1.

Pojam i modeli demokratija

POJAM
Termin
Demokratija:
demos (gr.) - narod
kratein (gr.) vladati
Stara Grka pre 2400. godina
Herodot prvi koristio re ,,demokratija
Vladavina naroda
Jednakost pred zakonom (isonomia)
Demokratija oblik politikog sistema koji narodu omoguava uticaj (posredan /
neposredan) na vrenje javne vlasti.
Javna vlast se vri u interesu naroda (veine) uz garantovanje osnovnih parava i sloboda
oveka, graanina, a naroito manjina.
U XVIII / XIX veku demokratija je smatrana loim nainom politikog ivota i vladanja.
Veina siromanih i obespravljenih vladavina sirotinje i golaa
Danas, najpoeljniji oblik politikog sistema.
Vladavina naroda uee u odluivanju ili uticaj naroda na odluivanje:
- Posredno / Neposredno
- Formalno / Stvarno
- Javno / Tajno
- Ekonomski / Politiki
Stvarni sadraj vladanja / upravljanja zavisie prvenstveno od osnovnih subjekata
upravljanja
Danas 200+ definicija Demokratije
Sadraj, karakter i mogunosti demokratije zavise umnogome od:
- Drutvenog razvoja
- Drutveno-ekonomskih odnosa (naroito svojinskih)
- Odnosa drutvenih snaga
- Institucionalnog ureenja
- irine politike kulture
- Politike svesti (upravljake strukture i stanovnitva)
MODELI
Teorija/Model

Mentalna slika sutinske prirode demokratije osnovnih obeleja ili naela na osnovu
kojih se demokratski sistem razlikuje od drugih sistema.
Model neto izmeu idealnog koncepta i empirijskog, konkretnog demokratskog
sistema
Podrazumeva date i zadate vrednosti postojee i one kojima treba teiti.
Nije nuno koncept najbolje, ve demokratske vladavine.
Sadrina modela:
- Imaginativni deo
- Vrednosni deo
- Optiki deo
KARAKTERISTIKE
Karakteristike demokratije:
1) Transparentnost
2) Ogranienost politikog sistema (neautoritarnost) apolitinost ostalih drutvenih
podsistema
3) Vladavina prava (ogranienost drave pravom)
4) Slobode i prava graana (graanska, politika, ekonomska, socijalna, kulturna;
individualna i kolektivna)
5) Jednakost (politika i ,,razumna ekonomsko-socijalna)
6) Odgovornost nosilaca politike vlasti
7) Politiki pluralizam
8) Decentralizacija, kompetitivnost i kontrabalansiranje
9) Izbori organa politike vlasti
10) Sloboda javne rei
KLASIFIKACIJA
Razliita klasifikacija modela demokratije
Opta klasifikacija:
- Normativni demokratski sistemi
- Empirijski demokratski sistemi
II) Samo Normativni
III) Normativni i Empirijski
IV) Empirijski sistemi konkretnih zemalja
Nije uvek tako lako napraviti razliku
Empirijsko-Normativna Klasifikacija najea:
1) Liberalna demokratija
- Klasina (Lok ljudi napustili ,,prirodno stanje iz nude da sauvaju ivot,
slobodu i imovinu)

2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

Moderna (politika participacija, viepartijski sistem, ravnodunost prema stalnim

nejednakostima)
Neoliberalna (globalizacija, irenje trita, naglasak na privatnom vlasnitvu
vie liberalizma, manje demokratije)
Poliarhija (participacija i kompeticija dve osnovne vrednosti demokratije)
Pravna drava garancija prava pojedinaca, slobode udruivanja i prava glasa
Konsocijacija ne ukljuuje participaciju (osim izbora); iskljuuje veinsko
odluivanje; mogunost veeg uea manjina i pogodnost za globalizaciju
Diskurzivna poziva na komunikativnu (a ne ekonomsku racionalnost)
mogunost raspravljanja pojedinanih i drutvenih potreba i interesa
Participaciona (radikalna teorija / modeli demokratije) direktna uticaj graana
u procesu politikog odluivanja na svim nivoima (lojalnost, angaovanost)
Kosmopolitska utapanje drave u meunarodnu zajednicu uz zadravanje nekih
vanih funkcija
Model multikulturnog graanstva inkorporacija manjinskih prava u liberalnu
teoriju
Diskurzivno-poliarhina liberalno-socijalna demokratija mogunost formiranja
eklektikog modela od elemenata nekih od pomenutih modela demokratije

