1

Juno kinesko more: Kako smo stigli do ove take

http://nationalinterest.org/feature/south-china-sea-how-we-got-stage16118
Fu Ying,Wu Shicun
9. maj 2016.

Pitanje Junog kineskog mora postalo je jedno od najiritantnijih

pitanja kinesko-amerikih odnosa u poslednjih nekoliko godina, i s
njim je u vezi javno mnenje u obe ove zemlje veoma kritino jedno
prema drugom. U moru je ak dolazilo i do trvenja dveju mornarica.
Juno kinesko more je, kako se ini, postalo ventil za suparnitva i
sukobe koji su u poslednje vreme narasli izmeu Kine i SAD.
Posledino, ini se da obe strane strane preispituju meusobne
namere na stratekom nivou. Najnovija se retorika tie "militarizacije
Junog kineskog mora", a kada je re o SAD-a, najave sprovoenja
"slobode navigacionih operativnih poduhvata. Povien ton postaje
sve izraeniji s obe strane Pacifika. Takva trvenja u vezi sa Junim
kineskim morem dovode do produbljivanja stratekog nepoverenja i
neprijateljstava. Ameriki naunik David M. Lampton je povodom
postojee situacije veoma jasno i s krajnjom zabrinutou primetio da

je "pred nama prelomna taka u odnosima SAD I Kine". Oigledno je

da pitanje Junog kineskog mora predstavlja najvaniji katalizator
posrnulih kinesko-amerikih odnosa, ako ne i njihov kljuni faktor.
U ove se dve zemlje razilaze miljenja u vezi sa tim ta je
prouzrokovalo trenutnu situaciju u Junom kinskom moru. U Kini je
najire rasprostranjeno uverenje da je re tome da su amerika
strategija rebalansa, stajanje na stranu neke od uesnica u
sporovima u vezi sa Junim kineskim morem i neposredne
intervencije dovele do eskalacije tenzija i uslonjavanja problema. U
Sjedinjenim Amerikim Dravama su, opet, sve gromkije optube da
se Kina ni najmanje ne obazire na meunarodno pravo, da se sili nad
svojim manjim susedima i Sjedinjenim Dravama pokuava da uskrati
pristup, a sve u nameri da postepeno, strategijom malih koraka,
preuzme potpunu kontrolu nad Junim kineskim morem i u konanom
ga ishodu pretvori u kinesko jezero.
Sasvim je oigledno iz incidenata i dogaaja koji su se tokom
poslednjih godina odvijali u Junom kineskom moru da je u sreditu
svih ovih sporova bilo pitanje suverenosti i prava nad ostrvima Nana
i njihovim okolnim vodama. U stvari, u modernoj istoriji nisu bili retki
takvi sporovi u zemljama Treeg sveta, ukljuujui i period Hladnog

rata. Ali otkrie obilnih rezervi nafte u vodama Nana kasnih 1960-ih i
uvoenje meunarodnih sporazuma koji se odnose na EEZ ili
kontinentalni pojas, kao to je Konvencija o kontinentalnom pojasu i
Konvencija Ujedinjenih naroda o pravu mora, predstavljaju nov
podsticaj za one koji poele i posegnu za kineskim Nana ostrvima.
Sporovi proistekli oko ovih ostrva i grebena proirili su se na ire
morsko podruje, ali nisu i van kontrole. Dobar je dokaz za ovo bilo
"zlatno doba" u odnosima Kine i ASEAN-a od 1991. do kraja 2010.
godine, tokom kog je billateralna saradnja procevetala, a obim
trgovine se poveao gotovo 37 puta, i od nekadanjih ne vie od 8
milijardi narastao do 300 milijardi dolara. Tokom ovog perioda,
naconalni bruto dohodak Kine je ubrzano porastao i veina ekonomija
jugoistone Azije se uveala vie nego petostruko.
Napetost je poela da raste 2009. godine i eskalirala je 2012. Kako
su se to na pozadini mira i razvoja stvari razvile u negativnom pravcu
i to nakon dugog perioda regionalne saradnje? Oigledno je da
nijedan poseban dogaaj ili povod sam za sebe nije mogao da
eskalira i promeni situaciju u regionu. Dakle, bilo bi vredno panje da
budu razmotreni incidenti i ponaanja koja su se dogodila , reakcije
koje su izazvali i posledice koje su usledile, to je sve vodilo do

sadanjeg stanja . U ovom je radu pruen pregled lanca dogaaja

koji su pridoneli eskalaciji napetosti u Junom kineskom moru, kao i
kontekst u kom su oni nastali i njihova potencijalna povezanost.
Nadamo se da e ovaj rad pomoi onima koji su zabrinuti zbog ovih
sporova da uvide iru sliku i dopru do sutine onoga zbog ega su se
stvari dogaale upravo na dati nain. Takoe bi trebalo da poslui i
kao upozorenje protiv daljih produbljivanja nerazumevanja i spirale
napetosti za sve zemlje o kojima je re.
Carski Japan i okupacija Nana ostrva i posleratni aranmani
Juno kinesko more jeste najvee marginalno more u Zapadnoj
pacifikoj regiji, i obuhvata povrinu od 3,5 miliona kvadratnih metara.
Nalazi se juno od Kine i ostrva Tajvan, zapadno od Filipina, severno
od Kalimantana i Sumatre, a istono od Malajskih i Indokineskih
poluostrva. Ovo more se povezuje sa Pacifikom Bashi i Balintang
kanalima na severoistoku, i Mindoro i Balabac moreuzima na
jugoistoku; spaja se sa Filipinskim morem Karimata i Gaspar
moreuzima, i povezan je s Indijskim okeanom moreuzom Malaka na
jugozapadu. Bogato ribolovnim resursma i rezervama nafte i plina,
ovo more igra vanu ulogu u ekonomskom razvoju obalnih drava .

Kina ima suverenitet nad etiri arhipelaga u Junom kineskom moru,

poimence, Ksina , Nana , Zonga i Donga ostrvima, koja su
oznaena isprekidanim linijama na karti sastvaljenoj 1947. godine.
Arhipelag Nana ( ili Ostrva Spratli; koordinate: 3 40' - 11 55 'N ,
109 33' - 117 50 ' E ) ima vie od 230 ostrva, ostrvaca, sprudova,
drebena i hridi rasprostranjenih du 1.000 kilometara u rasponu od
jugoistoka prema severozapadu mora . Podruje o kom je re najpre
je otkrila Kina koja mu je i dala ime Nana ostrva, i na njega je najpre
Kina polagala pravo - a to provebavanje suvereniteta jo uvek traje.
[ i] Pre 1930. godine nije bilo spora oko kineskog vlasnitva nad
njima, kao to i moe da se vidi u mnogim kartama i enciklopedijama
bjavljenim irom sveta.
Poetkom 20. veka, zapadne kolonijalne sile, ukljuujui Ujedinjeno
Kraljevstvo, Nemaku i Francusku, a potom i Japan kao rastuu silu u
Aziji, pretenduju na Nana ostrva tokom svoje kolonizacije jugoistine
Azije i okupacije Kine. Pretean deo njihovih teritorijalnih ambicija
okonan je neuspehom usled snanog otpora koji je pruila kineska
ung vlada, a potom i nacionalistika vlada posle nje, kao i ukupne
javnosti. Japan je bio prvi koji je prigrabio neka ostrva u Junom
kineskom moru, ukljuujui i Nana ostrva. 1939. godine, Japan je

okupirao deo Nana ostrva u nastojanju da uspostavi kontrolu nad

jugoistonom Azijom i u pripremama za invaziju Australije. [ II]
U Kairskoj deklaraciji iz novembra 1943, koji su potpisali efovi vlada
Kine, SAD-a i Velike Britanije, stoji da se "... Japanu oduzimaju sva
ostrva u Tihom okeanu koja je prigrabio ili okupirao od poetka Prvog
svetskog rata 1914. , a sve kineske teritorije koje je Japan oteo, kao
to su Mandurijia, Formosa, i Peskadores, bie vraene Republici
Kini i u Pozdamskoj deklaraciji od 26. jula 1945. takoe je, u osmom
poglavlju, navedeno da e "japanski suverenitet biti ograniena na
ostrva Honu, Hokaido, Kjuu, ikoku i ona manja ostrva kako je
utvreno i kako je navedeno u deklaraciji iz Kaira 1943.godine ".
U

decembru

1946,

godinu

dana

nakon

poraza

Japana,

nacionalistika vlada Kine alje ratne brodove da zauzmu ostrvo

Taiping (ostrvo Itu Aba) i ostrvo ongje (ostrvo Thitu) i postavlja bazu
na ostrvu Taiping. Godine 1947, Ministarstvo unutranjih poslova
kineske nacionalne vlade preimenovalo je ukupan broj od 159 ostrva,
ostrvaca i sprudova, ukljuujui i one u okviru Nana arhipelaga,
istorijski

nadlenosti

Kine

Junom

kineskom

moru.

meuvremenu, nacionalnatika vlada objavljuje zvaninu mapu svojih

teritorijalnih voda koje je Kina posedovala u Junom kineskom moru

oznaenih demarkacionom linijom. Dugo nakon toga Sjedinjene

Drave nisu imale bilo kakvu primedbu. S obzirom na to da su
dugoroni saveznik Tajvana i da su snano prisutne u posleratnoj
Aziji, Sjedinjene Drave su imale sve mogue razloge da imaju svest
o postojanju ove mape. Oigledno je stav Kine bio prepoznat i priznat
.
U svetlu podela s obe strane Tajvanskog moreuza, izbijanja hladnog
rata i napetosti izmeu dva bloka, SAD su se odluile za pragmatian
odnos prema vlasnitvu nad ostrvima i grebenima u Junom
kineskom moru. Ovaj se pragmatian stav ogleda u mirovnom
sporazumu koji je u San Francisku sklopljen izmeu Japana i dela
saveznikih snaga. Potpisan 8. septembra 1951. godine i stupio na
snagu 28. aprila 1952, ovaj je dokument imao ulogu da okona
posleratnu savezniku okupaciju Japana i da uspostavi ulogu Japana
na meunarodnoj sceni. Njime se Japanu slubeno odriu prava na
zemlje koje je zauzeo ukljuujui " odricanje od svih prava, vlasnikih
i prava potraivanja ostrva Spratli do ostrva Parasel". U lanu 2. (6 )
stoji da se "Japan odrie svih prava, vlasnitva i pretenzija na ostrva
Spratli (arhipelag Nana) i na ostrva Parasel (Ksia ostrva)", ali
vlasnitvo nad tim ostrvima nije precizirano.

