Vlada Milana Stojadinovića. Karakter Nacionalnog Preuređenja Države

VLADA MILANA STOJADINOVIA.
KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE
Pogibija kralja Aleksandra Karaorevia nanela je njegovoj politici snaan udarac. U unutranjim odnosima odbaena
je Aleksandrova integralistika linija, a ideja Jugoslavije sa
stanovita njene celovitosti i dravne simbolike" bila je
ozbiljno ugroena. Jugoslavija je nastala u uslovima borbe
progresivnih graanskih snaga oslonjenih na ranije istorijske
procese zbliavanja i integracije, ali i uz povoljne meunarodne
pretpostavke. Po Jakobu Hoptneru, nova Kraljevina bila je
plod idealistikog dravotvorstva i kao batinica ostataka
Habsburke monarhije". Antanta je u Poljacima, esima, Jugoslovenima i Rumunima videla bitnu osnovu celokupne rekonstrukcije antipangermanistike Evrope"; Poljska, eka i Jugoslavija inile su tri fundamentalne osnove svetske antipangermanistike barijere". Nova drava je, od asa ujedinjenja, ivela
u opasnosti od spoljne agresije italijanske i revizionistikih
zemalja, koje je nisu prihvatale kao svrenu injenicu" s tim
to se od 1933. postojeoj nepovoljnoj konstelaciji pridruivala i
nacionalsocijalistika Nemaka sa svojim politikim i ekonomskim planovima. Suoena s italijanskom politikom dominacije
nad istonom jadranskom obalom, Jugoslavija je nalazila
odgovor u savezu s Francuskom od 1927, s kojom Italija nije
bila u sukobu, jer je Francuska u njoj gledala protivteu
obnavljanju moi svog nemakog suseda na Rajni. Francuska se,
jo od vremena Rieljeove doktrine, drala naela da se na
drugoj strani Rajne ne sme obnoviti Nemaka koja bi mogla
ugroavati Francusku. Saraujui s Italijom, Francuska se nije
odricala poretka koji je uspostavila i branila posle sloma
Hoencolerna i Habsburga. Pad Jugoslavije znaio bi remeenje
evropskog status quo, jer bi jugoslovensko-italijanskom bloku
prile Maarska, Rumunija i Bugarska, ime bi bila sruena
Mala antanta. Maarska opasnost iskazivala se u formi za-
j-
J-
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
kletve prilikom krunisanja kraljeva, koji su se obavezivali da

e uvati neokrnjena prava, ustav, pravnu nezavisnost i
teritorijalni integritet Maarske i hrvatskih, slavonskih i dalmatinskih zemalja", te sauvati integritet tih zemalja koje su
tvorile jedinstvenu politiku celinu s Maarskom". Francusko-italijanska saradnja, meutim, nije mogla dovesti i do uspostavljanja odista harmoninih i neprotivurenih odnosa. Za Musolinija Francuska je bila masonska, demokratska i parlamentarna zemlja; Pariz se smatrao sreditem antifaizma, gde su azil
uivali i italijanski antifaisti; interesi jedne i druge sile su se
sukobljavali i na Sredozemlju, oko Tunisa, Sirije, prodora
Italije u Etiopiju (Abisiniju). Na plea Francuske, pak, padao je
teret odbrane versajskog sistema, jer su druge velike sile bile
protivnici ovog poretka (SSSR i Nemaka, kao rtva); SAD su
ivele u izolaciji, udaljene od evropskih problema, a Velika
Britanija bila je opsednuta svetskim problemima i problemima
svoje imperije.
Meunarodni poloaj Jugoslavije posebno se komplikovao s
porastom uticaja faistikih sila i slabljenjem sila Antante.
Rano se ispoljilo i unutranje nejedinstvo oko pitanja ureenja
drave. Pansrpska dinastija oigledno nije uspela da postane
simbol objedinjavanja i integracije", ve je budila nove
suprotnosti i rasplamsavala postojee. Bilo je mnogo snaga koje
su razjedinjavale, a sasvim nedovoljno onih koje bi ujedinjavale.
Aleksandrova zamisao integracije na bazi nacionalne nivelacije
jo vie je uzdrmala meusobno poverenje. Patrijarh Gavrilo
pie u svojim memoarima (koji u pogledu verodostojnosti
izazivaju sporove) da mu se suveren alio, septembra 1934,
kako napor sa estojanuarskim reimom nije uspeo. Imao je,
navodno, nameru da stia razbuktale politike strasti, da sredi
unutranje stvari u dravi, kao to je izjednaenje zakonodavstva, da regulie finansije, podigne ekonomski standard ivota,
naroito tzv. pasivnih krajeva i potisne ovinizam i verski
fanatizam koji su tetili dravi i narodu. Isto tako pominje se da
je kralj nameravao da izmeni dotadanji dravni program, ali,
ako je to tano, ostaje nepoznato kako je zamiljao da po
povratku iz Francuske rei hrvatsko pitanje. To svakako nije
bilo ni lako pri oiglednom saznanju da se estojanuarska
ideologija nasukala ve u poetku, zaotravajui nacionalne i
politike suprotnosti. Meunarodna kriza 19391941. nije
dozvolila da se pokae prava vrednost preureenja Jugoslavije,
VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE
2 5 7
koje se tek nasluivalo. Kratak ivot Kraljevine (i, pri tome, vie
nego relativnog mira) dozvolio je da samo jedna generacija
proivi u novoj dravi, koja je od prvog dana bila izloena
najloijem iskustvu u pogledu unutranjih odnosa. Politiki
ivot se vraao regionalnim okvirima politikim, ekonomskim, kulturnim kao i ranije. Odbacivanje jugoslovenskog
duha u smislu estojanuarske nacionalne unifikacije nije ponudilo drugo reenje, koje se ne bi kosilo s nacionalnim individualnostima i slobodama kao realnostima jugoslovenske istorije
i tla. tavie, kretanje je uzimalo sasvim suprotan karakter, u
smislu obnavljanja pokrajinskih ideologija i nacionalnih politikih grupacija, uz apsolutizaciju ekonomskog regionalizma.
Jedna rava stvarnost zamenjivala se ravom alternativom
parcelacija bremenitih sukobima, nejedinstvom, podozrenjem,
inostranim uticajima, nacionalistikim programima.
Jugoslovenstvo je pod Aleksandrom dobilo karakter dravne ideologije u dravnom i nacionalnom integralistikom obliku
i kao supraideoloka norma", zavladalo je voljom dravne sile.
Ukidanjem regionalizma, partikularizma i plementine, narodi
Jugoslavije su preko noi prestali da postoje, u ime spaavanja
drave". Integralno jugoslovenstvo je ostavljalo tragove u dravno-pravnim reenjima, politikim projektima, humanistikim
naukama. U istorijskoj nauci, etnologiji i antropologiji poelo je
da se govori o psihikom tipu Jugoslovena. Glorifikovala se
dinarska rasa", ljudi iz Dinarida", dinarski tip oveka i
njegove psiholoke i psihofizike osobine. Tragovi jugoslovenstva" otisnuti su u jeziku i u prosveti (putem njene tipizacije), a
srpstva" u umetnosti (kosovski hramovi Metrovia i drugih
umetnika). Viktor Novak je jugoslo vensku misao prikazivao kao
staru ideju koja je jednaka starosti slovenstva na Balkanu".
Knjievnik Niko Bartulovi je ispovedao ideologiju nedeljivog
jugoslovenstva". Za Vladimira Dvornikovia do 1918. je postojalo rasno, jeziko i psihiko jedinstvo Jugoslovena, a od 1918.
politiko jedinstvo. Da bi se Srbi, Hrvati i Slovenci slili u
homogenu celinu nedostajalo im je kulturno jedinstvo, do kojeg
je trebalo doi ,,u procesu sjedinjavanja regionalnih kultura,
koji e znaiti zadravanje onoga to je najvrednije i to nas
spaja", uz shvatanje te faze odluujuom, to jest, fazom
sintetizovanja jugoslovenske nacije", koja e dovesti do nadnacionalne kulture". U tom procesu, kojemu je Dvornikovi
pripisivao prirodni karakter, nestae plemenski atavizmi",
'3
KRALJEVINA JUGOSLAVUA
suprotni kulturni instituti Zapada i Istoka", provalije izmeu

katolicizma i pravoslavlja, hrvatski istorijski tradicionalizam".
U Hrvatskoj je prvi jugoslovenski talas posle 1918. splanjavao pod uticajem politikih sudara u novostvorenoj dravi,
jaanja heterogenog antijugoslovenskog fronta (sastavljenog od
klerikalaca, frankovaca, separatista, federalista, HRSS/HSS-ovaca) i krize reima. Meu najpoznatije zagovornike jugoslovenstva na Zagrebakom sveuilitu Milosav Janiijevi ubraja
Antuna Barca, Milana Reetara, Tomu Maretia, Ferda iia,
Grgu Novaka, Milana Preloga, Marka Kostrenia, Vladimira
Dvornikovia i druge. Zbog jugoslovenskih shvatanja, Zagrebako sveuilite morali su kasnije da napuste Grga Novak i
Jorjo Tadi.
Jovan Cviji, tvorac poznate etnopsiholoke sinteze o Balkanu, branio je i nauno dokazivao tezu o etnikom jedinstvu
svih junih Slovena, a Srba i Hrvata posebno. Specifinom
metodologijom, koja je uzimala u obzir geomorfoloki i klimatski faktor, zapravo povezanost oveka i prirodne sredine u
procesu oblikovanja psihikih tipova, koji je uslovljen istorijskim razvojem i kulturom, Cviji je doao do razlike izmeu
dinarskog tipa (agresivan, iracionalan, kratkog maha, nasilan) i
njemu suprotnog rajetinskog" tipa (sa svojstvenom mu psihologijom, socijalnom mimikrijom"; tip homo duplex-a"). Cvijievo delo i ideje predmet su mnogih kontroverznih rasprava do
dananjeg dana: jedni ga osporavaju kao egzaktnog naunika, a
drugi ga vide kao izrazitog predstavnika srpskog ovinizma i ak
rasistu i smatraju ga, kako kae Dinko Tomai, istaknutim
teoretiarem srpskog ekspanzionizma". Petar Dadi podsea
na analizu nemakog slaviste Gerharda Gezemana, koji je
pokazao da dinarski tip kod Cvijia nema antropoloki
pojam". Svojevremeno je ak Dvornikovi kritikovao Cvijia
zbog toga to njegov dinarski tip" nije rasno odreen". A
Cviji je bio meu onim naunicima koji su zastupali tezu o
postojanju makedonskog naroda, to jest makedonskih Slovena.
No, smatrao je do kraja, kao to podvlai i Milosav Janiijevi,
da su juni Sloveni etnografski jedno, da se stapaju i da e se,
pored svih nesporazuma i sudara, sve vie stapati u jednu
nacionalnu celinu". Kada su se pretpostavke u tom smislu
pokazale kao oigledno nerealne, Cviji je proces spajanja
poeo vezivati za dug istorijski tok. Posle perioda uzburkanog
2 5 9
previranja" nastupie, smatrao je, obrt", a u politici pravi

mudrac" e biti onaj koji bude upuivao na ono to nas vezuje,
a ne onaj koji podstie strasti i izaziva sudare.
Osnovna snaga srpskog graanskog fronta u Jugoslaviji
radikali rastoili su se posle smrti Nikole Paia, mada je ve
i za njegova ivota kralj Aleksandar lomio Paieva uporita u
stranci. Najvei deo radikala se osipao od stranake matice
opredeljivanjem za estojanuarski reim i dravne stranke
kakve su bile Jugoslovenska nacionalna stranka i Jugoslovenska radikalna zajednica. Radikali su s kraljem inili jezgro
srpskog graanskog fronta konzervativne politike orijentacije.
U trvenju oko vlasti, kralj Aleksandar je nadjaao Nikolu
Paia jo za njegova ivota, dovravajui posle njegove smrti
stavljanje radikala pod svoj potpuni uticaj. Mada su i radikali i
kruna stajali iza jednog te istog koncepta centralistikog
ureenja Jugoslavije, izmeu njih su ipak postojale razlike,
utoliko to je Aleksandar bio kralj svih Jugoslovena", pa
samim tim prinuen da manje od radikala naglaava velikosrpski karakter postojee drave. Snage graanskog liberalizma u
Srbiji su se sa stvaranjem Kraljevine SHS prelile u Demokratsku stranku, Savez zemljoradnika, Jugoslovensku republikansku
stranku i leviarske stranke i organizacije. Neke od ovih
stranaka ili istaknuti pojedinci u njima nastojale su da se
oslobode poimanja uskih nacionalno-kulturnih koncepcija, povezujui se s ostalim narodima i proirujui svoje vidike,
trudei se da pronau kope" koje su mogle vezivati u
ekonomskom, politikom i kulturnom smislu. Univerzitet u
Beogradu je delovao u pravcu povezivanja, ali su nadjaavale
snage uskog regionalizma, svoje istorije" i prolosti, svojeg
privrednog atara i kulturnog kruga. S krizama i sukobljavanjima istanjivala se snaga liberalne politike filozofije, a njeni
pobornici traili su reenja pod kraljevim skutom; slamani od
stranakih oligarhija, padali su pod uticaj ekstremnih pokreta i
nacionalizama. Sve je manje duhova obuzimala inspiracija da
se pronau demokratska reenja, obezbedi vladavina parlamentarizma, osiguraju slobode i spase ustavnost, nasuprot prizivanju apsolutistike vlasti i prinudnih metoda. Ovome je pogodovao i slom liberalne privredne politike, naroito usled katastrofalnih posledica svetske ekonomske krize. Na nestajanje liberalnog fronta u Kraljevini uticale su pojava faizma u Italiji i
pobeda nacizma u Nemakoj 1933. godine, s diktatorskim
j- J- U
reimima u balkanskim i istonoevropskim dravama. Deo

liberalno i demokratski orijentisane omladine nalazio je novu
politiku inspiraciju u- komunistikom pokretu, naroito u
njegovoj narodnofrontovskoj fazi. Nadvlaivanje konzervativnih snaga u spoljnjem pogledu lako je zapaziti u uspostavljanju
diktature, jaanju birokratije i vojnih krugova, u porastu
uticaja najreakcionarnijih politiara u vrhu vlasti i ovinistike
inteligencije jugoslovenskog ili nacionalnog smera. S kraljevom
vlau i svemonim intervencijama suverena u svim sferama
javnog ivota, opadala je graanska demokratija i smanjivale su
se politike slobode. Prisustvo seljatva, iako najjaeg i najmnogobrojnijeg sloja u zemlji, nije se osealo u politici Kraljevine
Jugoslavije, sem nominalno, preko navodno seljakih stranaka
ija su vodstva seljatvo koristila kao glasaku vojsku. Savez
zemljoradnika nije bitnije uticao na politiku i fizionomiju
seljatva u Srbiji, nalazei se daleko od stvarnih seljakih
problema, budui vie gradska stranka, a pri tome jo i
pocepan na desnicu, centar i levicu, na centraliste i federaliste,
Srbe i Jugoslovene. Slovenako seljatvo sledilo je Slovensku
ljudsku stranku, a hrvatsko se utapalo u hrvatski nacionalni
pokret, inei njegovu najizrazitiju sastavnicu. Posle kraljeve
pogibije nestalo je i ono malo dotadanje kohezije na jugoslovenskoj centralistikoj osnovi. Dok je diktatura obeleila slom
graanske demokratije, dotle je ekonomska kriza oznaila
poraz ekonomske politike. Meu istoriarima nesporno je da je
estojanuarska diktatura bila neuspena i da je s njom zapoela
kriza jugoslovenske drave. Isto tako, da su preanski ideolozi
bili njeni tvorci daleko pre nego srbijanski politiari. Sve dotle
dok je srpsko graanstvo bilo politiko jezgro nove drave,
pitanje Srba nije se postavljalo, niti se njihovo nacionalno
pitanje otvaralo: politika prevlast branjena je putem organizovanog dravnog aparata vlasti. Nasilje i nesposobnost vladajueg sloja prebacivani su na plea srpskog naroda koji od
privilegovanog poloaja svoje buroazije nije video nikakve
koristi, eksploatisan kao i ostali narodi Jugoslavije. Preureenje
drave je kotalo prednosti srpsku buroaziju koja mu se
suprotstavljala dokle god je to mogla. Kad je trebalo odluivati
o poloaju Srbije, njena buroazija nije imala jasno definisano
reenje za mesto koje bi njoj pripalo u uslovima razgraene
Jugoslavije. A ultranacionalistike snage drugog fronta, sastavljene od frankovaca, ustaa i klerofaista uopte, bez dvou-
2 6 1
mijenja su odbacivale svako kompromisno reenje koje je

raunalo s Hrvatskom u sastavu Jugoslavije. Drava je za njih
znaila nasilnu tvorevinu pobednikih sila, simbol nasilja nad
hrvatskim narodom, obeleje njegovog suanjstva i tiraniju
Beograda, koju je trebalo zbaciti poto-poto. Te snage prizivale
su u pomo i prolost. Srbi su za njih bili balkansko smee,
smrad i otpaci vekova, koje je trebalo unititi u ime raanja
nacionalno iste drave. U svojoj nacionalnoj revoluciji"
separatisti su se mogli osloniti na faistike sile.
Nerealnih kominiternistikih procena o Jugoslaviji kao dravi, KPJ se oslobaala postepeno, muno i kroz protivurene
procese. Jo je na snazi bio stav KPJ izraen u proglasu IV
(drezdenskog) kongresa o komunistikom zadatku ruenja
imperijalistike tvorevine jugoslovenske drave". Komunisti su zadueni da potpomau akcije koje vode nezavisnosti
Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije; bili su duni i da
potpomau akcije Albanaca na Kosovu s njihovim suplemenicima" u Albaniji, a na drugoj strani da se zalau za samoopredeljenje i otcepljenje Maara i Nemaca u Vojvodini. Kraljevina
SHS je optuivana da je kriva za pojavu opasnosti od rata s
Bugarskom zato to je anektirala bugarske teritorije (Caribrod i
Bosilegrad). Kraljevini se pripisivalo van istorijskog konteksta nastajanja jugoslovenske drave i da je oduzimanjem i
anektiranjem maarskih teritorija u severnoj Vojvodini sama
stvorila maarsku iredentu. Na Drezdenskom kongresu Kominternu je predstavljao Palmiro Toljati Erkoli. Iste godine
jedan drugi Italijan, sasvim sluajno i s drugaije platforme
Musolini doneo je odluku o napadu Italije na Kraljevinu
SHS. Iako je KPJ tada bila mala partija, a mogunosti njenog
praktinog delovanja u smislu ruenja postojee drave vie
nego beznaajne, defetistiki stavovi Kominterne odreeni
shvatanjem proboja revolucije i oivotvoravanja proleterskog
internacionalizma ostali su i te kako u seanju. Takva shvatanja
vladala su u komunistikoj ideologiji i politici. O tome govore i
ideje istaknutih jugoslovenskih komunista Otokara Kerovanija
i Augusta Cesarea. Za Kerovanija je akt od 1. decembra
oznaavao pobedu kontrarevolucije. On napada teoriju jugoslovenstva koju su priznavali samo plaenici ORJUNE". Mada je
jedno vreme ova teorija zahvatala veliki deo hrvatske inteligencije i ak proleterske stranke, ona se brzo demaskirala kao
orue velikosrpskih hegemonista". Velikosrpski faizam" je
j-
J-
vrio najstraniji pritisak na hrvatski narod. Beogradski reimi

