CNA PrirucnikPomirenje PDF

POMIRENJE?!
Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

kroz treninge i radionice
Centar za nenasilnu akciju

Beograd Sarajevo, 2012.
POMIRENJE?!
Prirunik za rad na suoavanju sa prolou kroz treninge i radionice
Ivana Franovi Nenad Vukosavljevi Tamara midling
POMIRENJE?!
Prirunik za rad na suoavanju sa prolou kroz treninge i radionice
Izdava:
Centar za nenasilnu akciju, Beograd Sarajevo
Uredila:
Ivana Franovi
Autor/ke:
Ivana Franovi
Nenad Vukosavljevi
Tamara midling
Lektura:
Jelena Angelovski
Prelom i oprema:
Ivana Franovi
Fotografije:
Nenad Vukosavljevi
Korice:
Nenad Vukosavljevi
Ivana Franovi
tampa:
Newpress, Smederevo
Tira: 400
Objavljivanje ove knjige je pomoglo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike
Nemake (BMZ)
Centar za nenasilnu akciju, 2012
Ovdje vie ne dolaze ni rode

Ne gode im vie nae flae
Balkan im vie jednostavno ne pae
Jer grijeh je rodit dijete tu e meci lete
...
Al no sikiriki
Sad e izbori sad e kampanje da nam skrenu panje
Donijet e nam u nae selo ranje
Dijelit e kobasice, okretat janjce i prasice
Da zaboravimo masnice
Prazne novanike i nae prazne kartice
...
Jer grijeh je rodit dijete tu e meci lete
A ma opet budale, nove budale vode
Opet pobjegoe moje rode
Ne znam raja za vas al ja, vidi, volim nae rode
One ko i ja vole mir, vole ista polja i iste vode
Vode bez leeva i polja bez mina
One donose djecu
A ja bih danas sutra imo ker ili sina
Edo Maajka
Sadraj
Predgovor
Suoavanje sa prolou na prostorima bive Jugoslavije

Nenad Vukosavljevi
11
O CNA pristupu radu na suoavanju s prolou

Ivana Franovi
19
O treningu CNA
Tamara midling
24
Primeri vebi za kreiranje radionica

Upoznavanje / uvodne vebe
Koncentrini krugovi upoznavanja33
Moje ime33
Venovi dijagrami33
Oekivanja od treninga35
Moj put dovde35
Mesta koja su mi vana (Karta)35
Mesto odakle dolazim36
Mesto u kome ivim (Mesto odakle dolazim)36
Razgovor u izabranom paru36
Vebe za razumevanje konteksta u kojima ivimo

Veliki barometar: Nasilje41
Predrasude o etnikim grupama42
Asocijacije43
Slike neprijatelja43
Slike neprijatelja (2)43
Poricanje44
Drugi pogled44
Vebe za obradu teme izgradnja mira

Reka mira50
Moj doprinos izgradnji mira / pomirenju50
ta moemo uiniti (Situacije)50
Situacije 2 (verzija za veteranski trening)51
Veliki barometar: Jeste izgradnja mira Nije
32
Predstavljam te37
Tri dogaaja koja su uticala na moj angaman37
Ova slika govori o meni37
Moja tri identiteta37
Dve istine i la38
Kako smo meusobno povezani38
Predstavljam se38
Severjug; istokzapad39
40
Korak napred45
Kvadratii/takice46
Ostrvo47
Autobus47
Mapiranje patrijarhata i militarizma u naim
drutvima47
Moja zajednica48
49
izgradnja mira51
ta doprinosi izgradnji mira52
ta nam govori da (ne) ivimo u miru?53
ta bi moglo da dovede do nekog sledeeg rata?53
Prioriteti izgradnje mira po regijama i dravama53
Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo Dub)56

Oekivanja od mirovnih aktivista/kinja56
Veliki barometar: ta jeste/nije etiki?57
Situacije sa potekoama u radu57
Veba sa zadacima o izgradnji mira58
Veba sa zadacima o izgradnji mira (2)59
Prolobudue60
Mona stolica60
ta su najvei izazovi u izgradnji mira?53

Alternative53
Izgradnja mira i ja53
Rotirajue trojke o mirovnom aktivizmu54
Kako razumem izgradnju mira?54
Zato pomirenje?54
Ko s kim/s im treba da se pomiri?55
Rad u lokalnim sredinama55
Vebe za obradu teme suoavanje s prolou

Uvodne zidne novine62
areni barometar (aka arene oi)62
Destruktivno i konstruktivno suoavanje s
prolou63
Barometar: ta (ne) doprinosi suoavanju sa
prolou63
Hoteli64
Vrue stolice: Rat i ja 64
Vrue stolice: ao mi je65
ta mi smeta u priama o ratu? ta mi nedostaje?65
Poricanje opravdavanje traganje za istinom65
Odnos naih drutava prema prolosti66
ta bi bio poten odnos prema prolosti?66
Kolektivni narativi o poslednjim ratovima66
Porodini narativi67
Kada je rat opravdan?67
ega bi kao drutvo trebalo da se seamo?67
61
Barometar o suoavanju s prolou67
Akvarijum o suoavanju sa prolou68
Za i protiv69
Suoavanje s prolou u mom drutvu69
Ja i pomirenje70
ta ja mogu da uradim?70
Heroji70
Tabui71
Memorijalizacija: spomenici71
Kultura seanja pre i posle devedesetih72
Vesti iz budunosti72
Pravda oprost istina pomirenje73
Pravda oprost istina mir73
Kola prolosti74
Izrei to74
Igra uloga akteri/ke suoavanja sa prolou75
Pojmovnik
Amnestija79
Etniko ienje80
Genocid80
Kolektivno pamenje i nacionalni narativi82
Komisije za istinu83
Krivica i odgovornost85
Kultura i politika seanja86
Lustracija87
Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju
(MKSJ)88
Bibliografija
Mesta seanja i memorijalizacija88

Oprost89
Pomirenje90
Poricanje92
Reparacije94
Restorativna pravda95
Retributivna pravda96
Slike neprijatelja97
Tranziciona pravda97
Viktimizacija99
101
Predgovor
Krajem devedesetih i poetkom dvehiljaditih bio je znaajan dogaaj da se ljudi iz razliitih krajeva
nekadanje Jugoslavije uopte sretnu. Tada je bilo skoro nemogue da se razgovara na temu nacionalni
identitet, o etnikim predrasudama da ne govorimo, pa smo je blago pominjali u okviru ire teme
identiteti. Zaista, dovoljno je bilo da se postavi pitanje o nacionalnoj pripadnosti, uz otvoren prostor
da se ne izjanjavamo ako ne elimo, pa da nivo stresa u radnoj prostoriji postane toliko oigledan,
kao da je oblak uao u prostoriju, a mnoga lica skamenjena od straha... Kada pogledamo iz dananje
perspektive, tadanji treninzi su bili relativno blagi jer su vrlo paljivo i povrno otvarali zahtevne
teme (koje danas skoro uopte ne doivljavamo kao zahtevne). Meutim, znam da smo i tada radili do
granica do kojih se moglo. Meusobna razmena bivala je onda mnogo emotivnija, esta pojava je bila
da po pola grupe plae, ukljuujui i trenerski tim, jer nas je neija pria potresla ili nam je teko da se
nosimo sa temom. Ni danas nismo imuni na te izlive emocija, ali ne seam se kada sam poslednji put
doivela da ba pola ljudi plae ili da se pitamo smemo li da zamolimo ljude da se za potrebe vebe
podele u grupe po etnikoj pripadnosti, a da se ne pitamo hoe li se neko pokupiti i otii kui istog
trenutka.
Kako je vreme odmicalo, tako se i fokus treninga premetao. Nekada nam je nenasilna razrada
sukoba bila kljuna tema, pa pod njom, koliko se moglo, i sukobi u drutvu, na odnos prema njima,
odgovornost za njih, itd. Danas su nam kljune teme izgradnja mira i suoavanje s prolou, i bez
veih potekoa baratamo terminima kao to su rat, zloini, etniko ienje, Srbi, Hrvati, Albanci,
lina i kolektivna odgovornost, pomirenje, a da niko ne izlee iz radne prostorije samo zbog njihovog
pominjanja. U nekom trenutku ak smo i naziv programa mirovnog obrazovanja promenili iz Trening
iz nenasilne razrade sukoba u Trening iz izgradnje mira, jer blie opisuje ta fokus treninga jeste.
Prolog meseca navrilo se 15 godina od osnivanja Centra za nenasilnu akciju. Prolo je i 12 godina
otkako smo objavili1 prirunik Nenasilje?2 Za to vreme, fokus naih programa mirovnog obrazovanja
menjao se zajedno sa drutveno-politikim okolnostima. Kako su godine od zavretka ratova odmicale
i rane poele bar prividno da zarastaju, tako se stvarao i prostor da se radi i na politiki, ali i emotivno
zahtevnijim temama.
Za to vreme smo mnogo toga nauili. Ovaj prirunik upravo predstavlja pokuaj da sistematizujemo
jedan deo tog znanja i iskustva, i podelimo ga s drugima. Kada smo poinjali da otvaramo temu
suoavanje s prolou, deavalo se da po itave noi na treninzima razbijamo glavu ta je pametno
napraviti sutra, bez ikakvog tiva koje bi nas inspirisalo, oslanjajui se iskljuivo na dotadanja znanja
i iskustva i procenu gde su ljudi u grupi trenutno, a dokle mogu da idu. Nismo na raspolaganju imali
bilo kakav prirunik na tu temu, a dobro bi nam doao u tim situacijama. Uili smo kroz direktan
rad s ljudima. Ponekad nismo bili sigurni da li je neto pametno napraviti ili ne, da li je neki zadatak
preteak ili nije (jer smo se uvek trudili da idemo do granice izvodljivog), no tada smo to proveravali
sa uesnicima treninga koliko su spremni da se suoe sa zahtevnim zadatkom. Od njih smo najvie
uili.
Na ideju za ovaj prirunik doli smo upravo u elji da podelimo sakupljeno iskustvo. Mislimo da
postoji deficit konstruktivnog pristupa suoavanju s prolou u regiji, pa se nadamo da emo ovim
Zbog preglednosti teksta u veem delu prirunika e se ee koristiti muki rod kao generiki, iako su u trenerskim
timovima, kao i na treninzima u jednakoj meri uestvovale osobe enskog i mukog pola. Ovde se on odnosi na oba
pola ukoliko nije naglaeno drugaije.
2
Nenad Vukosavljevi. Nenasilje? Prirunik za treninge iz nenasilne raztade konflikata za rad s odraslima (Sarajevo:
CNA, 2000).
1
jo neke ljude podstai da se upuste u rad. Samo u poslednjih godinu dana, 12 godina od objavljivanja
prirunika Nenasilje?, on je sa nae internet stranice skinut preko 30.000 puta (najvie na bhs
jezicima, ali i verzije na maarskom, makedonskom i albanskom). To govori da je vredelo uloiti svu
energiju u rad na njemu, prevoenje i objavljivanje. Izmeu ostalog i to nas je potaklo da objavimo
ta smo novo nauili i do ega smo doli.
Nadamo se da e ovaj prirunik posluiti drugima kao inspiracija za konkretan rad na ovim temama.
I da e bar neke ljude u drugim delovima sveta koji tek poinju ili razmiljaju da ponu da rade na ovim
temama ohrabriti da se moe, bez obzira na to koliko izgledalo teko.
Ovaj prirunik sastoji se iz tri bloka. U prvom je niz uvodnih tekstova kojim smo pokuali da
opiemo kontekst u kom radimo (ili kako ga doivljavamo), da pojasnimo pristup koji imamo i damo
sliku onoga kako trening funkcionie. U sredinjem delu su etiri potpoglavlja s vebama koje koristimo
na treninzima, a vei broj njih propraen je praktinim uvidima do kojih smo doli. Na kraju se nalazi
Pojmovnik, koji smo zamislili kao skup kratkih tekstova koji blie pojanjavaju pojmove relevantne
za suoavanje s prolou.
Veina navedenih vebi su osmiljene u CNA kuhinji. Najefektnije su bivale one koje smo smiljali
za odreenu grupu inspirisani radom sa tim konkretnim ljudima. Ovo smo vrlo rano uvideli, tako da
ve dugi niz godina praktikujemo da najvei deo treninga ne pripremamo unapred, ve da, vodei
se uoenim potrebama i potekoama grupe, vreme ispunimo onim to je prioritetno. I nadamo se
da emo ovu pouku preneti i dalje: prirunik ne bi valjalo koristiti kao kuvar s receptima, pa od oka
odluivati ta e biti predjelo, ta glavno jelo, a ta dezert. Njegova uloga bi trebalo da bude takva
da prevashodno inspirie i da ideju kako bi se neto moglo uraditi, ali je najbolje da glavna pitanja
formuliete sami, u zavisnosti od potreba grupe sa kojom radite.
Veliku dilemu imali smo oko navoenja izvora za pojedine vebe, jer ne moemo sa sigurnou
utvrditi njihovo autorsko poreklo. Velikim delom smo se sluili iskustvom sakupljenim po detaljnim
dokumentacijama koje smo sastavljali nakon svakog treninga, ali i naim prethodnim prirunikom.
Naravno, kljune metode nismo mi smislili (veliki barometar i druge vrste barometara, akvarijum,
vrue stolice, itd.), ve smo ih nauili na raznim mestima i od mnogih ljudi. U samim poecima velika
inspiracija nam je bila naa sestrinska organizacija Kurve Wustrow i treneri/ce koje je okupljala. Od
postojeih prirunika, najkorisniji nam je bio Community Conflict Skills autorke Mary Fitzduff, knjiica
puna inspiracije. Uili smo i dobijali podrku od: Gorana Boievia, Diane Francis, Ane i Otta Raffai,
Care Gibney, Vesne Tereli, Bore Kitanoskog, Amele i Randyja Puljek-Shank, Annemarie Mller i
mnogih drugih. A najintenzivnije smo uili od samih uesnika/ca treninga koji su se davali u taj proces
razmene koliko i mi sami. Hvala im svima na tome.
Veliku zahvalnost dugujemo Dr Martini Fischer iz Berghof fondacije koja je sve ove godine bila
uz nas, podravala nas i davala nam korisne savete. Zahvaljujemo i onima koji su nas finansijski
podravali, a posebno Nemakom ministarstvu za razvoj (BMZ) i vajcarskom ministarstvu inostranih
poslova, koji su bili dovoljno fleksibilni i ostavljali nam prostora da probamo da koraamo neutabanim
stazama. Hvala i svima onima koji su se prikljuivali naim trenerskim timovima na meusobnoj
razmeni i iskustvu, a posebno hvala sadanjim i nekadanjim lanicama i lanovima CNA tima.
Na kraju, moram priznati da smo imali privilegiju da ak tri drage prijateljice vrlo paljivo iitaju
prve verzije teksta za ovaj prirunik i daju nam neprocenjive sugestije, uvide i pitanja: Marijana Stoji,
Davorka Turk i Katarina Milievi, hvala vam od srca!
Ivana Franovi
Oktobar 2012.
10
Suoavanje sa prolou na prostorima bive Jugoslavije

Nenad Vukosavljevi
Smisao
Nakon Drugog svetskog rata, kolektivno seanje na njegove rtve bilo je podreeno stvaranju
podrke novom socijalistikom reimu. Pojam slobode poistoveivan je sa socijalistikom revolucijom,
otpor okupatoru stavljan u kontekst bratstva i jedinstva naih naroda i narodnosti. Seanje na rat je,
umesto oseanja tuge i oaja, slavilo herojska rtvovanja poznatih i nepoznatih junaka, nudilo nadu u
svetlu budunost i ulivalo nam oseaj kolektivnog ponosa.
Celokupna kultura seanja bivala je podreena politici seanja, a politika je bila u slubi
kolektivnog duha, dizajniranog u autoritarnom kruoku. Prolost je bivala lako ustanovljena, neretko
doterivana ili barem zlonamerno interpretirana, kako bi bolje pristajala duhu naeg pravednikog
kolektiva, naspram neprijatelja izvana i izdajnika meu nama. Ono to se nije smelo dovoditi
u pitanje bila je crnobela verzija nas i njih, istorije i postojee realnosti. Glasovi neslaganja
proglaavani su neprijateljskim aktom, te su suoeni sa pravednikim gnevom radnika i seljaka,
predvoenih cenzorima jednopartijske drave, nestajali brzo. Na identitet rtve bio bi obesmiljen
bez neprijateljskog kolektiva, a odustajanje od insistiranja na neprijateljstvu bivalo bi pripisano
naoj kolektivnoj velikodunosti. Tako bee, a tako je dobrim delom i danas. Radikalna, ali glatko
sprovedena transformacija socijalistikog radnog naroda u Velike Srbe, Velike Hrvate... poetkom
devedesetih godina nije donela i razgradnju autoritarne kolektivistike matrice. Naprotiv. A nautrb
slinosti, razlike izmeu bivih bratskih naroda potencirane su esto do apsurda.
Preraditi teko ratno iskustvo, nauiti da se sa njim ivi, pretpostavlja davanje smisla tom
kolektivnom i individualnom traumatinom iskustvu, iskustvu neizvesnosti, gubitka, straha, mrnje.
Naa drutva na teritoriji bive Jugoslavije esto su u svojoj prolosti bila suoena sa izazovom
pronalaenja smisla ratu i rtvovanju, i ona imaju svoje ustaljene mehanizme postavljanja temelja
i ceremonija zajednikog seanja kojim utvrujemo sopstvene identitete. Kolektivni identiteti kao
kriterijumi stradanja istiskivali su al za izgubljenim bliskim ljudima i nudili oreol smislene rtve za
kolektiv. Kolektivizacija rtava znaila je i kolektivizaciju alosti. Oseali smo se zajedno tuni i ponosni,
gordi i prkosni. Iznad i pre svega, oseali smo se zajedno.
Oni koji su diktirali uspostavljanje nove politike seanja (sa razliitim etnikim i ideolokim
predznakom) bili su zapravo najbolji sinovi onog autoritarnog komunistikog reima, izuili su tu
kolu i replicirali istu kolu miljenja, primenjujui iste metode friziranja istorije kako bi nam bila
primamljivija, lepa i lake svarljiva. A otpora vabu nove istorije nije bilo mnogo, jer je za eljeni oseaj
sigurnosti dobro kada je neto poznato, kada znamo kako se klie, kako se sprovodi i kako se brani.
Nacionalizam je ideologija prvog lica mnoine, koja nam govori ko smo mi i istovremeno ideologija
i treeg lica, jer ukazuje i na to ko mi nismo.1 A nacionalni mitovi se hrane istorijom, sopstvenom
rtvom, sopstvenim vrlinama pravednitva, potenja, slobodoljubivosti i ponosa. Ratovi su njihov
najbolji izvor, a politika zloupotreba religije njihova najbolja saveznica.
Sve sa ime kolektiv treba da se suoi ve je ukljueno u gorepomenuti paket.
Zato je termin suoavanja sa prolou poprilino omraen, jer u ljudima budi strah da e im
Michael Billig. Banalni nacionalizam (Beograd: Biblioteka XX vek, 2009), str. 145 i str. 288-290.
11
biti oduzet ranije ponueni/potureni smisao, ma koliko upalj i trapavo konstruisan on bio. Da bi
proces suoavanja sa prolou bio uspean, on mora ponuditi i komunicirati jasne i nedvosmislene
odgovore o smislu tog procesa, mora zameniti jednostavne slike uspostavljene od rata naovamo,
mora graditi mostove i pridobijati, izbegavati zamke pravednitva, privui iroke narodne mase ili biti
osuen na propast. A mi na ponavljanje istorije.
Konstruktivno suoavanje sa prolou bi podrazumevalo i zajedniko, a ne suprotstavljeno i

pristrasno utvrivanje injenica o dogaajima iz rata. To je vano da bi bila ustanovljena istina kojom
se ubudue ne bi moglo manipulisati izvrtati i frizirati shodno politikim potrebama. To je iznimno
vano i za ljude iji su blinji stradali pod nerazjanjenim okolnostima. Oni time dobijaju izvesnost
i neku vrstu smirenja, a istovremeno se situacija sukobljenosti transformira u saradnju. Potovanje
rtava druge strane postaje razumljivo, mogue i poeljno, a prostor za preispitivanje kolektivnih
narativa se otvara. Na kraju ili na poetku tog procesa, ali svakako unutar njega, drutvo koje ga nosi
ini odmak od nepravde injene u opte ime, preuzimajui odgovornost za prolost, a time kreirajui
izvesniju i sigurniju budunost.
Taj proces je pomalo gorak lek, jer podrazumeva suoavanje sa sopstvenim zabludama. On
podrazumeva da veliki broj pojedinaca promeni svoja vienja, da uvidi svoje zablude i greke, preispita
mitove i verovanja i prevazie oseaj srama, da bi nainili korak ka promeni sebe i javnosti. Ko misli
da se ljudi menjaju tako to ih se udara po glavi (figurativno ili ne2), kanjavajui ih jer su u krivu za
razliku od nas dobrih, pametnih i pravednih koji smo uvek u pravu, neka se strpi sa svojim delovanjem
za promenu drutva. Do daljnjeg.
Jer, gore je potroiti i kompromitovati dobru ideju, nego da je nije ni bilo.
Ko e pre?
Proces suoavanja sa prolou u zemljama bive Jugoslavije od rata naovamo razvijao se
neravnomerno. Izostalo je nadmetanje kakvog je bilo u pokuajima da se to bre prikljuimo novanoj
pumpi Evropske unije, pardon, da to pre usvojimo evropske standarde organizacije i upravljanja i da
ba naa drava bude najevropskija, ime indirektno dokazujemo neevropskost onih koje su se
zaglavile ili saplele na tom putu.
Svaka zemlja, pa ak i pojedini delovi zemalja podleu svojim specifinostima, kako usled razliitih
ratnih dogaanja kojima su bili obuhvaeni, tako i usled razliitog intenziteta procesa suoavanja sa
prolou i razliitih mera koje su primenjivane u nadi da e se taj proces dogoditi. Odnosno, da se on
usmeri na isti, ideoloki prilagoen nain kako je to injeno i do ratova devedesetih. Dok je u prolosti
taj proces bio u slubi autoritarnog kvazisocijalistikog sistema, ovaj put je usmeren da bude u slubi
nacionalnih mitova, prilagoen potrebama etnike homogenizacije, tj. segregacije spram drugih.
Kakvo suoavanje?
Podeljeno po zemljama i regijama, lake je opisati stanje, mada to ne vai za nameru postizanja
uspeha u konstruktivnom procesu suoavanja sa prolou. Podvlaim re konstruktivno jer je ratna
prolost vrlo prisutna u javnosti kao objekat nacionalistike manipulacije, kao i njene vrlo jednostrane
i pojednostavljene interpretacije. Sa ratnom prolou se u javnom prostoru svakodnevno barata,
Omalovaavanjem, vrednovanjem, potcenjivanjem.
12
ona je svakodnevno prisutna u naim ivotima. Pojednostavljena interpretacija podrazumeva da

smo se mi uvek branili, da su zloini nad sopstvenim narodom zverski, a oni poinjeni u nae ime
bivaju ili umanjivani ili relativizirani i opravdavani. Narod voli jednostavne istine3, utoliko ne udi
opteprihvaenost takvih narativa koji se uklapaju u koncept istorijskog velianja sopstvene nacije
i omalovaavanja drugih, od kojih se toliko razlikujemo, da je prosto udo da i mi i oni pripadamo
ljudskoj vrsti.
Kontekst i akteri
Kontekst suoavanja sa prolou i izgradnje mira na prostoru bive Jugoslavije snano odreuje
i postojanje Meunarodnog suda za ratne zloine na prostoru bive Jugoslavije, koji su uspostavile
Ujedinjene Nacije i koji se nalazi u Hagu u Holandiji. Osim ove institucije, za procesuiranje povreda
meunarodnog ratnog prava i obiaja ratovanja, nacionalni sudovi su u manjoj ili veoj, ali izvesno
je nedovoljnoj meri preuzeli zadatak gonjenja i procesuiranja odgovornih za ratne zloine. Osnovni
zadatak procesuiranja ratnih zloina trebalo bi da bude uspostavljanje (kakve-takve) pravde i stvaranje
preduslova za proces pomirenja. Ipak, same porodice rtava ili same rtve torture uglavnom su bivale
nezadovoljne presudama, a potreba za priznanjem uinjene nepravde retko je bivala zadovoljena.
Postupci protiv onih sa sopstvene strane esto su bivali ocenjivani kao nepravedni, a spremnost
domaih sudova da procesuiraju visokorangirane oficire i politiare bila je vrlo niska. Sudski procesi
nisu praeni uspostavljanjem diskontinuiteta sa nacionalistikim politikama i kulturnim matricama
koje podravaju i opravdavaju nasilje i diskriminaciju prema etnikoj, ali i svakoj drugoj razliitosti.
Pod ovakvim okolnostima, jedan broj odlunih i upornih organizacija civilnog drutva svojim
dokumentovanjem je omoguio brojne sudske procese4 ili obezbedio utvrivanje injenica o broju
rtava5, to je jednim delom uticalo i na promenu javne svesti u naim drutvima o ratnim dogaajima.
Za transformaciju atmosfere neprijateljstva u naim drutvima, kakve su nastale i opstale nakon
ratova, potreban je dui vremenski period nego to je onaj od 10-15 godina i mnogo iri spektar
mera, mimo sudskih procesa i procesuiranja krenja ratnog prava. Uostalom, gubici ivota vojnika
usled uobiajenih ratnih dejstava nisu predmetom istrage o odgovornosti, a taj gubitak i njegova
drutvena prerada itekako su bitni za proces suoavanja sa prolou i izgradnje drutvene kulture
seanja koja bi bila u funkciji izgradnje mira, a ne glorifikovanja rata.
Ovo naglaavanje konstruktivnog i destruktivnog pristupa ratnoj prolosti ima cilj da pojasni i
naglasi da su se naa drutva bavila preradom ratnih zbivanja od samog poetka, te da je ono to
uobiajeno zovemo suoavanje sa prolou, najee tek pokuaj da se u taj ve postojei diskurs
unesu izostavljene i zapostavljene dimenzije i injenice. Suoavanje sa prolou koje jeste u slubi
izgradnje mira samim tim je u sukobu sa interpretacijama prolosti koje proizlaze iz idelokih matrica
agresivnog nacionalizma. Konfliktnost/sukobljivost uobiajeno nije najjaa strana mirovnjaka, te se
esto mirovni dikurs kree crtom koju bi tvrdokorni ljudskopravai podveli pod relativizaciju. Istini za
volju, suoavanje sa prolou moe izmai zamci relativizacije (radi instant pomirenja), a da pritom
ne produbi postojee rane i nepoverenje. Umetnost kretanja tom (konstruktivno, a bez straha od
sukobljavanja) putanjom lei u konsekventnom vrednosnom utemeljenju u nenasilju, a procesnom
odreenju ka dijalogu, saradnji, refleksiji i samorefleksiji.
Osim toga, proces suoavanja sa prolou radi izgradnje mira morao bi obuhvatati znaajno ire
I meni su drage, jer ne zahtevaju veliki napor u poimanju, jasne su i nedvosmislene, crno-bele, brzo se usvajaju i
prenose, a doterivanje im dobro stoji.
4
Npr. Fond za humanitarno pravo.
5
Npr. Istraivako-dokumentacioni centar Sarajevo svojim obimnim projektom Ljudski gubici u BiH 1991-95.
3
13
slojeve drutva i ne bi smeo biti samo usko polje delovanja udruenja rtava i nevladinih organizacija
graanskog drutva. Radi se o ozdravljenju drutva. Bavimo se prolou da bismo imali drugaiju i bolju
budunost za sve graanke i graane. Procesuiranja poinjenih nepravdi, od ubistava i zlostavljanja,
preko otimanja imovina, do proterivanja, svakako jesu nuni zadaci na putu ozdravljenja drutva. ak
i tada, moramo se zapitati kakvu funkciju ima kanjavanje i ta od njega oekujemo i dobijamo. Voleo
bih da umesto rei procesuiranje, upotrebim re ispravljanje nepravdi, ali znam da to nije mogue.
Nema zadovoljenja, nema ispravljanja, moe samo biti drutvene osude poinioca i nepravde i
javno priznanje istih, a shodno svemu tome, nema ni opteg i iskrenog drutvenog zgraavanja nad
poinjenim zlodelima. Bojim se da pravde za prolost nee biti i ne moe je biti, jer niko ne moe
vratiti mrtve iz groba ili ponovo proiveti izgubljene godine. Moemo samo da pokuamo da spreimo
da se isto ponovi, a tu je doseg pravosua vrlo ogranien.
Ukoliko vezivno tkivo drutva ostanu samoglorifikujui mitovi i narativi, ako naa osetljivost na
injenje zlodela i na patnje drugih ne postane barem vrlo bliska osetljivosti na sopstvenu patnju (kako
god to mi bilo definisano), onda ne treba da se nadamo da se istorija nee ponoviti, sa istim ili
zamenjenim ulogama aktera6. Ukoliko gajimo predrasude da ima dobrih i loih etnikih zajednica,
da su nam neki narodi prijatelji, a drugi neprijatelji, neemo daleko dogurati. A da bismo razgradili
jaz i uspostavili poverenje, treba nam mnogo dijaloga, komunikacije, saradnje, podrke, strpljenja,
vremena. Mnogo susreta, obrazovanja, filmova, knjiga, lanaka, govora, svedoenja, vizija, suza,
radovanja, ivotne sigurnosti i bezbroj prelazaka granica, sve dok ih potpuno ne obesmislimo, kako u
glavama, tako i na graninim rampama.
Nepravde stanje ljudskih prava

Naslee autoritarnog reima, viegodinja sistemski indukovana ksenofobija i netrpeljivost spram
svake razliitosti (bilo da su u pitanju pripadnici druge nacije, vere, rase, seksualne orijentacije...)
samo su neki od faktora koji utiu na na to da dominira percepcija identiteta kao iskljuivog ( ili-ili
identitet), koji po sebi postaje osnov za dalje sukobe.
U takvim okolnostima, pri pozivanju na demokratiju i potovanje ljudskih prava, graani/ke ne
razumeju vezu i njihov uticaj na svoj svakodnevni ivot. U boljem sluaju, pitanje ljudskih prava se
sagledava kao pitanje apstraktnog humanizma, neto za ta vreme jo nije dolo (jer postoje vei i
vaniji problemi); u najgorem - kao uvezeni, podmukli i porobljivaki diskurs Zapada.
Ljudski gubici
Od ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i Makedoniji, ivote je izgubilo oko
150.000 ljudi, oko 4 miliona je bilo privremeno ili trajno raseljeno, danas (2012) jo uvek se 13.000
lica vodi kao nestale osobe. Broj ljudi koji su uestvovali u oruanim borbama procenjen je na oko 3
miliona, posledice rata su osetili svi koji ive u regionu.
Povratak imovine
Naputene i oduzete kue uglavnom su svuda vraene pravim vlasnicima, uz razne smicalice koje su
vlasti inile da bi omele povratak manjinskih grupa, od uskraivanja komunalnih usluga i dokumenata,
sve do fizikih napada i ubistava. Ipak, sve zajedno se moe rei da je ogroman procenat ljudi ostvario
pravo na povraaj imovine, to naravno ne podrazumeva i naknadu tete za unitenu imovinu.
Onih koji se predstavljaju da to ine u ime naroda.
14
Povratak izbeglica i raseljenih

Treba rei da, za razliku od nekih drugih mesta na svetu, sam fiziki povratak izbeglica jeste
dozvoljen u svim zemljama regiona, ali on esto nije materijalno odriv (nedostaju infrastruktura,
posao, itd), a delom je povezan i sa rizikom izlaganja fizikim napadima i ugroavanjem ivota, to je
razlog zbog kojeg je veliki broj ljudi odustao od povratka. Taktika vlasti u godinama nakon rata da se
otea izdavanje dokumenata i zagora ivot ljudima dovela je do injenice da su ljudi u meuvremenu
organizovali svoj ivot tamo kuda su izbegli, te nisu eleli da se ponovo sele u neizvesnost. Drugo
lice politike segregacije bilo je ohrabrivanje izbeglica na ostanak7 kako bi promenili etniku sliku na
tom prostoru, produbili optu segregaciju i dali potvrdu nemogunosti suivota. Postojanje mrnje i
netrpeljivosti suseda podrazumeva se, mada se i tu situacija relaksirala vremenom (osim na Kosovu,
gde je taj napredak mali). injenice govore o tome da su ogromne teritorije etniki oiene, to
silom i pod pretnjom orujem (npr. istona Bosna, Posavina, Hercegovina, hrvatska Krajina), a to
prosto zbog straha, diskriminacije i neizvesnosti (Beograd od Albanaca, migracije unutar Makedonije,
Kosovo).
Broj poinilaca ratnih zloina koji nikada nisu pravno procesuirani ogroman je i ta injenica stvara
oseaj straha, nesigurnosti i nepoverenja kod rtava i njihovih porodica, to se vrlo negativno odrazilo
i na proces povratka izbeglih i raseljenih. Odgovorni za zloine esto su uspevali da zadre svoje
funkcije u dravnom sistemu i tek manji broj njih je odgovarao za svoja nedela.
Postoji odreen broj sluajeva u kojima su ljudi ciljano nepravedno optuivani. U Hrvatskoj su
jedno vreme posle rata voeni sudski procesi u odsustvu, protiv pojedinaca koji su se borili na srpskoj
strani u ratu, te su donoene i presude, a da se osumnjieni nisu niti sasluali. Takva praksa je izazivala
strah meu izbeglim stanovnitvom, jer bi po povratku bili zatvarani i morali bi da dokazuju svoju
nevinost iz zatvora. Ta praksa je zaustavljena kada je pre nekoliko godina poela saradnja hrvatskog
i srpskog pravosua. U Srbiji je poslednji sluaj star dve godine, kada je uhapen bivi hrvatski vojnik
pod sumnjom za ratni zloin, a ispostavilo se nakon par meseci da je on bio zarobljen i muen u
zarobljenitvu u Srbiji od strane vojnih organa, te je prinuen da potpie lano priznanje. Umesto da
se uhapse oni koji su ga muili i iznuivali lano priznanje, on je 15 godina nakon linog stradanja,
ponovo proveo nekoliko meseci u zatvoru u Srbiji. Lino znam za sluaj oveka iz Brkog koji se pre
dve godine naao na spisku Vlade Republike Srpske kao osumnjien za ratni zloin, a da je u vreme
kada je zloin poinjen bio zatoen u logoru kao srpski zarobljenik, za ta postoje nepobitni dokazi.
Prave i lane optunice za ratne zloine
Na Kosovu se nakon rata u vie sluajeva dogaalo da pojedinci lano svedoe protiv povratnika
Srba, optuujui ih za zloine. Po pravilu to jesu bili ljudi koji su bili mobilisani tokom rata sa srpske
strane u policiji ili vojsci, ali nisu inili zloine za koje ih se teretilo. Prisustvo meunarodnih sudija u
kosovskom pravosuu spreavalo je da u sluajevima nedostatka dokaza ljudi budu osueni.
Lustracija
Za razliku od krivine odgovornosti za ratni zloin koju su stotine poinitelja izbegle, ali neki nisu,
odgovornost za javno podsticanje na rat, zloine i mrnju nije sankcionisana. tavie, umesto lustracije,
brojni pojedinci koji su se istakli govorom mrnje, da li kao politiari ili kao novinari i intelektualci, i
dan-danas su na pozicijama moi, sa nastupima prilagoenim sadanjem vremenu. Tako je mogue
da etniki vojvoda, desna ruka optuenika za ratne zloine, ovek koji je javno govorio da mu nije
ao rtava politikih ubistava kao to su novinar uruvija i premijer ini, bude predsednik Srbije.
Odustajanje od povratka u svoje predratno mesto ivljenja.
15
Brojni novinari, istaknuti u vreme ratnih propagandi, bez ikakvih posledica su gradili svoje karijere,
ne libei se da se predstavljaju kao autoriteti novinarske profesije i etike. Iako je uticaj ovih ljudi na
javni ivot danas neuporedivo manje destruktivan, pa ponekad i konstruktivan, postoji potreba za
priznanjem injene nepravde. Nije dovoljno da se bez rei pree preko svega izgovorenog i uinjenog
i danas postupa drugaije, jer to otvara pitanje kada se i pod kojim uslovima takva promena ponovo
moe dogoditi.
Posledice
Posledice svih nabrojanih nepravdi su strah, mrnja, kolektivizacija krivice i rtve, samoviktimizacija8,
utemeljivanje mrnje spram drugih u nacionalne identitete, a uz sve to i subjektivno ograniavanje
slobode kretanja, miljenja, ivljenja, te na kraju, mada ne nevano, materijalno i duhovno siromatvo.
Kada bi sa generacijom koja je rat osetila na svojoj koi sve ove posledice nestajale, moda bismo ih
mogli gurnuti pod tepih i saekati da iile. Naalost, to nije tako jednostavno. Ove posledice imaju
viegeneracijsku dimenziju, jer se prenose sa generacije na generaciju narativima i obrazovanjem, a
sopstvene i tue predrasude generiu i nova iskustva koja ih samopotvruju i dalje razvijaju. Obrazovni
sistem pokazao se kao izuzetna podloga za upijanje ovakvih narativa i njihovo multipliciranje.
Dominantni diskursi
Spomenici
Spomenici su odraz dominantnog diskursa politike i kulture seanja vremena u kojem su nastali.
Oni predstavljaju materijalizaciju kolektivnog seanja i deo su politika identiteta, odnosno promiljenih
aktivnosti koje su usmerene na razvoj i uvrivanje kolektivnih identiteta. Odnos drutva prema
prolim ratovima vidljiv je kroz spomenike iz tih ratova, ali i kroz promene koje su takvi spomenici u
vremenu pretrpeli. Dakle, iako postavljanje spomenika ima nameru da ostavi neizbrisiv trag, injenice
nam govore da je intervencija u smislu promene starih spomenika bilo i bie ih. Te intervencije
seu od otkidanja mermernih glava na bistama po parkovima, preko miniranja monumentalnih
partizanskih spomenika, do postupnih i diskretnih promena uvredljivih delova teksta ili pristojne
demontae i uklanjanja neprikladnih spomenika koji uznemiravaju grupe ljudi. Sve to se deavalo na
ovim prostorima proteklih godina.
Od poslednjih ratova naovamo nastao je veliki broj spomenika, prevashodno onih u kojima se
veliaju rtve naroda koji dominira na teritoriji na kojoj se spomenik postavlja. Dominacija pritom
podrazumeva prostu veinu na nivou optine u ijoj nadlenosti je izdavanje dozvola za postavljanje
spomenika, to opet podrazumeva dominaciju u komisiji za spomenike.
Spomenicima se po pravilu alje poruka o tome da se moramo seati rtava da bismo opstali,
to znai da ne zaboravimo ko je neprijatelj i da se drimo zajedno kao kolektiv, da budemo sloni
i jedinstveni jer samo tako moemo opstati. Na jednom ureenom, lepo ograenom i zastavama
obeleenom groblju na istonom Kosovu video sam desetine grobova koji su imali identino obraene
nadgrobne spomenike. Na svakom od njih bio je uklesan i lik sahranjene osobe. Bilo je tu i mladih i
starijih mukaraca, ena i dece. Svaki lik je prikazan obuen u maskirnu uniformu, sa grbom UK u
jednom uglu, a tako su bila prikazana ak i deca. Ekstremniji primer kolektiviziranja i militariziranja
civilnih rtvi nije mi poznat, sama matrica jeste, jer ona vai za sve.
Npr. izjava tipa: Oni su nas klali, koja ne podrazumeva da je autor izjave lino preiveo masakr.
16
Dominantni diskurs u Hrvatskoj i na Kosovu jeste da je rat koji im je nametnut bio nuna
samoodbrana, pravedan, neizbean i slavan, jer su ostvareni ideali za koje se borilo. Pobeda nad
srpskim snagama je nedvosmislena, a kontrola nad teritorijom potpuna.9 Rat se slavi kao nekada u
SFR Jugoslaviji, postoje heroji, po njima se nazivaju ulice, kole i trgovi, na komemoracijama stradanja
paradiraju uniforme i oruje, prikazuju se dokumentarni filmovi o vojnim jedinicama i uspenim
akcijama, pobedniki borci uivaju privilegije. Slike ratnih heroja krase kafane, trgove, bilborde, kesice
sa eerom u kafiima, prodaju se kape i znake na seoskim saborima i gradskim trgovima. Svako
problematizovanje mitologizacije rata i mitoloke matrice o pobedi Dobra nad Zlom u javnosti povlai
mnotvo negativnih reakcija. Oni su heroji bez mane, a neprijatelj je nevidljiv, to su mrane sile koje
su niim izazvane udarile na nau sr identiteta i ideal slobode sa ciljem da otmu, porobe, ubiju,
proteraju, unite i zatruju. Vaan deo te matrice je i pothranjivanje tenzije da neprijatelj ne spava,
samo se pritajio, budnost mora postojati, iako smo nadmoni, ne smemo se opustiti. Glavni diskurs
je i danas takav. O istoriji iz vie uglova nema ni govora, multiperspektivnost, ta je to? Interpretacija
je sve, injenice su relativne, jer interpretacija prua objanjenje kako se ljudi ne bi morali zamarati
razmiljanjem. Instant smisao je svakodnevno spreman i spakovane su doze koje se konzumiraju kroz
tv emisije, tampu, familijarne krugove. Sve je spremno za sledei rat, ako Bog da. Da nije nekoliko
mirovnih organizacija poput Documente i Centra za mirovne studije, sve bi bilo savreno.
Specifinost gubitnika
U kontekstu drutva u kojem nakon rata ne vlada euforija zbog pobede, ve radost zbog
zavretka stradanja, pomeana sa bolom zbog ogromnih gubitaka, kao to je to npr. sluaj u BiH,
neuporedivo je lake artikulisati diskurs sukobljen dominantnom, jer je sama postavka drutva takva
da su ljudi pomeani uprkos uloenim naporima da bude suprotno. Umesto jednog dominantnog
naprosto postoje najmanje tri10 paralelna sukobljena diskursa jedan pored drugog, i to tako da
se njihovo sukobljavanje vremenom prestalo doivljavati kao problem. Prosto, vai kao normalno
da Bonjaci, Hrvati i Srbi, odnosno Albanci i Makedonci, koji su ratovali jedni protiv drugih, imaju
oprene interpretacije uzroka, toka i posledica rata. Nipodatavanje i umanjivanje rtava drugih
podrazumeva se i to je stalni izvor ogorenja, ali ono to jeste dobro to je da je to ogorenje vidljivo.
ak i onda kada su ti sukobljeni narativi vrlo slini u svojoj konstrukciji, dobro je da nisu usamljeni i
jedini, kako je to sluaj drugde. Dodue, sukobljavanje po pitanju odgovornosti za prolost sa sobom
nosi i povreivanje, retraumatizovanje i irenje straha i nesigurnosti, onda kada se odbija iskazati
potovanje spram rtava drugih ili kada se dogaaji ili njihova dimenzija negiraju (npr. esto negiranje
da je u Srebrenici izvren genocid). Povreivanje i obnavljanje ratnih trauma predstavlja i stalna borba
oko obeleavanja stradanja (onih koji vie na toj teritoriji nisu dominantni), putem komemoracija na
godinjice, postavljanja spomen-ploa i slino. Dok se, sa druge strane, oni koji dominiraju trude da
stradanja rtava na svojoj strani obelee na to dravotvorniji nain. Najekstremnije grupe se ak
trude da smrt drugih prikau kao zasluenu.
Specifinost pobednika u ratu
Zapravo se sve tri zajednice koje imaju teritorije na kojima dominiraju, u biti ponaaju kao da
su oni ratni pobednici i jedini vlasnici zemlje na kojoj ive. Saoseanje sa rtvama drugih u takvom
ambijentu biva doivljeno kao subverzivno spram kapaciteta zajednice da se izbori za opstanak. Istini
za volju, tiha veina ipak podrava te ljudske poteze saoseanja, bez obzira na to o ijim rtvama se
radilo, ali u javnom prostoru ti glasovi su vrlo tihi.
Osim severa Kosova.
Pojednostavljenja radi, izostavljam analizu sukoba u zapadnoj Bosni na liniji Armija BiH (Biha) - Cazinska Krajina,
iji su glavni akteri bili Bonjaci sa obe strane.
9
10
17
Ipak, pored svega reenog, narativi drugih su barem poznati i jasno je da ih se silom ne moe
uguiti, a meuzavisnost zajednica je velika, iako se tei suprotnom.
Specifinost aktivnog posmatraa
Samo se na Srbiju moe odnositi uloga navodnog posmatraa, a zapravo uesnika i inicijatora
ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu. U Srbiji je odnos prema ratovima u BiH i Hrvatskoj
uglavnom odnos negiranja odgovornosti i nezainteresovanosti, dok je odnos spram rata na Kosovu
istorijski standardno mueniki. Retki su spomenici koji se odnose na ratove u BiH i Hrvatskoj, a
dravni organi se ponaaju kao da Srbija nije bila uesnica. Utisak je da je na delu aktivni proces
zaboravljanja kroz relativizaciju i brisanje pitanja odgovornosti drave za ratove na ovim prostorima.
Neretko se postavlja pogled na poslednje ratove u Hrvatskoj i BiH kao nastavak Drugog svetskog
rata, te se kreativno manipulie brojkama, sabira i oduzima, traei rezultat koji bi relativizovao
odgovornost Srbije i Srba u poslednjim ratovima. Neprijateljski narativ spram Bonjaka i Hrvata ne
obnavlja se u brojnim, ve tek u sporadinim ceremonijama komemoracija i ne materijalizuje se u
spomenicima, pa je time manje prisutan.
Dravne institucije u Srbiji jesu preuzele neke korake koji se mogu smatrati pomakom napred, no
ostaje utisak da se radilo o iznuenim deklarativnim potezima.11 Mediji i obrazovni sistem ne bave se
nedavnom prolou na tako intenzivan nain kao u susedstvu. Kada to rade, dominantan diskurs je
diskurs rtve, vekovne ugroenosti, pravdoljubivosti i odbrane nacionalnog bia.
Ideologija srpskog nacionalizma, iako ishlapela, i dalje ivi u brojnim politikim strankama i preti
da u vremenima krize raste.
Kako dalje?
Na isti nain kao to se kultura seanja kreira da bude takva kakva danas jeste, a to je putem
politikih poteza, akcija iz kulture, medija, graanskih akcija i kampanja, mogue je uticati na promenu
koja bi, kroz konstruktivno suoavanje sa prolou, vodila uspostavljanju manje dominantne, a vie
reflektivne; manje dravotvorne, a vie graanski orijentisane politike i kulture seanja.
Razvoj svesti putem obrazovanja za znaaj fokusiranosti na proces i procesne zamke koje moemo
oekivati (kada iz najbolje namere napravimo veu tetu nego korist), potena analiza i uenje iz
dosadanjih iskustava nude sasvim dobru polaznu taku i daju razloga optimizmu.
Ono to proces konstruktivnog suoavanja mora biti i ne moe izbei, jeste prelazak granica, uenje
od drugih, menjanje sebe i drugih kroz razvoj empatije, saradnje, potovanja. Razumevanje smisla i
znaaja multiperspektivnosti u interpretacijama istorije je kljuna. Fokusiranost samo na dravu u
kojoj ivimo u ovim okolnostima besmislena je i osuena na propast.
I na poetku i na kraju svakog poteza i svake akcije, i svake kampanje i programa, treba da postoji
potena analiza i ocenjivanje postignutog, uenje na sopstvenim grekama umesto njihovog skrivanja.
Ako ne moemo da se suoimo sa sopstvenim propustima, teko da emo moi da damo podsticaj
drugima da to ine.
Rezolucija Skuptine Srbije, osude zloina (umesto rei genocid) u Srebrenici, te posete predsednika Srbije
Memorijalnom centru Potoari.
11
18
O CNA pristupu radu na suoavanju s prolou

