ZA PREPOZNAVANJE MOBINGA

(zlostavljanja na radu)
I KORIENJA USLUGA ZATITE

Pozovi

0800 10 10 10

ta je to mobing?
Mobing predstavlja psiholoko zlostavljanje
na radnom mestu.
Re srpskog porekla koja je najblia ovom
pojmu je ikaniranje. Izraz mobing preuzet
je iz engleskog govornog podruja i
odomaio se i kod nas, jer ima ire
znaenje od ikaniranja.
"Pod pojmom mobinga podrazumeva se psiholoki teror u poslovnom ivotu (na radnom mestu) i odnosi se na neprijateljsku i
neetiku komunikaciju i maltretiranja, koja
su usmerena na sistematian nain od
jednog ili vie pojedinaca, uglavnom prema
pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u
poziciju u kojoj je bespomoan i u
nemogunosti da se odbrani."
(Hajnc Lejman)

Posledice mobinga
Posledice mobinga se ispoljavaju na individualnom planu. Tada su ugroeni zdravlje osobe
koja trpi nasilje na radnom mestu, njeni socijalni kontakti i njena porodica.
rtva mobinga ima doivljaj ogromnog pritiska
i teine, osea konstantnu zabrinutost i ne vidi
izlaz iz situacije. Usled hronine izloenosti
stresu, vremenom, dolazi do somatskih i psihosomatskih tegoba i oboljenja.

Najee fizike posledice su: hronian umor,

poremeaj sna, smetnje sa probavom, gubitak
telesne teine, pad imuniteta, razliite vrste
bolova, povien krvni pritisak, potreba za sedativima i drugo.
Psihike posledice su: emocionalna praznina,
oseanje gubitka ivotnog smisla, gubitak motivacije, depresivni simptomi i sl.

Posledice po ponaanje su: gubitak koncentracije, zaboravnost, razdraljivost, grubost i

eksplozivnost, preterana osetljivost, poveano
konzumiranje cigareta, alkohola i lekova, poremeaj u porodinim odnosima, ponekad i
sklonost samoubistvu.
Takoe, posledice mobinga ispoljavaju se i na
radno okruenje, na planu produktivnosti kompanije ili institucije u kojoj mobirani rade.
Konano, posledice se oituju i na ekonomskom planu.
Strunjaci procenjuju da posledice mobinga
nacionalne ekonomije godinje kotaju nekoliko milijardi evra.

Ko su najee rtve mobinga?

Potenjaci
Veoma kreativne osobe
Osobe koje su uoile i prijavile nepravilnosti u radu
Osobe koje trae vie samostalnosti u
radu ili bolje uslove rada
Mladi na poetku karijere
Osobe proglaene tehnolokim vikom

Osobe pred penzijom

Osobe sa posebnim potrebama
Pripadnici manjinskih grupa
Razliitost polova (ena u grupi mukaraca
ili mukarac u grupi ena)
Osobe specifinog seksualnog opredeljenja
Osobe obolele od netipiih bolesti (aids,
hepatitis C)

Ko su moberi?
Moberi su osobe koje psiholoki, moralno,
seksualno ili na drugi nain maltretiraju,
zlostavljaju i na sve naine pokuavaju da eliminiu osobe za koje smatraju da im
smetaju.
Mnogi psiholozi tvrde da su moberi osobe sa
poremeajem linosti. To su manje sposobne,
ali mone osobe, bez kapaciteta za ljubav,
igru, kreativnost, davanje i deljenje i empatiju
prema drugim ljudima.
Njima se lako pridruuju slabe linosti, u
strahu da i same ne postanu rtve mobinga,
identifikuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu, oekujui linu korist.

Dinamika
Mobing najee poinje konfliktom, u
odnosu jedan na jedan (mober i rtva), ali
se tokom vremena broj uesnika mobing
situacije poveava.
U organizacijama u kojima postoji mobing
pojavljuje se polarizacija odnosa meu zaposlenima i to tako da se, sa jedne strane
nalazi rtva mobinga, kao usamljeni pojedinac, a sa druge strane veina zaposlenih, a
ponekad i svi zaposleni.
Upravo ta grupa koja je protiv pojedinca
predstavlja grupu koja podrava mobera i
koja je na njegovoj strani u nasrtajima na
rtvu.

