Turbine

oki Ivan

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

Nastavni predmet: HIDRAULIKA I PNEUMATIKA

Studijski program:
tehnologije

Proizvoljno mainstvo i raunarske

Modul: Raunarske tehnologije

TURBINE

- seminarski rad -

PREDMETNI NASTAVNIK:

STUDENT, br. ind.:

Muli Veselin in,spec.

3

okic Ivan, 55/09-

U Zrenjaninu, maja 2010. god.

Stran
a1

Turbine

oki Ivan

SADRAJ

1.UVOD................................................................................................3
1.1.PREDNOSTI HIDRAULIKE........................................................3
1.2.NEDOSTACI HIDRAULIKE.......................................................3
2.HERON.............................................................................................4
3.TOMANS NjUKOMEN....................................................................5
4.BLES PASKAL.................................................................................6
4.1.IVOT I RAD...............................................................................7
4.2.PASKALOV TROUGAO.............................................................8
4.3.PASKALINA...............................................................................10
4.4.PASKALOV DOPRINOS FIZICI................................................11
5.DON DALTON...............................................................................11
6.AVOGADRO AMADEO.................................................................15
7.TURBINE.........................................................................................16
7.1.VODENE TURBINE...................................................................17
7.1.1.VODENE TURBINE SLOBODNOG MLAZA.......................18
7.1.2.PROTONE VODENE TURBINE.........................................18
7.1.3.FRANSISOVE VODENE TURBINE.....................................19
7.1.4.PROPELERNE VODENE TURBINE.....................................20
7.1.5.KAPLANOVE VODENE TURBINE......................................21
8.PARNA TURBINA...........................................................................22
8.1.TERMODINAMIKE OSNOVE.................................................24
8.2.ELEMENTI POSTROJENJA.......................................................24
8.3.TURBOPOSTROJENJE I PARNI BLOK....................................26
8.4.ISTORIJSKI RAZVOJ.................................................................26
8.5.PRINCIP RADA...........................................................................26
8.6.PODELE.......................................................................................27
8.7.STEPEN KORISNOG DEJSTVA................................................28
8.8.REGULACIJA BROJA OBRTAJA..............................................28
8.9.KOMBINOVANA PROIZVODNJA ELEKTRINE I TOPLOTNE
ENERGIJE....................................................................................28
8.10.PERSPEKTIVA..........................................................................29
LITERATURA.......................................................................................39

Stran
a2

Turbine

oki Ivan

1.UVOD
Hidraulika je grana mainstva koja se bavi prenoenjem sila putem
tenih medija. Preko pritiska u tenosti prenose se sile, bezirajui na
jednostavnoj jednaini (1):
p = F / A.(1)
pri emu: p = pritisak, F = sila i A = povrina na koju pritisak djeluje.
Jedna jako vana osobina hidraulikih ulja, koja su najee
upotrebljavani mediji, je njihova nekompresibilnost. To je ujedno i
osnovna razlika izmeu hidraulike i pneumatike. To znai da se sila koja
djeluje na ulje manje-vie direktno prenosi, bez prethodnog
komprimiranja medija, kao to je to sluaj kod pneumatike. Manje-vie
znai da su hidraulika ulja ipak minimalno kompresibilna. Pri
proraunima je neophodno uzeti i kompresibilnost cevi u obzir, koja kod
visokih pritisaka dolazi do izraaja.
Tipini pritisci u hidraulici su do oko 200 bar-a iako su i vii pritisci
mogui, kao na primer na sistemima za ubrizgavanje goriva (dizela), gde
se upotrebljavaju pritisci i do 2000 bar-a.
1.1Prednosti hidraulike
Na primer kod kombajna, gdje se motor obino nalazi visoko (na pr.
iza kabine) dok je pogon ostvaren preko hidraulinih motora koji su
direktno kod prednih tokova. Snaga se prenosi putem hidraulinog ulja
koje tee kroz cevi i creva. Pri njihovom rasporedu konstrukter ima
znatno vie slobode nego sa mehanikim pogonom, gde bi motor
kombajna morao biti tako postavljen da ima direktu mehaniku vezu sa
tokovima.Druga velika prednost je pretvaranje rotacionih pokreta u
linearne upotrebom hidraulinih cilindara.
Jo jedna prednost je mogunost upotrebe hidraulike za regulaciju i
automatizaciju. Tok ulja biva regulisan raznim vrstama ventila. Upotreba
ventila sa elektrinim upravljanjem i njihovo brzo reagovanje (posebno
takozvanih servo-ventila) otvara vrata ragulaciji.
1.2.Nedostatci hidraulike
Stran
a3

Turbine

oki Ivan

Najvei i odluujui nedostatak hidraulike je njen relativno lo stepen

delovanja (u najgorem sluaju samo 30%). To znai da veliki deo energije
nije iskorien i biva izgubljen u obliku toplotne energije. Na primeru
kombajna snage motora 100 KS bi to znailo da u najgorem sluaju samo
30 KS dospe do tokova a ak 70 KS "proizvodi" toplotu! Ovo je prilino
ekstreman primer - ali stepen delovanja je kod hidraulike generalno nii
nego kod mehanike, to vodi veoj potronji goriva. Izuzetak
predstavljaju pogoni sa podelom snage, sve ei posebni kod traktora,
koji jedan deo snage prenose mehaniki a jedan hidrauliki. Oni koriste
prednosti mehanike, prenosei najvei deo snage mehaniki pri velikim
optereenjima, i prednosti hidraulike koja omoguava neprekidni prenos
snage.
2.Heron

Heron Stari ili Aleksandrijski (Aleksandrija, I vek n.e) bio je grki

matematiar i inenjer. Smatra se da je otkrio vie sprava, meu koje se
ubrajaju Heronove fontane (male maine pomou kojih se dobija mlaz
vode). Zanimao se za odbijanje svetlosti na konveksnim, konkavnim i
ravnim ogledalima. Pisao je i traktate iz oblasti matematike i mehanike.

Slika 1.Heronova Fontana

Heronov aeolipil se smatra preteom parne maine

Stran
a4

Turbine

oki Ivan

Doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tano i

priblino izraunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe
kao i nekih drugih geometrijskih tela.

