MARIJA

MAGDALENA
ENA KOJU SVET NIKADA NEE ZABORAVITI
ROBERT D. VILEND
Ko je bila Marija Magdalena?
Ova pria iz Jevanelja po Marku tako je upeatljiva da pleni panju svakoga ko je voljan da
je saslua. Poput dragulja izloenog u nekakvoj runoj posudi, ona podsea na dve najgore prie
ikada zapisane jednu o razapinjanju Hrista od strane jevrejskih voa, i drugu o izdaji Hrista
od strane Jude Iskariotskog.
U centru panje je ena, seksualno iskoriavana i uniena u tolikoj meri da Biblija govori o
sedam demona koji su je opsedali.
etiri Jevanelja sadre iznenaujue sloeno saznanje o tome ko je ona, i razlog za njen
neobian postupak.
Isus nam je dao nalog da priamo priu o Mariji Magdaleni gde god se uspropoveda ovo
jevanelje po celom svetu. Ova knjiga je, delimino, ispunjenje Njegovog naloga!

Naslov originala:
Mary Magdalene The Woman the World Can Never Forget
Autor:
Robert J. Wieland

SADRAJ
PREDGOVOR...............................................................................................................3
ZATO PIEMO O MARIJI MAGDALENI? .........................................................................4
Zato je Isus traio da se pria o velikom greniku objavi svima? .............................................. 4

1. UPOZNAJTE NEOBINU ENU ....................................................................................5

Jovan daje jo jedan znaajan detalj koji je Marko ispustio........................................................ 6
Ko je bila ova ena? ...................................................................................................................... 6
Kako je ona postala takva? ........................................................................................................... 6

2. KAKO JE MARIJA UPOZNALA ISUSA............................................................................9

Pouka iz Isusovih molitvi .......................................................................................................... 10
I sada je ona konano osloboena! ............................................................................................ 11

3. KAKO MARIJA KAE HVALA TI ? ......................................................................... 12

Simon izlazi na scenu ................................................................................................................. 12

Ali kako bi mogao to da uini? .................................................................................................. 13
ta je Isus mogao da uradi za njega? .......................................................................................... 14
Ali, ta se desilo Mariji? ............................................................................................................. 15

4. TA JE VERA? ISUS DAJE ODGOVOR ....................................................................... 16

Veza izmeu Hristove ljubavi i Marijine vere ........................................................................... 16

Da li je Marija pomogla Isusu? .................................................................................................. 17
Dug Hristu, i dug ovoj eni! ...................................................................................................... 17
Ali zato je Isus tako preterano hvalio Mariju ? ........................................................................ 18
Sam Isus branio je Mariju .......................................................................................................... 18
Mi, naalost, vidimo sebe u liku ljudi hladnog srca - Simona i dvanaestorice ......................... 19

5. KAKO MARIJIN IN PRIKAZUJE ............................................................................... 20

HRISTOVU RTVU ZA NAS .......................................................................................... 20

Razmotrimo rtvu sadranu u Marijinom inu ........................................................................ 20

Velianstvenost Marijinog dela silno blista kad se uporedi sa Isusovom rtvom ..................... 20
Hladna reakcija gubavog Simona na Marijin in deluje uznemirujue ................................... 21
uvajte se pogrenog razumevanja ........................................................................................... 22

6. DELA NASTALA IZ MARIJINE VERE ....................................................................... 23

Mi dugujemo svih pet stotina srebrnika.................................................................................... 23

7. MARIJA MAGDALENA I TIH UDNIH 144 000 ........................................................ 25

144 000 imaju posebnu ulogu u toj poslednjoj velikoj drami ............................................... 27
Marija, tvoja braa i sestre stiu! ............................................................................................... 27
Isus se obradovao pre no to je ispustio svoj poslednji dah ...................................................... 28