Kakogod, kao najvea rtva japanskog militarizma i jedan od etiri

glavna pobednika u Drugom svjetskom ratu, NRK nije pozvana na
mirovne pregovore koji su odrani u San Francisku. Tim je povodom
kineska vlada 15. agusta izdala Deklaraciju o Nacrtu ugovora o miru
s Japanom prema Sjedinjenim draavama i Velikoj Britaniji, i na
mirovnu konferenciju u San Francisku poslala svog tadanjeg
ministra spoljnih poslova Dou En Laja , potvrujui kineski
suverenitet nad arhipelagom Nana u Junom kineskom moru, i
protestujui protiv toga to u nacrtu nema bilo kakve odredbe o tome
ko preuzima ostrva u Junom kineskom moru nakon odricanja
Japanu svih prava, prava vlasnitva i pretenzija na njih. Time je
ponovljeno da "trenutna kineska vlada preuzima vlast nad tim
ostrvima", i da zakonito pravo suvereniteta NRK " ostaje netaknuto. "
[iii]
U svom nastojanju da pomiri odnose izmeu japanskih i tajvanskih
vlasti, a radi to boljeg amerikog stratekog razvoja u APAC regiji,
Sjedinjene Amerike Drave predsedavaju potpisivanju Ugovora o
miru izmeu Japana i Republike Kine 1952. godine. U lanu 2. ovog
dokumenta navedeno je: " Priznaje se da se na osnovu lana 2.
Ugovora o miru koji je Japan potpisao u San Francisku 8. septembra

1951. godine (u daljem tekstu: Ugovor iz San Franciska ), Japan

odrekao svih prava, vlasnitva i pretenzija na Tajvan (Formosa ) i
Penghu (Pescadores ), kao i ostrva Spratli i Paracel ". I zaista su
Sjedinjene Drave i Japan smatrali vlasti u Tajvanu legitimno
nadlenim da za vladu Kine preuzmu s pravom kineske teritorije u
Junim kineskom moru koje su silom oduzete od Japana.
Sporovi tokom Hladnog rata
Od sredine 1950-ih , Filipini i Juni Vijetnam zapoinju zadiranje u
Nana arhipelag. 1956. godine Tomas Kloma, filipinski avanturista,
objavljuje da je otkrio grupu ostrva u vodama arhipelaga Nana, i
naziva ih "Freedomland ". Ubrzo je potom filipinska vlada tvrdila da bi
ostrva trebalo da pripadaju njihovoj zemlji na osnovu projekta "Kloma
otkria", zapretivi da bi mogla da odmah preuzme kontrolu nad
ostrvima. Oigledno svesna pozicije tajvanskih vlasti u pogledu
suvereniteta nad ostrvima, Manila je ak imala nameru da u Tajvan
uputi delegaciju radi pregovora na tu temu. [iv] U periodu od1962.
godine, Juni Vijetnam je okupirao Nanzi Kej ( Jugozapadni Kej ),
Dunkijan Kej (Peani Kej ), ostrvo Hongksiu (Namjit ostrvo),
inhong ostrvo (Sin kej ostrvo ), Nanvej ostrvo ( Spratli ostrvo) i Anbo

10

Kej (Ambojna Kej), zbog ega su se snano pobunile i emu su se

usprotivile obe strane Tajvanskog moreuza.
Vei talas prisvajanja odigravao se tokom 1970-ih i 1980-ih godina, a
pod utiskom toga to su Sjedinjene Drave i brojne istraivake
agencije UN-a tokom kasnih 1960-ih otkrile bogate rezerve nafte i
plina na kontinentalnom delu Junog kineskog mora i to je 1982.
godine potpisana Konvencija Ujedinjenih naroda o pravu mora
(Konvencija), kojom je uveden reim 200 nautikih milja ekskluzivne
ekonomske zone ( EEZ ).
Umnogome podstaknuti visokim potencijalom za istraivanje resursa,
Vijetnam, Filipini i Malezija su bacile oko na ostrva i grebene u
Nana arhipelagu.
Reim Severnog Vijetnama je otvoreno priznavao suverenitet Kine
nad ostrvima u Junom kineskom moru, ali je ubrzo odustao od ove
politike odmah po ujedinjenju sa Vijetnamom. [v] . Tokom 1975,
Severni Vijetnam je, pod izgovorom "osloboenja" okupirao est
ostrvaca i hridi u Nana arhipelagu koje je ranije bio zaposeo Juni
Vijetnam. Kasnije je prigrabio jo 18 ostvaca i hridi, ukljuujui i
greben Rankinga (Grierson Reef) i obalu Van'an (Vanguard bank).

11

14. martaa 1988, Vijetnam se sukobio s Kinom u vodama blizu

kineskog grebena ingua (Johnson South Reef).
Filipini su zauzeli osam ostrva i grebena, ukljuujui i ostrvo Feiksin
(Flat Island) i osrtvo ongije (Thitu Island); Malezija je zaposela
Danvan greben (Swallow Reef), Nanhai greben (Mariveles Reef) i
Guang Ksingzai greben (Ardasier Reef).
U isto su vreme ove zemlje dramatino promenile svoje izvorno
stanovite u vezi sa arhipelagom Nana. Formulisanje nacionalnih
zakone o moru i nizom politikih izjava, zvanino su potvrene
pretenzije na suverenitet nad Nana arhipelagom i uinjene
teritorijalne pretenzije prema vodama koje okruuju Nana arhipelag.
Istovremeno s tim, Sjedinjene Drave jasno pokazuju da Kini priznaju
suverenitet nad Nana arhpelagom u svojim diplomatkim upitima, I
zahtevima za merama i izmenama plana letova. Osim toga, vlasti na
Tajvanu su odobrile prijem lanovima amerikog vojnog osoblja na
Nana arhipelag gde su oni stacionirali snage. Tokom dugog
vremena se Amerika nije izjanjavala o zadiranjima koja su inili
Filipini i Vijetnam, ali se u vie navrata konsultovala sa vlastima
Tajvana u vezi s pitanjem suvereniteta nad ostrvima i grebenima. [vi]
Od februara 1957. do februara 1961. godine amerika vlada je

12

podnela mnotvo zahteva vlastima Tajvana kako bi se bazi amerikih

vazduhoplovnih snaga u Filipinima omoguilo da sprovede nautike
kartografske premere i meteoroloka istraivanja u blizini Huanin
ostrva (Scarborough Reef) i Nana arhipelaga, oigledno priznajui
Kini suverenitet nad ovim ostrvima preko uloge koju imaju vlasti
Tajvana. Takvo je priznavanje suvereniteta potvreno i u knjigama i
kartama objavljivanim u ovo vreme: na primer u Geografskom
leksikonu

sveta,

Kolumbija

Lipinkot

(1961),

Vorldmarkovoj

Enciklopediji naroda (1963.), i Ustavima zemalja sveta (1971), koji

svi ustvruju da Nana arhipelag pripada Kini. I zaista su kreatori
amerike politike u to vreme bili suoeni s dilemom: s jedne je strane,
s obzirom na moralno opredeljenje za svoje kineske nacionalistike
saveznike u Tajvanu, i u skladu s meunarodnim pravom, SAD bi
morale da reeno priznaju kao kinesku teritoriju; s druge strane, zbog
svoje anti-komunistike politike i azijsko-pacifike strategije, nikako
nisu mogle da priznaju da je kontinentalna Kina njihov zakoniti
vlasnik, a takoe nisu imala nameru ni da takvim priznanjem narue
odnose koje su imala sa svojim vanim saveznicima, poput Filipina.
to se tie Kine, tokom godina su samo vlasti Tajvana imale
stacionirane snage na ostrvu Taiping. Tek je kasnih 1980-ih godina

13

20-og veka Kina poela da preuzima kontrolu nad est manjih ostrva i
grebena. Tokom 1994, Kina je izgradila ribnjak i pristanite na
grebenu Maiji.
Put do Deklaracije o ponaanju strana u Junom kineskom moru
U ranim 1990-ih, kako se Hladni rat bliio svom kraju, odnosi meu
zemljama su poeli da se obnavljaju i ekonomski je razvoj postao
primarni fokus u APAC regionu, Kina je krenula putem brzog
uspostavljanja odnosa s zemljama jugoistone Azijei Udruenjem
zemalja jugoistone Azije (ASEAN). Godine 1990. uspostavila je
zvanine diplomatske odnose sa Singapurom i nastavila diplomatske
odnose s Indonezijom. Godinu dana kasnije, Kina je pokrenula
proces dijaloga sa ASEAN-om, a 1992. otpoela dijalog s ASEANom.
Kina je potom krenula putem izgradnje poverenja i svestrane
saradnje sa ASEAN-om, i voenja nove spoljne politike koja
prepoznaje i razume znaaj odravanja stabilnosti u jugoistonoj Aziji.
Usprkos svim ovim razvojnim kretanjima, pitanje suvereniteta nad
arhipelagom Nana ostalo je najee raspravljalo pitanje izmeu
Kine i njenih ASEAN suseda. Kina je, na osnovu svog istorijskog
vlasnitva nad ovim ostrvima i priznatih meunarodnih dokumenata,