su najvei deo dravnih sredstava crpili iz preanskih krajeva", ali su i najvei deo navodno troili u Srbiji. Kerovani je
pisao da su ideju jugoslovenstva ispovedali samo iardije i
pekulanti. Propaganda Kominterne nije mogla da ne ostavi
traga u nainu miljenja, u analizama i ocenama. Argumente je
davala i sama stvarnost nasilne nacionalne negacije u ime
maglovitog jugoslovenstva. Poloaj KPJ u jeku borbe s reakcionarnim reimom nije dozvoljavao nikakve suptilnije i egzaktnije analize, tim pre to nije bila re o analitiarima koji ele da
utvrde istinu, ve o borbenim publicistima, revolucionarima i
rtvama reima. Filozofiju panjugoslovenskog nacionalizma
odbacivao je Cesaree. Za ovog komunistikog intelektualca
oktobarska revolucija je za novu politiku konfiguraciju i
konsolidaciju sveta bila daleko vanija od same Jugoslavije.
Reenja nisu bila jednostavna, tim pre to su jugoslovenski
narodi vekovima iveli odvojeni i pripadali razliitim kulturnim krugovima: mediteransko-latinskom, vizantijskom i islamskom. Ulema se smatrala vie muslimansko-turskom nego
junoslovenskom. Nepoverenja i iskuenja izmeu pravoslavaca
i muslimana izbijala su kao rezultat vekovne borbe voene
izmeu srpskog naroda i Osmanlija za opstanak i slobodu.
Rimokatolika crkva je odbacivala jugoslovenstvo i slovenstvo.
Pater Kerubin egvi e ak podrati teoriju o persijskom
(iranskom) poreklu Hrvata. Odnos prema faizmu je rimokatoliku crkvu jo vie pribliio protivnicima progresa. Kristov
namjesnik" na zemlji, papa Pije XII, proglaavao je Franciska
Franka za najboljeg sina crkve i u faizmu video zatitu od
komunizma.
Jugoslovenski narodi nisu imali zajedniku politiku filozofiju o nainu oblikovanja nove drave, njenom ureenju i njenoj
budunosti. Nacionalne razliitosti graanstva nove drave i
razliita istorijska iskustva onemoguavala su zajedniki pogled. Dok se drava stvarala, moglo se operisati s fikcijom o
troimenom narodu", jednom istom po krvi, po govornom i
pisanom jeziku, po kontinuitetu i celini teritorija na kojima
ivi, po zajednikim interesima svoga nacionalnog opstanka i
svestranog razvitka svog materijalnog i moralnog ivota, kao
to je stajalo u Krfskoj deklaraciji. Nasuprot centralistikoj
koncepciji vladajuih snaga meu Srbima, stajala je hrvatska
ideja o hrvatskoj autonomiji u Jugoslaviji, republici i monar-
2 6 3
hiji", ili ak i personalnoj uniji u skladu s hrvatskom tradicijom. Srpski i jugoslovenski unitaristi su optuivali federaliste
za separatizam. Preanski Srbi zalagali su se daleko vie od
radikala za centralistiki princip ureenja, jer bi slabije proli
u federativnoj dravi. Deo srpskog graanstva s monarhom
raunao je da je 1929. godine nastupio as za jugoslovensku
integraciju putem amalgamisanja nacionalno raznorodnih elemenata, to se pokazalo kao kobno za samu ideju Jugoslavije.
Kralj je, istovremeno, eleo da pokae unutranju vrstinu
drave prema stranim silama koje su je ugroavale, odgovarajui jugoslovenskom integracijom i unutranjim protivnicima
Kraljevine. Nije trebalo dugo ekati da bi se utvrdilo kako je
Aleksandrov projekt bio krajnje pogrean. Iskrsli problem
nacionalnih sukoba traio je sankcionisanje ravnopravnosti, a
ponuen je gubitak nacionalne samobitnosti Srba, Hrvata i
Slovenaca, naroda formiranih ve u XIX veku.
Viepartijski sistem pre 6. januara 1929. zamenjen je
reimom bez stranaka. Od 1931/2. javljala se ideja jednopartijskog sistema u vidu JRSD, odnosno JNS, kojoj su se
suprotstavili bristol ci", mladi integral ci, Jugosloveni koji su
hteli da se oslobode starog politikog oloa iz preestojanuarskih stranaka, raunajui da je dolo njihovo vreme. Neki
emigrantski pisci greh za obnovu ovih starih stranaka bacaju
na stare partijske ljude koji nisu ni umeli ni mogli da shvate
novo i da misle izvan kategorija svoga psihiko-mentalnoga
sklopa, koji je bio partijski". Nova zamisao nije mogla da nae
tlo u njihovoj svesti ni u njihovom intelektu". Nastavljali su da
rade po partijskom kljuu". Nezavisno od ustaljenih mentaliteta u novom vremenu, formula jednopartijskog sistema se
pojavljivala kao nuda reima koji je s obnovom narodnog
predstavnitva morao da trai reenje u konstituisanju svoje
politike osnove. Stari politiari su potiskivali nove, koji se nisu
mirili s voama kompromitovanim pod dva reima, preestojanuarskim i estoj anuarskim.
Jugoslovenska radikalno-seljaka demokratija (JRSD) nije
nosila naziv stranke u imenu kako bi mogla lake signalizirati
pokret" koji rauna na najiru podrku. Podravana je od svih
unitaristikih snaga ije su se pristalice smatrale narodnom
vojskom" za odbranu postojeeg poretka i jugoslovenske drave. Prikazivala je estojanuarski reim i svoj program kao jedini
put napretka i budunosti. Potresali su je unutranji sukobi, a
j- J- U
napadana je i od vanparlamentarne opozicije. Bila je meta

kritike i zato to je imala u svom sastavu disidente preestojanuarskih stranaka. Kao reimska stranka, umesto da okuplja i
neutralie protivnike, ona je jo vie razjarivala antiestojanuarska raspoloenja i odbijala svojim politikim monopolom
HSS nije pristajala da bude zastupljena kao stranka ni u
jednom skuptinskom ili drugom telu, ve je pretendovala na to
da simbolizuje volju naroda i da se populistiki poistoveuje s
narodom. Na taj nain, politika opozicija HSS je bila daleko
jaa od drugih stranaka, recimo srpskih, koje su bile brojne, ali
su drobile narodnu snagu. Nijedna od srpskih stranaka nije
mogla rei da zastupa narod u celini. HSS se stoga mogao
iskazivati kao nacionalni pokret.
Dramatina pogibija u skuptini 1928. doprinosila je okupljanju naroda oko stranke. Obrazovanjem Hrvatskog radnikog saveza (HRS) Hrvatska seljaka stranka je pokuala da
stvori svoje uporite i u radnikoj klasi. Na selu su radile
organizacije Gospodarske sloge" koje su ve dobile karakter
razgranate mree organizacija to pod vidom socijalno-ekonomske brige za seljatvo uvruju vlast buroazije nad
hrvatskim selom. U borbi za nacionalno pitanje, HSS je uspela
da postigne koncentraciju masa oko sebe iz svih slojeva
stavljajui svima do znanja da se sva ostala pitanja zamrzavaju
dok se ne rei nacionalno pitanje, kao pitanje svih pitanja, s tim
da e se sve ostalo resiti im se hrvatski narod oslobodi svoje
neravnopravnosti u Jugoslaviji.
Vlada Milana Stojadinovia je obrazovana po volji kneza
Pavia posle pada Jevtieve vlade. Politiku osnovu Stojadinovieve vlasti obezbedivali su knez namesnik i Jugoslovenska
radikalna zajednica kao dravna, reimska stranka, sastavljena
od radikala koji su sledili Stojadinovia, od Slovenske ljudske
stranke i Jugoslovenske muslimanske stranke. JRZ je istisnula iz
politikog ivota Jugoslovensku nacionalnu stranku, inae u
temelju oslabljenu posle smrti kralja Aleksandra. Kao i svaka
druga stranka neukorenjena u narodu, stvorena voljom dravnog vrha i privilegovana, JNS nije mogla da se odri kao
uticajnija politika snaga kad su joj poverenje otkazali naslednici njenog tvorca. Jugoslovenska radikalna zajednica je smatrala sebe zakonitim naslednikom Radikalne stranke, a Milana
Stojadinovia naslednikom Nikole Paia. Stojadinovi je iskoristio desetogodinjicu smrti Nikole Paia da bi istakao
2 6 5
legitimne osnove svoje vladavine. Vezujui se za radikale i

Nikolu Paia, JRZ je uspostavljala legitimnu osnovu svoje
vladavine, a na drugoj strani neutralisala Glavni odbor radikala s Acom Stanojeviem i Miloem Trifunoviem, koji se nalazio
u opoziciji. Predstavljajui se kao mlai saradnik Nikole Paia,
Milan Stojadinovi je gradio svoju harizmu. Sama struktura
JRZ, nain njenog postanka, heterogen ideoloko-politiki program zavisan od organizaciono-politikih sastavnica ove reimske formacije, i njen dravni karakter, bitno su je razlikovali od
radikala, ukljuujui prostor na kojem je JRZ delovala, budui
jugoslovenska politika organizacija.
Iako je nastupala kao jedinstvena politika formacija, JRZ
je faktiki bila sastavljena od delova koji u njenom okviru nisu
gubili svoju individualnost. Okupljajui, pored radikala, bosanskohercegovake Muslimane i slovenake klerikalce, s njihovim
prvacima Koroecom i Spahom na elu, ona je nastavila da
brani dravni i nacionalni unitarizam, suzbijajui posebno
hrvatske nacionalne zahteve. Ni u jednom periodu meuratne
istorije Kraljevine kurs ka zaokruivanju ili opkoljavanju Hrvata nije bio tako jasno izraen kao za vreme vlade Milana Stojadinovia.
Za vreme petomajskih parlamentarnih izbora u savskoj i
primorskoj banovini politika aktivnost je proticala u znaku
odbrane ugroenih nacija od nadnacionalnog Jugoslovenstva".
Zahtevi za vraanje u ivot starih plemenskih" simbola i za
slobodan nacionalni autonomni ivot, izazivali su reakcije i
otpor prema svakom jugoslovenskom simbolu. Zbog zabrane
nacionalnih imena i institucija u Hrvatskoj i Sloveniji stvoreno
je neraspoloenje prema nosiocima omrznutog jugoslovenstva".
Knez Pavle se, suoen s Jevtievim otporom, odluio na
bankarsko-klerikalno-begovsku" politiku kombinaciju Milana Stojadinovia, s ciljem da se smire uzavrele politike
strasti".
Programska vladina Deklaracija je istakla da je JRZ za
narodno i dravno jedinstvo, za jedinstvo teritorije i jedinstveno
dravljanstvo. Odbacivani su metodi autoritarnog reima. Prosveta je dobijala u zadatak da gaji ideju jugoslovenstva", ali
jugoslovenstva" kao sinteze svih pozitivnih osobina i stvaralakih snaga svih delova jugoslovenskog naroda". Vaspitna
delatnost je trebalo da poslui uvoenju realnog jugoslovenstva". Narodni poslanici jugoslovenske orijentacije napali su
U0
KRALJEVINA JU GOSLAVIJA
Stojadinovievu vladu to je stvaranjem koalicije staropartijskih

regionalnih konfesionalnih grupacija pod imenom JRZ otvorila
vrata starom nesrenom dobu, dobu meusobnih partijskih
konflikata". Pod udarom se naroito nalazio Koroec, kao lan
ecllesiae militans i antijugoslovenske orijentacije, koji je uspeo
da obori jednu jugoslovensku vladu i da je zameni kombinacijom jezuitskog eira, crvenog fesia i radikala bez radikala i
radikalskog programa". Jugoslovenski nacionalisti su prigovarali Stojadinoviu to je zatvorio Sloveniju, pomagao zaluenje Hrvatske" i to se uortaio sa muslimanskim klerikalizmom".
Stojadinovievim imenovanjem za predsednika vlade knez
namesnik je stavio do znanja da mu je stalo da se postigne
sporazum s Maekom i hrvatskom opozicijom, ali su susreti
Stojadinovia i Maeka, koji se inae nisu meusobno cenili,
otkrivali potpuno razliite koncepcije o preureenju drave.
Stojadinovi je bio pristaa centralistiko-unitaristike Jugoslavije pod dominacijom srpske buroazije, a federativno ureenje bilo mu je strano, jer je gledao na srpsko-hrvatske odnose s
klasino unitaristike pozicije: jedna drava, jedan narod i
jedan kralj. Njegovo malo reenje", kao vid psiholokog
smirivanja protivnika, koje je bilo oproban radikalski metod,
nudilo je HSS nekoliko ministarskih mesta, razlikujui se bitno
od Maekovog velikog reenja", koje je polazilo od revizije
oktroisanog ustava. Oslanjajui se na kneza, na deo srpske
buroazije, SLS i Jugoslovensku muslimansku organizaciju,
Stojadinovi je istrajao na svom stanovitu. Svoju politiku
predstavljao je kao kurs koji vodi smirivanju srpsko-hrvatskih
napetosti, iako su za njegove vladavine odnosi izmeu suparnikih buroazija dveju nacija dosegli najvii stepen zaotrenosti.
Unutranje zaokruivanje Hrvatske, pomou SLS i JMO, on je u
spoljnoj politici dopunjavao razvijanjem odnosa s Nemakom i
Italijom, nastojei na jednoj strani da hrvatskom nacionalnom
pokretu onemogui traenje intervencije tih drava u unutranji
ivot Jugoslavije, a na drugoj strani da paralie aktivnost
ustake emigracije.
Blokada hrvatskog pitanja, pomou unutranjih snaga reima i razvijanja bliskih odnosa s Nemakom i Italijom, uticala
je, suprotno Stojadinovievim oekivanjima, na naglo jaanje
hrvatske opozicije, koja je dobila izrazite oblike i fizionomiju
jedinstvenog hrvatskog nacionalnog pokreta. Istovremeno s
2 6 7
hrvatskom, narastala je i srbijanska opozicija Stojadinoviu,

uslovljena njegovim diktatorskim ponaanjem i nastavljanjem
upotrebe nedemokratskih metoda, kao i orijentacijom ka blioj
saradnji s Nemakom i Italijom. Udruivanje hrvatske i srbijanske opozicije u Blok narodnog sporazuma 1937, izloilo je
Stojadinovia udaru jedinstvenih opozicionih snaga. Unitaristika shvatanja nagrizala su i stanjivala osnovu njegove
vladavine. Formalni sporazum izmeu Seljako-demokratske
koalicije i srbijanske Udruene opozicije, zakljuen u Farkaiu, kod Zagreba, 8. oktobra 1937, predviao je da se od
stranaka ukorenjenih u narodu obrazuje koncentraciona vlada,
koja bi donoenjem privremenog osnovnog zakona ukinula
ustav. Taj zakon trebalo je da sadri nesporne principe
opozicije: monarhistiki oblik vladavine, suverenstvo dinastije
Karaorevia, parlamentarizam, garantovanje politikih i graanskih sloboda. Vlada bi propisala izborni zakon i raspisala
izbore za ustavotvornu skuptinu, a nov ustav doneo bi se samo
uz pristanak veine Slovenaca, veine Hrvata i veine Srba u
toj skuptini, bez majorizacije. Stojadinovi nije prihvatio
nikakve pregovore s opozicijom o reviziji ustava dok, kako je
govorio, maloletni kralj Petar II ne stupi na presto. Negativan
odnos prema koncentraciji jugoslovenske opozicije imao je i
knez namesnik. Stojadinovi je i dalje vodio politiku vrste
ruke u vezi s hrvatskim pitanjem. Srpska buroazija je u vreme
Maekovog pritiska za reviziju ustava bila u nepovoljnijem
poloaju od hrvatske, nastupajui podvojena i razdrobljena,
nasuprot homogenom hrvatskom politikom frontu, podravanom i od srpske opozicije.
Stojadinovi je radio na povezivanju svih Srba u jednu
politiku celinu, tako da mu nije odgovarala radikalna autonomizacija", koju su sprovodili Spaho i Koroec, ime se
podsticao hrvatski separatizam, a time i osamostaljivanje Hrvatske. Zato se Stojadinovieva grupa sve vie distancirala od
ostalog dela JRZ, da bi nakon svrgavanja Stojadinovia nastao
nagli prekid.
Politiki rad vladajue grupe u dravskoj banovini tekao je
u pravcu obezbeivanja prevlasti slovenake JRZ, i njenog
izdvajanja u grupu nezavisnu od beogradske JRZ. Omladinski
zborovi su se odravali pod oznakom prosvetni tabori",
,,tabori slovenskih fantov i deklet" bez oznake pripadnosti
,,Jerezi". Telovebena klerikalna organizacija slovenakih ,,fan-
j- j- u
tov" pokrenuta je 1935. od strane vodstva JRZ u Sloveniji,

predstavljajui novi organizacioni oblik fizike kulture, koji je
u ime klerikalaca SLS, vodio frontalnu borbu sa sokolstvom na
ideoloko-vaspitnom planu. Organizacija fantova" oslanjala se
na tradiciju bivih orlova". Fantovski odseci dobijali su i
materijalnu pomo drave, a mogli su postojati i kao doputene
organizacije u kolama zajedno sa sokolima i Jadranskom
straom. Nikola uti iznosi pretpostavku da je Koroec u
fantovima video buduu slovenaku vojsku, koja bi se postepeno obrazovala pod okriljem fizike kulture. Zveza fantofskih
odseka" imala je 1937. ak 25.000 pripadnika u preko 300
jedinica. Za njih je u Ljubljani 1938. izgraen najlepi telovebeni stadion u Kraljevini. Sjaj fantovskih stadiona i uniformi,
ogromni trokovi za fantovske sletove, pobuivali su sumnje
sokola o poreklu ovih izvora. Sokoli dravske banovine izraavali su nezadovoljstvo Milanu Stojadinoviu to je doputao
klerikalno organizovanje u fizikoj kulturi, smatrajui da je ono i
antiustavno, ali su fantovi reagovali isticanjem svoje dinaminosti", ljubavi prema kralju i knezu.
Stanje u Lici i severnoj Dalmaciji odlikovalo se srpskim
ekskluzivizmom predstavnika JRZ (dr Niko Novakovi, senator
Petar Zec, trgovac Nikola Duki) koji su sa etnikom organizacijom u Lici zahtevali okupljanje svih Srba oko jedinstvene
politike platforme, ali je ova ideologija srpskog nacionalizma
imala sporednu ulogu zbog malobrojnosti Srba, dok je frankovaka ideologija uhvatila dubok koren u Lici zahvaljujui
delatnosti advokata Andrije Artukovia u Gospiu (1929
1932), koji je na ovom podruju organizovao niz politikih i
nacionalno-kulturnih akcija (pokuaj obnavljanja HAN AO i
Hrvatskog sokola).
Politikom usijanju doprinosile su naroito aktivnosti hrvatske Seljake zatite" koje su povodom raznih manifestacija
(Maekov roendan) znale da se pretvore u politiko ubeenje" prinudnim putem i antidravnim parolama (Dole Jugoslavija, kralj, Srbija, krvavi Beograd"; iveo kralj Maek
predsednik Hrvatske Republike"; ivela hrvatska vojska";
ivela samostalna Hrvatska"). Hrvati svrstani u hrvatski
nacionalni pokret uno su reagovali na dotadanju politiku
nacionalne zabrane imena i nacionalnih stranaka i na politiku jugoslovenske nacionalne unifikacije. Jugoslovenskom
sokolu prebacivalo se da nikada nije digao svoj glas za hr-
2 6 9
vatsku stvar, ali je zato neprekidno uzdizao dinastiju koja je

predstavnik srpske hegemonije. Za vodstvo HSS-a Srbi su od
stvaranja Kraljevine Jugoslavije u sva sportska, pevaka i
druga kulturna drutva uvodili misao centralizma i jedinstva,
koje znai vladavinu Srba preko dinastije, vojske, andarmerije,
centralizma, jugoslovenstva.
Posle 1935. re je o probuenom politikom ivotu nakon
diktature, koji odbacuje formulu unitarizma; zatim je re o
strankama koje su i pre 6. januara 1929. imale uticaj na datim
podrujima; o reakciji na prinudno jugoslovenstvo, poetnim
zahtevima za federalizacijom, otporima koji su prvi put glasno i
jasno artikulisani od zagrebakih punktacija. Sutinu tzv.
srpske hegemonije nije inila politika nadmo srpske buroazije u bukvalnom znaenju rei, ve preko centralizovanog
aparata dravne vlasti, koji Stojadinovi nije dovodio u pitanje.
tavie, on je jo vie uvrivan kao osnovno uporite vlasti
Stojadinovieve politike. O izrneni poloaja vojske kao jugoslovenske ustanove nije moglo biti ni govora, jer se ona nalazila
pod direktnim uticajem srpskog generaliteta. Podela politikih
sfera (Stojadinovi, Koroec, Spaho) predstavljala je Stojadinovievu strateku kombinaciju da se hrvatska opozicija, kao
najopasnija, natera na sporazum o ueu u vlasti putem
proirenja vlade hrvatskim predstavnicima, a ne u smislu
davanja autonomije Hrvatskoj. Stojadinovi je bio protivnik
takvog reenja. Srpska sfera", koju je Stojadinovi apsolutno
kontrolisao, bila je daleko prostranija i uticajnija od one
Koroeca i Spaha, koji su sa svojim strankama SLS i JMO
predstavljali u osnovi nacionalno-politiku periferiju Jugoslavije. Centralni spor je bio spor izmeu dveju najjaih buroazija:
srpske i hrvatske. Poznato je da je Stojadinovi smatrao da je
pitanje regulisanja odnosa sa Hrvatima iskljuivo srpsko pitanje.
Pisao je tim povodom svom oveku" Vukotiu, na Cetinje, da
smo mi" i vi", to jest Srbijanci i Crnogorci kima ove zemlje,
mislei na Jugoslaviju, ali da se Crnogorci nemaju ta meati u
srpsko-hrvatske odnose. Kao dosledan integralist, Stojadinovi
je i svoju politiku prema rimokatolikoj crkvi, pa i spoljnu
politiku prema Berlinu i Rimu podeavao tako da se onemogui
bilo kakvo inostrano meanje u prilog hrvatske opozicije.
Zadravajui glavne centralistike poluge vlasti u svojim rukama, s elastinom formulom nove vladavinske kombinacije u
saradnji sa slovenakom i bosansko-muslimanskom buroazi-
^ '
jom, Stojadinovi je i dravnom intervencijom u privredi