3.Tomas Njukomen
Tek je Tomas Njukomen 1712. uspeo da stvori mainu koja je poela
neto vie da se koristi, pogotovo za pumpanje vode iz rudnika.
Iskoristivost je i dalje bila slaba. Maina je nazivana "atmosferska" zato
jer je pritisak atmosfere vrio koristan rad kad klip ide dole
Rad Njukomenove parne maine:
Sa klipom u donjem poloaju, otvara se ventil koji puta paru u
cilindar.
Klip se podie, uglavnom pod dejstvom teine utega (na levoj strani
crtea).
Kad je klip pri vrhu, zatvara se dovod pare.
Da bi se stvorio podpritisak ispod klipa, hladna voda se utrcava u
cilindar. To odmah dovodi do kondenzacije vodene pare i stvara se
vakuum u cilindru.
Atmosferski pritisak sad potiskuje klip nadole.
Ventil za hladnu vodu se iskljuuje u podesnom trenutku.
Ciklus se ponavlja.
Kako vidimo, koristan rad vri atmosferski pritisak, potiskujui klip u
vakuum nastao kondenzacijom pare. Zato se ovakva maina ponekad
naziva atmosferskom.
U prvim verzijama Njukomenove maine, ventili su otvarani i zatvarani
runo (!) u toku ciklusa. Postoji pria da je deak koji je bio zaposlen da
upravlja ventilima, sam doao na zamisao da povee ventile sa
"klackalicom" na vrhu maine i tako automatizira proces. Bilo kako bilo,
kasnije Njukomenove maine su imale sistem poluga koje su automatski
otvarale i zatvarale ventile u pogodnom trenutku.

Stran
a5

Turbine

oki Ivan

Para - ruiasto,
voda - plavo.
Ventili su otvoreni (zeleno),
ili zatvoreni (crveno)

Slika 2.Njukomenova "atmosferska" maina.

4.Blez Paskal
Blez Paskal (19. jun 1623 19. avgust 1662) je bio francuski
matematiar, fiziar i filozof.
Paskal je od malena pokazivao interesovanje za nauku pa je ve sa 18
godina konstruisao prvu matematiku mainu, mehaniki sabira kako bi
pomogao svom ocu u poslovanju. 1650. godine naputa svet nauke i
okree se religiji, odnosno kako je on napisao razmatranju veliine i
misterije oveka.

Stran
a6

Turbine

oki Ivan

Slika 3. Blez Paskal

4.1.ivot i rad
Blez Paskal roen je 19. juna u Klermon Feranu, u Francuskoj. Blez je
bio tree dete Etjena Paskala i Antoanete Begon. Majka mu je umrla kada
je imao samo tri godine, ostavljajui ga sa dve sestre Gilbert i aklin.
Godine 1631. porodica Paskal naputa Klermon i seli se u Pariz.
Blezov otac, Etjen Paskal (1588-1651) i sam se interesovao za nauku i
matematiku. Bio je lokalni sudija u Klermonu i bio je lan Mersenove
akademije. Poto je imao neortodoksne poglede na obrazovanje, odluio
Stran
a7

Turbine

oki Ivan

je da svoga sina sam poduava. Etjen je odluio da Blez nee uiti

matematiku do svoje petnaeste godine, i sva literatura u vezi matematike
bila je premetena iz njihove kue. Nastojao je da mu sin najpre naui
latinski i grki. Ali Blez je samo jo vie razvio svoju radoznalost i poeo
da radi geometriju ve u dvanaestoj godini. Iako je bio oduevljen
njegovim znanjem, Blezov otac nije odustajao od svoje odluke da sam
poduava sina. U tom ranom periodu, meutim, za deaka su bili znaajni
susreti sa Galilejem i Dekartom, kao i njegovo poznanstvo sa
matematiarem Fermaom, s kojim e stvoriti temelj rauna verovatnoe.
Sa petnaest godina Blez Paskal je poeo da se divi radu Dezarga, a sa
esnaest godina Paskal je izdao jedinstven primerak lista sa jednog od
Mersenovih sastanaka u junu 1639. godine. Sadrao je brojeve teorema iz
projektivne geometrije, ukljuujui tu i Paskalov mistini estougao.
Decembra 1639. godine, Paskalova porodica je napustila Pariz da bi
ivela u Ruanu gde je Etjen bio primljen kao skuplja poreza za gornju
Normandiju. Brzo po smetanju u Ruanu, Blez je napisao svoj prvi rad
nazvan Esej o konusnim presecima, izdat februara 1640. godine. Iste
godine Paskal je izumeo i prvi digitalni kalkulator sa namerom da
pomogne svome ocu u prikupljanju poreza i taksi.
Dogaaji 1646. godine su bili vrlo znaajni za mladog Paskala. Te
godine je njegov otac povredio nogu i morao je da se oporavlja kod kue.
O njemu su se brinula njegova mlaa braa, koji su bili u religioznom
pokretu iz Ruana. Oni su imali dubok uticaj na Paskala i on je postao jako
religiozan. Etjen Paskal je umro u septembru 1651. godine. Posle oeve
smrti, Blez je pisao jednoj od svojih sestara, davajui, pri tome smrti
jedno duboko hriansko znaenje; i za njega je oeva smrt bila neto
posebno. Tada je oformio svoje ideje koje su posluile kao osnova za
njegova pisma, objedinjena u filozofski rad pod nazivom Misli (Pensees).
Posle ovoga, Paskal je posetio jansenski manastir Port Rojal de amp, koji
se nalazio oko 30 km jugozapadno od Pariza. Poeo je da izdaje anonimna
dela na temu religije. 18 Provincijalnih pisama je bilo izdato u periodu
izmeu 1656. godine do poetka 1657. godine. Sve je to bilo pisano kao
znak odbrane od njegovog prijatelja Antoana i velikog protivnika Jezuita i
branioca jansenizma, koji je inae pre svojih studija teologije u Parizu, bio
osuivan zbog svog kontraverznog religioznog rada.
Paskalov najpoznatiji rad iz filozofije je Misli, a na izdanju o svojim
linim mislima vezanim za ljudsku patnju, sudbinu i Boga, kojem je
pristupio kasne 1656. godine, nastavio je da radi tokom 1657. i 1658.
godine. Ovaj rad sadri i Paskalovu opkladu kao dokaz da verovanje u
Boga je razumno samo sa prateim argumentima. Ako Bog ne postoji,
Stran
a8