Ivana Franovi
Pre vie od deset godina, na jednom manjem skupu ljudi koji su posveeni mirovnom radu u
razliitim delovima sveta, predstavljajui ta mi to radimo, moj kolega Adnan je poeo izlaganje
reima: Mi se bavimo tekim stvarima, to je izazvalo priline simpatije prisutnih. Tada nismo ni
sanjali u koje emo dubine te teine zaroniti i koliko je taj jednostavni opis zapravo taan.
Pokuau da u ovom tekstu blie pojasnim na pristup radu na izgradnji mira, da pribliim nae
polazite, ono emu stremimo, ali i predstavim kako razumemo izgradnju mira, zato je povezujemo sa
suoavanjem s prolou, i zato smatramo da je suoavanje s prolou nezaobilazna tema mirovnog
obrazovanja.
ta je za nas izgradnja mira

Pod izgradnjom mira podrazumevamo ne samo one napore koji spreavaju ponovni rat i nasilje irih
razmera, ve i sve napore usmerene na smanjenje koliine nasilja u drutvu, od onog najoiglednijeg,
direktnog, do strukturnog i kulturnog nasilja kojima smo okrueni. Izgradnju mira ine sva nastojanja
koja doprinose tome da ivimo u miru sa sobom, sa svojom okolinom, a posebno sa svojim susedima i
onima koji pripadaju manjinskim i marginalizovanim grupama. Kaem - posebno, zato to su uglavnom
oni ti koji najvie trpe zbog nedostatka mira. Izgradnja mira zahteva dekostrukciju matrice odnosa
prema Drugom i Drugaijem (kako god on bio odreen: rodno, etniki, verski...). Ona ne znai biti
pasivan, prihvatanje situacije nepravde i izostanak reakcije. Izgradnja mira podrazumeva nenasilnu
akciju/reakciju i aktivno delovanje protiv nepravde u drutvu. Ona znai otvaranje sukoba i ukazivanje
na problem i, ako imamo dovoljno senzibiliteta, razboritosti, pa i kreativnosti, predlaganje reenja;
znai izgradnju poverenja, znai razvijanje solidarnosti meu sugraanima, znai izgradnju drutva
u kome je diskriminacija po bilo kojoj osnovi neprihvatljiva, izgradnju drutva u kome ljudi imaju
jednake anse, u kome nema slika neprijatelja, i koje ne uliva strah svojim susedima. To bi bilo drutvo
u kome bismo iveli slobodno i bez straha.
Centar za nenasilnu akciju radi na izgradnji mira, prvenstveno u regionu bive Jugoslavije.
Posveeni smo vrednostima nenasilja, solidarnosti, drutvene pravde, ljudskih prava i sloboda. Moda
to nekome zvui kao ba lepo i lagodno zanimanje na ovom neveselom Balkanu. I mogue je da bi
bilo, da smo odluili da se bavimo samo nenasilnom komunikacijom, afirmacijom ljudskih potencijala,
motivisanjem ljudi da ire vrednosti nenasilja Ali, mi se bavimo i tekim temama. Ne zato to su nam
drage ili to nas pokreu patnja i tuga, nego zato to smo uvideli da bez suoavanja i hvatanja u kotac
sa onim to je bolno u naim drutvima, ne moe biti istinske promene.
Radom na izgradnji mira neminovno se otvaraju sukobi sa slojevima/grupama u drutvu koje ne

ele da doe do drutvene promene. Vano je ne pristajati na status quo i raditi na tim sukobima, ali
je jednako vano da pristup bude u duhu nenasilja, da ne bismo postigli razgradnju umesto izgradnje
mira. To podrazumeva rad na razumevanju suprotstavljene strane: koji su njeni razlozi, koje potrebe
ima, koje strahove; ali i preispitivanje sebe: moda ja/mi negde greimo, moda produbljujemo
neije strahove, moda ne odajemo poverenje, moda smo prevideli neije osnovne potrebe, ime to
postiemo da se druga strana osea ugroeno... To je rad koji zahteva dosta mate i ideja o tome ta i
kako se moe uraditi pod datim okolnostima, ali i dovoljno samokritike. Zahteva i optimizam, odnosno
19
veru da moe biti bolje. A trai i dovoljno line hrabrosti i spremnosti za rad na osveivanju vlastitih
predrasuda, dilema i strahova.
Zato suoavanje s prolou dovodimo u vezu sa izgradnjom mira
U naem, post-jugoslovenskom kontekstu zapravo je nemogue graditi mir bez suoavanja

sa prolou. Jer ne poinjemo od nule, ve imamo breme ratnog naslea: neprijateljstva i slike
neprijatelja, konfrontirane dominantne narative o ratovima, neretke diskriminacije po etnikoj osnovi,
velianje ratnih zloinaca i ideologa rata, velianje samog rata kao odbrambenog, neprepoznavanje
rtava drugih jer mi smo najvee rtve, ustaljen govor mrnje koji se ne prepoznaje kao takav i
drutveno je prihvatljiv, i, naravno, strah od tog drugog. Sve su to idealni uslovi za zapoinjanje
sledeeg rata (onog trenutka kad bude interesa za njega).
Nakon ratnog iskustva koje je pogodilo milione ljudi, usled kojeg je nebrojeno njih moralo da
napusti svoje domove, u kojem je stradalo stotine hiljada, a jo mnogo vie ljudi je ostalo bez
svojih najmilijih, ne moemo samo okrenuti list i rei: Hajde sada da gradimo mir, zalaimo se za
pomirenje. Ratni uasi koje su ljudi preiveli i sve ono to su izgubili ne moe se zaboraviti i ne moe
se tek tako preko toga prei. Nije dovoljno ni samo pohapsiti nekoliko stotina zloinaca i procesuirati
ratne zloine. Potrebno je zaleiti rane, koje ni danas, mnogo godina nakon zavretka ratova, nisu
zarasle. Niti mogu, kada patnja drugih nije prepoznata, kada se u naim drutvima veliaju oni koji su
odgovorni za stradanje drugih ljudi i kada se gaje neprijateljski narativi i iskrivljene jednostrane istine
o ratu. Time se, s jedne strane, rtve dodatno viktimiziraju; s druge, stvara se drutvo gde je nasilje
ne samo dozvoljeno, ve i poeljno.
Situacija se dodatno komplikuje rasprostranjenom identifikacijom sa naim rtvama (onim
etnikim), pa se horor koji su doiveli pojedini pripadnici te grupe vrlo lako preslikava na celu grupu:
svi smo mi to pretrpeli, svi smo mi rtve tih drugih (ponekad uzimajui u obzir dogaaje iz prethodnog
veka ili jo dalje istorije).1
Kako god, ova drutva nee daleko odmai u izgradnji mira i prevenciji nekog budueg rata dok
god se poteno ne pozabavimo naom ratnom prolou i nepravdama koje su poinjene u nae ime.
Verujem da trajnog mira na ovim prostorima ne moe biti dok ljudi ne steknu oseaj sigurnosti i veru
da je pravda dostina.
Ukoliko elimo da gradimo mir, neophodno je da menjamo ono to je uinilo rat moguim. A
treba i da se zapitamo koja je naa lina odgovornost za ratove, ta smo radili, a ta nismo, ta smo
mogli drugaije, a posebno ta danas moemo da uradimo da bismo doprineli izgradnji trajnog mira,
i da potom poteno pogledamo koja je odgovornost drutva u kom ivimo i ta treba menjati, na
emu raditi. I tu je vano praviti razliku izmeu odgovornosti i krivice. Ja nisam kriva za ono sto je
Ova identifikacija se radi samo po potrebi: kada iz nekog razloga treba sprati odgovornost sa sebe i
predstaviti se kao rtva, kada treba sebi ili drugima dokazati pripadnost toj nekoj grupi (koja je uvek rtva, jer
naa grupa nikako ne moe da bude zloinaka) ili stvarati oseaj pripadnosti podvlaei postojanje zajednikog
neprijatelja, kada smo oajni zbog situacije u drutvu i potrebno je nekoga okriviti, kada je potreban izgovor za
neto to nismo napravili a mogli smo, a i niz politikih razloga pre svega, jer ova pojava ide na ruku politikim
elitama u regiji. Tvrdim da ta identifikacija nije stalna, ve se javlja po potrebi, prvenstveno iz razloga to inae
ne postoji rasprostranjena empatija sa rtvama, one nisu u fokusu ovih drutava, setimo ih se po potrebi ili
o godinjicama i komemoracijama, ali se nismo dali u iznalaenje naina kako da im olakamo da prevaziu
gubitak i nastave ivot, kako da im omoguimo koliko-toliko pristojan ivot, kako da doemo do pravde za njih,
a time i drutvo uopte Kad god mu iz nekog razloga nisu potrebne, te rtve zapravo predstavljaju optereenje
za drutvo, jer ugroavaju rasprostranjeni konformizam.
1
20
drava (ili vladajua struktura) radila u moje ime, jer krivica moe da bude samo individualna. Ali sam
odgovorna, ak i ako sam bila duboko protiv onoga sto je ta drava radila.
Treba nauiti lekcije iz prolosti.
Mirovno obrazovanje i suoavanje s prolou
Od osnivanja CNA 1997. godine, razvili smo i sproveli itav niz aktivnosti: javne tribine, seminare,
promocije, produkciju dokumentarnih filmova, objavljivanje publikacija, susrete razmene itd.
Meutim, naa osnovna aktivnost, koja kontinuirano ide sve ove godine i iz koje crpimo ideje,
saradnike/ce i snagu za sve ostale, jesu programi mirovnog obrazovanja, odnosno kako ih nazivamo:
treninzi. Procenjujui potrebe u razliitim vremenskim periodima, reflektujui sakupljena iskustva,
razvijali smo razliite programe mirovnog obrazovanja, a oni skoro obavezno tematizuju suoavanje s
prolou kao proces neophodan za izgradnju mira. Ovi programi namenjeni su razliitim grupama, a
najee smo ih organizovali za:
a) vrlo heterogene grupe u kojima su ljudi iz vie zemalja bive Jugoslavije razliitih profesija i
godina i
b) veterane iz tzv. Dejtonskog trougla (iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije)
Postoje dva glavna razloga zato na suoavanju s prolou radimo prvenstveno kroz mirovno
obrazovanje:
1.
Naalost, u naim drutvima, ali i u svetu uopte, mirovno obrazovanje je jo uvek retka pojava. A
ovaj svet vapi za mirovnim obrazovanjem koje bi moglo da bude ako ne pokreta drutvenih promena,
a onda jedna od poluga za njihovo postizanje. Retki programi formalnog i neformalnog mirovnog
obrazovanja jo ree obuhvataju i polje suoavanja s prolou. Suoavanje s prolou se uglavnom
vezuje uz tzv. tranzicionu pravdu i izuava najee u okviru meunarodnog prava i politikih nauka.
Kako polja izgradnje mira i suoavanja s prolou postaju nerazdvojiva, tako postaje neophodno da se
suoavanje s prolou uvrsti i izuava u okviru mirovnog obrazovanja koje je vrednosno opredeljeno
i pretenduje da se dublje pozabavi aktuelnim izazovima i promovie izgradnju mira.
U naem kontekstu nemogue je raditi na izgradnji trajnog mira bez suoavanja s prolou.
2. Naim drutvima nedostaje mirovno obrazovanje, ono koje e aktivno raditi na izgradnji mira
i graditi konstruktivan pristup suoavanju s prolou.
Tematizovati suoavanje s prolou u okviru mirovnog obrazovanja (i to bar onog koji odgovara
konceptu CNA treninga2) vrlo je plodotvorno. Jednostavno: trud se isplati jer se tema moe obraditi
duboko i posveeno, a mirovno obrazovanje daje uslove za izgradnju poverenja meu polaznicima,
pa potom, paljivim radom, i uslove za efikasnu razgradnju slika neprijatelja, za razumevanje drugih
narativa, za preispitivanje dominantnih narativa i uloge svoje strane, za preispitivanje svoje uloge,
za motivisanje ljudi da se aktiviraju u polju izgradnje mira i suoavanja s prolou i za pribliavanje
modelu aktivnih graana/ki koji nose odgovornost za sebe i drutvo u kom ive.
Ovakvim pristupom ostvaruje se vaan preduslov za bolje razumevanje mehanizama na
drutvenom nivou: dolazi do boljeg razumevanja sopstvene uloge i svog odnosa prema prolosti,
Vie o konceptu CNA treninga videti u sledeem poglavlju O treningu CNA. Takoe, videti Nenad Vukosavljevi.
Nenasilje? Prirunik za treninge iz nenasilne raztade konflikata za rad s odraslima (Sarajevo: CNA, 2000).
21
jer se, uei o suoavanju s prolou, mi zapravo s tom prolou i suoavamo. Ovi procesi umeju
da budu vrlo emotivni i teki, posebno kada se diskusija premesti sa politike na linu razinu i kada
pokuamo da ujemo i razumemo druge kada govore, ali i da sami iskreno podelimo s drugima svoje
iskustvo. Time neophodno dolazi do boljeg razumevanja drugog. Pa i do empatije.
Neke karakteristike naeg pristupa

Opredeljenje da na rad bude prekogranian i regionalan predstavlja bitan aspekt pristupa radu
na izgradnji mira. Smatramo ga nezaobilaznim i verujemo da se trajan mir mora graditi prekogranino,
o kojim god granicama i barijerama da je re, a posebno nas zanimaju one etnike, nacionalne i
politike. Mir se ne moe graditi samo unutar jedne grupe, ve se mora raditi i u suprotstavljenoj
grupi/grupama paralelno, a posebno su vane take susreta, odnosno razmena izmeu ljudi sa
razliitih strana. Pritom, rad na izgradnji mira u meovitim grupama je redak, esto nam nedostaje
konstruktivne razmene, a taj rad moe proizvesti katarzine efekte. I zato radimo sa ljudima iz zemalja
bive Jugoslavije.
Nama je proces suoavanja s prolou u funkciji izgradnje mira, odnosno trudimo se da

imamo konstruktivan pristup u suoavanju s prolou, stalno razmiljajui o moguim neeljenim
posledicama i efektima i o njihovoj prevenciji.
Ne stavljamo u fokus ratne zloince, pa ni ratne zloine i rtve. U fokusu su nam naa drutva i
to kako se ta drutva postavljaju prema pitanjima ratne prolosti. Verovatno bi ispravno bilo rei da
radimo na pomirenju, bez obzira na to koliko smo se na poetku ustezali da taj termin koristimo.3
Jedan od naih prvih zadataka/ciljeva jeste izgradnja poverenja: meu nama i ljudima sa kojima
radimo, pa meu ljudima koji su iz razliitih konteksta, a potom i transfer tog poverenja sa line na
drutvenu razinu (to je zapravo smanjivanje postojeeg nepoverenja). Poverenje je vano jer nam
otvara prostor da se bavimo tekim temama na konstruktivan nain, a da ne uletimo u zamku da im
neto zaboli ponemo meusobno da se optuujemo, transferiui odgovornost pojedinih zloinaca
na itavu grupu, pa onda sa itave grupe na pojedine njene lanove pred nama prisutne.
Ono to je od velike pomoi za izgradnju poverenja, ali i na pristup uopte, jeste sastav CNA tima
koji je sam po sebi arolik: iz razliitih smo krajeva, razliitih drava. Neki od nas imaju, a neki nemaju
izraene nacionalne ili verske identitete, ali, bez obzira na to, percipirani smo kao da pripadamo
razliitim etnikim grupama. Imamo razliita ivotna iskustva i razliite afinitete, i, jednostavno, razliiti
smo ljudi. Ovakva postavka dosta znai nama samima u daljoj senzibilizaciji za pitanja pomirenja i
bolje razumevanje postojeih strahova i potreba na razliitim stranama irom regije. Odlikuje nas
i visoko meusobno poverenje i velika bliskost, jer nai odnosi prevazilaze odnos radnih koleginica
i kolega. To ljudi sa kojima radimo prepoznaju i oseaju, i to nam definitivno olakava otvaranje
vrata i daje prostora da se bavimo nepopularnim tekim temama. Veoma bitno u naem pristupu
jeste to to imamo veoma visoku linu motivaciju za rad na izgradnji mira u naim drutvima i za
doprinoenje drutvenim promenama, a ovakav angaman ne moe biti samo posao. Tie nas se
kako naa drutva funkcioniu, jer smo deo njih, a imamo i graansku odgovornost da utiemo na to
da naa drutva postanu pravednija, potenija, bezbednija i otvorenija za sve.
Meu vane osnovne ciljeve spada dekonstrukcija slika neprijatelja, tako to emo tom neprijatelju
dodeliti ljudski lik i teiti razvoju empatije za njegovu sudbinu. Zanimljivo mi je da primetim da je na
Jedan od glavnih razloga zbog kojih smo izbegavali termin je injenica da ga veliki broj ljudi povezuje ili poistoveuje
sa oprostom, ili podrazumeva da je on farsian i povran.
22
dekonstrukciji slika neprijatelja uglavnom mnogo lake raditi sa ratnim veteranima, nego sa mlaom
populacijom koja se deklarie kao antinacionalistika ili liberalno-graanska opcija. U radu sa ratnim
veteranima, na samom poetku postaje evidentno da te slike o neprijatelju postoje i da je njihovo
postojanje problematino. U radu sa drugom grupom, esto dolazi do negiranja postojanja stereotipa
i predrasuda i marginalizovanja problema.
Suprotno rasprostranjenom pristupu da se suoavanjem s prolou treba baviti samo u svom

dvoritu, mi dozvoljavamo sebi da kritikujemo sva post-jugoslovenska drutva i nije neuobiajeno da
te kritike bivaju doivljene kao neprimerene. Dodue, mi kao pojedinke i pojedinci uglavnom moramo
da ponemo sa kritikom tog svog dvorita (pored toga to najvie prava imamo da kritikujemo
ono drutvo gde izlazimo na izbore, suprotan pristup bi doprineo ubrzanoj razgradnji izgraenog
poverenja), ali tu se ne zaustavljamo. Jer, tie nas se ta se u svim ovim drutvima deava. ak i da
nemamo line poveznice sa celom ovom regijom, trebalo bi da nas se tiu deavanja u susedstvu
jer ona i te kako utiu na drutveno-politika deavanja kod kue. Smatramo da je u ovim naim
kontekstima veoma bitno imati isti arin za sve, odnosno kreirati ujednaen pogled na to ta spada
u nepravdu, diskriminaciju, krenje ljudskih prava, pa i zloin, a da na taj pogled ne utie pripadnost
nekoj etnikoj grupi, ni naa, ni poinioca, ni rtve.
Iskreno, ponekad se oseamo kao da hodamo po jajima, jer ne elimo da napravimo veu tetu od
postojee. Ali se ne plaimo da probamo i pogreimo, i da uimo iz svojih greaka. Ponekad potonemo
u tugu ophrvani teinom traenja smisla. Svaki spomenik, svaka pria, svaka fotografija i pesma, svako
zatvaranje oiju, svaka suza i zagrljaj, koraci su u pokuajima da se uasnom iskustvu rata i gubitka da
smisao. Da gubitak ne bude uzalud. A smisao je ponekad tako teko pronai, ali ako ga, kao drutvo,
pronaemo u gajenju mrnje, predrasudama i kolektivnoj samoviktimizaciji, sigurno je da smo na
najboljem putu da postanemo sve ono to preziremo i osudimo budue generacije na ponavljanje
naih sudbina. I jedina nepoznanica jeste da li e uloge naredni put biti zamenjene, kao toliko puta do
sada. Verujemo da nas breme prolosti obavezuje da smisao pronaemo zajedno, stvarajui drutva
slobodna od nepravde, straha i mrnje. I nismo pravednici koji maem osvetljavaju put kojim drugi
treba da nas slede, ve grupica koja trai saveznike meu bliskima i neistomiljenicima.
Sledei vaan cilj nam je uticaj na menjanje dominantnih narativa o ratu i prolosti (koji su po
pravilu suprotstavljeni), putem stvaranja uslova da doe do preispitivanja, pomeranja, pa i potpunog
menjanja narativa koje su pojedinci usvojili. Naravno, pre toga je potrebno da doe do prepoznavanja
i prihvatanja razliitosti u narativima Drugih,4 to otvara prostor za njihovo bolje razumevanje.
U filmu Posjete veterana5, Nenad, ratni vojni invalid iz Doboja, govori o akciji zajednikih poseta
stratitima i odavanju pote stradalima u grupi bivih neprijatelja, i kae: to se tie ovih posjeta,
teko je ii na ta stratita. Teko. Ali je neophodno. Neophodno je da osjetim i ja njihovu patnju u
tom ratu, a da osjete i oni vamo ta se desilo, znai, nau patnju. Suoavanje s prolou nije lako.
Mi se njime bavimo radi budunosti, zato to verujemo da tako mora, da je to preduslov ozdravljenja
drutva i izbegavanja istih greaka u budunosti. Za njega je potrebno dovoljno potenja i snage da se
prvo sebi pogleda u oi, a potom i ljudima oko nas. Nenad govori kako je vano da se vie ljudi ukljui
u mirovne aktivnosti i pojanjava: To je vie zbog budunosti Vie me interesuje budunost mog
djeteta i njihove djece, da se njima ne ponovi ovo to se desilo nama.
Dan Bar-On. Tell Your Life Story. Creating Dialogue among Jews and Germans, Israelis and Palestinians (Budapest:
CEU Press, 2006), str. 26.
5
Nedad Horozovi. Posjete veterana (Beograd, Sarajevo: CNA, 2009), DVD. Dostupno na http://kino.nenasilje.org/
posjete_veterana_2009.
4
23
O treningu CNA
Tamara midling
Tokom svog petnaestogodinjeg iskustva rada na izgradnji mira u regionu bive Jugoslavije,
lanovi/lanice CNA tima razvili su jedinstveni koncept treninga iz izgradnje mira i nenasilne razrade
konflikata, prilagoen specifinim potrebama i komunikacijskim obrascima zemalja u regionu bive
Jugoslavije. Bitan segment svakog treninga jeste rad na suoavanju s prolou.
Zato trening?
Programi neformalnog mirovnog obrazovanja, kroz treninge i radionice, samo su jedan od
moguih naina delovanja na polju izgradnje mira. Svoju potpunu uspenost oni postiu jedino u
kombinaciji sa drugaijim vidovima delovanja, koji ukljuuju rad na sva tri novoa drutvene piramide
(grassroots, middle i top level), onako kako ju je definisao John Paul Lederach.1 To ukljuuje reformu
institucija, oblast javnih politika, zadovoljavajuu zakonsku regulativu, lobiranje i zastupanje
konstruktivnih pristupa reavanju najvanijih drutvenih problema, ali i nenasilne, direktne akcije u
lokalnim sredinama, kao i one fokusirane na prekograninu saradnju. Te akcije se mogu odvijati u
irokom spektru, od reavanja lokalnih komunalnih problema, do aktivnosti usmerenih ka izgradnji
meuetnikog poverenja i mikroprocesa pomirenja na lokalnom nivou.
U tom irokom spektru moguih naina delovanja, vanost mirovnog obrazovanja u kontekstu
izgradnje mira, kljuna je i bazina. Iza takve tvrdnje lei verovanje da je istinska, dubinska i dugotrajna
transformacija drutva, od zajednice koja bira nasilje kao dominantan odgovor na probleme, ka
zajednici koja je ureena na osnovu vrednosti mira i nenasilja, nemogua bez dobro osmiljenog i
svrsishodnog mirovnog obrazovanja. Takvo mirovno obrazovanje treba da pokrene, osnai, provocira,
inspirie kontinuirano, odrivo i odgovorno delovanje u zajednici.
Zbog toga je vano istai da je trening samo sredstvo, alat koji koristimo da pokrenemo drutvenu
promenu. Trening nije sam sebi svrha, niti je on vrednosno neutralan. Po reima nae koleginice Ivane
Franovi:
Mirovnim obrazovanjem smatram ono obrazovanje koje je nedvosmisleno pristrasno ono koje izuava,
obuava, podrava, ohrabruje, iznalazi, poduava, radi za mir, a protiv nasilja. I ono ne bi smelo da bude samo
informativno, ve iskustveno i vrednosno opredeljeno (nikako neutralno) da podstie promene u drutvu i
promene kod nas samih, kao dela tog drutva, i da nas pokrene da na tim promenama radimo; da kritikuje,
preispituje i da kao kljuno pitanje ima: gde smo mi sami u svemu tome, koja je naa odgovornost i ta moemo
da uradimo.2
Trening iz izgradnje mira uesnicima nudi mogunost za:

Senzibilizaciju za itav spektar drutvenih problema koji se esto nalaze na margini
interesovanja dravnih institucija, obrazovnog sistema itd.
John Paul Lederach. Building Peace: Sustainable Reconciliation in Divided Societies (Washington: U.S. Institute of
Peace, 1997).
2
Ivana Franovi. Mirovno obrazovanje kao pokreta drutvenih promena. U: H. Rill, T. midling, A. Bitoljanu (ur.),
20 poticaja za buenje i promenu (Beograd-Sarajevo: Centar za nenasilnu akciju, 2007), str 91.
1
24
Preispitivanje sopstvenih stavova i vrednosti, te bolje sagledavanje sopstvene pozicije u

drutvu
Dobijanje neophodnih znanja i vetina potrebnih za rad na pozitivnoj drutvenoj promeni,
odnosno na borbi protiv drutvenih nepravdi
Poticaj i osnaivanje na konkretan drutveni angaman, na lokalnom, dravnom ili
regionalnom nivou

Povezivanje sa ljudima u regiji koji rade na istim ili slinim problemima
Izgradnju neophodnih saveznitava u izgradnji stabilnog i trajnog mira
Vrste treninga
- Osnovni trening iz izgradnje mira, desetodnevni program koji organizujemo 2-3 puta godinje.
Do sada smo organizovali 37 Osnovnih treninga.
- Trening za uesnike ratova, program za ratne veterane koji organizujemo u proseku jednom
godinje.
- Napredni trening iz izgradnje mira, program za najmotivisanije uesnike/ce koji su proli Osnovni
trening.
- Trening za trenere/ice, estomeseni ili jednogodinji program, kojih je do sada bilo ukupno 5, a
poslednji je zavren 2004. (Potrudiemo se da u toku 2014. organizujemo jo jedan).
Kome su CNA treninzi namenjeni?

Osnovni treninzi iz izgradnje mira otvoreni su za osobe razliite dobi, profesija, pola, etnike i
religijske pripadnosti. Pozivaju se ljudi aktivni u NVO, zaposleni u obrazovnim institucijama, aktivisti/
kinje politikih partija, novinari/ke, ratni veterani, lanovi/ce udruenja rtava, osobe zaposlene u
dravnim institucijama, socijalni radnici/e. Jednom reju, prijaviti se mogu svi oni koji su motivisani za
mirovni rad i preuzimanje odgovornosti za svoje drutvo i zajednicu.
U toku svog dugogodinjeg rada razvili smo razliite programe mirovnog obrazovanja, od kojih
izdvajam:
Koncept treninga je postavljen tako da zahteva intenzivno uee i veliki lini doprinos svakog
uesnika/ce, pa je tako donja starosna granica za prijavljivanje 21 godina, dok gornja granica ne
postoji.
Grupe su regionalno i etniki vrlo heterogene, sastavljene od ljudi iz svih krajeva bive Jugoslavije
(Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Kosova i Crne Gore), osim u sluaju specifino dizajniranih treninga,
koji su fokusirani na odreene mikroregione. Pri odabiru grupe vaan kriterijum nam je i procenjeni
potencijal multiplikacije i primene nauenog.
Treninzi za uesnike ratova namenjeni su ratnim veteranima (za sada iz Bosne i Hercegovine,
Hrvatske i Srbije), a Napredni trening iz izgradnje mira namenjen je najmotivisanijim uesnicima koji
su proli Osnovni trening.
25
Kako izgleda jedan tipian CNA trening?