nastojao da pojaa politiko-ekonomsku poziciju srpskog graanstva kao dominantne snage u Kraljevini. Smatrao je da
posle kapitulacije Hrvata moe sprovesti integralistiku dravnu koncepciju s prevagom srpskog graanstva, uz eventualne
korekcije ureenja koje je ne bi mogle dovesti u pitanje, snaei
istovremeno ekonomsku mo srpske buroazije.
Na poslednjim optim izborima, odranim 11. decembra
1938, Milan Stojadinovi je naiao na snaniji opozicioni front
nego to je oekivao, tako da je vladina lista pobedila s
neznatnom veinom od 279.259 glasova, uprkos nevienim
falsifikatima, pritiscima i progonima biraa, koje su vrili
dravni organi. Hrvatska seljaka stranka nikada u svojoj
istoriji nije dobila toliko glasova kao na ovim izborima, tom
svojevrsnom referendumu na kome se predstavila kao jedina
politika snaga ovlaena da pregovara o reenju hrvatskog
pitanja i preureenju drave. Izbori, mada sprovedeni pod
uslovima nepovoljnim za opoziciju, oznaili su pobedu koncepcija protiv kojih se Stojadinovi sve do tada uporno borio:
demokratizacije zemlje i sporazuma izmeu Hrvata i Srba.
Faktika izborna pobeda opozicije ukazivala je knezu namesniku na hitnost reavanja hrvatskog pitanja kao pretpostavke za
unutranje smirivanje pred ratnom opasnou, smirivanje koje
je pourivala i Velika Britanija.
Vodstvo HSS je nakon izbora odbilo da uestvuje u radu
Narodne skuptine, jednako kao to je bilo bojkotovalo njen rad
posle Jevtievih petomajskih izbora. Odbacujui Stojadinoviev
unitarizam i politiku pritiska, HSS se izjasnila za pravo
naroda na samoopredeljenje. Sojadinovi oigledno nije pokazivao spremnost za pregovore o preureenju drave na nacionalnim osnovama, pa je samim tim bio neprihvatljiv za HSS, ije je
vodstvo, s Maekom na elu, osealo da je nastupio as za
otvaranje pregovora i reavanje hrvatskog pitanja u okvirima
Jugoslavije, ukoliko se vlada poveri linosti sklonoj da uvai
hrvatske nacionalne zahteve. Maek nije gubio iz vida da se i u
HSS, nasuprot njegovom vlastitom krilu, sve vie ocrtavaju i
snage desnice, koje su bile za izdvajanje Hrvatske iz sastava
Jugoslavije. Uspesi faistikih sila pojaavali su uticaj separatista i u HSS, vodei njenom poetnom rastakanju, gubljenju
homogenosti. Sam Maek je, preko in. Amadea Karnelutija i
markiza Josipa Bombelesa posle Minhena, krajem 1938, te
2 7 1
marta i maja 1939. ispitivao stav Italije prema hrvatskom

pitanju (u istoriografiji je sporno da li je Bombeles bio Maekov
agent). Grof ano, tadanji italijanski ministar spoljnih poslova, formulisao je taj stav ovako: izdvajanje Hrvatske, konstituisane u republiku, zakljuenje saveza s Italijom, a kasnije i
stvaranje personalne unije izmeu dve zemlje. Odredba o
personalnoj uniji navela je Maeka da se povue i prekine
pregovore, koje deo istoriara uzima kao vid taktikog pritiska
HSS na vladajui vrh u Beogradu da se ubrza reavanje
hrvatskog pitanja i postigne to povoljniji ishod, ali ima i onih
koji smatraju da je Maek time za razliku od Stjepana
Radia ispoljio secesionistiko ponaanje. Maek u svojim
memoarima In the Struggle for Freedom (U borbi za slobodu)
objavljenim posle rata, u emigraciji, drugaije tumai ove

razgovore, ali ostaje injenica da su zabeleeni u dnevniku
grofa ana. Nasuprot ovim vezama, Maek je ispitivao i
miljenje Velike Britanije preko Juraja Krnjevia, a janura
1939. uputio je i memorandum predsedniku SAD Franklinu D.
Ruzveltu objanjavajui mu hrvatsko pitanje kao deo podunavske i evropske politike i traei istovremeno od njega podrku.
Sestojanuarska diktatura ojaala je separatistiki pokret i
tendencije u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu i
Metohiji. Paveli i Gustav Perec su u Sofiji 1929. pozivali
Bugare i Makedonce da s Hrvatima stupe u zajedniku i
ilegalnu borbu za osloboenje Hrvata i Makedonaca. S Ivanom
Mihajlovom Paveli se tada dogovorio o buduim akcijama s
njegovom komitadijskom organizacijom". Prvi ustaki centar
ustanovljen je u Beu, odakle se razvijala antijugoslovenska
propaganda, kovale politike zavere, obuavali diverzanti i
tajno upuivali na teroristike zadatke. Ustae su vrbovane iz
redova prebeglica iz Jugoslavije i hrvatskih iseljenika u Belgiji,
Francuskoj, Nemakoj, Junoj i Severnoj Americi. U planovima
za razbijanje jugoslovenske drave i stvaranje samostalne
Hrvatske, Paveli se oslonio na Italiju, gde je u drugoj polovini
1931. stvoren prvi ustaki logor. Pod Perecovim vodstvom
ustae su na Janka-pusti, kod Na Kanjie, blizu jugoslovensko-maarske granice, organizovale teroristiki logor. Na elu
ustakog logora u Berlinu nalazio se poglavnikov pobonik"
Branimir Jeli. Teroristikim aktima i atentatima ustae su
skretale panju na svoje postojanje i pomagale revizionistikim
dravama da dramatizuju unutranju situaciju u Kraljevini.
^ 'U
Upad iz Zadra i velebitska diverzija na andarmerijsku kasarnu

u Bruanima septembra 1932. godine, za italijansku i maarsku
tampu je bila dokaz da u Jugoslaviji poinje graanski rat" i
da Hrvati ,,u borbi protiv reimskog vrha u Beogradu prelaze s
politike borbe na izrazito oruanu". Dve godine kasnije, 9.
oktobra 1934, ubijen je kralj Aleksandar u Marseju.
Ustav Hrvatske revolucionarne organizacije (UHRO) Paveli je objavio 1932. godine. Ustaka emigracija, konstituisana u
Hrvatsku revolucionarnu organizaciju, stavila je sebi u zadatak
da svim sredstvima, pa i oruanim ustankom, oslobodi Hrvatsku tuinskog jarma. Organizacija se sastojala od tabora,
logora, stoera i Glavnog ustakog stana (GUS-a), na ijem se
elu nalazio poglavnik Paveli. Naela ustakog pokreta, formulisana u 17 taaka, obnarodovao" je poglavnik 1. juna 1933.
godine u Glavnom ustakom stanu. Ustae su polazile od
samostalne hrvatske drave na elom njenom istorijskom i
narodnom podruju, pod kojim se razumevala i Bosna i
Hercegovina. Do svog osloboenja hrvatski narod je, prema
ustakom programu, mogao doi samo revolucijom. Istupajui
protiv Jugoslavije, ustae su negirale in ujedinjenja 1918, a na
Drinu gledale kao na granicu dva sveta, istonog i zapadnog.
Poreklo Hrvata dovoeno je u vezu ne sa Slovenima, ve s
Gotima. Stojei na stanovitu velikohrvatske koncepcije i
separatizma, ustae su smatrale da niko ko i po krvi nije lan
hrvatskog naroda nema pravo da odluuje o hrvatskim stvarima. U taki 11. Naela je stajalo: ,,U hrvatskim dravnim i
narodnim poslovima u samostalnoj i nezavisnoj dravi Hrvatskoj ne smije odluivati nitko tko nije po korenima i po krvi
lan hrvatskog naroda. Isto tako ne smije o sudbini hrvatskog
naroda i hrvatske drave odluivati nijedan strani narod ili
drava." Sem ove rasistike teze, faizam je ustaama dao i uzor
za tip voe kao nosioca vlasti kome svi duguju poslunost.
Zastupajui nacionalni ekskluzivizam, oni nisu priznavali
srpski i slovenaki narod. Njihova aktivnost protiv Kraljevine
Jugoslavije zasnivala se, pored terorizma, atentata, diverzija i
pokuaja dizanja ustanka, jo i na ultranacionalistikoj propagandi.
Stojadinovieva vrsta politika u vezi s hrvatskim pitanjem
i faistika ekspanzija uz sve drskije dranje Hitlera i
Musolinija u meunarodnim odnosima, te njihovo shvatanje
Jugoslavije kao vetake versajske tvorevine, mada prikrivano
2 7 3
nemakom tenjom ka proirivanju ekonomske i politike saradnje s njom ile su naruku snaenju desniarskih tendencija u
politikom ivotu Hrvatske, posebno u HSS, to je pogoravalo
poloaj rukovodstva stranke. Iako izrazito dominantna u njoj,
Maekova struja morala je u borbi za reavanje hrvatskog
pitanja da sve vie vodi rauna o narastanju desniarskog
uticaja, tim pre to su se ustae, po povratku iz emigracije,
infiltrirale u politiki ivot, kulturne ustanove, na Sveuilite,
pa jedno vreme izdavale i svoj list, Hrvatski narod, koji je
ureivao njihov glavni ideolog i propagandista Mile Budak.
Internacijom ustaa na Liparima, posle ubistva kralja
Aleksandra, poelo je njihovo opadanje: tekli su unutranji
obrauni, osipanja, zastoj u regrutovanju; umesto da uivaju
italijansku pomo kao do internacije, postali su zatvorenici
dojueranjeg tienika, a Paveli je zatvoren u Torinu i
odvojen od ustakog jezgra. Pokret se nalazio pred rasulom. U
prolee 1936, kada je Paveli osloboen, to se podudaralo sa
zavretkom procesa atentatorima na kralja Aleksandra, Italija
se nala zauzeta ratom u Abisiniji, a njenu politiku u Podunavlju sve vie je ugroavala nacistika Nemaka. Otuda i
italijanski interes da smiri odnose sa svojim istonim susedom.
Paveli je s Lipara udaljio sve protivnike Mila Budaka.
Odstranio je i grupu Ukrajinaca koji su pripadali ustakom
jezgru na osnovu Pavelievog sporazuma s Ukrajinskim nacionalnim pokretom. Pribliavanje Italije i Jugoslavije onemoguavalo je rad ustaa. Martovskim paktom 1937. izmeu ana i
Stojadinovia predviena je obaveza Italije da sprei aktivnost
ustaa protiv Jugoslavije. Mesec dana kasnije ustaki pokret je
zvanino rasputen, a deo ustaa prebaen u italijanske kolonije, udaljen od jugoslovensko-italijanske granice ili vraen u
Jugoslaviju. Od 535 ustaa, koliko ih je bilo u Italiji sredinom
1937, 272 pripadnika ovog pokreta su se vratila u Jugoslaviju,
ukljuujui i Mila Budaka. Stojadinovi je prihvatio vraanje
dela ustaa, uveren da e ih moi drati pod svojom kontrolom,
ali su oni uspeli da se infiltriraju u razne organizacije i
ustanove ostvarujui u njima ak znatan uticaj. Sve do zabrane,
marta 1940, izdavali su list Hrvatski narod. No i posle ove
zabrane nisu prestajali sa izlaenjem lokalni listovi ustako-frankovake orijentacije, poput Hrvatskog lista u Osijeku,
Posavske Hrvatske u Slavonskom Brodu, Vihora u Slavonskoj
Poegi, Hrvatskog branika u Vinkovcima i drugih. Ustako-
^ 'U
-frankovaki elementi su se infiltrirali u organizacije seljake i

graanske zatite, u centralno akademsko drutvo August
enoa", u drutvo Eugen Kvaternik", zadrugu Ante Starevi", u drutva Katolike akcije Domagoj" i Kriarsko
bratstvo i sestrinstvo" i u drutvo Uzdanica" u ijem je okviru
1940. osnovan i Ustaki sveuilini stoer. Organizacije Hrvatskog junaka" postavljene na uskom nacionalnom osnovu postale su okvir rada frankovake inteligencije. Slubeni list Hrvatskog junaka" Vihor pisao je sa simpatijama o organizovanosti
i borbenosti omladine Italije, Nemake, Slovake i Japana,
Bugarske, reima u Viiju i drugih zemalja u kojima se
omladina oranizovala na novim principima. Posle ukidanja
Orla" i stvaranja Sokola Kraljevine Jugoslavije kao jedine
dozvoljene i privilegovane organizacije, Katolika akcija je
postala centar okupljanja katolike omladine koja se nije
slagala s nacionalnim statusom Hrvata u Kraljevini. Veliki deo
omladine iz Katolike akcije preao je 1939. godine, nakon
osnivanja Hrvatskog junaka" u ovu organizaciju. Nakon
Zabrane Orla" i Hrvatskog sokola osnivaju se 1930. kriarska
bratstva". Veliko kriarsko bratstvo" je podelilo kriarsku
organizaciju u tri zajednice: radniku, seljaku i aku. Stoga
kontinuitet vaspitanja na versko-nacionalnim osnovama nije
prekidan. Iz istraivanja Zdenke Laki proizilazi da je organizaciju Hrvatski junak" najverovatnije formirao dr Ivo Protulipac, predsednik Velikog kriarskog bratstva. Hrvatski junak"
je bio plod zajednikog delovanja dela vodstva HSS-a, bivih
aktivnih lanova Hrvatskog sokola i voa Katolike akcije. Po
svome karakteru Hrvatski junak" je bio omladinsko drutvo
(poletnici", 712 godina; narataj", 1216; redovno lanstvo 1635). Za one starije od 35 godina postojala je posebna
organizaciona jedinica, Junaka zatita", iji su lanovi ulazili
u upravni odbor Hrvatskog junaka", drali predavanja, vojnike seminare, itd., tako da su organizaciju u celini kontrolisali
odrasli. kolske organizacije (aki stjegovi") glavni su oblik
organizovanja. U elitnu organizaciju Hrvatskog junaka" ulazili su samo mladi Hrvati i to oni nacionalno zdravi i iste
nacionalne prolosti". Nakon 1939. sve vie se oseala politika
orijentacija ne samo ka prostorno cjelovitoj" ve i ka nacionalno istoj i prema drugim nacijama borbeno suprotstavljenoj
Hrvatskoj". Organizacija je sprovedena po naelu subordinacije
i eljezne discipline"; veliala se uloga voe i sprovodila
2 7 5
militarizacija (nain pozdravljanja, oslovljavanje starijih, uniformisanje, javne parade, simboli). Uzor se nalazio u Nemakoj.
Ova organizacija je aktivno doprinosila irenju frankovako-ustakih ideja do aprilskog rata, a posle vojnog sloma Jugoslavije Ustaka mlade" je mogla zapoeti redovan rad ,,u
ustakim postrojbama", zahvaljujui postojanju dovoljnog
broja ve izobraenih i na posao upuenih dunostnika" u
gradovima i veim mestima.
Zanet svojim privremenim uspesima, Stojadinovi nije ni
primeivao koliko mu je reim iz temelja uzdrman i lini
politiki uticaj oslabljen borbom oko konkordata. Mada ne ovaj
potpisan u Rimu 1935 njegova ratifikacija se odlagala jer je
Stojadinovi eleo da prethodno postigne sporazum sa Srpskom
pravoslavnom crkvom. Zbog internacionalnog karaktera katolike crkve i bojazni da bi izglasavanjem konkordata Vatikan i
Italija ugrozile suverinitet drave, vlade Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije su niz godina (19221937) odugovlaile s
ratifikacijom konkordata. Vlada M. Stojadinovia je pokazala
volju da posao dovri, a knez Pavle je podravao Stojadinovia
u tome pitanju. Katolika crkva nije bila zadovoljna svojom
vaspitnom ulogom u drutvu. Ona je de facto bila ravnopravna,
ali je nastojala da i de jure ojaa pozicije katolike crkve. Deo
pravoslavnog svetenstva, naklonjen vladi M. Stojadinovia,
solidarisao se takoe s potrebom ratifikacije konkordata.
Stojadinovi je raunao da se preko konkordata priblii
Vatikanu i Italiji, a na drugoj strani da pobolja odnose s
rimokatolikim episkopatom u zemlji i s katolikim vernicima u
Hrvatskoj, do ega mu je bilo osobito stalo kako bi zaobiao
HSS. Suprotno svojim oekivanjima da konkordat proe u
Narodnoj skuptini kao pismo na poti", Stojadinovi se naao
ukljeten izmeu Vatikana i Srpske pravoslavne crkve, koju je
podravala srpska opozicija, pokuavajui da srui njegovu
vladu. Rezolucije donoene na zasedanjima eparhijskih saveta
su napadale Predlog konkordata zakljuen izmeu Kraljevine
Jugoslavije i Vatikana i parafiran 25. jula 1935. godine, zato
to je njime povreeno ustavno naelo verske ravnopravnosti i
tolerancije. Ustajalo se protiv privilegija koje su konkordatom
davane rimokatolikoj crkvi, njenom svetenstvu i vernicima u
pogledu misije, zatite svetenstva, slobode katolike akcije,
verskih redova i kongregacija, crkvene imovine, branog prava,
verske nastave u kolama, vojne obaveze privilegije kakve
^ 'U
Srpska pravoslavna crkva nije uivala. Konkordat je unosio

veliko uznemirenje zbog stavljanja rimokatolike crkve u povlaen poloaj, dovoenja Srpske pravoslavne crkve u podreen
poloaj i ugroavanja suvereniteta drave. Odluno se zahtevalo
da se ovaj konkordat, kojim se remeti verski mir i verska
ravnopravnost, rui suverenitet Drave", zbog svojih protivustavnih odredaba odbaci. U brouri pod naslovom Primedbe
na Konkordat", koju Stojadinovi pripisuje vladici Platonu,
povodom l. 1. Konkordata, ustajalo se protiv proglaavanja
Jugoslavije za terra infidelium"kao da se radi o Africi, gde
katolika crkva treba da pokrava poludivlje crnce . . .". Borba
protiv konkordata dosegla je kulminaciju jula 1937, stvarajui
utisak da se zemlja nalazi na ivici graanskog i verskog rata.
Povorke pravoslavnih svetenika, praene masama vernika,
graanske opozicije i uznemirenih graana, napadala je andarmerija. Stojadinovi je na ovu borbu protiv konkordata
naknadno gledao kao na sukob dveju vera, Rima i Vizantije,
dva sveta, Istoka i Zapada, kao na izraz verskog fanatizma iza
koga su se pomaljale politike grupe" koje su njega lino htele
da svrgnu po svaku cenu. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve
zapretio je ekskomunikacijom poslanicima koji budu glasali za
konkordat. Vest da je patrijarh Varnava otrovan, koja je u to
vreme poela da se iri, jo vie je uznemirila duhove. Nezadovoljna povlaivanjem rimokatolike crkve, Srpska pravoslavna
crkva je u konkordatu videla opasnost za svoj poloaj, a njen
episkopat smatrao pravoslavlje ugroenim ukoliko se taj sporazum prihvati. Dok su hrvatski vernici borbu protiv konkordata
doivljavali kao srpsko-pravoslavni ovinizam", dotle su pravoslavni u pritisku za njegovo usvajanje videli najezdu militantnog katolicizma" i vatikansku ekspanziju". Stojadinovi
se nije usuivao da uzmakne, znajui da e gubitkom bitke za
konkordat izazvati ogorenje Vatikana i rimokatolike crkve;
ali, nailazei na neoekivan otpor protivnika konkordata, ipak
se nije usuivao ni da ga iznese pred Senat. Otpor konkordatu
bio je, neoekivano za Stojadinovia, toliko jak da je ovaj
morao poputati. Za unoenje vie svetlosti" u pojedine
lanove Konkordata bila je raspoloena i druga strana, o emu
svedoi i predstavka Hermenegilda Pelegrinetija, apostolskog
nuncija, Milanu Stojadinoviu od 27. aprila 1937. godine.
Rimska kurija i rimokatoliki episkopat primili su otpor
konkordatu kao teak udarac, a povlaenje tog dokumenta nije
2 7 7
moglo da ne izazove pogoranje odnosa izmeu Vatikana i