Turbine

oki Ivan

onaj ko ne veruje u njega nee izgubiti nita, a ako, pak, Bog postoji, taj
isti ovek e izgubiti sve zato to nije verovao u njega. Paskal je u svojoj
opkladi koristio matematike argumente i argumente iz verovatnoe, ali
njegova glavna raunica je:mi smo svi prisiljeni da se kockamo.
Godine 1653. Paskal pie svoje delo: Teza o aritmetikom trouglu
(Trait du triangle arithmtique), iznosei u njemu opis tabelarnog prikaza
za binomne koeficijente koji se danas zove Paskalov trougao. Nastao je
kao rezultat njegovog interesovanja za ruski rulet i ostale igre na sreu.
Predstavlja beskonaan niz prirodnih brojeva poreanih u obliku
piramidalne sheme. Ovi brojevi posmatrani po vrstama se ponaaju kao
binomni koeficijeti.
4.2.Paskalov trougao
U poetnu vrstu upisuje se 1. Pretpostavljajui da svaka vrsta poinje i
zavrava se sa po jednom nulom (ove nule se ne piu), svaka vrsta se
obrazuje pomou prethodne sabiranjem po dva uzastopna lana u
prethodnoj vrsti i ispisivanjem svakog zbira u sredini razmaka izmeu
sabiraka.
1. Zbir Sn brojeva u n-toj vrsti je udvostruen zbir Sn-1 brojeva u
prethodnoj vrsti. To je zato to se meu lanovima n-te vrste koji
obrazuju sumu Sn po dva puta javlja svaki od brojeva iz prethodne vrste.
2. U svakoj vrsti, dva od krajeva jednako udaljena lana meusobno
su jednaka. Kod prvih vrsta moe se zapaziti simetrija u odnosu na
vertikalnu osu figure. Prema pravilu po kom formiramo vrste, ova
simetrija prelazi sa svake vrste na sledeu i tako se beskrajno nastavlja.
3. U svakoj vrsti, zbir elemenata parnih rednih brojeva i zbir
elemenata neparnih rednih brojeva je jednak. Svaki od njih je zbir u kome
po jedanput figurie svaki od elemenata prethodne vrste.
4. Elemenat koji nastaje sabiranjem uzastopnih elemenata a i b
prethodne vrste (a se nalazi levo a b desno), jednak je zbiru brojeva na
koje se nailazi penjui se bilo od a po paraleli leve stranice trougla, bilo od
b po paraleli desne stranice. Mogu se izvriti numerika proveravanja, na
primer za broj 15, koji se nalazi u sedmoj vrsti: (5+4+3+2+1 i 10+4+1)
5. Moe se primetiti da u napisanim vrstama lanovi rastu ukoliko se
pribliavamo sredinjoj koloni. Jasno je da, ako ovaj zakon vai za jednu
vrstu, vai i za sledeu. On je dakle, opti. Svaka vrsta neparnog rednog
broja ima lan koji je jednako udaljen od krajeva, vei je od svih ostalih
brojeva.
Stran
a9

Turbine

oki Ivan
1
1
1
1

1
2

1
3

1
1 4 6 4 1
1 5 10 10 5 1

Slika 4.Prvih est kolona paskalovog trougla

4.3.Paskalina
Paskal je, 1642. godine, kada je imao samo 19 god. otpoeo rad na
mehanikom kalkulatoru koji se naziva Paskalina. On je tada pomagao
svom ocu koji je bio sakuplja poreza i eleo je da mu olaka posao. Prvi
model je izraen 1645. godine, a 1652. godine je izraeno ve 50
prototipova, od kojih je bar 12 prodato. Cena i sloenost maine
onemoguili su dalju proizvodnju, kao i injenica da je samo Paskal
mogao da je popravi. U to vreme, on je ve imao druga nauna
interesovanja.
Paskalina ili aritmetiki kalkulator je bila drugi mehaniki kalkulator,
koji je izumeo Blez Paskal 1645. godine.
Paskal je 1642. god. zapoeo radove na svom kalkulatoru kada mu je
bilo samo devetnaest godina. Pomagao je u poslu svom ocu, koji je bio
poreski komesar pa je traio ureaj koji bi mu olakao posao. Paskal je
1652. god.napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina
maina, ali cena i sloenost Paskaline - zajedno sa injenicom da je ona
mogla samo da sabira i oduzima, pa i to sa potekoama- uticale su na
dalju prodaju. I tokom te godine proizvodnja je prestala. U to vreme,
Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima, pre svega ka
izuavanju atmosferskog pritiska, a potom i ka filozofiji.
Paskalina je bila decimalna maina, a to nije bilo naroito pogodno, jer
se u Francuskoj pojavio novi valutni sistem, slian funtama, ilinzima i
penijima, koji su se koristili u Britaniji sve do sedamdesetih godina 20.
veka, i kao takav nije bio decimalan.
Francuska je 1799. godine prela na metriki sistem. Do tog vremena,
Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje, mada ni oni nisu
bilo komercijalno preterano uspeni. udo od deteta, Gotfrid Vilhelm
Lajbnic, izumeo je 1672. godine spravu koja se zasnivala na drugom
modelu, uzastopnom sabiranju, koja je mogla da obavlja sabiranje,
oduzimanje, mnoenje i delenje i da rauna kvadratni koren. Ali
kalkulatori se nisu pojavljivali na tritu sve do poetka devetnaestog
Stran
a 10

Turbine

oki Ivan

veka, kada je arls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran

na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspean.
Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara, dok su kasnije
varijante imale i do osam, to je potom omoguilo da se koriste i brojevi
do 9.999.999.
Cifre su se birale preko metalnih tokia ijim su se okretanjem
dobijali odgovarajui brojevi; odgovori su se pojavljivali u kutijicama na
samom vrhu kalkulatora. Poto su se zupanici okretali samo u jednom
pravcu, negativni brojevi se nisu mogli odmah izraunati. Prilikom
sabiranja brojeva korien je metod komplemenata od devet. Da bi se
pomoglo korisniku, pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement
iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj.

Slika 5.Paskalina

4.4.Paskalov doprinos fizici

Paskalov rad na polju izuavanja fluida (hidrodinamikih i
hidrostatinih) bio je zasnovan na principima hidraulinih fluida. Njegov
pronalazak ukljuuje i hidraulinu presu (korienjem hidraulinog pritiska
Stran
a 11

Turbine

oki Ivan

kako bi se poveala snaga) kao i trcaljku. Do 1646. godine, Paskal je

izuio Torielijev eksperiment sa barometrima. Nakon to je ponovio
eksperiment, koji je podrazumevao postavljanje tube ispunjene ivom
naopako u bokal ive, Paskal je postavio pitanje koja sila je drala ivu u
tubi i ta je ispunjavalo prostor iznad ive u tubi. Do tada, veina
naunika je radije verovala da taj prostor ispunjava neka nevidljiva
materija nego vakuum. Nastavljajui dalje eksperimente, Paskal je 1647.
godine napisao delo: Novi eksperimenti sa vakuumom, (Experiences
nouvelles touchant le vide), u kom je detaljno opisao osnovna pravila,
navodei na kojoj temperaturi razliite tenosti mogu biti podupirane
vazdunim pritiskom. On takoe iznosi i razloge zato se ba vakuum
nalazi iznad tenosti u tubi barometra. Paskal 1648. godine nastavlja sa
eksperimentima kojima potvruje da visina ive moe da se promeni.
Eksperiment je zaiveo u Evropi kao konana teorija o principima i
vrednostima barometra. Suoen sa kritikama da mora postojati neka
nevidljiva materija koja ispunjava prazan prostor, Paskal je u svom
odgovoru upuenom naunicima dao jedan od najznaajnijih izjava
sedamnaestog veka o naunoj metodi :
Kako bi pokazao da je hipoteza oigledna, nije dovoljno da svi
fenomeni iz nje slede, ve ako ona dovodi do neega to je u suprotnosti ,
sa makar jednim fenomenom, to je dovoljno da se dokae njena
netanost.
Njegovo insistiranje na postojanju vakuma uzrokovalo je i konflikte sa
mnogim istaknutim naunicima ukljuujui i Dekarta.