Trajanje. Treninzi koje organizuje i vodi CNA tim traju izmeu tri i deset dana, u zavisnosti od vrste
i nivoa treninga, odabira teme, te sastava grupe.
Trenerski tim. Insistiramo na dizajniranju, voenju i evaluaciji treninga kao timskom procesu.
Stoga, svaki trening pripremamo u timovima koji broje dve do etiri osobe, a koje su iz razliitih
delova bive Jugoslavije. Prilikom sastavljanja trenerskog tima nastoji se u najveoj moguoj meri
ostvariti rodni, regionalni i etniki balans. Izuzetak ine Treninzi za uesnike ratova gde trenerski tim,
kao i grupu, ine samo mukarci.3
Svi treneri/ce iz CNA tima dobro su obueni sa rad sa razliitim grupama i imaju dugogodinje
trenersko iskustvo. Takoe, esto se deava da se timu pridrui neko od manje iskusnih kolega/ica ili
iskusnije kolege/ice iz drugih organizacija sa kojima saraujemo.
Dobra balansiranost trenerskog tima u odnosu na grupu je, prema naem iskustvu, jedan od
kljunih faktora u izgradnji poverenja izmeu tima i grupe. To posebno dolazi do izraaja u radu sa
osetljivijim i zahtevnijim grupama kakvi su, na primer, ratni veterani. Zbog toga se posebna panja
pridaje formiranju timova za rad sa takvim grupama, jer nas iskustvo ui da je to kljuni faktor u
izgradnji poverenja izmeu uesnika/ca i trenerskog tima.
Metodologija koju koristimo. Metodologija koju koristimo na treninzima je interaktivnog,
radioniarskog karaktera, dobrim delom se oslanja na iskustveno uenje, a obavezno ukljuuje lina
ivotna iskustva uesnika/ca. Ona podrazumeva rad u plenumu i u manjim grupama, a ponekad i
samostalan rad: diskusije u veoj ili manjim grupama, barometre, pripremu i/ili izvedbu prezentacija,
zidne novine i brainstorminge, igre uloga i simulacije realnih situacija, razmenu iskustava i linih
pria, kratke teoretske inpute, a ponekad i analizu tampanih medija, dokumentarne filmove,
relevantne lanke iz literature, itd. Trenerski tim nastoji da, zajedno sa grupom, izgradi siguran prostor
u kome se meusobno slua i razgovara, deli i zajedniki promilja.
Treneri/ice tako nisu u poziciji predavaa/ica, niti su uesnici/e tek pasivni konzumenti znanja
i informacija koje im prenosi trenerski tim. Radionice dobijaju svoj puni kvalitet tek ostvarivanjem
interakcije, razmenom linih iskustava, razmiljanja i dilema u grupi; odnosno graenjem prostora
zajednike odgovornosti u kome svi uestvuju u okvirima svojih mogunosti.
Odgovornost trenerskog tima sastoji se u postavljanju okvirnog koncepta itavog treninga,
te u paljivom praenju potreba grupe tokom samog treninga. Treneri/ce postavljaju tematske i
metodoloke okvire za rad, dok odgovornost za sam sadraj i kvalitet diskusija nastoje da podele sa
grupom uesnika/ca.
Trenerskom timu je od velike pomoi da imaju to vie informacija o sastavu grupe unapred. A u
sluaju viednevnih treninga vaan resurs su i same poetne radionice tokom kojih tim moe stei sliku
kakvim se sve iskustvima raspolae u grupi i ta mogu biti tabui i prepreke, a ta olakavajue okolnosti
u konstruktivnom radu. Tokom rada sa razliitim grupama posebno se vodi rauna o adekvatnosti,
primerenosti i raznovrsnosti korienih metoda i tehnika rada. I rad sa ratnim veteranima i rad sa, na
Iskustvo nam je pokazalo da na poetnim treninzima za veterane proces izgradnje poverenja i sugurnog prostora,
koji su potrebni za iskren i otvoren razgovor o minulim ratovima, ume da bude prilino otean prisutvom ena. Stoga
smo doneli odluku da za poetak ne insistiramo na tom segmentu ravnopravnosti i izgradnje mira. No, o ovome vie
nekom drugom prilikom (prim. ur.).
26
primer, mladima, zahtevaju kreativnost i fleksibilnost, kako u pogledu odabira tema, tako i u nainu
njihove obrade. Svakako, krajnji izgled tih treninga obino se bitno razlikuje usled specifinosti svake
od grupa i njihovih razliitih potreba, interesovanja, nivoa otvorenosti za ovakvu vrstu rada. Optimalna
metodologija za rad sa bilo kojom grupom treba da ukljuuje one metodoloke alate koji u najveoj
meri omoguavaju uesnicima/ama da se izraze i oseaju sigurno u grupi.
Ne treba zaboraviti:
- Ma koliko motivisani ljudi bili, potrebni su im trenuci odmora i predaha od obrade tekih tema.
- Ma koliko diskusije bile plodne i zanimljive, one nisu same sebi svrha i ne treba preterivati sa
njihovom duinom i intenzitetom.
Gde organizujemo treninge? Dobar odabir mesta odravanja treninga jedan je od preduslova za
uspenu izgradnju grupe.
Prilikom odabira mesta za trening nastojimo da naemo mesto koje ispunjava sledee uslove:
- Mogunost lakog pristupa i transporta do odabranog mesta
- Izbegavanje odabira previe izolovanog mesta
- Izbegavanje odabira centralnih zona velikih gradova, ili turistikih centara u jeku sezone
U regionu koji je jo uvek optereen nepoverenjem i brojnim predrasudama, od izuzetne je
vanosti odabrati sredinu u kojoj e svi ljudi u grupi, u najveoj moguoj meri, moi da se oseaju
sigurno i oputeno sa svojim identitetima.
Bilo da se radi u hotelu (to je najei sluaj u naem regionu) ili u kui specijalno namenjenoj
odravanju treninga i seminara, vano je obezbediti odgovarajuu radnu prostoriju, koja je dovoljno
velika i svetla, a koja u nedostatku adekvatne alternative moe posluiti i kao prostor za veernja
druenja i aktivnosti u slobodno vreme.
- Oseaj sigurnosti za sve uesnike/ce
Koncept treninga
Jedan tipian radni dan na treningu organizovan je u dva radna bloka, jutarnjem i popodnevnom,
koji traju otprilike po 3,5 sata, sa pauzom za osveenje na sredini bloka. Izmeu dva radna bloka je
trosatna pauza za odmor i oputanje.
Radni dan se dizajnira tako da se na poetku dana organizuje ulazak u temu, dok je kraj popodnevne
sesije obino rezervisan za zaokruivanje otvorenih tema, te za izlazak i evaluaciju dana.
U sluaju Osnovnog treninga iz izgradnje mira raspored tema je postavljen tako da se ide od lakih
(komunikacija i timski rad), ka teim i zahtevnijim temama (razumevanje sukoba, nasilje, predrasude,
izgradnja mira i suoavanje sa prolou), a krug se zatvara setom tema koje su fokusirane na
mogunosti konkretnog delovanja u lokalnim sredinama i ire (kreativna razrada sukoba, nenasilje i
nenasilna akcija).
U sluaju treninga sa uesnicima rata, tei se otvaranju iskrenog dijaloga kao puta ka razvoju
emaptije. Da bi do toga dolo, radi se na meusobnom sluanju i razumevanju, ali tako da se ne
27
zaobilaze teka pitanja, ve se o njima govori bez meusobnih optuivanja i generalizacija. Jednom
stvorena atmosfera dijaloga, razumevanja i poverenja osnova je za zajednike mirovne akcije, ije je
osmiljavanje esto deo treninga. Sa ve izgraenom grupom koja je prola osnove dijaloga i zapoela
saradnju, vodili smo i specifine treninge produbljivanja znanja i vetina, na teme kao to su akciono
planiranje ili kultura seanja.
Sadraj svakog treninga osmiljen je na nain koji prua mogunosti za rad na dva paralelna nivoa:
Linom, koji podrazumeva propitivanje sopstvenih mehanizama i obrazaca ponaanja u
situacijama timskog rada; situacijama konflikta; situacijama u kojima se susreemo sa direktnim,
strukturnim ili kulturnim nasiljem;
Drutvenom i politikom, koji nudi priliku za razumevanje drutava u kojima ivimo i
fenomena koji nas okruuju, a ije je razumevanje neophodno za aktivno delovanje na polju izgradnje
mira.
Treninzi iz izgradnje mira jesu prilika za linu promenu, rast i napredak. Oni, meutim, predstavljaju
i jasan in politikog delovanja, te kao takvi osnauju postavku da se politikom moemo i moramo
baviti na razliite konstruktivne naine i na razliitim nivoima.
Osnovni principi naeg trenerskog rada

Odgovornost za proces i sadraj je zajednika. Deljenjem odreenih odgovornosti sa grupom
elimo poslati poruku da od svih ljudi u krugu i njihovog pojedinanog doprinosa, zavisi kvalitet
zajednikog rada. S obzirom da je osnovna stvar koju elimo poticati kod uesnika/ca preuzimanje
modela odgovornih graana/ki za drutvo u kome ive, situaciju treninga vidimo kao odlinu priliku za
vebanje odgovornog delovanja koje podrazumeva sopstveno aktivno uee, imenovanje problema
kada ih prepoznamo, nuenje alternativnih reenja, pruanje podrke onima koji je trebaju, spremnost
na kritiko sagledavanje procesa u grupi.
Postoje i specifine odgovornosti trenerskog tima. Treneri/ce svakako imaju itav niz specifinih
odgovornosti koje se kreu od postavljanja okvira radionice, preko voenja i moderacije diskusija,
do praenja potreba svih ljudi u grupi kako bi se, na neke od njih, odgovorilo u procesu rada. To ne
znai da je misija tima da ispunjava sve mogue elje i zadovoljava sve potrebe vezane za trening. Pre
je re o neophodnosti postojanja svesti da radimo u osetljivom regionu, na osetljivim temama, sa
ljudima ije su ivotne prie pune ratnih i post-ratnih tekih iskustava. Zbog toga je, u cilju kvalitetnog
rada, neophodno neprestano oslukivati kako grupa die i koje su joj granice, te u skladu sa tim
procenjivati koliko se daleko i duboko moe ii u obradi odreenih tema. Odabir najpogodnijih vebi,
voenje rauna o metodolokoj raznovrsnosti, uoavanje mehanizama grupne dinamike, vetina
da se diskusije otvore, i zatvore kada je neophodno sve to spada u domen specifinih trenerskih
odgovornosti. Veoma je vano imati u vidu da trenerski posao nije neto to se savladava preko noi,
posebno ne na dvodnevnim intenzivnim treninzima. Re je o poslu sa ljudima i za ljude koji iziskuje
dugotrajnu edukaciju, jasan etiki kodeks i jasno povezivanje eljenih ciljeva i mogunosti koje za
njihovo ostvarenje pruaju treninzi i radionice.
Treneri/ce nisu samo moderatori/ce i facilitatori/ce procesa. Oni esto uestvuju u diskusijama
iznoenjem sopstvenih doivljaja, miljenja i linih iskustava. Na taj nain se siguran prostor u grupi
i poverenje na relaciji grupa-tim dodatno gradi, a trenerski tim uspeva da izbegne zamku da bude
doivljen kao tim koji posmatra i procenjuje. Potrebno je, dakako, stalno imati u vidu specifinost i
odgovornost trenerske pozicije, te voditi rauna o tome da se prostor za zajedniko deljenje i uenje
28
ne pretvori u pozornicu za iznoenje iskljuivo trenerskih stavova. Takoe je bitno i voditi rauna da
stavovi izneseni od strane trenerskog tima imaju specifinu teinu, te je potrebno nai dobru meru u
tome i paziti na osetljivost sopstvene uloge.
Teka pitanja i pitanja koja su izvor neslaganja ne zaobilaze se. Jedna od prepoznatljivih odlika
CNA treninga jeste spremnost da se na radionicama tematizuju najbolnija pitanja naih drutava, kao i
ona pitanja sa najveim konfliktnim potencijalom (tj. ona koja su u naim drutvima izvor neprestanih
diskusija i neslaganja). Trenerski tim nastoji da dobro proceni koliki je potencijal odreene grupe da
na konstruktivan nain tematizuje ova pitanja i da se sa njima nosi. Ne praktikuje se pristup glavom
kroz zid, ali se ne podlee ni ponekad prisutnom oekivanju da se izbegne otvaranje ovih pitanja zarad
harmonije u grupi. Ono to svojim radom nastojimo da promoviemo jeste verovanje da se istinski
pomaci mogu desiti tek kada meu sobom napravimo prostor da otvoreno razgovaramo o kakljivim
temama. Iako to ponekad moe izgledati kao direktno suprotstavljeno potrebi za izgradnjom grupe,
nae iskustvo pokazuje da se kroz ovaj pristup zapravo postie dublje i sutinsko poverenje meu
ljudima.
Fleksibilni koncepti, umesto unapred isplaniranih i nepromenljivih postavki. Dugogodinje
iskustvo nas je nauilo da je klju uspenog treninga u paljivom sluanju potreba u grupi, kao i u
briljivom praenju mogunosti i granica unutar grupe. Unapred zacrtani plan rada na treningu moe
se pokazati kao velika smetnja kada ustanovimo da je sa odreenom grupom ljudi neophodno ii
drugim putem, ili posvetiti vie panje odreenim temama, a druge potpuno izostaviti. Zbog toga
nastojimo da za svaki trening postavimo okvir sa izlistanim takama koje je neophodno da pokrijemo.
Nain na koji emo to uiniti obino odreujemo kada vidimo i osetimo grupu, te radionice
pripremamo dan za dan, nakon veernjih evaluacija. To iziskuje veliki napor i zahteva veliko iskustvo
trenerskog tima, da se u kratkom vremenu pronau dobri naini za odgovore na uoene potrebe
grupe sa kojom se radi, umesto unapred pripremljene radioniarske eme.
Razlike u miljenju se podstiu i ohrabruju. Razliiti naini na koje vidimo, doivljavamo i mislimo o
stvarima normalan su deo naeg ivota. Razlike u miljenjima posebno su vredne i obogauju kontekst
treninga. Zbog toga trenerski tim nastoji da ohrabri uesnike/ce da slobodno iznose miljenja koja
su moda drugaija od preovlaujueg veinskog diskursa (bilo u naim drutvima, bilo na samom
treningu). Prostor na treningu ne vidimo kao situaciju koja bi trebala da rezultira optim slaganjem i
usvajanjem zajednikih zakljuaka, ve pre kao ansu za sve nas da se vebamo u sluanju drugaijih
stavova i konstruktivnog ophoenja sa njima.
Prednost se daje konkretnom iskustvu i praksi u odnosu na teorijske modele i koncepte. Treninzi
koje organizuje CNA nisu akademski programi i fokus je stavljen na razmenu konkretnih iskustava i
praksi uesnika/ca treninga. Zbog toga, u metodolokom smislu, vebe, diskusije i razmena u grupi
imaju primat u odnosu na analizu i prezentaciju teorijskih modela. Svakako da se u radu uzimaju u
obzir postojei razvijeni teorijski koncepti, ali samo onda kada nisu sami sebi svrha, ve kada reflektuju
probleme naih drutava i pomau u razumevanju odreenih fenomena (kao to su nasilje, sukob,
identiteti i njihova konstrukcija itd.).
29
Primeri vebi
za kreiranje radionica
avanje
Upozn
uvodne vebe
Ciljevi ove grupe vebi:
Svaki trening, bez obzira na tematski fokus, duinu trajanja i intenzitet, zahteva da se uesnici/e i
lanovi/ce trenerskog tima meusobno upoznaju i dobiju priliku da se predstave jedni drugima. esto
e se pokazati nakon nekoliko radionica da je dobro osmiljeno upoznavanje kljuno za kreiranje
poticajne radne atmosfere i sigurnog prostora unutar grupe.
Uvodne vebe za upoznavanje imaju cilj da obezbede osnovne informacije o svakom od uesnika/
ca, da stvore osnovu ne samo za faktografsku, ve i za kasniju iskustvenu i emotivnu razmenu, da
olakaju prepoznavanje stvari koje su im zajednike, te da prepoznaju i uvae postojee razliitosti u
iskustvima, vrednostima i pogledima na svet. Veoma je vano da odabir vebi za upoznavanje bude
dobro prilagoen grupi sa kojom se radi kako se uesnici/e ne bi niti previe iscrpli, niti shvatili to kao
puku formalnost na putu ka pravim temama na treningu.
Iskustvo nam govori da lanovi/ce trenerskog tima treba da uestvuju u procesu upoznavanja.
Metodologija koju koristimo prilikom upoznavanja i izgradnje grupe:
Predloene vebe koriste se razliitim metodama interaktivnog rada rad u velikoj grupi; rad u
parovima; rad u manjim grupama. Vano je prilikom odabira vebi imati na umu nekoliko injenica:
Razliite vebe pokrivaju razliite dimenzije upoznavanja. Treba dobro proceniti koji nivo
upoznavanja je potreban grupi sa kojom radimo, te koliko duboko sa upoznavanjem elimo da idemo
na poetnim radionicama.
Razliitim ljudima odgovaraju razliita sredstva izraavanja. Neki e se uesnici/e najbolje
oseati sa verbalnim samopredstavljanjem, dok e drugima pisanje najvie odgovarati, a treima
e lake ii neka vrsta vizuelnog predstavljanja uz pomo crtanja, slika i drugih pogodnih rekvizita.
Poeljno je imati te razlike u vidu i nastojati da se napravi dobar balans izmeu razliitih izraajnih
tehnika.
32
Koncentrini krugovi upoznavanja

Svi iz grupe sedaju na stolice koje su postavljene u dva koncentrina kruga, tako da svako iz jednog
kruga sedi naspram neke osobe iz drugog kruga. Svi priaju u parovima sa osobom preko puta, i
nakon 3-5 minuta razgovora uesnici/ce iz unutranjeg kruga se pomeraju za jedno mesto u desno,
ime svako dobija novog sagovornika/cu za naredno pitanje. Nakon kratkog razgovora uesnici/ce iz
spoljanjeg kruga rotiraju se za jedno mesto u desno
Neka od moguih pitanja za razgovor:
- ime se bavim?
- Mesto gde ivim?
- Moja porodica...
- Dogaaj u mom ivotu koji je najvie uticao na mene
- Koja linost je snano uticala na moj ivot?
- Otkud ja ovde?
- Kako politika utie na moj ivot?
- ta bih voleo/la da menjam?
- Vidljive i nevidljive posledice rata tamo gde ivim?
- Neke stvari do kojih mi je stalo u ivotu
- ta moram da ostvarim?
- ta mi je podrka?
- U emu stvarno uivam?
- Mnogo se iznerviram kada
- elim da te pitam?
Trajanje: 2060 minuta (u zavisnosti od broja uesnika/ca i eljenog tempa razmene)
Napomena: Ova veba svojom postavkom ne omoguuje da svako razgovara sa svakim, ali je
dobar odabir za one ljude kojima je lake da na samom poetku treninga razgovaraju sa jednom
osobom na odreenu temu, umesto da svoja razmiljanja dele pred celom grupom. Vano je voditi
rauna da odabir pitanja za razgovor bude prilagoen profilu ljudi u grupi. Potrebno je jasno dati
uputstvo o vremenskom okviru, kako bi u svakoj rotaciji oba sagovornika/ce imala priliku da predstave
sebe.
Moje ime
Jedna po jedna osoba u krug ima zadatak da kae svoje ime i ispria neku priu u vezi sa njim: ta
znai, kako ga je dobio/la, ko mu/joj ga je dao
Venovi dijagrami
Svi dobiju po list papira na kojima je nacrtano onoliko Venovih dijagrama (tri kruga/elipse koji
se ukrtaju, videtii sliku) koliko ima uesnika/ca. Jedan Venov dijagram je za jednu osobu, a na
predvienom mestu treba upisati njeno ime i u svakom od krugova tog dijagrama treba upisati po
jednu odreenu informaciju o njoj. Na primer:
1. Gde ivi?
33
2.
3.
U emu uiva?
Jedan tvoj kulinarski specijalitet.
Uesnici/ce ustaju sa svojih mesta i imaju zadatak da priu svakoj osobi u grupi, postave joj pitanja
iz dijagrama i zapiu ih na svom papiru.
Trajanje: 30 minuta
Napomena: Ovom vebom se moe postii lake pamenje imena svih u grupi, dobra je za poetak
seminara/treninga jer stavlja ljude u situaciju da sa svima stupe u (prvi) kontakt, a veoma je zgodno
i to to ljudi mogu da se kreu po prostoriji jer to znatno utie na stvaranje oputenije atmosfere.
Naravno, ispunjeni papiri s dijagramima ostaju uesnicima (neretko im oni slue kao podsetnik, kada
pokuavaju da se sete neijeg imena). Mi esto ne formuliemo tree pitanje, ve damo uesnicima
zadatak da smisle pitanje koje e postaviti svima. Ova varijanta vebe je zabavnija jer pitanja umeju
da budu vrlo raznolika, pa i duhovita (npr. od Da li voli svog predsednika? do Ispriaj mi jedan
vic.). Treba imati u vidu da trajanje vebe moe i da eskalira ukoliko ljudima bude jako zabavno, pa
moe biti korisno ograniiti vreme ukoliko ga nemate dovoljno.
2.
1.
1.
2.
3.
3.
(ime)
(ime)
1.
2.
1.
2.
3.
3.
(ime)
34
(ime)
Oekivanja od treninga
Postavljene su tri panoa (na zidu ili podu) na kojima pie po jedno od sledeih pitanja:
- ta oekujem od treninga?
- ta oekujem od sebe na treningu?
- ta oekujem od drugih na treningu?
Svi za sebe na posebnim samolepljivim papirima ispiu svoje odgovore. Po tom, jedna po jedna
osoba prie panoima, proita svima ta je zapisala i zalepi/zakai svoje papire na odgovarajue panoe.
Moj put dovde

Svako za sebe na papiru nacrta jednu strelicu koja ilustruje tok ivota, moj put dovde, i na njoj
obelei mesta, odnosno take koje su mu bile vane u ivotu (do 5 minuta). Zatim, u plenumu, svako
ko eli predstavlja svoju strelicu.
Trajanje: 90 minuta
Napomena: Veoma je bitno za ovu vebu da se izvodi u tiini, i da nema aputanja i dobacivanja
u grupi, niti spoljanjih zvukova koji ometaju, odnosno da postoje uslovi da se puna panja posveti
osobi koja govori. Ova veba potie izgradnju poverenja u grupi, mada pojedinicima/kama zna biti
previe zahtevna za sam poetak treninga. Poeljno je da i treneri/ce uestvuju u ovoj vebi i da se
na taj nain ukljue u proces meusobnog upoznavanja, a jo bolje moe biti ako neko iz trenerskog
tima prvi zapone svoju priu i time da primer ostalima. Veba prua mogunost dubljeg upoznavanja
u grupi i potie empatiju i meusobno sluanje i uvaavanje. esto se deava da izvoenje vebe
vremenski eskalira, to zna biti vrlo naporno za prvi dan treninga, posebno ako ljudi nisu navikli da
paljivo sluaju dvadesetak drugih osoba (to je uglavnom sluaj) jer to jeste vrlo zahtevno i ljudi se
nakon nekog vremena umore. Zbog toga je od izuzetne vanosti da veba bude veto voena, sa
oseajem i za ljude i njihove prie (da ih se ne prekida, ve eventualno uputi diskretan znak da je
isteklo predvieno veme), ali i za vreme i itavu dinamiku radionice. Korisno je u uvodu vebe naglasiti
koji vremenski ram je predvien po osobi, a koliko se vremena ukupno ima na raspolaganju, te i
napomenuti na koji (diskretan) nain e voditelj/ica upozoravati na istek vremena.
Mesta koja su mi vana (Karta)

Na zidu se nalazi karta bive Jugoslavije, Evrope ili sveta (najbolje ako su iscrtane samo konture).
Jedna po jedna osoba prilazi karti, na njoj oznai flomasterom mesta koja su joj vana, za koje je/ga
veu odreena seanja i iskustva. Veza sa svakim oznaenim mestom se ukratko objasni ostalima u
grupi.
Trajanje: 60 minuta
Napomena: U kontekstu CNA treninga, koji okuplja ljude iz razliitih delova regiona bive Jugoslavije
ova veba moe da ima posebnu teinu. Ona doprinosi razumevanju razliitih ivotnih iskustava u
grupi, razliitih poimanja i nekadanje zajednike drave i dananjeg regiona ipartanog granicama
novonastalih drava. Podjednako je dobra kada se radi sa novoformiranim, kao i sa grupama koje se
35
ve poznaju, a moe se raditi na poetku, kao i u bilo kom drugom delu treninga. Korisna je kada je
potrebno ljude vratiti na lino iskustvo i line veze, ili doprineti meusobnom boljem razumevanju.
Druga verzija vebe: Na unapred pripremljenoj karti ucrtaju se sva mesta odakle dolaze uesnici/
ce. Zadatak uesnika/ca je da priu i oznae sa kojim su sve mestima povezani i pojasne na koji nain
(tako da su sva njihova mesta povezana izlomljenom linijom).
Mesto odakle dolazim

Svako u krug navede mesto odakle dolazi i tri stvari koje voli u vezi sa tim mestom.
Trajanje: 2025 minuta
Mesto u kome ivim (Mesto odakle dolazim)

Na podu se nalazi papir dovoljno veliki da uesnici/e mogu da se okupe oko njega i da svako ima
dovoljno mesta za sebe (na primer nekoliko sastavljenih flip-arta). Uesnici/e se zamole da svako
za sebe na ovom velikom papiru nacrta neto to im se posebno ne dopada, a odnosi se na ivot
u njihovom mestu (regiji, dravi). Ukoliko smatraju da nemaju talenta za crtanje, mogu da crtaju
simbole i dijagrame. Kada su crtei gotovi, svako objasni svoj crte u plenumu.
Sledei veliki papir stavi se na pod i uesnici/e se zamole da svako za sebe nacrta neto to im se
posebno dopada u vezi sa ivotom u njihovom mestu, dravi, regiji. Nakon toga slede objanjenja u
plenumu.
Trajanje: 60 minuta
Napomena: Ako osobe iz grupe dolaze iz razliitih krajeva, ova veba moe posluiti za bolje
upoznavanje razliitih konteksta iz kojih uesnici/ce dolaze. Ona slui i za meusobno upoznavanje,
odnosno razmenu o tome ta nam je vano u drutvu u kom ivimo. Veba moe koristiti kao uvod
kada je potreban iskorak od sebe ka drutvenom nivou, dajui priliku uesnicima/cama da u tiini
promisle o drutvu u kom ive. Takoe, ona moe trenerskom timu dati dosta vanih informacija za
dalji tok treninga: ta pojedinci ili cela grupa lako tematizuju, emu daju posebnu vanost, na koji
nain interpretiraju neke drutvene pojave, ta nije pomenuto, o emu se uti
Razgovor u izabranom paru

Svi stoje u krugu. Za svaku od tema uesnici/e nalaze para, i to one za koje misle da su im
najsliniji/e, pa najvie razliiti/e, najmisteriozniji/e itd.
Neke od moguih tema za razgovor:
-
Otkud ja ovde?
-
ta elim da ostvarim u ivotu?
-
Dogaaj u mom ivotu koji je najvie uticao na mene?
-
U emu stvarno uivam?
-
ta me boli u sredini u kojoj ivim?
36
Predstavljam te
Uesnici/ce se podele u parove. Svako ispria svom paru nekoliko rei o sebi. Druga osoba za to
vreme paljivo slua i pokuava da zapamti. Potom menjaju uloge. Na poetku se parovima napomene
kojim vremenom raspolau (najvie 10 minuta).
Svi se vrate u krug u plenumu i imaju zadatak da predstave svog para ostalim uesnicima iz grupe.
Trajanje: 40 minuta.
Napomena: Ako u grupi uglavnom nema ljudi koji se meusobno poznaju i/ili ukoliko je atmosfera
zategnuta, ljudima ova veba moe biti zahtevna, a od pomoi je da im se unapred, pre razgovora u
parovima, napomene da e imati zadatak da predstave jedni druge. Svakako ovu vebu ne treba raditi
pri samom poetku uvodne radionice. Ukoliko se jedan deo ljudi u grupi ve meusobno poznaje, ovo
se moe pretvoriti u vrlo zabavnu vebu.
Tri dogaaja koja su uticala na moj angaman

Na tabli su na vremenskoj crti predstavljena tri perioda pre rata; vreme rata; posle rata. Svako
treba da za sebe zapie po jednu stvar/dogaaj iz svakog od ta tri perioda koji su uticali na negov/njen
sadanji angaman na izgradnji mira. Zatim, jedna po jedna osoba ustaje, staje ispred table i kratko
pojasni ta je zapisala.
Napomena: Veba je primerena grupama u kojima bar jedan deo ljudi ima iskustvo mirovnog/
drutvenog angamana.
Ova slika govori o meni

U sredini kruga porean je vei broj raznovrsnih sliica/razglednica. Uesnici/ce imaju pet minuta
da ih razgledaju i odlue se za jednu sliku koja bi na neki nain govorila o njima, ali je ne uzimaju dok
se za to ne da znak. Nakon isteka pet minuta svako uzme eljenu sliku, pa objasni zato je ba nju
izabrao, odnosno kako ta slika govori o njemu/njoj.
Moja tri identiteta

Svako za sebe zapie svoja tri identiteta (po izboru). Potom jedna osoba ustane i proita jedan po
jedan svoj identitet. Kada proita jedan, napravi kratku stanku, a svi koji se prepoznaju u proitanom
identitetu takoe na kratko ustanu. Zatim ustaje sledea osoba u krugu i ita svoje identitete
Napomena: U nekim grupama se deava da im ovaj zadatak nije dovoljno jasan. Jednostavniji
oblik vebe je da zadatak bude: napisati tri reenice o sebi koje poinju sa Ja sam
37
Dve istine i la
Veba se moe raditi u veoj ili manjoj grupi. Zamoliti sve da napiu tri reenice/tvrdnje o sebi, ali
tako da je jedna lana. Zatim, po redu, svaki uesnik/ca proita zapisane tvrdnje, a ostali pogaaju
koja je lana. (Na primer: Studirala sam istoriju umetnosti, Treniram kik-boks, Moj tata odlino
kuva.)
Napomena: Ova veba moe biti od pomoi da se ljudi u grupi meusobno bolje upoznaju, ali i
posluiti kao veba vetine sluanja. Moe se raditi u grupi gde se uesnici/ce poznaju, kao i u grupi
gde se meusobno ne poznaju. Veba je ugodna i vrlo esto zabavna, to doprinosi kreiranju oputene
atmosfere.
Kako smo meusobno povezani

Jedna osoba stane na sredinu prostorije, pozove nekoga iz grupe i kratko objasni ta ih povezuje.
Obe osobe ostaju na sredini prostorije, s tim to sada druga poziva sledeeg/sledeu, uz kratko
objanjenje ta povezuje njih dvoje. Trea osoba poziva etvrtu i tako redom dok se svi ne nau
povezani u jedan lanac na sredini prostorije. itav proces se, ukoliko postoji potreba za tim, moe
ponoviti vie puta. Svaki novi lanac otkriva neoekivane poveznice izmeu ljudi koji su se moda prvi
put u ivotu sreli.
Napomena: Zasnovana na postavci da su svi ljudi na svetu povezani na barem jedan nain, ova
veba prua zabavnu mogunost da se ljudi u grupi isprobaju u prepoznavanju meusobnih poveznica.
Veba jednako dobro funkcionie i sa ljudima koji se znaju od ranije, kao i sa onima koji se prvi put
sreu. Korisno je poticati uesnike/ce da u pravljenju lanaca tragaju za onim poveznicama koje nisu
vidljive na prvi pogled i koje smo moda spremni da nehotice zanemarimo.
Predstavljam se
Svako uzme papir i na sredini papira napie svoje ime. Zatim upisuju:
-
U gornji levi ugao: kako se trenutno oseam
-
U gornji desni ugao: dve stvari koje volim da radim
-
U donji levi ugao: knjigu koju sam nedavno proitao/la ili film koji sam gledao/la
-
U donji desni ugao: gde bih najradije voleo/la da budem u ovom trenutku
Nakon upisivanja svi zalepe papir na prsa, etaju se po prostoriji, itaju ta su drugi/e napisali/e i
razgovaraju o tome.
Napomena: Ova je veba naroito pogodna za rad sa grupama mladih, a uvodnoj radionici daje
dinamiku i dozu smeha i oputenosti.
38
Severjug; istokzapad
Svi u grupi se zamole da ustanu i da se pozicioniraju u odnosu na centar prostorije, tako da njihova
pozicija pokazuje mesto odakle su na zamiljenoj geografskoj karti. Kada su svi stali tamo gde im
odgovara, voditelj/ica se kree po prostoriji od osobe do osobe i postavlja pitanja ljudima odakle su,
kako im je tamo, ta je specifino za to mesto itd.
Nakon toga sledi sledee pozicioniranje sa pitanjem sada naite mesto na kome biste eleli/e da
ivite. Voditelj/ica e takoe napraviti turu po prostoriji i u ovom krugu i dati ansu svima prisutnima
da priblie ostalima mesta u kojima bi voleli da ive.
Trajanje: 30 minuta
39
Vebe za
razumevanje konteksta
u kojima ivimo

Na Osnovnim CNA treninzima ove vebe se rade u okviru razliitih tema koje uglavnom prethode
temama izgradnja mira i suoavanje s prolou: timski rad i donoenje odluka, razumevanje sukoba,
nasilje, predrasude, itd. Pre nego to se dublje poradi na izgradnji mira, ali i na suoavanju s prolou,
vano je mapirati i osvestiti sve one drutvene pojave i procese koji taj mir naruavaju. Upravo tu
ulogu ima sledei set vebi. U njihove ciljeve spadaju:
-
Mapiranje drutvenih pojava i procesa relevantnih za rad na izgradnji mira;
-
Osvetavanje predrasuda i slika neprijatelja;
-
Senzibilizacija za diskriminaciju i druge vrste nasilja, s akcentom na strukturno i kulturalno
nasilje;
-
Upoznavanje drutveno-politikih okolnosti u susednim zemljama i mapiranje zajednikih i
meusobno povezanih problema.
Neke od njih kao sekundarni efekat mogu imati meusobno bolje upoznavanje i izgradnju
poverenja u grupi, ali i razvoj empatije sa drugima i drugaijima.
Metodologija koju koristimo:
U ovoj grupi vebi najvie se radi plenarno, mada je zastupljen i rad u manjim grupama i
individualni rad. Najuestalije metode su one koje potiu iskustveno uenje, koje stvaraju doivljaj, a
to su igre uloga, odnosno simulacije i diskusije/razmene u manjim grupama s pripremom prezentacije
na zadatu temu, nakon koje sledi nastavak diskusije ili refleksija u plenumu. Takoe, barometri mogu
biti vrlo korisna metoda, posebno kada za cilj imamo razmenu razliitih miljenja.
40
Veliki barometar: Nasilje

Na podu se nalazi vei broj papira (bar po jedan za svaku osobu u grupi) sa po jednom od dole
navedenih izjava. Svaki uesnik/ca uzima bar jednu izjavu i stavlja je u barometar sa polovima Jeste
nasilje i Nije nasilje vodei se svojim razumevanjem te izjave i procenom koliko to jeste ili nije
nasilje. Nakon to su sve izjave postavljene, sledi diskusija o nekima od njih: Da li bi neko/a promenio/
la poloaj jedne od izjava u barometru? Zato? Kako to ostali vide?
Tematizuje se jedna po jedna predloena izjava.
Dodatna pravila diskusije:
- Samo obrazlaemo zato bismo promenili mesto u barometru nekoj od izjava, ali ne moemo
fiziki da menjamo mesto izjavi/papiru koji je neko drugi stavio.
- Nije cilj da se kao grupa dogovorimo koja bi pozicija bila idealna za pojedinu izjavu, ve da
razmenimo miljenja.
Neke od izjava za barometar:
1.
2.
3.
4.
Balkanske zemlje su rasistike.

Bosna i Hercegovina je drava svih Bosanaca i Hercegovaca.
Dijaspori bi trebalo zabraniti da glasa.
Dozvoljeno je da damija iz XIII veka u Prilepu, koja je spaljena 2001., moe da se obnovi, ali da
slui kao kulturni spomenik u kom se ne obavljaju verske slube.
5. Fundamentalizam predstavlja veliku opasnost za mir u svetu.
6. Graani se bune zbog preseljenja Roma u njihovo naselje, da se ono ne bi pretvorilo u deponiju.
7. Haki tribunal je veoma doprineo miru i pomirenju u regiji.
8. HIV pozitivna deca ne bi trebalo da idu u kolu sa ostalom decom.
9. Jedan od prioriteta u obnovi nakon rata trebalo bi da budu porueni verski objekti.
10. Jedini izlaz za balkanske zemlje jesu evroatlanske integracije.
11. Jezici manjina trebalo bi da budu obavezan kolski predmet.
12. Ko hoe da radi - uvek e moi da nae posao.
13. Kome se ne svia drava u kojoj ivi, moe da je napusti.
14. Ljudima bi trebalo biti dozvoljeno da okae na svoju kuu koju god ele zastavu.
15. Makedonija je drava svih Makedonaca.
16. Manjinske nacionalne grupe i osobe sa hendikepom trebalo bi da budu pozitivno diskriminisane
na konkurisima za zapoljavanje.
17. McDonalds, Nike, Coca-Cola, Nestle
18. Meunarodna zajednica uspostavlja demokratiju u Libiji.
19. Najlake je zaposliti se ako si lan stranke na vlasti.
20. kolarina je neophodna radi boljeg kvaliteta obrazovanja.
21. NATO drave su bombardovale Jugoslaviju kako bi spreile humanitarnu katastofu.
22. Nezaposlenim izbeglicama biva iskljuena struja jer nisu platili raun.
23. Nemaki narod je zapoeo Drugi svjetski rat.
24. On je lojalan graanin ove drave.
25. Policija stoji i ne reaguje dok grupa mladia tue uesnike i uesnice gej parade.
26. Pravo na zemlju ima onaj koji je na nju prvi doao.
27. Radi mira u BiH trebalo bi uspostaviti trei, hrvatski entitet.
28. Republiku Srpsku treba ukinuti.
29. Romi su bezbrian narod.
30. Seksualna orijentacija je privatna stvar za etiri zida.
41
31. Svi bi trebalo da znaju zvanini jezik drave u kojoj ive.

32. Svi koji su sluili vojsku u toku rata bili su za taj rat.
33. Trebalo bi pomoi Africi da se civilizuje.
34. U ratu su uvek sve strane krive.
35. U vojsci se postaje ovek.
36. Velika Srbija
37. Velika Albanija
38. Velika Britanija
39. Verski slubenik se kandiduje za predsednika drave.
40. ene su miroljubivije nego mukarci.
Trajanje: 1,52h
Napomena: Ova veba se moe koristiti kada za kratko vreme elimo na efikasan nain da otvorimo
i pokrijemo vei broj kljunih taaka. Pored toga to je odlina za proces senzibilizacije za nasilje, ona i
te kako doprinosi boljem razumevanju drutvenih konteksta i stepena rasprostranjenosti strukturnih i
kulturalnih oblika nasilja. Moe takoe da bude izuzetno korisna trenerskom timu za brzo mapiranje
tema koje su prioritetne za rad u toj grupi uesnika/ca. Bitno je da izbor izjava bude aktuelan, i da su
njima pokrivene razliite drutvene grupe i razliite vrste nasilja. Mi za svaki trening osveavamo
listu izjava.
Sama metoda velikog barometra moe se koristiti za razliite teme, samo treba izbor izjava
prilagoditi temi.
Predrasude o etnikim grupama

Prvi korak: Uesnici/ce se podele u grupe po etnikoj pripadnosti. Svaka grupa dobije zadatak da
na zidne novine ispie ono to su uli o svojoj etnikoj grupi, odnosno da odgovore na pitanje: Kakvi
su Srbi/kinje, Hrvati/ce, Bonjaci/kinje, Albanci/ke, Makedonci/ke, Crnogorci/ke, itd?
Drugi korak: Uesnici/ce se odluuju za jednu od etnikih grupa kojoj ne pripadaju (ponuene
etnike grupe su od onih kojima pripada bar jedna osoba iz grupe uesnika/ca). Bitno je da u svakoj
grupi bude otprilike podjednak broj uesnika/ca. Zadatak je da na zidnim novinama ispiu ta su sve
uli kakva je ta etnika grupa.
Potom idu prezentacije zidnih novina iz prvog koraka, onda iz drugog koraka, pa sledi diskusija:
Kako vam se ovo ini, kako se oseate kad vidite sve ovo? Koliko se u svakodnevnici sreete sa ovim
predrasudama? ta raditi s njima?
Trajanje: 1,5h
Napomena: Veoma je vano vebu paljivo uvesti i dati vrlo precizne upute. Zadatak je da se
napie ono to znamo da postoji, a ne ono to je lino miljenje. esto u grupama ima ljudi koji ne
ele da se odreuju etniki, pa time ne ele ni da uestvuju u vebi koja ih stavlja u takvu situaciju.
Izmeu ostalog, i zato je vano da se razjasni iz kog razloga se ova veba radi. U naim kontekstima
esto nas niko ni ne pita u koju etniku (ili drugu) grupu spadamo, jednostavno nas svrstaju hteli mi to
ili ne, oseali se tako ili ne. Onima koji ne ele da se odreuju etniki, moe se ponuditi da idu u onu
grupu u koju ih najee svrstavaju. Mogue je da e iz protesta poneko odluiti da formira novu grupu
i nazove je vanzemaljci ili kosmopoliti i to, naravno, treba dozvoliti, iako skree sa date teme.
Ponekad moe biti i samocenzure jer nije lepo tako neto napisati o nekome. Trebalo bi razjasniti
42
da je namera mapirati postojee predrasude (koje ne moraju neophodno biti nae, ve one koje smo
u svojoj okolini uli), pa potom razmiljati kako se nositi s njima. Jedan od pristupa jeste poricanje da
one postoje, ali teko da emo im poricanjem stati na put. Treba imati u vidu da ova veba esto teko
padne ljudima jer su po prvi put u situaciji da pred onim drugim kau koje predrasude prema njemu
postoje. No, ako se ova veba paljivo vodi, efekat moe biti upravo izgradnja meusobnog poverenja.
Asocijacije
Voditeljica proita pojam, a uesnici/ce imaju dvadesetak sekundi da na samolepljivim papiriima
napiu asocijacije na taj pojam. Posle svakog pojma ostatak trenerskog tima pomogne da se ispisani
papirii pokupe i zalepe na na velike papire, dok voditeljica ita sledei pojam Do deset pojmova je
dovoljno.
Primeri pojmova: novinari, homoseksualci, feministkinje, politiarke, ateisti, vernici, policajci,
Evropljani, Amerikanci, menaderi, NVO.
Napravi se kratka izloba ispisanih asocijacija, tako da svi imaju priliku da proitaju. Potom
evaluacija vebe: Kako vam ovo izgleda? Da li ste iznenaeni onim ta ste zapisali? Koliko ste se
cenzurisali? Odakle nam ove asocijacije, odakle one potiu?
Napomena: U toku ove naizgled lagane vebe moe se dogoditi da se ljudi osete povreeni zbog
neega to je zapisano. Cilj vebe jeste da se osveste postojei stereotipi i njihova veza sa diskriminacijom
u drutvu. Ona prua mogunost da se, na nekonfrontirajui nain, unutar grupe artikulie oseaj
nepravde vezan za postojee stereotipe. Iz tog razloga se odabir pojmova prilagoava grupnom
preseku i kombinuje sa onim pojmovima sa kojima pretpostavljamo da se niko nee identificirati,
te je vei oseaj slobode da se izrazi uvreen stereotip ili predrasuda. Poreenjem ta dva sluaja u
evaluaciji vebe uoava se mehanizam koji koristimo kada primenjujemo predrasude.
Slike neprijatelja
Uesnici/ce se podele po dravama/regijama iz kojih dolaze.
1. korak: Imaju zadatak da na zidnim novinama izlistaju grupe koje su im od strane njihove okoline
predstavljene kao neprijateljske (u detinjstvu, u toku kolovanja, posredstvom medija, na poslu).
2. korak: Potom se odlue za jednu od tih grupa i opiu slike koje su o toj grupi dobijali (Kakvi su
oni? Zato bi trebalo da ih se plaimo, ili budemo oprezni s njima?).
Potom prezentacije u plenumu i razgovor: Koliko su ove slike prisutne u drutvu? emu slue (slike
neprijatelja)? Ko ih gradi i zato?
Trajanje: 11,5h
Slike neprijatelja (2)

