Prof.

dr Mihailo Nikoli

PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU
UMSKE JAGODE

U saradnji sa
FONDOM ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE
OPTINE IVANJICA

2011.

UVOD
umska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voa, izuzetnih hranljivih i
lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od umske jagode su deficitarni kako
na domaem tako i na ino tritu.
Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti umske jagode je Regina koja je poreklom
sa Alpa. Vie od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavravanju i sada
predstavlja standard i osnovu u proizvodnji umske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u
paniji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali iskljuivo kao svea za lokalno trite. Sadi se
kao zelena kontejnerska sadnica poev od februara pa ak do novembra meseca. Spada u grupu
stalnoraajuih jagoda i daje konstantne prinose ime omoguava viemesene prihode
proizvodjaima. Odlikuje se ranim poetkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra
tj. prvih veih mrazeva i snega. Zasaene tokom leta ve nakon 30 dana poinju sa
plodonoenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti
ali i tetoine naroito na nadmorskim visinama preko 600 m pa zahteva minimum zatite. Ove
karakteristike omoguavaju da se lako gaji i da podnosi razliite uslove gajenja ali i da se moe
odlino uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatkonakiselog ukusa sa veoma izraenom mirisnom aromom.
Karakteristike stalnoraajue umske jagode Regina ine je izuzetno perspektivnom
vonom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji ve imaju tradiciju u
gajenju jagodstog voa kao to je Ivanjica.

AGROEKOLOKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA

UMSKE JAGODE
Presudan uticaj na rastenje, razvie i plodonoenje umske jagode, pored njenih
naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju i klimatski uslovi.
Svetlost znaajno utie na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova umske jagode.
S toga je potrebno gajiti je u podrujima sa velikim brojem sunanih dana i prohladnih
noi.
Poto je umska jagoda biljka niskog porasta kao takva je tokom zimskog perioda
zatiena snenim pokrivaem. U takvim uslovima ona moe da podnese i do 35oC, dok
u sluaju golomrazice izmrzava na -20 oC.
Pozni proleni mrazevi mogu otetiti cvetne pupoljke, otvorene cvetove,
zametnute plodove, pa ak i plodove u prvim fazama razvitka. U sluaju ovih eventualnih
mrazeva valja pripremiti agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi.
Visoke temperature e uticati na smanjenje vlage u zemljitu ali i na smanjenje
obima cvetanja tokom letnjih dana ali e sa padom temperature intezivirati cvetanje a
time i plodonoenje sve do kasne jeseni.
Potreba umske jagode za velikom koliinom vode u toku vegetacije uslovljena je
relativno plitkim korenovim sistemom, velikom lisnom masom (sa velikim brojem
generacija listova) i nainom gajenja.
Za uspenu i ekonominu proizvodnju umske jagode zemljite predstavlja jedan
od primarnih inilaca i zbog toga pravilnim izboru zemljita treba posvetiti posebnu
panju.

umska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim

zemljitima (sa vie od 4% humusa). Reakcija zemljita treba da bude blago kisela, sa
optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.
Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje umske jagode su brdsko-planinska
podrucja preko 500 m n.v. odnosno podruja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici
umske jagode.
Za zasnivanje zasada umske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute
terene (2-5o) sa ciljem spreavanja spiranja zemljita, akumulacije hladnog vazduha i
suvine vode.
Sa odabranih parcela potrebno je uzeti uzorke zemljita za analize na prisustvo
humusa i najvanijih biogenih elemenata, kao i sadraja krea i kiselosti zemljita.
Uzorak se uzima na svakih 30 ari povrine do dubine od 30 cm. Na bazi izvrenih analiza
u ovlaenim ustanovama, struna lica e dati preporuke kako pripremiti zemljite za
sadnju umske jagode (nain ubrenja i norme ubriva).