PREDGOVOR
Ova neobina ena zauzima legendarno mesto u biblijskoj prii. Ukoliko se izuzme Isusova
majka, o njoj je napisano vie nego o bilo kojoj drugoj eni.
Marija Magdalena obuzme matu skoro svakog ko uje o njenom tajanstvenom i egzotinom
inu izlivanja dragocenog mirisa, kojim je pokropila Isusove noge a potom ih oprala sopstvenim
suzama. Bio je to prizor nezabeleen u ljudskoj istoriji.
Moda je najvelianstvenije tampano delo o Mariji Marija Magdalena: mit ili metafora od
Suzane Haskins (Harcourt and Brace, 1993). To pozamano delo od 518 strana, napisano je u vidu
studije i potkrepljeno mnogobrojnim fusnotama i indeksima. Ono istrauje nekanonska
Jevanelja i spise crkvenih otaca i biblijskih naunika tokom vekova, kao i umetnost proetu
religioznou. Njegova osnovna poruka je da misterija postaje utoliko vea to se vie zalazi u
nebiblijsku literaturu i umetnost.
Na skromni esej bavi se samo onim to se nalazi u etiri Jevanelja Matejevom, Markovom,
Lukinom i Jovanovom. Ali, kad se u svakom od njih razmotri kontekst, otkriva se iznenaujue
detaljan portret ove ene.
Mora postojati razlog zato je Isus traio da se o njenom inu govori sa tako posebnom
panjom, gde god se uspropoveda ovo Jevanelje po svetu. Istraimo samu priu.
Za samo dva dana poee osmodnevni praznik Pashe i praznik beskvasnih hlebova.
Prvosvetenici i knjievnici traili su nain kako bi u tajnosti uhvatili Isusa i ubili Ga.
Sloili su se da to ne treba da se desi tokom pashalne sedmice. Ne elimo da imamo posla
sa razgnevljenim mnotvom, govorili su.
Isus se naao u Vitaniji, kao gost nekadanjeg gubavca Simona. Dok je veerao, ula je
jedna ena nosei bocu sa skupocenim mirisom. Otvorivi je, izlila je to miro na Njegovu
glavu. Neki od gostiju su se razbesneli. To je rasipnitvo! isto razmetanje! Ovo miro
moglo se prodati za vie od jedne godinje plate i to dati siromasima. Negodovali su tako
gosti u svojoj ljutnji, spremni da iskale svoj gnev na Magdaleni.
Ali Isus im je rekao: Ostavite je; to joj stvarate neprijatnosti? Ona uini dobro delo na
meni. Jer siromahe uvek imate sa sobom, i kad hoete moete im dobro initi, a mene
nemate svagda. Uinila je to je mogla; unapred je pomazala moje telo za ukop. I zaista vam
kaem: gde god se uspropoveda jevanelje po svemu svetu, kazae se i ta ona uini.
Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, skovao je zaveru sa svetenstvom, odluan da
izda Isusa. Ovi prosto nisu mogli da veruju svojim uima i obeali su da e mu dobro
platiti. On je pak poeo da trai zgodnu priliku da im Ga preda.
- Poruka, Marko 14,1-11, Piterson

ZATO PIEMO O MARIJI MAGDALENI?