Jugoslavije. Politiki radikalizam kriara, lanova versko-prosvetne organizacije ,,za odgoj i upoznavanje pune katolike
istine" unosio je u odnose izmeu drave i rimokatolike crkve
ionako preosetljive posle 1937. novo uznemirenje i
nepoverenje. Organizacije kriara su se, naroito u verski
meovitim krajevima, pretvarale u ustake tribine, s kojih su se
raspaljivale verska iskljuivost i plemenski separatizam. Odnose je trovala i katolika tampa, koju je pomagala i podsticala
visoka rimokatolika hijerarhija. Po Alojziju Stepincu
postavljenom 1934. za koadjutora nadbiskupu Antunu Baueru
na osnovu saglasnosti kralja Aleksandra, koja je bila data s
obzirom da je taj jezuitski ak, posle zarobljavanja na
austrijsko-italijanskom, uestvovao i u borbama na Solunskom
frontu Jugoslavija je predstavljala zemlju misije", odakle se
katolianstvo trebalo iriti prema unutranjosti Balkanskog
poluostrva i dalje na istok. Pored toga to je uivao naklonost
kralja Aleksandra, kao ak jezuita Stepinac je rano stekao i
poverenje nadbiskupa zagrebakog dr Bauera, koji ga je
naimenovao za svog naslednika. Samostani i katolike kole u
predelima meanja vera postajali su najjaa ustaka uporita.
Franjevake gimnazije u Sinju, irokom Brijegu, Travniku i
Visokom, bogoslovska uilita u Makarskoj, Mostaru i Splitu, i
Teoloki fakultet u Zagrebu bili su u Kraljevini Jugoslaviji
pretvoreni, po ustakoj oceni, ,,u arita nacionalne svijesti".
Meu Muslimanima su postojale dve politike struje: jedna
je bila srbofilska", s ministrom saobraaja Mehmedom Spahom i Uzeirom Hadiosmanoviem na elu, koja je inila veinu
i bezuslovno elela saradnju sa Srbima, a druga hrvatofilska";
ovu drugu struju su vodili senator Halil Hrasnica i braa
Behmen, ministar efkija i Mehmed, urednik partijskog glasila
JRZ u Sarajevu. Dok je grupa sa Spahom poslovala sa Srbima u
JRZ, dotle je druga, sa braom Behmen obezbeivala veze sa
HSS preko Juraja uteja. Obe struje su se zalagale za to
povoljnije reavanje verskog poloaja Muslimana.
Islamska verska zajednica nije se politiki eksponirala,
zadravajui svoju aktivnost na verskim pitanjima. Poglavari
islamske verske zajednice glorifikovali su vladu M. Stojadinovia. Izmenom Zakona o Islamskoj verskoj zajednici od 28.
februara 1936, Zajednica je dobila potpunu autonomiju. Sedite
Zajednice preseljeno je iz Beograda u Sarajevo. Sada, pak,
'
Islamska verska zajednica pokazuje klerikalne pretenzije. Vodstvo JMO u sprezi sa reis-ul-ulemom uspelo je da islamsku
veru povee s muslimanskim nacionalno-politikim stremljenjima. Na zasedanjima Vakufsko-mearifskog sabora za versko-prosvetnu autonomiju Muslimana najvie se zalagao Spaho. U
Sarajevu je 1938. otvorena Via erijatska kola u rangu
fakulteta, koja je predstavljala najvii islamski versko-pravni
zavod u Kraljevini Jugoslaviji i jedinu prosvetnu instituciju za
vie erijatsko obrazovanje na Balkanu. Stareine Islamske
zajednice su zahtevale da se uenici islamske veroispovesti
narodnih, graanskih, srednjih i srednjih strunih kola razree
dunosti u kolskim proslavama optejugoslovenskog karaktera
(u ast svetog Save, irila i Metodija, trosmajera), ma gde i u
bilo kojoj se formi vrile, ali je Ministarstvo prosvete odbacilo
ovaj zahtev smatrajui da je kod ovih praznika uklonjeno sve
to nosi obeleje verskog obreda, te da ove proslave imaju
karakter dravno-kolskih praznika.
Januara 1935. je spajanjem nacionalistikih grupa Jugoslovenska akcija", Boj" (Savez slovenakih ratnika) i Zbor
(Zadruna borbena organizacija rada) obrazovan Jugoslovenski narodni pokret Zbor", pod vodstvom Dimitrija Ljotia,
advokata iz Smedereva, dvorskog oveka i prijatelja kralja
Aleksandra, ministra pravde, do ostavke, u ivkovievoj estojanuarskoj vladi. Novi pokret stvoren je ubrzo posle ubistva
kralja Aleksandra, kao antikomunistika organizacija pod
snanim ideolokim uticajem nacionalsocijalizma i faizma,
pravoslavne mistike i panslovenstva. Iako mala, organizacija je
bila fanatino borbena, a aktivna uglavnom u Srbiji i Sloveniji.
Ljoti i njegovi sledbenici zalagali su se za pribliavanje
Jugoslavije Nemakoj, nalazei u faizmu i njegovom totalitarnom sistemu uzor za svoju koncepciju politikog sistema, koju
su proimali nacionalnim i verskim sadrajima domaeg tla,
pravoslavljem i srpstvom. Jaka centralizovana drava, prema
ideolokoj platformi Zbora", nije mogla da poiva na temeljima graanskog liberalizma i demokratije. Umesto stranakog
pluralizma, Zbor" je nudio organizaciju staleke drave, s
parlamentom sastavljenim od predstavnika stalea, zavisno od
njihove brojnosti. Zemljoradnici bi, kao najbrojniji, morali
davati i najvie predstavnika u buduu staleku skuptinu.
Stalei bi iskljuili stranke, zatitili malog oveka", osigurali
red i zakonitost", dovodei do drave bez stranaka, ili
2 7 9
organske drave", odnosno organske monarhije". Stalekoj

strukturi drave odgovarala je planska privreda. Faistika
odreenja ogledala su se kako u dravnoj organizaciji, koja je
kopirala korporativnu ideju, tako i u centralizovanom politikom sistemu, antikomunizmu i antiliberalizmu. Na zalasku
estojanuarskog reima Ljoti je svojim integralnim jugoslovenstvom i antiliberalnim stavom izraavao shvatanja najreakcionarnijih reimskih struja. Napadima na komunistiki otrov" i
bezbonike", kao i apelima za spasavanje posrnulog morala"
i povratak hrianstva, on je u zavrnoj fazi ivota Kraljevine,
pod namesnikim reimom, istupao kao eksponent najtvrdokornijih i najagresivnijih krugova srpske i, uopte, jugoslovenske
buroazije, orijentisanih ka centralizmu i propagiranju faizma
kao spasonosnog leka za obolelo drutvo.
Kao protivnik stranakog sistema, Ljoti je ovome pretpostavljao organizacije profesionalne, ekonomske, kulturne i karitativne prirode, zalaui se za ist staleki sistem. Po njemu su
partijski reimi upravo jeli dravu". Napadao je demokratiju u
Kraljevini Jugoslaviji kao defektnu, jer su partijski vrhovi
nametali poslanike, a ovi bili birani snagom partijske discipline
i odgovarali pred partijom a ne pred narodom. U Naelima JNP
Zbor" stajalo je da e narod uestvovati u zakonodavstvu i
vriti nadzor nad dravnom upravom putem predstavnitva
koje mora biti izraz stalekog ureenja i politikog shvatanja.
Ljoti je smatrao da ljudi najbolje mogu izraavati svoja
shvatanja politika, nacionalna, drutvena i lina preko
stalea. Prihvatajui staleki parlament, odbacivao je znaaj
klase, koja za njega nije bila organski ve mehaniki pojam,
ime je i solidarnost lanova klase tretirana kao nestvarna. Za
razliku od faistikih shvatanja, Ljoti nije deifikovao rasu i
dravu, smatrajui da nad njima postoje daleko vee vrednosti,
to je bio izraz njegovih hrianskih pogleda. Rasizam nije
odgovarao hrianskom uenju. Ljoti je bio religiozan ovek i
integralni hrianin", jugoslovenski nacionalist. U Naelima
Zbora", u vezi s tim stoji: Srbi, Hrvati i Slovenci ine
jugoslovensku narodnu, drutvenu i duhovnu zajednicu koju
vezuje krvno srodstvo i oseanje iste sudbine. Jugoslovenskom
narodu kao celini podreeni su svi posebni interesi." ,,. . .Jugoslovenska narodna zajednica mora imati u drutvenom pogledu svoj osobeni sklop, koji odgovara njenom duhu i njenim
p o t r e b a m a . . . " Kraljevina Jugoslavija je za Ljotia bila
^ '
istorijsko-politika neminovnost" koja je omoguavala opsta

nak i slobodno razvie jugoslovenskog naroda". Mada s
deklarisao da nije antisemit", 1935. godine je (u Dijalogu
Jevrejinom), nalazei da su Jevreji jedno rasno-bioloko
-socioloko i religiozno udo", praktino ispoljio antisemitizan
posebnog tipa. Dovoljno je samo navesti ta je sve Ljoti<
pripisivao Jevrejima pa proceniti vrednost njegovog deklarativnog stava. Oni su, po njemu, ugroavali nacionalnu supstancu"; okrivljavao ih je da uvruju komunistiku vlast u Rusiji,
da sprovode duhovno-kulturno porobljavanje, razaraju morali
da su nosioci korupcije i pomagai komunistike i prokomunistike propagande u zemlji. Ljoti je bio pod opsesijom meunarodnog jevrejstva kao uzronika svega zla na svetu. Dragoljub Jovanovi je u njemu video faistu, mutnog, protivurenog i
nerazumljivog. Njegovo antikomunistiko, antimasonsko i antijevrejsko opredeljenje je van sumnje, a takoe i opinjenost
faizmom i nacionalsocijalizmom. Nosio je u sebi kompleks
firera, voe, i odbacivao je sporedne uloge. oko Slijepevi i
drugi pisci ljotievske orijentacije idealizuju Ljotia kao ,,razbudioca svesti" i protivnika razularenih individualizama" i
nalaze da je u pitanju duh" koji se bori protiv poremeenosti
ljudskih odnosa, otkriva uzroka raspadanja i pobornik otrenjavanja duhova.
Ovaj slabani faistoidni pokret u Srbiji i van nje nije pustio
neke dublje korene, ali se odlikovao fanatinou. Pokret je bio
kompaktan, ali je doivljavao osipanje i prelivanja na stranu
drugih pokreta i stranaka. Tako su Radmilo Grdi i Milan
Badak prili JNS, a 1937. godine M. Stojadinoviu su prili
Danilo Vulovi, Velibor Joni, Milan Vapa, Danilo Gregori i
ore Peri. Iz Zbora", a naroito iz ove grupe prebeglica,
mobilisae se narednih godina glavne snage nacionalne izdaje i
faizma u Srbiji. Danilo Gregori je ve u to vreme radio za
nemake politike, propagandne i obavetajne centre, a ore
Peri je dok se nalazio na elu slubene agencije Avala"
nazivan Gebelsom paulinske epohe".
Surevnjivost izmeu Ljotia i Stojadinovia pretvorila se u
neprijateljstvo, jer je u oba sluaja bila re o samozvanim
voama, koji iskljuuju jedan drugog. Nisu mogle postojati dve
paralelne organizacije za odravanje veze s Nemakom. Ljotiev
Zbor" je uoi rata bio zabranjen, a voa optuen da se
finansira iz nemakih izvora. Ljoti je koristio tampariju
2 8 1
generaltaba za tampanje svojih profaistikih spisa, uivajui

naklonost armijskog generala Milana Nedia, ministra vojske i
mornarice. Nedi je bio poraen slomom Francuske, te je od
polovine 1940. smatrao da Jugoslavija nema ta da oekuje sem
poraza. Obrvan defetizmom, nije naputao antikomunizam,
optuujui komuniste da podrivaju vojsku. Nedi je, s ostalim
iniocima u Kraljevini, bio uveren da Velika Britanija ne moe
pomoi, a da bi rat sa silama osovine bio koban po Jugoslaviju.
Obratio se u jesen 1940. knezu s predlogom da se napadne
Grka i osvoji Solun pre Italijana koji su se na severu
Egejskog mora mogli sresti s Bugarima i zavriti strategijsko
okruenje Jugoslavije iako se time krila proklamovana
neutralnost, izneveravao saveznik, Grka, i praktino prelazilo
na stranu osovine. Time bi se smatrao je general u svojim
analizama natopljenim nevericom, defetizmom i duhom kapitulacije produio" ivot i ograniili zahtevi poudnih suseda".
Ako se i izgube neki delovi zemlje da bi se susedi zadovoljili, ne
bismo izgubili toliko kao u unapred izgubljenom ratu s
osovinom. Raunajui do kraja na pobedu Nemake, Nedi
demokratskom svetu nije davao nikakve izglede u ratu sa
osovinom. Knez je uskoro posle Nedievog memoranduma
morao da se oslobodi svog ministra vojske i mornarice. Italijansko bombardovanje Bitolja 5. novembra 1940. bilo je opipljiva
opomena da ne doe do jugoslo venskog angaovanja prema
jugu. Jugoslavija je za vreme grko-italijanskog rata formalno
bila neutralna, ali je ipak ovu politiku krila u korist Grke,
snabdevajui napadnutu zemlju hranom i municijom. Na drugoj
strani, knez je zabranio da italijanski kamioni s robom prelaze
preko Dalmacije i Crne Gore za Albaniju.
Ljotievska tampa (Otadbina, Buenje, Novi list i drugi)
nametala se svojom misionarskom ulogom i irenjem duha
jugoslo venskog preporodilakog renesansa", nemajui milosti za
ljude suprotnog miljenja. Borbeni nacionalisti" imali su ,,s
verom u boga" da rue sve to ne valja. Jevreji su bili
univerzalni krivci, integralno jugoslovenstvo ideal, a stvaralaki nacionalizam" put izlaska iz haosa. Propagirao se faistiki antisemitizam, antikomunizam i kult patrijarhalnih ustanova kao osnova na kojoj se ima izgraditi nacionalizam i
staleka organizacija drave i ostvariti vladavina elite. Zborai" su priznavali Hitlera za genijalnog apostola", ali nisu
apsolutizovali jaku dravu i rasu. Ljotievci su pretili suenjem
^ 'U
posle sloma reima svima onima koji su se ogreili o narodnu

duu; pozivali su na novu veru, vraanje samosvojnim duhovnim izvorima (ojstvu, junatvu, muenitvu, patrijarhalnoj
porodici, zadrugarstvu), upuivali na duhovnu revoluciju, na
obezbeenje rada, protiv cepanja naroda na partije, izjanjavali
se za jednakost Srba, Hrvata i Slovenaca i privlaenje Bugara u
Jugoslaviju.
Zbor" je zadrao revolucionarnu frazeologiju: pripadnici
su nazivani revolucionarima, udarnicima, luonoama istine i
pravde"; koristili su komandu Borci napred"; na amblemu je
zadran tit i ma; iza njihove frazeologije stajao najljui
antikomunizam, antijevrejstvo, antiparlamentarizam, antiberalizam i antidemokratija. Po ugledu na faistike pokrete,
dnevnim parolama pokazivao se navodni interes za socijalno-ekonomsko pitanje malog oveka" i socijalnu pravdu i uopte
pravinost; trailo se ispitivanje porekla imovine, zahtevalo da
se trgovake i privredne knjige stave pod kontrolu svakog graanina, da se obezbedi sigurna starost za radnike, da drava
pronae pijace seljacima za njihove proizvode, da se dravna
imovina ne rasipa, da se oporezuje pljakaki kapital", da
aferai i korupcionai osete kaznu.
Na elu Jugoslovenske narodne stranke, iji su pripadnici
poznati kao borbai" (po organu stranke Borba), nalazio se
bivi ef kabineta Petra ivkovia, Svetislav Hoera pilot po
struci i zaetnik okupljanja mlaih intelektualaca oko estojanuarske ideologije 1931. u okviru tzv. Bristolske akcije"
(nazvane tako po mestu okupljanja u beogradskom hotelu
Bristol"). Bristolci" su sebe smatrali jedinim pravim predstavnicima narodne volje i jugoslovenstva, nasuprot preestojanuarskim strankama i njihovim vodstvima. Nova stranka,
osnovana 1933. godine, odlikovala se agresivnou, napadima
na vodstvo JNS zbog izneveravanja integralnog jugoslovenstva,
a posebno na demokratske snage i leviare. Stranka je bila
malobrojna, ali buna i nasilnika. Oponaali su faistike
metode: Hoera je uzdizan u zvezde kao voa"; poluvojni
odredi su osiguravali zborove i surovo se obraunavali s
politikim protivnicima; voini" govori su prenoeni preko
glasnogovornika, izazivajui zagluujuu buku. Borbaka"
glasila (Glas borbaa, Napred borbai i druga) imala su
ekstreman kritiki odnos prema vladajuim garniturama. igosali su la, podlost i nasilje", uzdignute na visinu, sve
do vrhova reima u kojima je zavladalo prostatvo i kretenizam, neznanje i pekulantstvo". Dajte nam prava i slobode, jer
su nam dodijali lanci." Hoera nije napadao samo reim ve i
opoziciju, koja je teila da razdeli i rascepka otadbinu".
Borbai" su se isticali visokim stepenom politike i socijalne
demagogije, istupajui za politike slobode, pravinu socijalnu
politiku, za iskorenjivanje mita i korupcije, novi poreski sistem,
besplatnu kolsku nastavu, regulisanje dugova, za povienje
cena poljoprivrednih proizvoda, smanjivanje dabina; izjanjavali su se za jednakost manjina i za enska prava (borbaice").
Hoerina stranka je privremeno uspela da zahvaljujui
ovakvim parolama ostvari uticaj u nekim selima Banata i
Bake, Srema i umadije. Zagluujuom politikom galamom
pripadnici stranke stvarali su utisak da su ove oblasti borbake" u celini, iako je re bila samo o privremenim uspesima,
posle kojih je dolazilo otrenjavanje, uz razumevanje bia ove
stranke, njenih integralistikih zabluda i malih moi. Na
izborima 1938. Stojadinovia su pomagali borbai" Svetislava
Hoere, koga je on uveo i u svoju drugu, kratkotrajnu vladu.
Hoera je rat proveo u zarobljenikom logoru u Nemakoj, iz
kojeg se vratio 1945.
Izrazitu nacionalsocijalistiku grupu u Hrvatskoj, formalno
nevezanu za ustae, predstavljala je Hrvatska nacionalsocijalistika stranka Stjepana Bua, konstituisana juna 1940, koja je
kritikovala HSS, zalagala se za nezavisnu hrvatsku dravu,
propagirala prijateljstvo s Nemakom i pozdravljala nemaku
agresivnu politiku. Stranka je u stvari bila agentura nemakog
konzulata u Zagrebu.
Stojadinovi je protiv sebe imao HSS, separatistike pokrete, sokolstvo, Srpsku pravoslavnu crkvu, JNS, generaltab,
Srpsku graansku opoziciju. Sokolstvo je ostalo povezano sa
JNS, pa 1938. i s politikim pokretom Dimitrija Ljotia koji je
Stojadinovia tuio sudu zato to ugroava dinastiju i jugoslovensku celovitost. Ljoti je pozivao sokole da anatemiu rad
svoga brata" Milana Stojadinovia. Soko Kraljevine Jugoslavije je morao doi u sukob sa Stojadinovievom spoljnom
politikom koja je sve vie naputala frankofilsku politiku, Malu
antan tu i Balkanski sporazum i uspostavljala sve vre veze s
faistikim zemljama. Stojadinoviev spoljnopolitiki dualizam
obuhvatao je neprekinutu saradnju s Malom antantom i Balkanskim sporazumom, a na drugoj strani gradio oslonac na
'
faistike zemlje. Slian dualizam mogao se videti i u unutranjoj politici: predstavljao je sebe zatonikom i braniteljem
estojanuarskog dravnog poretka, a na drugoj strani saraivao
je sa Spahovom JMO i Koroevom SLS.
Protiv Stojadinovia je istupala i JNS. Na elo JNS doao je
Petar Zivkovi, koji je i dalje zadrao vanu ulogu u unutranjem ivotu zemlje, oslonjen na namesnike Radenka Stankovia i Ivu Perovia, koji su, kao liberali i masoni, bili protivnici
Koroeve klerikalne politike a time i Stojadinovieve vlade.
JNS je u proglasu od avgusta 1936. predloila koncept
organizovanja drave na proizvodnoj osnovi, kojim je ideologiju
jugoslovenskog nacionalizma dopunjavala ekonomsko-socijalnim vizijama dravnog preureenja. JNS je zahtevala mada
ne na korporativnoj ve na proizvodnoj osnovi formiranje
narodnih predstavnitava uvoenjem privrednih vea u sreskim
i banovinskim kao i u vrhovnim dravnim nadletvima. Predvieno je da privredna vea imaju savetodavni karakter ija su
reenja tek odobrenjem dravne vlasti mogla dobiti karakter
obaveznosti. Stranka se deklarisala za ekonomsku i socijalnu
politiku drave, voenu u duhu nacionalne solidarnosti i
socijalne pravde", koja e stvarati jedinstvo naroda kao
socijalnog i privrednog organizma, obezbeujui ekonomsku i
socijalnu harmoniju do granica mogunosti, radi opteg privrednog napretka zemlje i socijalnog mira". Organizovane
privredne grane i socijalne grupe po izabranim svojim predstavnicima sela i grada, treba uvesti u sreska i banovinska
privredna vea, kao i u privredno vee za Kraljevinu Jugoslaviju."
Bilans Stojadinovieve vladavine nije u vreme izbora,
decembra 1938, izgledao tako blistav kao to ga je on predstavljao, istiui meunarodne uspehe, smirene srpsko-hrvatske
odnose, izvoz poljoprivrednih proizvoda u Nemaku po dobrim
cenama, smanjivanje seljakih dugova i demokratizaciju unutranjopolitikih odnosa. Stojadinovieva lista dobila je na
izborima 1.643.783 glasa, a lista Udruene opozicije, s Maekom
na elu, 1.364.524 glasa.
Oslanjanjem na Nemaku i Italiju Jugoslavija je sve vie
dolazila u zavisnost od tih velikih faistikih sila, to je
izazivalo nezadovoljstvo Velike Britanije. Nemaki kapital je
sve snanije prodirao u Jugoslaviju. Nacionalno nezadovoljstvo
Hrvata i drugih jugoslovenskih naroda koji su bili u neravno-
VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG P R E U R E E N J A DRAVE
2 8 5
pravnom poloaju, raslo je i inilo situaciju sve zategnutijom.

