Definicije kiselina i baza

S. Arrhenius
Kiselina je supstanca koja u vodenom rastvoru disocijacijom daje proton tj. H 3O+
jon a baza je ona supstanca koja u vodenom rastvoru daje hidroksid OH- jon.
Brnsted
Kiselina je svaka jonska ili molekulska estica koja moe davati proton (proton
donor), a baza je svaka ona jonska ili molekulska estica koja moe primiti proton
(proton akceptor).
G. N. Lewis
Kiselina je svaka ona estica koja moe primiti elektronski par (koja se moe
vezati na elektrosnki par), a baza je svaka ona estica koja nosi elektrosnki par
(donor elektronskog para).
Osobine kiselina:
1.
2.
3.
4.
5.

H3O+ jon (proton) je nosilac kiselosti.

Rastvorene u vodi, kiseline se ponaaju kao elektroliti i provode el. Struju.
Rastvor kiseline ima opor i kiseo ukus.
Kada se pomijeaju sa bazama, kiseline se neutraliu i stvaraju se soli.
Jake kiseline u dodiru sa koom djeluju agresivno i razarajue.

Osobine baza:
1.
2.
3.
4.

OH- jon je nosilac baznih osobina.

Rasvorene u vodi, baze se ponaaju kao elektroliti i provode el. Struju.
Rastvori baza imaju lunat i gorak okus.
Jake baze djeluju razorno na tkivo.

Najprihvatljivija definicija kiselina i baza koju se najvie upotrebljava je

Brnstedova definicija. Nastavak Brnstedove teorije predstavlja koncept
konjugovanih parova. Prema Brnstedovoj teoriji, svaka kiselina ima svoju
konjugovanu bazu i svaka baza ima svoju konjugovanu kiselinu.

HCl + H2O H3O+ + OHHCl - Kiselina 1

H2O - Baza 2
H3O+ - Kiselina 2
OH- - Baza 1
Ovo je jedan primjer protolitike reakcije. Protolitike reakcije su one reakcije u
kojima se razmjenjuju protoni.
Neutralizacija je reakcija izmeu kiseline i baze:
NaOH + HCl NaCl + H2O
HNO3 + NaOH NaNO3 + H2O
Opta reakcija neutralizacije:
H+ + OH- H2O
to u najirem smislu znai da je neutralizacija reakcija nastajanja vode.
Vodeni rastvori soli koje nastalih reakcijom jakih kiselina i jakih baza su neutralni
i ne mijenjaju boju lakmus papira.

Disocijacija vode, jonski proizvod vode i pojam pH vrijednosti

Voda je kao to znamo univerzalni rastvara. Nalazi se svuda oko nas a i u nama.
Veliki broj hemijskih reakcija se odvija u vodi, pa je stoga za hemiju veoma vano
poznavati ravnotee u rastvorima elektrolita.
Jedno od obiljeja vode je da ona reaguje kao baza u reakcijama sa kiselinama ili
kao kiselina u reakcijama sa bazama. Znai voda je amfolit.
Voda je veoma slab elektrolit koji slabo provodi elektrinu energiju. Razlog toj
provodljivosti je autoprotoliza:
H2O(l) = H+(aq) + OH-(aq)

(1)

Ukoliko u obzir uzmemo Brnstedovu teoriju, moemo zapisati:

(2)

U gore zapisanoj jednaini kiselinsko-bazni parovi su znai:

H2O (kiselina)
H3O+ (kiselina)

OH- (baza)
H2O (baza)

Za jednainu (1) koristei Zakon o dejstvu masa moemo

disocijacije:
Kd=

[H ]
[H 2

zapisati konstantu

(3)

Kao to smo ve rekli; voda slabo disosuje tj. procent autoprotolize je mali tako da
se c(H2O) praktino ne mijenja. Ukoliko znamo da je masa jednog mola vode
M(H20)=18 g/mol,

i znajui formule za izraunavanje koliinske koncentracije i broja molova moemo

zapisati:
n=

m
1000g
=
=55,5mol
M 18g/mol

c(H20)=

(4)

n 55,5mol
=
=55,5 mol/dm3
3
V
1dm

(5)