TEHNOLOGIJA PODIZANJA ZASADA UMSKE JAGODE

Priprema zemljita za sadnju
Priprema zemljita za podizanje zasada umske jagode sastoji se u ureenju
parcele, unitavanju korova, popravci osobina zemljita (meliorativnom ubrenju) i
neposrednoj pripremi za sadnju.
Zemljite zakorovljeno viegodinjim korovima (zubaa, pirevina, palamida i dr.)
potrebno je pre sadnje jagode osloboditi njihovog prisustva. Korovi se mogu unitavati
unakrsnim oranjem zemljita na dubini od 10-15 cm i detaljnim ienjem zemljita od
njihovih ostataka, ili prskanjem totalnim herbicidima sa sisteminim dejstvom: Clinic,
Raundap, Glifosav i Cidokor (6-12 l/ha) najmanje mesec dana pre oranja. Nakon
tretiranja herbicidima, tokom 15 do 20 dana nastupa njihovo suenje i posle toga se moe
pristupiti oranju.
Da bi se poboljale fiziko-hemijske osobine zemljita, potrebno je poveati
sadraj humusa, a esto i sadraj vanih elemenata fosfora i kalijuma. Koliine ubriva
koje treba dodati uglavnom zavise od tipa, strukture i plodnosti zemljita, kao i od
rezultata prethodno uraene agrohemijske analize zemljita. Ukoliko se ustanove
odstupanja od optimalnog nivoa sadraja humusa (34%), lako pristupanog fosfora P2O5
(810 mg/100g vazduno suvog zemljita) i lako pristupanog kalijuma K2O (1820
mg/100g vazduno suvog zemljita), pre rigolovanja neophodno je unoenje organskih i
mineralnih ubriva.
U zavisnosti od osobina i plodnosti zemljita, koliine unetih organskih ubriva
kreu se od 30 do 50 t/ha zgorelog goveeg ili ovijeg stajnjaka. Pored organskih ubriva
u zemljite treba uneti i 800-1000 kg/ha kompleksnog mineralnog ubriva NPK
(10:12:26 + 3% MgO ili 7:14:21), odnosno 400-600 kg/ha ubriva Yara Milla Complex
(12:11:18 + MgO + mikroelementi.) koje je 100% iskoristivo i koje ne menja pH
vrednost zemljita.
Poto se koren umske jagode razvija plitko dovoljno je obradu u fazi pripreme
zemljita obaviti na dubini 20-25 cm. Nakon toga sledi fina priprema zemljita za sadnju
tj. sitnjenje i ravnanje zemljita pomou freza.

Izbor sadnica
Kvalitetan, sortno ist i zdravstveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih
preduslova uspene proizvodnje jagode.
Sadnica umske jagode proizvedena u rasdniku mora biti zdrava, svea, dobro
razvijena sa ouvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listia i
dobro razvijenim korenom.
Kontejnerske sadnice proizvode se u plastinim ili stiroporskim kontejnerima
napunjenim humusnim sterilisanim supstratom. Ciklus proizvodnje ovih sadnica traje 3
do 4 meseca, nakon ega su spremne za sadnju na otvoreno polje. U prednosti su u
odnosu na ostale kategorije sadnica jer se ivii ukorenjeni u hranljivom suspstratu lake
primaju i korenov sistem im brzo postaje aktivan.
Za podizanje novih zasada treba koristiti sadnice kategorije standardne
(evropska oznaka CAC) to je i jedini sadni materijal koji se moe nai na tritu u ovom
momentu.

Kontejnerske sadnice

Izbor sistema gajenja

Sistem gajenja neke vone vrste pa i umske jagode treba da omogui
maksimalno ispoljavanje njenih genetskih kapaciteta u cilju postizanja visokih prinosa
traenog kvaliteta. Najzastupljeniji sistem gajenja jagode je gajenje na polietilenskim
folijama (PE folije) sa gredicama.
Polietilenske folije, uzdignute gredice i sistem za navodnjavanje kap po kap su
osnovne komponente sistema i moraju se zajedno posmatrati ukoliko se eli postii
optimalni nivo uspeha.

Za gajenje jagode na polietilenskoj foliji zemljite treba da bude ravno ili blagog
nagiba i dobro pripremljeno. Zato pre postavljanja folije zemljite treba naubriti,
uzorati, dobro usitniti, poravnati i napraviti gredice irine 40 - 60 cm i minimalne visine
10 cm, koje se zastiru folijom.
irina gredice zavisi od toga da li e se sadnja obavljati u jedan ili dva reda, kao i
od raspoloive mehanizacije. Pri jednorednoj sadnji ivie treba saditi po sredini gredice
na rastojanju 25 do 30 cm. Kada se sadnja obavlja u dva reda, rastojanje izmeu njih
treba da iznosi 40 do 50 cm, a izmeu ivia u redu oko 35cm. Rastojanje izmeu gredica
iznosi oko 40 cm (za runo odravanje) ili 90 do 100 cm (za mehanizovanu obradu).

Popreni presek gredice: jedan red (3 kom/m) i dva reda (4 kom/m)

