troe tarne povrine.

Slika 4.3. Vretenasta hidraulina presa

4.4.

Vretenaste elektrine prese

Elektrine vretenaste prese imaju elektromotorni pogon koji direktno

tarenicom ili sredno remenom pogoni zamanjak.

Slika 4.4. Vretenaste elektrine prese

4.5.

Mehanike kolenaste prese

Mehanika kolenasta presa se danas u masovnoj proizvodnji sve ee

upotrebljavanju umesto batova. Rotacijsko gibanje se iz elektromotora,
reduktora i spojke prenosi na kolenasto vratilo, koje ima jedno ili dva
kolena. Na koleno je spojena klipnjaa koja se kree oscilacijski te pretvara
rotaciju kolena u translaciju klizaca u vodilicama prese. Na klizau je bat
kojim se presa obradak.

Princip rada kolenaste prese:

Slika 4.5. Princip rada kolenaste prese

1 elektromotor
2 kontroler
3 kondenzatori
5a glavno vreteno elektromotora
5b zupani prenos
5c kolenasto vratilo
5d spoj klipnjae i bata - kuglasti
zglob
10

5e podeava klizaa
6 konica

4.6.

hidraulina
preoptereenja

zatita

od

Mehanike ekscentar prese

Elektromotor okrece zamajac na kojem je ekscentar (deo kolena

kolenastog vratila) koji se koristi za pretvaranje krunog kretanja u
pravolinijsko (preko spojnice koja obavlja oscilacijsko kretanje).

Slika 4.6. Princip rada mehanike ekscentar prese

Koriste se za sve vrste obradaka (od najmanjih do najveih) i obrade u

toplom i hladnom stanju, rade sa velikom tanou i preciznou, relativno
jednostavne konstrukcije i izvedbe, ali visoke produktivnosti i
ekomoninosti. Trajnost im je duga, jednostavne su za odravanje i lako se
automatizuju. Nedostatak im je visoka cijena i struno posluivanje.

Slika 4.7. Mehanika ekscentar presa

11

5. Hidraulina presa
Hidrauline prese su hidraulini mehanizmi koji se koriste za primenu
velike sile potiska ili pritiska. To je hidraulini mehanizam sa jednom
polugom. Poznat je pod imenom Bramah, a dobile su ime po izumitelju
Jusipu Branmahu. On je izmislio i doneo patent u proizvodnju 1795. godine.
Hidrauline prese namenjene su za obradu materijala deformacijom, kao
to su:

Probijanje
Prosecanje
Dubuko izvlaenje
Savijanje
Kako i za potrebe razliitih prakastih materijala, a uz poseban
zahtev i za presovanje eskplozivnih materijala

Prese su izgradjene u tri oblika:

Stolne
Jednostubne
etvorostubne
Hidraulina presa ili hidraulini omoguuje da se primenjena sila (F1) du
nekog puta pretvori u veu silu (F2) du manjeg puta i da se sila povea
onoliko puta koliko je povrina gonjenog hidraulinog cilindra (A2) vea od
povrine pogonskog hidraulinog cilindra (A1):
F 2=F 1( A 2/ A 1)

(6)

Hidraulina presa radi na osnovu Pascalovog zakona. Pascalov zakon je

temeljni zakon hidrostatike, koji kae: u tenosti koja se nalazi u zatvorenoj
posudi spoljni pritisak iri se jednako na sve strane, tj. estice tenosti
prenose pritisak u svim pravcima jednako. To znai da vredi:
p1= p2
F 1/ A 1=F 2/ A 2

(7)
(8)