Sada konano moemo napisati novu konstantu ravnotee:

Kw =Kd c(H2O) = 1,810 55,5 mol/dm =[H ][OH ]
-15

(6)

Nova konstanta ravnotee se naziva jonski proizvod vode. Jonski proizvod vode
ovisi o temperaturi i njegova vrijednost se poveava sa temperaturom. U
destilovanoj vodi na 25C koncentracije H+ i OH- jona su jednake i iznose 110-7
mol/dm3.
Tako moemo zapisati i :
Kw =(110 ) (110 )= 110
-7

-7

-14

(7)

Ukoliko nam je [H+]=[OH ], za vodeni rastvor se kae da je neutralan. U kiselom

rastvoru imamo viak H+ jona, a u baznom viak OH- jona. Koncentracije H+ i OHjona su meusobno povezane.
[H+]=

Kw
[OH - ]

[OH ]=

Kw
[H ]

(8)

Vidimo da su koncentracije H+ i OH- jona veoma mali brojevi i zbog toga veoma
nepraktini za rad. Zato je ustanovljena nova veliina nazvana pH. pH je negativni
logaritam koncentracije vodoninih jona.
pH=-log[H+]

(9)

Iako izgleda komplikovano, pH je jednostavno bolji nain izraavanja

koncentracije vodoninih jona.
Analogno tome, koncentraciju OH- jona izraavamo jednainom:
-

pOH=-log[OH ]

(10)

Dakle, da rezimiramo. Kiselost ili baznost nekog rastvora moe biti posmatrana
preko pH vrijednosti. Pa je tako:

Kiseo rastvor

[H+]>110-7 mol/dm3

pH<7

Bazan rastvor

[H+]<110-7 mol/dm3

pH>7

Neutralan rastvor

[H+]=110-7 mol/dm3

pH=7

Primjetno je da se vrijednost pH poveava sa smanjenjem koncentracije

vodoninih jona i tako na skali razlikujemo kiselo i bazno podruje te neutralnu
sredinu.
Koncentracija vodonikovih jona tj. pH je veoma vana za mnoge procese kako u
hemiji, poljoprivredi i nauci generalno, tako i u ivim organizmima.
pH krvi je 7,3 to znai da je krv bazna te takvi moraju biti i svi ljekovi i tenosti
koji se intravenozno daju ljudima. Promjena pH vrijednosti vea za 1 uzrokuje
smrt.
Pasta za zube je slabo bazna kako bi se neutralisale kiseline koje se stvaraju kada
se uzima hrana.
Sredstva za ienje su esto vrlo bazna (neka sadre ak i NaOH) te su stoga
veoma opasna za oi.
Pojedini nutricionisti smatraju da je u ishrani potrebno uvesti ravnoteu izmeu
namirnica koje daju kiselu i namirnica koje daju baznu reakciju. Na organizam u
svakom sluaju posjeduje sposobnost da u odreenoj mjeri regulie pH vrijednost
u tjelesnim tenostima. Terapije pojedinih bolesti se upravo zasnivaju na spoljnjem
regulisanju pH vrijednosti. Takav je sluaj kod eluanih oboljenja kada se u
terapiji koriste antacidi.

Jaina kiselina i baza

Podjela kiselina (prema stepenu disocijacije):
Jake
Slabe
Vrlo slabe

perhlorna
kiselina
(HClO4),
nitratna
(HNO3),
hlorovodonina (HCl), sulfatna (H2SO4)
fosfatna (H3PO4), sulfitna (H2SO3), fluoridna (HF)
sumporvodonina (H2S), cijanidna (HCN), borna (H3BO3)

Podjela baza (prema stepenu disocijacije):

Jake
Slabe

Natrijum hidroksid (NaOH), kalijum hidroksid (KOH),

kalcijum hidroksid (Ca(OH)2)
Amonijak (NH4OH),