Separatistike struje su, i pored pojaane represije, bivale sve
glasnije. Stojadinovi je naroito bezobzirno progonio komuniste, podiui po ugledu na faistike zemlje koncentracione logore. U redovima vlastite koalicije i kod kneza namesnika
izazivao je sve vee nepoverenje zbog svojih diktatorskih
sklonosti i ponaanja, kao i zbog tenji da postane jugoslovenski
due", ime bi se izmenili njegov poloaj i odnosi s knezom, to
prvi namesnik nije bio raspoloen da prihvati. Stojadinovi je
oslabio i savez sa SLS, u okviru JRZ, potisnuvi Koroeca (to
mu ovaj nije zaboravio) i postavivi ga za predsednika Senata.
Stojadinovi je podsticao lanove Zajednice da ga nazivaju
voom" i organizovao odrede sivih koulja" kao svoje line
formacije. Faistiki dravnici smatrali su ga jedinim sposobnim politiarem u Jugoslaviji, ovekom koji uiva kneevo
poverenje i ima nesumnjiv autoritet. On je prikazivao sebe kao
velikog finansijera. Bio je opinjen nemakom organizacijom
privrede i drutva, snagom i naoruanjem vojske, Hitlerom i
njegovom govornikom vetinom. Preko lista Vreme, s najmodernijom tamparijom na Balkanu, kojemu je na elu stajao
njegov brat, irio je svoja politika gledita i ugled. Izraavao je
prezir prema Maeku, kao to se vidi iz njegovih memoara Ni
rat ni pakt. Ostao je zapamen ka uesnik u sumnjivim
poslovima i finansijskim pekulacijama.
U naknadnom tumaenju dogaaja iz tog vremena Stojadinovi je poricao svoju autoritarnu sklonost i profaistiko
raspoloenje. Po njemu su i Koroevi fantovi" nosili izme, a
Maekova Gradska i seoska straa" oruje, dok su njegove
sive koulje" navodno sluile samo za odravanje reda na
zborovima.
Stojadinoviu je opozicija pripisivala faistike tendencije,
a tenje ka zavoenju faizma u Jugoslaviji pominjali su i strani
politiari. Grof ano je 10. decembra 1937. zabeleio u svom
Dnevniku: Stojadinovi se vraa, da osnuje svoju stranku,
temelj diktature. Pred njim su etiri godine do kraljeve punoljetnosti. Ali on e i kasnije, zajedno sa Pavlom, vriti nadzor.
Sviala mu se musolinijevska formula snaga i suglasnost."
Uticajni Musolinijev ministar je smatrao da se Stojadinoviu
dopadala misao diktature". Moe se pretpostavljati da je pred
sobom imao kao idealno reenje Musolinija, duea, koji je
nominalno zadrao monarhiju u kojoj je faktiki on bio prva
^ '
linost. Stojadinovi je u svojim naknadnim seanjima odbacivao faistiku orijentaciju i line ambicije. Isticao je da je
faistiki totalitarni sistem nemogue zavesti u etniki pluralistikoj zemlji, i da je zabranio izraz voda", da je u pitanju bio
mali broj zatvoreno-sivih" a ne zelenih koulja, te da je
Cvetkovi u JUGORAS-u forsirao plave koulje". Nasuprot
vlastitoj praksi, navodio je kao poluvojniku, uniformisanu
organizaciju Koroevih fantova" i Maekove paravojne organizacije Seljaku zatitu i Graansku strau. injenice upuuju
da je Stojadinovi imao ambicije da postane voa" Jugoslavije, uz formalno zadravanje monarhije, ostvarujui nadzor nad
Petrom II kada ovaj postane punoletan, septembra 1941.
godine. U spoljnoj politici je sve vie skretao prema faistiko- totalitarnim silama, a takoe je bila poznata i njegova antikomunistika politika i praksa. Na drugoj strani, Stojadinovia su
oduevljavala nemaka i italijanska reenja u oblasti drutvene
organizacije, politike efikasnosti reima, dirigovane ekonomije
i politike propagande. No, esto se bujica militantne" antikomunistike propagande tumai kao faizam. Jugoslovenska
srednja klasa nije bila razvijena da bi mogla postati politika
osnova faizma, a selo je faizam odbijalo. Stvaranje dravnog i
politikog totalitarnog organizma je bilo neostvarljivo u uslovima vienacionalne drave. Stojadinovi nije uspeo da stvori
svoju partijsku vojsku, koja se nalazila tek u zaetku kada je
oboren s vlasti. Nemaki i italijanski diplomati i politiari
videli su u njemu jedinog autoritativnog jugoslovenskog politiara. Koliki je strah postojao od njegovog povratka svedoi i to
to je za vreme rata bio zatoen na Mauricijusu, pod kontrolom
Britanaca.
Stojadinovi je doveo Jugoslaviju do prekida sa starim
savezima u meunarodnim odnosima, oslanjajui se sve vie na
faistike zemlje. Nastojao je da ekonomskim vezama priblii
privrede Nemake i Jugoslavije kao komplementarne. U tampi
pod kontrolom JRZ popularisani su nemaki i italijanski uspesi.
Graanska opozicija i komunisti su u Stojadinoviu gledali
faistikog politiara. Krajem 1937. govori dr Jozefa Gebelsa na
Nirnberkom kongresu tampani su u 5.000 primeraka i kao
broura rasturani po Jugoslaviji. U interesu odravanja dobrih
odnosa s Berlinom, Stojadinovi je tolerisao subverzivni rad
Kulturbunda. Reakcionarni Koroec je, na drugoj strani, zaotravao odnose s nemakom manjinom u Sloveniji, rukovoen
nacionalnim interesima Slovenaca, pre svega. Vrata Jugoslavije

su irom bila otvorena nemakim turistima koji su dolazei
toboe na odmor, obavljali nacistiku pijunau i vrili diverzije, obavijajui kao pauk uz organizovanu pijunsku mreu u
diplomatskim predstavnitvima Treeg Rajha, u Kulturbundu i
privrednim organizacijama centre moi i uticaja Kraljevine
Jugoslavije, koristei se pri tome svim snagama tzv. pete
kolone.
Kada je doao na vlast, Stojadinovi je uivao podrku
princa kneza i Britanaca. O njemu se povoljno izraavao i
Herman Gering. Vaio je kao istaknuti finansijer, zasluan za
stabilizaciju dinara 1923, i kao ekspert za ekonomiju. Bio je
jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, uspean poslovni ovek,
predsednik Beogradske berze, profesor Univerziteta u Beogradu, strunjak za finansije. Nalazio se u Paievoj vladi 1923.
kao zapaeni ministar finansija a 1935. u vladi Bogoljuba
Jevtia, takoe na elu istog resora. Uspelom propagandom
stvaran je utisak da se 1935. na elu jugoslovenske vlade naao
pravi ovek, jedini pozvani naslednik Nikole Paia". Njegova
politika u oblasti razvoja industrije, ali uz unapreivanje
poljoprivrede kao glavnog stratekog pravca, donela mu je
nadimak industrijski kapetan". Vaio je za poznavaoca ekonomskog razvoja evropskih zemalja, jer je studirao u evropskim
naunim i politikim centrima (Minhenu, Berlinu, Parizu,
Londonu; u SAD). Pre nego to je doao na vlast predstavljao je
ekonomske interese engleskih firmi u Jugoslaviji (19271934).
Kao tat skorojevi" nastojao je da se u svemu dokae pred
Evropom: u oblasti politikog organizovanja, fizike kulture,
nacionalne ekonomije. Okreui se faistikim silama, morao je
potiskivati frankofilsku orijentaciju u spoljnoj politici i tradiciju Male antante.
Stojadinovia su zvali voom", ali je isticao da ga je tako
prvi nazvao Koroec. Dozvoljavao je da mu se skandira: Voa,
voa . . . " Stojadinovieva politika u spoljnim odnosima nosila
je oznaku dualnosti, klizajui" sve vie prema faistikim
zemljama.
JRZ se najvie oslanjala na policiju u borbi protiv opozicije,
naroito protiv komunista koji su im bili trn u oku. Koroec je
1938. predlagao deportaciju komunista i drugih anacionalnih
elemenata na pusta jadranska ostrva, sledei iskustvo nekih
evropskih zemalja, a oslonjen na iskustvo Jevtievih koncentra-
'
cionih logora iz 1934. Krajem 1939. vlada Cvetkovi-Maek je

otvorila koncentracione logore u Bilei, Lepoglavi i Smederevskoj Palanci. Predlog Koroeca prihvatio je Stojadinovi, kao i
predstavnici vojske. Duan Simovi je otvaranje ovih logora
tretirao kao tajnu koja se moe obelodaniti deset godina kasnije,
mislei na inicijalni dokument. Iz predloga se vidi da se n
umu ima svetska situacija, iskustvo velikih zemalja i mogunost
izolacije zatvorenika na nenaseljenim, pustim jadranskim ostrvima.
JRZ se pojavljuje kao optejugoslovenska stranka, a na
drugoj strani kao politika snaga koja umesto klasne borbe
uspostavlja drutvenu saradnju izmeu svih slojeva naroda.
JRZ je u tom smislu proklamovala parolu Ostvarenje saradnje
rada i kapitala". Na stvaranju Jugoslovenskog radnikog saveza
(JUGORAS) radio je Dragia Cvetkovi, ministar socijalne
politike i narodnog zdravlja u Stojadinovievoj vladi. Prvi
kongres JUGORAS-a odran je u Beogradu, 25. aprila 1938,
mada su prve organizacije reimskog sindikata stvarane ve od
1937. lanovi JUGORAS-a su istovremeno bili i lanovi JRZ,
dok su rukovodstvo u podrunicama inili dravni slubenici.
Iako su se izgraivali na osnovu privilegija, dobijajui podrku
JRZ i drave, reimski sindikati nisu uspeli da se dokraja
izgrade i snanije osete u radnikoj klasi. Stojadinovieva
propaganda je neubedljivo tvrdila da je jugoslovenski radnik po
prvi put prestao biti moneta za potkusurivanje" i instrument
za eksploataciju" svojih poslodavaca.
Srpska radikalna stranka Milana Stojadinovia pridavala je
veliki znaaj propagandi i organizaciji omladine, koja je trebalo
da postane partijska garda, zatita" da ini partijske borbene
trupe. Smatralo se da je bez odreda redara-omladinaca nemogue zamisliti modernu partiju. Za uzor su u Nemakoj imali
SA organizacije, a u Jugoslaviji slovenake fante" i Zatitu"
HSS, kojima se pridavao atribut dveju jedinih ozbiljnih stranaka (Maekove i Koroeve) u Jugoslaviji. Srpske stranke lie",
isticali su radikali, ,,na razbijenu vojsku. Omladinske organizacije ne smeju biti debatni klubovi, ve odredi za odravanje
reda, borbeni deo stranke, njena fizika snaga." Sokolstvo, sa
svojom jugoslovenskom ideologijom, Stojadinoviu nije vie
odgovaralo. Soko je bio tradicionalno antigermanski opredeljen, a to se nije slagalo sa Stojadinovievom spoljnom politikom. Odbacivao je Soko kao birokratsku ustanovu", ukalu-
VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA
DRAVE
2 8 9
pljenu u stare dogme" i zastarelu organizaciju fizike kulture,

po Stojadinoviu, omladina je htela sportove koji imaju za cilj
takmienje. Umesto zabave i razonode, sport je morao da slui
rasnom jaanju naroda". Narod je bio fiziki zaputen,
krljav i sklon degeneraciji", usled ega se moralo obratiti
daleko vie panje njegovom ozdravljenju.
JRZ je formalno konstituisala svoju omladinsku organizaciju 24. oktobra 1937. na igralitu BSK-a u Beogradu u prisustvu
Milana Stojadinovia. Za predsednika Omladine JRZ izabran je
dr Bojan Pire. JRZ je okupljala omladinu i u razna sportska
drutva, sekcije, antimarksistike komitete usmerene ka borbi
protiv komunista, sokolske druine. Meu sportskim sekcijama
nailazi se na fudbalske, biciklistike, veslake, propagandne.
Istraivanja Serba Rastodera pokazuju da je JRZ, posveujui
panju mlaim generacijama, nastojala paralisati uticaj komunista i suparnikih nacionalistikih organizacija. Preko nje se
omladina uprezala u politiku reimske stranke, uticalo se na
njenu politiku i ideoloku svest; omladina je koriena prilikom organizovanja zborova JRZ; iz njenih redova razvijalo se
jezgro partijske vojske. Za vreme Stojadinovia ove organizacije su imale poluvojniki karakter. Omladinci-zelenokouljai
obezbeivali su Stojadinovieve zborove, pratili ga na njegovim
putovanjima i predstavljali paradni deo povorki. Podravali su
izbornu kampanju na decembarskim izborima 1938. Pre formiranja Omladine JRZ delovao je u okviru JRZ studentski klub
Slovenski jug".
Antikomunistika otrica ovih organizacija pokazuje do
kojeg stepena je pojaana akivnost komunistike omladine
uznemiravala vladajue snage. Pri omladinskim organizacijama
JRZ stvarani su antimarksistiki komiteti specijalizovani za
borbu protiv komunizma. Oni su nosioci i sprovodnici antikomunistike propagande. Organizovane su izlobe o razornom
uticaju komunizma i sudbini Rusije" pod komunistikim
reimom.
Iz istraivanja Nikole utia vidi se da je Stojadinovieva
vlada forsirala obavezno telesno vaspitanje (OTV), ali ono nije
uspelo da se sprovede u hrvatskim srezovima, a ni u srpskom
stanovnitvu opoziciono raspoloenom prema Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici (JRZ). Do donoenja Zakona o OTV februara
1934, telesno vaspitanje kolske i vankolske omladine je teklo
preko sokolstva. Ministarstvo fizikog vaspitanja naroda je
^ 'U
1936. reorganizovalo OTV. Razvoj OTV je doiveo najvei polet

krajem 1938, kada je na prazninim teajevima vebalo 634.284
lica. Zakon o OTV se u nekim optinama savske i primorske banovine morao sprovoditi uz pomo kaznenih mera.
Uprkos propagandi da je re o primeni zakona kojim se
doprinosi odbrani otadbine", ovaj zakon nije uspeo da se
primeni u celoj Jugoslaviji. Pored otpora HSS primeni ovog
sistema treba pridruiti i finansijske tekoe u siromanim
optinama. Obaveznim telesnim vaspitanjem ispoljena je tenja
da se zameni Soko Kraljevine Jugoslavije u prosvetno-kulturnoj
oblasti. Kao glavni nosilac ideologije jugoslovenskog nacionalizma Soko Kraljevine Jugoslavije je gubio privilegovani poloaj
u dravi. A. Koroec, ministar unutranjih poslova, predvodio je
klerikalne snage: protiv Sokola Kraljevine Jugoslavije, zbog
njegove ideoloke antiklerikalne i liberalne osnove. Koroec je
polovinom 1936. napadao sokolstvo i komunizam da rade
sporazumno, mada je, po svemu sudei, re o prenaglaavanju
uticaja komunista kako bi se lake podrio Soko.
Obarajui Stojadinovia februara 1939. komplotom u
kome su, pored Koroeca, uestvovali Mehmed Spaho, Miha
Krek, Franc Snoj, Dafer Kulenovi i Dragia Cvetkovi, a koji
je pripremljen pod izgovorom postojanja razliitih miljenja u
vladi o sporazumu s Hrvatima knez je vodio rauna o
negativnim tendencijama u politikom ivotu ispoljenim 1935
1939, o naraslim Stojadinovievim ambicijama, njegovoj nepodobnosti za razgovore s Maekom, a posebno o tome da je
predsednik vlade, zbog svoje profaistike politike, neprihvatljiv ne samo za demokatske krugove u zemlji ve i za zapadne
demokratske sile Veliku Britaniju i Francusku. Neoekivanu
smenu Stojadinovi je propratio reima da mu je knez zabio
no u lea", a odreivanje Dragie Cvetkovia za njegovog
naslednika da je izbor pao na najgoreg i najslabijeg lana"
njegove vlade. Padom Milana Stojadinovia dolo je do bitne
promene, jer je njegov naslednik, nesumnjivo beznaajan
morao da naglaava kako nastavlja isti kurs, iako se kao
frankofil, klonio bacanja u zagrljaj" osovine znajui za
anglofilsko raspoloenje kneza, a na drugoj strani morajui da
vodi rauna o otporima u srpskom antifaistikom graanstvu.
Februara 1939. otvoren je put za pregovore krune s
hrvatskom opozicijom radi reavanja srpsko-hrvatskih odnosa.
Izvrnu ulogu u sprovoenju kneeve politike dobio je Dragia
2 9 1
Cvetkovi, radikal iz Nia, malo poznat i bezuticajan lan