Podela u tri male grupe. Uesnici/ce razgovaraju na teme: Ko su neprijatelji u naim drutvima, ko
su drugi? emu slue slike neprijatelja? Ko gradi te slike i zato? Zadatak im je da pripreme i zidne
novine o onom o emu su razgovarali. Sledi predstavljanje zidnih novina u plenumu, pa komentari i
diskusija.
Trajanje: 1h
43
Poricanje
Podela u manje grupe (podela sluajna ili po dravama/regijama). Zadatak je razgovarati i
pripremiti prezentaciju na temu: ta se porie u naim drutvima? Kako? Primeri poricanja. Zato do
toga dolazi? Pokuati da primeri obuhvate sva tri oblika poricanja: bukvalno (Nije se dogodilo, npr.
nije bilo zloina), poricanje tumaenja (Nije bilo ba tako, npr. Nije to bilo etniko ienje, oni su
sami otili.) i poricanje znaenja ili implikacija (Dogodilo se, ali to nema veze sa mnom, ja na to ne
mogu da utiem.)1
Potom prezentacije u plenumu i razgovor.
Trajanje: 45 minuta 1h
Napomena: Da zadatak ne bi bio preteak, moe se koristiti prethodni kratak teoretski input o
poricanju. Takoe, moe se uesnike/ce dodatno inspirisati nekim ivim primerima.
Drugi pogled
Korak 1. Izdvoje se dve stolice na koje se pozovu da sednu osobe koje nisu nacionalnosti A, ve
pripadaju suprotstavljenoj etnikoj grupi B. Njihov zadatak je da se stave u ulogu osoba koje su
nacionalnosti A, da takorei uu u njihove cipele i da pokuaju da odgovore na sledea pitanja:
-
S kojim se problemima i potekoama suoava (zbog svoje nacionalnosti)?
-
Koje strahove ima?
-
Koje te to nepravde bole?
-
Koje su tvoje potrebe?
-
emu se nada?
Kao podsetnik, na 4 papira se napiu pojmovi oko kojih se veba vrti: strahovi, nepravde, potrebe,
nade.
Potom osobe koje jesu nacionalnosti A imaju prostor da dopune ono to je reeno, ali se naglasi
da ne treba da ispravljaju ve izgovoreno, ve da se fokusiraju samo na dopune.
Korak 2. Veba se ponavlja, ali tako da su sada te dve stolice namenjene osobama koje ne pripadaju
toj suprotstavljenoj etnikoj grupi B. Oni imaju zadatak da se stave u ulogu osoba nacionalnosti B i
pokuaju da odgovore na ista pitanja. Potom osobe koje jesu nacionalnosti B mogu da dopune reeno.
Po potrebi, nakon ovih koraka, moe se primeniti osvrt na vebu u plenumu: Kako vam je bilo? ta
vas se dojmilo?
Napomena: Ukoliko procenjujete da bi ova veba teko ila, moe se razbiti led tako to se dan
ranije proveri s najmotivisanijim uesnicima/ama (i najsenzibilisanijim za dijalog) da li su zainteresovani
da u ovakvoj vebi uestvuju i da li bi se toga prihvatili, pa da imaju vee da o tome razmisle i pripreme
se. Vano je imati po dve osobe iz obe suprotstavljene etnike grupe koje bi preuzele zadatak na
sebe. Veoma je vano, prilikom uvoenja vebe, biti transparentan i rei svima da je sa pojedinim
uesnicima unapred dogovoreno da probaju da uzmu odreene uloge, ali da je prostor otvoren za jo
nekoga da to pokua ako bude eleo/la.
U grupama u kojima su bili ljudi iz vie zemalja bive Jugoslavije (odnosno u grupama gde je bilo
Ova tri oblika poricanja uveo je Stanley Cohen. Videti Stanley Cohen. Stanje poricanja: Znati za zlodela i patnje.
Prevod: Glii, S. (Beograd: Samizdat B92, 2003), str. 30-33.
1
44
bar 56 etnikih grupa), odluivali smo se da tematizujemo odnos izmeu dve, pa bi se u vebi bavili
npr. Albancima i Srbima s Kosova. Meutim, u grupama u kojoj su zastupljene tri etnike grupe, kao
na primer Bonjaci, Hrvati i Srbi, tematizovali bismo sve tri: prvo bi oni koji nisu Hrvati pokuali da
uu u ulogu Hrvata, pa oni koji nisu Srbi pokuali da uu u ulogu Srba, odnosno oni koji nisu Bonjaci
pokuali da uu u tu ulogu.
Treba imati u vidu da ova veba dugo traje, i da je ne treba ubrzavati. Na primer, verzija sa tri
etnike grupe moe da traje i due od dva sata.
Veba je emocionalno vrlo teka, jer se ljudi stavljaju u poziciju u kojoj verovatno nikada nisu bili,
a esto i prvi put razmiljaju na taj nain. Sama injenica koliko malo znaju i koliko im teko pada
da ita smisleno kau o drugima, eksponira jedan deo problema u kojem ive. Veba je zahtevna za
voenje i treba je izvesti u atmosferi mira i meusobnog sluanja, te podrazumeva odreeni stepen
poznavanja i ostvarene komunikacije u grupi. Ubacivanje kratkih pauza izmeu koraka izvoenja
sasvim je uobiajeno, zbog potrebe da se udahne vazduh.
Korak napred
Uesnicima/cama su nasumino podeljene kartice s ulogama koje e oni/one predstavljati u vebi.
Kartice ne smeju pokazivati nikom drugom. Zamoljeni/e su da pokuaju da se to bolje uive ulogu
koju su dobili, da razmisle o nainu ivota i svakodnevnim obavezama i problemima s kojima se ta
osoba susree.
Zatim se poreaju u liniju jedni pored drugih (kao na startnoj liniji).
Voditelj/ica naglas ita listu situacija i dogaaja, jednu za drugom. Svaki put kad neko/a od njih na
izjavu moe odgovoriti sa da, treba da napravi korak napred. Posle svih proitanih izjava uesnici/e
pogledaju kako su rasporeeni po prostoriji a zatim saoptavaju ostalima svoje uloge. Posle toga
imaju priliku da jo jednom pogledaju ko je gde. Sledi povratak u plenum i razgovor o vebi: Kako vam
je bilo? Koliko ste se osvrtali? Paralela sa svakodnevnicom
Kartice s ulogama:
-
Ti si nezaposlena samohrana majka.
-
Ti si ker lokalnog direktora banke.
-
Ti si muslimanka koja ivi sa roditeljima koji su jako religiozni.
-
Ti si sredovena Srpkinja koja ivi u Pritini.
-
Ti si mladi koji se kree u invalidskim kolicima.
-
Ti si 17-godinja Romkinja koja nikada nije zavrila osnovnu kolu.
-
Ti si HIV pozitivna ena.
-
Ti si nezaposleni uitelj u dravi iji novi slubeni jezik ne govori teno.
-
Ti si predsednik uticajne NVO u malom gradu.
-
Ti si ratni vojni invalid koji ivi od socijalne pomoi.
-
Ti si predsednik omladinskog ogranka politike partije koja je sada na vlasti.
-
Ti si ilegalni kineski imigrant.
-
Ti si ker amerikog ambasadora u dravi u kojoj trenutno ivi.
-
Ti si vlasnik uspene kompanije za uvoz-izvoz.
-
Ti si penzioner.
-
Ti si 22-godinji homoseksualac.
-
Ti si voditeljka najgledanije TV stanice.
-
Ti si beskunik.
-
Ti si 19-godinjak iz veoma udaljenog planinskog sela.
-
Ti si Makedonka koja 11 godina ivi u prihvatnom centru.
45
Izjave koje su proitane:

1. Nikada se nisi susretao s bilo kakvom ozbiljnom finansijskom tekoom.
2. Ima pristojan dom sa telefonskom linijom i televizorom.
3. Osea da se tvoj jezik, vera i kultura potuju u drutvu gde ivi.
4. Osea da je tvoje miljenje o socijalnim i politikim pitanjima vano i da se tvoji stavovi sasluaju.
5. Druge osobe se konsultuju s tobom o razliitim pitanjima.
6. Ne plai se da e te policija zaustaviti.
7. Zna kome da se obrati za savet i pomo ako treba.
8. Nisi nikada oseao/la diskriminaciju zbog svog porekla.
9. Ima adekvatnu socijalnu i zdravstvenu zatitu prema svojim potrebama.
10. Moe da ide na odmor jednom godinje.
11. Moe pozvati prijatelje kui na veeru.
12. Ima zanimljiv ivot i pozitivan si prema svojoj budunosti.
13. Moe da studira i da bira profesiju po vlastitom izboru.
14. Ne plai se da e biti uznemiravan ili napadnut na ulici ili u medijima.
15. Moe da glasa na dravnim ili lokalnim izborima.
16. Moe da slavi svoje najvanije verske praznike s porodicom i prijateljima.
17. Moe da uestvuje na meunarodnom seminaru u inostranstvu.
18. Moe da ide u kino ili pozorite barem jednom sedmino.
19. Ne plai se za budunost svoje dece.
20. Moe kupiti novu odeu barem jednom u tri meseca.
21. Moe se zaljubiti u koga eli.
22. Osea da se tvoje sposobnosti cene i potuju u drutvu u kom ivi.
23. Moe koristiti internet.
Trajanje: 45 minuta 1h
Napomena: Ova veba je izuzetno dobra kao podsticaj za promiljanje postojanja drutvenih
nejednakosti, razliitih mogunosti i posledica koje to moe da ima na ivot osoba koje pripadaju
nekoj od manjinskih i/ili ranjivih grupa. (Treba voditi rauna da meu karticama sa ulogama bude vei
broj predstavnika/ca ranjivih i neprivilegovanih grupa.) Ona slikovito pribliava pojmove stukturnog i
kulturalnog nasilja i daje priliku uesnicima/ama da probaju tue cipele. Korisna je u osvetljavanju
nejednakih startnih pozicija koje osobe imaju u drutvu i koliko ih je teko prevazii kada su nepovoljne.
Ova veba moe da se koristi i kao osnova za promiljanje stereotipa i predrasuda.
Kvadratii/takice
Svakom uesniku/ci zalepi se kvadrati odreene boje na elo, tako da on/ona ne vidi ta je
zalepljeno. Na primer, njih sedmoro dobije po crveni kvadrati, petoro plavi, dvoje zeleni, dvoje
uti, jedna osoba dobije crni i jedna beli. Dodatno, neki mogu da dobiju kombinaciju boja, na primer
jedna osoba crveno-plavi kvadrati, a druga uto-crveni.
Uputstvo: Rasporedite se u grupe po boji bez verbalne komunikacije.
Evaluacija vebe: ta se dogodilo?
Trajanje: 45 minuta
Napomena: Veba simulira nametanje identiteta i razvrstavanje u skladu sa nametnutim
46
kriterijumom, to je est sluaj u naim drutvima sa etnikom, rodnom ili drugim vrstama diskriminacije.
Uesnici/ce se esto povedu za prvim loginim nainom da ree zadatak, te se razvrstavaju samo
na osnovu papiria (odnosno boje takica/kvadratia) koje su dobili. Spoznaja o mehanizmu kojem
podleu zna biti bolna kada se ljudi prepoznaju u ulozi diskriminisanih ili diskriminatora. Vano je dati
upute precizno, i ne insinuirati kako da se uesnici/ce razvrstaju, kako voditelj/ica ne bi sebe stavio/la
u ulogu manipulatora.
Ostrvo
Uesnici/ce se podele u 3 male grupe. Kae im se da se nalaze na pustom ostrvu i da nema naina
da ga napuste. Radi organizovanja zajednikog ivota treba da se dogovore i uspostave zajedniki
sistem pravila koja bi im olakala ivot na ostrvu. Svaka mala grupa ima 10 minuta da napravi taj
dogovor i da ga zapie na veliki papir. Potom sledi povratak u plenum na kratko, gde grupa po grupa
prezentuje svoja pravila svima.
U sledeem koraku se zamoli da iz svake grupe jedna osoba volontira. Volonteri se izvedu van
prostorije i kae im se da se nee vratiti u grupu iz koje su izali, ve e otii u neku drugu, a zadatak
im je da se ponaaju u neskladu sa pravilima ivota na tom ostrvu, odnosno da probaju da izmene to
vie od prethodno napravljenog dogovora.
Nakon 10 minuta boravka novih osoba na ostrvima se veba zavrava i evaluira.
Evaluaciona pitanja: ta se dogodilo? (prvo uesnici/ce koji nisu menjali ostrvo, potom oni sa
specijalnim zadacima). Kako su se oni koji su doli/le oseali/e u svojoj ulozi kritelja/ki pravila, a kako
oni koji su bili tu, kada je dolo do nepotovanja njihovog sistema? Ko je bio u ulozi rtve, a ko u ulozi
nasilnika? Kakve veze ovo ima sa stvarnim ivotom?
Autobus
Kratka simulacija scene u autobusu. etiri dobrovoljca/ke imaju zalepljen papiri sa odreenom
ulogom: Romkinja sa malim detetom; mladi kojem na majici pie Gay je OK; seljanka koja je krenula
na pijacu; pokrivena ena kojoj se samo vide oi. Jo est putnika uestvuje u ovoj sceni, a zadatak
je da se prema etiketiranima bez cenzure ponaaju onako kako oni vide da se drutvo prema njima
ponaa.
Potom evaluacija vebe: ta su posmatrai/ce scene primetili/le? ta su uesnici/ce u sceni hteli/
le da prikau?
Mapiranje patrijarhata i militarizma u naim drutvima

Veba se izvodi sa uesnicima/ama podeljenim u dve grupe. Jedna grupa pravi zidne novine na
temu mapiranja patrijarhata, a druga mapiranja militarizma u naim drutvima. Treba da prikupe to
vie primera gde i na koji nain te dve pojave postoje u drutvu, ko ih podrava, koji su im oblici itd.
Slede kratke prezentacije uz eventualna pitanja za pojanjenja. Potom razgovor u plenumu: Koje su
slinosti izmeu patrijarhata i militarizma? Gde se prepliu?
Trajanje: 11,5h
47
Moja zajednica
Svakome u grupi se da veliki papir, flomasteri, olovke itd, i kae im se da imaju pola sata za
pripremu prezentacije koja bi opisivala ono to oni smatraju svojom zajednicom. Svako za odreeno
vreme prezentuje svima pripremljeno.
Dalje se mogu razne varijante praviti: iskustva vezana za moju pripadnost odreenoj zajednici,
iskustva vezana za razvoj te zajednice itd.
48
Vebe za obradu teme
izgradnja mira

Ciljevi ove grupe vebi su brojni i raznovrsni, a imajui u vidu da retko kada raspolaemo vremenom
dovoljnim da obradimo sve potrebne podteme, veoma je bitno da dobro procenimo prioritete: ta je
najvanije pokriti u odreenoj grupi uesnika/ca i kojim potrebama treba izai u susret. Dobra procena
prioriteta zasniva se na dobrom poznavanju specifinosti grupe uesnika/ca, uvidima iz prethodna
dva seta vebi, iskustvu trenerskog tima i njihovom poznavanju drutveno-politikih okolnosti irom
regije. A meu ovim brojnim ciljevima su:
-
Bolje razumevanje osnovnih pojmova relevantnih za izgradnju mira;
-
Mapiranje ta sve izgradnja mira podrazumeva, ali i osveenje koliko svako od nas
svakodnevno radi na izgradnji mira, a da to tako ne naziva;
-
Osnaivanje i inspirisanje uesnika/ca za aktivnije uee u graanskom ivotu i preuzimanje
vie odgovornosti za drutvene procese;
-
Razmena iskustava, upoznavanje s dobrim praksama, ali i uenje iz greaka koje smo sami ili
koje su drugi napravili;
-
Razvijanje kulture kritike (i samokritike);
-
Razvijanje kulture dijaloga sa neistomiljenicima;
-
Promocija nenasilja.
Metodologija koju koristimo obraujui temu izgradnja mira:
Koriste se uobiajene radioniarske metode. Za ovu grupu vebi jeste vaan plenaran rad koji
je uglavnom informativan i inspirativan. No, veoma je bitno da u neto veoj meri bude zastupljen
rad u manjim grupama, zbog neophodnog prostora za razmenu, refleksiju, promiljanje i analizu,
a ti procesi su plodotvorniji kada zajedno radi neto manje ljudi. Ne treba zaboraviti ni da je vano
obezbediti prostor za samorefleksiju i razmiljanje, u tiini.
49
Reka mira
Svi u grupi na pojedinanim papirima raznih boja piu svoje definicije mira. Zatim svako proita ta
je napisao/la, a svi papiri se stave na pod u sredini prostorije.
Trajanje: 30 minuta
Moj doprinos izgradnji mira / pomirenju

Redom, svi u krug predstave neto to vide kao vlastiti doprinos izgradnji mira / pomirenju koji je
napravio/la.
ta moemo uiniti (Situacije)

Proita se jedna ivotna situacija (koja prosto poziva na reakciju) i postavi pitanje: ta inite? Potom
uesnici iznesu svoje ideje o reakciji. Cilj nije odrediti najprikladniju ili najbolju reakciju, ve sakupiti
spektar moguih reakcija kako bismo jedni druge inspirisali ta moemo napraviti u odreenim
situacijama.
Neke od ideja za situacije:
Vratio/la si se sa seminara na kome su bili ljudi iz bive Jugoslavije. Sree se sa poznanicima koji
te pitaju kako je bilo. Jedan od njih komentarie: Opet si se druio/la sa iptarima?! ta ini?
Na porodinom skupu si, jednonacionalnom. Tu je i jedna osoba druge nacionalnosti. Jedan od
lanova porodice provocira tu osobu zbijajui neprikladne ale (npr. Gde si, okice?). Primeuje
da toj osobi nije pravo. ta ini?
Na porodinoj proslavi tvoj roak izjavljuje kako su svi Srbi dobrovoljno otili sa Kosova. ta
ini?
Na susednoj zgradi se pojavio grafit Hrvate u rezervate. (Ili: Srbe na vrbe.; Bosance u lance.
itd.) ta ini?
Na poslu ti se kolega ali: Vidi ove Albance, sva prava smo im dali, a ta nam rade... ta ini?
Nalazi se na mirovnoj konferenciji. Predstavnik udruenja porodica nestalih govori da samo rtve
imaju pravo da rade na izgradnji mira. ta ini?
Nalazi se u taksiju. Kada taksista sazna da si iz Bosne pita te: Kako, bogati, izlazite na kraj sa
onim Muslimanima?! ta ini?
Tvoj prijatelj dobija otkaz s posla zbog drugaije seksualne orijentacije. ta ini?
U tvom naselju je planirana izgradnja stambenih objekata za romsku zajednicu. Jedan od suseda
ti nudi da potpie peticiju protiv te izgradnje. ta ini?
Trajanje: do 60 minuta
Napomena: Veba je zgodna kao jedna od uvodnih vebi na temu izgradnje mira i mirovnog
aktivizma, jer moe da nas podseti da mirovnim aktivizmom moemo i treba da se bavimo svi i
svakodnevno i kada nemamo idealne logistike uslove i kada nemamo materijalnu podrku u vidu
50
resursa i donacija. Vano je izabrati/osmisliti situacije koje su bliske i realne uesnicima radionice.
Trebalo bi tematizovati bar 45 situacija. Za prvih nekoliko je potrebno oko 1015 minuta po situaciji,
pa se kroz ostale uglavnom prolazi malo bre. Preporuljivo je da veba ne traje due od 60 minuta jer
se ljudi zamore od jednoline dinamike, sluanja i sedenja na mestu.
Situacije 2 (verzija za veteranski trening)

Veba funkcionie kao i prethodna, s tim to je ova posebno kreirana za grupu ratnih veterana.
Dobijate poziv od udruenja boraca Armije BiH da vi kao grupa zajedno doete na godinju
komemoraciju u Srebrenici. ta inite?
Udruenje porodica poginulih u Tuzlanskoj koloni vas zove na obeleavanje stradanja na
Branskoj Malti. ta inite?
Planirana je zajednika poseta stratitima u Istonoj Slavoniji. Domainska udruga branitelja
dobija pretnje od drugih braniteljskih udruga i prenosi vam tu informaciju dan pred put. ta
inite?
Politika stranka u javnosti stavlja va rad u sopstvene zasluge i iznosi stav da je to pruanje
potvrde njihovom politikom programu konstatacijom: Ovo je dokaz da entitete treba ukinuti!
ta inite?
Planirate skup veterana iz regije u hotelu Vilina Vlas kod Viegrada. Sve je dogovoreno, ali
nekoliko dana pred poetak dobijate verodostojnu informaciju od jedne nevladine organizacije
da je tokom rata u tom hotelu bio organizovan logor za ene i da su tu mnoge ene silovane. ta
inite?
Predstavnik udruenja porodica rtava trai od vas da mu omoguite da se obrati borcima druge
strane koji vam dolaze u posetu. ta inite?
Planirate skup uz obraanje medijima. Saznajete da je jedan od gostiju skupa iz vae grupe upravo
optuen za ratni zloin. ta inite?
Zajedno poseujete spomen-sobu HVO-a (veterani sa sve tri strane) i u njoj izmeu ostalog vidite
sliku Tumana i Pavelia. ta inite?
Tokom poseta stratitima u jednom gradiu na planirani sastanak sa lokalnim vlastima se najavljuje
zamenik naelnika optine koji se pre nekoliko meseci vratio sa odsluenja kazne, a bio je osuen
za ratni zloin. ta inite?
Udruenje HVIDR-a iz upanje bi se prikljuilo akcijama koje planirate ako udruenje boraca iz
Srbije iz svog imena izbaci predznak oslobodilaki. ta inite?
Potom u plenumu osvrt na sve ove situacije.
Veliki barometar: Jeste izgradnja mira Nije izgradnja mira

Metoda Veliki barometar je ve opisana na str. 41.
1.
2.
3.
4.
5.
Drutvene pojave za barometar:

Povratak izbeglica kuama
Bolje KFOR-ovi tenkovi, nego srpski policajci
Verske institucije su doprinele razvoju mira na Balkanu
Verske institucije
Isticanje svog nacionalnog identiteta
51
6. Smrtna kazna
7. NATO bombardovanje Srbije i Crne Gore
8. Haki sud
9. KFOR
10. Feminizam
11. Civilno sluenje vojnog roka
12. Suenje ratnim zloincima u njihovim zemljama
13. Abortus
14. Legalizacija lakih droga
15. Cenzura medija
16. Sklapanje gej/lezbejskih brakova
17. Usvajanja dece od strane gej/lezbejskih parova
18. Mirovni aktivizam
19. 51% ena u politici
20. Naoruavanje u odbrambene svrhe
21. Meunarodna zajednica
22. Patriotizam
23. Humanitarna pomo
24. Dejtonski sporazum
25. Privatizacija korak ka Evropi
26. Pilotkinja, psihologinja, sutkinja, predsednica, rudarka, ministarka, bravarka, gradonaelnica
27. Uvoenje veronauke u kole
28. Izgradnja Ferhadije u Banja Luci
29. Dravna zastava na vrhu crkve
30. Bolji standard
31. Pozitivna diskriminacija
32. Nevladine organizacije NVO
33. Globalizacija
34. Tradicija
35. Kinezi
36. Amerikanci
37. Ravnopravnost ena u vojsci
Trajanje: 11,5 h
ta doprinosi izgradnji mira

Uesnici/e se zamole da itko i velikim slovima na tri papira zapiu po tri stvari koje prepoznaju
u svojim drutvima, a za koje misle da doprinose izgradnji mira. Svi papiri se raire po podu, a zatim
sledi plenumska diskusija na temu: Kako komentariemo ovo to je napisano, ta su prioriteti, a ta
stvari koje po vaem miljenju uopte ne doprinose izgradnji mira?
Trajanje: 11,5 h
Varijacija: Ispisani papiri mogu biti koriteni za Veliki barometar (videti opis prethodne vebe)
umesto unapred pripremljenih pojava od strane trenerskog tima.
52
ta nam govori da (ne) ivimo u miru?

U plenumu izrada zidnih novina na temu: ta nam govori da ivimo u miru?
Potom nove zidne novine na temu: ta nam govori da ne ivimo u miru?
Trajanje: 20 minuta
ta bi moglo da dovede do nekog sledeeg rata?

Izrada zidnih novina u plenumu na temu: ta bi moglo da dovede do nekog sledeeg rata?
Potom razgovor kako te mogunosti smanjiti.
Napomena: Veba prua mogunost da doe do razmene razumevanja uzroka rata i da se
prepoznaju koreni nepravdi koje dugorono mogu eskalirati u nasilje.
Prioriteti izgradnje mira po regijama i dravama

Uesnici/e se podele po regijama iz kojih dolaze i treba da definiu prioritete izgradnje mira u tim
regijama.
Sledi prezentacija i kratki osvrt u plenumu.
ta su najvei izazovi u izgradnji mira?

Rad u manjim grupama. Razgovor i izrada prezentacije na temu: ta su najvei izazovi u izgradnji
mira? Potom prezentacije i razmena u plenumu.
Alternative
1. korak. Brainstorming u plenumu: Kako biste opisali stanje u vaim drutvima? Potom oznaimo
one zapise koji opisuju ime nismo zadovoljni u naim drutvima.
2. korak. Razgovor u plenumu: ta je alternativa (onome ime nismo zadovoljni/e u naim
drutvima)? ta mirovni/e aktivisti/kinje nude kao alternativu? Voditelj/ica zapisuje alternative na
tabli/zidnim novinama, postavljajui pitanja pojanjenja. Cilj je da probamo da naemo to vie
alternativa.
Izgradnja mira i ja
Svako za sebe razmilja o sledeim pitanjima: Stvari koje me najvie zbunjuju i iritiraju u vezi sa
izgradnjom mira. ta mi nije jasno u vezi sa tim procesom? ta mi je najvanije u izgradnji mira? Koje
strahove i dileme imam u vezi s tim? Na hamerima na podu uesnici/e upisuju svoja razmiljanja i
odgovore na sledee teme, a u odnosu na rad na izgradnji mira: Iznervira me..., Zbunjuje me...,
Izazov mi je..., Bavim li se..., Moji strahovi..., Najvanije mi je...
Nakon to svi na papire na podu zapiu svoja razmiljanja, otvara se diskusija na temu: ta nam je
od napisanog najupeatljivije, ta bismo voleli da prokomentariemo u plenumu?
53
Rotirajue trojke o mirovnom aktivizmu

Po tri stolice su grupisane i postavljene tako da ine krug (videti sliku). Uesnici/ce koji ine grupu/
trojku (sede na tri grupisane stolice) podele se na osobe A, B i C. Zadatak je da ostalima u maloj
grupi daju svoj odgovor na zadato pitanje. Nakon isteka vremena, dolazi do promene mesta: osobe A
odlaze za jedno mesto u levo, a osobe B za jedno mesto u desno, pri emu se formiraju nove trojke za
razgovor. Pre svakog novog zadatog pitanja dolazi do ovih rotacija.
Mogua pitanja:
-
Kako bismo svoj rad u svojoj organizaciji predstavili svojoj susedi (nekome ko ne zna nita o
tome)?
-
Koja je moja motivacija da radim to to radim?
-
Kako to to radim utie na drutvenu promenu?
Trajanje: 30 minuta
A
B
A
C
B
C
A
B
A
C
B
C
A
B
C
A
B
A
C
Kako razumem izgradnju mira?

Podela u manje grupe. Razgovor i priprema prezentacije na osnovu pitanja:
-
ta je za mene izgradnja mira?
-
Vrednosti koje vezujemo za izgradnju mira.
-
Razlozi zato je izgradnja mira relevantna/potrebna sredini u kojoj ivim.
-
Ko su akteri/saveznici?
Slede prezentacije u plenumu.
Zato pomirenje?
Uesnici/ce treba da zamisle da su u situaciji da nekome objasne ta e nam pomirenje, odnosno da
nau dovoljno argumenata. Jedna osoba iz trenerskog tima zauzima skeptian stav prema pomirenju
i trai da joj se svaki argument objasni dok joj ne bude sasvim jasan i prihvatljiv. Ti argumenti se
zapisuju na zidne novine/tablu.
54
Ko s kim/s im treba da se pomiri?

Na podu se nalaze veliki papiri (dovoljno da vei broj uesnika moe istovremeno da pie po njima).
Uesnici/ce u tiini zapisuju svoje odgovore na pitanje: Ko s kim/s im treba da se pomiri? Nakon to
su zavrili, imamo priliku da pogledamo ta je sve zapisano. Sledi osvrt u plenumu.
Rad u lokalnim sredinama

1. korak. Troje uesnika iz razliitih sredina unapred (nekoliko dana ranije) dobiju zadatak da
pripreme prezentaciju kojom bi druge bolje upoznali sa situacijama u svojim sredinama (relevantnim
za rad na izgradnji mira). Ovom prilikom prezentuju pripremljeno, a ostali imaju prostor da postavljaju
pitanja pojanjenja.
2. korak. Uesnici/ce se opredeljuju za jednu od prethodno prezentovanih sredina. Tako se
formiraju tri radne grupe (dobro bi bilo da je otprilike podjednak broj uesnika/ca u svakoj grupi).
Treba da zamisle da ive u toj sredini. Zadatak je da izaberu jedan konkretan problem relevantan za
rad na izgradnji mira i da razrade pristup tom problemu. Svaka grupa dobije papir sa zadatkom i nizom
pitanja koja im mogu olakati rad:
Va zadatak je da odredite problem na koji ete da se fokusirate i da razradite pristup tom
problemu.
Pomona pitanja:
1. Kako se odluujete za problem? (Zato ba taj?)
2. Koji su vam ciljevi?
3. Definiite principe svog delovanja.
4. ta su vam jake/slabe strane? Koji kapaciteti vam nedostaju?
5. Koje resurse koristite da biste bolje upoznali sredinu?
6. S kim smatrate da je vano uspostaviti saradnju? Na koji nain to inite? (Ko su vam potencijalni
saveznici?)
7. Kako elite da vas sredina doivljava? (Kakav imid elite da imate?)
8. Koji su mogui neeljeni efekti?
9. Koje konkretno aktivnosti biste mogli da sprovedete? Zato ba te?
10. Tri pitanja koja su vam vana, a nema ih na ovom spisku.
3. korak. Nakon zavretka rada u grupama jedna po jedna grupa seda na vrue stolice, prezentuje
ta su uradili, a ostali imaju prostor da postavljaju pitanja i daju kritiku.
4. korak. Svi imaju priliku da razmisle i zapiu na samolepljivim papirima: ta vam je bila potekoa
u ovom zadatku? Koje dileme imate? Pitanja koja su vam ostala otvorena. Potom kratak razgovor u
plenumu.
5. korak. Zidne novine: Koje ste uvide dobili o radu u lokalnoj sredini? Izrada zidnih novina u
plenumu.
Trajanje: 23 radna bloka
55
Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo Dub)

1. korak. Podela u tri grupe. Zadatak je da uesnici/e odrede koje kriterijume treba da zadovoljavaju
i koje kvalitete treba da imaju ljudi koji se bave izgradnjom mira i da ih zapiu na veliki papir. Potom
kratke prezentacije u plenumu.
2. korak. Zatim iz grupa redom izae 1, 2 i 3 dobrovoljca/ke. U grupu iz koje je otilo troje dolaze tri
nove osobe sa specijalnim zadatkom da pokuaju da promene neto od kriterijuma, a u grupu iz koje
je otila jedna osoba, umesto nje dolazi jedna nova osoba sa istim zadatkom. U treu grupu dolaze
dve osobe od kojih je jedna protiv, a druga za zapisane kriterijume.
Evaluacija (fokus na proces, o sadraju u sledeoj vebi): ta se dogodilo?
Trajanje: 11,5 h
Napomena: Ova veba je zgodna kada je potrebno poraditi na timskom radu i sukobu, a pri tom
tematizovati rad na izgradnji mira.
Redosled evaluacije redom po grupama omoguava fokusiraniji rad u odnosu na varijantu
evaluacije kada se redosledom smenjuju pitanja. Zanimljiv redosled je kad se krene od grupe u koju je
dola jedna nova osoba. Prvo se lanovi/ce te grupe pitaju da ispriaju svima ta se dogodilo, a potom
nova osoba ima prostor da kae ta se dogodilo i kako joj je bilo. Tom prilikom je se zamoli i da kae
ta je bila njena uloga, odnosno koji je specijalan zadatak dobila. Vano pitanje svakako jeste koliko je
kriterijuma uspela da izmeni. Po evaluaciji te grupe, moe se prei na evaluaciju grupe u koju je dolo
ak tri nove osobe. Postoji li razlika u dinamikama izmeu prve i ove grupe? Zato je to tako? Na kraju
evaluirati grupu u koju su dole dve nove osobe, ali sa razliitim zadacima. Jesu li razliito doivljene i
tretirane od strane drugih lanova/ica grupe? Zato? Ukoliko to ve nije podcrtano tokom evaluacije,
na kraju napraviti osvrt na paralele sa svakodnevnim ivotom.
Oekivanja od mirovnih aktivista/kinja

Moe se raditi povezano sa vebom Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo Dub) ili nezavisno od
nje.
Verzija 1: Papiri s kriterijumima za mirovne aktiviste/kinje iz prethodne vebe stave se na vidno
mesto. Sledi razgovor u plenumu: ta su realna oekivanja od osobe koja se bavi izgradnjom mira? ta
se od ovoga odnosi na vas lino? Koje kriterijume vi lino ispunjavate? Za ta mogu rei da nemam i/
ili da ne elim imati?
Verzija 2: Nakon vebe Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo Dub) na pojedinanim papirima se
ispiu kriterijumi za aktiviste/kinje koji su se pojavili (jedan kriterijum na jednom papiru). Voditelji/ce
eventualno dodaju nekoliko koje smatraju vanim za diskusiju. Uesnici/ce uzmu po jedan ili nekoliko
papira-pojmova i postave ih u barometar s polovima preterano oekivanje i realno oekivanje.
Potom sledi diskusija: Da li bi neko promenio poloaj nekog pojma u barometru? Zato? (Vie
informacija o metodi Velikog barometra videti na str. 41.)
Verzija 3: Radi se nezavisno od vebe Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo Dub). Zadatak je da
svako za sebe na nekoliko papira ispie kriterijume koje bi morali da ispunjavaju mirovni aktivisti/kinje
(jedan kriterijum na jedan papir). Potom se veba radi kao Verzija 2.
56
Napomena: Veoma esto su oekivanja od mirovnih aktivista/kinja sasvim preterana, a prethodno

izraeni kriterijumi izgledaju kao da su krojeni za nadljude, savrene i bezgrene, tako da se zapravo
niko ne bi izgradnjom mira bavio jer ne moe da ispuni sve te kriterijume. Ovde je vano ljude osnaiti
i dati tim mirovnjacima ljudski lik, sa manama i grekama, odnosno graditi sliku da bi svi mogli da
rade na izgradnji mira kad bi hteli.
Veliki barometar: ta jeste/nije etiki?