Grupu ine oni koji su, esto, nekompetentni, nestruni, poltroni, osobe u strahu
da i sami ne postanu rtve mobinga. Ta
grupa zaposlenih esto i sama, umesto
mobera, sistematski nasre na rtvu. Oni su
moberova produena ruka bez koje bi on
inae bio slab. Ponekad se mober i ne vidi,
jer ga grupa za podrku zaklanja i titi.
rtva nema grupu za podrku, jer se retko
ko usuuje da je podri iz straha za samog
sebe.
Kada rtva mobinga dobije ili nae grupu za
podrku, pola posla izlaska
iz mobing situacije je zavreno.

10

Kako se ispoljava mobing?

Da bi rtvu potpuno ponizili i unitili, mober i
njegovi pomagai preduzimaju sledee aktivnosti:
Ogovaraju i ismejavaju
ire traeve, klevete i uvrede u pokuaju
da osramote rtvu. Predmet traeva su sve
sfere ivota mobirane osobe
Neargumentovano kritikuje rtvin rad
Pojaano kontroliu rtvinu prisutnost na
poslu, vie nego to je uobiajeno i vie
nego to se kontroliu ostali zaposleni
rtvi se uskrauje pravo da kae svoje
miljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ignoriu (kao da ne postoji)
Od rtve se skrivaju vane informacije

11

Svaki razgovor se prekida kada rtva ulazi

u prostoriju
rtvi se dodeljuju besmisleni radni zadaci
i/ili se pretrpa poslovima (sindrom Pepeljuge)
rtvi se ne dodeljuju nikakvi poslovi (sindrom Praznog stola)
Optuuje se za propuste koji se nisu dogodili ili koji su nameteni
rtva se iskljuuje iz drutvenog ivota i
svakodnevnih rituala zajednice
Ugroava se pravo na pauzu i odmor, ne
odobrava se korienje slobodnih dana niti
odlazak na godinji odmor
Dodeljuju se zadaci koji naruavaju
zdravlje ili pogoravaju zdravstveno stanje
(koje je ve narueno)
Dogaaju se: fizike pretnje (u teim
sluajevima i fiziki napadi), verbalni, seksualni napadi i ucene, seksualni nasrtaji...

12

ta jeste, a ta
nije mobing?
Treba biti oprezan da se ne bi svaka neprijatnost ili nezakonitost koja se dogodi na
radnom mestu proglaavala mobingom.
Na primer:
seksualno uznemiravanje na radnom mestu
ne mora nuno da znai da je u pitanju
mobing, iako se ovakva situacija takoe zakonski sankcionie po vie osnova (i radno i
krivino zakonodavstvo).
Nezakoniti otkaz, koji je takoe zakonski
sankcionisan, skoro nikada se ne moe podvesti pod mobing. U samoj sutini mobinga
(kao posebne pojave) jeste upravo zakulisna psiholoka igra koju mober primenjuje u odnosu na rtvu, kako bi je
diskreditovali i eliminisali sa posla. Pritom
nastoji da sve izgleda kao da je za takvu
posledicu odgovorna iskljuivo rtva,
odnosno kako je to zapravo bila njena volja.

13

Mobing karakterie ponaanje koje ima za

cilj da narui integritet, da uvredi oveka. Jedostavno, da dovede rtvu do toga da se
osea jako loe i da joj ugrozi dostojanstvo.
Da bi se okarakterisalo kao mobing, takvo
ponaanje mora da se ponavlja u kontinuitetu, u duem vremenskom periodu. U
suprotnom, radi se o konfliktu.

14

Kako se boriti protiv mobinga?

Loa ekonomska situacija i veliki strah od
gubitka posla, drutvene su okolnosti koje
pogoduju stvaranju i odravanju mobinga
moberima da vre ovu vrstu nasilja i rtvama
da trpe. Veliki broj ljudi nije svestan svojih
prava jer su naueni da na poslu ute i trpe.
Smatraju da e ostati usamljeni ako reaguju,
tj. da e dovesti sebe u jo goru situaciju i da
ih niko od kolega nee podrati.