Stojadinovieve vlade. Kao ovek kome je knez Pavle ukazao
poverenje, trebalo je samo da izvrava njegove naloge, zbog
ega je i zasluio naziv kneevog kurira". U Deklaraciji
Cvetkovieve vlade pomenuta je njena specijalna misija, uz
naglaavanje da sporazum s Hrvatima, zasnovan na punoj
jednakosti i ravnopravnosti, predstavlja njenu jasnu i odlunu
politiku, bez primene ranijih metoda i taktizerstva. Cvetkovieva naknadna izjava podvlaila je narodni individualitet Hrvata,
kao rezultat posebnog razvitka, polazei od njihove stvarne i
formalne ravnopravnosti u granicama Jugoslavije, koju oni,
kako je navedeno, nijednim aktom nisu porekli. Jo jednom je
istaknuto da je sporazum zamiljen kao vid uvrivanja
Jugoslavije i unutranjeg mira, a samim tim i jaanja njene
otpornosti i prestia u meunarodnom ivotu.
U razgovorima o tom sporazumu Cvetkoviev sagovornik i
pregovara u ime druge strane bio je Maek, koji je uivao
podrku HSS i Hrvatskog narodnog zastupstva, sainjenog od
svih poslanika HSS izabranih na izborima 1938. Rezolucija
ovoga tela od 8. maja 1939. nazivala je Maeka legitimnim
predstavnikom hrvatskog naroda. Istom rezolucijom Maek je
dobio odobrenje za svoj rad i ovlaenja da i dalje preduzima
akcije u unutranjoj i spoljnoj politici, drei se principa da su
opstanak i sloboda hrvatskog naroda iznad svega".
Pregovorima je prethodio pritisak SDK, britanski podsticaji
i porast autonomnih tendencija u Sloveniji, Bosni i Hercegovini
i Vojvodini.
Britanski uticaj je i te kako osetan u ovoj krizi unutranjeg
jedinstva. Odnosi meu narodima Jugoslavije Britance zanimaju prvenstveno sa stanovita predstojee svetske konflagracije" i, shodno tome, osiguravanja njihove meunarodne pozicije
u Podunavlju, na Balkanu i u zaleu Mediterana. S tog
stanovita zanimljiv je memorandum Sitona Votsona iz 1936.
godine, bez obzira to ovaj ugledni britanski javni radnik koji
je, uz Artura Evansa i Vikama Stida, bio osvedoeni prijatelj
Jugoslovena jo iz vremena prvog svetskog rata, nastupa sada,
1936. godine, kao privatno lice. Ugledni Britanac je poao od
sledeih premisa: da je hrvatsko pitanje gorue, da je srpska
politika prema Hrvatima bankrotirala i da je sporazum hitno
potreban iz unutranjih i spoljnih razloga. Tadanji reim
Votson je definisao kao diktaturu bez diktatora". Prvi i glavni
292
Maekov zahtev bio je prihvatanje principa federacije, ali ako

ovo pitanje u naelu i teorijski nije vie izazivalo otpor
Beograda, otpor je izazivao broj federalnih jedinica. Maek je
traio sedam federalnih jedinica, to je kasnije traila i
Komunistika partija Jugoslavije, valjda da ne bi zaostajala sa
Seljako-demokratskom koalicijom. Pod federalnim jedinicama
su se razumele: Slovenija, Hrvatska, Dalmacija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Vojvodina, Makedonija i Crna Gora. Maek je
bio spreman da odustane od poslednje dve, jer se njihovo pitanje
moglo reiti i administrativnom autonomijom u okviru srpske
federalne jedinice. Vojvodina, sa velikom itnicom, izazivala je
najvie otpora, ali je idealan kompromis bio pet jedinica,
ukljuujui i Vojvodinu. Maek je imao u vidu svoj vlastiti
politiki front u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji i Bosni, a bio je
i voa koalicije u kojoj je bilo i srpskih demokrata" iz
Vojvodine. Za srpski politiki front radilo se, opet, o srpskoj
veini u Vojvodini, kao i o strahu od manjina nemake i
maarske. Siton Votson je u zakljuku svog memoranduma
isticao: Ako politiko izmirenje ne uspije to bi moglo znaiti
rasulo. Hrvatska drava teko da bi se mogla sama odrati, pa
ak i kada bi bila i ujedinjena sa Slovenijom. A Italija bi skoro
sigurno pokuala da zahvati Dalmaciju, a time bi fatalno
promenila ravnoteu sila u Sredozemnom moru. Maek je rekao
Sitonu Votsonu da ako Srbi ne budu eleli da biraju Makedoniju da e on traiti dualizam kakav je postojao izmeu Austrije i
Ugarske, s tim to e svoju polovinu urediti federativno. Englezi
su stajali na stanovitu da je rat neizbean i njih su unutranji
problemi interesovali tek toliko da se drava u ratu ne
raspadne." Pa i tri godine kasnije, aprila 1939, pre stvaranja
Banovine Hrvatske, Siton Votson (mlai) zabeleie u izvetaju
Robertu Vansitartu sledee: Sve dok se ne rei hrvatsko
pitanje Jugoslavija nee biti u stanju da igra nikakvu ulogu u
meunarodnoj politici, ni da pomogne prijateljima, ni da
impresionira neprijatelje. Ona je po svom geopolitikom znaaju bila od velikog interesa za zapadne sile Dunav, Jadransko
more, pretnja pripajanja Maarskoj i Austriji. Nemci su uveravali princa da su oni za jaku Jugoslaviju i to centralistiku koja
bi bila u stanju da sprei svaki separatizam, regionalizam,
demokratska kretanja, boljevizam. I ako je ovakva politika u
britanskoj optici pospeivala njeno unutranje truljenje."
Unutranji razvoj Jugoslavije uoi rata nita manje nije

interesovao ni drugu suparniku silu, Nemaku. Prema nemakim izvorima, postojala su strahovanja od stvaranja bosanske i
crnogorske jedinice, ime bi oslabile unutranje dravne veze,
jer banovine ne bi egzistirale kao ekonomske i geografske
jedinice, nego izrazito kao etnike jedinice. Takav razvoj tetio
bi ideji o jugoslovenskoj dravi na ijim granicama nisu stajale
prijateljske drave i narasla bi centrifugalna nastojanja.
Nemci su uviali da povratak na diktatorski autoritarni
reim ivkovia ili Stojadinovia nije vie bio mogu i smatrali
su da bi on doveo do revolucije. Ustae su istupale protiv
Maekovog kompromisa, a desniarske snage kod Srba nisu
imale oveka za vojnu diktaturu, niti snaga za to, a s mukom su
prihvatale preureenje drave na bazi federalizma. Nemake
analize iz novembra 1939. su se zavravale konstatacijom da je
situacija jugoslovenske vlade i drave uopte teka, a budunost
mutna i neizvesna.
Maek je odranije nastojao da zainteresuje Rim za hrvatsko
pitanje. Stojadinovi je pribliavanjem Italiji i Nemakoj praktino umrtvljivao hrvatsko pitanje, onemoguujui da prvaci
Hrvatske seljake stranke, praktino nacionalnog pokreta, nau
protektore meu velikim agresivnim faistikim silama. Izolaciji Hrvatske seljake stranke Stojadinovi je doprinosio zalaui
se za konkordat s katolikom crkvom, raunajui da bi ona
mogla amortizovati pritisak nacionalnog pokreta Hrvata. Maja
1939. Maek je pregovarao s grofom Canom preko inenjera
Karnelutija, dakle u vreme ulaska Nemaca u Prag i okupacije
Albanije. Personalna unija koju je ano predlagao Maeku
posle pobune i izdvajanja Hrvatske iz Jugoslavije uticala je da
se voa Hrvatske seljake stranke povue i napusti ove tajne
posredno voene razgovore. Istovremeno su Maekovi predstavnici razgovarali i u demokratskim prestonicama.
Autonomistike ideje Duana Dude Bokovia su bile starijeg
porekla, jer je on u Panevcu od 1919. izraavao autonomaku
liniju na ekonomskom i kulturnom planu, na emu mu je
zamerao S. Pribievi. Bokovieve pristalice su smatrale da se
zarad jedinstva ne sme rtvovati individualnost". U tom stavu
se nije ispoljavalo antisrpstvo" ve specifinost ekonomskih
interesa graanstva u Vojvodini, koje nije elelo da se izjednauje sa srbijanskom buroazijom. Pribievi je bio nepomirljiv
protivnik ideje da Vojvodina ivi posebnim i odeljenim politi-
'
kim ivotom, poruujui jo 1920. da treba prekinuti sa

pokrajinskim patriotizmom". Srbi svih drutvenih slojeva bili
su 1918. za otcepljenje Vojvodine od Ugarske i ukljuenje u
jugoslovensku dravu. Pitanje hoe li se Vojvodina ujediniti sa
Srbijom i Crnom Gorom i jugoslo venskim narodima u jedinstvenu jugoslovensku dravu ili e se direktno prikljuiti Srbiji,
reeno je 1918. u korist Srbije. Radikali oko Srpskog lista
zastupali su stanovite da je Vojvodina srpska, a Jaa Tomi je
koristio metaforu da hoemo da obuemo prvo srpsku koulju,
jer nam je ona najblia, a posle toga zaogrnuemo se i ogrtaem
Jugoslovena". Preovlaivalo je miljenje da je Vojvodina u
okrilju Srbije imala anse da ostane neokrnjena, s obzirom na
rumunske i maarske zahteve. Autonomaki pokret, ije su
pripadnike protivnici posle zagrebakih punktacija", pogrdno
zvali punktaima", oiveo je od kraja 1932. godine, posle
uea Duana Bokovia na sastanku SDK u Zagrebu kojemu
je prisustvovao i Mile Budak. Pokret se razbuktao kao reakcija
na slabo ekonomsko stanje u Vojvodini, i usled nezadovoljstva
ljudi ,,iz preka" to je vladajua buroazija zapostavljala
predstavnike Vojvodine u dravnom aparatu vlasti i uprave, ali
i kao izraz nezadovoljstva politikom estojanuarskog reima.
Vojvoanski front nije bio institucionalno izgraen, niti je
imao jedinstvenu ideoloko-politiku platformu. Bio je i heterogenog politikog karaktera. Jezgro su inili samostalni demokrati s panevakim advokatom Duanom Dudom Bokoviem.
Pored samostalnih demokrata, front je obuhvatao Davidovieve
demokrate, levo krilo SZ, radikale oko Glavnog odbora, lanove HSS, klerikalce oko Blaka Rajia, a i lanove KPJ. Voa
pokreta je bio Duda Bokovi, iako je formalno izabran za
predsednika Akcionog odbora umesto Milana Kostia tek juna
1937. godine. Ove raznorodne snage u pokretu nalazile su
zajedniko gledite tek u nekim pitanjima. Vojvoanski front je
istupao na petomajskim izborima, na optinskim izborima 1936.
i na decembarskim skuptinskim izborima 1938. godine. Glavni
opozicioni list je bio politiki nedeljnik Vojvodina koji je od svoje
pojave 1935. godine nastavljao tradiciju Panevca. Front je na
optinskim izborima osvojio vei broj optina u Banatu (23), u
Sremu (20) i u Bakoj (8). Vojvoanin je traio: Hoemo da
gospodarimo na naoj grudi!" Ovaj pokret se aktivirao im su
poele poputati stege estojanuarskog reima, i im je poeo
jaati nacionalni otpor politici nacionalne unifikacije, imajui
295
svoj poetak u objavljivanju zagrebakih punktacija" krajem

1932. godine. Pokret se zalagao za neto to srpska graanska
klasa nije htela nikada da prizna, to jest da je Vojvodina i
srpska i hrvatska i nacionalnih manjina. Borba za poloaje se
vodila, pod vidom osloboenja od tutorstva i za postavljanje
svih slubenih linosti, od bana do belenika. Autonomai nisu
dozvoljavali da se iseljenici meaju u poslove matice, to se
takoe smatralo za znak njihove uskogrudosti. Pritisak na
parcelaciju i izdvajanje dolazio je iz Hrvatske i od S. Pribievia posle 1927. naroito od 1929. i imao je velikog uticaja
u Vojvodini. Pokret je razvijao kult pokrajinske svesti i patio od
pokrajinskog ovinizma. Protivnici su napadali autonomae kao
ljude koji se zalau za nacionalnu smrt Vojvodine". Objektivnu
osnovu nastanka imali su u centralizmu i ubijanju osobenosti
pojedinih krajeva, pa samim tim i njihovog zaputanja. Specifini pokrajinski problemi bili su ipak nategnuti", jer se
previalo da se oni mogu reavati samo u kompleksu svih
dravnih problema i narodnih potreba. Najiskljuivije predstavnike Vojvoanskog fronta njihovi su suparnici obeleavali
kao nosioce nacionalne sramote". Iz Vojvoanskog fronta
odazivali su se kritiari na adresu onih koji ne vide vojvoanske
ekonomske probleme, a na drugoj strani i meunarodnu stranu
vojvoanskog pitanja, mislei na manjine (Nemce, Maare i
Rumune, pre svega). Umerenija struja je bila za davanje ire
pokrajinske samouprave, ali da se ne dovodi u pitanje jedinstvo
srpskog narodnog podruja".
im je dolo do sporazuma iz avgusta 1939. i deobe
Vojvodine uz Maekove zahteve za teritorijalnim definisanjem
nacionalnih prostora, autonomake tendencije su poele da se
gase, a nacionalna usijanja da se razvijaju. Srpski kulturni klub
je traio da se idski srez izdvoji iz Banovine Hrvatske i vrati u
okrilje dunavske banovine, dok su pristalice HSS-a traile da
Sremska Mi tro vica pripadne Banovini Hrvatskoj.
Prilikom treeg boravka Dragie Cvetkovia u Zagrebu, 22.
aprila 1939^ postignuta je saglasnost o teritorijalnom razgranienju. Po l. 1. Sporazuma predvieno je spajanje savske i
primorske banovine s gradom i kotarom Dubrovnik u jednu
jedinicu pod imenom Banovina Hrvatska, dok je definitivni
opseg ove banovine imao da se odredi odlukom naroda putem
glasanja u preostalim delovima Bosne i Hercegovine, Dalmacije,
Srema i Vojvodine. Namesnitvo, meutim, nije prihvatilo
'
odredbu o plebiscitu u Boki Kotorskoj i Vojvodini. Nova

preformulacija je glasila da e se opseg banovine odrediti
odlukom naroda putem glasanja u preostalim delovima Bosne i
Hercegovine i Srema. Davanju teritorijalnih koncesija Maeku
u Bosni suprotstavljali su se Mehmed Spaho i politike stranke
koje su okupljale Srbe u Bosni. Cvetkovi je preko Branka
ubrilovia uputio usmeni predlog Maeku o reorganizaciji
drave koji je predviao stvaranje etiri jedinice: dravska
banovina; savska, primorska i kotar Dubrovnik; vrbaska,
drinska i zetska banovina; vardarska, moravska i dunavska
banovina, sa seditem u Niu. Uz pokrajinske vlade nalazili bi
se kraljevski namesnici, s tim to bi u Hrvatskoj ta uloga
pripala Maeku.
Bez obzira na sve zastoje, razgovori izmeu Maeka i
Cvetkovia obavljeni su dosta brzo, tako da je sporazum
zakljuen 26. avgusta 1939. neposredno pred izbijanje drugog
svetskog rata. Najvie spoticanja je bilo oko opsega Banovine
Hrvatske, jer je Maek traio Boku Kotorsku, Srem, deo Bake,
delove Bosne i Hercegovine i Dubrovnik. Konani sporazum o
Banovini Hrvatskoj je obuhvatio spajanje dve dotadanje administrativne jedinice: savske i primorske banovine, sa srezovima
Dubrovnik, id, Ilok, Brko (Derventa), Gradaac, Travnik i
Fojnica. Njen obim ovim nije bio definitivno utvren, jer je
ostavljeno da se granice naknadno odrede. Predvieno je da se
obrazuje zajednika vlada, koja bi sporazum sprovela u ivot,
to je praktino znailo obrazovanje nove, hrvatske banovine,
prenoenje na nju odgovarajuih kompetencija i donoenje
politikih zakona. Prema sporazumu je trebalo da se u dravi,
ukljuujui i nove jedinice, obezbedi ravnopravnost Srba,
Hrvata i Slovenaca, jednakost pri ueu u vrenju javne slube,
ravnopravnost priznatih veroispovesti. Isto tako, ustavom su
imala da se zajame i jednaka osnovna graanska i politika
prava. U nadlenost Banovine Hrvatske spadali su poljoprivreda, trgovina i industrija, ume i rudnici, graevinstvo, socijalna
politika, narodno zdravlje, fiziko vaspitanje, pravda, prosveta i
unutranja uprava. Dravna nadlenost obuhvatala je poslove
od opteg interesa. No i u pogledu podele nadlenosti sporazum
nije bio konaan, ve je predviao da se ta podela do kraja
izvri tek posle preureenja drave. Zakonodavna vlast u
Banovini Hrvatskoj pripadala je zajedniki kralju i Saboru, a
upravnu vlast vrio je kralj preko bana, koga je on imenovao i
69. ADMINISTRATIVNA PODELA JUGOSLAWE NA BANOVINE SA UCRTANIM GRANICAMA BANOVINE
70. KNEZ - NAMESNIK PAVLE KARAORDEVI

71. MILAN STOJADINOVI
72. SUKOB 2ANDARMA SA SVETENICIMA I VERNICILA ZBOG KONKORDATA (.KRVAVA LITUA")
73 NA SAHRANI PATRIJARHA VARNAVE, UESTVOVALI SU I PREDSTAVNICI DRUGIH VERSKIH ZAJEDNICA I ORGANIZACIJA
74. MILAN OORKi (JOSIP CI2INSKI)

75 PETKO MILETI (DRUGI SLEVA) NA ROBIJI
76. JOSIP BROZ TITO

77. BORIS KIDRlC SEKRETAR CENTRALNOG KOMITETA
SKOJ-a 1934/1935. GODINE BORIS KIDRI
70. DOM SINDIKATA U MOSKVI U KOME JE ODRAN POSLEDNJI SEDMI, KONGRES KOMINTERNE
83. STUDENTSKI ODBOR ZA ODERANU ZEMLJE POZIVA

STUDENTKINJE I STUDENTE DA SE UPIU NA STRELJAKI KURS" ZA OBUKU U RUKOVANJU ORUJEM
85. MANIFESTACIJE ZA CEHOSLOVACKU U KRAGUJEVCU 1938.
84. NA STUDENT
87. NOVI SOVJETSKI USTAV
8. C. K. V. K. P. (b) - DRUGU STALJINU
81. DELEGATI CK KP-HRVATSKE-CK KPJ

92. PAVELIEV LETAK KOJI JE D E U E N PO HRVATSKOJ 1940. GODINE
94. TERITORIJA BANOVINE HRVATSKE POSLE SPORAZUMA CVETKOVI-MACEK 1939.

95. SMOTRA USTAA U PISTOJI
96. UPRAVNO-POLfTICKA PODELA JUGOSLAVUE 1939-1941.
97. VANREDNO IZDANJE POLITIKE OD 25. MARTA 1941. 0 PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU
106. MAEKOV PROGLAS OBJAVLJEN 10. APRILA 1941.