2. Organizacija politike vlasti

Organizacija politike vlasti moe biti:
- Vertikalna
- Horizontalna
VERTIKALNA organizacija vlasti
Moe biti organizovana po vertikalnoj liniji u vie nivoa
(demokratski i autokratski sistemi demokratija vieslojnost, vea razuenost)
Autokratija centralizovana vlast (skoncentrisana u vrhu politike piramide)
Demokratija decentralizovana vlast (manje / vie) podeljena izmeu centralnih i
necentralnih instance + kontrolisana + ograniena
Prema Vertikalnoj Organizaciji vlasti:
- Unitarna
- Regionalna / Polufederativna
- Federativna
- Konsocijaciona
- Konfederativna
Ureenja
Unitarno ureenje najzastupljenije VB, Francuska, vedska
Ameriki federalizam jedinstven, nastao posle konfederacije
vajcarska kantoni zadrali veliku razliitost i autonomiju postojali pre stvaranja
vajcarske konfederacije 1291.
Federalizam Belgija znatno posle unitarne drave koja je bila nametnuta razliitim
regionalnim grupama
Regionalna drava izmeu unitarne i federativne Italija, panija

HORIZONTALNA organizacija vlasti

Znaajno:
1) Odnos
- Zakonodavne
- Izvrne
- Sudske vlasti
(naroito prve dve parlamentarizam / prezidencijalizam)
2) Ureenje oblika vladavine:
- Monarhija
- Republika
Parlament i parlamentarizam
Parlamentarizam staro naelo
Parlament stara institucija
Kolevka VB odnosno Engleska
Parlament telo koje je reprezentovalo razliite stalee od svetenstva i plemstva do
nekih kategorija ostalih graana
Uticaj stalea vremenom rastao vodei ljudi stalea ulazili u parlament po osnovu:
- znaaja slube
- statusa
- putem izbora
FUNKCIJE parlamenta
Parlament vie funkcija:
- Predstavljanje
- Artikulacija interesa i zahteva / argumentovana rasprava
- Zakonodavna
- Formiranje vlade
- Izglasavanje budeta
- Kontrola izvrne vlasti
- Mesto politike afirmacije i promocije pojedinca
- Kulturno-socijalizirajua i obrazovna funkcija
Znaajne dileme:
Sloboda poslanikog mandata?
Parlamentarni profesionalizam ili parlamentarni amaterizam?
Modernizacija i usloavanje drutva uslovljavaju:
- Racionalnost
- Kompetentnost
Sve vei napori da se obezbedi proporcionalno predstavljanje manjina
Indija, Novi Zeland, postkomunistike zemlje u vreme partijske kandidature
potpisivanje izjave vernosti partiji

Parlament znaajan faktor u oblikovanju nacionalnog identiteta

Parlament izgubio neke funkcije, ali zadrao neke znaajne funkcije predstavljanje i
istraivanje odreenih znaajnih pitanja za kontrolu izvrne vlasti
Agilniji specijalizovani odbori
Aktivniji poslanici iz zadnjih klupa (backbenchers)
Uloga parlamenta se menja, a ne opada
Neki smatraju da parlament slabi:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

Gubi kontrolu nad zakonodavnim procesom;

Partije dominiraju;
Usloavanje procesa odluivanja jaanje izvrne vlasti;
Parlamenti proizvod drave nedovoljno prilagoeni eri globalizacije;
Mo parlamenta opada sa poveanim uticajem birakog tela;
Usloavanje zakonodavnog procesa i obimniji dnevni red;
Partije jaaju na utrb parlamenta.

Parlament nije upravljaki organ, ve treba da bude telo za kontrolu upravljakog organa.
Izvrna vlast
Izvrna vlast pokretaka snaga moderne drave i politikog sistema
Glavni inilac koji formira i uobliava javnu politiku
Organ malog obima sa najvie moi i sposobnosti da operativno upravlja drutvom
Razliita imena:
- Predsednik
- Prvi minister / Premijer
- Kancelar
- Kralj / Kraljica
Dve okolnosti znaajno poveavaju mo izvrne vlasti:
- Izvrna vlast obino nema jasno datu / normiranu konstitucionalnu / zakonsku
osnovu (kabinet efa drave monarha ili predsednika deluje kao privatni savet,
vanustavna kategorija)
- Mali obim varljiva kategorija: izvrna vlast ide u kompletu sa Administracijom
(Birokratijom) nosilac velikog dela stvarne moi izvrne vlasti
Sudska vlast
Sud - jedan od inilaca ,,svetog trojstva politike vlasti.
Pravo i pravosue su iznad politike, ali su ipak deo politikog spora.
Mnogi politiki procesi dobijaju epilog na sudu, ali se i mnogi sudski sporovi reavaju u
sferi politike.