Postavljanje folije se moe vriti runo ili pomou traktorskog prikljunog
ureaja, to je bre i omoguuje bolje prijanjanje folije uz zemljite. Danas je najvie u
upotrebi polietilenska folija irine 120 cm na kojoj se bue odgovarajui otvori. Debljina
mal folije moe biti razliita (proseno 25 do 30 mikrona.). Osim debljine, na trajnost
folije utiu i nain postavljanja, nain buenja otvora za sadnju, klimatski uslovi, kao i
nain postupanja sa njom u toku odravanja zasada.
Formiranje gredice i postavljanje folije obavlja se neposredno pred sadnju
(najvie dan-dva) najee uz pomo posebne maine koja istovremeno formira gredicu,
postavlja cevi za navodnjavanje (jednu ili dve paralelne), iri foliju i nagre zemlju na
ivicu folije. Potrebno je voditi rauna da folija bude dobro zategnuta i svuda nalee na
zemlju da nebi ostajali vazduni epovi koji kasnije prouzrokuju suenje biljaka ili pak
predstavljaju mesta za sakupljanje mieva a za njima i zmija.
Crna polietilenska folija predstavlja standard meu proizvoaima irom sveta, ali
je specijalizovana i primena drugih obojenih plastinih materijala (srebrno-braon, bela,
zelena i providna folija). Prednosti primene crne polietilenske folije u gajenju jagode se
ogledaju u njenom povoljnom uticaju na toplotni i vodni reim zemljita, spreavanje
razvoja korova, poveanje rasta bokora i prinosa do 35%, ranije sazrevanje plodova za 36 dana, kao i smanjenje truljenja i poboljanje kvaliteta plodova.
Srebrno - braon folija takoe ne proputa svetlost zahvaljujui braon boji nalija,
dok srebrna boja lica pokazuje i repelentno dejstvo reflektujui difuznu svetlost ime
doprinosi smanjenju napada insekata. To je i iskorieno u sistemima integralne zatite
jagode (IPM).

Pomenuti uticaji razliito obojenih polietilenskih folija prvenstveno nastaju usled

njihovih optikih osobina i injenice da folija spreava evaporaciju, regulie temperaturu
zemljita, doprinosi ouvanju fizike strukture zemljita, smanjenju razvoja korova i
sveobuhvatno poboljanju fitosanitarnih uslova u proizvodnji jagode.
Noviji nain intenziviranja proizvodnje pri gajenju umske jagode na gredicama
prekrivenim folijom predstavlja upotreba niskih polietilenskih tunela, ime se smanjuje
rizik od izmrzavanja pod uticajem poznih prolenih mrazeva. Ovaj nain gajenja sastoji
se u postavljanju polukrunih konstrukcija (od plastike ili metala) iznad gredica, na
rastojanju od 1 do 3m. Konstrukcije se prekrivaju prozranim belim UV stabiliziranim
folijama. Na donjoj slici se moe videti da u severoistonoj Bosni (oko elia) za
konstrukciju koriste pruteve od bagremca, jedne biljke koja kao bun raste pored Save.

Folija se privruje ukopavanjem u zemlju sa jedne strane reda, dok druga strana
folije ostaje slobodna za podizanje po potrebi. Fiksiranje folije preko polukrunih
konstrukcija se postie tako to se stavljaju pritiskivai.
Tuneli su najee iroki 80-120 cm (ako prekrivaju gredice sa dvorednim
sistemom sadnje), a visina im je oko 60 cm. Duina ovih tunela zavisi od duine redova.
Rastojanje izmeu redova treba da bude podeeno prema veliini i obliku tunela.
Kod umske jagode folija se navlai na konstrukcije u martu i aprilu. Doprinos
niskih polietilenskih tunela se ogleda i u pozitivnom uticaju na ranije zrenje plodova za 7
do 10 dana nego na otvorenom polju, produenom jesenjem branju kao i boljem kvalitetu
plodova to se direktno odraava i na trinu cenu.

Sadnja umske jagode

Najbolji period za sadnju umske jagode je april i maj mesec i ve poetkom
juna se poinje sa ubiranjem plodova koje traje do kasane jeseni.
Najbolji prijem se postie ako se sadnice odmah po dopremanju zasade na
stalnom mestu. Prethodno je potrebno izvriti pripremu sadnica, oteene ili suve listove
treba odstraniti, pregledati korenov vrat i centralni pupoljak, a ukoliko je korenov sistem
dobro razvijen pristupiti sadnji.
Najbolje je saditi kada je vreme oblano, a pripremljeno zemljite umereno
vlano. Sadnja se obavlja runo u prethodno napravljenim otvorima na foliji i pri sadnji
treba voditi rauna da se ivii posade na pravoj dubini (do nivoa korenovog vrata) i da
im se ile ravnomerno rasporede u zemljitu.. Zatim se obema rukama zemljite oko
biljke dobro sabije ime se obezbeuje dobar kontakt ila sa zemljitem. Posle obavljene
sadnje ivie treba redovno zalivati.
Ukoliko je u momentu letnje sadnje zemljite suvo a spoljne temperature visoke
potrebno je ukljuiti sistem za navodnjavanje dan ranije i natopiti zemljite vodom
kako bi prijem sadnica bio bolji.
Letnja sadnja jagode na gredicama prekrivenim polietilenskom folijom
podrazumeva obavezno postavljanje sistema za navodnjavanje kap po kap. U gajenju
umske jagode na foliji ovo je jedino prihvatljiv sistem navodnjavanja i instalira se ispod
folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi.