Hidrauline prese se koriste za slobodno kovanje veih i teih otkivaka, za

kovanje u otkovcima, za skidanje te za radove u limu. Iako prema vrsti
kovanja postoje i konstruktivne raznolikosti meu hidraulinim presama
12

zajednike karakteristike su im male i jednolike brzine kretanja alata,

miran rad, neto nia produktivnost od batova te vea cena. Prese se
koriste kod velikih otkivaka da se izbegnu veliki batovi koji negativno utiu
na okolinu te na materijale loije plastinosti koji ne podnose udarce i
nagle promene oblika.
Hidraulini motor je pretvara mehanike energije nekog pogonskog stroja
(najee elektromotora) u energiju pritiska tenosti (ulja).Hidraulini
motori se dele prema konstrukciji i pritisku koji mogu ostvariti u
hidraulinom sistemu. Najee pumpe su:
- Zupaste sa spoljnim ozubljenjem
- Lamelne pumpe
- Vijane pumpe
- Klipne pumpe
Prednosti hidraulikog prijenosa energije su:
- u prenosu velikih sila, dok je postrojenje malih dimenzija,
- laka promena smera kretanja izvrnog lana (klipa ili hidromotora),
- laka i kontinuirana promena brzine pomou prigunica ili regulatora
protoka,
- lagan i brz prelaz s malih na velike brzine (i obrnuto),
- lagani prelaz s rotacionog u translacijsko kretanje,
- kontinualna regulacija i lako ogranienje pritiska,
- tihi rad i jednostavna konstrukcija,
- u sluaju preoptereenja jednostavno iskljuivanje i zaustavljanje,
- lagana automatizacija sastava.
Zbog ovih prednosti hidraulike koritenje hidraulinih presa je vie nego
opravdano.

5.1. Nain rada prese

Kod presa su potrebne velike sile pritiska, a shodno tome i pogonski
hidraulini cilindri. Pri brzom kretanju takvih cilindara javljaju se veliki
protoci. Ako se takvo kretanje ostvaruje snagom hidrauline pumpe (C),
potrebne su i pumpe velikog kapaciteta. Zato se brzi hod hidrauline prese
obavlja pomou dodatnih manjih hidraulinih cilindara brzog hoda (A), a za
punjenje glavnog cilindra (B) se za to vreme koriste nepovratni ventili s
hidraulinim deblokiranjem (D), tzv. ventili za punjenje. Glavni cilindar puni
se samo s jedne strane, dok je druga povezana s atmosferskim pritiskom.
Poetno brzo kretanje prese na dole vri se pomou dva manja cilindra za
brzi hod. Hidraulini fluid se pri tome dovodi u oba mala cilindra, dok fluid
u glavni cilindar dotie putem ventila za punjenje iz zasebnog za punjenje
(E) smetenog iznad glavnog ventila. Kad alat prese nalegne na izradak,
poveava se optereenje prese (sila F), pa pritisak fluida u sastavu raste.
Tada se otvara ukljuni ventil (G), pa sva tri cilindra dolaze pod puni
pritisak. Daljnje kretanje na dole vri se pomou sva tri cilindra. Povratno
kretanje prese obavlja se u potpunosti pomou cilindara brzog hoda. Pod
13

uticajem pritiska fluida deblokira se ventil za punjenje (E), pa pri kretanju

na gore klip glavnog cilindra samo potiskuje radni fluid natrag u rezervoar
za punjenje, to za cilindre brzog hoda predstavlja dodatno optereenje.

Slika 5.1.ema hidrauline prese

5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj

horizontalnoj ravni
Hidraulina presa je jedan od jednostavnijih primjera koritenja jednaine
statike fluida u tehnikim problemima. Hidraulina presa je maina
pomou koje se moe pomou male (na primer rune sile) ostvariti veoma
velika sila potrebna za presovanje, dizanje i sl. Hidraulina presa se sastoji
od dva cilindra sa klipovima razliitih prenika, cevovoda koji povezuje te
cilindre. Malom silom F1 deluje se na klip I. Povrina ela klipa je A1.
Posljedica dejstva sile na klip je pritisak p1, ija vrednost se izraunava po
sledeem izrazu:
F
p1= 1 ( 9)
A1
U jednostavnijem sluaju, kakav je prikazan na slici, elo klipa 1 i elo klipa
2 su u istoj horizontalnoj ravni. S obzirom da su cilindri spojeni cevovodom
pritisci tenosti na oba ela klipa, po jednaini statike fluida, su jednaki:
p1= p2

