MODERNA UMETNOST

Na poetku XX veka u Srbiji postoje svi uslovi za kvalitetno i kontinuirano delovanje umetnika.
Bogato graansko drutvo, postojanje muzeja i umetnike kritike, dobri kontakti sa inostranstvom,
publikacije o umetnosti i otvaranje umetnikih kola stvaraju sve uslove za dalji razvoj umetnosti.
Umetnici su na poetku veka i dalje okrenuti Beu i Minhenu, ali e uskoro tu ulogu preuzeti Pariz
kao rasadnik novih ideja. Srpska umetnost XX veka se moe pratiti kroz nekoliko etapa i to 1904
1918, zatim 19181941. i 1941. do danas.
U prvom periodu slikarstvo je pod uticajem impresionizma, slikarskog pravca koji se javlja u
Francuskoj krajem veka. Impresionizam je bio protiv krutosti akademskog realizma, a za
osloboenje boje, prenoenje intimnog utiska na platno, osloboenje svetlosti izlaskom iz mranih
ateljea. Slikari su prilikom rada koristili najnovija otkria u vezi sa optikom boja i svetlosti, kao i
njihovom dejstvu na oveje oko. Zato je impresionistima pogodovao prirodni ambijent i otvoren
prostor, gde su mogli najbolje da uoe te zakonitosti. Motive za svoje slike su nalazili u prirodnim
fenomenima, u izlascima i zalascima sunca, odbljescima svetlosti na vodi, svugde gde je postojala
igra svetlosti i boje. Impresionisti vie ne koriste valersko slikarstvo, ve boju nanose istu, iz tube,
u gustim namazima, naglaenih poteza. Od naih umetnika, stilski bi se meu impresioniste mogli
svrstati Nadeda Petrovi, Malia Glii, Kosta Milievi i Milan Milovanovi. Prve kontakte sa
impresionistinim slikarstvom su stekli na kolovanju u inostranstvu. Po povratku u zemlju motive
za svoje slike su nalazili na putovanjima po Srbiji. Njihova uloga je znaajna jer uvode srpsko
slikarstvo u moderne tokove.
U drugom periodu traje borba za odbacivanje zastarelih shvatanja slikarstva i prihvatanje novih
ideja. U treoj deceniji impresionistiko shvatanje slikarstva zamenjuje uticaj Sezanovog poimanja
prostora slike, forme i koncepcije planova, kao i uticaj Pikasa i kubizma, sa njegovim razbijanjem
predmeta. Ti uticaji evropskog modernog slikarstva se najbolje vide na delima Petra Dobrovia,
Jovana Bjelia, Mila Milunovia, Save umanovia i Milana Konjovia. Glavna karakteristika njihovog
slikarstva ovog perioda je prednost volumena i prostora nad bojom i linijom. Ponovo se vraa
valerska skala tonova, dok se predmet razgrauje po principima kubistikog slikarstva, to vodi
apstraktnom, nepredmetnom slikarstvu.
U treoj deceniji znaajnu ulogu ima pojava avangardnih pokreta i nadrealizma u knjievnosti i
slikarstvu. Avangarda je imala izrazite zastupnike u pripadnicima pokreta Zenit i Dada Tank,
Ljubomiru Miciu i Dragoljubu Aleksiu.
Nadrealizam dolazi iz Francuske i u naoj zemlji su se u njega, pored slikara, ukljuili i drugi
umetnici. Pojavi nadrealizma su prethodila nova otkria u psihologiji linosti, naroito psiho-analiza
Sigmunda Frojda. Nadrealisti su teili uspostavljanju novih vrednosti u umetnosti. Kroz njihove
radove se protezala i kritika graanskog drutva. Marko Risti i Aleksandar Vuo su u svojim
kolaima koristili razliite odbaene predmete i materijale. Na slian nain je i Vane Bor izraivao
svoje fotograme. Ideja nadrealista je bila da oslobode oveka od konvencija i predrasuda i da otkriju
njegovu pravu prirodu. Oni nisu duboko promiljali prilikom izrade svojih dela, ve su se vodili
automatizmom. Verovali su da se kroz taj automatizam pokazuje prava ovekova priroda.
Suprotno nadrealizmu egzistira slikarstvo intimizma, iji su predstavnici Marko elebonovi, Pea
Milosavljevi i Ivan Tabakovi. Njihova zajednika osobina je okrenutost kulturi i dubokom
promiljanju dela, zatim blagost, profinjenost oseanja, te stvaranje dela ispunjenih atmosferom
mira i topline.
etvrtu deceniju XX veka obeleilo je slikarstvo koloristikog ekspresionizma, najizrazitije u delima
umetnika koji su proli kroz iskustvo evropskih poduka.