5.Don Dalton

Engleski prirodoslovac (1766-1844). Rodio se u septembru 1766.

godine. Kada je imao est godina, ispostavilo se da je dikromata (bio je
slep za boje). Sa 12 godina ivota on vodi kolu u svom rodnom mestu.
Kasnije se zapoljava u Manesteru u New College-u. Bavio se fizikom i
hemijom. Vrio je dugotrajna i sastavna meteoroloka istraivanja
(Meteorological Observations and Essays, 1793), postavio vlastitu
atomsku teoriju (New System of Chemical Philosophy, 1808-27), dao
pregled atomskih teina (Daltonov zakon, 1807). Poto je bio slep za
boje, bavio se prouavanjem te anomalije, koja se po njemu prozvala
daltonizam.
Stran
a 12

Turbine

oki Ivan

Daltonova atomska teorija transformisala je osnove hemije i fizike.

Poetkom devetnaestog veka Englez Dalton istraivao je rastvorljivost
gasova u vodi.
Smatrao je da se gasovi nalaze u obliku atoma, prema ideji koja je
vaila jo od Demokrita (460-370 PNE). Dalton je, medjutim, dao
objanjenje ulaska elementarnih gasova u jedinjenja tokom hemijskih
reakcija. Svoju teoriju saoptio je 1803, a knjigu A New System of
Chemical Phylosophy publikovao je 1808. Njegovo objanjenje glasi:
atomi istih elemenata su identini, oni se ne stvaraju niti nestaju, sve je
sainjeno od atoma, hemijske promene su jednostavno premetanje
atoma i jedinjenja su sastavljena iz atoma odgovarajuih elemenata. U
istoj knjizi sumirao je i do tada poznate elemente sa njihovim atomskim
teinama, uporedjene sa vodonikom, iju teinu je usvojio za jedinicu.
Prema tome, ugljenik je imao atomsku teinu 12, kiseonik 16 itd.
Dalton je, medjutim, pogreno zakljuio da elementi uvek reaguju u
medjusobnim odnosima jedan prema jedan, prema kome je molekul vode
bio HO a ne H2O. Pored ovoga, Dalton je izveo svoj zakon parcijalnih
pritisaka, po kome se vazduh sastoji od meanih gasova, a ne jedinjenja,
i prvi je potvrdio jednako irenje svih gasova pri jednakom poveanju
temperature. On je, takodje, prvi utvrdio i taku rose.

Slika 6.Don Dalton

Daltonizam, nasleena ili steena slepoa za boje, nazvana po

engleskom prirodoslovcu Johnu Daltonu. Ahromati su slepi za sve boje,
Stran
a 13

Turbine

oki Ivan

dihromati za nekoliko (crvenu i zelenu, utu i modru), protanopi za

crvenu, deuteranopi za zelenu, tritanopi za plavu i utu. Nasleivanje je
recesivno i vezano za pol (prenosi se od deda na unuka mimoiavi
zdravu ker).
Daltonov zakon: Pritisak meavine gasova jednak je sumi parcijalnih
pritisaka, to bi ih proizveli pojedini gasovi, kada bi svaki pojedinano
ispunio raspoloivi prostor (2):
..(2)
gde je P1, P2, Pi itd. pritisak pojedinih gasova.

Ako bi Daltonov zakon uporedili sa BoyleMariotte-ovim i Avogadrovim

zakonom, doli bi do zakljuka da je(3):
.(3)
gde je

molni razlomak i-tog komponenta elementa.

Sledea jednaina nam daje mogunost za odreivanje zapreminske

koncentracije jedinstvenog gasa(4):

.(4)
gde je

koncentracija i-tog komponenta izraena u ppm-u.

Atomska teorija je teorija o strukturi atoma. Miljenje da je materija

sastavljena od siunih, dalje nedeljivih estica, atoma, javlja se ve u
Starom veku; u Srednjem veku bilo je to miljenje potisnuto i proganjano
kao materijalistiko. U poetku XIX veka Dalton je tom teorijom objasnio
stehiometrijske zakone, tj injenice, da se pojedini elementi meu sobom
spajaju uvek u istim merama, a jedan dati element s drugima uvek u
koliinama, koje se meu sobom odnose kao mali celi brojevi
(Stehiometrija). On uzima da se meu sobom u stalnim odnosima spajaju
nedeljivi atomi odreene i uvek jednake teine. Miljenje, da je atom, tj
najmanja estica nekog elementa, koja jo ima svojstva tog elementa,
Stran
a 14

Turbine

oki Ivan

dalje nedeljiv, nije se moglo odrati, kad je pred kraj prolog veka
opaeno, da se atomi mogu raspadati (Radioaktivnost). Opaeno je
takoe, da pri radioaktivnom raspadanju iz atoma izlaze elektriki
nabijene estice, pa je zakljueno, da se atom sastoji iz takvih estica. Na
poetku ovog veka pokazao je prolaz elektriki nabijenih estica kroz
materiju, da je prostor, to ga zauzima atom, najveim delom prazan, jer
je atomska masa uglavnom koncentrisana unutar atoma u centrima deset
hiljada puta manjima od njih, a pozitivno elektriki nabijenima. Rutherford
je te opaaje skupio u svoj atomski model : atom se sastoji od pozitivno
nabijenog jezgra, koje sadri gotovo itavu masu atoma, i od atomskog
plata, oblaka negativno nabijenih elementarnih estica elektriciteta,
elektrona, iji je broj jednak broju pozitivnih naboja jezgra. Elektroni
atomskog plata, koje privlai jezgro, krue oko njega kao planete oko
Sunca. Niels Bohr je na Rutherfordov atomski model primenio teoriju
kvanta: elektroni se mogu kretati oko jezgra samo u odreenim stazama;
pri prelazu elektrona s jedne staze ne drugu energija se oslobaa
(isijanje) ili vee. Time su objanjeni spektri elemenata. U daljem razvoju
objanjena je razliitost svojstava elemenata, kao i periodne slinosti
meu elementima (Periodni sistem). Elektroni atomskog plata mogu se
nalaziti samo u ogranienom broju energetskih stanja; prema Paulijevom
principu jednoznanosti, moe se u odreenom energetskom stanju u
svakom atomu nalaziti samo jedan jedini elektron. Ako se poreaju
elementi po veliini naboja jezgra: vodonik (1), helijum (2), litijum (3) itd
do urana sa 92 naboja i transurana sa jo vie, u atomskom platu imae
vodonik 1 elektron, helijum 2 itd. Ta promena broja elektrona uslovljava
promenu hemijskih svojstava od elementa do elementa. Kako se po
Paulijevom principu moe u svakoj elektronskoj stazi nalaziti samo
ogranien broj elektrona, elektroni se moraju smestiti oko jezgra u
ljuskama. Time se objanjava periodinost hemijskih svojstava. Meu
sobom su, naime, slini svi elementi, kojima su sve ljuske potpuno
popunjene (plemeniti gasovi), pa i oni, koji, osim popunjenih ljusaka,
imaju i jedan elektron u nepopunjenoj ljusci (alkalni metali) ili dva
elektrona u nepopunjenoj ljusci (zemnoalkalni metali) itd. Radioaktivno
raspadanje elemenata dokazuje, da ni jezgro nije nedeljivo. Ono se sastoji
od pozitivno nabijenih estica (protona) i neutralnih estica (neutrona).
Kako samo broj protona, odreujui naboj jezgra, odreuje elementu
hemijska svojstva, moe se jedan elemenat sastojati i od vie vrsta
atoma istog naboja jezgra, ali razliite teine zbog razliitog broja
neutrona u jezgru (izotopi). Bombardovanjem elementwarnim esticama
mogli su se umjetno napraviti izotopi poznatih elemenata, kojih u prirodi
Stran
a 15