14

Slika 5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj ravni

(1 - cilindar, 2 - cilindar, 3 - klip, 4 - klip 2, 5 cevovod,6 objekt koji se presuje, 7
podloga)

Dejstvo pritiska tenosti p2 na klip II izaziva silu F2, koja deluje navie na
objekat koji se presuje. Ta sila je jednaka:
F2 =p 2 A 2 (10)
iz ega sledi:

p2 =

F2
(11)
A2

Ako se zamene vrednosti pritisaka u jednainu dobija se:

F1 F 2
= (12)
A 1 A2
iz ega sledi:

F2 =

A2
F (13)
A1 1

Pomou ovog izraza moe se izraunati sila kojom se pritiskuje objekat.

Vidi se da ta sila zavisi od veliina eonih povrina klipova i sile kojom se
dejstvuje na klip I. Iz prethodnog proizilazi da se malim silama mogu
izazvati veoma velike sile pritiska na objekat. Prethodni izrazi vae za
sluaj da su klipovi u istoj horizontalnoj ravni. U sluaju da to nije tako
potrebno je korigovati izraz p1=p2 za vrijednosti razlike hidrostatikog
pritiska koja zavisi od visinske razlike eonih povrina klipova.
6. Hidraulina presa za briketiranje
Kao primjer koritenja hidraulinih presa u ovom seminarskom radu
navesti e se hidrauline prese za briketiranje, njihova namjena te razliiti
tipovi tih presa.

6.1. Hidraulina

presa
metala HPBOM-200

za

briketiranje

obojenih

15

Hidraulina presa za briketiranje obojenih metala HPBOM-200 (bakra,

aluminijuma i sl.) koristi se za sabijanje (presovanje) materijala radi lake
manipulacije u transportu do mjesta prerade i za racionalnije pretapanje
materijala sa to manje gubitaka. Ovaj tip maine je primenljiv u svim
pogonima prerade obojenih metala (osim bronze) ijom se primenom
smanjuje zapremina otpada prilikom skladitenja, a istovremeno
omoguava primena otpadnog materijala za proces reciklae (pretapanje u
peima). Dimenzija komada u masi za presovanje treba da bude od
dijelova milimetra do trakastih ili zrnastih komada od nekoliko
centimetara. Za povezivanje estica se ne koristi nikakvo vezivo.

Slika 6.1. Presa za Briketiranje

Maina se sastoji od sledeih sklopova (elemenata):

Metalne nosee konstrukcije

Hidraulinog agregata sa motorom
Hidraulinog cilindra za doziranje
Hidraulinog cilindra za sabijanje
Hidraulinog cilindra za eono zatvaranje Cz
Doziranje kaseta sa noem za odsecanje spona
Alata za sabijanje
Kosa za prijem materijala
Meaa sa motor-reduktorom
Razvodnog kuita sa rasklopnim elementima, senzorikom
(induktivnim davaima za detekciju poloaja i prisutnosti
materijala, kontaktnog manometra) i automatikom za
upravljanje .

Nosea varena konstrukcija se sastoji od elinih L profila i oslanja na pod

sa etiri oslonca od profilisanog elika koji se ne ankeriu. Ima miran rad
bez udarnih dejstava i vibracija. Svi pokretni dijelovi prese su zatieni
mehanikom zatitom. Na konstrukciju je namontiran hidroagregat kao
pogonski deo prese koji se sastoji od rezervoara, razvodnog bloka,
elektromagnetnih ventila, trofaznog elektromotora i cevovoda. Na maini
se nalaze tri hidraulina cilindra za ostvarivanje mehanikih pomeraja:
cilindar za doziranje Cd obrauje materijal u alat za sabijanje zahvatom
materijala iz dozirne kasete i odsecanjem vika materijala noem koji je
namontiran na rub kasete i cilindar za sabijanje Cs sa multiplikatorom koji
16