Zato je Isus traio da se pria o velikom greniku objavi svima?
1. Kao to fotografski otisak lii na svoj negativ, tako je njen udan in liio na Njegovu veliku
rtvu. Isus je morao da je odbrani jer, radei tako, On je branio samog sebe i svoj krst.
2. Ona je platila ogromnu cenu za tu alabastersku bocu sa dragocenim mirom (300 srebrnika,
godinja plata jednog radnika). Isus je platio ogromnu cenu da nas otkupi.
3. Ono to je Marija uinila bilo je prilino preterano: rasipanje cele boce sa vrlo
skupocenim mirom, a bila je dovoljna samo kaiica. Isus je u jo veoj meri bio rasipan prolio je
svoju krv da spase ceo svet, iako je znao da e samo mali broj ljudi odgovoriti na to.
4. Marijina pobuda bila je obeleena potpunom nesebinou; nije ni pomiljala na nekakvu
svoju slavu. Sve to je ona elela da kae bilo je: Hvala ti, Gospode, to si spasao moju duu! Tako
je i Isusov naum bio ista i jednostavna ljubav prema izgubljenim ljudima, bez koristoljubivosti koja
bi zamraila taj isti plamen odanosti prema nama. Marija je nesvesno odraavala Isusove tenje.
Njena opaanja, njena razboritost, bili su izotreniji nego kod bilo kog od dvanaest uenika.
5. Biblija je naglaeno izdvaja kao grenicu (Luka 7,37); njoj je mnogo oproteno, a ne
malo. Ona je to znala i shvatala; zato je njeno, nekada greno, a sada obraeno srce moglo da prui
mnogo ljubavi (47. stih). Otuda to njeno zadivljujue delo, najlepe od svih koje je ikada u istoriji
uinio neki grenik pokajnik.
6. Isus je zato u njoj video primer, prototip, ispoljavanje onoga to Njegova agape-ljubav
moe a konano e i proizvesti u 144 000.
7. Njen in ljubavi ni na koji nain nije doprineo njenom spasenju; on je za nju bio samo izraz
zahvalnosti za njeno spasenje koje je ve dobila.
Tako je Isus definisao najjasnije ispoljavanje onoga to re vera znai: Idi s mirom, rekao je,
vera tvoja spasla te je (50. stih). Isus je za sva vremena utvrdio jasnu definiciju vere: Zahvalnost iz
srca za ono to je On uinio za nas, spasavajui nas od samog pakla. Kada se vera shvati na takav
nain, ona ne moe nita drugo nego da se pokazuje delotvorna (Galatima 5,6).

1. UPOZNAJTE NEOBINU ENU

ta moe istina Jevanelja da uini za nekog iji je ivot postao istinska tragedija?
Ovde vidimo enu u bespomonoj situaciji, izopaenu usled seksualnog iskoriavanja.
Pogubne posledice takvog ivota bile su takve da Biblija govori o sedam demona koji su imali vlast
nad njom (Galatima 2,5.14; Marko 16,9). Sagledajmo tu priu u naoj neformalnijoj verziji:
I kada je bio u Vitaniji u kui Simona gubavog, dok je leao za trpezom, doe jedna
ena koja je imala sud od alabastra sa skupocenim pravim nardovim mirom; ona razbi
alabastarski sud i izli na njegovu glavu. A neki negodovahu govorei meu sobom: zato je
tako prosuto miro? Moglo se, naime, to miro prodati za vie od trista dinara 1 i dati
siromasima; i prigovarahu joj. No Isus ree: ostavite je; to joj stvarate neprijatnosti? Ona
uini dobro delo na meni. Jer siromahe uvek imate sa sobom, i kad hoete moete im
dobro initi, a mene nemate svagda. Uinila je to je mogla; unapred je pomazala moje telo
za ukop. I zaista vam kaem: gde god se uspropoveda jevanelje po svemu svetu, kazae se i
ta ona uini - za seanje na nju. - Marko 14,3-10
Marko nije imenovao tu enu, ali koristi odreeno knjievno sredstvo da nam ukae na osobu
zvanu Marija Magdalena, u 15,40.47 i 16,1.9. Matej iznosi ovu priu umnogome kao Marko, ali ni
on ne identifikuje junakinju (26,6-13). S druge strane, Jovan to jasno ini (12,2-9).
Ona je ili izvanredna osoba ili neobuzdani fanatik. Tih tri stotine dinara (srebrnika)
fantastian je iznos koji je ona potroila za samo nekoliko trenutaka aromatinog blaenstva na tom
skupu. U prvom trenutku izgledalo je da pojedini, kojima se nije svideo njen postupak, imaju pravo.
Jerusalim i njegova predgraa bili su puni siromanih ljudi kojima bi dobro dola hrana i odea
kupljena za tu kraljevsku sumu novca.
Ali, Isus je spasava od sramotne optube da je fanatik. On je pretvara u poznatu enu: Isus
nikad nije govorio tako uzvieno ni o jednoj drugoj osobi onog vremena! Ima li, njoj u prilog, vee
potvrde pod Nebom? Ova skromna knjiga nastala je kao majuni prikaz Isusovog pohvalnog govora
i naloga da pria o njoj mora biti objavljena po celom svetu. U stvari, moda i ne moemo da
istinski razumemo ovo jevanelje sve dok ne ujemo i ne shvatimo ono to Biblija govori o toj
eni!
Ima neeg u toj prii to pogaa davno ugasle strune naih dua. Mogli bismo da propovedamo
o mnogim doktrinama o kojima volimo da govorimo kao o sadanjoj istini, ali ako propustimo
ovu priu, liiemo svoje sluaoce osnovne istine koju ljudi poslednjeg vremena eznu da razumeju.
Isus je nameravao da pria o toj eni bude sastavni deo objavljivanja venog jevanelja svetu.
Sve do naeg vremena posletka nije bilo mogue zamisliti da e ta pria biti ispriana po celom
svetu, kako je On to rekao. Dirljiva istina sadrana u ovoj prii sada probija stare prepreke u srcima
hinduista, muslimana, budista, pagana, sekularnih ljudi tvrdog srca, mlakih hriana, svih ljudi.
Moemo samo naslutiti zato naa poruka jo uvek nije privukla panju svetovnog sveta, do kojeg
tek treba da dopremo.