107. POSEBNO IZDANJE .HRVATSKOG NARODA" 10.
APRILA 1941. U ZAGREBU
108. SLOVENEC - DEFETIZAM SLOVENAKOG GRAANSTVA
109. POTPISIVANJE KAPITULACIJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE U ZGRADI EHOSLOVAKOG POSLANSTVA

110. PROGLAS OD 16. APRILA 19411 U KOME SATOJI DA SE .BAKA VRATILA HILJADUGODINJOJ MAARSKOJ"
2 9 7
razreavao, i koji je odgovarao njemu i Saboru. Sudovi su

izricali pravdu u ime kralja.
Ovaj sporazum pravno je utvren vladinom Uredbom o
Banovini Hrvatskoj na osnovu l. 116. Ustava, koji je dozvoljavao da kruna moe raditi mimo ustavnih odredaba i zakonskih
propisa u okolnostima (rata, mobilizacije, nereda i pobuna),
koje bi dovodile u pitanje javni poredak i sigurnost drave, ili
kada su ugroeni javni interesi. Dajui ovu neobino rastegljivu" mogunost kruni, oktroisani ustav je predviao, takoe, da
te izvanredno preduzete mere naknadno mora odobriti Narodno
predstavnitvo. Poto je ono bilo rasputeno, a izbori za novo i
za Hrvatski sabor nisu odrani do aprilskog rata, sporazum od
26. avgusta nije ni bio odobren.
Stvaranjem hrvatske autonomije u Kraljevini Jugoslaviji
prihvaena je federalistika orijentacija za preureenje drave,
koja se nije mogla zaustaviti na dualnoj formuli regulisanja
poloaja Hrvatske i Srbije. Ova reorganizacija je imala veliki
broj protivnika u svim graanskim nacionalnim frontovima, ali
je, izgleda, bila usvojena kao generalna linija osnovnih graanskih snaga. Pitanje je bilo samo kako e se Jugoslavija
preurediti na federativnoj osnovi. Tekue stanje se definisalo
kao parafederalizacija". Politiki ivot nije bio polarizovan
samo putem nacionalnih stranakih konfrontacija, ve su se i u
okviru pojedinih graanskih stranaka manifestovale razne
struje, miljenja i pogledi zvaninih jezgara, grupa i pojedinaca.
Radikali su u sporazumu videli poraz Srba. Pojedini srpski
politiari su smatrali da su Hrvati odbacili kulturno-istorijske
posebnosti usvajanjem etnikog principa po kome su svi Hrvati
morali da se nau u Banovini Hrvatskoj (ukljuivanje 13
srezova Bosne i Hercegovine, i srezova zapadnog Srema). HSS
je smatrala da samo preostali deo Bosne i Hercegovine moe da
se konstituie u posebnu autonomnu jedinicu kao HercegBosna", ime je rukovodstvo stranke izlazilo u susret Muslimanima i ove upuivalo protiv Srba koji su traili pripajanje
Bosne i Hercegovine srpskoj jedinici. Srpski politiki front je
smatrao da Vojvodina ima da se nae u srpskoj jedinici,
nasuprot HSS, koji je podravao konstituisanje vojvoanske
jedinice. Hrvatska politika je bila svesna koliko bi time srpski
interesi bili pogoeni zbog svega onog to je Vojvodina znaila
za Srbe u duhovnom pogledu, zbog bogatstva kao itnice
Jugoslavije, njene geopolitike pozicije na severu i uticaja na
^ 'U
promenu odnosa snaga u celoj dravi. Zahtevi HSS za srezovima Baranje, Bake i istonog Srema bili su protivtea srpskoj
politici, ne bi li ona popustila u konstituisanju Vjvodine kao
zasebne jedinice. Za Radoja Kneevia, kako navodi Mirjana Anelkovi, granice Srbije su se protezale od evelije do Subotice
i od Timoka neprekidno sve do mora, blizu ibenika. Odbijen je
predlog predsednika banovinskog odbora vardarske banovine
Jovana Altipe-Markovia da ova banovina bude zasebna jedinica prilikom preureenja drave, jer se smatralo da juna Srbija"
prirodno deli sudbinu Srbije. Po Milanu Grolu, za Vojvodinu je
mogla biti predviena samo samoupravna organizacija u skladu
s njenom sloenom strukturom u nacionalnom, verskom i kulturnom pogledu. Grol je polazio od toga da je Vojvodina za druge
mogla biti pitanje srezova, ali da je ona za Srbe pitanje nacionalnog bia", da njena budunost ne moe biti predmet partijskih
nagodbi, niti ui u onu torbu transakcija s kojom manjinske
partije torbare po Beogradu". Po njemu je linija DunavMoravaVardar kima srpskog nacionalnog organizma". U redovima prvaka Samostalne demokratske stranke, ispoljavala se
itava jedna lepeza miljenja o buduem statusu Bosne i
Hercegovine: da ue u sastav Banovine Hrvatske; da doivi
obnovu iz vremena Austro-Ugarske; da samo zapadna Bosna i
Hercegovina uu u sastav Banovine Hrvatske; Sran Budisavljevi je branei trijalistiku formulu, bio protiv njenog
izdvajanja u jednu od jedinica, itd., to istovremeno svedoi o
stepenu rastakanja stranakog organizma i o umnoavanju
individualnih i grupnih gledita.
Vodstvo Slovenske ljudske stranke trailo je formiranje
slovenske banovine, koja je zahvaljujui slovenakoj nacionalnoj homogenosti ve bila faktiki oblikovana, ali joj je trebalo
urediti status, to jest regulisati odnose nakon reorganizacije. Na
tome je ve radila komisija pri vladi (prof. Mihailo Konstantinovi, Mih Krek, Lazar Markovi i dr Stanko Majcen, podban
dravske banovine). ef JMO i lan Vlade Dafer Kulenovi
izjanjavao se za Bosnu i Hercegovinu kao etvrtu autonomnu
jedinicu. Politike stranke koje su okupljale Srbe opredeljivale
su se listom da Bosna i Hercegovina pripadnu srpskoj jedinici.
Sran Budisavljevi se krajem 1939. opredelio za tri jedinice:
srpsku, hrvatsku i slovenaku. Sekula Drljevi je u polemici sa
D. Kulenoviem smatrao da Bosna treba da se pripoji Crnoj
Gori, koja je za nju dva puta ratovala. Iznosio je i zahteve u vezi
2 9 9
s Hercegovinom na osnovu istorijske tradicije i etnike istovetnosti. Predlagala se i druga varijanta: Crna Gora s Metohijom,
Sandakom i uikim krajem. Unionisti su u Crnoj Gori
smatrali da se Crna Gora izjasnila za Srbiju 1918. godine. Mitar
Popovi je iznosio shvatanje da Cetinje treba da postane centar
srpske banovine", jer se radi o srpskoj
abi" koja je
zagrijevala i obasjavala cijelo srpstvo i sve Jugoslovene". Deo
Srba u Banovini Hrvatskoj je zagovarao okupljanje u cilju
odreivanja uslova koji su neophodni za njihov ekonomski,
kulturni i verski razvoj. Ali njihovo okupljanje nije zamiljeno
kao akcija protiv Hrvata. Sabrani, oni su morali da dokau
kako meu njima nikada nije bilo nekoga, ko bi svjesno elio
zlo hrvatskoj cjelini".
Obrazovanjem autonomne Banovine Hrvatske imenjeno je
dravno ureenje predvieno oktroisanim ustavom. Od trenutka ustanovljenja hrvatske autonomije Kraljevina Jugoslavija se
nalazila u procesu preureivanja. Ta autonomija naruila je i
princip centralizma, na kome je poivala celokupna dravna
zgrada. Stvaranjem jedne nove, autonomne jedinice, kvalitativno
sasvim drukije od dotadanjih banovina, otvoreno je pitanje u
kojem pravcu e tei dalja dravnopravna reorganizacija Kraljevine Jugoslavije. Pored zahteva za stvaranjem posebne slovenake jedinice, kao i autonomne Bosne i Hercegovine, razmatralo se i oblikovanje srpske jedinice. Sauvan je i Nacrt Uredbe
o organizovanju Srpske Zemlje, koja nije nikada usvojena, a iji
je lan 1. predviao da se banovine vrbaska, drinska, dunavska, moravska, zetska i vardarska spoje pod zajednikim
nazivom Srpska Zemlja", sa sreditem u Skoplju. Prema istom
lanu Nacrta, dotadanje banovine su imale da se pretvore u
oblasti, zadravajui svoje nazive i sedita. No rat je presekao
planove o daljem preureenju Kraljevine Jugoslavije.
Po Doru Tasiu, profesoru javnog prava, koji je sa
profesorom Ivom Krbekom radio na uredbi o stvaranju banovine, jedan jedinstveni narod nije morao iveti u jednoj unitarnoj
dravi, jer je mogao iveti i u saveznoj, kao to, obrnuto,
savezna drava ne pretpostavlja postojanje vie naroda. tavie,
u saveznim dravama je normalan proces da se tokom vremena
stvara jedna nacionalna svest. Tasi je kritikovan da nije za
federativno ureenje i da ide najdalje do autonomistikog
ureenja. On je, pak, smatrao da nije bilo dovoljno usvojiti
autonomistiko ili federalistiko gledite, nego je potrebno odre-
^ 'U
diti konkretnu formu i sadrinu. U autonomizmu se moe ii

vrlo daleko u nadlenosti pokrajina, kao to se u federalizmu
moe ii vrlo daleko u nadlenost savezne drave. Pitao se
jesmo li tri naroda ili jedan narod". Tasi je ostavljao po strani
konkretnu istorijsko-socioloku analizu spleta injenica, interesa, oseanja i ideja koji je stvorio i drao Jugoslaviju, smatrajui da razlog za sadanje stanje treba traiti u potenciranju
drave na raun ideje naroda. Praktino, ljudi su se bojali da e
federacija ili autonomija rastrojiti dravnu zajednicu. Zaboravljalo se da je i federalizam sredstvo za narodnu slogu i za
narodno jedinstvo. Prema Tasiu centralistiko i unitaristiko
ureenje je smetalo stvaranju nacionalne svesti. Zato je pisao:
Hoemo federalistiko ureenje da bi se ona u njemu razvila
nesmetano. Ideologije nisu to i naune objektivne teorije.
Vano je da ono to elimo da bude ostvareno postavimo kao
cilj budunosti."
Liberalni list Napred je upozoravao da teritorijalno razgranienje banovine ne predstavlja spoljanje granice, ve granice
u okviru jedne zajednike drave. Ona, to jest Jugoslavija,
prema inostranstvu predstavlja nerazlunu celinu. Granice ne
treba da nas razdvajaju, ve da nas vre spajaju. I fatalno bi
bilo za sve nas ako bi Srbi poli za tim isto spoljnim izgledima
i stvorili uverenje da je sve ono to je ostalo u drugoj banovini
otpalo od njih, izgubljeno za njih. Jedna slina obmana, samo u
suprotnom smislu, vladala je ve dvadeset godina u naoj
sredini. To je obmana centralizma, koja je uinila da su mnogi
verovali u uspostavljanje integralnog jedinstva ako se zbriu sve
unutranje granice i sva vlast usredsredi u jednom centru.
Postojanje jedinstva se vezivalo za nepostojanje unutranjih
granica. Unutranje razlike su zbrisane ali jedinstvo nije dolo.
Sto smo ili dalje sve smo manje bili ujedinjeni. A po spoljnjem
izgledu jedinstvo je tada kod nas bilo na svome vrhuncu.
Brisanje unutranjih granica nas je dovelo do razjedinjavanja."
.. .Unutranje razgranienje nije moglo biti reeno u nas tako
da niko ne bude nezadovoljan, ali je moralo biti reeno. Pri
tome ne treba zaboraviti da te unutranje granice presecaju
drugim granicama dravne slube, vojska, izvrni organi,
narodno predstavnitvo, kralj." Na zajedniki spas smatrao
je list Napred lei u irim pogledima i shvatanjima.
U vezi s privremenou preureenja iz 1939. i deliminou
toga preureenja, Napred je smatrao da ono nije zavreno, da
3 0 1
nije potvreno i da nije izvreno za celu zemlju. U optem

provizorijumu stvoren je novi provizorijima u pogledu izvoenja
samog preureenja drave. Pored velike Banovine Hrvatske,
ostale banovine ne mogu ostati male.
Spajanje banovina se nametalo, ali u kojim okvirima i na
kojim osnovama? Dravska banovina je obuhvatala sve Slovence, nju nije trebalo ni stvarati, ve samo proglasiti. Ono to su
Slovenci faktiki imali, Hrvati su sada dobili. Ovaj kriterij
primenjen na Hrvate i Slovence trebalo je primeniti i na Srbe.
Polo se od stanovita da za vreme namesnitva ne treba vriti
reviziju Ustava, ve na osnovu lana 116. stvoriti provizorij
koji bi doveo do sreivanja prilika.
Za Ivu Krbeka, stvaranjem Banovine Hrvatske nastalo je
novo ustavno stanje koje se moe primeniti samo uz pristanak
Hrvata. Hrvatska je bila jedini deo zajednice gde se praktiki
provodi federativno dravno ureenje i utiru novi putevi
takvom ureenju itave zajednice. Reavanjem pitanja Hrvatske
izgrauju se temelji za novi ustav dravne zajednice. Po
Krbeku, Uredba o Banovini Hrvatskoj znaila je samo pomonu
napravu ili skelu s koje e se izgraditi zgrada budueg dravnog
ureenja i novoga ustava.
Napred je pisao o smislu i zadacima federacije: Vladati u
sloenoj dravi odgovoran je politiki zadatak, jer je federacija
jedan od najsloenijih i najdelikatnijih politikih sistema koje
je ljudsko drutvo do danas oprobalo. Tim tei jer mi jo ivimo
u psiholokoj atmosferi unitarnih i centralistikih drava. Kod
nas dravna organizacija treba da se sa unitaristikih osnova
popne na stepen jedne drukije kvalitativno nove federalne
drave. Skeptiki gledamo na stvari sa stanovita naviknutog
centralizma ili prieljkujemo razvoj i potvrde na osnovu jednog
naivnog provincijalizma ili samozavaravajueg partikularizma.
Menjala su se politika shvatanja i uverenja, meale svesno ili
nesvesno ideje i naela." ore Tasi je naglaavao da usko
nacionalni interes mora biti prevazien u viziji pravih zadataka. Javnost je naviknuta na ulogu posmatraa u razvoju igre
od ijeg svretka zavisi njena neposredna sudbina." Dok se
unitarna drava moe kako-tako odravati spoljnim i mehanikim sredstvima federacija zahteva unutranja saglaavanja,
duboke psiholoke i drutvene snage kao njene nosioce i
predstavnice. Nigde drutvo nije tako ulo u dravni mehanizam kao kod federacije. Nigde vlast ne trai vie podudarnosti
^ 'U
sa voljom i raspoloenjem i interesima svih drutvenih slojeva i

nacionalnih grupa nego u ovom sistemu. Nigde politiki ivot
nije pozvan da odigra ulogu maine za slobodno, mirno i
spontano ujedinjavanje i harmoniziranje dravnih veza i nacionalnih i etnikih odnosa. Nigde se ne trai vee uee
intelektualnih i narodnih snaga nego u ovoj politikoj organizaciji."
Liberalni intelektualci su podseali na ameriko ustavno
iskustvo. im se izglasao federalni ustav SAD 1787, isticao je
ore Tasi, sve najbolje intelektualne snage su okrenute
raspravljanju i objanjavanju smisla i zadataka federalizma.
Pokretali su se listovi s naslovom Federalist. Najvei duhovi
toga doba, Dems Medison i Aleksander Hamilton isticali su da
federalizam znai pravo jedinstvo i put ka punijem nacionalizmu. Mi ostajemo naglaavalo se na gleditu jedne vie i
jae dravne celine u kojoj jedino sve osobenosti mogu doi do
svoga izraaja i do potvrde svoje vrednosti. Za centralistu
federativno ureenje znai rascep i stvaranje vie nacija,
odnosno naroda, te samo unitarizam ostvaruje i oznaava
jedinstvo i sigurnost. Nacionalno jedinstvo i unutranje politiko ureenje su dve stvari. Ono se, nacionalno jedinstvo, javlja u
Sjedinjenim Dravama u federaciji. Na drugoj strani nacionalno jedinstvo moe biti troeno i ukazno pod najvrim centralistikim unitarizmom. Isto tako u granicama mnogonarodnih i nacionalno razliitih zajednica mogu se javiti centralistiki zahtevi. Navoen je prizor" u Nemakoj od 1875. i danas
u Rusiji".
Zakljueni sporazum nije zadovoljio nijednu drutvenu i
politiku snagu u Jugoslaviji, a stvorio je mnogo protivnika
reorganizacije u Jugoslaviji na novoj osnovi. Pre svega, Maek
je na sednici Hrvatskog narodnog zastupstva, od 27. avgusta
1939, naglasio da se radi o deliminom sporazumu, jer se do
potpunog nije moglo doi. Ovaj, samim tim, niti je utvrdio
konanu teritoriju Banovine Hrvatske niti predvideo stepen
njene autonomije koji bi zadovoljavao Maekovu struju, a
kamoli desniare u stranci. Ali i sam Maek, poznat kao
oklevalo, nije pokazivao dokle idu njegovi zahtevi u pogledu
preureenja Kraljevine, posebno s gledita nadlenosti i statusa
Banovine u Jugoslaviji. Time je voa HSS unosio element
neodreenosti i nesigurnosti u ionako pregrejanu atmosferu
nacionalnih suprotnosti. Na drugoj strani, Maek je imao
3 0 3
protivnike sporazuma u redovima vlastite stranke, protivnike

desniarski orijentisane, koji su smatrali da on u razgovorima s
krunom nije dobio zadovoljavajue ustupke za hrvatski narod.
Voa HSS posebno je bio izloen pritisku ekstremne desnice
ustaa, koji su sporazum smatrali direktnom izdajom hrvatskih
interesa i Maeka proglasili za izdajnika zato to nije izdvojio
Hrvatsku iz sastava Jugoslavije, u emu su separatistike snage
videle jedino reenje.
Britanski izvori crtaju Maeka kao po prirodi uzdranog i
veoma podozrivog prema Srbima". Zbog ove svoje uzdrljivosti
zaradio je pomenutu ocenu oklevala" ili kunktatora. Stekao je
ugled voe" stojei na elu nacionalnog pokreta u Hrvatskoj.
Doprineo je izgradnji HSS u jednu od najbolje organizovanih
seljakih stranaka u Evropi. Bio je spreman na kompromis s
kraljem 1929. i 1939. s knezom. Kneza je cenio, za razliku od M.
Stojadinovia, koga nije prihvatao, premda mu je ovaj uzvraao
istom merom netrpeljivosti. Za srpsku graansku politiku
Maek je bio povoljniji pregovara od nekog drugog, ekstremnijeg politiara, koji bi mogao izbiti na elo HSS. Kao advokat
imao je strpljivosti za pregovore vezane za reviziju oktroisanog
ustava i stvaranje hrvatske autonomije. Suprotno S. Radiu,
nalazio je bolji jezik razumevanja s katolikom crkvom. Na elu
HSS pokazao je neverovatnu strpljivost, sposobnost opstrukcije
dok se ne postigne reenje, koje je zatim tretirao samo kao
privremeno, ime je potvrivao staru tradiciju Hrvata u odbrani svojih dravno-pravnih zahteva poznatu jo iz duboke
prolosti.
Budui tipian kompromis srpske i hrvatske buroazije u
situaciji nude (po proceni krune), izazvan pritiskom spoljnih i
unutranjih okolnosti, sporazum nije zadovoljio predstavnike ni
jedne ni druge buroazije. Hrvatska buroazija bila je nezadovoljna stepenom poputanja Cvetkovieve vlade, a srpska gubitkom vladajueg poloaja, revizijom centralizma, podelom vlasti
s hrvatskom suparnicom; Sporazum je oznaio poetak preureivanja Jugoslavije na osnovama nacionalnosti, procesa koji do
1941. nije obuhvatio Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, pa ni
Srbiju kao posebnu jedinicu, i tako ostao nedovren. Istoriari
ovog pitanja s pravom ^uzimaju da je sporazum znaio tek
poetak razgraivanja centralistike Jugoslavije, ali kakvu bi
ona fizionomiju u budSnosti dobila moglo je samo da se
nasluuje. Velikosrpskaljburoazija je svojatala Crnogorce i
0U
KRALJEVINA JUGOSLAVUA
Makedonce, traei da se oni konstituiu u zasebnu jedinicu