Nega zasada umske jagode

Nega jagode gajene na polietilenskoj foliji sastoji se u odravanju zemljinog
prostora izmeu gredica, ubrenju fertigacijom (kroz sistem za navodnjavanje) i
dodatnom ishranom preko lia (folijarno), navodnjavanju, zatiti od prouzrokovaa
bolesti i tetoina, uklanjanju korova i starog lia.
Odravanje zemljita
Odravanje zemljita u zasadu jagode sa folijom obavlja se na nekoliko naina:
obradom, maliranjem i ree, u izuzetnim situacijama, uz pomo herbicida.
Obrada prostora izmeu dve gredice sa folijom obavlja se uglavnom runo
(motikom ili plevljenjem), vrlo oprezno da se folija ne oteti. Male rune freze koriste se
kada je vee rastojanje izmeu folija i sa dodatnim oprezom, mada je najjednostavniji
nacin koenje rotacionim kosaicama za koenje dvorita
Herbicidi se u ovoj proizvodnji koriste iskljuivo u meurednom prostoru kada je
zemljite raskvaeno i ne moe se runo obraivati. U praksi se uglavnom koriste
herbicidi protiv nicanja korova (Simazin, Devrinol i dr. u koliini 3 -8 kg/ha) uglavnom
krajem zime po otapanju snega, zatim kontaktni herbicidi Reglon, Gramokson, Basta i dr
u koliini 4-6 l/ha uz paljivu primenu kako ne bi bilo veih oteenja na listovima
umske jagode.
U zasadima umske jagode na polietilenskoj foliji uspeno se mogu koristiti
selektivni herbicidi za unitavanje uskolisnih korova Fusilade forte, Galant super, Select
super i dr. u koliini 0,8 2,4 l/ha uz strogo potovanje preporuenih mera opreza i
vremena primene.

Pri gajenju umske jagode na gredicama, pored redovne obrade zemljinog

prostora izmeu folija, preporuuje se i zastiranje organskim malevima. Kao materijal
za zastiranje moe se upotrebiti penina i raena slama, seno slabijeg kvaliteta,
usitnjena kukuruzovina, pleva, strugotina od etinara ili drugi podesan materijal. Koji
materijal e se upotrebiti zavisi od mogunosti njegove nabavke i cene. Debljina sloja za
zastiranje treba da bude oko 5 cm. Jedna bala penine slame moe da zastre oko 15 do
20 meara dunih meurednog prostora jagode irine oko 40 do 50 cm.

Svrha zastiranja se ogleda u tome da se sprei porast korova, stvaranje pokorice

na povrini i gubitak vlage iz zemljita isparavanjem, da se sprei prljanje i truljenje
plodova za vreme pljuskovitih padavina kako bi se dobili isti i intenzivno obojeni
plodovi. Maliranje meuprostora se obavlja u toku samog cvetanja ili po precvetavanju
umske jagode, a kasnije po zavretku berbe truljenjem mal materijala obezbeuje se
unoenje organske materije u zemljite.
ubrenje umske jagode
Za postizanje visokih i redovnih prinosa umska jagoda zahteva dodatno ubrenje
organskim i mineralnim ubrivima. Osnovni principi pri izboru ubriva i odreivanju
reima ubrenja odnose se na plodnost zemljita i pristupanost hraniva, zahteve jagode
za hranljivim elementima, balansiranu ishranu, kvalitet i zdravstvenu bezbednost
proizvedenih plodova.
Tri kljuna faktora u definisanju optimalnog programa ubrenja umske jagode
su: sadraj humusa i pH vrednost zemljita, kao i kvalitet vode za navodnjavanje.