Izloeni su papiri sa po jednom od dole navedenih situacija/pristupa (postoje po dva primerka iste
situacije). Svaki uesnik/ca uzima po jedan papir sa situacijom i stavlja ih u barometar sa polovima
Jeste etiki i Nije etiki. Nakon to su svi papiri postavljeni, sledi diskusija: Da li bi neko promenio
poloaj neke od situacija u barometru, zato, kako to ostali vide...
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Situacije/pristupi:
Kreiranje programa po uputstvima donatora.
Izostavljanje potekoa i problema u izvetajima sa aktivnosti.
iveti od rada na izgradnji mira.
Saradnja sa folk-zvezdama u promociji svojih ideja.
Javna kritika druge NVO.
Saradnja sa udruenjima ratnih veterana.
Plaanje dnevnica uesnicima/ama treninga iz izgradnje mira.
Organizacija seminara za mlade u najskupljem hotelu u dravi. Kopirajt u izgradnji mira
Situacije sa potekoama u radu

Podela u tri grupe. Svaka mala grupa dobije po dve (od tri dole opisane) situacije koju treba da
razmotre i da odgovore na pitanja: Kako reagujete i kako se postavljate u toj situaciji? Koja pitanja i
dileme imate?
Nakon toga, grupe predstavljaju za kakav su se pristup odluile i sledi kratka diskusija.
Situacija 1: Dobijate poziv za gostovanje na nacionalnoj televiziji susedne drave. Tema emisije je
proces pomirenja u regionu bive Jugoslavije. Prihvatate poziv, a zatim od urednitva emisije dobijate
sugestiju da se tokom emisije fokusirate na kritiku iskljuivo svoje drave.
Situacija 2: Lokalni ste partneri CNA u organizovanju javne prezentacije mirovnog rada sa ratnim
veteranima. Pripremate tribinu u vaem mestu. Nekoliko dana pred odravanje tribine javlja vam se
udruenje rtava rata sa decidnim zahtevom da ih uvrstite meu govornike na tribini.
Situacija 3: Dugogodinji partneri iz inostranstva vas pozivaju da budete delom velikog
meunarodnog projekta (sa organizacijama iz Nemake, Palestine, Makedonije, Srbije i BiH). Projekat
im je posebno bitan zbog novca i budueg opstanka organizacije. Imate sumnje u izvodivost projekta,
ali pristajete zbog podrke partnerskoj organizaciji. Nakon godinu dana samo ste vi uradili svoj deo
posla. Projekat je sada odavno zavren, a glavni zajedniki produkt vaeg rada (prirunik) nikada niste
dobili, niti je isti, koliko znate, odtampan.
57
Veba sa zadacima o izgradnji mira1

Uesnici/e dobiju koverte u kojima se nalaze opisi zadataka. Zadataka ima koliko i uesnika/ca, i
oni se razlikuju. Za odreeno vreme (oko 1h) treba da ispune dobijene zadatke. Potom sledi evaluacija
vebe.
Zadaci:
1. Pronai osobu koja ima uputstvo da pronae knjigu J. P. Lederacha. Zajedno s njom odradi
zadatak.
2. Pronai kod koga je knjiga J. P. Lederacha o izgradnji mira. U knjizi ti je zadatak. Ako ne zna
engleski, zameni zadatak s nekim ko zna engleski.
3. Ti si jedina osoba koja zna da u knjizi J. P. Lederacha nema zadatka. Ti zna gde je zadatak: Kod
osobe koja je roena 22.6. To mora rei ostalim lanovima tima. (Navesti datum roenje nekog
od uesnika, ili, jo bolje nekoga iz trenerskog tima.)
4. Pronaite poglavlje u kojem J. P. Lederach govori o vremenskoj dimenziji Izgradnje mira.
Pripremite saetu prezentaciju najvanijeg iz toga poglavlja. Predoite bar jedan grafikon.
5. Anketiraj bar 5 ljudi iz grupe: ta oni misle o odnosu nenasilja i izgradnje mira? Saeto, velikim
itljivim slovima predstavi nalaze svog mini istraivanja. Gde ima najvie podudaranja/slaganja?
Gde su razlike u izjavama? Ima maksimum 5 min za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim. Potrudi
se da ti uzorak bude to reprezentativniji.
6. Anketiraj bar 5 ljudi iz grupe: to oni misle o odnosu humanitarnog rada i izgradnje mira? Saeto,
velikim itljivim slovima predstavi nalaze svog mini istraivanja. Gde ima najvie podudaranja/
slaganja? Gde su razlike u izjavama? Ima max 5 min za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim.
Potrudi se da ti uzorak bude to reprezentativniji.
7. Anketiraj bar 5 ljudi iz grupe: ta oni misle o ulozi nevladinih organizacija u izgradnji mira? Saeto,
velikim itljivim slovima predstavi nalaze svog mini istraivanja. Gde ima najvie podudaranja/
slaganja? Gde su razlike u izjavama? Ima maksimum 5 min za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim.
Potrudi se da ti uzorak bude to reprezentativniji.
8. Anketiraj bar 10 ljudi iz grupe: ta oni misle o odnosu civilnih (graanskih) inicijativa i izgradnje
mira? Saeto, velikim itljivim slovima predstavi nalaze svog mini istraivanja. Gde ima najvie
podudaranja/slaganja? Gde su razlike u izjavama? Ima maksimum 5 min za svoje izlaganje. Uini
ga zanimljivim. Potrudi se da ti uzorak bude to reprezentativniji.
9. Anketiraj lanice/ove tima i jo 5 osoba po tvom izboru: ta oni misle o odnosu mirovnog rada
i izgradnje mira? Saeto, velikim itljivim slovima predstavi nalaze svog mini istraivanja. Gde
ima najvie podudaranja/slaganja? Gde su razlike u izjavama? Ima maksimum 5 min za svoje
izlaganje. Uini ga zanimljivim.
10. Nai osobu sa zadatkom broj 4. Zajedno uradite taj zadatak.
15. Prati rad grupe na nenametljiv nain. Nai naina da olaka rad onima koji imaju tekoa. Podri
ih na najprikladniji nain.
16. Pobrini se da one grupe koje imaju zadatak da pripreme izlaganje, to naprave na zanimljiv nain.
Ovu vebu je osmislio Goran Boievi za Napredni trening iz izgradnje mira CNA, odnosno prvu fazu treninga
odranu 08-18.08.2008., na kojoj je kao gost-trener vodio radionicu na temu Izgradnja mira.
58
Budi to nenametljivija/i u svom radu. Cilj je da to vie izlaganja bude stvarno zanimljivo, kratko
i jasno. Pokuaj da ne otkrije svoj zadatak.
17. Pronai to vie osoba u hotelu izvan ovoga treninga (bar 5) i anketiraj ih: Kako oni vide ivot u
BiH za 10 godina? ta treba napraviti da taj ivot bude to blii njihovim (najlepim) snovima? Ko
to treba napraviti? Pripremi kratku prezentaciju s osvrtom na: Kako je bilo raditi anketu? Koji su
nalazi ankete? Pre nego to anketira ljude, pripremi se kako e im prii?
18. Pronai osobu sa zadatkom 16 i pomozi joj da kvalitetno odradite zadatak.
19. Pronai to vie osoba u hotelu izvan ovoga treninga (bar 5) i anketiraj ih: ta, po njihovom
miljenju, treba raditi da se sprei neki budui rat? ta bi njima pomoglo / ta bi trebalo da rade
na tim ili slinim stvarima? Pripremi kratku prezentaciju s osvrtom na pitanja: Kako je bilo raditi
anketu? Koji su nalazi ankete? Pre nego to anketira ljude, pripremi se kako e im prii?
20. Pronai osobu sa zadatkom 18 i pomozi joj da kvalitetno uradite zadatak.
21. Prati proces ove vebe. Ti si promatra/ica. ta si zapazila? ta ti se svia u nainu na koji tvoji
kolege/ice rade ovu vebu? ta ti se ne svia? Pripremi preporuke kako bi se veba mogla drugi
put uspenije izvesti. Budi nenametljiv/a.
Trajanje: 90 minuta
Veba sa zadacima o izgradnji mira (2)

U radnom prostoru se nalazi 18 zadataka, koliko ima i uesnika/ca. Uesnici/ce treba da nau svoj
zadatak i urade ga. Vreme je ogranieno na 50 (60) minuta.
Povratak u plenum i kratka evaluacija: Kako vam je bilo?
Slede pripremljene prezentacije.
Zadaci:
1. Pronai tekst Otvoreno pismo graditeljima mira. Tvoj zadatak je da ukratko predstavi pojmove
transformativnog i tehnikog pristupa izgradnji mira opisane u toj knjizi, kao i poglavlje Stvaranje
politike promene. Ima maksimalno 5 minuta za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim.
2. Pronai osobu roenu 06.07. i sa njom uradi zadatak za koji ta osoba ima upute.
3. Pronai na internetu barem dva kratka video-klipa sa primerima nenasilne akcije ili kampanje
koja vam se dopala. Neka to budu klipovi koji traju maksimalno 5 minuta.
4. Pronai osobu (lina karakteristika/detalj) i sa njom obavi zadatak.
5. Smisli ili pronai igricu kojom emo zavriti prepodne.
6. Pronai osobu... i sa njom obavi zadatak.
7. Anketiraj barem 5 ljudi izvan treninga na temu ta je to pomirenje. Saeto, velikim, itljivim
slovima predstavi nalaze svoje ankete. Gde ima najvie podudaranja/slaganja? Gde su razlike u
izjavama? Ima maksimalno 5 minuta za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim.
8. Pronai osobu koja ima zadatak da uradi anketu ta je to pomirenje, i zajedno uradite taj
zadatak.
9. Anketiraj barem 5 ljudi sa treninga na temu Osnovni etiki principi u izgradnji mira. Saeto,
59
velikim, itljivim slovima predstavi nalaze svoje ankete. Gde ima najvie podudaranja/slaganja?
Gde su razlike u izjavama? Ima maksimalno 5 minuta za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim.
10. Pronai osobu koja ima zadatak da uradi anketu na temu Osnovni etiki principi u izgradnji mira
i zajedno obavite zadatak za koji ona ima upute.
11. Pronai na internetu najmanje tri primera graanske neposlunosti i nenasilnih akcija. Ima
maksimalno 5 minuta za svoje izlaganje. Uini ga zanimljivim.
12. Pronai osobu i uradi zadatak sa njom.
13. Prati rad grupe na nenametljiv nain. Nai naina da olaka rad onima koji imaju tekoa. Podri
ih na najprikladniji nain.
14. Pobrini se da one grupe koje imaju za zadatak da pripreme prezentacije to naprave na zanimljiv
nain. Budi to nenametljiviji u svom radu. Cilj je da to vie izlaganja bude stvarno zanimljivo,
kratko i jasno.
15. Izaberi tri knjige i tri filma koji su inspirativni za drutveno delovanje. Pripremi kratko predstavljanje
svake/og od njih, koje e trajati ukupno do 5 minuta.
16. Nai osobu i uradite zajedno zadatak koji je on/ona dobila.
17. Pronai i predstavi najmanje tri aktivnosti koje imaju za cilj zbliavanje podeljenih etnikih
zajednica u Makedoniji. Prezentacija ne sme da traje vie od 5 minuta.
18. Uradi zadatak sa osobom koja
Prolobudue
Izaberite par. 1. Prisetite se bar 3 do 5 vanih trenutaka u vaoj dosadanjoj vezi sa izgradnjom
mira. Svaki zapisati na poseban papir. 2. Razmislite/postavite si bar 3 cilja koja elite postii u sledeih
nekoliko godina (osobno). Svaki zapisati na poseban papir. Zatim sledi razgovor/razmena u malim
grupama. Nakon povratka u plenum papiri se stave na oznaena mesta na podu: prolo(trenuci) i
budue (ciljevi). Potom treba napraviti kratak osvrt na napisano.
Mona stolica
Jedna stolica okrenuta je naspram cele grupe. Jedna po jedna osoba seda na nju i izgovori nekoliko
reenica zapoinjui ih sa Ja imam mo da Bez urbe!
Trajanje: 20 minuta
Napomena: Ova veba ima efekat osnaivanja.
60
Vebe za obradu teme
suoavanje s prolou
Cilj ovih vebi je da rasvetle mehanizme koji se u naim drutvima koriste kada je re o odnosu
prema nasilju iz ratne prolosti. Ove vebe takoe nastoje doprineti i propitivanju vlastite uloge i
odgovornosti, kako za prolost, tako u jo veoj meri i za budunost naih drutava i itavog regiona.
Preduslov za rad na ovoj temi je steeno znanje i senzibilizacija po pitanju osnovnih tema kao to su
nasilje; identiteti; predrasude, diskriminacija.
Grupa treba biti izgraena i pripremljena i/ili snano motivisana (kao to je to najee sluaj sa
grupama bivih boraca) za intenzivan rad na temi suoavanja sa prolou, uz izraenu motivaciju da
se radi na ovim temama. Vano je imati u vidu da ova tema nije uopte popularna u naim drutvima,
te da se esto (pogreno) naglaava potreba da gledamo u budunost i ostavimo prolost iza sebe.
Smisao rada na ovom polju i jeste da se omogui budunost koja nee robovati duhovima prolosti, a
predloene vebe su koncipirane tako da deluju na vie nivoa:
-
Insistiraju na razumevanju vanosti i relevantnosti procesa SsP za naa drutva;
-
Pruaju prostor za razumevanje osnovnih pojmova i procesa u okviru ireg procesa SsP;
-
Potiu samorefleksiju propitivanje i preradu linih iskustava iz prolosti;
-
Pokreu pitanja line, graanske odgovornosti za prolost, sadanjost i budunost;
-
Otvaraju perspektivu za budunost ta nam valja initi elimo li da ivimo u miroljubivom
okruenju uz puno uvaavanje naih identiteta koje smo odabrali slobodnim izborom.
Metodologija koju koristimo prilikom rada na temi suoavanje sa prolou:
Predloene vebe uglavnom koriste uobiajenu metodologiju interaktivnog rada kombinaciju
plenumskih diskusija, rada u malim grupama i individualnog rada. Najee se primenjuju sledee
metode: barometar, diskusija/dijalog u manjim i veim grupama, priprema prezentacije na odreenu
temu i njeno izvoenje, razmena linih pria i iskustava, kratki teoretski inputi, itd. To su metode
koje podrazumevaju dosta prie i sluanja drugih, to je vrlo esto propraeno visokim emotivnim
nabojem. I da nema tog emotivnog naboja, dugotrajno prianje, a posebno paljivo sluanje iscrpljuje
ljude, pa je preporuljivo, naroito u sluaju viednevnih treninga, povremeno osveiti pristup nekom
drugom metodom: igrom uloga ili simulacijom, analizom tampanih novina i magazina, gledanjem
dokumentarnog filma i njegovom analizom ili diskusijom na osnovu njega, pa ak i teatar, crtanje,
pravljenje kolaa (naravno, treba uzeti u obzir da ne ide svima od ruke izraavanje kroz neku od
61
umetnosti, uostalom kao to ne ide svima od ruke dugotrajno eksplicitno i artikulisano verbalno
izraavanje). Izbor metoda definitivno zavisi od sastava grupe i profila ljudi u njoj, od toga imaju li ili
nemaju aktivistikog iskustva, koliko im je tema bliska, od linog ratnog iskustva, itd.
Treba imati na umu da je rad na temi suoavanja sa prolou svakako jedan od najzahtevnijih
vidova rada, koji zadire duboko u polje linih identiteta, vrednosti, trauma iz prolosti. Zbog toga je
od izuzetne vanosti biti dobro pripremljen za obradu ovih tema, sa jasnim konceptom rada i jasnom
slikom kako taj koncept sprovesti u delo.
Odabir adekvatne metodologije, koja je u skladu sa potrebama i dometima grupe, i te kako utie
na radnu atmosferu, pa ovom aspektu rada treba pristupiti paljivo i uz dobru pripremu.
Uvodne zidne novine

Temu suoavanja s prolou esto zapoinjemo kratkim propitivanjem ta uesnici/ce razumeju
pod tim pojmom, ili ta povezuju s njim, ili kakav odnos imaju prema njemu. To moe dati veoma
korisne povratne informacije trenerskom timu gde grupa stoji s pojmom i razliitim procesima vezanim
uz njega, ta su uesnici/ce prevazili, a na emu bi bilo vano raditi. Jednostavan i brz nain da se
to uradi su zidne novine: veliki papir, hamer ili tabla na kojima stoji centralno pitanje, uesnici/ce
nasumice (bez nekog redosleda) daju svoje odgovore, neko iz trenerskog tima te odgovore zapisuje
na zidnim novinama, i eventualno postavlja pitanja pojanjenja (pitanja koja ne otvaraju diskusiju ve
slue da se bolje pojasni ta je neko hteo da kae). Primeri tema za zidne novine:
-
Kada ujem suoavanje s prolou pomislim na
-
Zato suoavanje s prolou?
areni barometar (aka arene oi)

U vie navrata, grupa uesnika/ca treba da se razvrsta po grupama, pristupajui papiru na
kojem stoji jedna od dole navedenih izjava vezanih za proces suoavanja sa prolou u regionu
bive Jugoslavije. Nakon svakog razvrstavanja postavlja se nekoliko pitanja pojedincima/kama radi
obrazloenja odabira svoje grupe. Zatim sledi kratka evaluacija vebe sa komentarima i osvrtima
uesnika/ca na stvari koje su se ule tokom izvoenja vebe.
Izjave:
iveo-la sam u ratu; Rat me je samo okrznuo; Rat nije direktno uticao na moj ivot; Rat
sam gledala na TV-u.
Suoavanje s prolou je najprioritetniji zadatak naih drutava; Suoavanje s prolou
je neto to ne razumem; Suoavanje s prolou je vano, ali ima mnogo bitnijih stvari;
Suoavanje s prolou je koncept nametnut sa Zapada; Ostali.
Suoavanje s prolou je posao nevladinih organizacija; Suoavanje s prolou je posao
drave; Suoavanje s prolou nije moj posao; Suoavanje s prolou je posao rtava.
Najvanije je osuditi zloince; Najvanije je ustanoviti istinu; Najvanije je dati zadovoljtinu
rtvama; Najvanije je da smo ivi i zdravi; Najvanije je da moja strana prizna da je inila
zloine.
Moje drutvo je daleko odmaklo u procesu suoavanja s prolou; Moje drutvo nije ni
zapoelo taj proces; Moje drutvo je napravilo male korake; Moje drutvo se svakodnevno
suoava s prolou.
62

Jo neke mogue izjave:
Pomirenje je najprioritetniji zadatak naih drutava; Pomirenje je neto to ne razumem;
Pomirenje je vano, ali ima mnogo bitnijih stvari; Pomirenje je koncept nametnut sa Zapada;
Pomirenje je koncept koji nameu religije; Ostali.
rtve treba da se pomire; Treba da se pomire ratni veterani; Treba drave da se pomire;
Treba ja da se pomirim; Treba da se pomire Srbi i Hrvati.
Napomena: Korisna veba za poetak rada na temi jer na relativno brz i jednostavan nain
dolazi do razmene kojom se stvara bolja slika o razliitim iskustvima koja postoje u grupi, zatim daje
informaciju koliko smo ve zauzeli neke pozicije u odnosu na temu i koje su to pozicije. Takva vrsta
razmene doprinosi boljem meusobnom razumevanju, to je od sutinske vanosti za konstruktivan
pristup zahtevnijim pitanjima iz ovog polja. Ukoliko nije ve ostvaren solidan nivo razmene u grupi
(odnosno ukoliko se veba radi ve prvog ili drugog dana susreta), treba imati u vidu da ovo moe biti
zahtevna veba nekim osobama iz razloga to zahteva jasno pozicioniranje u odnosu na ipak teke
teme.
Destruktivno i konstruktivno suoavanje s prolou

Rad u malim grupama (od po 57 osoba). Zadatak je da razgovaraju o tome ta oni smatraju
destruktivnim suoavanjem s prolou i da naprave zidne novine na tu temu. Nakon nekog vremena
(1520 minuta) dobijaju i dopunu zadatka, pitanje: ta je konstruktivno suoavanje s prolou?
Sledi prezentacija uraenog i pitanja pojanjenja.
Barometar: ta (ne) doprinosi suoavanju sa prolou

Na sredini radne prostorije je zamiljeni barometar, sa polovima Doprinosi suoavanju sa
prolou i Ne doprinosi suoavanju sa prolou.
Metoda Veliki barometar je ve opisana na str. 41.
Predlozi izjava/pojmova:
-
Ekonomska saradnja u regiji.
-
Spomen-ploe na stratitima i logorima.
-
Spomenici palim borcima.
-
Obeleavanje godinjice Oluje.
-
Deviktimizacija.
-
Uticaj verskih zajednica.
-
Haki tribunal.
-
Izvinjenja dravnika.
-
Suenja za ratne zloine pred domaim sudovima.
-
Dokumentarni filmovi o ratu.
-
Rad na traumi.
-
Meuetniki kampovi za mlade.
-
Presuda Meunarodnog suda pravde u Hagu.
-
Kolektivna odgovornost.
63
-
-
-
-
-
-
-
-
Individualizacija krivice.
Ukidanje nacionalistikih stranaka.
Amnestija u zamenu za priznanje.
Zabrana segregacije u kolama.
Zajednika fudbalska liga.
Centar za nenasilnu komunikaciju u Srebrenici.
Pritisak meunarodne zajednice.
Utvrivanje tanog broja rtava.
Trajanje: 1,52 h
Hoteli
Zadatak: Vi ste u ulozi uesnika/ca treninga iz izgradnje mira. Treba da donesete odluku gde e se
odrati sledea faza treninga. Trenerski tim nee facilitirati taj proces.
Trenerski tim ponudi tri konkretna (postojea) mesta/hotela i upozna uesnike/ce sa specifinostima
svakog od njih. U vezi sa svakim mestom postoji neka potekoa, npr. izraene meunacionalne
tenzije sa povremenim fizikim obraunima, ili postoji prethodno neprijatno iskustvo sa metanima
zbog meovitog sastava grupe uesnika, ili se radi o prostoru koji je u toku rata sluio kao logor, to
sada nije ni na koji nain obeleeno, itd. Sva tri mesta su u razliitim krajevima bive Jugoslavije i
postoji bar po jedna osoba u grupi koja je iz tih krajeva.
Vreme za odluku: 1h. Potom evaluacija i razgovor u plenumu (sa facilitacijom iz trenerskog tima).
Trajanje: 1,5 h
Napomena: Ovu veba je osmiljena za one treninge koji se sastoje iz bar dve faze, odnosno kada
je evidentno da e se grupa u istom sastavu ponovo sresti. To ini ovu situaciju vrlo realnom, odnosno
daje teinu vebi jer su uesnici/ce svesni da se ne radi samo o vebi i da njihova odluka moe imati
odreene konsekvence, pa ree pribegavaju taktici da se meusobno ne zameraju i ne otvaraju teke
teme. Radi se o dosta zahtevnoj vebi, koja moe izazvati visok emotivni naboj u grupi, jer se ljudi
esto suoavaju sa svojim strahovima i imaju odgovornost prema ostalima da obrazloe zato ne ele
da idu u neko mesto.
Vebu smo uglavnom radili u okviru teme timski rad i donoenje odluka na naprednijim
treninzima s namerom da ve pri poetku treninga pokreemo pitanja relevantna za suoavanje s
prolou. No, ona se moe raditi i sa ciljem upoznavanja konteksta u kojima ivimo, i u okviru tema
izgradnja mira i suoavanje s prolou, samo to se onda u evaluaciji vebe ne potencira toliko proces
donoenja odluka. Kako god, vrlo je vano nakon same izvedbe vebe dati ljudima prostor za emotivnu
evaluaciju, odnosno za osvrt na to kako im je bilo, ta ih je pogodilo ili im je teko palo. Bitno je da ovaj
prostor bude obezbeen odmah posle izvedbe vebe, makar nakratko i da se ne poklekne ponekad
izraenoj potrebi da se odmah ide na pauzu (posebno od strane puaa).
Vrue stolice: Rat i ja

Svako u grupi dobija priliku da pred celom grupom ispria svoju priu na temu: Tragovi koje je rat
ostavio na mene i moj ivot?
Radi se metodom Vruih stolica: Tri izdvojene stolice. Svi sede na stolicama koje su poreane
u potkovicu naspram ove tri, tako da ih dobro vide. Dobrovoljac/ka seda na srednju stolicu (to je
64
jedina stolica sa koje se govori) i poziva dve osobe iz grupe da joj budu podrka i da sednu na stolice sa
strana. Njihova uloga je samo da sede tu pored osobe koja govori i da joj daju podrku svojim fizikim
prisustvom. Kada dobrovoljac/ka zavri svoju priu na datu temu, vraa se na mesto, a na tu sredinju
stolicu treba da sedne jedna od osoba ija je prethodna uloga bila da prui podrku. Pre nego to
zapone svoju priu, ona poziva jo jednu odreenu osobu iz grupe da joj bude podrka i sedne na
upranjeno mesto na vruim stolicama. Proces se nastavlja dok svi (ukljuujui trenerski tim) ne
budu imali priliku da podele svoju priu sa ostalima.
Trajanje: 1,52 h
Napomena: Iskustvo uestvovanja u ovoj vebi prua jedinstvenu priliku na treningu da se pria
o prolosti sagleda iz vrlo linog ugla. I za deljenje line prie, i za sluanje pria ostalih, potrebno je
dosta energije i strpljenja. Stoga je jako vano odabrati pravi trenutak na treningu za ovu vebu, kao
i dobro je uvesti i ohrabriti ljude da istupe sa svojim priama. Moe biti od pomoi da prva osoba
koja e ispriati svoju priu bude neko iz trenerskog tima ili neko ko ve ima iskustvo sa ovakvom
vebom. U odreenim sluajevima ova veba moe vremenski eskalirati, no ona po pravilu kreira
atmosferu uzajamne brige i empatije u kojoj vreme nije dominantan faktor. Vrue stolice najee
imaju fantastian efekat u povezivanju, meusobnom boljem razumevanju i razvoju empatije meu
ljudima.
Vrue stolice: ao mi je
Svako u grupi dobija priliku da pred celom grupom ispria svoju priu na temu: ao mi je (a to
ima veze sa proteklim ratovima i trenutnim stanjem u drutvu po pitanju SsP).
Opis metode videti u prethodnoj vebi.
Napomena: Ukoliko je na treningu ve raena metoda Vrue stolice, moda je bolje ovu vebu
ne raditi, ili ako je procena da je navedeno pitanje ba vano za tu grupu uesnika: nai neku drugu
metodu da se ono obradi.
ta mi smeta u priama o ratu? ta mi nedostaje?

Uesnici/ce u manjim grupama razgovaraju o tome ta im smeta u priama o ratu, ta im nedostaje.
Nakon razmene u malim grupama, sledi razmena u plenumu.
Poricanje opravdavanje traganje za istinom

Uesnici/e se podele u tri manje grupe od kojih svaka radi na zidnim novinama obraujui jedan
od sledeih obrazaca ponaanja u suoavanju s prolou: poricanje, opravdavanje, traganje za
istinom. Tokom rada u malim grupama uesnici/e treba da daju odgovore na sledea pitanja: Ko su
nosioci ovog procesa? Zbog ega se posee za takvim pristupom? Koje su posledice takvog pristupa
po drutvo?
Po zavretku rada u malim grupama predstavljaju se zidne novine za sva tri procesa, a zatim sledi
plenumska diskusija.
65
Odnos naih drutava prema prolosti

Razgovor u malim (45 osoba) i regionalno, nacionalno, starosno meovitim grupama na temu:
Kako se vaa sredina odnosi prema prolosti? O emu se iz prolosti pria/apue/uti? Kako ljudi
reaguju na prie o prolosti? Kako se vi oseate povodom svega toga? ta vam smeta/nedostaje/boli?
Napomena: Ovo je jedna od najzgodnijih uvodnih vebi za rad na temi suoavanje sa prolou.
Kroz nju uesnici/e dobijaju priliku da reflektuju stanje u sopstvenim drutvima, ali i da se upoznaju sa
dominantnim mehanizmima u drugim sredinama po pitanju odnosa prema prolosti.
ta bi bio poten odnos prema prolosti?

Grupa se podeli na manje grupe prema nacionalnoj (ili regionalnoj) pripadnosti. Svaka grupa ima
zadatak da napravi zidne novine na temu: ta je to to treba da se promeni u sredini gde je moj narod
u veini, a to bi predstavljalo poten odnos prema prolosti i korak ka pomirenju? Slede prezentacije
uraenog.
Nakon toga se sve zidne novine postave na pristupana mesta i prilaze im osobe koje nisu
uestvovale u njihovoj izradi (odnosno, osobe iz drugih drava). Time se formiraju nove male grupe za
drugi korak vebe. Oni dopisuju na istom papiru, ali drugom bojom sve ono za ta misle da treba da
stoji, a da nije napisano. Tanije, njihov zadatak je dopune zidne novine onim to bi se po njihovom
miljenju moralo jo uraditi u tim sredinama.
Sledi itanje dopunjenog, pa razgovor u plenumu o kljunim pitanjima koja su se otvorila.
Poreenje rada prve i druge grupe takoe moe biti podsticajno.
Trajanje: 1 h
Napomena: Veoma je vano ovu vebu paljivo uvesti, a posebno njen drugi deo kada se daje
uputstvo da se radi na dopuni zidnih novina. Ponekad ljudima moe biti neugodno da dopisuju po
zidnim novinama koje su drugi radili, (esto iz razloga to im je stalo do toga da se ne poremete
meusobni odnosi). Zato je vano naglasiti da je svrha ove vebe da se dobije povratna informacija
(fidbek), odnosno konstruktivna kritika od ljudi iz drugih krajeva jer usled razliitih iskustava i
percepcija dogaaja imamo i razliite predstave o tome ta bi bilo korisno uraditi.
Kolektivni narativi o poslednjim ratovima

Uesnici/e se podele u manje grupe, po dravama iz kojih dolaze. Zadatak je napraviti zidne novine
koje bi sadrale osnovne elemente dominantnih kolektivnih narativa o ratovima iz 90-ih koji postoje
u njihovim drutvima.
Potom sledi predstavljanje u plenumu, uz eventualna pitanja pojanjenja.
Trajanje: 1 h
Napomena: Pre ove vebe neophodno je uesnicima/ama pojasniti pojam kolektivnih/istorijskih
narativa, te njihove veze sa suoavanjem sa prolou. Ova veba moe biti dobar nain sa
66
upoznavanjem razliitih konteksta, kao i naina na koji nai nacionalni kolektiviteti tretiraju i opisuju
sebe u odnosu na neprijateljske druge.
Porodini narativi
Svi imaju 10-ak minuta da razmisle i zapiu (kao podsetnik) narative koje su uli u svojoj porodici
o Drugom svetskom ratu i o poslednjim ratovima iz 90-ih. Pomona pitanja: ta se u vaoj porodici
prialo o Drugom svetskom ratu i o poslednjim ratovima? Od koga ste te prie uli? Da li su postojale
i kakve su bile razlike meu narativima? Ko su bili nai, ko su bili drugi? Koje su slike postojale o
tom drugom?
Potom sledi razmena u manjim grupama (od po 45).
Plenumska diskusija koja sledi zapoinje nekom vrstom emotivne evaluacije, a zatim se pravi
poveznica izmeu dominantnih kolektivnih i narativa naih porodica/familija. Pitanja za diskusiju:
Da li postoji veza izmeu narativa iz Drugog svetskog rata i poslednjih ratova? U kakvoj su vezi
porodini narativi sa dominantnim narativom u drutvu?
Trajanje: 11,5 h
Napomena: Kao i kod prethodne vebe, i ovde je potrebno odreeno teorijsko predzanje o pojmu
i vanosti kolektivnih narativa. Obe vebe se mogu raditi jedna za drugom, ili odvojeno, u zavisnosti
od potrebe.
Kada je rat opravdan?

Svako za sebe razmisli i zapie svoje odgovore na papir. Nakon odreenog vremena jedna po jedna
osoba prilazi panou, proita ta je zapisala, pa zalepi svoj papir.
Sledi diskusija u plenumu.
ega bi kao drutvo trebalo da se seamo?

Podela u manje grupe.
1. korak: Izrada zidnih novina na temu ega se kao drutvo seamo (iz nedavne prolosti)?
2. korak: Izrada zidnih novina na temu ega bi kao drutvo trebalo da se seamo?
Slede prezentacije, pa diskusija u plenumu.
Napomena: Nadgradnja ove vebe moe biti i dodavanjem pitanja: Na koji nain?
Barometar o suoavanju s prolou

Odrede se dva pola u prostoriji, npr. jedan zid predstavlja maksimalno slaganje sa odreenom
izjavom, a suprotni zid maksimalno neslaganje sa izjavom. Kada trener/ica proita izjavu, uesnici/
ce se postavljaju u barometar svojim telima, tako to e svako stati na mesto koje odraava njeno/
njegovo slaganje ili neslaganje sa izjavom (sve pozicije izmeu dva ekstrema se mogu zauzeti). Potom
jedan broj uesnika/ca pojasni zato je zauzeo/la tu poziciju. Ide se s jednog kraja barometra ka
67
drugom. Vana uputa je da se ne osvremo na to ta su drugi rekli, ve da pokuamo da artikuliemo

svoje miljenje, bez pozivanja na slaganje ili neslaganje s drugim osobama u barometru.
Neke od moguih izjava:
-
Ne postoji kolektivna odgovornost.
-
Najbolje bi bilo da meunarodni sudovi procesuiraju ratne zloine.
-
Ne smemo zaboraviti svoje rtve.
-
Treba oprostiti.
-
Istina je jedna.
Napomena: Ukoliko neko u barometru pone da izraava svoje slaganje/neslaganje sa neim to
je prethodno reeno, treba to zaustaviti i podsetiti na pravilo da se izraava samo vlastito miljenje,
bez pozivanja na druge. Inae se barometar ne moderira i ne postavljaju se dodatna pitanja onome
ko govori.
Ne treba preterivati s brojem izjava, a ni s brojem ljudi koji se javljaju za re po jednoj izjavi,
odnosno treba se truditi da barometar traje najvie 3040 minuta, kako se ljudi ne bi suvie zamorili
stojei i tako prestali da se meusobno sluaju.
Akvarijum o suoavanju sa prolou

Na sredinu prostorije se postave etiri stolice koje formiraju zamiljeni akvarijum. Na tri stolice
sedaju osobe koje ele da diskutuju na zadatu temu, dok je etvrta stolica rezervisana za one osobe
koje neko od ostalih troje pozove u akvarijum. Tokom vebe mogu govoriti samo osobe koje u tom
trenutku sede u akvarijumu. Kada neko eli da govori, prie stolicama i dodirne rame osobe umesto
koje eli da ue u akvarijum. Ona moe da zavri reenicu, ali onda ima obavezu da ustane i ustupi
novoj osobi mesto.
Zadaje se jedna tema, a uesnici/ce zainteresovani da na tu temu razgovaraju, zauzimaju mesta
u akvarijumu. Uglavnom se razgovara na tri do pet tema, ali se obrauje jedna po jedna. Kada se
razgovor na jednu temu zavri (ili po isteku vremena), osobe koje su uestvovale u akvarijumu se
vraaju na svoja mesta, pa se tek onda zadaje nova tema
Neke od tema za akvarijum:
-
Istina je vanija od pomirenja.
-
Suoavanjem sa prolou se treba baviti u svom dvoritu.
-
Oseam odgovornost za ono to je injeno u ime mog naroda.
-
Pomirenje je stvar linog izbora.
-
Nacionalni identiteti su prepreka pomirenju.
-
Najvaniji zadatak procesa suoavanja sa prolou jeste da se osude ratni zloinci.
-
Nacionalni identitet odreuje odnos prema prolosti.
-
Da se narod pitao, rata ne bi bilo.
-
Svako treba da kritikuje samo svoju stranu.
-
Ko je kriv za rat?
-
Vie me bole rtve mog naroda.
Trajanje: 45 minuta
Napomena: Metoda akvarijuma je jako dobra za poticanje otvorenih diskusija tokom kojih se
68
sueljavaju razliita gledita na odreene probleme. Ukoliko trenerski tim proceni da u grupi ima
dosta suprotstavljenih stavova koji se nedovoljno jasno artikuliu, akvarijum moe biti jako koristan
u artikulaciji razliitih pozicija unutar grupe. Treba imati u vidu da nekim grupama ova metoda ne
odgovara, kao to ne odgovara ni svakom trenutku na treningu.
Za svaku temu treba odvojiti bar 10 minuta. Poto se ovaj razgovor ne moderira, moe biti korisno
unapred s uesnicima napraviti dogovor da e po isteku npr. 10 ili 15 minuta diskusija biti prekinuta.
Da ovo ogranienje ne bi izazivalo frustraciju, vano je da ljudima bude jasno da je cilj ove vebe
razmena i razumevanje razliitih miljenja, a ne definisanje tanog odgovora ili odreivanje ko je u
pravu, a ko nije.
Za i protiv
Podela u 3 meovite male grupe.
1. korak. Pitanje: ta bi nam rekli oni koji su protiv ovakvih susreta? Nabrajanje i zapisivanje na
velike papire, bez diskusije.
2. korak. Svaka grupa dobija po jednu temu i pie razloge za i protiv te teze.Teme su:
-
Oprostiti da, ali zaboraviti nikada.
-
Narod je kriv za rat
-
Oni koji su ratovali, danas rade na pomirenju
Sledi prezentacija zidnih novina iz prvog koraka (sve tri grupe), potom prezentacija zidnih novina
iz drugog koraka, pa na osnovu toga diskusija u plenumu.
Trajanje: 2h
Napomena: Ova veba je osmiljena tokom treninga za uesnike rata za koje je pitanje ta bi
nam rekli oni koji su protiv ovakvih susreta? vrlo relevantno, jer se na te susrete esto ne gleda
blagonaklono. Pri kraju treninga korisno je i inspirativno postaviti pitanje: ta biste rekli onima koji su
protiv ovakvih skupova?
Suoavanje s prolou u mom drutvu

Uesnici se podele u grupe po zemljama iz kojih dolaze. Zadatak je da pripreme prezentaciju o
stanju procesa suoavanja s prolou u njihovom drutvu, tako to e odgovoriti na ona od sledeih
pitanja koja su relevantna za to drutvo.
Pomona pitanja:
-
Dominantni narativ o poslednjem ratu (poslednjim ratovima) u pet reenica.
-
Va stav prema dominantnom narativu.
-
ta je svrha procesa suoavanja s prolou u vaem drutvu?
-
ta su ishodi tog procesa?
-
Ko gura taj proces (ko preuzima inicijativu)?
-
Ko se suprotstavlja? Zato?
-
Najvaniji mehanizmi SsP i dogaaji koji su imali znaajan efekat.
69
-
-
-
-
ta je bilo bolno za drutvo u tom procesu?

Postoji li veza izmeu procesa SsP i pomirenja? (Ko bi s kim trebalo da se pomiri?)
ta, po vaem miljenju, nedostaje procesu SsP?
ta bi drugi mogli da naue iz toga kako se odvija proces SsP u vaem drutvu?
Slede prezentacije u plenumu i pitanja pojanjenja.
Ja i pomirenje
Na podu se nalazi nekoliko velikih papira, a na svakom stoji jedno od sledeih pitanja:
-
ta mi je najvei izazov u pomirenju?
-
Sa kim i sa im ja treba da se pomirim / izgradim odnos?
-
Ko i sa kim treba da se pomiri?
-
ta i kome mogu/elim/treba da oprostim?
-
Od koga elim i trebam oprost?
Svi prilaze i istovremeno piu svoje odgovore ili itaju napisano. Nakon toga malo vremena da ko
eli pogleda ta se sve nalo na papirima.
Napomena: Veba je posebno korisna onda kada je potrebno da se vratimo sebi i svojoj ulozi u
drutvu, a posebno ako u grupi postoji prevelika spremnost da se diskutuje o drutveno-politikim
procesima, ali ne i da se reflektuje o sopstvenoj ulozi u njima i odgovornosti. Naravno, o ovim
pitanjima moemo razgovarati u plenumu ili manjim grupama, no nekad je korisnije zatvoriti prostor
za diskusiju, a otvoriti prostor da malo razmiljamo sami sa sobom i zapitamo se.
ta ja mogu da uradim?
Na podu se nalazi nekoliko velikih papira, a na svakom stoji jedno od sledeih pitanja/naslova:
-
ta ja mogu da uradim to bi bio doprinos SsP?
-
Koje dileme imam, koje strahove?
-
Ko su mi protivnici?
-
Gde mi je podrka?
Svi prilaze i istovremeno piu svoje odgovore ili itaju napisano u tiini. Nakon toga se odvoji malo
vremena da ko eli pogleda ta se sve nalo na papirima.
Heroji
Uesnici/e se zamole da se podele u male grupe, na osnovu nacionalne pripadnosti: Albanci/ke,
Srbi/kinje, Hrvati/ce, Bonjaci/kinje, Makedonci/ke... Svaka grupa treba da pobroji i zapie nacionalne
heroje svojih zajednica (bez obzira da li ih oni/e lino doivljavaju kao heroje). Nakon zavretka
rada u malim grupama svaka grupa proita svoje heroje, daju se eventualna pojanjenja u vezi sa
nedovoljno poznatim imenima, pa sledi plenumska diskusija.
Neka od moguih pitanja za diskusiju:
-
Kako komentariete vau listu, a kako liste ostalih grupa?
-
Kako se oseate sa navedenim imenima, koliko su to i vai lini heroji?
70
-
-
-
Postoji li neki obrazac po kome ljudi postaju nacionalni heroji na naim prostorima?
Kako je ovo povezano sa nainom na koji se naa drutva odnose prema prolosti?
Zato je tako malo ena na tim listama?
Trajanje: 45 minuta
Napomena: Ova veba je veoma korisna u razumevanju dominantnog odnosa prema prolosti,
nacionalnih istorija i kolektivnog seanja na naim prostorima i daje sliku ta se u kom drutvu
vrednuje. Moe jako dobro posluiti i prilikom obrade teme Nacionalni identitet.
Druga verzija vebe:
Korak 1. Lini heroji. Svako za sebe razmisli i zapie ko su mu/joj bili heroji u detinjstvu, a koji su
sada.
Korak 2. Odlazak u manje grupe (koje se sastoje od ljudi iz razliitih krajeva). Razmena o herojima
koje smo zapisali.
Korak 3. Mala grupa na velikom papiru (zidnim novinama) ispie listu onih koji vae za heroje u
naim drutvima.
Korak 4. Diskusija u plenumu, utisci, komentari.
Tabui
itava grupa zajedniki izrauje zidne novine na temu: Koji su to tabui koji su prisutni u naim
drutvima, a tiu se nasilne prolosti.
Nakon to se popiu sve stvari sledi diskusija u plenumu sa pitanjima: Zato se o ovim stvarima
uti? Zbog ega je teko priati o tome? Ko ili ta ih ini tabuiziranima?
Varijacija: veba se po istom principu moe izvoditi i u meovitim malim grupama; tome moe
prethoditi i individualan rad gde prvo svako razmisli i zapie svoje odgovore na stikerse, posle ega se
ide u male grupe.
Trajanje: 45 minuta
Memorijalizacija: spomenici
1. korak. Izrada zidnih novina u plenumu: emu slue spomenici, ta im je svrha? Za koga ih
pravimo?
2. korak. Na panou su fotografije spomenika iz zadnjih ratova. Kratka izloba, kako bi svi imali
prilike da pogledaju.
3. korak. Razgovor u plenumu: Kako doivljavate ove spomenike i druge za koje znate da postoje?
Kakvu poruku alju? Koju vrstu simbola sadre? Koliko doprinose seanju na rtve? Koliko (ne)
doprinose pomirenju?
Trajanje: 1 h
Napomena: Ukoliko se na fotografijama natpisi na spomenicima ne vide dobro, moe ih se ispisati
na prateim papirima ili na neki drugi nain naznaiti.
71
Druga verzija vebe

1. korak. U manjim grupama razgovor o funkciji postojeih oblika memorijalizacije. Izrada zidnih
novina na temu: Koje potrebe zadovoljavaju? Kome (nama, njima, borcima, porodicama rtava...)
kakvu poruku alju? Potom prezentacije i razgovor u plenumu.
2. korak. Na panou su fotografije spomenika iz poslednjih ratova. Kratka izloba, kako bi svi imali
prilike da pogledaju.
3. korak. Razgovor i izrada zidnih novina u plenumu: Potekoe koje imamo sa postojeim nainima
obeleavanja? Zato? Potom: ta vam se dopada u vezi sa postojeim spomenicima? Zato?
Kultura seanja pre i posle devedesetih