14

dosledno branila svoj neosporni suverenitet nad njima, kako je to

inila i u prolosti. S druge strane, Kina je odluila da i ovde primeni
svoju politiku "stavljanja sporova na stranu i sprovoenje zajednikog
razvoja" [vii] koja je praktikovana povodom ostrva Diaou u Istonom
kinsekom moru, a radi ouvanja saradnje i stabilnosti u regionu. Kako
god, Kina je stajala na jasnom stanovitu da to ne znai odricanje od
suvereniteta nad Nana arhipelagom.
Tokom 1994, Kina je normalizovala diplomatske odnose sa
Vijetnamom. Godine 1995. i priznanjem Vijetnama, Mijanmara, Laosa
i Kambode, lanstvo ASEAN-a je proireno na 10 zemalja. Godine
1996. Kina je postala punopravni partner u pregovorima s ASEANom, a 1997. u vreme azijske finansijske krize, Kina se dokazala kao
odgovoran partner, osvojivi iroku pohvalu i zadobivi vee
poverenje zemalja ASEAN-a. Godine 1997. je u Kuala Lumpuru,
Malezija, odran prvi neformalni samit Kine i ASEAN-a, na kom su
obe strane najavile osnivanje "partnerstva za 21. vek orijentisanog na
dobrosusedske odnose i meusobno poverenje".
Tokom 1990-ih je brzi razvoj odnosa Kine i ASEAN-a uglavnom
maskirao tinjajue pretenzije u Junom kineskom moru; sporovi su s
vremena na vreme ipak izbijali na povrinu.

15

Kljuni je razvoj bio novi talas jednostrane okupacije Nana

arhipelaga i proizvodnja nafte i plina koje su neke zemlje sprovodile u
okolnim vodama. Poetkom 1990-tih, Vijetnam zauzima jo 5
grebena, dostigavi broj od ukupno 29 ostrva, ostrvaca i grebene pod
svojom kontrolom. Do marta 1994, Vijetnam je ilegalno putem
aukcijskih nadmetanja licencirao 120 lokacija za naftna postrojenja u
vodama Nana i Hina arhipelaga. Malezija je 1999. zaplenila Juja
sprud (Investiator Shoal) i greben Boji (Erica Reef) i aktivno je
iskoriavala naftne, plinske i ribolovne resurse u okolnim vodama.
Dostigla je polovinu naftnih platformi meu stranama u sporu oko
podruja u Nana arhipelagu, a sprovoenjem zakona o moru
dostignut je najvei broj proteranih i uhapenih kineskih ribara tokom
1990-ih.
Filipini su takoe orkestrirali brojne provokacije na kineskom grebenu
Meiji (Mischief Reef), ostrvu Huangjuan, i Ren'ai sprudu (Second
Thomas Shoal).
Najekstremnije je ponaanje bilo reakcija na to to je Kina 1994.
godine instalirala ribarske objekte i skladite na grebenu Meiji.
Filipinska mornarica je, krajem marta sledee godine, raznela
istraivake markere koje je Kina instalirane na Vufang Atolu

16

(Jackson Atoll), grebenu Ksian'e (Alicia Annie Reef), Sinji sprud (First
Thomas Shoal), i Banjue sprud (Half Moon Shoal) i Ren'ai sprud. Uz
podrku aviona filipinskih vazduhoplovnih snaga, takoe je pokrenut
napad na etiri ineska ribarska broda koja su plovila u blizini Banjue
spruda, i uhapena su 62 kineska ribara, lanova posade. Dana 13.
maja, filipinska vojska pokuala da eskalira sukob tako to je poslala
ratne brodove i avione na greben Meiji, ime je otpoelo
osmoasovno

premeravanje

snaga

kineskim

brodom

za

sprovoenje naredbe 34 Zakona o ribarenju koji je patratrolirao

okolnim vodama. Bez obzira na napade i sukoba, Kina je zavrila
instalacije. Krajem aprila 1997. godine, filipinska mornarice je pristala
na ostrvo Hijanin, digla u vazduh teritorijlni spomenik koji je podigla
Kina, i postavila na ostrvu zastavu Filipina. Kina je reagovala tako to
je uputila brodove za nadzor okolnih voda ostrva, koji su se suoili s
zategnutom situacijom s filipinskim ratnim brodova koja nije bila
olakana ni u nekoliko narednih dana, sve do 3. maja. Tokom godina
koje su sledile, Filipini su proterali, uhapsili, pa ak i otvarali oruanu
vatru na kineske ribare u prolazu kroz vode u blizini ostrva Huangian.
Dana 9. maja 1999., filipinska mornarica je namerno svoj desantni
amac BRP Sijera Madre(LT-57)nasukala na Ren'ai sprud iskoristivi

17

popravku oteenja na trupu broda kao izgovor, i tu je ostao s

redovnom smenom vojnika, odbijajui od tog trenutka da se povue.
Kina je reagovala nizom otrih diplomatskih predstavki, bez uspeha.
Dana 3. novembra iste godine, filipinska je mornarica ponovila isti
gest stavljanjem van stroja jo jedan ratni brod koji je nasukan na
ostrvo Huangian pod izgovorom curenja iz kabine, blokirajui na taj
nain jugoistoni pristup laguni. Ve imuna na ovaj stari trik, Kina vri
ogroman diplomatski pritisak na Manile. Dana 29. novembra, tadanji
filipinski predsednik Jozef Estrada nareuje povlaenje plovila.
Nakon ovog incidenta, kineska je vlada, u nameri da sprei da spor
prokljua i da odri partnerske odnose sa ASEAN-om, pribegla
svestranim oblicima diplomatskih napora na konsultacijama sa
zemljama kao to su Vijetnam, Malezija, a posebno sa Filipinima.
Potom je napetost poela da poputa. U martu 1999. godine, radna
grupa za razvoj mera za izgradnju poverenja odrala je svoj prvi
sastanak u Manili, i na njemu su se obe strane, nakon niza
konsultacija, sloile oko suzdranost i nepreduzimanja bilo kakvih
radnji koje bi mogle da vode ka eskalaciji sporova.
U meuvremenu i ASEAN budno prati situaciju u Juom kineskom
moru, i odrao je niz razgovora s Kinom. Takoe je odran i "Track

18

1,5" dijalog iza zatvorenih vrata o sporovima , u kom su uestvovale

sve relevantne strane, ukljuujui ne samo one iz kontinentalne Kine,
ve i iz Tajvana. Vaan konsenzus koji je proistekao iz ovih dijaloga
bio je da bi za reavanje sporova oko suvereniteta nad Nana
ostrvima, koji su komplikovani i za koje ne postoje jednostavna
reenja, sve zainteresovane strane trebalo da posegnu za mirnim
pregovorima. Kineski predlog "stavljanje sporova na stranu" pokazao
se kao najizvodljivija opcija. Takoe je priznato da nijedno
razgranienje pomorskih granica nee biti mogue bez reavanja
pitanja i sporova u vezi sa suverenitetom nad ostrvima i grebenima o
kojima je re, odravaju tako nejasnoe u pogledu pomorskih
potraivanja kao moda najbolji izbor u datom trenutku. Ove su ideje i
priedlozi posluili kao temelj budueg konsenzusa izmeu Kine i
ASEAN-a. Usvojen na ASEAN sastanku na vrhu 1998. godine s
ciljem da se pobolja regionalna integracija, Hanojski plan delovanja
predlae da bi trebalo nastojati da se "uspostave regionalna pravila
ponaanja u Junom kineskom moru meu svim stranama na koje se
ono neposredno odnosi." [viii]. U cilju dalje pomocije izgradnje
poverenja i dobrosusedskih prijateljskih odnosa, Kina se naelno

19

saglasila da sa zemljama ASEAN-a otpone konsultacija o "pravilima

ponaanja". [ix]
Neformalne konsultacije odrana su izmeu Kine i zemalja ASEAN u
Tajlandu 15. marta 2000. godine, kada su razmenjeni dokumenati o
"kodeksu ponaanja", koje su sastavile obe strane, i o njima se
raspravljalo. Meutim, zbog znatno razliitih pogleda na njihovu
obavezujuu prirodu meu strankama, i razlikama izmeu Kine i
Vijetnama kada je re o oblastima koje bi trebalo da budu
obuhvaene, proces izrade se nije ba najbolje razvijao, a ni
naknadne konsultacije nisu urodile bitnijim ishodom.
S ciljem da se obuhvate prekidi u komunikaciji, Malezija je predloila
da "pravila ponaanja" budu zamenjena kompromisnom i
neobvezujuom "deklaracijom" na 35. ministarskom sastanku
ASEAN-a odranom u Bandar Seri Begavanu, Brunej, jula 2002.
godine. Predlog je odobren od strane ministarskog sastanka ASEANa, a u zajednikoj izjavi, objavljenoj nakon sastanka, navodi se da e
ASEAN i Kina tesno saraivati kako bi "deklaracija" zaivela u
stvarnosti. [x] Nekoliko meseci kasnije su odrane konsultacije o
Deklaraciji o ponaanju strana u Junom kineskom moru (DOC)
umesto "pravila ponaanja", u kojem su obe strane uestvovale u