Turbine

oki Ivan

nema, kao i novi elementi. Pri umjetno izazvanom raspadanju tekih

atomskih jezgara razvija se golema atomska energija. Nakon otkria, da
elektromagnetni talasi imaju takoe svojstva estica, i, obrnuto, estice
takoe svojstva talasa, zorni atomski modeli smatraju se samo grubom
slikom stvarnosti, tanije opisane nezornim matematikim metodama
(talasna mehanika).
Oznaka za atomsku jedinicu mase je(5,6): u.
1 u 1,6605402 10-27 kg 931,49 MeV..............(5)
Ili:
1 u = 1/NA gram = 1/1000 NA, ............................(6)
(gde je NA Avogadrov broj).
Relativna atomska masa jednog hemijskog elementa predstavlja
prosenu masu atoma izraenu u atomskoj mernoj jedinici. Ovo otprilike
odgovara broju nukleona (protona i neutrona) u atomu, i treba uzeti u
obzir za dati hemijski elemenat da ima vie izotopa i zbog toga ovo ne
mora da bude ceo broj.
6.Avogadro Amadeo

Italijanski fiziar (1776-1856). Radio je kao profesor u Torinu. On je

jedan od prvih, koji su uoili molekularnu strukturu materije. 1811.
godine je otkrio vaan zakon: Jednaki volumeni kod jednakog pritiska i
jednake temperature sadre jednak broj molekula (Avogadrova hipoteza).

Stran
a 16

Turbine

oki Ivan
Slika 7.Avogadro Amedeo

Avogadrov broj (N=6,0221023) kazuje broj molekula u jednom molu

neke materije. Nazvan je i Loschmidtovim brojem, po matematiaru, koji
je prvi odredio iznos tog broja. Izraz mol oznaava toliko grama
materije koliko iznosi njena molekularna teina.
Npr. Molekularna atomska masa vode je 18,01508 u, tj. masa jednog
mola vode iznosi 18,01508 grama, iliti jedan gram vode sadri
NA/18,01508 3,3428 . 1022 molekula.
je jedan od osnovnih gasnih ili hemijskih zakona. Po
njemu se u jednakim zapreminama razliitih gasova pod istim uslovima (ista
temperatura I pritisak) nalazi jednak broj molekula.

Dao ga je italijanski hemiar Amedeo Avogadro 1811. godine mada je

tada bio na nivou hipoteze i krajnje vizionarski jer je konani dokaz
ispravnosti Avogadrove pretpostavke dala (decenijam kasnije) kinetika
teorija gasova.
Iz zakojna proizlazi da je broj molekula u odreenoj zapremini gasa
nezavisan od veliine ili mase molekula tog gasa.
Izuzetak su jedino plemeniti gasovi koji se ne mogu nalaziti u
molekulskom obliku ve se kod njih radi o jednakom broju atoma.
U hemiji, sutinski je bitno, a proizilazi iz molarne zapremine gasa i
Avogadrovog broja da je (pri standardnim uslovima), (7):
1 mol gasa = 22,4 dm gasa = 6,0221023 lekula gasa.(7)
Ispravnost Avogadrovog zakona ima velike implikacije u fizici
(univerzalna gasna konstanta idealnog gasa ista za sve gasove).
Avogadro prvi je utvrdio teoriju o zapremini gasova 1811, ali je ona
ostala zanemarena punih pola veka nakon toga. Avogadro je spojio dve
nespojive hipoteze Jozefa Luisa Gej-Lisaka i Dona Daltona. Gej-Lisak je
pretpostavio da se gasovi uvek medjusobno vezuju u odnosima celih
brojeva (2:1 ili 2:3) a nikada u frakcijama, pri istim temperaturama i
pritiscima. Daltonovo tumaenje nije prihvatao, tvrdei da gasovi reaguju
samo u atomskim odnosima jedan prema jedan. U to vreme pojam
molekula nije jo bio jasan, a kiseonik i vodonik egzistiraju u prirodi ba u
molekulskim oblicima (H2 i O2).
Avogadro je uoio da pojam molekula objanjava Gej-Lisakovu
tvrdnju, prema kojoj etiri atoma vodonika vezuju dva atoma kiseonika,
dajui dva molekula vode (2 H 2 + O2 = 2 H2O).Prema Avogadrovom
zakonu pri istom pritisku i temperaturi jednake zapremine svih gasova
imaju isti broj molekula. Tek 1860, kada je Stanislao Kanizaro (Stanislao
Stran
a 17

Turbine

oki Ivan

Cannizzaro) otkrio Avogadrove neobjavljene rezultate rada saoptio ih je

na skupu hemiara, kada je zakon i prihvaen. Time su otklonjeni
nesporazumi oko poimanja atoma i molekula i njihovih relativnih atomskih
odnosno molekulskih teina. Avogadrov broj, kao konstanta koja pokazuje
broj estica kao molovasvake supstance iznosi 6.0221367(36) x 1023
usvojen je posle toga.

7.TURBINE

Turbina (od lat. turbo vrtlog, vihor), rotacioni stroj koji pretvara
kinetiku energiju medija u mehaniki rad. Pretvorba se vri u lopaticama
rotora, koji skree struju medija preuzimajui pri tome na sebe deo
energije, poinje rotirati, te je u stanju pogoniti neki drugi stroj (preteno
elektrini generator).
Turbine se upotrebljavaju u sluajevima kad stoje na raspolaganju
velike koliine potencijalne energije, kao i tamo gde su potrebni strojevi
velikih jedininnih snaga. Prednost im je pred stapnim strojevima to su
za istu snagu znatno manje i lake, imaju savreno uravnoteenje
okretnih masa, konstantan zakretni momenat, laganiju izvedbu temelja,
itd. Vitalan i najkarakteristiniji deo turbine jeste rotor sa lopaticama koje
se prema vrsti medija i njegovom stanju razlikuje po obliku i broju. Kod
turbina kod kojih su lopatice rasporeene u vie redova, a ekspanzija
medija u vie stepeni (viestepene turbine, parne i plinske), potrebno je
posle svakog rada lopaticama pustiti medij da dalje ekspandira i ponovo
usmeriti struju medija tako da pod najpovoljnijim uglom ulazi u naredni
red rotorskih lopatica. To se postie statorskim redovima lopatica.
Masivno kuite zatvara rotor, nosi ga u njegovim leajevima kao i sve
ostale delove turbine: statorske lopatice, organe za regulaciju i
upravljanje, prikljuke za dovod i odvod medija, itd.
Prema vrsti medija turbine se dele u etiri glavne grupe, i to: parne,
plinske, vodene i zrane.