pritiska odnosno sabija materijal u alat i presuje na potreban pritisak koji

odreuje kontaktni manometar KM koji meri pritisak u polaznom cilindru za
eono zatvaranje alata. Cz slui za zatvaranje izlaza iz alata da bi se
omoguilo adekvatno presovanje materijala.
Dozirna kaseta prihvata materijal koji nanosi lopatica meaima i odatle se
dozirnim cilindrom ubacuje u alat za oblikovanje briketa. Viak materijala
koji je zahvaen bonim zatvaraem dozera se odseca noem i na taj nain
izbegava mogue zaglavljivanje u prostoru ubacivanja materijala. Alat za
sabijanje se sastoji od primene aure i glavne aure. Primena aura
omoguava da cilindar za doziranje ubaci materijal u prostor za sabijanje,
a glavna aura slui za davanje forme briketu kada se on sabije cilindrom
za presovanje i multiplikatorom pritiska.
Ko za prijem materijala obezbjeuje privremeno skladitenje
kontinualnost rada bez obzira na diskontinualnu dopremu materijala.

Mea sa motor-reduktorom navlai materijal radijalnom polugom u

dozirnu kasetu i na taj nain prazni preostali materijal iz koa.
Elektrini razvodnik sadri zatitnu i rasklopnu opremu, signalizaciju sa
sinoptikom i mikrokontrolerski sistem za upravljanje. Na ulaz
mikrokontrolera (klema CI) se povezuju komandni tasteri, senzori poloaja,
prisutnosti materijala i kontaktni manometar.
Induktivni senzori poloaja su obleeni na sledeci nain:
51 52 53 54 55 56 57 -

senzor poetnog poloaja sabijanja klipa za presovanje Cs

senzor krajnjeg poloaja sabijanja klipa za presovanje Cs
senzor poetnog poloaja klipa za doziranje Cd
senzor krajnjeg poloaja klipa za doziranje Cd
senzor poetnog poloaja klipa za eono zatvaranje Cz
senzor duine briketa
Kapacitivni senzor prisustva materijala u kou

Kontaktni manometar (KM) meri pritisak u sistemu i na osnovu tih

parametara se odreuje sila presovanja briketa.
Izlazne kleme mikrokontrolera (klema CO) se vezuje na ulaznu klemu
drajverske ploice (klema DI) koja preko energetskih elemenata
(tranzistora i releja) aktivira izvrne ureaje na presi sa izlazne kleme
drajverske ploe (klema DO). Izvrni ureaji su: elektromagnetni ventili i
kontaktori.

Elektromagnetni ventili su obeleeni na sljedei nain:

17

EM1 ventil doziranja i napojni ventil za EM3, EM4 i EM5

EM2 ventil za vraanje klipova za sabijanje, doziranje i eoni
zatvara u poetnu poziciju za briketiranje
EM3 ventil za sabijanje briketa (napaja se preko EM1)
EM4 ventil za sabijanje preko multiplikatora
EM5 ventil za otvaranje eonog zatvaraa (napaja se preko
EM1)

Kontaktor K1 ukljuuje trofazni motor hidrauline pumpe, a K2 ukljuuje

motor meaa.

6.2.

Hidrauline prese za Briketiranje HJP 80

Briketara je hidraulina presa namenjena za sabijanje bio mase koja

kasnije moe da se upotrebi kao ogrev. Druga namena je izrada podloga za
klijanje semenki: rasada, cvea i povrtlarskih kultura. Prva verzija prese je
manjeg kapaciteta i namenjena je za izradu briketa za sopstvene potrebe i
prodaju drugim licima. Briket se izrauje kapacitetom od 50-70 kg/sat, sa
prenikom F= 70 mm. Upravljanje mainom je bazirano na mikrokontroleru
ATMEL, a prikaz operacija i dijagnostika se vri na sinoptiku LE diodama i
dvorednim LC displejem sa po 16 karaktera.

6.3.