20

nizu mnogobrojnih rundi tekih pregovora. Na 8. ASEAN samitu koji

je sazvan u Pnom Penu, Kamboda, 4. novembra 2002. godine,
gospodin Vang Ji, tadanji zamenik ministra spoljnih poslova, i
ministri deset zemalja lanica ASEAN-a, zajedniki su potpisali DOC.
U DOC, koji sadri deset odredbi, strane su prepoznale potrebu da
promoviu mirno, prijateljsko i harmonino okruenje u Junom
kineskom moru; obavezale su se da e svoje teritorijalne i sukobe
oko nadlenosti reavati mirnim putem, ne pribegavajui pretnjama ili
upotrebi sile, putem prijateljskih konsultacija i pregovora suverenih
drava koje su neposredno zainteresovane, i u skladu s univerzalno
priznatim principima meunarodnog prava, ukljuujui i UN-ovu
Konvenciju o pravu mora iz 1982; ponovno su potvrdile svoje
potovanje i posveenost slobodnoj plovidbi i preletu iznad Junog
kineskog mora; obvavezale se da e pokazati samokontrolu u
obavljanju delatnosti koje bi mogle da komplikuju ili zaotre sporove i
utiu na mir i stabilnost, ukljuujui, izmeu ostalog, i suzdravanje
od nastanjivanja trenutno nenaseljenih ostrva, grebena, uvala i
laguna i ostalog, da e se baviti svojim razlikama na konstruktivan
nain; i sloile su se da e raditi, na osnovu konsenzusa, u pravcu
konanog postizanja cilja dokumenta. [xi]. Tokom pregovora su u

21

centru panje bili sporovi u vezi sa suverenitetom nad Nana

arhipelagom, njegovim ostrvima i grebenima. Velika je panja bila
poklonjena spreavanju eskalacije sporova i glavna je svrha DOC bila
da sprei dalje oblike zauzimanja i kontrole ostrva.
Vano je napomenuti da su neposredno uoi potpisivanja DOC, bila
podeljena miljenja o tome koje bi ime trebalo da bude korieno u
vezi sa spornim podrujima. Veina lanice ASEAN htela je da koristi
izraz "Ostrva Spratli", ali nije imala ita protiv ako Kina koristi "Nana
ostrva". Meutim, Vijetnam je insistirao na korienju naziva "Hoang
Sa ostrva" i "Truong Sa ostrva" (koji se odnose na Hia ostrva i
Nana ostrva) kao nain da potvrde svoje stanovite. I time je Kini
baena rukavica u lice, s obzirom da Kina nikada nije priznala
postojanje bilo kakvog spora na Hia ostrvima, niti je imala ikakve
konsultacije koje su se ticale tih ostrva. Konano, u nadi da e
prekinuti dugotrajan zastoj i maksimizovati zajednike interese, Kina
je pristala na korienje neto dvosmislenijeg izraza - "Juno kinesko
more", na primer, "strane u Junom kineskom moru", "sloboda
plovidbe i preleta iznad Junog kineskog mora" i "pravila ponaanja u
Junom kineskom moru". Opisi o sporovima u vezi s ostrvima takoe
su uinjeni nejasnim pominjanjem "suzdravanja od nastanjivanja

22

trenutno nenaseljenih ostrva, grebena, uvala, laguna i drugog", bez

posebnog spominjanja Nana ostrva. DOC je odigrao kljunu ulogu u
ublaavanju sporova u vezi sa Nana ostrvima i odravanju
regionalne stabilnosti, ali njegovi dvosmisleni nazivi elemenata u
sporu posejali su seme pretvaranja lokalnih teritorijalnih sporova u
uoptenija pomorska pitanja. Pojmovi "sporovi oko ostrva" i "pomorski
sporovi" postaju zbunjujue izmeani. Podstaknut drugim
elementima, sporovi oko delova Nana ostrva i razgranienje njihovih
okolnih voda postupno je proireno na celokupno Juno kinesko
more.
Ubrzo nakon hladnog rata, SAD su ostale dosledne svojoj ranijoj
politici ne stajanja na bilo iju stranu kada je re o opravdanosti
teritorijalnih pretenzija, naglaavajui da bi svi sporovi trebalo da
budu reeni mirnim putem, i da treba odrati slobodu plovidbe u
Junom kineskom moru. Kako u to vreme Azija nije bila u aritu
interesovanja globalne politike SAD, povremeno podgrejavanje
sporova u vezi sa Nana ostrvima nije ni podstaklo SAD da promene
svoj neutralan stav, kojim se naglaava da bi zainteresovane strane
trebalo da svoje teritorijalne sporove reavaju mirnim putem. [xii]
Decenija u kojoj je napetost tinjala ispod povrine

23

U gotovo deset godina nakon uvoenja DOC, Kina je bila jedina koja
se dosledno drala tog dokumenta. Suzdravala se od preduzimanja
radnji koje bi mogle da prouzrokuju eskalaciju sporova u Junom
kineskom moru, i nastavila je da se zalae za mir i saradnju i
zajedniki razvoj u spornim podrujima. Za razliku od toga, Vijetnam,
Malezija, Filipini i neke druge zemlje ASEAN-a polovino su prihvatile
DOC. Nastavile su da transformiu i da se proiruju na okupirana
ostrva, da osnauju administrativno upravljanje njima, i ubrzavaju
razvoj proizvodnje nafte i plina u okolnim vodama. Takoe su
povremeno hapsilie kineske ribara koji su lovili u tim vodama. Jedini
zajedniki imenitelj napora tih zemalja bio je uvrivanje njihove
ilegalne okupacije i produavanje teritorijalnih sporova u pomorskoj
sferi. Ono to one pokuavaju da uine bilo je da to vie negiraju
postojanje sporova nego li da ih reavaju. Ovo je predstavljalo
kontinuirani izvor frustracije kineske javnosti i medija, i izazivalo je
stalnu panju.
Vijetnam je najaktivnije krio DOC. Na primer, u aprilu 2003. godine,
odrao je komemoraciju povodom 28. godinjice "osloboenja Nana
ostrva". U junu je potpisao tajni pakt s Indonezijom o razgranienju
epikontinentalnog pojasa prema Junom kineskom moru. U aprilu

24

2004. godine, organizovao je prvi komercijalni obilazak Nana ostrva.

Poetkom 2005, objavio je revidiranu kartu Vijetnama, kojom je
kineska ostrva Sia i Nana ukljuio u svoju Hanj Hoa provinciju.
Poetkom 2006, Vijetnam i Malezija su uspostaviti mornariku plavu
linju za koordinaciju razvoja resursa i reavanje njihovih sporova oko
kineskih ostrva. U aprilu je poeo jo jedan krug nadmetanja za
naftne platforme u okolnim vodama, i najavio je saradnju s treim
stranama kada je re o izgradnji cevovoda za transport prirodnog
plina u Nana ostrvima. U maju 2007. godine, uveo je opsena
geoloka istraivanja u okolnim vodama koristei strani ovlaeni
istraivaki brod; mesec dana kasnije, odrao je izbore za
"predstavnike Narodne skuptina" na jednom od okupiranih Nana
ostrva.
U aprilu 2003. godine, Malezija je poslala etiri flotile u ukupnom
broju od 11 geodetskih plovila u vode oko Nantong grebena (Louisa
Reef) radi moguih dajih operacija; u maju je organizovala
meunarodno pomorsko nadmetanje u vodama oko Danvan grebena
i prvi je put odobrila komercijalna putovanja do Juja spruda u

25

organizaciji putnike agencije. U novembru 2004. godine, izdala je

potanske marke na kojima je prikazana nova karta Malezije koja
obuhvata i ostrva Nana. U avgustu 2008. godine, malezijski je
ministar odbrane s nekih 80-tak novinara sleteo na Danvan greben
kako bi proglasio "suverenitet".
U aprilu 2003. godine, na Filipinima je proslavljena 25. godinjica
osnivanja optine Kalaijan na ostvu Hongije. U junu 2006. godine,
zapoinje obnovu i nadogradnu piste i drugih objekata na ostrvu. U
martu 2008. godine, postavila je satelitske komunikacione objekte na
nekim od okupiranih ostrva i grebena.
Kakogod, mora se priznati da je, uprkos stalnoj pretnji ratom u
Junom kineskom moru, pre 2009. opta situacija bila pod kontrolom.
Ubrzo su potom stvari postale sloenije, uglavnom usled zvaninog
roka koji je odredila Komisija UN-a za granice epikontinentalnog
pojasa (CLCS), a prema kojima relevantne lanice svoje zahteve u
vezi sa epikontinentalnimm pojasom koji se protee na 200 nautikih
milja od njenih teritorijalnih voda moraju da podnesu do 15. maja
2009. Jo je vaniji faktor bilo uvoenje amerike strategije rebalansa
Azije i Pacifika.

26

Ubrzo nakon stupanja na dunost u januaru 2009. godine, Obamina

je administracija signalizirala da e ispraviti greke Buove spoljne
politike premetanjem stratekih prioriteta SAD-a u azijsko-pacifiku
regiju, to je oigledno doprinelo samopouzdanju ostalih podnosilaca
zahtjeva u Junom kineskom moru da upute izazov Kini.
Izmeu januara i februara 2009. godine, na Filipinima su
predstavniki dom i kongres usvojili Povelju o osnovama teritorijalnog
mora, kojom se na kinesko ostrvo Huangian i neka ostrva i grebene u
Nana arhipelagu pretenduje kao na filipinsku teritoriju. Dana 6. maja,
odabravi da u potpunosti ignoriu nereene sporove regionalnih i
razgranienja na moru u ovim vodama, Vijetnam i Malezija zajedniki
podnose CLCS-u informaciju o spoljnim granicama epikontinentalnog
pojasa izvan 200 morskih milja u Junom kineskom moru. Dana 7.
maja, Vijetnam odvojeno podnosi CLCS-u informaciju o spoljnim
granicama epikontinentalnog pojasa izvan 200 morskih milja
pretendujui na suverenitet nad kineskim ostrvima Sia i Nana. U
takvim okolnostima, Kina nije imala drugog izbora nego da CLCS-u
podnese preliminarne nalaze istraivanja o spoljnim granicama svog
epikontinentalnog pojasa izvan 200 morskih milja, kako bi spreila
dalje podrivanje sopstvenih interesa.