7.1.Vodene turbine
Su najvaniji strojevi za iskoritavanje potencijalne i kinetike energije
vode. Pretvorba energije vri se na lopaticama rotora s vrlo dobrim
stepenom delovanja (iznad 90%). Gotovo iskljuivo se upotrebljavaju u
Stran
a 18

Turbine

oki Ivan

hidroelektranama za pogon elektrinog generatora, koji su redovno

direktno vezani u produenju osovine turbine.
7.1.1.Vodene turbine slobodnog mlaza (Peltonova turbina)
Pretvaraju pritisak vode pre ulaza u rotor u kinetiku energiju, te se
pritisak vode za vreme prolaza kroz turbinu vie ne menja. Voda se
dovodi jednoj ili vie okruglih sapnica tangencijalno na rotor koji po obodu
ima lopatice koljkastog oblika. Ovakve turbine se upotrebljavaju u
sluajevima kad je na raspolaganju relativno malo vode, ali sa vrlo velikim
padom (od 400-1500 m).

Slika 8.Peltonova turbina

7.1.2.Protone vodene turbine

Stran
a 19

Turbine

oki Ivan

Karakteristine su po promeni pritiska vode za vreme njenog protoka

kroz statorski i rotorski deo turbine. Zavisno od datih uslova (koliina i
visina pada vode) izvode se kao:
7.1.3.Fransisove vodene turbine
Kod kojih voda iz spiralnog kuita prolazi kroz statorske lopatice i
ulazi u rotor aksijalno (sporohodne) ili poluaksijalno (brzohodne vodene
turbine), a izlazi aksijalno. Statorske lopatice su meusobno povezane i
okretne oko svoje ose, tako da se pomou njih moe regulisati koliina
protoka vode kroz turbinu, a time i optereenje. Upotrebljeveju se kod
padova vode od 80 do 400 m i snaga do 120000 KS. Kod manjh jedinica
esta je izvedba sa horizontalnom osovinom.

Stran
a 20

Turbine

oki Ivan

Slika 9.Fransisova vodena turbina

7.1.4.Propelerne vodene turbine

Imaju dovod i regulaciju protoka vode kao i Fransisove vodene
turbine. Razlika je u rotoru koji ima formu propelera. Upotrebljavaju se u
sluajevima kad na raspolaganju stoje velike koliine vode malog pada
(do 60 m).

Stran
a 21

Turbine

oki Ivan

Slika 10.Propelerna vodena turbina

7.1.5.Kaplanove vodene turbine

Su propelerne turbine koje imaju zakretne lopatice rotora. To
omoguuje jo jednu regulaciju protoka i time bolji stepen iskoristivosti
kod optereenja niih od nominalnog.
Stran
a 22

Turbine

oki Ivan

Slika 11. Kaplanova vodena turbina

8.Parna turbine
Parna turbin je mehanika sprava koja izdvaja termalnu energiju iz
pare pod pritiskom i pretvara je u koristan mehaniki rad. Pripada grupi
toplotnih motora, poput motora sa unutranjim sagorevanjem (SUS) i
parne maine, koji pretvaraju toplotnu energiju u mehaniki rad. Sa druge
Stran
a 23

Turbine

oki Ivan

strane, parna turbina spada u grupu turbomaina zajedno sa pumpama,

ventilatorima, hidraulinim i gasnim turbinama i turbokompresorima. Ui
deo ove grupe predstavlja grupa toplotnih turbomaina koju ine parne i
gasne turbine i turbokompresori.

Slika 12. Jednostepena Kertis turbine,presek

U turbomainama se rad direktno dobija preko obrtnog kretanja radnih

delova kada su u pitanju turbine, ili se pak ulae putem obrtnog kretanja
radi poveanja energije gasa ili tenosti koja struji kroz mainu (pumpe,
ventilatori, kompresori).
Potrebno je napomenuti da kompresori i pumpe nisu neophodno
turbomaine. Postoje klipni kompresori, klipne, zapreminske i zupaste
pumpe. Npr. re "kompresor" predstavlja namenu ureaja, dok re
"turbo" govori o nainu izvravanja njegove funkcije.
Parne turbine se koriste za pogon plovila, raznih maina pri procesima
u industriji - pumpi, kompresora, mlinova itd., ali najvie se koriste u
energetici za pokretanje elektrinih generatora u elektranama. Visok
stepen korisnosti postrojenja, velikih snaga, velik odnos snage prema
masi maine, sigurnost u pogonu, visok stepen automatizacije neki su od
razloga da parna turbina i danas zauzima vodee mesto u proizvodnji
elektrine energije.

Stran
a 24

Turbine

oki Ivan

Stran
a 25

Turbine

oki Ivan

Slika 13. Rotor parne turbine

8.1.Termodinamike osnove

Slika 14.Termodinamike osnove

Dobijanje rada u toplotnim motorima se odvija pomou radnog tela fluida (gasa, pare odnosno tenosti ili meavine), ijim se promenama
stanja u toku procesa od dovedene toplote finalno dobija mehaniki rad.
To znai, da bismo pokrenuli toplotni motor moramo mu dovoditi
odreenu koliinu toplote iz toplotnog izvora, koju emo u radnom ciklusu
prevesti u koristan rad. Meutim, da bi ovakva maina davala rad
permanentno, posle izvrenog rada moramo jednu koliinu neiskoriene
toplote odvesti iz procesa da bi se radno telo vratilo u prvobitno stanje i
proces poeo iznova. Ovo je direktno povezano sa drugim zakonom
termodinamike i govori nam da, osim toplotnog izvora, moramo imati i
toplotni ponor, kome emo predati jedan deo toplote koja nam predstavlja
ist, ali i neizbean gubitak.
Uproeno gledano, svaki termodinamiki ciklus toplotnog motora se
sastoji iz sabijanja radnog tela, dovoenja toplote, irenja radnog tela (pri
emu se dobija rad) i odvoenja jednog dela toplote. Naravno, za
sabijanje radnog tela na poetku procesa potrebno je uloiti neki rad.
Najjednostavnije je ako jedan deo dobijenog rada na kraju procesa
uloimo u to sabijanje, to nam ostavlja viak, koristan neiskorien rad
za pokretanje neke maine koju mi elimo u pogonu.
8.2.Elementi postrojenja
U parnoj turbini proces zapoinje uvoenjem vode u pumpu, koja je
sabija i die njen pritisak na eljenu vrednost. Zatim se dovodi toplota
Stran
a 26