Visok nivo organske materije jedan je od najvanijih preduslova za uspeno

gajenje umske jagode, poto prisustvo organskog kompleksa, pored obezbeivanja
biljaka hranivima (tesno korelira sa sadrajem ukupnog azota), omoguava i poboljanje
vodno-vazdunog reima zemljita. Ukoliko je pri zasnivanju zasada umske jagode
obavljeno meliorativno ubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se odrava do 3 godine
to je i maksimalna duina eksploatacionog perioda zasada jagode. Sa druge strane,
oteana je primena organskih ubriva u savremenoj tehnologiji gajenja umske jagode na
foliji.
Kvalitet vode takoe je presudno bitan za uspeh proizvodnje, tako da bez fiziko
hemijske analize vode koja se koristi za navodnjavanje nije mogue napraviti potpuno
ispravan i precizan program ishrane.
Redovna mera pri gajenju umske jagode na foliji postaje prihrana vodotopivim
ubrivima kroz sistem za navodnjavanje kap po kap (tzv. fertigacija), jer obezbeuje
potpunu iskoristivost ubriva uz lako programiranje doza. Pri izboru mineralnih ubriva
treba birati renomirane proizvoae (,,Yara Milla, Haifa, Kemira, Valagro i dr.), a
formulacije podeavati u skladu sa fenolokim fazama razvoja biljke. Potrebne koliine
hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu, i uz pomo specijalnih
ureaja dozatora, na principu vakuuma ubacuju se u vodu u sistemu za navodnjavanje.
Pri definisanju orjentacionog programa ubrenja treba imati u vidu potrebe jagode
za pojedinim mineralnim elementima u razliitim etapama razvoja biljke. Naime, 7-10
dana posle sadnje ili na poetku vegetacije jagode treba koristiti ubriva sa naglaenim
sadrajem fofora, tzv. startere, sa formulacijama od 44 % do 52 % fosfora. Osnovna
namena ovih ubriva je da pospee ukorenjavanje jagode posle sadnje, kao i obnavljanje
aktivnosti korenovog sistema na poetku vegetacije. Preporuena primena je 1-2 puta na
7-10 dana.
U fazi intenzivnog porasta bokora umske jagode (formiranja novih listova i
pojave cvetnih pupoljaka) kao stimulans vegetativnog porasta u redovnoj ishrani jagode
fertigacijom treba koristiti kompleksna mineralna ubriva sa neto veim sadrajem azota
(24:8:16 ili 20:20:20 + me) u preporuenoj koncentraciji od 0,10 do 0,15 %.
U fenofazi cvetanja, zametanja i intenzivnog porasta plodova poveavaju se
potrebe za kalijumom. Pri tom je vano znati da jagoda ispoljava osetljivost prema jonu
hlora, te je potrebno birati formulacije ubriva koje ne sadre hlor (16:8:32 + 2% MgO +
me ili 17:10:27 + me). Naglaen sadraj kalijuma doprinosi boljem kvalitetu plodova
umske jagode u smislu poveanja sadraja rastvorljive suve materije i eera, kao i
boljeg izgleda ploda (obojenosti i sjaja). Sa ciljem poveanja vrstoe i transportabilnosti
razvijenih plodova preporuuje se i redovna primena ubriva Multi K Mg (12:0:43 +
2%MgO) u kombinaciji sa Multi Cal ubrivom (15,5:0:0 + 26,5 %CaO).
Na zemljitima sa velikim deficitom kalcijuma, aplikacija Multi Cal ubriva se
preporuuje svakih 7 do 10 dana u koliini do 50 kg/ha. Broj tretiranja zavisi od
obezbeenosti zemljita Ca, sadraja Ca u vodi za navodnjavanje i reima vlanosti. Ne
preporuuje se meanje sa drugim ubrivima.
Primer ishrane umske jagode:
Prvo prihranjivanje starterom - 15-ti dan po sadnji sa NPK (10:52:10) u koliini 1
g/biljci;
Drugo prihranjivanje - posle 10 dana sa CaNO3 u koliini 1,5 g/biljka;
Tree prihranjivanje 35-ti dan po sadnji sa Polyfeed 13:10:34 u koliini 1 g/biljci
(Carpocare N2);

etvrto prihranjivanje - 45-ti dan po sadnji sa NPK 20:20:20 u koliini 1 g/biljci;

Peto prihranjivanje 55-ti dan po sadnji (oko 10 oktobra) sa NPK 13:10:34 u koliini 0,5
g/biljci.
Vanu dopunu u zadovoljavanju ishrane umske jagode pojedinim mineralnim
elementima predstavlja folijarna prihrana (preko lista), ija primena je olakana
zahvaljujui niskom porastu jagode i gustini sklopa aktivnog lia. Glavni cilj primene
ovog naina prihrane je otklanjanje nedostataka usvajanja mikroelemenata iz zemljita,
tako da su efekti vrlo brzo uoljivi. Za tu svrhu se koriste razliita folijarna ubriva, kao
to su: Ferticare, Micro-E-mix, Fertigal, Sequestren, Murtonik, Brexil Mg,
Biter Mag i dr. Prskanja se izvode u vremenskim intervalima od 7 do 10 dana, sa
koncentracijama od 0,5 do 0,7 %.
esto se folijarna prihrana kombinuje sa zatitom od prouzrokovaa bolesti i
tetoina, i u tom sluaju suspenziju treba praviti sledeim redom: voda + folijarno
ubrivo + insekticid + fungicid. Optimalne temperature za primenu ubriva preko lista su
oko 20oC, a poeljno je i da nakon tretiranja ne bude padavina 48 sati.
Navodnjavanje umske jagode
Savremena proizvodnja umske jagode se ne moe realizovati bez sistema za
navodnjavanje, obzirom da su za razvoj i plodonoenje jagode potrebne velike koliine
vode u toku vegetacije. Naroito su potrebe za vodom izraene u vreme cvetanja i
oploenja, razvoja, porasta i sazrevanja plodova, porasta novog lia i diferenciranja
cvetnih pupoljaka.
Kao najbolji i najracionalniji nain navodnjavanja pri gajenju umske jagode na
polietilenskoj foliji, pokazao se sistem kap po kap. Instalira se ispod folije, pa su gubici
vlage skoro zanemarljivi. Princip rada ovog sistema zasniva se na ravnomernom
isputanju vode kapanjem u eljenom vremenskom intervalu. Pri gajenju umske jagode
na gredicama u dvorednom sistemu sadnje preporuuje se postavljanje plastinih cevi u
sredinjem delu gredice za svaki red zasebno. Cevi za navodnjavanje su perforirane na
rastojanju od oko 30 cm, a kao optimalni protok smatra se 3,6 l vode po dunom metru
reda, odnosno 1,2 l/kapaljci za jedan sat. Na taj nain se obezbeuje ravnomerna
distribucija vode u zonu korenovog sistema umske jagode, a usavrena tehnologija
omoguava ravnomernost isticanja vode na poetku i na kraju reda, bez obzira na
konfiguraciju terena.
Zatita umske jagode od prouzrokovaa bolesti i tetoina
umsku jagodu najee napadaju i priinjavaju joj velike tete prouzrokovai
gljivinih i virusnih bolesti, kao i tetoine. Suzbijanje patogena mora da se obavi
blagovremeno, to pored preventivnih mera (pravilan izbor terena, rotacija useva,
upotreba bezvirusnog sadnog materijala, uklanjanje starog lia i korova), ukljuuje i
direktne mere zatite protiv ekonomski najtetnijih prouzrokovaa bolesti i tetoina.
Time se suzbijaju bolesti i populacije tetoina svode na nivo koji ne izaziva znaajne
ekonomske tete, uz istovremenu proizvodnju visokokvalitetnih i zdravstveno bezbednih
plodova na nain koji je ekonomski prihvatljiv.