Razgovor u plenumu o obelejima kulture seanja pre devedesetih i nakon ratova. Jedna osoba iz
trenerskog tima zapisuje kljuna obeleja na tablu/zidne novine. Potom razmena dilema koje imamo
u vezi njih.
Vesti iz budunosti
Proitaju se sledee tri vesti iz budunosti:
1. Udruenje boraca Armije BiH pozdravilo je osuujuu presudu Suda BiH za ratne zloine,
komandantu Armije BiH. Udruenje istovremeno osuuje izjavu hrvatskog lana Predsednitva BiH
koji je presudu komentarisao izrekavi: Ova presuda je kazna za rtve, a nagrada za agresore.
2. Danas je delegacija boraca VRS i UBR iz Srbije poloila vence u Beogradu na spomenik rtvama
genocida u Srebrenici i Prijedoru, a potom su pozvali predstavnike vlasti da podre programe
meugranine razmene mladih i mirovnih kampova koje organizuju Boraka organizacija, Organizacija
za ljudska prava i Organizacija ujedinjenih istoriara/povjesniara zapadnog Balkana. Pozivu su se
pridruile brojne poznate linosti iz sveta kulture i sporta, meu kojima su i A.D., Dejan Stankovi,
Edin Deko, Novak okovi, Danis Tanovi, Jasmila bani, A.D., Ljubia Samardi i A.H. (Umesto
inicijala navesti nekoliko imena ljudi iz grupe i/ili trenerskog tima.)
3. Udruenje HVIDR-a iz Mostara je izdalo saoptenje u kojem su objavili da su, zajedno sa
Udruenjem logoraa iz Mostara, uspeno priveli kraju kampanju prikupljanja sredstava za opremanje
spomen-sobe u znak seanja na rtve zatoenitva u logoru Heliodrom na mestu gde se nekada taj
logor nalazio.
Nakon itanja razgovor u plenumu: Kako ste doiveli ove vesti? Kako vam ovo zvui i zato?
Napomena: Vesti moraju biti sastavljene tako da imaju veze sa grupom uesnika/ca. (Ova veba je
pripremljena za odreenu i vrlo specifinu grupu ratnih veterana). Cilj je da promislimo ta to spreava
neke vrlo ljudske poteze koji bi i te kako doprineli napretku u procesu pomirenja i izgradnje mira u
regiji, a moda i da probamo da sagledamo ta mi moemo uiniti pa da takve vesti postanu izvesnije.
72
Pravda oprost istina pomirenje1

Uesnici/e se podele u etiri male grupe: pravda oprost istina pomirenje. Zadatak je da u
grupama porazgovaraju i pripreme prezentaciju na temu: Zato ste vi kao pravda (istina, oprost ili
pomirenje) najvaniji za proces suoavanja sa prolou? Potom jedna po jedna grupa prezentuje
svoje razloge i vienja u plenumu, a ostatak grupe ima mogunost da postavlja pitanja ljudima iz
male grupe koja se odnose na njihovu prezentaciju. Nakon izvoenja vebe korisna je plenumska
diskusija tokom koje su mogui osvrti na svaki od ovih pojedinanih pojmova i njihovu vezu sa naim
drutvenim kontekstima.
Trajanje: 60 minuta
Pravda oprost istina mir

Po dvoje uesnika/ca ini par koji dobija zadatak da zagovara jedan od pojmova: pravda, oprost
(odnosno milosre), istina i mir. To su etiri elementa procesa pomirenja po Lederachu. Oni imaju
desetak minuta da se pripreme i nau argumente zato je njihov pojam (pravda, oprost, istina i mir)
najvaniji za pomirenje.
Potom jedan dobrovoljac/dobrovoljka iz grupe ima zadatak da na sredini prostorije porea po
vanosti po jednog zastupnika/cu ovih elemenata (vodei se svojom procenom prioriteta, koji od
elemenata vidi kao najvaniji, pa ka manje vanom). Kada ih porea, onda svima pojasni zato se
odluio/la ba za taj redosled. Nakon toga zastupnici elemenata pomirenja imaju priliku da kau kako
vide svoju poziciju, na kom mestu smatraju da bi trebalo da budu i zato.
Ukoliko se raspolae dovoljnim vremenom, moe biti zanimljivo da jo jedan dobrovoljac/ka
dobije priliku da porea ove elemente po svom nahoenju, odnosno da se proces ponovi, ovaj put sa
drugim zastupnicima elemenata.
Na kraju sledi kratka diskusija u plenumu na kojoj bi trebalo osvrnuti se na nae kontekste (gde su
ovi procesi kod nas, ta nedostaje, na emu se insistira)
Trajanje: 60 minuta
Napomena: Veba moe doprineti boljem razumevanju ovih pojmova, njihovog znaenja i vanosti,
to je posebno korisno u kontekstima kao to je na, gde se ti pojmovi meaju i poistoveuju ili vide kao
suprotstavljeni. Kako je u toku same izvedbe vebe pria na jednom apstraktnom, pojmovnom nivou,
korisno je ostaviti vremena za razgovor u plenumu i osvrt na na kontekst, jer se kontekstualizacijom
postie bolje razumevanje ovih pojmova.
Preporuljivo je da po dvoje ljudi zastupa jedan pojam iz razloga to im je lake da se u procesu
meusobne razmene pripreme za izvedbu vebe (u nekim grupama zadatak moe da bude preteak
za jednu osobu). Moe biti korisno ponuditi neki teoretski okvir (npr. kratak input o Lederachovom
razumevanju ovih elemenata i njegovom tumaenju njihovih uloga u drutvenim procesima), posebno
ukoliko se radi o grupi u kojoj postoji dosta zbunjenosti oko ovih pojmova.
Ovu vebu smo nauili od Amele i Randyja Puljek-Shank.
73
Kola prolosti
Grupa se podeli na 3 manje grupe. Svaka mala grupa dobije nekoliko primeraka razliitih dnevnih
novina i politikih magazina iz zemalja u regiji. Zadatak je da izvuku naslove, tekstove, fotografije koji
se na bilo koji nain bave ratnom prolou. Pomona pitanja su: Koje su to teme vezane za prolost i
na koji nain se govori o njima (Haki tribunal, ratni zloini, komemoracije...)? Kakvi se stavovi iznose?
Kakva je slika drugoga?
Posle rada u malim grupama prezentuju se kolai i sledi plenumska diskusija o medijskoj slici
prolosti na prostorima bive Jugoslavije.
Trajanje: 1 h
Napomena: Veba je pogodna kada se eli posebno obraditi uloga i odgovornost medija u procesu
suoavanja sa prolou, ali moe sluiti i kao uvodna veba za mapiranje stanja u naim drutvima
po ovom pitanju. Ova veba ima drugaiju dinamiku i metodu od veine drugih vebi na ovu temu,
pa moe biti zgodna za rad sa mlaim grupama, ili u trenucima kada je potrebno menjanje dinamike
treninga jer je, na primer, dolo do zamora od diskusija ili emotivne razmene.
Izrei to2
Voditelj/ica zamoli uesnike/ce da sednu u krug. Kada se svi udobno smeste, uspostavljaju se
procedure za vebu i pravila diskusije. Voditelj/ica zatim proita prvo pitanje i daje svoj odgovor na
njega (ne dui od 2 minute). Zatim na to pitanje odgovara sledea osoba i tako u krug. Svako ima
pravo na dalje, odnosno ne mora da odgovori na pitanje.
Osnovna pravila:
a) Govori na osnovu sopstvenog oseanja i iskustva, ne na osnovu teorije i stavova
b) Odgovore treba davati u krug, ne dobrovoljnim javljanjem
c) Odluka da se ne odgovori na neko pitanje potuje se u potpunosti
d) Nema diskusije oko neega to je neko rekao samo sluanje
e) Sve izreeno je poverljivo
Mogua pitanja (u veini sluajeva dovoljna su tri ili etiri pitanja za jednu sesiju, u zavisnosti od
broja uesnika/ca, sastava grupe itd.):
1. Kada ste prvi put postali svesni da postoji razlika izmeu naroda koji ive u bivoj Jugoslaviji?
2. ta su vam vai roditelji govorili kako bi objasnili probleme po tom pitanju?
3. Kako ste se oseali kada se raspala SFRJ?
4. Kada ste postali svesni da je rat poeo?
5. Da li ste ikada bili diskriminisani zbog svog verskog ili nacionalnog identiteta?
6. Da li ste se ikada oseali posramljeni ili krivi zbog svog nacionalnog/verskog identiteta?
Pitanja za diksusiju:
-
Kako ste se oseali tokom vebe?
-
Koliko vam je bilo teko samo sluati bez prava na prekidanje ili repliku?
Na osnovu vebe Telling it u Mary Fitzduff. Community Conflict Skills. A Handbook for Group Work in Northern
Ireland, tree izdanje, 1997. str. 20.
2
74
-
-
Da li su vas neke izjave naljutile ili zbunile?

Koliko vam je bilo teko da budete iskreni tokom odgovaranja? Zato?
Varijacije: Ova se veba moe raditi i u parovima (uesnici/e dobiju listu pitanja i na njih odgovaraju
u parovima unutar nekih 10 minuta). Zatim se formiraju novi parovi i razgovaraju jedni sa drugima
sledeih 10 minuta. Takoe potpuno nova lista pitanja moe biti predloena od strane uesnika/ca i
koriena za grupni dijalog.
Trajanje: 1,5 h
Napomena: Cilj je omoguiti uesnicima/ama da u sigurnom prostoru podele jedni sa drugima
neka od njihovih oseanja i prethodnih iskustava vezanih za ivot u regionu bive Jugoslavije. Vrlo je
vano voditi rauna o vremenu prilikom izvoenja ove vebe ostaviti ljudima dovoljno prostora da
se izraze, a da veba vremenski ne eskalira.
Igra uloga akteri/ke suoavanja sa prolou

Uz pomo trenerskog tima, grupa nabraja sve drutvene grupe koje su relevantne u javnom i
politikom ivotu (politiari/ke, novinari/ke, mladi, NVO, verske zajednice, ratni veterani, prosvetari/
ke itd.). Treba nabrojati to vie drutvenih grupa, tako da svaku zastupa jedan ili dvoje uesnika/ca.
Zatim uesnici/e biraju koju e grupu predstavljati tokom vebe, nosei na grudima papir sa imenom
grupe iji su predstavnici.
Sledi pozicioniranje u radnoj prostoriji i to u odnosu na postavljeni centar koji predstavlja sredite
bavljenja suoavanjem sa prolou u naim drutvima. Uesnici/e treba da zauzmu poziciju u
odnosu na taj centar u zavisnosti od toga koliko misle da se njihova grupa bavi i doprinosi procesu
suoavanja sa prolou.
Svako kratko pojanjava zato zauzima ba tu odreenu poziciju, a zatim se otvara diskusija o tome
ko kakvu ulogu ima (ili bi trebalo da ima) u tom procesu.
Trajanje: 45 minuta 1 h
75
Pojmovnik
Pokuaj pojanjenja nekih od pojmova
koji se najee javljaju uz suoavanje s prolou
Amnestija
Amnestija (od grke rei amnestia, to znai zaborav) predstavlja pravni akt putem koga drava
izuzima poinioce krivinih dela od daljnje pravne odgovornosti i sudskog gonjenja i dodeljuje
im pravni status nevinih osoba. Najee je kolektivna: odnosi se na odreenu grupu ljudi. U
kontekstu suoavanja s prolou radi se o mehanizmu koji je vrlo kritikovan, posebno od strane
rtava i aktivista/kinja za ljudska prava. To nije udno s obzirom na to da drava garantuje onima
koji su poinili zlodela da za to nee odgovarati pred sudom, odnosno na neki nain im se oprata
to su poinili zloine.
U Junoj Africi sproveden je specifian vid amnestije: nije bila kolektivna, ve su za nju aplicirali
pojedinci, i bila je uslovljena dobijali bi je oni koji bi ispriali sve to znaju o zloinima u kojim su
uestvovali i koji bi pokazali da su ti zloini bili politiki motivisani. Takoe, telo koje je donosilo
odluku o amnestiji bila je Komisija za istinu i pomirenje, a to je jedinstven primer da je takva
komisija imala tako velika ovlaenja. Paralelno s Komisijom, funkcionisalo je i dravno tuilatvo
koje je vodilo istrage o zverstvima. Mnogi poinioci protiv kojih se vodila intenzivna istraga pribegli
su apliciranju za amnestiju ne bi li se spasili presuda. Ukoliko poinilac pred Komisijom ne bi izneo
punu istinu, dodeljena amnestija ne bi vaila za ona zlodela koja nije priznao i za njih bi mu se
ipak sudilo. Iako je ovaj pristup vrlo kritikovan i neretko je dodeljivanje amnestije doivljavano kao
nepravedno, ono to je tim amnestijama postignuto jeste otkrivanje istine o tome ta se i kako
dogodilo, a mnoge porodice su napokon saznale kako su njihovi blinji zavrili, ili ak uspele da
dobiju informaciju o posmrtnim ostacima.
Amnestiji se najee pribegava u situacijama u kojima je neophodno zaustaviti oruano nasilje

koje due vreme ugroava neko drutvo, kada se radi o veoma velikom broju ljudi (koje nije ni
mogue, ni pametno procesuirati jer bi dobar deo drutva zavrio na sudu) ili u situacijama kada
je odreenom drutvu neophodno da ostavi prolost iza sebe i posveti se mirnoj budunosti.1
Amnestija je est preduslov u mirovnim pregovorima, a neretko je u novijoj istoriji bio sluaj da
su amnestiju proglaavali diktatorski reimi na odlasku kako bi sebe zatitili od budueg sudskog
procesuiranja. Takvi su sluajevi Argentine, ilea, Brazila.
Nakon esnaestogodinjeg rata u Mozambiku, koji je obeleen jezivim muenjima i drugim

zverstvima, pa i zloupotrebom dece koja su zavravala kao ratnici, proglaena je opta amnestija
za sve koji su u toku rata poinili nehumana dela. Mogunost suenja za ratne zloine nije ni
razmatrana. A ini se da je amnestija bila iroko prihvaena u zemlji gde su ljudi bili toliko izmueni
ratovanjem, da im je najvanije bilo da se posvete nekoj novoj budunosti. Jedan verski lider ovako
je pojasnio odnos prema poiniocima pred kojima je bio povratak u zajednicu u kojoj su i poinili
zloine:
Upiranje prstom nee pomoi. Poinioci zlodela su deo nas. A mi verujemo da oni nisu eleli da idu u rat.
Oni su nai sinovi i elimo da nam se vrate. Optuiti ih znailo bi da oni nastave da budu banditi.2
Amnestija zloina nije popularan koncept, posebno ne meu onima koji rade na ljudskim
pravima, dok princip kanjavanja poinilaca ima iroku podrku. Ali ima i glasova kao to je Helena
Takoe, amnestiji se pribegava i kada postoji potreba da se ispravi neko pravno nasilje iz prolosti. to se regije
bive Jugoslavije tie, u Srbiji je u vie navrata proglaavana amnestija za dezertere i prigovarae savesti (19962010). U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji amnestirani su uesnici rata, ali te amnestije nisu ukljuivale
i ratne zloine.
2
Afiado Zunguza, citirano u Helena Cobban. Amnesty After Atrocity. Healing Nations After Genocide and war
Crimes (Boulder, London: Paradigm Publishers, 2007), str. 218.
1
79
Cobban koja tvrdi da bi dugoronim interesima ovih ranjivih drutava esto bolje sluile utemeljene
politike amnestiranja, pomirenja i reintegracije poinilaca.3
T., I.F.
Etniko ienje
Etniko ienje je termin koji je u toku devedesetih godina prethodnog veka uao u politiki i
javni govor, upravo u toku ratova na prostoru bive Jugoslavije i u vezi sa njima. U najee navoenoj
definiciji ovog termina stoji da je etniko ienje politika jedne etnike ili religiozne grupe smiljena
da bi se iz odreenog podruja uklonila na nasilan ili zastraujui nain druga etnika ili religiozna
grupa. Takoe, pominje se i sledee znaenje: ostvarivanje etnike homogenosti nekog podruja tako
to se silom i zastraivanjem uklanjaju pripadnici neke druge grupe sa tog podruja.4 Etniko ienje
su balkanski nasilnici spovodili sluei se: masovnim ubijanjem civila, silovanjima i seksualnim
zlostavljanjima, torturom, bombardovanjem/granatiranjem gradova, progonima, unitavanjem
damija i crkava, oduzimanjem imovine, odvoenjem ljudi u logore, i drugih zloina.
U literaturi se moe nai da ovaj termin ak i potie iz srpskohrvatskog jezika. Meutim, balkanski
nasilnici nisu tvorci ove prakse. Ona, naalost, postoji vekovima, a ima tvrdnji da datira i pre nove
ere. U 19. veku iza ovih zlodela kao glavni akteri pojavljuju se drave. Ilustrativne su sledee statistike
o etnikom ienju: samo u Evropi izmeu dva svetska rata 1,5 milion Grka je oieno iz Turske,
400.000 Turaka i oko 100.000 Bugara iz Grke, 35.000 Grka i 67.000 Turaka iz Bugarske. Tokom Drugog
svetskog rata i nakon njega oieno je 6 miliona Jevreja iz Evrope, 110.000 Rumuna iz Bugarske,
62.000 Bugara iz Rumunije, 1,2 miliona Poljaka iz regija pod kontrolom Nemakog rajha, 600.000 ljudi
sumnjive etnike pripadnosti iz regija u kojima su iveli u Sovjetskom Savezu, izmeu 14 i 15 miliona
Nemaca iz Istone Evrope (ukljuujui i Jugoslaviju), 140.000 Italijana iz Jugoslavije, 31.000 Maara
iz ehoslovake, 33.000 Slovaka iz Maarske, 45.000 turskih Kiprana iz grkog dela Kipra, 160,000
grkih Kiprana iz turskog dela Kipra, vie od 300.000 Bugara iz Turske.5 I ovaj spisak nije konaan.
Jennifer Jackson Preece tvrdi da je cilj etnikog ienja kreiranje homogene ili iste, jednoetnike
drave.6 I u diskurzivnom smislu ovaj termin je indikativan ako se ima na umu da je ienje proces
oslobaanja od prljavtine. S te strane, on korespondira sa shvatanjem pripadnika drugih etnikih i/
ili verskih grupa kao neeg to prlja i zagauje.
I.F.
Genocid
Genocid podrazumeva delo/zloin-e kojim se itava jedna grupa ljudi (etnika, religiozna, rasna
ili nacionalna) eli unititi. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida usvojena je
Rezolucijom 260 na Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija 9.12.1948. godine, a stupila je na snagu
Helena Cobban. Amnesty After Atrocity.

Final Report of the United Nations Commission of Experts Established Pursuant to Security Council Resolution 780
(1992), S/1994/674, str. 33.
5
Jennifer Jackson Preece. Ethnic Cleansing as an Instrument of Nation-State Creation: Changing State Practices and
Evolving Legal Norms. U: Human Rights Quarterly 20, 1998: str. 818-819.
6
Ibid.
3
4
80
12.1.1951. godine. Konvencija7 daje meunarodno pravnu definiciju pojma genocid, prema kojoj u
genocid spadaju dole navedena zlodela, poinjena s namerom da se u celosti ili jednim delom uniti
jedna nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa ljudi: a) ubijanje lanova/ice te grupe; b) izazivanje
ozbiljnih fizikih ili mentalnih povreda kod lanova te grupe; c) smiljeno nametanje grupi takvih
uslova ivota koji bi doveli do unitenja te grupe u celosti ili delimino; d) uvoenje mera kojim se
spreava raanje dece u toj grupi; e) prisilno premetanje dece iz te grupe u drugu grupu.
Potpisnice ove Konvencije obavezuju se da genocid kanjavaju i spreavaju.
Genocid je prvenstveno zloin koji je planiran, organizovan i koordinisan, on nikada nije neoekivan,
niti spontan. Karakterie ga izraena asimetrija moi i izraena bespomonost rtava. Vana
odrednica da bi se neto klasifikovalo kao genocid je postojanje genocidne namere i istovremeno, nju
je pravno najtee dokazati. Kao oblik ekstremnog razaranja on je samo poslednji korak u kontinuitetu
destrukcije. U pitanju je, kako tvrdi Gregory Stanton proces koji se razvija u osam faza: klasifikacija,
simbolizacija, dehumanizacija, organizacija, polarizacija, progon, istrebljenje i poricanje.8 Faze su
predvidljive, ali nisu neizbene. U svakoj od njih preventivnim merama proces je mogue zaustaviti.
Proces nije lineraran, iako kasnijim fazama nuno prethodne ranije. Sve faze nastavljaju da deluju
tokom itavog procesa. Samom inu istrebljenja prethodi propaganda mrnje kojom se dehumanizuju
odreene grupe, mobilie ira javnost protiv zajednikog neprijatelja i opravdavaju drastine mere
kao to su liavanje graanskih prava, progoni i ubistva. Njena funkcija je da budue rtve istrebljenja
oznai kao drutvene otpadnike/ce za koje ne vae uobiajene moralne norme, predstaviti ih kao
nia bia prema kojima ne treba imati nikakvih obzira i liiti ih njihove sutinske odrednice njihove
ljudske prirode.
Primeri genocida u istoriji su brojni, od genocida nad Jermenima poetkom 20. veka, preko
najpoznatijeg meu njima, Holokausta, kolonijalnih zloina, sve do genocida sa kraja dvadesetog
veka, u Ruandi i Srebrenici.
Termin kulturni genocid nije pravno usvojen, a podrazumeva pokuaj unitenja itave kulture
jedne grupe ljudi. U istoriji postoje brojni primeri kulturnog genocida, kada bi tragovi jedne kulture
na odreenom prostoru bivali sistematski unitavani. Ovaj termin se ne pominje u UN Konvenciji iz
1948. godine, mada je obuhvaen u samoj definiciji gde se pominje prisilno preseljenje dece u neku
drugu grupu. U novije vreme se ovaj termin esto vezuje za Tibet i politiku sistematskog naseljavanja
i ugnjetavanja domicilnog stanovnitva koju kineske vlasti tamo sprovode, te za jugoistonu Tursku u
kojoj veinski ive Kurdi a kojima se uskrauju brojna kolektivna prava od prava na korienje jezika
nadalje. Nama blizak primer je iz rata u BiH, gde je tokom rata na teritoriji pod kontrolom Vojske
Republike Srpske sistematski unitavana kultura Bonjaka tako to su damije sistematski minirane,
ak i van teritorije ratnih dejstava, o emu svedoi injenica da je na kraju rata samo jedna jedina
damija ostala nesruena.9
U zvaninom tekstu Konvencije meu definisanim grupama koje mogu biti rtve genocida nema i
politikih grupa, iako je bilo predloga da se one uvrste.
N.V.
7
General Assembly of the United Nations. Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide.
Resolution 260 A (III) of 9 December 1948. Dostupno na: http://www2.ohchr.org/english/law/genocide.htm.
8
Gregory H. Stanton. The 8 Stages of Genocide. Genocide Watch, 1998. Dostupno na: http://www.genocidewatch.
org/genocide/8stagesofgenocide.html.
9
Damija u selu Baljvine, optina Mrkonji grad.
81
Kolektivno pamenje i nacionalni narativi

Pamenje pojedinaca, odnosno individualna pamenja nisu izolovana: uvek su pod uticajem
okoline/drutva u kom pojedinac ivi10, pa i pod uticajem kolektivnih pamenja. Maurice Halbwachs
ak smatra da individualno pamenje nije mogue bez rei i ideja, a to su instrumenti pozajmljeni od
drutva.11 Tako da bez okoline, odnosno drutva, ne bi bilo ni individualnih seanja. Takoe, pamenje
je deo linog, a i kolektivnog identiteta.
Kolektivno pamenje jeste verzija prolosti: kako je se lanovi nekog drutva seaju. Ono
neophodno sadri simbole, narative i mitove. Neka od kolektivnih pamenja imaju vrlo ogranien
vek i menjaju se ili ak iezavaju prostom smenom generacija. No, to nije sluaj sa nacionalnim
pamenjem: ono je dugoronije, usidreno je u politikim institucijama i odozgo utie na drutvo.12
Naime, nasuprot popularnom stanovitu o naciji kao neem prirodnom, organskom, datom i
iskonskom, nacije su moderan sociokulturni i politiki fenomen. Benedict Anderson naciju odreuje
kao zamiljenu zajednicu.13 Anthony D. Smith je smatra kompleksnim konstruktom koga ine
meusobno povezane komponente: etnike, kulturne, teritorijalne, ekonomske i pravno-politike.
Povezanost s prolou, pogotovo etnikom prolou za naciju je presudna meusobna solidarnost
pripadnika odreene nacije utvrena je zajednikim seanjima, mitovima i tradicijama bez obzira na
to imaju li ili ne svoju dravu.14 Ideoloka svest o pripadnosti naciji obuhvata sloen skup tema
o nama, naoj domovini, nacijama (naim i njihovim), svetu, kao i moralu nacionalne dunosti
i asti.15 Glavnu ulogu u irenju oseaja pripadnosti naciji u dananje vreme ima javni obrazovni
sistem, ali i uee u ritualima.16 Pratei primer srastanja nemake nacije nakon skoro pedeset
godina podeljenosti na dve drave, Peter Sloterdijk tvrdi da su nacije, ovakve kakve ih danas znamo,
nita drugo do efekti jednog sveopteg psiho-akustinog insceniranja, kroz koje zapravo srasta ono to
se zajedno uje, to se zajedno ita, to se zajedno gleda na TV-u, to se zajedno informie i zajedno
uzbuuje.17
to se tie prostora bive Jugoslavije, treba imatu u vidu da se termin nacija prvenstveno koristi
za etniku grupu, a ne za graane jedne drave koji imaju isti paso; delovi te grupe mogu iveti u
razliitim dravama.
U svom slavnom predavanju ta je nacija? odranom 1882. godine, Ernest Renan definie
naciju kao duhovni princip koga predstavljaju zajedniko bogato naslee seanja i dananji pristanak
i elja da se zajedno ivi, volja da se odri vrednost naslea. Nacionalna ideja se po njemu zasniva na
herojskoj prolosti, velikim ljudima i slavi. Smatra da je nacija solidarnost velikih razmera koju ine
oseaj rtve koju je ovek podneo u prolosti i one koju je spreman podneti u budunosti, i da je za
nacionalno pamenje od mnogo vee vrednosti tuga nego trijumf, jer ona nalae obaveze i zahteva
Videti Maurice Halbwachs. On Collective Memory (Chicago: The University of Chicago Press, 1992).
Maurice Halbwachs. Kolektivno i istorijsko pamenje. U: Re: asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja,
br. 56.2, str. 63.
12
Aleida Assmann. Duga senka prolosti: Kultura seanja i politika povesti (Beograd: Biblioteka XX vek, 2011), str. 40.
13
Videti Benedict Anderson. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism (London,
Verso: 1983). Anderson pojanjava da je ta politika zajednica zamiljena iz razloga to ni u sluaju najmanje nacije
njeni lanovi se nikada nee upoznati, sresti, niti ak uti za veinu ostalih lanova, str. 5-7.
14
Anthony D. Smith. National Identity (London: Penguin Books, 1991), str. 15-16.
15
Michael Billig. Banalni nacionalizam (Beograd: Biblioteka XX vek, 2009), str. 19.
16
Assmann tvrdi da se nacionalno pamenje stie upravo ueem u ritualima. Assman. Duga senka prolosti, str.
268-269.
17
Peter Sloterdijk. Der starke Grund zusammen zu sein Sonderdruck: Erinnerungen an die Erfindung des Volkes, 2.
Auflage (Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1998), str. 27.
10
11
82
zajedniki napor.18 Dubravka Ugrei primeuje da je metoda uspostavljanja nacionalnog identiteta:

teror seanjem, koji ne preza od nacionalne megalomanije, heroizacije, mitizacije, apsurda, dakle,
lai.19
Seanja pripovedanjem dobijaju oblik i strukturu koji ih ine stabilnijim.20 Tako da je nacionalno
pamenje sazdano od nacionalnih narativa, pria koje su stalno prisutne, koje po pravilu veina
pripadnika nacije zna, koje se prenose sa kolena na koleno, po potrebi se vremenom menjaju (pa
ak i po potrebi zaboravljaju), koje opisuju tu naciju, njen odnos prema nekom vanom istorijskom
dogaaju, pa ak i njene emocije. To su prie koje deluju kao vezivno tkivo za nebrojeno pojedinaca
koji se svi meusobno verovatno nikada nee upoznati. Odnosno, kako Sabrina Ramet kae:
Zajednika je povijesna naracija, koja obuhvaa zajednike mitove, zajednike junake, zajednike izazove i
zajedniku mrnju, ono to povezuje neku zajednicu. Ona je, tovie, preduvjet za stanje nacionalnog jedinstva.21
Poznavanje nacionalnih i etnikih narativa moe biti od sutinske vanosti za razumevanje uzroka
nasilne prolosti, ali i u radu na izgradnji mirne budunosti. Po Julie Chaitin, u periodima dugotrajnih
konflikata, nacije tee da svoju decu ue sopstvenim narativima kao jedino ispravnim. Neprijateljski
narativi se tako potpuno ignoriu, ili se prezentuju kao pogreni i neopravdani.22
Suprotstavljeni narativi su posebno problematini i potencijalno opasni u drutvima koja se
oporavljaju od ratne prolosti. Tenzija meu njima ozbiljno ugroava nastojanja za suoavanjem sa
prolou i izgradnjom trajnog mira. Bar to se balkanskog konteksta tie, Assmann je sasvim u pravu
kada kae da dokle god traje bolna asimetrija seanja i dve strane imaju suprotstavljene perspektive
- traje i rat.23 Odnosno, da citiramo Ramet:
To ne znai da se u multietnikoj dravi naracije sastavnih nacionalnosti moraju uskladiti do toke u kojoj
postaju praktiki istovjetne. To znai da je, da bi multietnika drava dugorono bila stabilna, neophodno da
povijesne naracije sastavnih naroda budu oiene od uzajamne mrnje, uzajamnog optuivanja i okrivljavanja,
tako da sastavni narodi ne usvajaju naracije u kojima se meusobno definiraju kao neprijatelji.24
Svaka grupa ima svoje narative koji afirmiu oseaj jedinstvenosti i posebne sudbine te grupe.
Nacionalni identitet i nacionalni narativi tako ine neraskidivu vezu jer upravo se identitet konstruie,
pribliava i odrava preko narativa, a njihova sprega pomae u definisanju granica i razlika izmeu
pripadnika/ca jedne nacionalne grupe i drugih koji se esto doivljavaju kao strani, neprijateljski
i kao opasnost za itavu grupu. Narativi su fokusirani na nacionalna stradanja, nacionalne heroje i
definisanje kljunih vrednosti i normi sa kojima se nacija identifikuje i koje promovie.
I.F, T..
Komisije za istinu
Komisije za istinu su tela koje osnivaju vlade onih drava koje su u daljoj ili blioj prolosti bile
suoene sa: represivnim i diktatorskim reimima; oruanim sukobima, graanskim ratovima i drugim
Ernest Renan. What is a nation? U: Homi Bhabha, ur. Nation and Narration (London: Routledge, 1990), str. 19.
Dubravka Ugrei. Kultura lai: antipolitiki eseji (Beograd: Fabrika knjiga, 2008), str. 114.
20
Assmann. Duga senka prolosti, str. 24.
21
Sabrina P. Ramet. Srpska i hrvatska povijesna naracija. U: Anali Hrvatskog politolokog drutva, Vol. 3, br. 1,
svibanj 2007, str. 300.
22
Julie Chaitin. Narratives and storytelling in conflicts and conflict resolution. Intractable Conflict Knowledge Base
Website, str. 8.
23
24
Sabrina P. Ramet. Srpska i hrvatska povijesna naracija, str. 302.
18
19
83
sluajevima tekih i masovnih krenja ljudskih prava. Prve komisije za istinu osnovane su tokom 80-ih
godina XX veka u zemljama Latinske Amerike, dok se najpoznatijom i najuticajnijom komisijom smatra
junoafrika Komisija za istinu i pomirenje (Truth and Reconciliation Commission - TRC), osnovana u
julu 1995. godine. U prethodnih par decenija irom sveta osnovano je vie od 20 Komisija za istinu,
sa razliitim ciljevima, mandatima i drutvenim uticajem. U idealnim uslovima, Komisije za istinu bi
trebalo da uivaju punu podrku izvrne, zakonodavne i sudske vlasti kako bi mogle da nesmetano
ispunjavaju svoj mandat. U realnosti meutim, Komisije su izloene razliitim vrstama pritisaka i
nepovoljnih drutvenih i politikih okolnosti koje im oteavaju rad, a neretko i obesmiljavaju sutinski
doprinos ovih Komisija a to je rad na saznavanju i priznavanju istine o nasiljima iz prolosti.
Komisije za istinu smatraju se jednim od glavnih mehanizama tranzicione pravde, a njihovi ciljevi
su viestruki i kompleksni. Pricilla B. Hayner tako navodi pet osnovnih zadataka/ciljeva Komisije za
istinu: a) da otkrije, rasvetli i zvanino prizna krenja prava u prolosti; b) da odgovori na posebne
potrebe rtava; c) da doprinese pravdi i odgovornosti; d) da u glavnim crtama izloi institucionalnu
odgovornost i preporui reforme; e) da podstakne pomirenje i smanji sporenja oko prolosti.
Martha Minow, sa druge strane, navodi vie ciljeva koje su razliite Komisije za istinu nastojale
da ispune u manjoj ili veoj meri: prevazilaenje poricanja i zadobijanje javnog priznavanja zloina;
prikupljanje injenica i osiguravanje minimuma preuzimanja odgovornosti i vidljivosti poinitelja
zlodela; zaustavljanje, prevencija i transformacija nasilja; jaanje baze za demokratski poredak;
podrka legitimitetu i stabilnosti novog reima; promocija pomirenja du linija podela; promocija
psiholokog ozdravljenja; ponovno uspostavljanje dostojanstva rtava; kanjavanje, iskljuivanje,
sramoenje poinilaca zloina; omoguavanje da se eskalacija nasilja nikad vie ne ponovi; doprinos
izgradnji meunarodnog poretka koji bi trebalo da sprei i odgovori na agresiju, torturu i zloine.25
Vrlo esto se osnivanje Komisija za istinu posmatra u odnosu na mogunosti i domete retributivne
pravde u odreenom drutveno-politikom kontekstu, a njihovi dometi i validnost se porede i vrednuju
u odnosu na domete koje mehanizmi retributivne pravde imaju (ili mogu imati) u tom drutvu. Zbog
toga je vano naglasiti da Komisije za istinu imaju razliit fokus, mehanizme, metodologiju i proceduru
od onih koji se koriste prilikom sudskog procesuiranja osumnjienih za zloine i nasilje iz prolosti.
Najvanija razlika je fokusiranost na rtve (za razliku od suenja koja su fokusirana na poinioce
nedela) i njihova svedoenja u radu Komisija za istinu. Ove Komisije uglavnom uzimaju svedoenja
velikog broja rtava i preivelih, koja se zatim analiziraju u svrhu pronalaenja osnovnog obrasca po
kojima su zloini osmiljavani, nareivani, izvravani i zatakavani. Veoma bitan element njihovog rada
sastoji se u objavljivanju prikupljenih injenica, bilo kroz objavljivanje obimnih izvetaja kao to je bio
sluaj u Brazilu i Argentini, ili kroz javna svedoenja, kao u sluaju Junoafrike Republike. Time rtve
dobijaju javno priznanje za patnje koje su pretrpele te se spreava daljnje poricanje zlodela i prolosti,
a u odreenim sluajevima nalazi Komisija slue kao poticaj za pokretanje sudskih postupaka protiv
odgovornih za zloine.
Kao i sve druge mehanizme suoavanja sa prolou, tako i osnivanje i rad Komisija za istinu prati
veliki broj dilema i kontroverzi od kojih su najee U kakvoj su vezi otkrivanje istine i pomirenje,
odnosno da li istina dovodi do pomirenja? Koliko je utemeljena pretpostavka da kopanje po istini
i pruanje prilike rtvama da govore donosi isceljujue ili katarzino iskustvo26? Svakako najvea
kontroverza koja je pratila rad mnogih Komisija za istinu tie se veze ovih tela sa dodeljivanjem
amnestije odgovornima za zloine i druge vrste nasilja iz prolosti.
Martha Minow. Between Vengeance and Forgiveness: Facing History after Genocide and Mass Violence (Boston:
Beacon Press, 1998), str. 88.
26
Pricilla B. Hayner. Neizrecive istine: Suoavanje sa dravnim terorom i zverstvima (Beograd: Samizdat B92, 2003),
str. 21.
25
84
U regiji bive Jugoslavije postoji inicijativa za osnivanje regionalne komisije koja bi za cilj imala
utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava poinjenim od
1991. do 2001. Iza nje stoji koalicija koju ini veliki broj organizacija civilnog drutva irom regiona.27
Trenutno izgleda sasvim neverovatno da e drave u regionu podrati ovu inicijativu i osnovati takvu
komisiju, a vreme e pokazati.
T..
Krivica i odgovornost su pojmovi koji se, bar u post-jugoslovenskom delu sveta, veoma esto
izjednaavaju, delimino zato to su ljudi neretko zbunjeni, ali i zato to je zamagljivanje znaenja
ovih pojmova od velike koristi za brojne nacionalistike narative i mitove, pa smo svedoci optuivanja
itavih naroda za rat i zloine, ali i skrivanja iza itavih naroda. Najplastiniji primer su parole Svi smo
mi Ratko Mladi, u srpskoj verziji, odnosno Svi smo mi Mirko Norac u hrvatskoj, kojima su odreene
grupe ljudi iskazivale solidarnost sa generalima optuenim za ratne zloine pred Meunarodnim
sudom za ratne zloine u Hagu. Ovo iskazivanje solidarnosti i velianje optuenika ide uporedo sa
poricanjem da su zloini poinjeni ili njihovim opravdavanjem. A takav pristup doprinosi odravanju i
daljem hranjenju predrasuda i slika neprijatelja na svim stranama, i naravno atmosfere nepoverenja
i straha. I definitivno doprinosi stvaranju atmosefere, kako ree Hannah Arendt: Ako smo svi krivi,
onda niko nije kriv.28
Jo etrdesetih godina prethodnog veka, nakon Drugog svetskog rata, nemaki filozof Karl Jaspers,
promiljajui pitanje krivice i suoavajui se sa linom odgovornou za nacistiki reim i njihove
zloine, tvrdio je da treba razlikovati etiri pojma krivice29:
1.
Krivinu odgovornost, koju nose poinioci zloina.
2. Politiku krivicu, koju nose graani jedne drave, jer svaki ovek snosi deo odgovornosti za
svoju vlast30, u najmanju ruku zato to su dozvolili da takav reim postoji.
3. Moralnu krivicu, koju nosi svaki pojedinac za svoje postupke, ak i kada se radi o izvravanju
nareenja. Ona zavisi od postojanja savesti i pokajanja. Jaspers kae da su moralno krivi oni koji su
sposobni za pokajanje, oni koji su znali ili mogli da znaju a ipak ili putem koji u samorasvetljavanju
vide kao grenu zabludu bilo da su olako zatvarali oi pred onim to se dogaa; ili su dozvolili sebi da
budu opijeni i zavedeni; ili su kupljeni povlasticama koje im je to donelo; bilo da su podlegli strahu.31
Krivica i odgovornost
4. Metafiziku krivicu, koja je zasnovana na postojanju solidarnosti meu ljudima usled koje
smo saodgovorni za postojanje nepravde u svetu. Jaspers pojanjava: Ako ne uradim sve to je u
mojoj moi da ih spreim, i sm sam delom kriv.32
U polju izgradnje mira, termin krivica se najee odnosi samo na ovu prvu vrstu u Jaspersovoj
podeli: kriv moe biti samo onaj koji je poinio neko zlodelo/zloin (u ta se ubraja i izdavanje nareenja
da se zlodelo poini, sauestvovanje, prikrivanje poinioca, i ostala dela definisana zakonom.) Nema
Za vie informacija videti internet stranicu Koalicije za REKOM: www.zarekom.org.
Hannah Arendt, Kolektivna odgovornost u: Daa Duhaek i Obrad Savi (ur.), Zatoenici zla: Zavetanje Hane
Arent (Beograd: Beogradski krug, 2002), str. 19.
29
Videti Karl Japers, Pitanje krivice (Beograd: SamizdatFreeB92, 1999).
30
Ibid, str. 21.
31
Ibid, str. 50.
32
Ibid, str. 22.
27
28
85
kolektivne krivice. Ali i te kako postoji kolektivna odgovornost: odgovornost jednog drutva/zajednice
za deavanja u tom drutvu. Odnosno, kao to je napisao izraelski pisac Amos Oz:
Nikada nisam verovao u kolektivnu krivicu, i to smatram monstruoznim konceptom, ali verujem u kolektivnu
odgovornost. Krivica i odgovornost su, naravno, sasvim razliiti koncepti. Krivica trai iskupljenje, a nekada i
kaznu. Odgovornost znai potrebu za ispravljanjem, popravljenjem ili nadoknaivanjem tete nanete rtvama
zloina koje su nainile grupe ili kolektivi.33
Kao pojedinke i pojedinci odgovorni smo za to ko nas u politikom ivotu predstavlja, kakve
zakone imamo, koje su vrednosti zastupljene, kakav je odnos prema manjinama i marginalizovanim
grupama, koliko je kolovanje dostupno, itd. I naravno, nosimo odgovornost i za rat (ta smo uinili da
ga spreimo?) i za mir (ta inimo da bismo sebi i svojim susedima obezbedili ivot u miru?).
I.F.
Kultura i politika seanja