Hidrauline prese za Briketiranje Tip HTP - 200

Drugi tip prese je kapaciteta 180-200 kg/sat i namenjena je za

komercijalnu proizvodnju briketa. Briket je dimenzije F = 70mm.
Specifinost ovog modela je da se briket presuje na obe strane
hidraulinog klipa (nema povratnog praznog hoda u radu). Maina ima dva
sistema za doziranje punim dodavaem, i dok se na jednoj strani vri
presovanje, na drugoj strani cilindra se vri doziranje materijala.
Upravljanje mainom je bazirano na mikrokontroleru ATMEL, a prikazana
operacija i dijagnostika se vri na sinoptiku LE diodama i dvorednim LC
displejem sa po 16 karaktera.

18

7. Hidrauline maine
Maine su naprave u kojima se obavlja transformacija energije. Hidrauline
maine su maine u kojima se obavlja transformacija fluidne (strujne)
energije u neki drugi oblik ili obrnuto. Hidrauline maine se dijele na:
-

radne hidrauline maine i

motorne hidrauline maine.

Radne hidrauline maine su one maine kod kojih se neki drugi oblik
energije transformie u fluidnu energiju. Dakle, u radnim hidraulinim
mainama se energija dovodi (predaje) fluidu. Opte poznati primer za
ovu vrstu maina je pumpa.
Motorne hidrauline maine su one maine kod kojih se fluidna (strujna)
energija transformie u neki drugi oblik. Ove maine rade tako to se na
bazi iskoritenja energije fluida, obino, pokree neki ureaj. Primer za ovu
vrstu maina je hidraulini ureaj na traktoru (''hidraulik'').

7.1.

Radne hidrauline maine

19

Radne hidrauline maine su pumpe, ventilatori, kompresori i injektori.

Ove maine se veoma razlikuju po veliini, konstrukciji, principu rada itd.
Uobiajeno je da se dijele po principu rada, i to na:
1. Hidrauline turbomaine,
2. Zapreminske hidrauline maine i
3. Strujne hidrauline maine.
Hidrauline turbomaine se karakteriu obrtanjem radnog kola
kontinualnim (ravnomernim) protokom fluida kroz nju. One se dele na:
-

Radijalne ili centrifugalne

Aksijalne ili osne i
Radioaksijalne ili dijagonalne.

Radijalne maine karakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji

radnog kola. U odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se
vea koliina energije jedinici mase fluida, ali se postiu manji protoci.
Aksijalne maine karakterie prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je
paralelan sa osom obrtanja. Ove maine u odnosu na ostale turbomaine
postiu vee protoke, ali je predata koliina energije jedinici mase fluida
manja.

Slika 7.1. Principijelne skice tipova turbomaina: a radijalna, b aksijalna i c

radiaksijalna
(1 kuite, 2 radno kolo, 3 pogonsko vratilo)

Radiaksijalne hidrauline maine su po konstrukciji kombinacija radijalnih i

aksijalnih maina. Kod ovih maina fluid se kree i u pravcu ose obrtanja i
radijalno u odnosu na taj pravac. Prethodna poreenja turbomaina se
odnose na maine priblino istih gabarita (osnovnih dimenzija) i snaga
pogonskih motora.
Zapreminske hidrauline maine esto se nazivaju klipnim mainama.
Osnovna karakteristika ovih maina je diskontinualnost protoka. Fluid na
mahove prolazi kroz mainu. Fluid odreene zapremine, to je posebna
karakteristika svake maine, periodino prolazi kroz mainu. Kod nekih
tipova zapreminskih maina diskontinualnost je izraena, dok je kod nekih
tipova konstrukcionim reenjem ublaena. Prema principu rada dele se na:
-

Linijska klipna maina (pumpe, kompresori),

20

Klipno obrtne pumpe

- Aksijalno obrtna klipna pumpa,
- Radijalno obrtna klipna pumpa,
Membranska i klipnomembranska pumpa (primjer: pumpa niskog
pritiska na SUS motoru),
Zupasta pumpa (primjer: pumpa za ulje za podmazivanje SUS
motora),
Vijasta pumpa,
Krilna pumpa itd.