UMETNOST POSLE II SVETSKOG RATA

Posle zavretka II svetskog rata umetnost je ispolitizovana kako bi se veliala borba protiv faizma
i napori za izgradnju zemlje, tako da postaje mnogo vanije ono ta se prikazuje od onoga na kakav
se to nain ini. Ovakav umetniki program traje sve do raskida sa Sovjetskim Savezom i do
poputanja ideolokih pritisaka, to omoguuje atmosferu istraivanja novih umetnikih tendencija.
Nove ideje dolaze iz Pariza i Sjedinjenih Amerikih Drava, u kojima e veliki broj naih umetnika
imati uspeha.
Pedesetih godina se po prvi put na naim prostorima javlja apstraktna, bespredmetna umetnost.
Prisutno je vie slikarskih i umetnikih pravaca, koji su se uglavnom podelili oko dve ideje vodilje.
Prva grupa, u koju spadaju lirska apstrakcija, taizam i enformel, u svom nainu izraavanja nosila
je ekspresiju, snagu i brutalnost, kroz koje je traila nove ivotne sile slike. Predstavnici ovog pravca
su Bata Mihajlovi, Vera Boikovi, Branko Proti, Mia Popovi i drugi.
Nasuprot ovakvom shvatanju umetnosti stoji geometrijska apstrakcija, ije su ideje red, ravnotea,
stroga harmonija i programirani ritmovi, gde se ne rauna na sluajnost, asocijaciju i doivljaj. Kod
ovih umetnika je znaajno i povezivanje samog dela sa tehnikom i naukom, odnosno korienje
savremenih tehnikih aparata prilikom realizacije. Tipini predstavnici ovakvog shvatanja umetnosti
su Stojan eli i Tomislav Kauzlari.
Pedesete godine su veoma plodne i za modernu skulpturu, koja sebe trai na putevima apstraktne
umetnosti. Dela Olge Jani i njena istraivanja fenomena mase, prostora i materijala su u tom
trenutku bila ravnopravna sa trenutnim svetskim tendencijama.
Tokom este decenije se javio pokret jedne nove vrste nadrealizma, koji je teite preneo na
psiholoke procese stvaranja dela i kome nije bio vaan sam estetski predmet, koji je mogao biti
bilo ta. Najznaajniji nosilac postnadrealizma je bila grupa Mediala, iz koje je izalo vie znaajnih
umetnika, od kojih su najpoznatiji Dado uri, Leonid ejka, Miro Glavurti. Od Mediale, put vodi ka
pojavi nove figuracije, u ijem je centru ovekova sudbina, njegova egzistencija i stalno raspinjanje
izmeu dobra i zla. Egzistencijalna pitanja u delima Radomira Reljia, Ljube Popovia i Vlade
Velikovia vode do politikog protesta i bunta u delima Mie Popovia.
Posle postavljanja ovako znaajnih pitanja i stvaranja duhovne strepnje, javlja se u slikarstvu nova
tendencija koja pokuava da povrati izgubljeni mir, okreui se sentimentalizmu i spokojstvu.
Slikarstvo neoromantizma i hiperrealizma, iji su predstavnici Dragan Mojovi i Aleksandar
Cvetkovi, nemaju kritiki, ispitivaki i istraivaki stav prema stvarnosti, ne trae razreenje
problema i okreu se tradicionalnom shvatanju umetnosti. Za razliku od njih, konceptualizam otro
udara na tradicionalno shvatanje umetnosti, ponekad ga potpuno odbacujui, ukida umetniki
objekat, gotovo delo i klasine materijale. Sutina se prenosi u sam proces miljenja, a njegovu
iskru ini ideja, skica ili koncept dela, dok se misaoni tok dovrava u posmatrau. Umesto klasinih
materijala koriste se skice, video-zapis i fotografija. Na taj nain konceptualni umetnici, poput grupe
KOD, Bosch + Bosch i Marine Abramovi, postavljaju pitanja o funkciji umetnosti, umetnika,
besmislenosti trgovine umetnikim delima.
Iako esti, ovakvi idejni sukobi su samo doprineli vitalnosti same umetnosti i njenoj aktuelnosti, u
poreenju sa drugim umetnikim sredinama.