Meu najtetnije gljivine bolesti umske jagode spadaju: ljubiasta pegavost

lia (Mycosphaerella fragariae), smea pegavost lia (Phomopsis obscurans), crvenilo
sri i trule korena (Phytophthora fragariae) i siva trule ploda (Botrytis cinerea).
Virusne bolesti su posebno opasne u proizvodnji jagode. One izazivaju
degeneraciju, krljavost i slabljenje biljaka jagode znaajno utiui na manji prinos (25
75 %) i slabiji kvalitet plodova. Njihovo suzbijanje nije mogue hemijskim putem, ve se
mere borbe iskljuivo odnose na preventivne mere koje u osnovi podrazumevaju
upotrebu bezvirusnog sadnog materijala i brzo uklanjanje biljaka na kojima je primeena
zaraza.
Meu tetoinama koje napadaju jagodu ekonomski su najznaajnije: jagodin
cvetojed (Anthonomus rubi), jagodin surla (Rhynchites germanicus), lisne vai jagode,
jagodina grinja (Tarsonemus pallidus) i obian pauinar (Tetranychus urticae).
Zatitu umske jagode od pomenutih prouzrokovaa bolesti i tetoina treba
sprovesti tako da bude efikasna i u saglasnosti sa standardima kvaliteta, ime e se
proizvesti zdravstveno bezbedni plodovi i ouvati ivotna sredina.
Orjentacioni program zatite umske jagode:
R.br.

Vreme tretiranja

Bolesti i tetoine

Preparat

ljubiasta pegavost,
jagodine grinje
jagodin cvetojed,
lisne vai i grinje,
bolesti bokora

Bakrocid S 50*
Neoron*
Zolone
Omite
Quadris

0,5 %
0,1 %
0,25 %
0,1 %
0,07%

Swich WG ili
Mythos
Swich WG ili
Teldor
Bakrocid S 50
Talstar ili
Ultracid*

0,1%
0,25%
0,15 %
0,1 %
0,5%
0,05%
0,1%

1.

Pre kretanja
vegetacije

2.

Listanje i pojava
cvetnih pupoljaka

3.

Poetak cvetanja

trule plodova

4.

Puno cvetanje

trule plodova

Posle berbe**

ljubiasta pegavost,
Othiorrhynchus
vrste

5.

Koncentracija

* Odvojeno tretiranje
** Prethodno izvriti uklanjanje lisne rozete, iznoenje i spaljivanje starog lia
Navedeni program je orjentacione prirode i sa blagovremenim preventivnim
tretiranjima u pojedinim fenolokim fazama razvoja jagode, garantuje kvalitetnu zatitu.
Ukoliko se i pored potovanja gore pomenutog programa uoe neki problemi, potrebno je
obratiti se strunim slubama (licima) za adekvatnu pomo.
Prilikom pripreme preparata treba imati u vidu da se sredstva moraju precizno
odmeriti u srazmeri sa koliinom vode. Prakasta sredstva treba najpre sipati sa malo
vode u manju posudu, rastvoriti ih, pa tek potom sipati u prskalicu. Ako je u pitanju
smea dva ili vie preparata, potrebno je tretiranje izvriti odmah po spravljanju rastvora,
a neutroenu tenost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja prskalicu
treba dobro isprati i ne koristiti istu prskalicu po mogustvu za herbicide i pesticide.