Politika nauka treba vie panje da posveti sudu, jer im se vea panja posveuje u
procesu globalizacije, nego ranije na nacionalnom nivou.
3. Partije i partijski sistem
Termin
Partitus (lat.) podeljen, zajedniki
Partije osnovni inioci politikog sistema
Zasnovane na dobrovoljnoj osnovi
Bore se da osvoje i zadre vlast
Zalau se za ostvarenje odreenih ideja i interesa
Ekstrakonstitucionalnog vanustavnog karaktera
Potiu iz antike (po nekima jo iz stare Grke) kada je dolo do prvih politiih podela
U savremenom smislu javljaju se u XVIII veku, a uobliavaju u XIX veku
Osnovne karakteristike partije:
- Ideologija (program)
- Socijalna struktura (interesi)
- Organizacija
Ideologija politiki spisak elja
Program konkretizacija ideologije
Naela oko kojih se grupa ljudi slae i ujedinjuje
Socijalna struktura:
Kljuno pitanje:
Kako pomiriti interese lanova/pristalica/simpatizera partije (ideologiju) sa ekonomskim
interesima sponzora partije.
Organizacija obezbeuje:
- Unutarpartijsku komunikaciju
- Spoljnopartijsku komunikaciju (nacionalnu i internacionalnu)
TIPOVI
Na razliitost partija utiu razni kriterijumi:
- Socijalna struktura
- Ekonomska struktura
- Razvijenost drutva
- Tradicija
- Kultura
Po SOCIJALNOJ STRUKTURI (realnoj ili adresiranoj)
- Graanske
- Radnike
- Seljake

Nacionalno-nacionalistike
Verske

Po Socijalnoj strukturi (Divere):

- Masovne
- Kadrovske
Po tome da li Izraavaju i Predstavljaju ili Kreiraju i Usmeravaju Interese:
- Partije predstavljanja
- Partije integracije
Novi autori:
- Kadrovske
- Masovne
- Sveobuhvatne
- Kartelske
- Liderske
- Profesionalne
KRITIKE
CONTRA
Partokratija, razdor, nefunkcionalnost, centralizovanost
PRO
Integracija, artikulacija, agregacija interesa, participacija, predstavljanje, obuka kadrova,
interpretacija uproavanje politikog ivota za uee javnosti
SVE MANjA ULOGA PARTIJA
Sve manja izlaznost, prednost imaju lini interesi graana; politika sve vie sekularna, a
manje ideoloka; postmodernistiki / postmaterijalistiki prioriteti zahtevi potroakog
drutva, zatite ivotne sredine i linog morala; mas-mediji preuzeli funkcije partija,
interesne grupe ugroavaju partije, opadanje lanstva od 80-ih.
PARTIJSKE PORODICE
Grupisanja politikih partija po slinosti (ideoloke, drutvene i sl.)
Partije:
- LEVICA: socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, nova levica, ekoloke partije
- DESNICA: konzervativci, demohriani, konzervativni ahriani, agrarne partije
- Ekstremna levica
- Levi centar
- Centar
- Desni centar
- Ekstremna desnica

Levica i desnica su relativizovane u savremenim uslovima.

ORGANIZACIJA POLITIKIH PARTIJA
Unutranja struktura partija 3 dela:
- Partijsko rukovodstvo / vostvo
- Lokalna organizacija
- lanstvo
PROCES KONVERGENCIJE PARTIJA
Sve vei politiki kompromisi i pomeranja sa ekstrema ka centru ideolokog spektra
odustajanje levice i desnice od njihovih ideolokih ideala i prilagoavanje postojeem
stanju stvari.
TIPOLOGIJA PARTIJSKIH SISTEMA
Partijski sistem splet meupartijskih odnosa
Podsistem politikog sistema
Izmeu vlasti i graanskog drutva
Funkcije:
- Uobliavanje
- Regulisanje
Meupartijskih odnosa
Partijskog kompleksa i drutva
Od funkcionisanja partijskog sistema dobrim delom zavisi funkcionisanje politikog
sistema
Kriterijumi:
- Broj partija
- Meupartijske podele (u skladu sa drutvenim podelama)
- Priroda politikog sistema (kompetitivna / nekompetitivna)
- Stabilnost / institucionalizacija (podrke graana)
Tipovi partijskih sistema (Sartori):
1) Jednopartijski sistemi
2) Sistemi sa hegemonistikom partijom
3) Sistemi sa predominantnom partijom
4) Dvopartijski sistemi
5) Sistemi ogranienog pluralizma
6) Sistemi ekstremnog pluralizma
7) Atomizirani partijski sistemi