Turbine

oki Ivan

tako da voda u cevima postrojenja poinje da kljua, i najzad potpuno

isparava, ime se dobija suvozasiena para. Ako se nakon toga para jo
zagreva, kae se da turbina radi sa pregrejanom parom. Para se zatim
uvodi u turbinu i tu predaje deo svoje energije rotoru turbine, pri emu joj
pada pritisak i iri se. Nain na koji ona predaje energiju rotoru e biti
objanjen kasnije, ali za sad je dovoljno dati primer vezan za klipne
motore: sa jedne strane cilindra imamo zatvoren, zagrejan gas pod
visokim pritiskom (produkti sagorevanja), dok je sa druge strane klipa
normalan, atmosferski pritisak. Gas pod visokim pritiskom gura klip pri
emu se poveava zapremina u kojoj je on zarobljen, i time se gas iri i
hladi. Klip je povezan sa klipnjaom, ova opet sa kolenastim vratilom.. i
tako sve do tokova, ije okretanje stavlja vozilo u pokret. Znai u ovom
sluaju gas u cilindru, preko klipa motora daje koristan rad koji se
suprotstavlja otporu kretanja vozila.

Slika 15. Elementi postrojenja

Tako para koja je obavila rad izlazi iz turbine rairena i ohlaena (i ve

delimino kondenzovana), i sada je potrebno dodatno je ohladiti kako bi
se vratila u poetno stanje i kruni proces mogao krenuti iznova.
Dakle, potreban je ranije spomenuti toplotni ponor, da preuzme ovaj
viak energije. U praksi to e najee biti okolina, pogotovo za velika
postrojenja. Koristei okolni vazduh ili vodu iz reke hladimo paru sa
izlaska iz turbine dok se potpuno ne kondenzuje. Zatim voda moe
ponovo otii u pumpu. To znai da para na izlasku iz turbine mora biti
neto vie temperature od okoline, da bi mogla biti hlaena telima uzetim
iz okoline. Ovo direktno odreuje veliinu odvedene, "neophodno baene"
toplote. Deo postrojenja gde se radno telo hladi i kondenzuje uz pomo
rashladne vode naziva se kondenzator. U kondenzatoru vlada pritisak
dosta ispod atmosferskog, da bi se kondenzovanje pare moglo odvijati na
temperaturama jedva neto viim od temperature okolne (a ne na 100
stepeni celzijusa kao na atmosferskom pritisku).
Turbine spadaju u protone maine koje kontinualno daju rad, za
razliku od klipnih motora koji daju rad u "naletima". Radni fluid kod parnih
turbina (PT) prima toplotu od spoljneg izvora za razliku od, recimo, dizel i
Stran
a 27

Turbine

oki Ivan

benzinskih motora, gde se toplota dovodi iznutra - sagorevanjem goriva u

samom radnom telu (vazduhu), tako da PT nije motor sa unutranjim
sagorevanjem. Takoe parna turbina ima (najee) zatvoren ciklus, gde
se radno telo iznova vraa u proces po njegovom zavretku. Bitno je
napomenuti da se pod parom ne misli na vodenu paru i ako je ona najvie
u primeni zbog praktinih razloga dostupnosti i cene. Parne turbine rade
sa ivinim parama, sa parama freona i drugih rashladnih tenosti.
Teoretski gledano, ciklus se moe ostvariti sa parom bilo koje supstance
ako bi on bio u granici temperatura izvora i ponora. Ipak, velike
industrijske i energetske maine su projektovane i graene iskljuivo za
rad sa vodom i vodenom parom iz praktinih razloga.
8.3.Turbopostrojenje i parni blok
Radno telo se zagreva u parnom kotlu gde mu se predaje toplota
dobijena sagorevanjem goriva, najee fosinlih. U tom sluaju, zagrejani
produkti sagorevanja predstavljaju toplotni izvor. Takoe, moe se koristiti
otpadna toplota od neke druge maine ili industrijskog procesa. Kod
nuklearnih postrojenja voda, odnosno para, zagrevaju se toplotom
dobijenom u nuklearnom reaktoru.
Parna turbina sa kondenzatorom, pumpama, cevovodima i ostalom
prateom opremom se naziva turbopostrojenje. Turbopostrojenje zajedno
sa parnim kotlom, odnosno sa kotlovskim postrojenjem naziva se parni
blok.
8.4.Istorijski razvoj
Ono to bi se moglo nazvati prvom poznatom parnom turbinom
napravio je Heron Aleksandrijski 120 godina pre nove ere. To je bio mali
loptasti rezervoar zagrevan plamenom sa dva izbaena mlaznika koji su
okretali napravu oko osovine. Drugu, koja je imala i praktinu primenu,
napravio je apotekar ovani de Branka 1629. godine i pogonila je
apotekarski mlin. Nastanak i razvoj termodinamike omoguavaju nauni
razvoj savremenih toplotnih maina. Pojava moderne parne turbine
deava se krajem XIX veka gde je vie pronalazaa i strunjaka ostavilo
trag. Engleski inenjer Ser arls Parsons patentira svoju reakcionu turbinu
1884. godine, u kojoj je para preradjivana u vie koraka. Tokom 1880tih,
vedski inenjer Gustav de Laval je razvio vei broj reakcionih turbina
koje su radile sa 40000 obrtaja u minuti. Kasnije se okrenuo
jednostupanjskim akcionim turbinama kod kojih se para ubrzavala do
velikih brzina u konvergentno-divergentnim mlaznicima. Oko 1900.
godine najvea instalisana snaga parne turbine bila je 1200 kW, dok je
deset godina kasnije iznosila 30000 kW. Dananji konvencionalni blokovi
velike snage rade na 600 MW, dok blokovi najvee snage dostiu i
1500MW.
Stran
a 28