Za poetak, vano je informisati se o ovoj pojavi, kako bi mogli da je prepoznamo i reagujemo na vreme.
Treba reagovati na prve znake konflikta i raditi na njegovom prevazilaenju. Usvajanje
vetina za unapreenje komunikacije i konstruktivno reavanje konflikata moe pomoi
u prevenciji mobinga.

15

Ako se konflikt ipak razvije u mobing, formalizujte svoj odnos sa moberom, komunicirajte iskljuivo poslovno. Pokuajte da ne
reagujete emotivno i ne dozvolite da vas isprovocira.

Traite podrku od kolega i od

porodice!
Razgovarajte sa nekom od odgovornih
osoba. Obavestite, u pisanoj formi, upravu
preduzea.
Ukoliko imate zdravstvene probleme ili psihike smetnje, javite se lekaru ili psihologu.
Potraite pomo advokata ili organizacija
koje su specijalizovane za pruanje pomoi
rtvama mobinga.
Vodite dnevnig mobinga. Zabeleite svaki
nasrtaj i uvajte svaki dokument.

16

Mobing moe da se desi svakome

od nas.
Zato je vano da budemo solidarni i da
pruimo podrku bliskim ljudima ili ljudima
sa kojima radimo, u situaciji kada im je
teko.
Ne dozvolite da zbog straha ili nekog drugog
razloga pomaete moberu u nastojanjima
da diskredituje vaeg kolegu ili koleginicu!
Neodbacivanje, osmeh, lepa re, ohrabrivanje, puno e znaiti osobi koja prolazi
kroz situaciju mobinga!

VENO JE DA SE ZNA:
Srbija ima Zakon o spreavanju
zlostavljanja na radu.

17

Iako deluje da je u naoj zemlji nemogue

boriti se protiv mobinga, ipak postoje pomaci. Raste broj specijalizovanih organizacija koje rade na polju edukacije o
mobingu i podrke rtvama.
Jedna od vanih novina je donoenje Zakona
o spreavanju zlostavljanja na radu, ime
drava javno osuuje ovu pojavu i predvia
sankcije za njeno ispoljavanje.

Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu

primenjuje se od jeseni 2010. godine i predvia postupke zatite od zlostavljanja:
Posredovanje kod poslodavca
Utvrivanje odgovornosti zaposlenog koji
je zlostavlja kod poslodavca
Sudski postupak
i arbitrani postupak pred Republikom
agencijom za mirno reavanje radnih
sporova

18

Centar za podrku enama, u sklopu Savetovalita za pravnu i psihosocijalnu pomo,

nudi podrku enama sa teritoriji optine
Kikinda koje su pretrpele bilo koji vid
nasilja, ukljuujui i mobing!
Tim strunjakinja prua pravnu, psiholoku i
podrku iz domena socijalne zatite.

SAVETOVALITE ZA PRAVNU I PSIHOSOCIJALNU POMO ENAMA

KOJE SU PRETRPELE NASILJE
Telefon Savetovalita je

0800 10 10 10.

Poziv na ovaj broj je besplatan za pozive iz fiksne i mobilne telefonije.

Radno vreme Savetovalita je od 10 do 17 sati,
svakog radnog dana.

19

Organizacije u Srbiji kojima se mogu

obratiti osobe koje se suoavaju sa
mobingom:
Viktimoloko drutvo Srbije
011/303 42 32
No mobbing, Beograd
064/21 27 880
Antimobing, Novi Sad
021/421 518
Udruenje graana S.T.R.I.K.E., Novi Sad
021/522 078
Samostalni sindikat zaposlenih u bankama,
osiguravajuim drutvima i drugim finansijskim
organizacijama Srbije
011/33 35 192
Ujedinjeni granski sindikati
''Nezavisnost''
011/33 45 159

20

Izdavanje ovog prirunika omoguila

je kooperativa holandskih fondacija
za centralnu i istonu evropu kroz
program Socijalne tranticije koji se
sprovodi u partnerstvu sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative.

U pripremi ove publikacije korieni su materijali

UG S.T.R.I.K.E., Novi Sad i No mobbing udruenja
iz Beograda, na emu im zahvaljujemo.

CENTAR ZA PODRKU ENAMA

Trg srpskih dobrovoljaca 28
23300 Kikinda
0230 437 343
www.podrska.org.rs

podrska1@open.telekom.rs