pod imenom Srpska Zemlja". Preko manjina se naprosto
prelo kao da nisu ni postojale. Protiv sporazuma bila je i
vojska, mada ona nije javno iznosila svoje stavove. Predstavnici
velikosrpske koncepcije, koji su u sporazumu videli slom
vlastite hegemonije,
stajali su na stanovitu da se njime
ugroava celina Jugoslavije i lomi njena unutranja otpornost u
vreme kada se trai puna sloga i jedinstvo drave. Za konzervativne snage srpske buroazije sporazum je predstavljao kapitulaciju pred hrvatskom buroazijom, koju su desniarske snage,
opet, optuivale da je podlegla diktatu beogradskih vlastodraca. Po Edvardu Kardelju, sporazum nije smanjio, ve je jo vie
zaotrio protivurenosti u reakcionarnom logoru". KPJ je na
Petoj zemaljskoj konferenciji ocenjivala otpor sporazumu kao
izraz nezadovoljstva srpske buroazije velikim ustupcima
hrvatskoj konkurentkinji, dok je, na drugoj strani, ova smatrala
da dogovorom s Beogradom nije mnogo dobila.
Ubrzano je razlaganje jugoslovenske drave i produbljivanje
krize. Reim nije smeo da daje bojevu municiju vojnicima.
Predlagalo se stvaranje pomonih i radnikih bataljona. Na
srpskoj strani sumnjalo se u Hrvate i u manjine, naroito u
Nemce. irena je sumnja u Hrvate kao element rasula u vojsci.
Pomeriuta ideja o Srpskoj Zemlji" poivala je na koncepciji velike Srbije u okvirima budue monarhistiki ureene
federacije, sastavljene od tri jedinice: Srbije, Hrvatske i Slovenije. Delujui preko svog politikog predstavnika Slovenske
ljudske stranke slovenaka buroazija, koja je dotle potpomagala okruivanje Hrvatske, u novoj situaciji je jo rezolutnije
postavljala pitanje reavanja svog poloaja.
Srpska buroazija, sa svojim razdrobljenim nacionalnim
frontom, pokuavala je da se organizuje preko Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovia, Dragie Vasia, Stevana
Moljevia i drugih, naroito u nacionalno meovitim krajevima i
onima koji su se graniili s oblastima nastanjenim Muslimanima i Hrvatima. Srpski kulturni klub je ubrzano poeo da osniva
svoje odbore i pododbore, nastojei da se pretvori u stoer
okupljanja Srba oko velikosrpskog programa. Baena je parola
Srbi na okup". Nasuprot Srpskom kulturnom klubu, ustae su
traile razbijanje Jugoslavije izdvajanjem Hrvatske iz njenog
sastava. Srpsko-hrvatske konfrontacije naroito su dobijale u
intenzitetu u vreme stvaranja Banovine Hrvatske. Srpski kulturni klub, nalazei se u slubi velikosrpskog nacionalnog
3 0 5
programa, postavio je zahtev da se Bosna i Hercegovina

prikljue srpskoj teritorijalnoj jedinici. Za Dragiu Vasia je
sporazum s Hrvatima bio srpski Minhen". Stevan Moljevi je
istupao protiv autonomije Bosne i Hercegovine i njenog odvajanja od Srbije. On je napadao autonomistiko Sarajevo kao
nosioca bonjakluka", a Sarajevo i Zagreb zbog zanemarivanja
Bosanske krajine iz pohlepe". Srpski kulturni klub je hteo da,
pretvaranjem ove oblasti u zapadnu predstrau Beograda kao
nosioca dravne nacionalne misli, stvori od Krajine centar koji
bi paralisao uticaj Zagreba i Sarajeva.
Prof. Dragoslav Stranjakovi, istaknuti prvak Srpskog
kulturnog kluba, prilikom svojih obilazaka Srema pozivao je
Srbe na ujedinjenje u svim krajevima zemlje, traei od njih da
uvaju srpske kue, granice i zemlje. Ogranci SKK su formirani
u idu, Vukovaru, Sremskoj Mitrovici i u nekim mestima Bake
gde je HSS takoe nastojala da izazove pokret Bunjevaca,
prikazujui ih kao Hrvate i prenaglaavajui njihove tenje da
se nau u sastavu Hrvatske, s obzirom da se radilo o nedovoljno
nacionalno identifikovanom stanovnitvu.
Granica povuena sporazumom ila je u Sremu linijom
Vinkovci, Vukovar, id, Sremska Mitrovica i Ilok, uzbuujui
duhove izmeanog stanovnitva, budei razliite duhovne tradicije i obnavljajui ranije administrativne podele. Pri tome je
koriena najrazliitija argumentacija: od sastava stanovnitva
po nacionalnom merilu, do ekonomskih, istorijskih i geografskih razloga. Upuivane su delegacije, raspravljalo se uz povienu temperaturu preko tampe srpske i hrvatske, nacionalne
i lokalne drani su zborovi i iznoeni protivureni dokazi;
lokalni stranaki prvaci uanivali su se iza nacionalnih
znamenja i prizivali stare tradicije. Prikljuivanje idskog i
ilokog sreza Banovini Hrvatskoj izazivalo je ralanjavanje
nacionalne strukture koja je govorila o srpskoj veini u odnosu
na hrvatsko stanovnitvo. Duan Lazi navodi da su se s
nacionalnim razlozima meali i verski, vodei kompletnom
razdvajanju i izazivanju netrpeljivosti. Srpski govornici su bili
opsednuti politikim jedinstvom Hrvata i Slovenaca preko
HSS-a i SLS, odnosno slovenakih klerikalaca, istiui da je
danas Srbima najvei protivnik njihova stranaka iscepkanost.
Pri reavanju osnovnih dravnih pitanja, meutim, nije smelo
biti podela i uskostranakih strasti ve tenji za jedinstvenim
nastupom. Na zborovima su srpski politiari izbacivali parole o
neophodnosti ujedinjenja svih Srba, okupljanja oko srpskog
'
programa, prevazilaenja ranijih trzavica, nesaglasnosti i egoizma u ime stvaranja monolitnijeg nacionalnog nastupa. Misao
jedinstvenog kola mora da prevlada kod svih Srba!" Nasuprot
potrebama, Srbi su se u projekciji radikala suoavali s usitnjenim stranakim mozaikom. Najtee je padalo postojanje raznih
frakcija u nekada jakim strankama, kao to je to uoi rata bilo
tipino za radikale. Zagrienost i sterilnost ranijih stranakih
voa upuivala je na prebacivanje teita rada u narod iz ijih
nedara je trebalo oekivati pojavu spasonosnog voe. Stranake
ljubomore ometale su stvaranje novog srpskog nacionalnog
pokreta, jer se ukorenjene stranake navike nisu lako naputale. Atmosfera stvaranja jedinstvenijeg fronta i nastupa koriena je od radikalskih prvaka za obnovu Radikalne stranke kao
pokretaa i zastupnika narodnih masa. Ovi zahtevi su imali u
vidu odbranu od eventualne hrvatske hegemonije, reenje
srpskog pitanja u Jugoslaviji, koje se sada, jo od stvaranja
jedinstvene drave, iskazalo u svom najakutnijem obliku, te
potrebu obezbeivanja jedne strateke platforme za budunost.
Kriza i gubitak pozicija upuivali su na razmiljanje i traenje
sveobuhvatnijeg reenja za srpski narod u Jugoslaviji. Meutim,
takvom reenju su na putu stajale mnoge smetnje koje je
prethodno trebalo otkloniti: stranako arenilo i dezintegracija
ranijih nacionalnih stranaka, uvrivanje poljuljanog poloaja,
suprotstavljanje svim snagama koje nisu, po shvatanju novih
protagonista, dovoljno nacionalne. Srpski kulturni klub, koji je
sve ekspanzivnije nastupao, naroito na spornim podrujima,
bio je inicijator izdvajanja pojedinih naselja iz sastava Banovine i ostavljanja ugroenog stanovnitva u srpskom prostoru. Na
tim prostorima i meama ispoljavali su se prvi znaci mrnje,
koja e provaliti u nevienom ustako-frankovakom izlivu
1941. godine. Analize o nacionalnom primatu i etnikom
sastavu polazile su od istorijskih reminiscencija vezanih za
graenje pravoslavnih crkava, snagu pravoslavlja, osnivanje
kola, kulturne veze sa Srbima i Rusima, pojave prvih srpskih
novina, porekla slavnih srpskih linosti (Zaharija Stefanovia iz
Vukovara), boravka znamenitih Srba u tim mestima (Vuka
Karadia u Vukovaru, na primer Branka Radievia, Svetozara
Miletia). Dolazak patrijarha Gavrila Doia u Vukovar na
posveenje zvona Srpske Pravoslavne Crkve u Vukovaru, iskorien je za isticanje jedinstvenog stava Srpske pravoslavne
crkve i srpskog naroda. Srpska novinska propaganda oznaavala je SPC za glavnog vodeeg predstavnika zavetne misli
VLADA MILANA STOJADINOVIA. K A R A K T E R NACIONALNOG P R E U R E E N J A DRAVE
3 0 7
Srpstva, za ustanovu koja uobliuje srpsku narodnu duu i koja

je nosilac srpskih nacionalnih tenji.
Voa zemljoradnike levice dr Dragoljub Jovanovi, kome je
bila oprotena" kazna izdravanja robije u Sremskoj Mi tro vici, pozdravio je sporazum za razliku od drugih srpskih
stranaka iz Udruene opozicije koja se raspala posle stvaranja
Banovine Hrvatske smatrajui ga istorijskim" i rezultatom
dugogodinje borbe u Hrvatskoj i na srpskoj strani". Shvatao
je da je njegova uloga u tome da obavesti srpski narod o znaaju
sporazuma i da radi na organizovanju srpskog naroda po uzoru
na HSS, pre svega podsticanjem na rad u privrednoj i kulturnoj
organizaciji seljatva. Jovanoviev pristalica i prvak levice dr
Neboja MLleti je na sporazum gledao kao na najvei dogaaj u
istoriji naroda Jugoslavije, zapravo mali prevrat". Dragoljub
Jovanovi je smatrao da je sada nastalo i srpsko pitanje, jer
nema Jugoslavije bez Hrvata, ali ni bez Srba. Njegov program je
predviao sporazum sa Hrvatima, ujedinjenje s Bugarskom,
naslon na Rusiju" i slobodu i hieb za one koji rade. Program
zemljoradnike levice (od marta 1940. godine, Narodne seljake
stranke) odraavao je shvatanje seljake demokratije, izraavajui ovu orijentaciju metaforino u tom smislu da zemljom mora
prostrujati seljaki vetar. Oigledno je da je time parirao HSS,
zamiljajui kako da postane arbitar srpskog sela kakav je bio
Maek na hrvatskom, te da sprei prodor komunista na selo,
emu su sluile i njegove teze o Rusiji" koja je imala dosta
potovalaca u Sremu. Savez zemljoradnika je, takoe, polazio
od toga da sporazum ne dovodi u pitanje Srbe.
S raspadanjem srpskog graanskog fronta, zemljoradnika
levica Dragoljuba Jovanovia poela je da ispoljava velike
ambicije nesrazmerne svojoj moi da okupi sve napredne
drutvene snage u zemljoradniki front, koji bi postao zamena
dotadanjoj Udruenoj opoziciji, ravnopravan pregovara s
Maekom i reprezentativna nacionalna formacija poput Hrvatske seljake stranke. Pretenzije zemljoradnike levice i Srpskog
kulturnog kluba na okupljanje Srba imale su drukija politika
i ideoloka polazita u pogledu sudbine Jugoslavije. Grupa
levih zemljoradnika iznela je u Programu Narodne seljake
stranke 1940. stav o federativnom ureenju Kraljevine Jugoslavije. Ova je za Narodnu seljaku stranku imala puno istorijsko
opravdanje, kao drava tri juno-slovenska naroda, koji su
vekovima patili pod tuinskom vladavinom", dok se za narodne
manjine trailo puno zadovoljenje u svakom pogledu, kako bi
<3 <50
je (Jugoslaviju) oseale kao svoju domovinu". Srpski kulturni

klub stajao je na stanovitu velike Srbije" u Jugoslaviji ili, u
krajnjem sluaju, van nje.
Umesto unutranje konsolidacije, sporazum s Hrvatima je
doveo do dramatinih zapleta i daljeg zaotravanja odnosa.
Oekivano uvrivanje dravne kohezije i jaanje odbrane
zamenjivali su sve ei konflikti. Protivnika sporazuma bilo je
mnogo i na jednoj i na drugoj strani: vojska, Milan Stojadinovi, Udruena opozicija, separatisti, deo rimokatolike i deo
Srpske pravoslavne crkve, Italija i revizionistike drave, nemaka nacionalna manjina. Obnoviteljska avangarda" je postala politika elita" u Kulturbundu. Faizacija je zahvatila
celokupni politiki i kulturni ivot nemake narodnosne skupine u Jugoslaviji.
Disidenti oko Stojadinovia delovali su kao Politika
grupa Milana Stojadinovia", da bi se od marta 1940. ustalio
naziv Srpska radikalna stranka. Stranka je upozoravala na
ugroenost jugoslovenske ideje i na opasnost od plemenskog
ovinizma i iskljuivosti; nije priznavala sporazum Cvetkovi-Maek, polazei od naela dravnog i narodnog jedinstva. No,
dok ne doe do povratka na stanje pre avgusta 1939. Srbi su
imali pravo, kada se nacionalne teritorije ve omeuju, da
ujedine sve srpske oblasti i krajeve, i to na osnovu istorijskog
prava i ogromnih rtava, a ne plebiscitom ili po ishodu glasanja
za obinu ili ustavotvornu skuptinu.
Sporazumom su, jednostavno, svi bili nezadovoljni zato to
je bio polovian, zakasneo, to je sprovoen nedosledno, i to su
ga sprovodile linosti koje su sve vie gubile kontrolu nad
tokom dogaaja. Sporazum je podravao namesniki reim
olien u knezu Pavlu, jer su iza njega stajali Britanci, ubeeni
da e se reenjem unutranjih nacionalnih konflikata izmeu
Srba i Hrvata Kraljevina uvrstiti iznutra i pripremiti se u
interesu britanske vojno-politike strategije za predstojea
meunarodna iskuenja. Knez, mada bez veeg ugleda u
Jugoslaviji, davao je peat svim reenjima unutranje i spoljne
politike.
Strani i domai izvori ocenjuju Pavia Karaorevia kao
prefinjeno obrazovanog oveka, sklonog umetnosti, intelektualca kome je bio svojstven anglosaksonski nain razmiljanja
o svetu, drutvu i ljudima. Bio je cenjen kao veliki zatitnik
kulturnog i humanog ivota", prijatelj literature i umetnosti,
VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG P R E U R E E N J A DRAVE
3 0 9
aristokratskih sportova. Sam je bio poasni predsednik Crvenog

krsta, Dunavskog kola jahaa Knez Mihailo", Auto kluba
Jugoslavija". Knez je bio pokrovitelj i mnogih sportskih
manifestacija. Pod njegovim uticajem Stojadinovi je podsticao
sve vrste sportova, kako aristokratskih" (tenis, jahanje, lov,
jedrenje), tako i sportova budunosti" (jedriliarstvo, avio-sport, moto-sport). Za Britance je knez bio razborit" ovek,
njihov prijatelj, ovek liberalnih koncepcija sklon potovanju
demokratskih institucija. U narodu je ostao nepoznat i u
svakom sluaju neomiljen. Njegovo proenglesko raspoloenje
nije bilo nepoznato ni u zemlji ni u inostranstvu. Nije bio
pripremljen za dravne poslove: smetalo mu je i krhko zdravlje,
a nije imao ni oreol vojnika, kao kralj Aleksandar. Za razliku
od svog brata od strica koji je znao i da izae na brisani
prostor", vie je voleo da radi iza kulisa politike. Britanci za
njega vele da je bio naklonjeniji umetnostima nego drugim
muevnijim ciljevima". U Velikoj Britaniji je gledao ne samo
najmonijeg zatitnika mira u svetu, ve i zemlju od koje moe
traiti savet i pomo. Naavi se na elu Jugoslavije iznenada,
posle smrti kralja Aleksandra, morao je da se suoi sa stanjem u
jednoj nemirnoj zemlji, izloenoj spoljnim pritiscima. Ova
objektivno gledano minorna linost jugoslovenske dravne i
politike scene uivala je potpunu potporu Britanaca, kao
sprovodnik njihove politike. Britanski diplomati iz Beograda
nisu krili svoja raspoloenja prema knezu namesniku. Dokle
god", stoji u jednom godinjem izvetaju, knez namesnik bude
davao, kako sada daje, smernice jugoslovenskoj spoljnoj politici, ova zemlja se nikada nee nai meu neprijateljima Velike
Britanije."
Sporazum je branio i Maek, istiui njegovu nedovrenost,
ispunjen tenjom da ga proiri, pun straha da ga neprijatelji, a
meu njima i ustae ne dovedu u pitanje. Svestan da vojni
krugovi nisu podravali stvaranje Banovine Hrvatske avgusta
1939, Maek je pregovarao marta 1941. sa Simoviem preko I.
ubaia i A. Koutia, oko ulaska u puistiku vladu. Maek
je insistirao na miru i traio priznanje sporazuma, proirenje
kompetencija Banovine, obrazovanje jednog tela koje bi ograniavalo kralja i vladu u vrenju vlasti i promenu ministra vojske i
mornarice generala Bogoljuba Ilia. Tek kada je utvreno da se
objavi vie uredaba kojima je konkretizovan sporazum izmeu
Maeka i Simovia, voa HSS-a je pristao da doe u Beograd i
u novoj vladi preuzme dunost potpredsednika.

Vlada Milana Stojadinovića. Karakter Nacionalnog Preuređenja Države

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vlada Milana Stojadinovića. Karakter Nacionalnog Preuređenja Države

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VLADA MILANA STOJADINOVIA.

KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

kletve prilikom krunisanja kraljeva, koji su se obavezivali da

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

suprotni kulturni instituti Zapada i Istoka", provalije izmeu

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

previranja" nastupie, smatrao je, obrt", a u politici pravi

reimima u balkanskim i istonoevropskim dravama. Deo

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

mijenja su odbacivale svako kompromisno reenje koje je

vrio najstraniji pritisak na hrvatski narod. Beogradski reimi

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

napadana je i od vanparlamentarne opozicije. Bila je meta

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

legitimne osnove svoje vladavine. Vezujui se za radikale i

Stojadinovievu vladu to je stvaranjem koalicije staropartijskih

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

hrvatskom, narastala je i srbijanska opozicija Stojadinoviu,

tov" pokrenuta je 1935. od strane vodstva JRZ u Sloveniji,

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

vatsku stvar, ali je zato neprekidno uzdizao dinastiju koja je

jom, Stojadinovi je i dravnom intervencijom u privredi

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

marta i maja 1939. ispitivao stav Italije prema hrvatskom

memoarima In the Struggle for Freedom (U borbi za slobodu)

objavljenim posle rata, u emigraciji, drugaije tumai ove

Upad iz Zadra i velebitska diverzija na andarmerijsku kasarnu

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

-frankovaki elementi su se infiltrirali u organizacije seljake i

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

Srpska pravoslavna crkva nije uivala. Konkordat je unosio

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

moglo da ne izazove pogoranje odnosa izmeu Vatikana i

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

organske drave", odnosno organske monarhije". Stalekoj

istorijsko-politika neminovnost" koja je omoguavala opsta

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

generaltaba za tampanje svojih profaistikih spisa, uivajui

posle sloma reima svima onima koji su se ogreili o narodnu

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG P R E U R E E N J A DRAVE

pravnom poloaju, raslo je i inilo situaciju sve zategnutijom.

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

nacionalnim interesima Slovenaca, pre svega. Vrata Jugoslavije

cionih logora iz 1934. Krajem 1939. vlada Cvetkovi-Maek je

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA

pljenu u stare dogme" i zastarelu organizaciju fizike kulture,

1936. reorganizovalo OTV. Razvoj OTV je doiveo najvei polet

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

Cvetkovi, radikal iz Nia, malo poznat i bezuticajan lan

Maekov zahtev bio je prihvatanje principa federacije, ali ako

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

Unutranji razvoj Jugoslavije uoi rata nita manje nije

kim ivotom, poruujui jo 1920. da treba prekinuti sa

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

svoj poetak u objavljivanju zagrebakih punktacija" krajem

odredbu o plebiscitu u Boki Kotorskoj i Vojvodini. Nova

69. ADMINISTRATIVNA PODELA JUGOSLAWE NA BANOVINE SA UCRTANIM GRANICAMA BANOVINE

70. KNEZ - NAMESNIK PAVLE KARAORDEVI

74. MILAN OORKi (JOSIP CI2INSKI)

76. JOSIP BROZ TITO

83. STUDENTSKI ODBOR ZA ODERANU ZEMLJE POZIVA

87. NOVI SOVJETSKI USTAV