Politika seanja postavlja ideoloki i vrednosni okvir kolektivnom seanju, ona je najee proizvod
dominantne linije unutar diskursa kolektivnog seanja odreene grupe, to je hegemona slika
prolosti koju namee vladajua grupa.34 Na naim prostorima, u retkim sluajevima, ima i primera
ustanovljenja alternativnih oblika politike seanja koje se, uglavnom, vrednosno sukobljavaju sa
dominantnim. Politika seanja ima za cilj da iscrta horizonte seanja, da odredi i imenuje centralna
istorijska zbivanja sopstvene epohe i da ih vrednosno definie i shodno tome artikulie pouku za
budunost koju drutvo treba da zapamti. Utoliko nije neobino da postoje razliite politike seanja:
u drutvu u kojem postoji mogunost slobodnog izraavanja postoje javno izraena razliita ideoloka
i vrednosna opredeljenja. Nasuprot tome, autoritarni reimi ne trpe postojanje drugaijeg diskursa.
Prolost je sredstvo vladanja, jer prie uvruju autoritete i stvaraju socijalni smisao.35
Postoje najmanje dva mogua naina poimanja kulture seanja. Prvi bi bio onaj koji podrazumeva
da je kultura seanja proeta i odreena ideolokim sadrajima, te se po njima moe kategorizovati.
Nain upotrebe seanja za kreiranje sadanjosti je odreen interesima kojima se vode grupe koje su
akteri seanja. Ovakvo poimanje kulture seanja je dosta blisko pojmu slubene politike seanja.
Drugi nain poimanja podrazumeva vei odmak od samog sadraja politike seanja i opisuje
naine na koje pamtimo kao drutvo, kolektiv. Razliite grupe imaju razliite dominantne narative,
kao pojednostavljene i uoptene sadraje seanja i samim tim razliite politike seanja, mada mogu
pripadati istom kulturnom obrascu, tj. istoj kulturi seanja. Ti obrasci ak mogu biti nekritiki preuzeti
iz vremena dominacije ideologije koja je poraena i koju politika u sadanjem vremenu definie kao
tetnu i neprijateljsku. Utoliko je kultura seanja dobrim delom nezavisna od politike seanja, ona je
skup formi kroz koje se politika seanja sprovodi i u okviru koje mogu postojati meusobno sukobljeni
sadraji. Jedan primer za to bi bili spomenici nacionalnim herojima iz ratova devedesetih, gde se na
razliitim stranama slave pojedinci koji se na drugoj strani doivljavaju kao zloinci. Forma je ista,
kulturni obrazac je identian, folklorno okruenje je pripremljeno na isti nain, jedino je sadraj malo
izmenjen, time to zloinca jednog etnikog porekla, u drugom prostoru menja zloinac drugog,
odgovarajueg porekla. U ovakvim okvirima, se moe rei da je u zemljama bive Jugoslavije kultura
seanja automat u dravnom vlasnitvu, koji pritiskom na razliito dugme izbacuje karticu oslikanu
razliitim motivima, od raznih autora, ali autora koji su kolovani na istom mestu, karticu odtampanu
Amos Oz, Krivica i odgovornost, u: Re, 9. jun 1999. Dostupno na: www.b92.net/casopis_rec/arhiva/oz.html.
Todor Kulji. Kultura seanja: Teorijska objanjenja upotrebe prolosti (Beograd: igoja tampa, 2006), str. 9.
35
Ibid, str. 10.
33
34
86
na isti nain, na istom materijalu, iste veliine, istog roka trajanja i konzumiranu na isti nain.
Kultura seanja sama po sebi ima tek ogranien uticaj na politiku seanja, pa tako neki alternativni
kulturni modeli, koji odstupaju od dominantnog, kao npr. akcije komemoracija na zabranjenim36
mestima ili poezija koja tematizuje ratna stradanja, mogu biti preuzete i od strane onih koji zagovaraju
mrnju. Sam kulturni obrazac koji se koristi ne odreuje sadraj kolektivnog seanja.
N.V.
Lustracija
Moderno politiko znaenje termina lustracija vezuje se za jedan od naina na koja se drutva
koja su preptrpela brutalna i dugotrajna krenja ljudskih prava, masovne zloine i slino, mogu suoiti
sa svojom prolou i prevazii njeno teko naslee. Rasprostranjeno je odreenje da lustracija
podrazumeva uskraivanje graanskog prava da budu birani kao politiki predstavnici i/ili da imaju
dravnu funkciju one osobe koje su podravale ili svojim delovanjem omoguavale zloine i krenja
ljudskih prava. Kao primeri zemalja koje su sprovodile lustraciju u funkciji raskida sa prethodnim
reimima, najee se navode zemlje tzv. Istonog bloka: Demokratska Republika Nemaka, eka,
Slovaka, Poljska.
Stevan Lili, profesor Pravnog fakulteta, smatra da je lustracija etika kategorija, a odnosi se na
utvrivanje odgovornosti za podrku represivnoj politici nekog reima. Ona niti podrazumeva, niti
iskljuuje druge oblike odgovornosti.37 Po reima arka Puhovskog:
Lustracija nije kanjavanje u sudstvenom smislu rijei jer to treba po pretpostavci obaviti na drugim mjestima.
Lustracija bi trebala znaiti javnu i moralnu diskvalifikaciju ljudi koji su podravali, a da pri tom nisu bili ivotno
ugroeni, reime koji su donosili zlo.38
Kao prednost lustracije najee se navodi njena etika i psiholoka dimenzija koja pomae da se
napravi linija razgranienja u odnosu na prethodni istorijski period obeleen tekim krenjima ljudskih
prava. Ona moe pomoi novoj vlasti da zadobije kredibilitet i legitimitet, napravi jasnu distancu u
odnosu na prethodni reim i zapone novi period zasnovan na vladavini prava i demokratiji.
Re lustracija potie od latinskog lustratio, to znai proienje.
Najvaniji prigovor procesu lustracije, odnosi se na nemogunost utvrivanja i sprovoenja

jasnih kriterijuma39 na osnovu kojih bi neko trebao biti podvrgnut lustraciji. Potekoa u sprovoenju
lustracije je neophodnost oslanjanja na podatke sakupljane u periodu totalitarnog reima, iju
verodostojnost i tanost je teko nedvosmisleno utvrditi. Kao mehanizam kolektivnog pozivanja
na odgovornost ona moe biti sredstvo revanizma zasnovano na neproverenim ili neproverljivim
informacijama, te zahvatiti nevine ljude i produbiti jaz izmeu antagonistikih grupa koji moe biti
fatalan za budunost tog drutva/zajednice.
T..
Mesta na kojima lokalne vlasti ne dozvoljavaju podizanje obeleja stradalima.

Stevan Lili. Lustracija da ili ne?. U: Danas, 06.11.2001.
38
Citirano u Sabina abaravdi. Lustracija izostala na Balkanu. Radio Slobodna Evropa, 23.05.2010, dostupno na:
www.slobodnaevropa.org/content/tema_sedmice_lustracija/2050239.html.
39
U Srbiji postoji zakon koji nikada nije primenjen iz tog razloga.
36
37
87
Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ)

MKSJ je osnovan je 1993. godine od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kao odgovor na
masovna krenja ljudskih prava i masovne zloine tokom ratova voenih na teritoriji bive Jugoslavije.
Sedite suda je u Holandiji, u Hagu, a osnovan je kao ad hoc sud iji se prestanak rada planira za kraj
2014. godine.
U nadlenosti suda nalaze se osobe najodgovornije za osmiljavanje, nareivanje i provoenje

ratnih zloina poinjenih u periodu 19912001. na teritorijama Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Srbije, Kosova i Makedonije. Optunice su podignute protiv vie od 160 osoba, a glavni fokus bio je
na procesuiranju osoba koje su bile na najviim vojnim i dravnim pozicijama. Do sada je osueno
vie od 60 lica za zloine koje su poinili, a protiv njih 30 se jo uvek vode postupci koji su u razliitim
fazama.40 Optunice protiv osoba tzv. srednjeg ranga po okonanju rada Tribunala bie upuene na
dravne sudove za ratne zloine u regionu bive Jugoslavije.
Od samog svog osnivanja rad Tribunala je izazivao oprene reakcije u javnostima zemalja u
regionu bive Jugoslavije. Podrka njegovom radu je od vrhova drava esto bila slaba ili barem
nedovoljno otvorena i transparentna. Kritike su, sa druge strane, dolazile iz razliitih izvora od onih
nacionalistikih, koje su u radu Suda videle samo pretnju sopstvenom narodu, do onih iz krugova
pravnih i drugih strunjaka koji su smatrali da je u ostvarivanju zadataka MKSJ poinjeno vie velikih,
pa i neoprostivih previda, propusta i loih odluka.
U Tribunalu se kao dostignua tog tela vide: pozivanje voa na odgovornost (i sa njom povezano
prekidanje tradicije nekanjivosti za ratne zloine); insistiranje na ostvarivanju pravde za rtve
i stvaranje prostora da se uje glas rtava; prikupljanje injenica o poinjenim zloinima; razvoj
meunarodnog prava; jaanje vladavine prava.41 Takoe se kao uspeh esto navodi i injenica da
su izvreni svi nalozi za hapenje ikada izdati od strane MKSJ. Tribunal je svakako napravio iskorak
u meunarodnom pravu prepoznavi silovanje i seksualno nasilje u ratu kao vid torture, odnosno
ratnog zloina.
Kritike rada Tribunala odnose se na: percipiranu politiku pristrasnost na osnovu navodnih
etnikih predrasuda, zakasnelu i nedovoljnu komunikaciju sa javnostima post-jugoslovenskih drava,
nezadovoljstvo kaznenom politikom (naroito izraeno meu preivelim rtvama rata koje mnoge
kazne smatraju neadekvatnim i prekratkim); izostanak doprinosa demokratskoj transformaciji
drutava u regionu bive Jugoslavije; sporost u radu i podlonost razliitim politikim uticajima.
T..
Mesta seanja i memorijalizacija

Mesta seanja podrazumevaju kako ona mesta na kojima je dolo do stradanja, tako i ona mesta
koja su izgraena i/ili ureena sa ciljem ouvanja seanja na strane dogaaje iz prolosti.
Memorijalizacija, u uem smislu rei, jeste obeleavanje javnog prostora materijalnim podsetnicima
(spomenicima, muzejima, spomen-ploama itd.) na vane dogaaje iz prolosti, odnosno na centralna
Podaci sa zvanine internet stranice MKSJ: www.icty.org/sections/OMKSJ.
Prema navodima sa internet stranice MKSJ, www.icty.org/sid/324.
40
41
88
istorijska zbivanja ili linosti bitne za kontekst geografskog prostora u kojem se nalaze. U irem smislu
ona obuhvata i druge oblike materijalizacije javnog seanja: kulturno stvaralatvo (literatura, film,
likovna umetnost, muzika itd), obeleavanje spomen-dana, komemoracije, itd. koje za cilj imaju
ouvanje seanja na odreeni, politikom dominacijom odreeni, nain. Memorijalizacija ima za
cilj materijalizaciju kolektivnog pamenja vremena u kojem nastaje, i izgradnju budueg trajnog
kolektivnog seanja na odreeni istorijski dogaaj i period.
Memorijalizacija je institucionalizovan oblik seanja, koji reflektuje kako dominantni istorijski
diskurs, tako svojom formom odreuje i pripadnost kulturi seanja podneblja i vremena kojem
pripada.
Spomenici predstavljaju materijalni trag, ishod politike seanja, oni su plod dominantnog diskursa
i nastaju politikom voljom, angaujui i/ili konsultujui u procesu osmiljavanja, svedoke, rtve,
umetnice/ke, politiare/ke i iru javnost.
Za razliku od naih jezika, u nemakom jeziku postoje razliiti termini za spomenike koji su
podignuti u ime seanja na odreena dostignua i/ili zaslune linosti Denkmal42 i spomenika ija
uloga je da podseaju i opominju na strane dogaaje Mahnmal (opomenik).
Oprost
Oprost je pojam koji verovatno izaziva najvie kontroverzi, posebno u sluajevima kada je re
o nasilju irokih razmera ili ak genocidu. U najmanju ruku se radi o konceptu oko koga ni u tzv.
strunoj javnosti ne postoji konsenzus ta on tano znai i ta podrazumeva. esto je izjednaavan s
pomirenjem. Neki tvrde da bez oprosta nema pomirenja i trajnog mira, neki da je oekivati oprotaj
od onih koji su pretpeli velike patnje nemoralno ili je to ak nemogue, neki ga smatraju iskljuivo
religioznim konceptom koji je primenjiv na religiozne zajednice, itd.
Interesantno je da se za oprost kao koncept ne moe rei da je razraen, iako postoji u mnogim
religijama s vekovnom tradicijom, a u nekima je ak jedna od temeljnih vrednosti; bar u monoteistikim:
judaizmu, islamu i hrianstvu. I to polazei od samog razumevanja boga koji je milostiv i koji prata.
U Kuranu, oprost se pominje u mnogim ajetima, u hrianstvu postoji verovanje da nas opratanje
ini bliim bogu, a i u judaizmu sposobnost da se oprosti spada meu boanske kvalitete. Stoga,
ove religije imaju veliki potencijal za promociju koncepta oprosta. Meutim, moe se stei utisak u
religijama nesumnjivo prisutni koncept oprosta esto selektivno primenjuje kada su u pitanju oni koji
su doivljeni kao neprijatelji, odnosno kao neverujui ili nevernici. Jo jedna kritika ovog religioznog
koncepta oprosta je to da on, s druge strane, lako moe postati sredstvo kojim se po potrebi umiruju
i pacifikuju vernici koji se mogu pobuniti zbog odreene nepravde.43
N.V.
Traenje oprotaja i izvinjenje se esto izjednaavaju i poistoveuju. Johan Galtung na sebi

svojstven jednostavan nain opisuje u emu je razlika:
Izvinjavam se. = Voleo/la bih da to nisam uradio/la i obeavam: neu vie.
U bukvalnom prevodu denk-mal, bi znailo misli! (denken = misliti).
Videti Marc Gopin. Forgiveness as an Element of Conflict Resolution in Religious Cultures: Walking the Tightrope
of Reconciliation and Justice. U: Mohammed Abu-Nimer, ur. Reconciliation, Justice and Coexistence: Theory and
Practice (Lanham: Lexington Books, 2001): 87-99.
42
43
89
Prihvatam tvoje izvinjenje. = Verujem ti, idemo dalje.

Molim te, oprosti mi. = Molim te oslobodi me oseaja krivice prema tebi.
Opratam ti. = Ovim te oslobaam oseaja krivice prema meni.44
Galtung pri tom napominje da poinilac mora na neki nain da zaslui da mu bude oproteno.
Minow smatra da oprost bez dobrog razloga znai prihvatanje delikta nad sobom i devalvaciju sebe.45
esto je iskreno pokajanje ono to se smatra preduslovom. Verovatno je teko oprostiti nekome ko
se ne kaje zbog svog zlodela, dok se oprost ini vrlo zamislivim ako se poinilac kaje. To vai za sluaj
kada je situacija crno-bela, odnosno kada je sami percipiramo kao crno-belu: rtva je rtva, a poinilac
je poinilac (takva podela bi inila ivot i rasuivanje jednostavnijim). Meutim, esto je kontekst
malo ili mnogo kompleksniji, pa se moe dogoditi da je poinilac prethodno bio rtva sadanje rtve,
ili ima percepciju da je bio rtva jer su lanovi grupe kojoj pripada bili rtve, ili je bio prisiljen da poini
zlodelo, ili nije bio svestan da e odreeni njegov in imati takve posledice, odnosno nije mu bila
namera da napravi zlo, ali je splet okolnosti bio takav, itd. Pa ak i u ovim situacijama, kada se radi o
stravinom nasilju i/ili velikom gubitku, moe biti sasvim razumljivo da rtva ne moe da oprosti.
Mnogi oprost razumeju kao proces koji se deava izmeu rtve nasilja i poinioca. Meutim,
Andrew Rigby tvrdi da se radi o linom procesu koji ne zahteva uee onih koji su poinili zlodelo,
odnosno poinioci ne moraju ni da znaju za njega.46 Dodue, i njegovo razumevanje oprosta je malo
labavije, za njega je to proces koji se deava kada ljudi zarad mira nalaze nain da izau na kraj sa
svojim gubitkom, kada bivaju spremni da nastave ivot, da puste prolost i zaborave elju za osvetom.
On smatra da je potrebno da proe neko vreme da bi ljudi poeli da razvijaju kapacitet za oprost, i to
prvo da oproste prolosti u smislu prevazilaenja starih mrnji i elje za poravnavanjem rauna,
i kako kapacitet raste da oproste drugom, otkrivajui znake ljudskosti u onima koje su mrzeli i
prezirali. Odnosno, Rigby tvrdi:
U sreditu ovog tekog procesa lei sposobnost da se napravi razlika izmeu poinioca i njegovih dela, a ovo
opet zahteva prepoznavanje ovenosti drugog, koliko god to teko bilo. No upravo u tom prepoznavanju i sebe
i drugog kao ljudskih bia lei seme zajednike budunosti. 47
Time je oprost proces koji ide paralelno s pomirenjem, odnosno delom se i preklapa s njim, jer
kako kae Ugo Vlaisavljevi: Pomirenje ne znai nita drugo nego nemani dati ljudski lik.48
I.F.
Pomirenje
Pomirenje je jedan od temeljnih pojmova koji se koriste u kontekstu rada na suoavanju sa
prolou. Takoe, re je i o terminu koji izaziva neslaganja i kontroverze, kako meu teoretiarima/
kama, tako i meu praktiarima/kama, tj. aktivistima/kinjama irom sveta koji deluju u drutvima
44
Johan Galtung. After Violence, Reconstruction, Reconciliation, and Resolution: Coping with Visible and Invisible
Effects of War and Violence. U: Mohammed Abu-Nimer, ur. Reconciliation, Justice and Coexistence, str. 7.
45
Martha Minow. Between Vengeance and Forgiveness, str. 17.
46
Andrew Rigby. Forgiving the Past: paths towards a culture of reconciliation. Paper presented at the IPRA
Conference. Tampere, Finland: August, 2000.
47
Ibid.
48
Ugo Vlaisavljevi. Pomirenje kao najvea potreba i najvea opasnost. Predavanje odrano u Blagaju, BiH,
19.06.2011. godine u okviru programa Korak dalje u izgradnji mira. Vrednosti i prakse. Videti dokumentaciju modula
Treba li nam pomirenje? Mogunosti, prepreke, izazovi., Centar za nenasilnu akciju, 2011.
90
koja se oporavljaju od masovnih krenja ljudskih prava iz prolosti. Kako primeuje David Bloomfield,
vanost ovog koncepta je generalno priznata, dok u isto vreme postoje velika neslaganja o tome ta
pomirenje zapravo znai, te na koji je nain povezano sa drugim konceptima i procesima kao to su
pravda, izgradnja mira, demokratizacija i politiki razvoj.49
Prva dilema tie se same sutine koncepta pomirenja da li je re o procesu, ili o konanom
ishodu razliitih procesa u drutvu? Ukoliko pomirenje shvatimo kao proces, sledee je pitanje ta
taj proces ukljuuje i u kom vremenskom okviru? Shvaeno kao ishod, odnosno kao krajnje stanje
nakon nekih procesa, pitanje pomirenja otvara nove dileme oko toga kako izgleda jedno pomireno
drutvo, kako znamo da smo taj cilj postigli, kako moemo izmeriti nivo pomirenja, te koliko je uopte
realno postavljati tako neto kao cilj?
Razumevanja koncepta pomirenja bliska kontekstu izgradnje mira stavljaju naglasak na izgradnju
odnosa u drutvu u kome postoje otre linije podele. John Paul Lederach tako pomirenje shvata
kao proces koji gradi i trudi se da zalei pokidane niti ivota i odnosa meu pojedincima i u iroj
zajednici.50 Proces pomirenja usmeren je ka budunosti. Po Lederachu, osnovni zadatak i glavni
doprinos pomirenja jeste traganje za inovativnim nainima da se stvori vreme i mesto u okviru
razliitih nivoa pogoene populacije, a za integrisanje, prihvatanje i ophoenje sa bolnom prolou
i neophodnoj zajednikoj budunosti, kao sredstvima za suoavanje sa sadanjicom.51 On takoe
smatra da proces pomirenja sadri etiri osnovna elementa, koji su meusobno povezani i utiu jedan
na drugi: mir, pravda, istina i milosre/oprost.52
Pomirenje se esto razumeva kao kompleksan proces koji obuhvata etiri meusobno povezana
glavna instrumenta: proces zaleenje rana preivelih, neki oblik retributivne ili restorativne
pravde, traganje za istinom i njenim javnim prepoznavanjem i reparacije.53 Iako u promiljanju i
konceptualizaciji pojma pomirenje prevladava miljenje da je neophodno da ovi elementi budu dobro
povezani i u skladu jedni sa drugima, te da pomirenje koje promovie stav ta je bilo bilo je nikako
ne moe biti dobar pristup teko ranjenim drutvima, ipak primeri sa terena iz razliitih delova sveta
pokazuju kako postoje stalne napetosti izmeu ovih elemenata. U mnogim drutvima, ukljuujui
i Bosnu i Hercegovinu, u javnom prostoru vode se estoke diskusije o tome da li su za to drutvo
vanije istina ili pomirenje; da li bi primat trebalo da ima pravda ili mir; treba li pomirenje biti inicirano
od strane drave i njenih institucija (takozvani pristup odozgo ka dole) ili ono treba krenuti od
samih graana/ki kao glavnih aktera ovog procesa (tzv. pristup odozdo ka gore). Posebno estoke
reakcije, pogotovo meu nekim rtvama, izaziva javno proklamovanje pomirenja kao procesa koji
tei harmoniji meu suprotstavljenim grupama i /ili koji insistira na oprostu kao uslovu svih uslova za
miroljubivu koegzistenciju u budunosti.
David Bloomfield, On Good Terms: Clarifying Reconciliation. U: Berghof Report br. 14, oktobar 2006, str. 3.
John Paul Lederach.Civil Society and Reconciliation. U: C. A. Crocker i dr., ur. Turbulent Peace: The Challenges of
Managing International Conflict (Washington D.C.: USIP, 2001), str. 842.
51
John Paul Lederach. Building Peace: Sustainable Reconciliation in Divided Societies (Washington: U.S. Institute of
Peace, 1997), str. 35.
52
Videti Lederach. Civil Society and Reconciliation.
53
Videti David Bloomfield, Teresa Barnes i Luc Huyse, ur. Reconciliation After Violent Conflict: A Handbook (Stockholm:
International Institute for Democracy and Electoral Assistance, 2003).
Druga grupa pitanja nalazi se u vezi sa vrednosnim shvatanjem koncepta i procesa pomirenja je
li ono zaista neophodan preduslov politikog oporavka i demokratskog razvoja podeljenih drutava?
Moe li se sa istim uspehom primenjivati i na inter-personalnom i na kolektivnom nivou? Mora li
ukljuivati kao svoj obavezan element i kontroverzan pojam oprosta? Deava li se pomirenje na utrb
saznavanja istine i dostizanja zadovoljavajueg stepena pravde za rtve razliitih vidova nasilja iz
prolosti?
49
50
91
Dobro uoavajui kako takve postavke zapravo predstavljaju balast ovom veoma vanom procesu,
Bloomfield predlae razlikovanje pomirenja kao procesa ponovne izgradnje odnosa koja se deava na
interpersonalnom nivou i koji ukljuuje kompleksne psiholoke mehanizme, od politikog pomirenja
koje on odreuje kao pragmatiniji i manje ambiciozan proces koji ukljuuje razvitak efektivnih
politikih i drutvenih odnosa.54 Politiko pomirenje po njemu ne zahteva oprost niti uzajamnu ljubav
bivih neprijatelja ve zapoinje minimumom suivota i postepeno negujui osnovno potovanje
kako za nove institucije tako i za bive neprijatelje, ima za cilj razvijanje navike zajednikog upravljanja
drutvenim i politikim procesima i institucijama.55
Prema Dan Bar-Onu, koncept pomirenja bazira se na uverenju da je osim pravnog i politikog
sporazuma koji dolazi odozgo - nadole, nuan i edukativan i sociopsiholoki proces odozdo - nagore
tokom koga e doi do odustajanja dojueranjih neprijatelja od mrnje, elje za osvetom, nepoverenja
i bola, kao i identiteta koji je nastao tokom konflikta. Oekuje se da e se novi identiteti stvarati
zajedno sa novim vezama izmeu bivih neprijatelja i da e se vratiti korenima konflikta, a ne samo
nesrenom ishodu. Time se umanjuje i opasnosti od obnavljanja nasilja. Bar-On takoe skree panju
da svaki konflikt ima sopstvenu biografiju i veoma je teko prevesti postkofliktno iskustvo iz jednog
konteksta u drugi. To povlai potrebu za stalnim preispitivanjem u kojoj meri je ono to se odnosi na
jedan kontekst relevantno u drugom.56
T..
Poricanje
Po reima Stanleya Cohena, autora knjige Stanje poricanja: Znati za zlodela i patnje, najea
upotreba termina poricanje odnosi se na ouvanje drutvenih svetova u kojima se neka nepoeljna
situacija (dogaaj, stanje, fenomen) ne priznaje, ignorie ili predstavlja normalnom.57 Drugi autori,
poput Eviatara Zerubavela, koriste termine kao to je zavera utanja kako bi opisali situacije
u kojima ljudi kolektivno ignoriu neto ega je svako od njih ponaosob svestan.58 To utanje i
tiina posle masovnih zloina imaju svoje razliite aktere i interese. I rtve i poinioci mogu eleti
da normalizuju svoje ivote nakon masovnih zloina iz veoma razliitih razloga. Poinioci namerno
podravaju, stvaraju i odravaju utanje da bi s jedne strane, izbegli posledice (pravne i svake druge)
uinjenog; s druge, da bi zadrali svoj ljudski lik uprkos bestijalnosti koje su poinili. rtve ele da
sauvaju svoju ljudskost uprkos patnji, poniavanju i dehumanizaciji koju su preivele. A posmatrai
ute zato to ih to oslobaa neprijatnih pitanja o vlastitoj odgovornosti za nedelovanje u procesu
pripreme i realizacije zloina.59
Pojedinci, grupe ili itava drutva i drave se nalaze u stanju poricanja onda kada im se pruaju
David Bloomfield, On Good Terms: Clarifying Reconciliation, str. 29.
Ibid.
56
Videti Dan Bar-On. Reconciliation revisited: For more conceptual and empirical clarity. Predavanje u Centru za
interdisciplinarne postdiplomske studije Univerziteta u Sarajevu, 2005. Dostupno na: www.war-crimes-genocidememories.org/fajlovi/lectures/02_lectures__danBarOn.pdf.
57
Stanley Cohen. Stanje poricanja: Znati za zlodela i patnje (Beograd: Samizdat B92, 2003), str. 89.
58
Eviatar Zerubavel. The social sound of silence: Toward a sociology of denial. U: Efrat Ben-Zeev, Ruth Ginio and
Jay Winter, ur. Shadows of War: A Social History of Silence in the Twentieth Century (Cambridge: Cambridge Univ.
Press, 2011), str. 32.
59
Videti: Dan Bar-On. The Indescribable and the Indiscussable. Reconstructing Human Discourse after Trauma
(Central Europian University Press, Budapest, 1999).
54
55
92
U zavisnosti od toga ta se porie, Cohen definie tri vrste poricanja. Bukvalno poricanje je ono kada
ne priznajemo injenice, kada tvrdimo da se neto nije dogodilo, bez obzira da li stvarno ne znamo
nita o tom dogaaju, promiljeno laemo ili se radi o nesvesnom mehanizmu odbrane. Poricanje
tumaenja je kada prihvatamo odreene injenice, ali im dodeljujemo drugo znaenje ili koristimo
eufemizme, na primer tvrdimo da nije bilo etnikog ienja, ve su ljudi sami otili, niko ih nije
terao; ili kada stradanje civila nazivamo kolateralnom tetom. Poricanjem implikacija mi prihvatamo
odreene injenice da se neto dogodilo, pa i tumaenje ta se dogodilo, ali odbijamo da prihvatimo
da to ima ikakve veze sa nama koristei se izgovorima Ne moe obian ovek na to da utie, Neko
drugi e se za to pobrinuti i slino, kao na primer kada nam je poznato da u proizvodnji patika
koje kupujemo i koje nosimo bivaju eksploatisana deca, koja imaju nehumanu radnu satnicu, nemaju
adekvatno zdravstveno osiguranje i nemaju priliku da se koluju, ali mi nastavljamo da kupujemo te
patike i podravamo tu kompaniju jer to nema veze sa nama, ili mi nikako ne moemo da utiemo
na to da se stvari promene.63
Vano je razumeti da je kolektivno poricanje uvek drutveno konstruisano. Pristajanje na
kolektivno utanje generisano je rairenim oseanjima stida, bola ili straha, a grupni pritisak koji
nastaje iz situacije zajednikog uestvovanja u zaveri utanja je vrlo efikasno sredstvo u suzbijanju
nezgodnih i nepoeljnih pitanja. Paradoksalno, to vie ljudi uestvuje u toj zaveri utanja (odnosno
pravi se da ne zna neto to je itekako poznato), vea je verovatnoa da e ona utanje biti ilavije a
stanje poricanja dugotrajnije. Cohen navodi da je intervencija, odnosno naruavanje stanja poricanja,
manje verovatna ukoliko je: odgovornost rasuta (odnosno puno ljudi posredno ili neposredno svedoi
nekom dogaaju, pa se odgovornost za reagovanje prebacuje sa jedne na drugu osobu); kad nismo u
stanju da se identifikujemo sa rtvom (jer je rtva druge nacionalnosti, rase, veroispovesti; odnosno
rtva je percipirana kao manje vredna ili su joj ak u procesu dehumanizacije oduzeta svojstva
ljudskosti); kada nismo u stanju da zamislimo uspenu intervenciju (odnosno kada nam se svaki napor
koji moemo uiniti po tom pitanju ini jalovim i besmislenim).64
informacije koje su toliko neprijatne, pretee i anomalne da ih nije moguno u potpunosti prihvatiti
ili otvoreno priznati kao tane. Zato se one na neki nain potiskuju, opovrgavaju, guraju u stranu
ili ponovo interpretiraju. Ponekad se informacije dobrim delom registruju, ali se implikacije
kognitivne, emocionalne, moralne izbegavaju, neutraliu ili racionalizuju.60 Ako smo istovremeno
neega i svesni i nesvesni, to podrazumeva odreenu dozu poricanja61, a pojedinci i itava drutva
mogu biti u stanju u kome istovremeno znamo i ne znamo.62
No ipak, kako navodi Jay Winter, utanje o nekom dogaaju nikada ne traje veno, a neizrecivo i
neizreeno retko ostaju fiksirani.65 Kolektivno utanje se neminovno rastae usled delovanja razliitih
faktora kao to su jednostavan protok vremena, promena drutveno-politikih odnosa, ali i delovanje
tzv. agenata pamenja koji u javnoj sferi insistiraju na pokretanju odreenih kakljivih pitanja i
istrajavaju u tome, nekada i decenijama.
T..
Cohen, str. 23.

Zerubavel, str. 32.
62
Cohen, str. 27.
63
Ibid, str. 30-33.
64
Videti: Cohen, str. 40.
65
Jay Winter, Thinking about silence. U: Efrat Ben-Zeev, Ruth Ginio and Jay Winter, ur. Shadows of War: A Social
History of Silence in the Twentieth Century (Cambridge: Cambridge Univ. Press, 2011), str. 23.
60
61
93
Reparacije
Reparacije66 u kontekstu tranzicione pravde, odnosno suoavanja s prolou su mehanizam kojim
se vri obeteenje civilnim rtvama ija ljudska prava su teko naruena od strane vlasti. Njihov cilj je
dostizanje jednog vida pravde za rtve.
U naoj regiji ovaj mehanizam nije zaiveo. Na primer u Srbiji, gde ne postoji program reparacija,
rtve pokuavaju da ostvare svoje pravo na obeteenje u sudskim postupcima protiv Republike Srbije,
pozivajui se na odgovornost drave za akte pripadnika njenih oruanih snaga.67 Ove postupke
uglavnom pokreu organizacije za ljudska prava u ime rtava, dok se rtve samostalno retko uputaju
u tube zbog straha, nepoverenja u sudove i zbog toga to su usluge advokata skupe.68
Pravo rtve na odtetu je odreeno Rezolucijom UN br. 60/147, kojom su, izmeu ostalog,
definisani oblici obeteenja, ali i sam termin rtva na koju se obeteenja odnose. Po tome, rtve
su osobe koje su:
pojedinano ili kolektivno pretrpele tetu, ukljuujui fiziku povredu ili mentalno oteenje, duevnu
bol, ekonomski gubitak ili bitno umanjenje svojih osnovnih prava kroz dela ili propuste koji predstavljaju teko
krenje meunarodnog krivinog zakona ili teko krenje meunarodnog humanitarnog prava. Tamo gde je to
primenjivo i u skladu sa domaim zakonom, termin rtva takoe podrazumeva i najuu porodicu, ili izdravane
lanove porodice direktne rtve i osobe koje su pretrpele povredu pri pokuaju da zatite rtve u nevolji ili da
spree viktimizaciju.69
Oblici obeteenja rtvama su:

-
restitucija koja bi trebalo da ini, kad god je to mogue, povratak u situaciju koja je prethodila
krenju prava: vraanje slobode, uivanje ljudskih prava, identitet, porodini ivot i dravljanstvo,
povratak u mesto boravka, povratak na posao i povrat imovine;
-
kompenzacija (naknada tete) koja bi trebalo da bude obezbeena za svaku ekonomski
procenjivu tetu, u ta spadaju: fizike i mentalne povrede, izgubljene prilike za zaposlenje, obrazovanje
i socijalna davanja, za materijalnu tetu i gubitak zarade, ukljuujui i gubitak radne sposobnosti, za
moralnu tetu, za trokove nastale prilikom pravnog zastupanja, leenja, psihosocijalne pomoi;
-
rehabilitacija koja bi trebalo da obuhvati zdravstvenu i psiholoku pomo, kao i pravnu i
socijalnu pomo;
-
satisfakcija koju bi trebalo da ine mere kojima se efektivno prekidaju kontinuirane
povrede, verifikacija injenica i objavljivanje potpune istine u javnosti, potraga za nestalima, zvanina
deklaracija kojom se rtvi i njoj bliskima vraa dostojanstvo, reputacija i prava, javno izvinjenje koje
obuhvata prepoznavanje injenica i prihvatanje odgovornosti, sudsko i administrativno kanjavanje
poinioca, komemoracije i i odavanje poasti rtvama, itd;
-
garancije za neponavljanje koje sainjavaju one mere koje bi takoe doprinele prevenciji.
I.F.
Od engleske rei reparation = odteta, naknada tete.

Nataa Kandi, ur. Materijalne reparacije za povrede ljudskih prava u prolosti: Praksa sudova u Republici Srbiji
(Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2011), str. 3.
68
Ibid.
69
Basic Principles and Guidelines on the Right to a Remedy and Reparation for Victims of Gross Violations of
International Human Rights Law and Serious Violations of International Humanitarian Law. UN General Assembly
Resolution 60/147 of 16 December 2005.
66
67
94
Restorativna pravda
Restorativna70 pravda je koncept u krivino-pravnom sistemu koji se ubrzano razvija poevi od 70ih godina XX veka. Zasnovan je na tradicijama plemenskih i starosedelakih zajednica Afrike, Severne
Amerike, Australije i Novog Zelanda, a elementi koncepta restorativne pravde stari su verovatno
koliko i prve ljudske drutveno-politike zajednice. Koncept je zasnovan na kritici klasinog modela
retributivne71 pravde po kome injenje krivinog dela prvenstveno predstavlja povredu zadate pravne
norme, te drava, odnosno njen krivino-pravni sistem, imaju zadatak da tu normu zatite kanjavanjem
poinitelja. Proces restorativne pravde, nasuprot tome, poiva na uverenju da je krivino delo povreda
ne samo zakonskih propisa, ve najpre osnovnih prava rtve i vrednosti zajednice/drutva. Zbog toga
se velika panja posveuje potrebi da se rtva aktivno ukljui u procesuiranje krivinog dela, da se
humanije postupa prema poionicama i da se da prilika zajednici da uestvuje u procesu popravljanja
tete i rehabilitacije i resocijalizacije poinitelja, ali i njihovih rtava.
Restorativna pravda se zasniva na etiri osnovna principa: 1) princip personalizma, tj. shvatanje
krivinog dela pre svega kao povrede ljudi i meuljudskih odnosa; 2) princip popravljanja tete nastale
krivinim delom; 3) princip uea (poinilaca, rtava i ire zajednice); 4) princip reintegracije.73
Danas se principi restorativne pravde primenjuju u velikom broju zemalja irom sveta, u razliitim
kontekstima i sa donekle razliitim razumevanjem prioriteta unutar tog koncepta (da li je vaniji sam
restorativni proces, ili bi panju trebalo posvetiti ishodima tog procesa). I UN i druge meunarodne
organizacije preporuuju korienje ovog koncepta koji moe imati primenu u irokom spektru
drutvenih problema od bavljenja problemom maloletnike delikvencije do oporavka i izgradnje
mira u podeljenim drutvima koja su iskusila ratove, masovne zloine i genocid. U kontekstu takvih
drutava primena koncepta restorativne pravde moe biti od jako velikog znaaja, posebno kada se
ima na umu da ovaj koncept zagovara ne utvrivanje ili odbacivanje, ve prihvatanje odgovornosti
od strane poinitelja za nedela koja je poinio kao i za pokuaj popravljanja nainjene tete za
rtve i zajednicu u celini. Restorativna pravda takoe poveava mogunost za aktivno uee svih
zainteresovanih i meusobno razumevanje rtava i poinitelja.
Pojam restorativne pravde se razliito razumeva, tako da postoji vie definicija tog pojma. Na
primer, Tony Marshall navodi da je restorativna pravda proces u kome strane koje su imale udela
u odreenom krivinom delu zajedno reavaju kako e se nositi sa posledicama tog dela i njegovim
implikacijama u budunosti.72
Ovaj koncept je esto kritikovan kao proces koji zapravo vodi ka izbegavanju kazne za poinjena
nedela, to zagovornici restorativne pravde odbacuju navodei konstruktivan uticaj na zajednice u
kojima su primenjivani neki od modela restorativne pravde. Jedan od takvih modela koji se u literaturi
najee spominje jesu Gacaca sudovi u Ruandi koji su odigrali vanu ulogu u procesu tranzicione
pravde u zemlji koja je preivela genocid.
T..
Od engleske rei restore = obnoviti, oiveti, ozdraviti.