Uklanjanje korova i starog lia

Pri gajenju umske jagode na polietilenskoj foliji stepen zakorovljenosti zasada je
znatno manji, ali se ipak mora izvoditi runo plevljenje po potrebi oko samih biljaka u
redu. S obzirom da je jagoda niskog porasta, korovi je zasenjuju, oduzimaju vodu i
mineralne materije, usporavaju njen razvoj i stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti i
tetoina.
Uklanjanje sasuenih i bolesnih listova je redovna mera koja se izvodi u
kombinaciji sa plevljenjem, obzirom da listovi jagode proseno ive 50 do 60 dana nakon
ega se sue i zamenjuju novim, mladim listovima. Time se obezbeuje bolja prozranost
bokora, a potencijal zaraze sa bolesnih listova u znatnoj meri smanjuje.

BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANjE I TRANSPORT

PLODOVA UMSKE JAGODE
Berba
Plodovi umske jagode ne sazrevaju istovremeno to namee potrebu viekratne
berbe u duem vremenskom periodu (150/200dana). Odreivanje optimalnog momenta
berbe plodova uslovljeno je stepenom zrelosti ploda, duinom transporta i vidom
upotrebe.
Optimalni stepen zrelosti plodova za berbu se odreuje na osnovu boje pokoice,
vrstoe i ukusa ploda. Pri tome treba imati u vidu da plodovi jagode ne dozrevaju posle
berbe, pa ih treba brati neposredno pred punu zrelost (ako su namenjeni za sveu
potronju) ili u punoj zrelosti (ako su namenjeni preradi). U zavisnosti od duine
transporta esto se berba mora obavljati ranije 1 do 2 dana u odnosu na punu zrelost,
posebno kada se plodovi transportuju na udaljenija trita.
Dobra praksa kod proizvodnje umske jagode za sveu upotrebu jeste obuka
beraa da na pravi nain i u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe
nije neophodno. Plodovi se runo beru uz jednostavnu tehniku: plod se hvata kaiprstom i
otkida a zatim se paljivo stavlja u ambalau da se ne bi otetio.
Prema normativima jedan radnik za desetoasovno radno vreme moe da ubere,
klasira i upakuje od 10 do 15 kg plodova.
Berba se izvodi u jutarnjim satima posle rose (kada se plodovi prosue) i
poslepodnevnim, tako da se izbegne tetan uticaj visokih podnevnih temperatura.
Istovremeno sa berbom plodova namenjenih za trite potrebno je brati i trule plodove,
jer se njihovom berbom i iznoenjem iz zasada smanjuje potencijal zaraze u narednim
berbama.
Ubrani plodovi se iznose iz zasada i odlau u hladovinu gde treba da provedu to
krai vremenski period. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja postaje
imperativ tokom berbe, jer odlaganje hlaenja ubranih plodova znaajno moe uticati na
njihovu trajnost.