Zapreminske maine su neto manje prisutne u praksi, ali veliki je broj

sluajeva gdje su one u prednosti nad turbomainama.
Strujne hidrauline mainesu specifine po koncepciji i nameni. One se
karakteriu po tome to se za poveanje koliine energije fluida koristi
energija nekog drugog fluida. Ove maine se zovu injektori.

Slika 7.2. Injektor

Injektor je hidraulina maina koja, pored naznaenog, slui i za veoma

dobro, brzo i efikasno mijeanje dva razliita fluida.

7.2.

Karakteristike radnih hidraulinih maina

Osobine radnih hidraulinih maina se iskazuju karakteristikama. Osnovne

karakteristike ovih maina su:
- protok,
- napor,
- snaga za pogon maine i
- stepen iskoritenja (korisnog dejstva) maine.
Protokkroz hidraulinu mainu se iskazuje isto kao protok kroz cevovod. On
se moe iskazati na dva naina:
- zapreminski protok Q (m3/s, m3/h, l/min...) i
(kg/s, kg/h...)
- maseni protok m
Napormaine je koliina energije koja se predaje jedinici koliine fluida.
Slino kao kod Bernulijeve jednaine ova veliina se iskazuje na razliite
naine:
21

napor H (m ili J/N) ili

jedinini rad maine Y (J/kg) ili
totalni napor p (J/m3 ili Pa).

Meusobna veza ovih veliina je:

p= Y =gH (14)

Napor se moe iskazati kao razlika energije fluida na izlazu iz maine i

energije na ulazu u mainu.
Snagaza pogon maine se odreuje na osnovu prethodnih karakteristika:
P=

gHQ
( W ) (15)

gde je (-) stepen korisnog dejstva radne hidrauline maine, ija

vrijednost zavisi od tipa, konstrukcionih karakteristika i radne take
maine.

7.3.

Motorne hidrauline maine

Motorne hidrauline maine se neto manje upotrebljavaju u poljoprivredi.

U poljoprivrednoj tehnici zastupljene su sljedee motorne hidrauline
maine:
1.Hidrocilindri,
2.Pneumatski cilindri i
3.Hidromotori.
Hidrocilindri su klipne maine koje energiju tenosti (najee hidraulino
ulje) pretvaraju u mehaniku energiju pravolinijskog kretanja klipa.
Primjenjuju se na traktoru (''hidraulik''), na raznim poljoprivrednim
mainama kao izvrni organi pogonjenih delova, na hidraulinim
istovarnim platformama (istovar zrnastih poljoprivrednih materijala iz
traktorskih prikolica i kamiona), hidrauline dizalice u remontnim
radionicama u poljoprivredi itd.
Pneumatski cilindri su po konstrukciji slini hidrocilindrima, s tim to se kao
fluid koristi vazduh. Primenjuju se u pogonima dorade poljoprivrednih
proizvoda kao izvrni organi automatskih regulacionih ili upravljakih
sistema.
Hidromotori su maine koje energiju fluida pretvaraju u mehaniku
energiju obrtnog kretanja radnih organa nekih maina. Ove maine se
primjenjuju na sloenijim savremenim kombajnima raznih vrsta.

22

8. Zakljuak

Hidraulina presa je jedan od jednostavnijih primera koritenja jednaine

statike fluida u tehnikim problemima. Hidraulina presa je maina
pomou koje se moe pomou male sile ostvariti veoma velika sila
potrebna za presovanje, dizanje i sl.
Uzimajui u obzir sve prednosti koje hidraulika ima, koritenje hidraulinih
presa je i vie nego opravdano.

23

9. Literatura

[1] Bukurov, .: Mehanika fluida, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1987.
[2] Voronjec, K, Obradovi, N.: Mehanika fluida, Graevinska knjiga,
Beograd, 1979.
[3] Mirko Babi: Hidraulika, skripta
[4] Ivo Slade: Alatni strojevi I, I. Tehnika kola TESLA, Zagreb

24