27

U meuvremenu, SAD su zapoele trvenja s Kinom u Junom

kineskom moru. Samo u 2009. godini odigralo se najmanje pet
sukobljavajiih incidenata izmeu SAD-a i kineskih brodova, od kojih
je USNS Impeccable najupeatljiviji.
Godina 2010. svedoi o broj promeni politike SAD-a o vezi s
pitanjima Junog kineskog mora, kojom se pokazuje sklonost
"svrstavanja uz jednu stranu". Na ministarskom sastanku
Regionalnog foruma ASEAN odranog u Hanoju, Vijetnam, 23. maja
2010. godine, ameriki je dravni sekretar Hilari Klinton govorila o
pitanju Junog kineskog mora, navodei da Sjedinjene Drave "imaju
nacionalni interes u slobodi plovidbe, otvorenom pristupu pomorskim
dobrima Azije, i potovanju meunarodnog prava u Junom kineskom
moru ", naglasivi da bi podnosioci zahteva trebalo da slede svoje
teritorijalne pretenzije i pripadajua prava na pomorski prostor u
skladu sa Konvencijom. Kasnije u svojim memoarima Hilari Klinton
pie: "Bila je to paljivo odabrana fraza, kao odgovor na prethodnu
kinesku tvrdnju da njene prostrane teritorijalne pretenzije u podruju
predstavljaju kljuni interes [xiii] Hilari Klinton je nastavila da iznosi
niz komentara povodom azijsko-pacifike politike Obamine
administracije i pitanja Junog kineskog mora u nizu drugih prilika. U

28

meuvremenu je osnaena amerika prisutnost i pojaani napori

kada je re o vojnim vebama u regionu.
S druge strane, kineska je strana nastavila diplomatske napore u
pravcu odravanja stabilnost u Junom kineskom moru i ublaavanju
zategnutih odnosa sa zemljama ASEAN-a. Kina je postigla izvestan
napredak svojim mukotrpnim nastojanjem da sporovi budu
razreavani putem mirnih pregovora. Na ministarskom sastanku
ASEAN-Kina (10 + 1) odranom na Baliju, Indonezija, u julu 2011,
Smernice za implementaciju DOC usvojile su Kina i zemlje ASEANa. Kina je putem bilateralnih pregovora postigla izvestan stepen
razumevanja s Filipinima i Vijetnamom. Ipak, ovi napori nisu bili
dovoljni da potisnu azijsko-pacifiku rebalans strategiju, a pretendenti
poput Filipina i Vijetnama, nisu se, opet, pokazali kao vrlo suzdrani.
Poeli su da pojaavaju svoje napore za ponovnim sticanjem
okupiranih ostrva i grebena, a esto su zajedno sa SAD izvodile i
vojne vebe u blizini Junog kineskog mora. Neke zemlje ak
nameravaju da se grupiu protiv Kine, preduzimajui niz
provokativnih akcija u znak nepotovanja zabrinutosti Kine. U martu
2011. godine, filipinska vojska je obelodanila da planira da uloi 230
miliona dolara u obnovu kasarni i areodroma na ostrvima u Junom

29

kineskom moru. U junu i julu, Filipini i Vijetnam su izveli niz

zajednikih vebi s drugim stranim silama u spornim vodama. U
potrazi za jaanjanjem regionalnih i pomorskih potraivanja Filipina u
ovoj regiji, Akuino III je naredio slubenu upotrebu naziva "Zapadno
filipinsko more" umesto meunarodno standardizovanog geografskog
naziva "Juno kinesko more", a takav mu je potez, makar samo
privremeno, pribavio izvesno priznanje amerikih zvaninika, a
donekle je time stekao i zvanino priznanje SAD-a. U martu 2012.,
Filipini i Vijetnam su postigli dogovor o zajednikim vojnim vebama i
pomorskoj graninoj kontroli u Junom kineskom moru. U aprilu je
Vijetnam poslao nekoliko svetenika u neke od hramova na Junom
kineskom moru.
Ove su provokativne aktivnosti pojedinih zemalja lanica ASEAN-a i
SAD-a pomno praene i o njima je u Kini bilo nairoko izvetavano,
pobudivi snaan odjek u javnosti. Pod pritiskom udvostruenog
pritiska odrivosti svoje politike i javnog mnjenja, kineska politika
suzdranost i bliila se svome kraju.
Tenzija kao rezultat rvanja vie igraa
U aprilu 2012. godine, filipinska je mornarica sprovela provokativno
hapenje kineskih ribara koji su lovili u vodama ostrva Hiangian to je

30

kasnije postalo poznato kao incindent na ostrvu Hiangian.

Nesumnjivo je ovo bila "poslednja slamka koja je kamili slomila lea"
kada je re o krhkoj stabilnosti u Junom kineskom moru, i testiranje
donjeg praga kineske politike i strpljenja.
10. aprila 2012. godine, filipinski ratni brodovi su se uputili u
iznenadnu raciju dvanaest kineskih ribarskih brodova koji su bili u
laguni, uznemiravajui i zlostavljajui je njihovu posadu, pa su se ak
i silom ukrcali na jedan brod i uhapsili ribare. Gotovo odmah su se
slike uhapenih kineskih ribara, nagih do struka i izloenih suncu koje
pri na palubi , nale na naslovnim stranama tampe i digitalnih
medija u Kini, to je bio povod za protest kineske javnosti. Kina je
tako bila prinuena da preduzme kontramere, kako putem hitnih
diplomatskih predstavki na Filipinima, tako i upuivanjem brodova za
pomorski nadzor i administrativnih brodova za ribolov u vode oko
Hiangian ostrva. Obe su strane uestvovale u napetom odmeravanju
snaga sve do 3. juna, kada su svi filipinski brodovi napustili lagunu na
ostrvu. Kako bi spreila dalje poteze Filipina, Kina je uputila brod za
pomorski nadzor na dugorunu primenu u vodama oko Huangian
ostrva, stavljajui na taj nain ostrvo pod svoju kontrolu.

31

I kao da incident na ostvu Huangian nije sam po sebi bilo dovoljno lo

za produbljivanje tenzija, Vijetnam je 21. juna usvojio lokalni
Pomorski zakon, u pokuaju da legalizuje sopstvene teritorijalne
pretenzije u Junom kineskom moru. [xiv] Na dan donoenja Zakona,
tadanji zamenik ministra spoljnih poslova kine, Dzang Sijun pozvao
je vijetnamskog ambasadora u Kini Ngujen Van Tho kako bi uloili
protest protiv tog poteza. Istog je dana Kina najavila svoje dugo
planirano uspostavljanje Sane, grada na nivou prefekture, na ostrvu
Jongksing (Woody Island) u arhipelagu Hia. Njegova nadlenost
obuhvata Hia, Zonga i Nana ostrva i okolne vode. Relevantni
administrativni, jurisdikcijski i vojni aranmani usledili su u nekoliko
narednih meseci.
Dana 22. januara 2013., Filipini su protiv Kine pokrenuli arbitrani
postupak na Meunarodnom sudu za pomorsko pravo. Ubrzo nakon
ove objave, Ministarstvo spoljnih poslova Kine izdalo je vie zvaninih
saoptenja: "Filipini i Arbitrani sud su zloupotrebili relevantne
postupke i nasilno sprovode arbitrau bez obzira na injenicu da
predmet arbitrae ukljuuje i teritorijalnu suverenost i razgranienja
na moru i slina pitanja, i namerno izbegavaju deklaraciju o
fakultativnim izuzetcima koje je uinila Kina 2006. godine na osnovu

32

lana 298. Konvencije UN-a o pravu mora ", navodei da "Kina ne

prihvata arbitrau koju su pokrenuli Filipini " i zbog toga "nee
uestvovati u postupku ".
Oigledno je da se Kina ne slae s Filipinima koji su se prijavili za
arbitrau na osnovu toga to su se konsultacije i pregovori sa Kinom
nali u orsokaku. injenica je da su nakon Huangian incidenta,
Filipini odbijali da sa Kinom imaju bilo kakav ozbiljniji dijalog, a kamoli
pregovore, niti su se konsultovali ni sa ostalim DOC stranama. to se
tie arbitrae koja je u pitanju, Kina se ve deklarisala o fakultativnim
izuzetcima 2006., a na osnovu lana 298. Konvencije UN-a o pravu
mora. S obzirom da se nadlenost Arbitanog suda tie suvereniteta,
istorijskih prava i prava Kine, Kina je osloboena od arbitrae. U
Konvenciji ne postoji odredba za sprovoenje otetnog zahteva
prema Kini.
Nakon incindenta na Ren'ai sprudu i buenja Platforme 981,
premeravanje snaga je dodatno oteavalo situaciju. Kako je desantni
amac koji su Filipini nasukali na Ren'ai sprud poeo da se raspada,
Filipini su nastavljali da tragaju za mogunou da otponu
graevinske projekte kako bi ovu lokaciju doveli pod svoju kontrolu.
Kina je budno pratila sve aktivnosti. U martu 2014, Kina je otkrila da