Od engleske rei retribute = uzvratiti, kazniti.
72
Tony Marshall, Restorative Justice: An Overview (London: Home Office Research Development and Statistics
Directorate, 1999), str. 5.
73
Sanja opi, Pojam i osnovni principi restorativne pravde. U: Temida, maj 2007, str. 31.
70
71
95
Retributivna pravda
Retributivna pravda je koncept koji poiva na uverenju da pojedinci odgovorni za krenje zakona
treba da dobiju ono to zasluuju, odnosno da budu kanjeni za svoja nedela. Logika kanjavanja koja
stoji u samom temelju ovog koncepta podrazumeva da se kaznom nanovo uspostavlja ravnotea u
pravnom i moralnom poretku, koja je naruena poinjenim nedelom.
U kontekstu suoavanja sa prolou retributivna pravda podrazumeva imenovanje, hapenje,

organizovanje sudskih procesa, presude i izdravanje kazni za osobe odgovorne za injenje,
osmiljavanje ili podravanje zloina i tekih krenja ljudskih prava. Svakako najpoznatiji i
najprouavaniji primer retributivne pravde u novijoj istoriji predstavljaju uveni Nirnberki procesi
voeni tokom 1945. i 1946. godine, tokom kojih je sueno najodgovornijim zvaninicima nacistike
Nemake i to za: zloine protiv ovenosti; ratne zloine i zloine protiv mira. U poslednje dve decenije
osnovana su jo dva meunarodna suda sa ciljem procesuiranja ratnih zloina u bivoj Jugoslaviji (sud
sa seditem u Hagu je osnovan 1993. godine) i Ruandi (sud sa seditem u Arui, Tanzanija osnovan je
krajem 1994. godine).
Zastupnici ovakvog pristupa suoavanju sa prolou najee navode sledee razloge u prilog
suenjima odgovornima za ratne zloine: a) odvraanje buduih potencijalnih poinilaca od injenja
zloina; b) individualizacija krivice; c) spreavanje i prevencija moguih privatnih inova osvete i
uzimanja pravde u svoje ruke; d) podrivanje kulture nekanjivosti i podrka ponovnom uspostavljanju
moralnog i pravnog poretka. Po reima Marthe Minow: Naglaavanje line odgovornosti nudi put
za izbegavanje ciklusa okrivljavanja koji vodi ka osveti, protivoptubama i etnikim i nacionalnim
konfliktima.74
Kritike ovog pristupa takoe su brojne i raznovrsne i kreu se od kritike nekih temeljnih vrednosnih
postavki retributivne pravde, preko naina na koji se organizuju sudski procesi, do kritike analize
njihovog uticaja na iru zajednicu i iri proces suoavanja sa prolou, traganja za istinom ili pomirenja.
Neke od najee navoenih zamerki su: nejasna granica izmeu suenja i posezanja za osvetnikim
inovima koji mogu zahvatiti i nevine osobe; politizacija sudskih procesa, pa i itavih sudova (odnosno
izloenost politikim uticajima i pritiscima, posebno od strane najmonijih i najbogatijih drava koje
su najee glavni finansijeri ovih sudova); selektivnost u odabiru poinilaca kojima e se suditi (i sa
tim povezana injenica da ogroman procenat poinilaca ostaje izvan dometa ovakve vrste pravde);
retroaktivnost u procesima (optuenima se sudi na osnovu normi i po procedurama koje ranije nisu
postojala). Takoe, ima i kritika koje se odnose na jako visoke trokove sudskih procesa, problematino
postupanje sa rtavama i preivelima tokom sudskih procesa; ograniene mogunosti za kreiranje
celovite istine o deavanjima iz prolosti. Kritike ovog pristupa, a posebno one koje zameraju preveliku
fokusiranost na poinioce kojom se gubi iz vida pogoena strana, dovele su do razvoja koncepta
restorativne pravde.
Uprkos mnogim nedostacima, suenja za ratne zloine jesu vaan doprinos procesu suoavanja
sa prolou. Iako ona u svom fokusu nemaju obnovu odnosa, nastojanje za izleenjem pojedinaca ili
kolektiva, niti je pomirenje njihov primarni cilj, suenja mogu ponuditi bar utvrivanje injenica. Za
ostale navedene procese potrebno je posegnuti za drugim raspoloivim mehanizmima i instrumentima.
T..
Minow, Between Vengeance and Forgiveness.
74
96
Slike neprijatelja
Ratna propaganda se bavi upravo hiperprodukcijom slika neprijatelja. Meutim, ove slike nemaju
svoju ulogu samo u ratnom vremenu. Za mnoge vladare, ali i ideologije neslobode, korisno je gajiti
kolektivnog neprijatelja, jer to olakava posao vladanja, odnosno manipulisanja masama: Ne, ne
moemo misliti o loim socijalnim uslovima (nezaposlenosti/bedi/gladi) sada kada se neprijatelj
sprema da napadne ili da ugrozi na poredak/identitet/slobodu/tagod, sad moramo biti jedinstveni,
otabina zove, i tako dalje, da uzmem samo najoiglednije primere.
Mnoge slike neprijatelja zaive na osnovu odreenog traginog iskustva, sukoba, rata. I za njih
se ne moe rei da su izmiljene, da su konstrukt. Ono to jeste konstrukt je neprijatelj koji se
stvara i gaji na osnovu tih slika: pripisivanje zastraujuih ponaanja i osobina itavoj grupi ili grupama
ljudi koji s pravim zloincima imaju moda samo jednu vezu pripadnost jednoj grupi, etnikoj,
nacionalnoj, politikoj. Takve slike je posebno teko razgraditi zato to su zasnovane na konkretnom
bolnom iskustvu, bez obzira to se odnose na ljude koji nisu deo tog iskustva.
Ulagati trud u razgradnju i obesmiljavanje slika neprijatelja jeste po definiciji rad na izgradnji mira.
A Keen bi rekao da nas trud da razumemo arhetipe slika neprijatelja i psihologiju neprijateljstva moe
potedeti nebrojenih iluzija i zatiti od munih greaka. Moe nas spasiti toga da dehumanizujemo
sebe dehumanizujui nae neprijatelje.76
Slike neprijatelja su sve one osobine, obeleja, ponaanja, pa i anegdote i vicevi koje pripisujemo
onom drugom, kolektivnom, naem zajednikom neprijatelju. Te slike su neophodne da bi postojao
doivljaj da nam je neko (odnosno neka grupa) neprijatelj i one slue upravo stvaranju i odravanju
neprijateljstva. Neprijateljstvo, a time i neprijatelj se stvaraju, oni su drutveni konstrukt koji naknadno
moe da preraste u stvarnu pretnju. Kao to Sam Keen kae, Na poetku mi stvorimo neprijatelja. Pre
oruja dolazi mata.75 Neprijatelj ne bi bio neprijatelj da ne budi neku vrstu straha kod nas, i zato mu
je potrebno pripisati takve osobine i ponaanja koja su za na kulturni kontekst zastraujua odnosno
koja nisu drutveno prihvatljiva. Potrebno je dehumanizovati ga, videti ga kao neoveka. Jer u rat se
nikad ne kree protiv ljudi, ve protiv neprijatelja koji je olienje zla. esto je dovoljno da oseaj
ugroenosti i straha dovoljno naraste, pa da jedna od strana prva napadne iz potrebe da se odbrani.
I krug nasilja poinje da se vrti.
I.F.
Tranziciona pravda
Pojmom tranziciona77 pravda se oznaava set instrumenata i mehanizama (sudskih i van-sudskih)
pomou kojih drutva pogoena ratovima, tekim i dugotrajnim krenjima ljudskih prava, te zloinima
organizovanim od strane prethodnog reima, nastoje da se izbore sa tekim nasleem prolosti,
ostvare demokratsku vladavinu prava i spree ponovna nasilja. Osnovni principi na kojima je ovaj
pristup zasnovan su insistiranje na individualnoj odgovornosti za poinjena zlodela i obeteenja
rtava tih zlodela koje se nalaze u fokusu ovog pristupa. U definiciji tranzicione pravde koju daje
Sam Keen. Faces of the Enemy: Reflections of the Hostile Imagination (Cambridge: Harper & Row, 1986), str. 10.
Ibid, str. 181.
77
U ovom sluaju pojam tranzicija podrazumeva proces prelaska i transformacije drutvenog sistema iz vremena
autoritarne vladavine ili vremena rata ka demokratskom sistemu.
75
76
97
Meunarodni centar za tranzicionu pravdu (ICTJ) naglaava se da rtve imaju sasvim utemeljena
prava da: vide zloince kanjene, saznaju istinu i dobiju obeteenje.78
Zaeci koncepta tranzicione pravde mogu se pratiti od kraja II svetskog rata i osnivanja prvih
meunarodnih sudova za ratne zloine (sudovi osnovani u Nirnbergu i Tokiju). Svoj ubrzani razvoj
koncept doivljava poevi od 70-ih godina XX veka, da bi 90-te godine donele punu afirmaciju ovog
pristupa iji se razliiti modeli mogu pratiti u mnogim zemljama June Amerike, Afrike, Istone Evrope,
Balkana itd.
Pravni okvir koncepta tranzicione pravde podrazumeva pet osnovnih obaveza drave kako bi se
obezbedila borba protiv nekanjivosti i zatita ljudskih prava:
1. Drava je u obavezi da preduzme sve neophodne mjere kako bi sprijeila krenja ljudskih
prava .
2. Ukoliko se uini propust u zatiti ljudskih prava, drava je u obavezi da efikasno istrai sve
navode o zloinima.
3.
Drava je u obavezi da imenuje ko su rtve, a ko su poinioci.
4. Drava je u obavezi da procesuira sve one za koje postoji osnovana sumnja da su naredili ili
lino poinili zloine, te da organizuje efikasan i fer sudski postupak.
5. Drava je u obavezi da izradi programe reparacija za rtave zbog patnji kroz koje su prole,
kako bi se umanjile posljedice zloina i ostvario potpun osjeaj pravde.79
Tradicionalno odreenje tranzicione pravde razlikuje etiri osnovna mehanizma pomou kojih
drava nastoji da ispuni ove prethodno navedene obaveze:
-
Krivino procesuiranje optuenih za zloine
Reparacije/obeteenja rtvama
Institucionalne reforme
Traganje za istinom i utvrivanje (ili kazivanje iste)
Meutim, razvoj trenzicione pravde poslednjih vie od pola veka pokazuje da prevazilaenje
posledica autoritarnih i/ili totalitarnih reima zahteva ono to se moe nazvati podrutvljavanjem
pravnih procedura.80 Pojedine mere kao to su javna izvinjenja legitimnih politikih predstavnika/
ca, osnivanje memorijalnih institucija, uvoenje rodne pravde, rad komisija za istinu i pomirenje...
imale su iri drutveni kontekst. One zahtevaju zajedniko delovanje ne samo pravnih institucija, ve
i ostatka drutva: medija, obrazovanja, akademskih struktura, javnog odreivanja politike elite i
slino.
Veina zagovornika/ca tranzicione pravde naglaava vanost holistikog pristupa ovom multidisciplinarnom konceptu, uz posebno naglaavanje da se nijednim mehanizmom ne mogu
samostalno dostii ciljevi tranzicijske pravde. Svi spomenuti mehanizmi imaju svoje prednosti i mane
i nijedan sam po sebi nije dovoljan da se pomou njega u potpunosti izbriu posljedice zloina, niti da
se postignu svi zacrtani ciljevi. Potrebno je uspostaviti integrisani pristup i obezbijediti da se aktivnosti
simultano provode.81
T..
The International Center for Transitional Justice, ictj.org/about/transitional-justice.
Dragan M. Popovi. Vodi kroz tranzicijsku pravdu u Bosni i Hercegovini (Sarajevo: UNDP BiH, 2009), str. 16.
80
Videti: Vesna Raki-Vodineli. Uvod u tranzicionu pravdu: osnovni pojmovi. U: Genero: asopis za feministiku
teoriju, br. 10/11, 2007.
81
Dragan M. Popovi. Vodi kroz tranzicijsku pravdu, str. 16.
78
79
98
Viktimizacija
Osnovno znaenje pojma viktimizacija podrazumeva proces u kome pojedinac ili grupa postaju
rtva direktnog ili strukturnog nasilja (diskriminacije, poniavanja i naruavanja osnovnih ljudskih
prava). Tu se radi o primarnoj viktimizaciji. Do sekundarne viktimizacije dolazi ukoliko rtva nakon
iskustva nasilja doivljava dalje nasilje ili negativan uticaj od strane socijalne sredine, na primer od
policije kojoj se obratila ili sudskog sistema, svoje porodice i okoline, itd. Zatim, postoje direktne i
indirektne rtve. Direktne rtve su one osobe koje su bile izloene nasilju, dok indirektne rtve mogu
biti njihovi lanovi porodice ili prijatelji, svedoci dogaaja, ak i porodice poinilaca, koji nose traumu
ili trpe druge posledice poinjenog nasilja.
Drugo znaenje termina viktimizacija odnosi se na proces u kome itava grupa poprima identitet
rtve na osnovu nasilja koje su doiveli neki lanovi te grupe, ali ne i cela grupa. Taj proces se naziva
i kolektivna viktimizacija ili kolektivna samo-viktimizacija. Ova pojava je esta posledica dugotrajnih
nasilnih sukoba ili nasilja irokih razmera. Kada se grupa usredotoi na zlo, nepravdu, patnju i zloine
koje je poinio protivnik, a istovremeno sebe vidi kao pravedne, moralne i humane, lako dolazi
do zakljuka da su oni sami rtve. Ovakvo shvatanje povlai za sobom i ubeenje da je konflikt
nametnuo protivnik koji ne samo da ima nepravedne ciljeve, ve se slui i nemoralnim sredstvima.82
Utapanjem u ulogu rtve po pravilu prebacujemo odgovornost i za poetak sukoba i za poinjeno
nasilje na protivnika, to nas stavlja u poloaj moralne superiornosti i daje opravdanje za nastavak
borbe protiv neprijatelja. Brojne su funkcije i posledice preuzimanja uloge rtve.83 Dolazi do porasta
nacionalistikih i patriotskih oseanja, do rasta potencijala za mobilizaciju i spremnosti na rtvovanje
zarad vieg cilja, ali i na preventivne napade na protivnika, pa ak i zloine protiv onih koji su
doivljeni kao neprijatelji. To su idealni uslovi da oni koji se doivljavaju kao rtve postanu poinioci.
Kada su ubeeni da su moralno superiorni, odnosno da su pravednici, ljudi su u stanju da poine
neverovatna zlodela.84
Nakon rata i nasilja veih razmera, za proces suoavanja sa nasilnom prolou i izgradnju trajnog
mira od sutinske je vanosti prepoznati rtve, obznaniti i uvaiti njihove patnje i gubitke, te ponuditi
mogunost nadoknade, odnosno reparaciju za pretrpljeni bol. Posebno je vano rtve individualizirati,
te obezbediti neophodnu psihiku i socijalnu rehabilitaciju.
Uloga rtve postaje sastavni deo grupnog identiteta, odnosno kako Ian Buruma primeuje,
identitet sve vie poiva na pseudoreligiji viktimiziranosti.85 Ona postaje vezivno tkivo zajednice.
Jo jedna od posledica ove slike o sebi zasnovane na mitski preuvelianoj ulozi rtve jeste to da
grupa postaje neosetljiva za patnju drugih.86 Kolektivna viktimizacija je najee praena procesom
takmienja meu rtvama za status najvee rtve. To je posebno vidljivo u drutvima u kojima
neprijateljske podele, geografske i mentalne, opstaju i po zavretku ratnih dejstava. U naem postjugoslovenskom posleratnom kontekstu uoljivo je da postoji prilina neosetljivost za direktne rtve,
osim kada su one iz nekog razloga potrebne zajednici. Diane Enns dobro primeuje da tamo gde su
svi rtve, niko nije rtva.87 Tako da insistiranje na kolektivnoj samoviktimizaciji kao posledicu moe da
82
Daniel Bar-Tal. Societal beliefs in times of intractable conflict: The Israeli case. U: International Journal of Conflict
Management, 9, 1998: 22-50.
83
Videti Daniel Bar-Tal i dr. A sense of self-perceived collective victimhood in intractable conflicts. U: International
Red Cross Review, Vol. 91, No. 877, jun 2009: 229-277.
84
Diane Enns. The Violence of Victimhood (University Park: Pennsylvania State University Press, 2012), str. 37-62.
85
Ian Buruma. The Joys and Perils of Victimhood. U: The New York Review, Vol. 46, No. 6, 1999, str. 6.
86
87
Diane Enns. Identity and Victimhood. Questions for Conflict Management Practice in Berghof Occasional Paper
No. 28, maj 2007, str. 3.
99
ima neprepoznavanje ili minimalizovanje patnje koje su preivele direktne rtve nasilja, to moe da
dovede do njihove dalje viktimizacije (sekundarna viktimizacija), odnosno kako kae Kenan Efendi:
Jasno je da je najbolniji proizvod rata rtva i njena trauma, ali je trauma uvijek pojedinana i rtva je
uvijek pojedinana, no etnonacionalistiki centri moi traumu izdiu na nivo zajednice/kolektiva, pri emu
je pojedinana rtva depersonalizirana i obespravljena, jer je upravo njoj potrebna psihika i egzistencijalna
rehabilitacija i pravna i pravedna zadovoljtina. Usporedno s procesom izdizanja traume i bola sa pojedinca na
kolektiv i odgovornost za zloin podie se s nivoa pojedinca i politiko-vojne institucije na nivou drugog, njihovog
kolektiva, a to je nita drugo do nastavljanje rata u formalnom miru.88
Ova kolektivna samoviktimizacija ugraena u identitet grupe moe se prenositi sa generacije

na generaciju. Odnosno, grupa moe nositi traumu ne zbog tekog iskustva koju je preivela cela
grupa ili jedan broj njenih lanova, ve zbog traumatskog dogaaja koji su doiveli njeni preci. Vamik
Volkan ovu pojavu naziva izabranom traumom.89 Re je o fenomenu koji nije tek puko priseanje
na patnje iz prolosti, ve zajednika mentalna predstava nekog prolog traginog dogaaja, koja
ukljuuje i realistine informacije o tom dogaaju, kao i vrlo intenzivna oseanja.90 Oseaj velikog
ponienja ili nepravde koji grupa moe da deli opasan je jer spreava i pojedince/ke i itavu grupu da
na konstruktivan nain oali svoje gubitke i transformie konflikte koji su povezani sa tom traumom.
Tada na individualnom nivou, traumatizovana osoba postaje opsednuta sopstvenom viktimizacijom,
bez katarze i prevazilaenja prolog iskustva. A kada viktimizacija u prolosti postane centralna tema
ovinistikih narativa o nacionalnom muenitvu i prolim viktimizacijama, ona moe posluiti kao
opravdanje za nasilje u sadanjosti prema pripadnicima grupe koja se vidi odgovornom za viktimizaciju
iz prolosti i time produiti krug viktimizacije, straha i pravednike osvete.
Volkan primeuje da lideri intuitivno znaju kako da reaktiviraju izabranu traumu, posebno kada je
grupa u sukobu ili kada je dolo do neke drastine promene pa je potrebno ponovo potvrditi i ojaati
grupni identitet.91
Stoga, kolektivna viktimizacija jeste tempirana bomba, ako se njom manipulie ili ako se njen
uticaj potcenjuje i zapostavlja, odnosno ako se ne radi na deviktimizaciji. To je definitivno jedan od
najprioritetnijih zadataka u radu na izgradnji mira.
I.F, T..
Kenan Efendi. Tri skice za tekui Potop. U: (sic!) asopis za po-etika istraivanja i djelovanja, 25.06.2010, str. 54.
Videti npr. Vamik Volkan. Bloodlines: From Ethnic Pride to Ethnic Terrorism (New York: Farrar, Straus and Giroux,
1997).
90
Jedna od najpoznatijih izabranih trauma odnosi se na Kosovsku bitku iz 1389. godine i vanost itavog kosovskog
mita u konstruisanju nacionalnog identiteta Srba.
91
Vamik Volkan. Transgenerational Transmissions and Chosen Traumas: An Aspect of Large-Group Identity. U:
Group Analysis, Vol. 34, No. 1, 2001, str. 88.
88
89
100
Abu-Nimer, Mohammed, ur. Reconciliation, Justice and

Coexistence: Theory and Practice (Lanham: Lexington
Books, 2001).
Aleida Assmann. Duga senka prolosti: Kultura seanja i
politika povesti. Prevod s nemakog: Drinka Gojkovi
(Beograd: Biblioteka XX vek, 2011).
Anderson, Benedict. Imagined Communities: Reflections
on the Origin and Spread of Nationalism (London,
Verso: 1983).
Bar-On, Dan. Tell Your Life Story. Creating Dialogue
among Jews and Germans, Israelis and Palestinians
(Budapest: CEU Press, 2006).
Dan Bar-On. Reconciliation revisited: For more conceptual
and empirical clarity. Predavanje u Centru za
interdisciplinarne postdiplomske studije Univerziteta
u Sarajevu, 2005. Dostupno na: www.war-crimesgenocide-memories.org /fajlovi/lectures/02_
lectures__danBarOn.pdf.
Bar-On, Dan. The Indescribable and the Indiscussable.
Reconstructing Human Discourse after Trauma
(Budapest: Central Europian University Press, 1999).
Bar-Tal, Daniel. Societal beliefs in times of intractable
conflict: The Israeli case. U: International Journal of
Conflict Management, 9, 1998: 22-50.
Bar-Tal, Daniel i dr. A sense of self-perceived collective
victimhood in intractable conflicts. U: International
Red Cross Review, Vol. 91, No. 877, jun 2009: 229277.
Bell-Fialkoff, Andrew. A Brief History of Ethnic Cleansing.
U: Foreign Affairs 72/3, 1993: 110-121.
Billig, Michael. Banalni nacionalizam. Prevod s engleskog:
Veselin Kosti (Beograd: Biblioteka XX vek, 2009).
Bloomfield, David. On Good Terms: Clarifying
Reconciliation. U: Berghof Report br. 14, oktobar
2006.
Bloomfield, David, Teresa Barnes i Luc Huyse, ur.
Reconciliation After Violent Conflict: A Handbook
(Stockholm: International Institute for Democracy
and Electoral Assistance, 2003).
Brahm, Eric. Lustration. U: Burgess, Guy i Heidi Burgess,
ur. Beyond Intractability. Conflict Information
Consortium, University of Colorado, Boulder, June
2004
<http://www.beyondintractability.org/biessay/lustration>.
Buruma, Ian. The Joys and Perils of Victimhood. U: The
New York Review, Vol. 46, No. 6, 1999: 4-8.
Cobban, Helena. Amnesty After Atrocity. Healing Nations
After Genocide and war Crimes (Boulder, London:
Paradigm Publishers, 2007).
Cohen, Stanley. Stanje poricanja: Znati za zlodela i patnje.
Prevod: S. Glii (Beograd: Samizdat B92, 2003).

abaravdi, Sabina. Lustracija izostala na Balkanu.
Radio Slobodna Evropa, 23.05.2010, <www.
slobodnaevropa.org /content/tema_sedmice_
lustracija/2050239.html>.
opi, Sanja. Pojam i osnovni principi restorativne
pravde. U: Temida, maj 2007: 25-35.
Dudouet, Vronique, Martina Fischer i Beatrix Schmelzle.
Dealing with the Past in Israel-Palestine and in the
Western Balkans. Story-telling in Conflict: Developing
Practice and Research. Workshop Report. Berghof
Working Paper 5, 2008.
Duhaek, Daa i Obrad Savi, ur. Zatoenici zla: Zavetanje
Hane Arent. Prevod: Aleksandra Kosti (Beograd:
Beogradski krug, 2002).
eri, Gordana. Postkomunistika izgradnja seanja:
izmeu velike prie i (dnevno)politikog mita. U:
Etnoantropoloki problemi, n.s. god. 5. sv. 3, 2010:
99-116.
Efendi, Kenan. Tri skice za tekui Potop. U: (sic!)
asopis za po-etika istraivanja i djelovanja,
25.06.2010: 51-55.
Enns, Diane. The Violence of Victimhood (University Park:
Pennsylvania State University Press, 2012).
Enns, Diane. Identity and Victimhood. Questions for
Conflict Management Practice. Berghof Occasional
Paper No. 28, maj 2007
Franovi, Ivana. Mirovno obrazovanje kao pokreta
drutvenih promena. U: Rill, H., T. midling, A.
Bitoljanu, ur. 20 poticaja za buenje i promenu
(Beograd-Sarajevo: Centar za nenasilnu akciju, 2007):
90-102.
Franovi, Ivana. Dealing with the Past in the Context of
Ethnonationalism. The Case of Bosnia-Herzegovina,
Croatia and Serbia. Berghof Occasional Paper No.
29, oktobar 2008.
Galtung, Johan. After Violence, Reconstruction,
Reconciliation, and Resolution: Coping with Visible
and Invisible Effects of War and Violence. U: AbuNimer, Mohammed, ur. Reconciliation, Justice and
Coexistence: Theory and Practice (Lanham: Lexington
Books, 2001): 3-23.
Halbwachs, Maurice. On Collective Memory. Translated
by Lewis A. Coser. (Chicago: The University of Chicago
Press, 1992).
Halbwachs, Maurice. Kolektivno i istorijsko pamenje.
Prevod s francuskog: Aljoa Mimica. U: Re: asopis
za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja, br. 56.2:
63-82.
Hayner, Priscilla B. Neizrecive istine: Suoavanje s
Bibliografija*
* Izvorima na internetu poslednji put pristupljeno 04.11.2012.
101
dravnim terorom i zverstvima. Prevod: G. Vuievi

(Beograd: Samizdat B92, 2003).
Helmick, Raymond G. and Rodney L. Petersen and
S.J. Petersen. Forgiveness and reconciliation:
Religion, public policy, and conflict transformation
(Philadelphia: Templeton Foundation Press: 2002).
Japers, Karl. Pitanje krivice. Prevod: Vanja Savi (Beograd:
SamizdatFreeB92, 1999).
Kandi, Nataa, ur. Materijalne reparacije za povrede
ljudskih prava u prolosti: Praksa sudova u Republici
Srbiji (Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2011).
Keen, Sam. Faces of the Enemy: Reflections of the Hostile
Imagination (Cambridge: Harper & Row, 1986).
Kulji, Todor. Kultura seanja: Teorijska objanjenja
upotrebe prolosti (Beograd: igoja tampa, 2006).
Lederach, John Paul. Building Peace: Sustainable
Reconciliation in Divided Societies (Washington: U.S.
Institute of Peace, 1997).
Lederach, John Paul. Civil Society and Reconciliation. U:
C. A. Crocker i dr., ur. Turbulent Peace: The Challenges
of Managing International Conflict (Washington D.C.:
USIP, 2001): 841-854.
Lili, Stevan. Lustracija da ili ne?. U: Danas, 06.11.2001.
Marshall, Tony. Restorative Justice: An Overview (London:
Home Office Research Development and Statistics
Directorate, 1999).
Minow, Martha. Between Vengeance and Forgiveness:
Facing History after Genocide and Mass Violence
(Boston: Beacon Press, 1998).
Oz, Amos. Krivica i odgovornost. U: Re, 9. jun 1999.
<www.b92.net/casopis_rec/arhiva/oz.html>.
Popovi, Dragan M. Vodi kroz tranzicijsku pravdu u Bosni
i Hercegovini (Sarajevo: UNDP BiH, 2009).
Preece, Jennifer Jackson. Ethnic Cleansing as an
Instrument of Nation-State Creation: Changing State
Practices and Evolving Legal Norms. U: Human
Rights Quarterly 20, 1998: 817-842.
Raki-Vodineli, Vesna. Uvod u tranzicionu pravdu:
osnovni pojmovi. U: Genero: asopis za feministiku
teoriju, br. 10/11, 2007.
Ramet, Sabrina. Srpska i hrvatska povijesna naracija.
U: Anali Hrvatskog politolokog drutva, Vol.3. No.1.
Svibanj 2007: 299-324.
Renan, Ernest. What is a nation? U: Homi Bhabha, ed.
Nation and Narration. Translated and annotated by
Martin Thom (London: Routledge, 1990): 8-22.
Rigby, Andrew. Justice and Reconciliation after the
Violence (London: Lynne Rienner Publishers, 2001).
Rigby, Andrew. Forgiving the Past: paths towards a
culture of reconciliation. Paper presented at the
IPRA Conference. Tampere, Finland: August, 2000.
Rill, Helena, Tamara midling, Ana Bitoljanu, ur. 20
poticaja za buenje i promenu: o izgradnji mira na
prostoru bive Jugoslavije (Beograd-Sarajevo: Centar
za nenasilnu akciju, 2007).
Sloterdijk, Peter. Der starke Grund zusammen zu sein
Sonderdruck: Erinnerungen an die Erfindung des
102
Volkes, 2. Auflage (Frankfurt am Main: Suhrkamp,

1998).
Smith, Anthony D. National Identity (London: Penguin
Books, 1991).
Stanton, Gregory H. The 8 Stages of Genocide.
Genocide Watch, 1998. Dostupno na: http://www.
genocidewatch.org/genocide/8stagesofgenocide.
html.
Ugrei, Dubravka. Kultura lai: antipolitiki eseji
(Beograd: Fabrika knjiga, 2008).
Volkan, Vamik. Transgenerational Transmissions and
Chosen Traumas: An Aspect of Large-Group Identity.
U: Group Analysis, Vol. 34, No. 1, 2001: 79-97.
Volkan, Vamik. Bloodlines: From Ethnic Pride to Ethnic
Terrorism (New York: Farrar, Straus and Giroux,
1997).
Vukosavljevic, Nenad. Training for Peacebuilding and
Conflict Transformation. Experiences of the Centre
for Nonviolent Action in the Western Balkans. U:
Online Berghof Handbook for Conflict Transformation
(Berlin: Berghof Research Center for Constructive
Conflict Management, 2007).
Winter, Jay. Thinking about silence. U: Ben-Zeev,
Efrat, Ruth Ginio i Jay Winter, ur. Shadows of War:
A Social History of Silence in the Twentieth Century
(Cambridge: Cambridge Univ. Press, 2011): 3-31.
Zerubavel, Eviatar. The social sound of silence: Toward
a sociology of denial. U: Ben-Zeev, Efrat, Ruth Ginio
i Jay Winter, ur. Shadows of War: A Social History
of Silence in the Twentieth Century (Cambridge:
Cambridge Univ. Press, 2011): 32-44.
Dokumenti:
Basic Principles and Guidelines on the Right to a Remedy
and Reparation for Victims of Gross Violations
of International Human Rights Law and Serious
Violations of International Humanitarian Law. UN
General Assembly Resolution 60/147 of 16 December
2005, <www2.ohchr.org/english/law/remedy.htm>.
Final Report of the United Nations Commission of Experts
Established Pursuant to Security Council Resolution
780 (1992), S/1994/674, Annex IV: The policy of
ethnic cleansing, pr. M. Cherif Bassiouni, <www.ess.
uwe.ac.uk/comexpert/report_toc.htm>.
General Assembly of the United Nations, Convention
on the Prevention and Punishment of the Crime of
Genocide, Resolution 260 A (III) of 9 December 1948,
<www2.ohchr.org/english/law/genocide.htm>.
Internet stranice:
Beyond Intractability, www.beyondintractability.org
Centre for Justice and Reconciliation, www.
restorativejustice.org
Prirunici za treninge/radionice:
Fitzduff, Mary. Community Conflict Skills. A Handbook for
Group Work in Northern Ireland, tree izdanje, 1997.
Vukosavljevi, Nenad. Nenasilje? Prirunik za treninge
iz nenasilne raztade konflikata za rad s odraslima
(Sarajevo: CNA, 2000).
Dokumentacije CNA treninga
Osnovni trening
Mocartov brat je bio crnac, Mavrovo, 616.07.2012.
Dokumentacija, Ulcinj, 2030.04.2012.
Ponesite sposobnost samoreprodukcije, Tivat, 11.03
21.03.2011.
More, Sonce, Oblaci, Tivat, 1929.03.2010.
Mio Kova FUN CLUB, Ohrid, 0818.10.2010.
Dinosauri iz Arizone, Ulcinj, 23.1002.11.2009.
Kafana Kod Keme, Tivat, 20.0330.03.2009.
Dokumentacija Osnovnog treninga iz izgradnje mira,
Ulcinj, 413.04. 2008.
Grupa HMBIHKS u epizodi Tajna starog tavana, Travnik,
1929.10.2007.
Jeste, jeste, Tivat, 919.3.2007.
Osam miliona Kineza, Travnik, 818.12.2006.
legnutost, Travnik, 23.63.7.2006.
Markovi konaci, Tivat, 717.4.2006.
Nisam ja!, Jahorina, 515.8.2005.
Ko e ako ne mi?, Tivat, 28.17.2.2005.
Razvedravanje u glavama, Tivat, 2131.10.2005.
Dokumentacija, Vogoa, 1020.12.2004.
333-222, Tivat, 29.108.11.2004.
Ma nek ide ivot!, Ulcinj, 1626.4.2004.
Tupilo od nekuenja, Tivat, 20.21.3.2004.
Skok u nepoznato 2, Hajduke vode, 212.5.2003.
Tko uti muti, Vogoa, 1323.12.2002.
Teretana, Jahorina, 26.75.8. 2002.
u pravo na rad, Jahorina, 1727.5.2002.
Pozivam narod da pusti muziku, Ulcinj, 1222.4.2002.
Ma nek je nama dobro, ba!, Kiseljak, 717.12.2001.
Svak se svom Bogu moli, otsutra, Ulcinj, 919.11.2001.
Tektonski poremeaji, abljak, 22.62.7.2001.
Ovo jo nije poelo, Rama, 818.6.2001.
Ko ima ui, uje, Kiseljak, 23.025.03.2001.
P(L)INK!, Banovii, 21.42.5.2000.

Mrdni malo! Kiseljak, 25.26.3.2000.
Ovo je kaa-popara! Trebinje, 1929.11.1999.
Conflict? Nonviolence?, Tata (Maarska), 29.79.8.1999.
Zovi me loncem, ali me ne razbijaj, Tesli, 2031.7.1998.
Izvjetaj sa Treninga iz nenasilne razrade konflikata,
Budimpeta, 1-11.6.1998.
Zdravo, Radovane! Kako si, Mujo?, Segedin, 30.12
9.1.1998.
Napredni trening
Napredni trening iz nenasilne razrade konflikata
(Jahorina, 24.64.7.2005, Kikinda, 510.8.2005)
Napredni trening iz izgradnje mira (Jahorina, 414.8.2006,
Ulcinj, 410.10.2006)
Napredni treninig iz izgradnje mira (Jahorina, 0818.08.
2008, Tivat, 0613.10.2008)
Korak dalje u izgradnji mira vrednosti i prakse, 2011:
Treba li nam pomirenje? Mogunosti, prepreke,
izazovi., Blagaj, 1723.06.2011.
ta moemo, kako i zato? Preispitivanje praksi izgradnje
mira, Zrenjanin, 29.0704.08.2011.
Hodanje neutabanim stazama. izazovi u radu na
izgradnji mira, Andrevlje, 0713.10.2011.
Trening za trenere/ice
4. program, jul 2002 maj 2003:
Je l jasno, Jahorina, 515.7.2002.
Farbala sam ogradu, Kolain, 23.82.9.2002.
Daj novu grupu, Beej, 2328.10.2002; Beej, 13
18.12.2002.
5. program, juli 2003 maj 2004:
Moda je mogue, Jahorina, 414.7.2003.
Il si lud ili kuu pravi, Bjelanica, 11.81.9.2003.
Superbugarin,
Ulcinj,
1722.10.2003,
Vogoa,
6-15.12.2003.
Documenta Centar za suoavanje s prolou, www.

documenta.hr
Fond za humanitarno pravo, www.hlc-rdc.org
Koalicija za REKOM, www.zarekom.org
Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ),
www.icty.org
The Berghof Handbook for Conflict Transformation,
www.berghof-handbook.net
The International Center for Transitional Justice, ictj.org/
about/transitional-justice
Trening za uesnike ratova

Sastanak uesnika ratova: Ideje i planovi za zajednike
akcije, Brko, 0810.06.2012.
Kultura sjeanja, 2022.05.2011.
Trening za veterane 2010, Faza I, 1114.06.2010.
Trening za veterane 2010, Faza II, 0912.07.2010.
Trening za uesnike ratova; Jahorina, 2529.06.2009;
amac, 31.0704.08.2009.
Trening za uesnike ratova; Jahorina, 1620.05.2008;
Ilida, 2024.06.2008.
Trening za uesnike ratova; Bjelanica, 2631.05.2006;
Jahorina, 1417.07.2006.
Trening za uesnike ratova; Bjelanica, 0612.08.2004;
Jahorina, 2427.09.2004.
Dokumentacija treninga sa uesnicima rata, Ulcinj,
30.0406.05.2003.
Dokumentacija treninga sa uesnicima rata, Bjelanica,
13.0616.06.2003.
103
CIP -
,
37.015.8(497)(035)
, , 1974Pomirenje?! : prirunik za rad na suoavanju sa prolou kroz
treninge i radionice / [autor/ke Ivana Franovi, Nenad Vukosavljevi,
Tamara midling]. - Beograd ; Sarajevo : Centar za nenasilnu akciju,
2012 (Smederevo : Newpress). - 103 str. : fotogr. ; 26 cm
Tira 400. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija:
str. 101-103.
ISBN 978-86-902539-9-9
1. , , 1967- [] 2. , ,
1975- []
a) - - b)
- -
COBISS.SR-ID 195263756

CNA PrirucnikPomirenje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CNA PrirucnikPomirenje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POMIRENJE?!

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Centar za nenasilnu akciju

Ivana Franovi Nenad Vukosavljevi Tamara midling

Centar za nenasilnu akciju, 2012

Ovdje vie ne dolaze ni rode

Suoavanje sa prolou na prostorima bive Jugoslavije

O CNA pristupu radu na suoavanju s prolou

Primeri vebi za kreiranje radionica

Vebe za razumevanje konteksta u kojima ivimo

Vebe za obradu teme izgradnja mira

Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo Dub)56

ta su najvei izazovi u izgradnji mira?53

Vebe za obradu teme suoavanje s prolou

Mesta seanja i memorijalizacija88

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Centar za nenasilnu akciju

Suoavanje sa prolou na prostorima bive Jugoslavije

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Centar za nenasilnu akciju

Konstruktivno suoavanje sa prolou bi podrazumevalo i zajedniko, a ne suprotstavljeno i

ona je svakodnevno prisutna u naim ivotima. Pojednostavljena interpretacija podrazumeva da

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Centar za nenasilnu akciju

Nepravde stanje ljudskih prava

Povratak izbeglica i raseljenih

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Prave i lane optunice za ratne zloine

Centar za nenasilnu akciju

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Specifinost pobednika u ratu

Centar za nenasilnu akciju

O CNA pristupu radu na suoavanju s prolou

ta je za nas izgradnja mira

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Radom na izgradnji mira neminovno se otvaraju sukobi sa slojevima/grupama u drutvu koje ne

Zato suoavanje s prolou dovodimo u vezu sa izgradnjom mira

Centar za nenasilnu akciju

U naem, post-jugoslovenskom kontekstu zapravo je nemogue graditi mir bez suoavanja

Mirovno obrazovanje i suoavanje s prolou

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Neke karakteristike naeg pristupa

Centar za nenasilnu akciju

Nama je proces suoavanja s prolou u funkciji izgradnje mira, odnosno trudimo se da

Suprotno rasprostranjenom pristupu da se suoavanjem s prolou treba baviti samo u svom

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Centar za nenasilnu akciju

Trening iz izgradnje mira uesnicima nudi mogunost za:

Preispitivanje sopstvenih stavova i vrednosti, te bolje sagledavanje sopstvene pozicije u

Povezivanje sa ljudima u regiji koji rade na istim ili slinim problemima

Izgradnju neophodnih saveznitava u izgradnji stabilnog i trajnog mira

Kome su CNA treninzi namenjeni?

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Kako izgleda jedan tipian CNA trening?

Centar za nenasilnu akciju

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

- Oseaj sigurnosti za sve uesnike/ce

Centar za nenasilnu akciju

Osnovni principi naeg trenerskog rada

Prirunik za rad na suoavanju sa prolou

Koncentrini krugovi upoznavanja

Moj put dovde

Mesta koja su mi vana (Karta)

Suoavanje sa prolou na prostorima bive Jugoslavije

O CNA pristupu radu na suoavanju s prolou

Vebe za razumevanje konteksta u kojima ivimo

Vebe za obradu teme izgradnja mira

Vebe za obradu teme suoavanje s prolou