Turbine

oki Ivan

8.5.Princip rada
Ve je napomenuto da se para u turbini prerauje u jednom ili vie
koraka i pri tome se u svakom koraku iskoristi jedan deo njene energije.
Ovo se obavlja u stupnjevima turbine. Stupanj turbine ine nepokretna
reetka pretkola, privrena za kuite i pokretna reetka radnog kola,
spojena sa vratilom. Pod reetkom se podrazumeva vei broj identinih
aeroprofila postavljenih na istom meusobnom odstojanju. Kod
turbomaina se misli na krune reetke, gde su lopatice (aeroprofilna
tela) postavljene osnosimetrino. Lopatice radnog kola zajedno sa
vratilom ine rotor koji se oslanja na leita.
Para pod visokim pritiskom nailazi prvo na nepokretne lopatice
pretkola. One skreu struju pare i usmeravaju je pod odreenim uglom.
Pri tome se kanali izmeu lopatica suavaju i time se vri ubrzavanje
struje pare. Tako para biva skrenuta i primetno ubrzana. Ukupna energija
pare ostaje ista, ali se njena kinetika energija poveala na raun energije
usled pritiska i temperature. Tako je para sada rairena, na niem pritisku
i temperaturi nego pre poetka procesa. Ovako ubrzana para sada struji
preko pokretnih lopatica radnog kola koje je samo skreu. Ova promena
smera strujanja pare dovodi do stvaranja sile koja gura lopatice suprotno
od pravca promene brzine pare, a poto se one mogu slobodno okretati sa
vratilom, to uzrokuje obrtanje rotora. Para sada izlazi sa istim pritiskom i
temperaturom kao i pre radnog kola, ali sa smanjenom brzinom, to znai
da je jedan deo energije predat rotoru kao mehaniki rad. Zatim para
odlazi u naredni stupanj gde se proces odvija iz poetka, i tako sve do
poslednjeg stupnja i ulaska u kondenzator.
Prethodno opisan proces se odnosi na akcioni stupanj. Reakcioni
stupanj je onaj kod kog se para u radnom kolu ne samo skree, nego i
dodatno ubrzava.
Svaki od ove dve vrste stupnjeva ima svoje mane i prednosti. Akcioni
stupnjevi mogu preraditi veu koliinu energije pri dobrom stepenu
korisnosti, ali se mora pribegavati specijalnim konstrukcijskim reenjima
da bi se smanjio neeljeni prolazak pare kroz zazore izmeu pokretnih i
nepokretnih delova, to ga ini i skupljim. Reakcioni stupanj je
jednostavniji za izradu ali daje manju koliinu rada, pa reakciona turbina
mora imati vei broj stupnjeva. Svrha postojanja vie stupnjeva je u
sledeem: stupanj se moe izraditi da ubrzava paru do enormnih brzina i
da jedan stupanj prerauje ogromnu koliinu energije; meutim, gubici
usled trenja pri ovako velikim brzinama bi bili jako veliki - toliki da bi
stupanj radio sa izuzetno niskim stepenom korisnosti.
8.6.Podele
Po nainu strujanja turbine se dele na aksijalne i radijalne, prema
smeru strujanja pare u odnosu na osu obrtanja rotora. Kod radijalnih
Stran
a 29

Turbine

oki Ivan

turbina para struji upravno na osu obrtanja. Sve to je ve reeno se

odnosi i na ovaj tip turbine osim to ovde centrifugalna sila igra ulogu i u
pojednostavljenom procesu. Samo manje maine se izvode kao radijalne,
dok su velike, energetske, iskljuivo aksijalnog tipa.
Prema broju stupnjeva, turbomaine se dele na jednostupne i
viestupne. Turbine velikih snaga imaju oko 30 stupnjeva.
Kod veih snaga, turbine se grade sa veim brojem oklopa, tako da
kod velikih maina imamo turbinu niskog pritiska, srednjeg pritiska i
niskog pritiska sa sopstvenim kuitima i otvorima za zajedniko vratilo.
Najvee turbine se grade sa dva vratila i zasebnim generatorima.
Parne turbine, osim to mogu biti kondenzacione (o kakvim smo ve
govorili), gde para odlazi u kondenzator, mogu biti i protivpritisne. Kod
protivpritisnih turbina para na izlasku iz turbine ima dosta viu
temperaturu od okoline i koristi se za industrijske procese i grejanje
sanitarne vode.
8.7.Stepen korisnog dejstva
Stepen korisnosti toplotnih motora predstavlja odnos dobijenog rada i
uloene toplote po jednom ciklusu. Kod konvencionalnih postrojenja on se
kree u rasponu 0.3 -0.4. Poveanje stepena korisnosti nam prua
mogunost veeg iskorienja polazne energije. Stepen korisnosti se
moe poveavati dovoenjem toplote pri viim temperaturama i
pritiscima, to je uslovljeno razvojem novih konstrukcionih materijala.
Isto tako, povienje stepena korisnosti se postie oduzimanjem jednog
dela pare iz turbine za potrebe zagrevanja vode pred ulazak u kotao, u
ta se ovde nee dublje ulaziti. Kod konvencijalnih blokova velike snage
para na ulazu u turbinu je temperature oko 500 - 550 stepena celzijusa,
sa pritiskom od oko 180 bara.
8.8.Regulacija broja obrtaja
Regulacija broja obrtaja je kljuna kod turbina uopte. Kod putanja
turbine u pogon, nagla promena broja obrtaja moe biti fatalna i
uzrokovati trajna oteenja. Pri naglom smanjenju optereenja bez uea
regulacije dolazi do naglog poveavanja broja obrtaja, sve do razaranja
rotora.
Turbine koriene u energetici su direktno povezane sa generatorima
elektrine energije, to znai da moraju imati taan broj obrtaja od 50Hz
(3000 obrt/min) i moraju biti sinhronizovane sa elektrinom mreom. Ovo
se odnosi na turbine sa dvopolnim generatorima. Turbine najveih snaga
imaju etvoropolne generatore i moraju se obrtati sa uestalosti od 25Hz.
8.9.Kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije

Stran
a 30

Turbine

oki Ivan

Parne turbine se u energetici esto koriste i za proizvodnju toplote, na

primer za daljinsko grejanje. Ovo se radi zbog toga to ovakvo
postrojenje ima vei ukupan stepen korisnosti proizvodnje toplote i el.
energije nego kod sluaja odvojene proizvodnje. Ve smo spomenuli
protivpritisne turbine kod kojih se sva para uzima iz turbine pri viim
temperaturama i koristi se za grejanje i industrijske procese. esto i
kondenzaciona postrojenja imaju oduzimanje jednog dela pare za potrebe
grejanja pre izlaska iz turbine.
8.10.Perspektiva
Iako parna turbina predstavlja relativno zastareo koncept mehanike
naprave i pri ne tako futuristikim razmatranjima, ona nee biti skoro
potisnuta iz energetike. Mnogi napredniji principi dobijanja el. energije
imaju ipak nii stepen korisnosti i dosta veu cenu. ak i kada bude
potisnuta u drugi plan, parna turbina e se primenjivati za iskorienje
otpadne toplote buduih postrojenja. Ovo se odnosi prevashodno na
gorive elije koje se smatraju izvorom energije budunosti. Za sada,
korienjem boljih procesa i razvojem novih tipova nuklearnih reaktora
parne turbine ostaju na vodeoj poziciji. Takoe je sve ea njihova
upotreba u okviru kombinovanog postrojenja parne i gasne turbine, gde
se izduvni gasovi iz gasne turbine, koji su visoke temperature, koriste za
zagrevanje radnog tela u parnom postrojenju. Ovakvo postrojenje ima
stepen korisnosti oko 0.6 i predstavlja toplotni motor sa najveim
stepenom korisnosti.
LITERATURA
Muli V.in,spec., Hidraulika i Pneumatika, autorizovana predavanja 2009/2010.
www.masine.rs.
www.gommis.co.yu.
www.vendo.hu/sr.
www.wikipedia.org.
www. Google.com.
www. Krstarica.com.

Stran
a 31

Turbine

oki Ivan

Stran
a 32