Klasiranje i pakovanje
Klasiranje plodova jagode se uglavnom obavlja u toku berbe, kako bi se spreilo
suvino manipulisanje plodovima.
Prema pravilniku o kvalitetu voa, povra i peurki i proizvoda od voa,
predviene su 3 kvalitetne kategorije: extra kvalitet, kvalitet I i kvalitet II.
Plodovi jagode extra kvaliteta moraju pripadati istoj sorti i biti uniformni u
pogledu krupnoe, boje i oblika. Dozvoljeno odstupanje po boji i masi ploda je 5%.
Prezrelih i oteenih plodova moe da bude do 2%, a ukupna tolerancija kvaliteta za ovu
kvalitetnu kategoriju iznosi do 10%.
Plodovi kvaliteta I su slini po veliini, boji i obliku plodovima extra klase, s tim
da je prenik plodova manji i kree se u rasponu od 7 mm do 15 mm. U jedinici
pakovanja moe biti do 10 % odstupanja od uslova predvienih za I kvalitet, ukljuujui i
do 2 % prezrelih i oteenih plodova.
Plodovi kvaliteta II su znatno sitniji (prenika manjeg od 7 mm), a dozvoljeno
uee plodova bez aice i peteljke u jedinici pakovanja iznosi do 20 %. Istovremeno,
prezrelih plodova moe biti do 10 %. Plodovi ove klase se prevashodno koriste za
preradu.
Klasirani plodovi se pakuju u ambalau u kojoj e biti izneti na trite. Evropski
standardi ambalae nalau da to budu male plastine kutijice zapremine do 200 g,
razliitih oblika i dimenzija, pogodnih za pakovanje u paletnom sistemu.
U novije vreme kupci uglavnom diktiraju naine pakovanja, tako da ambalaa za
svee plodove jagode osim dizajna, treba da zatiti kvalitet i sveinu proizvoda i da ukae
na neke njegove pozitivne odlike, kao to su sorta i poreklo. Sva ambalaa koja se koristi
mora biti nekodljiva za zdravlje ljudi i biorazgradljiva. Takoe, ona treba da obezbedi
siguran transport i dobru zatitu u toku prevoza i prometa.
Transport plodova umske jagode
Zbog velike osetljivosti zrelih plodova umske jagode posebnu panju treba
obratiti na uslove transporta. Duina transporta, naroito u naim uslovima (loa putna
mrea i neadekvatna transportna sredstva), ima kljunu ulogu u odranju kvaliteta
ubranih plodova. Takoe, smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku, tako i
kao upakovanog proizvoda, smanjie se i procentualni gubitak kvaliteta proizvoda.
Ubrani plodovi jagode bi trebali da se dre u hladnim uslovima, upakovani u
svakoj fazi transporta.
Transport treba obavljati u ambalai u kojoj je umske jagoda ubrana, u
odgovarajuim prevoznim sredstvima, po putevima sa asfaltnom podlogom. Izbor
transportnih sredstava zavisi od duine transporta i kvaliteta puta, spoljnih temperaturnih
uslova, zrelosti plodova i njihove namene. U tom pogledu mogu se koristiti razliita
prevozna sredstva kao to su: kamioni hladnjae, otvoreni ili zatvoreni kamioni sa
ventilacijom, kombi vozila i dr.
Za transport do udaljenijih trita koriste se kamion hladanjae. Vrlo je vano da
se pre unoenja plodova u hladnjau, gde je temperatura oko 0 oC, izvri rashlaivanje
plodova na 3oC. Samo na taj nain se moe ouvati kvalitet i trajnost sveih plodova
tokom transporta. Zamrznuti plodovi umske jagode se transportuju na mnogo niim
temperaturama od 18oC do 20oC.

uvanje plodova umske jagode

Duina uvanja plodova umske jagode zavisi od stepena zrelosti ubranih
plodova, njihovog zdravstvenog stanja, osobina sorte, naina i reima uvanja (obino
rashlaeno skladite, ili ULO komore), standardnog ili MAP naina pakovanja i dr. U
obinim rashlaenim skladitima jagoda se uva svega par dana, a sa MAP pakovanjem
ili u hladnjaama sa ULO reimom oko jedne nedelje. Naalost, za takva skladita
potrebna su velika ulaganja. Stoga je najbolje ubrane umske jagode odmah plasirati bilo
za potronju u sveem stanju bilo za zamrzavanje. Tada se najmanje gubi na kvalitetu.
Ekonomska opravdanost gajenja umske jagode na polietilenskoj foliji
Gajenje sumske umske jagode na polietilenskoj foliji je veoma unosan i
profitabilan posao. Ukupna ulaganja po hektaru su od 10.000 do 20.000 Evra zavisno od
gustine sklopa, cene ivia, instaliranih sistema za navodnjavanje, vrste folije, vrste
korienog mala i dr. Sa prinosom od 15 do 30.000 kg /ha, odnosno 0,5 do 1 kg po
bokoru, i prodajnom minimalnom cenom umske jagode od 3,0 Eur/kg za zamrznutu
potronju, ostatak dohodka moe biti od 20.000 do 25.000 Evra po hektaru godinje to
je sasvim solidna zarada.

Investiranje u proizvodnju umske jagode (Regina) na parceli od 5 ari

Trokovi ulaganja
Sadnica umske jagode - 3 kom/m
Folija
Cevi kap po kap - 18 redova po 25 m
Slavinice
Napojno crevo 1"
Filter 1"
Zavrni elementi
Rad na montai
ubrivo stajsko 40t/ha
ubrivo granulisano 500 kg/ha
ubrivo vodorastopivo
Bioloka sredstva (Trifender, Kingbo,..)
Ostalo (el. energija, trake,...)

20x25
m
2.000
450
430
17
20
1
1
1
1
25
20
3
1

cena
40
10
8
80
70
780
135
1.000
2.000
100
150
3.000
4.000

I
godina
80.000
4.500
3.440
1.360
1.400
780
135
1.000
2.000
2.500
3.000
9.000
5.000
114.115

II
godina
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
15.000
9.000
10.000
34.000

Ukupan rashod:
Prinosi po godinama
I godina - Plod umske jagode
III godina - Plod umske jagode
III godina - Plod umske jagode

kom
1500
1500
1500

kg/kom
0,5
1,0
0,7

III
godina
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
15.000
9.000
7.000
31.000
179.115

kg
din/kg Ukupno
750
300
225.000
1.500
300
450.000
1.050
300
315.000
Ukupan prihod:
990.000