33

neki filipinski ratni brodovi dostavljaju zalihe na Ren'ai sprud i odmah

ih je presrela, to je dovelo do napete situacije izmeu ove dve
strane. Filipini su podstakli buru medijskog izvetavanja o ovom
dogaaju, u pokuaju da privuku globalnu panju i izazovu
intervenciju SAD-a.
U maju 2014. godine, zavrena je operacija buenja HYSY 981
opremom unutar spoljnjeg pojasa kineskih Hia ostrva. Buenje je
izvoeno 17 nautikih milja juno od Zongjian ostrva (Triton Island)
od 2. maja do 15. avgusta, i bilo je uestalo ometano stotinama
brodova koje

su slale vijetnamske vlasti,

to je

rezultiralo

intenziviranjem situacije brojnih potera, pa ak i sukoba flotile obalske

strae Kine i vijetnamskih brodova za sprovoenje zakona.
U 2013. godini, s obzirom na promjenjivu situaciju u Junom
kineskom moru, i kako bi bile zadovoljene civilne i odbrambene
potrebe na ostrvima i kako bi odbranla svoj suverenitet, Kina je
pokrenula rekultivacione projekte na Nana ostrvima pod njenom
kontrolom. Kako su ova ostrva daleko od meunarodnih plovnih
puteova, nije bilo govora da su u pitanju projektili koji bi imali bilo
kakav uticaj na slobodu plovidbe. Ali su SAD i Filipini nastavili da
optuuju Kinu i preuveliavaju problem. Kao odgovor na njihovu

34

zabrinutost, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Hua

hunjing, dao je detaljno objanjenje na konferenciji za novinare,
odranoj 9. aprila 2015. godine: kineska vlada sprovodi radove na
odravanju i graevinske radove na nekim od stacioniranih Nana
ostrva i grebena, i njihova je glavna svrha optimizacija funkcija,
poboljanje uslova ivota i rada osoblja koje je tamo stacionirano,
bolje ouvanje teritorijalnog suvereniteta i pomorskih prava i interesa,
kao i bolje obavljanje meunarodnih odgovornosti i obaveza koje
Kina ima u pomorskim potragama i spasavanjima, prevenciju i
ublaavanje posledica katastrofa, nauka o moru i istraivanja,
meteoroloka posmatranja, zatita ivotne sredine, bezbednost
plovidbe, proizvodne ribolovne usluge i druge oblasti. Relevantni
graevinski radovi su svakako u okviru suverene odgovornosti Kine.
Oni niti utiu niti ciljaju na bilo koju zemlju. [xv] Nedavno je saopteno
da je u toku niz projekata izgradnje objekata koji pruaju javne
usluge, kao to su svetionici, automatizovane meteoroloke stanice,
pomorski nadzorni centri i pomorski istraivaki instituti. Pet
svetionika za sigurnost plovidbe je ve izgraeno i etiri su od njih
ve stavljena u upotrebu.

35

Ono to je Kina radila nije u potpunosti nailo na razumevanje njenih

suseda koji su izrazili svoju zabrinutost. SAD su takoe pojaale
svoje intervencije, zujei iznad ostrva na kojima je Kina sprovodila
projekte ponovne uspostave svoje kontrole koristei retoriku kao to
je "dostizanje predaleko i prebrzo" i "militarizacija ostrva" kako bi
pojaala pritisak na Kinu, pa je ak i slala brodove koji su plovili u
blizini Nana i Hia ostrva. Sve je to u Kini bilo percipirano ozbiljnan
bezbednosni izazov.
Iz perspektive mnogih Kineza, SAD su nevidljiva ruka iza poviene
napetosti u Junom kineskom moru. Najpre, SAD se sve vie
obruavaju na Kinu, kako intenziviraju svoj u Azija-Pacifik rebalans
strategiju. U 2013, SAD su najavile kako e pojaali svoju vojnu
prisutnost u azijsko-pacifikoj regiji implementacijom 60 odsto svoje
flote i 60% svojih prekomorskih zvazduhoplovnih snaga u regiji do
2020. godine [xvi] Takoe, amerikoj je vojsci navodno u sutini
zapreeno "kineskim poricanjem i naporima na obustavljanju
pristupa", pa aktivno promovie neke operativne koncepte kao to su
vazduno-pomorske borbe, kojima je Kina glavni cilj. Ti su potezi
nesumnjivo dodatno zakomplikovali i intenzivirali situaciju u Junom
kineskom moru, i u azijsko-pacifikom regionu u celini. Mnogi kineski

36

naunici poeli su da sumnjaju da SAD kreira imaginarne pretnje i

krize u regionu koje bi mogle da prerastu u samoispunjavajue
proroanstvo.
Od 2014. godine, SAD jasnije odgovora Kini u Junom kineskom
moru, u obliku neposrednih intervencija u sporovima i esto u korist
drugih podnosilaca zahteva, a posebno svojih saveznika.
Dana 5. februara 2014., pomonik amerikog dravnog sekretara za
pitanja istone Azije i Pacifika, Danijel Rasel, rekao je na kongresnom
sasluanju da je Kina "nedovoljnom jasnoom u pogledu svojih
potraivanja u Junom kineskom moru prouzrokovala neizvesnost,
nesigurnost, i nestabilnost u regionu. " [xvii] Takoe je pozvao Kinu
da pojasni svoje pozivanje na liniju devet crtica. Bio je to prvi izriit i
zvanian komentar SAD kojim je Kini upuen izazov po pitanju
Junog kineskog mora. A SAD su oigledno bile svesna da, s
obzirom da spor oko Nana ostrva jo uvek nije reen, svaki pokuaj
da se razjasni linija devet crtica ili pomorsko potraivanje moe samo
da dovede do eskalacije napetosti. Istog je meseca, ameriki
naelnig pomorskih operacija (CNO), admiral Donatan Grinert
objavio ameriku podrku Filipinima u sluaju da doe do sukoba
Kine i Filipina. [xviii] Ovo je najozbiljnije stanovite koje su SAD

37

izrazile u vezi sa sporom Kine i Filipina. Na post ministarskoj

konferenciji ministara spoljnih poslova u ASEAN-a u Najpiidavu
avgusta 2014. godine, ameriki dravni sekretar Don Keri je direktno
zatraio moratorij na melioracije zemljita, izgradnju na spornim
ostrvima, kao akcije koje bi mogle da dodatno eskaliraju sporove.
Amerika je poela da se odluuje za strategiju nametanja trokova
Kini, to znai da bi Kinu znatno vie kotalo preduzimanje bilo
kakvih radnji u Junom kineskom moru pribegavanjem politikim,
diplomatskim, vojnim i sredstvima javnog mnijenja, kako bi se Kina
prisilila da se povue bez podsticanja oruanog sukoba [xix] U 2015,
SAD su objavile tri strateka bezbednosna dokumenta, pod nazivima
Napred, Angaovanje i Spreman: kooperativna strategija za 21. vek
pomorskih snaga, Strategije nacionalne bezbednosti, Nacionalne
vojne strategije i Azijsko-Pacifika pomorske strategije bezbednosti ,
od kojih svi poprilino nairoko govore o problemima u Junom
kineskom moru, i tvrde da e SAD uiniti da Kina plati punu cenu.
Iz kineske perspektive, podrivi ameriki kredibilitet kao potencijalnog
posrednika, SAD su dramatino promenile pravila u Junom
kineskom moru to je pojaalo bojazan Kine da e njeni interesi biti
dodatno narueni, i prema tome je nadahnulo u odlunosti i merama

38

njihove odbrane.
Ponavljajui priu o prilagoavanju svoje politike, SAD ubrzavaju
provokativne i prisilne radnje koje su jasno usmerene prema Kini. Na
primer, intenziviran je ameriki nadzor nad Nana ostrvima i okolnim
vodama. Broj preleta amerikih aviona za obavljanje bliskih (closeup) izvianja na Junom kineskom moru poveao se sa oko 260 u
2009. godini na vie od 1.200 u 2014. [xx] Takoe, kao nain da
prikae svoju silu i propagira slobodu navigacije, SAD stalno alje
svoje brodove da plove unutar 12 nautikih milja od Nana ostrva ili
ak Hia ostrva koja nisu sporna. 27. oktobra 2015., ameriki USS
Lassen se kretao unutar 12 nautikih milja od grebena Subi (Subi
Reef). 30. januara 2016., ameriki USS Kertis Vilbur je uplovio u
kineske teritorijalne vode u blizini ostrva Zongijan. Sasvim razliito od
uobiajene prakse, ameriki mediji su poeli da bruje o tim
dogaajima. Zapovednik amerikih pacifikih snaga Heri Haris
otvoreno je izjavio da se u budunosti preduzimati sofisticiranije i
aktivnosti irokog spektra, i da e u Juno kinesko more biti upuivani
ratni brodovi oko dva puta svakog godinjeg kvartala. [xxi]
Ostale preventivne radnje koje su preduzimale SAD ukljuuju
sledee: jula 2015., novi zapovednik amerike pacifike flote admiral

39

Skot Svift pridruio se nadzornoj misiji na brodu ASW P-8A Posejdon

za obavljanje bliskog (close-up) izvianja na Junom kineskom moru;
5. novembra, ameriki ministar odbrane Eton Karter krstario je
brodom USS Ruzvelt, a kad je poeo da dri govor, brod je lagano
krstario spornim vodama oko 150-200 milja juno od Nana ostrva i
oko 70 nautike milja severno od Malezije; 8. I 9. novembra, dva US
B-52 strateka bombardera su letela u blizini kineskih ostrva u
izgradnji; a tokom svoje posete Filipinima 15. aprila 2016. godine,
Karter je sleteo na palubu nosaa aviona USS Don C. Stenis i
pridruio se patroli u Junom kineskom moru. Ameriki ratni brodovi i
avioni takoe esto izvode "nevine prolaske" kroz kineske teritorijalne
vode i vazduni prostor.
SAD su takoe nastojale da ojaaju svoj sistem saveznitva i osnai
mreu koja okruuje juno kinesko more. Od poetaka primene AzijaPacifik strategije rebalansa, SAD ubrzavaju implementaciju snaga po
ivicama Junog kineskog mora, ukljuujui australijsku luku Darvin,
pomorsku bazu angi u Singapuru, na Filipinima i Maleziji. SAD su
takoe ojaale saradnju sa Malezijom, Indonezijom i Vijetnamom radi
prikupljanja podataka i u domenu pomorskih mogunosti poboljanja
nivoa svesti u regionu, a proirujui vojnu pomo nekima od

40

podnosilaca zahteva u sporu, poput Filipina i Vijetnama, kako bi

poboljali svoja izvianja, nadzorne patrole i protiv-pristupne
kapacitete. U martu 2016, SAD i Filipini su na svom estom
godinjem dijalogu o bilateralnoj bezbednosti objavili da je amerikim
snagama dozvoljeno da koristii pet filipinskih vojnih baza. U aprilu
2016., SAD i Filipini su ponovo izveli rame uz rame vebe u Junom
kineskom moru, s vie ciljnih tema kao to su ponovno osvajanje
ostrva, odbrana naftnih platformi itd, oigledno ciljajui na sporove u
Junom kineskom moru.
Rasporeivanje amerike vojske u Junom kineskom moru dodatno
je rasplamsalo napetosti u regionu, dajui sporovima u Junom
kineskom moru znaaj vei od onog koji stvarno imaju na
meunarodnoj stratekoj ahovskoj tabli. Prividno supatnitvo Kine i
SAD naizgled prevladava nad drugim sporovima u regionu i poinje
da zauzima sredinje mesto. Osvrnuvi se na razdoblje posle
hladnoratovskog peroda, mogli smo da uvidimo da gotovo sva
potraivanja i sukobi ukljuuju ili su ih ak i projektovale SAD-a, a
neke i s komplikacijama koje se proteu sve do dananjih dana.
Kinezi zato trae da bude postavljeno: koju igru ovog puta SAD igraju
u Junom kineskom moru?

41

Zakljuak
Iz prethodne se prie moglo sagledati da je situacija u Junom
kineskom moru dovedena do stanja u kom se danas nalazimo kao
rezultat isprepletanih efekata akcija i reakcija iz vie pravaca.
Prisutan je i uticaj promena u meunarodnom i regionalnom
bezbednosnom okruenju. Elementi koji su uskovitlali iznenaujue
promene i preokrete ne ukljuuju samo suverenitet, resurse i
strateka razmatranja o bsiguzbednosti, ve sasvim opipljive
interese. Tu je i problem informacionog razjedinjenja i istorijskog i
institucionalnog gubitka pamenja. Osim toga, igra nagaanje o
meusobnim stratekim namerama i politikim ciljevima takoe igra
svoje mesto i ulogu. SAD kao sila izvan regiona su odigrale vanu
ulogu ukljuivanjem u ovo pitanje i prilagoavanjem svoje politike
prema regionu od 2009. godine pa sve do danas. Dakle, pitanje je ta
je sledee to e se dogoditi u Junom kineskom moru? Sjedinjene
drave pokuavaju da saznaju ta e da bude sledei potez Kine. Na
kineskoj strani raste podozrenje kada je re o namerama Sjedinjenih
drava. Oigledno je da postoji opasnost od eskalacije napetosti i
rizik pogrene procene na stratekom nivou.

42

Potraivanja Kine u Junom kineskom moru su konstantno

odravana. I to je bilo radi ouvanja nacionalnog teritorijalnog
integriteta i radi ouvanja mira i tiine u regionu. Posmatrajui Kinu,
nikako ne bismo smeli da iz vida izgubimo istorijsku dimenziju. Iako
Kina raste u snanu dravu, bolnatorijska seanja jo nisu izbledela.
Kinezi nisu zaboravili da se njihova zemlja doteturala u 20. vek s
glavnim gradom pod okupacijom imperijalistike vojske', a vie od
celog jednog veka i pre i posle je Kina podnosila ponienje stranih
invazija i agresije. Upavo je to razlog to su i kineski narod i njegova
vlada toliko osjetljivi na sve u vezi sa bilo im to se odnosi na njihov
teritorijalni integritet i nikada ne bi dozvolili dase tako neto ponovi
ak ni ako je u pitanju samo deli njihove zemlje. Ovo je ono neto
to bi spoljanji svet trebalo da ima na pameti kada gleda u pravcu
Kine i da pokuava da razume ponaanje Kine. Dodue, nema vee
spoljanje pretnje koja bi mogla da ugroziti ostanak ili razvoj Kine u
dananjem svetu. Kina se dri puta mirnog razvoja i posveena je
promociji mira u svetu, razvoja i saradnje. Njena su vera i predanost
vrsti i nepromenjeni.
U svom govoru na ceremojiji otvaranja Petog sastanka ministara
spoljnih poslova CICA, 28. aprila 2016. godine, kineski predsjednik Si

43

iping je rekao: dozvolite mi da naglasim da se Kina zalae za

odravanje mira i stabilnosti u Junom kineskom moru. vrsto
stojimo iza svog suvereniteta, prava i interese u Junom kineskom
moru i dalje smo posveeni toda se sporovi razreavaju mirnim
putem, prijateljskim konsultacijama i pregovorima sa zemljama kojih
se to neposredno tie. [xxii] Iz konsultacija koje je kineski ministar
spoljnih poslova Vang Jia odrao u poslednjih nekoliko mjeseci sa
svojim kolegama meu zemljama ASEAN-a, takoe se moe videti
da je predlog Kine o pristupu na "dva koloseka" , to znai da e
sporovi biti reavani mirnim putem, pregovorima izmeu strana kojih
se neposredno tiu i da e Kina i drave ASEAN-a raditi zajedno na
odravanju mira i stabilnosti u Junom kineskom moru, dobro
primljen i podramn. ASEAN poinje da shvata vanost toga da se
situacjia dri pod kontrolom i povratak na stazu dijaloga.
Dakle, da budeko konkretni, politiki ciljevi Kine u Junom kineskom
moru mogu se sagedati oz sledeih uglova.
Prvo, osnovni politiki cilj Kine u Junom kineskom moru jeste da
zatiti sigurnost svog suvereniteta i pomorskih prava. Taktiki, Kina
se sa svim predlozima suoavala suzdravajui se od proaktivnih
kretanja, to znai da se ponaala suzdrano, i da je preduzimala

44

protivmere tek kada je bila izazvana. Kineski narod nee dozvoliti

dalje krenje svog suvereniteta i prava u vezi sa funkcijom zemljita u
Junom kineskom moru, i tako ima visoka oekivanja da e vlasti
zatiti njegove nacionalne interese. to se tie trenutnog statusa quo
nekih od Nana ostrva i grebena pod okupacijom drugih zemalja,
Kina nee odustati od svog stava o suverenitetu. Meutim, s obzirom
na to da je Kina znatno poveala sopstvene sposobnosti da
kontrolie situaciju i sprei bilo kakav dalji gubitak, veoma je poeljno
da sve dokle god nema novih velikih opasnosti koje se nad nju
nadvijaju, Kina nastavi da podrava politiku "stavljanja sporova na
stranu i potrage za zajednikim razvojem ", uzimajui u obzir realnost
na terenu. Ishod arbitrae koju su pokrenuli Filipini ne bi trebalo da
poljulja temeljni politiki pravac Kine.
Drugo, politika Kine u Junom kineskom moru takoe se odnosi i na
slobodu i sigurnost plovidbe. Kako predstavlja meunarodnu put od
stratekog znaaja, Juno kinesko more ima najprometnije
komercijalne transportne rute, omoguavajui da njime odvija 40
odsto okeanskog transporta u svetu. Sloboda i sigurnost plovidbe u
podruju jesu neophodni u svim veim ekonomijama, ukljuujui i
Kinu. Kao najvei dobrotvor ovog puta, Kina na te rute oslanja za 70

45

do 80 odsto svojih trgovinskih i energetskih zaliha. Put takoer slui i

kao vaan prolaz kojim kineska mornarica isplovljava na ire more.
Tree, zajedniki imenitelj za Kinu i njene suseda u Junom
kineskom moru jesu regionalni mir i stabilnost. Kina nema ni na
dnevnom redu niti ima motiv da trai hegemoniju u regionu. Razlog
to se Kina vlada suzdrano i sporove i ramimoilaenja dri pod
kontrolom upravo je u tome da se odri mir u okruenju. U tom bi
smislu Kina trebalo da nastavi da ulae napor u sledeim aspektima:
osigurati i sa drugima podeliti vie informacija radi boljeg
razumevanja; ponuditi vie javnih dobara radi opte dobrobit i
sigurnosti; dovriti "pravila ponaanja" s lanovima ASEAN radi
utemeljenja zakonitog regionalnog poretka. Kada je re o dugoronoj
perspektivi, kao najvea obalna zemlja u Juno kineskom moru, Kina
bi morala da zadri sposobnost ne samo da se brani, nego i da
odrava mir u Junom kineskom moru, i da zauzme dobar poloaj za
traenje sporazumnog reenja ,
etvrto, Kina i SAD dele zajednike strateke interese u odravanju
slobode i sigurnosti plovidbe, kao i promociji stabilnosti i prosperiteta
u podruju Junog kineskog mora. Kina i SAD nisu jedna drugoj
suprotstavljene strane. Prema tome, ove bi dve zemlje trebalo da

46

izbegnu zamku sigurnosne dileme i nesporazuma ukljuivi se u

dijalog i pojanjavajui jedna drugoj svoje namere. Kini i SAD je
potrebno i trebalo bi da mogu da budu u mogunosti da rade na
meusobnoj saradnju. Kako se Kina razvija u pravcu pomorske sile,
mora i okeani u svetu postaju sve vanija za njen dalji razvoj, ba
kao i njena globalna saradnja. Vizija Kine se svakako prostire dalje
od Junog kineskog mora. Prema tome, bilo kakva nagaanja o
njenim namerama zasnovana na konvencionalnim mentalitetima
vojne prevlasti neke zemlje ne moe da bude tano.
Budui smer kretanja umnogome zavisi od percepcije i odluka
ukljuenih strana. Ukoliko se odlue za suradnju, sve one mogu da
budu pobednici. A ako se odlue za sukobljavanja, kreu jedino ka
zastoju ili ak i sukobu u kom niko ne moe de ima koristi u
potpunosti.
Gospoa FU Jing je Predsednik Odbora za spoljnu politiku
Nacionalnog narodnog kongresa Kine; predsedaavajui
Akademskog komiteta kineskog Instituta za meunarodne strategije,
CASS; a posebno imenovani potpredsednik kineskog Centra za
meunarodnu ekonomsku razmenenu. Mr. Vu incun je vii nauni

47

saradnik i predsednik Nacionalnog instituta za studije Junog

kineskog mora.
[i] Kinesko otkrie Nana ostrva datira iz perioda dinastije Han (206
pre Hrista 220 posle Hrista). Tokom perioda Tang i Song dinastije
(7 13 vek), kinesko znanje i razvoj ostrva su znatno poveani.
Dinastija Ming (1368-1644) ostvarila je nadlenost nad ostrvima, i od
tada su u zvanine karte Kine ukljuena i Nana ostrva.
[Ii] 1939. godine Japan zaokruuje sedmougaono podruje (na 7
-12 N, 1111 36'-117 30 'E) na Nana ostrvima i okolnim vodama,
to je ukljuivalo i ostrvo Taiping, Nanzi ostrvo i Beizi ostrvo, zajedno
poznata kao "Ksinan ostrva". Ona su tada bila pod nadlenosu
grada Kaohsiung, i kancelarije generalnog guvernera.
[Iii] Ministarstvo spoljnih poslova Narodne Republike Kine i
dokumenti Kancelarije za partijska istraivanja centralnog komiteta
CPC, Dou En Laj o diplomatiji, Central Partz Literature Press, 1990.,
str. 38-46.

48

[Iv] Sinhua izdanje, "Vlada Narodna Republika Kine sveano

proglaava kineski suverenitet nad nepovredivim Nana ostrvima",
Peoples Daily, 30. maja 1956. godine, na naslovnoj stranici.
[V] Pre 1974. godine, sve su verbalne note i najave vijetnamskih
vlasti i sve vijetnamske publikacije i zvanine karte priznavale Hia i
Nana ostrva kao kinesku teritoriju. Na primer, 4. septembra 1958.
godine, kineska je vlada izdala deklaraciju o kineskom teritorijalnom
moru, u kojoj je navedeno da su "Hia i Nana ostrva kineska
teritorije, a suverenost Kine se protee na 12 nautikih milja od svojih
polaznih crta". Ubrzo posle toga, 14. septembra, predsednik
Demokratske Republike Vijetnam Pam Van Dong isporuuj verbalnu
notu kineskom premijeru Dou En Laju, kojom se potvruje da
Vijetnam "prepoznaje i priznanje deklaraciju Kine i prua svoje "puno

49

potovanje" za kineski suverenitet nad njenim teritorijalnim vodama

na dan 14. septembra.
[Vi] A. V. H. Hartendorp, History of Industry and Trade of Phillipines:
Magsaysay Administration, Manila: Phillipine Education Co. 1961,
str.217. Vidi takoe: Xiao Xiqing, A History of China-Phillipines
Diplomatic Relations, Taipei Academic Press, 1995, str. 831.
[vii] U julu 1992. Godine, tadanji kineski spoljnih poslova Kian
Kinchenrazmenio je gledita sa estoricom svojih kolega iz ASEAN
zemalja tokom Dijaloga nakon 25. Ministarske konferencije ASEAN, I
potvrdio kineski predlog za stavljanje sukoba na stranu i
posveivanje zajednikom razvoju i nameru Kine da trai reavanje
sporova sa relevantnim zemljama kada se za to steknu uslovi.
[viii] ASEAN, 1998 Hnojski plan akcijeHanoj, decembar 15,1998.
[ix] Odeljenje za planiranje politike Ministarstva spoljnih poslova
Narodne Republike Kine, China Foreign Affairs, Beijing: World Affairs
Press, 2000, str. 659.
[x] Ge Honliang, ASEAN and the South China Sea Issue,

50

International Study Reference, Vol. 11, 2013, str. 5-6.

[xi] ASEAN, 2002. Zajedniko saoptenje sa 35. Ministrske
konferencije ASEAN, Bandar Seri Begavan, juli 29-30, 2002.
[xii]Nguyen Hong Thao, The 2002 Decalration on the Conduct of
Parties in the South China Sea: A Note, Ocean Development
&International Law, 34:3-4, str. 282-284. Deklaracija o ponaanju
strana u Junom kineskom moru, zvanini veb sajt Ministarstva
spoljnih poslova Narodne Republike Kine,
http://www.fmNRK.gov.cn/web/wjb_673085/zzjg_...,
pristupljeno 11. aprila, 2016.
[xiii] Dnevni brifing Stejt departmenta SAD, 10. maj 1995.
http://www.state.gov/r/pa/prs/dpb/, pristupljeno 11. april 2016.
[xiv] Govor koji je odrala Hilari Rodam Klinton, Viejetnam, 23. jul
2010, http:/ / www.state. gov/ secretary/ rm/2010/07/145095. Htm,
pristupljeno 11. aprila 2016 Hillary Rodham Clinton, Hard Choices,
Simon & Schuster, 2014, str.79.
[xv] Zakon mora Vijetnama uglavnom se sastoji od sledeih
elementa: najpre, obezbeuje osnovne crte, unutranje vode,
teritorijalno more, spoljni pojas, eskluzivne ekonomske zone,
kontinentalne grebene, ostra, Parasel i Spratli arhipelag i ostale

51

arhipelage pod suverenitetom, suverenim pravima i nadlenou

Vijetnama; drugo, naglaava da vijetnamske agencije, organizacije i
graani imaju obavezu da uvaju suverenitet, suverena prava i
nadlenosti Vijetnama nad negovim pomorskim oblastima, ostrvima i
arhipelazima; tree, pod uslovom da drava sprovodi pun apsolutni
suverenitet nad teritorijalnim morem u skladu sa konvencijom
Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. godine, i da su osnovne
linije koje koristi za merenje irine vijetnamskog teritorijalnog
osnovne linije koje je vlada ve objavila. Koncept arhipelaga koji
kontinentalne drave retko koriste ovde je posebno istaknut; etvrto,
naglaa se razvoj pomorske privrede I proirenja meunarodne i
regionalne saradnje; i peto, rzjanjavaju se uloge vijetnamske
pomorske patrole i nadzornih snaga.

[xvi] Ministarstvo spoljnih poslova Kine: kineski napori da povrati

delove svojih Nana ostrva su legitimni i zakonski, Xinhuanet.com,
April 9, 2015,
http://news.xinhuanet.com/2015-04/09/c_11149...,
pristupljeno 11. aprila, 2016.
[xvii] tokom angrii-La Dijaloga koji je odran 3 juna, 2012, ameriki

52

sekretar odrbrane Leon Paneta je zvanino predloio ameriku

strategiju rebalansa, s ciljem da se pojaa amerika vojna prisutnost
u region Azija-Pacifik implementacijom 60% amerike ratne flote u
regionu. Njegov naslednik, sekretar odbrane ak Hagel, ponovi je
ovaj cilj 1. juna 2013, i najavio dvostruku 60% implementaciju, dakle
implementaciju 60% ratne flote i 60% prekomorskih vazduhoplovnih
snaga u region Azija-Pacifik do 2020. godine.
[xviii] Govor Danijela R. Rasela, Vaington. DC, 5. februar 2014,
http://www.state.gov/p/eap/rls/rm/2014/02/221293.htm...
pristupljeno 11. aprila 2016,
[xix] Donatan V. Grinet, naelnik pomorskih operacija, 3. februar
2014, http://www.navy.mil/navydata/people/cno/Gree...,
pristupljeno 11.aprila 2016.
[xx] Izazov da se odgovori na pomorsku prinudu. Preuzeto sa
http://www.cnas.org/sites/default/files/publ...,
pristupljeno 11. aprila 2016.
[xxi] SAD sprovode uetale misije bliskog (close up) nadzora tri
glavna kineska graevinska projekta u Junom kineskom moru,
People's Daily, July 3, 2015.
http://military.people.com.cn/n/2015/0703/c1...,

53

pristupljeno 11. aprila 2016.

[xxii] Si inpiing, Zajednika izgradnja bolje budunosti mira I
prosperiteta za Aziju putem dijaloga I konsenzusa, 28. apri, 2016,
http://id.china-embassy.org/eng/xwdt/t1359296.htm
Pristupljeno 1. maja 2016.