Dinar je bio grki kovani novac po vrednosti ravan jednoj radnikoj dnevnici (Matej 20,2). Tri stotine bi bilo skoro kao
godinja plata.

MARIJA MAGDALENA 1. UPOZNAJTE NEOBINU ENU

Uveravanje razuma putem prikaza doktrine, uz korienje vizuelnih i drugih savremenih

pomagala, sjajna je stvar; ali sve dok nije dotaknuto srce, nai napori ostaju uzaludni. Isaija govori o
tome kako je Otac sakrio svog Sina Isusa kao tajno oruje, otru strelu u tulu Njegovom, da bi se
probio do srca ovog sveta. U Marijinom tulu nalazi se strela evangelizma, koja e irom sveta
prokriti sebi put i do onih srca do kojih je sada teko doi.
Ono to je Isus rekao deluje jasno: mi moramo uposliti Mariju da nam pomogne da dosegnemo
do srca ljudi. Meutim, kako to uiniti, ako nae srce prethodno ne bude omekano?
Jovan daje jo jedan znaajan detalj koji je Marko ispustio
On odaje tajnu o iznenaujuem identitetu tih nekih koji su osudili Marijino rasipniko
rtvovanje dragocenog mirisa (12,1-8).
Na svoju venu sramotu, kritiari su bili upravo dvanaest apostola! Samo nekoliko dana pre
Golgote, ovde ih vidimo spremne da se bez imalo razumevanja prikljue osudi neega to se
ispostavlja kao najlepe delo koje je ikada uinio grenik pokajnik, neega to rasvetljava ono to se
dogodilo na krstu.
Zatim apostol Jovan otkriva jedan, jo vie zbunjujui, detalj. Osim saznanja da je bezimena
junakinja bila zapravo Marija Magdalena, on nam saoptava i zato je jedanaest apostola bilo
spremno da svojim glasovima doprinese estokoj osudi te ene: oni su slepo sledili vostvo Jude
Iskariotskog, koji e ubrzo postati izdajnik.
Jedanestorica apostola nisu nastupili tako to e okrutnim reima osuditi Marijin dar. Ali, oni
su bili voljni da se povedu za najozloglaenijim otpadnikom svih vremena, i to u sedmici raspea za
koju je trebalo da se pripreme. Oni su imali sva uputstva koja im je Isus dao, ali ih nisu sluali.
Naravno da im je Hristos oprostio to su se poveli za Judom u ovoj sramnoj proceni. Ali, kroz
celu venost, oni e se u svojoj dui, iako im je oproteno, oseati nekako unienim zbog te slepe
spremnosti da slede izdajnika. (Osuivanje Marijinog ina podrazumeva osuivanje Isusa, kao to
emo dalje videti.)
Ko je bila ova ena?
Tokom vekova, meu uenim ljudima i teolozima bilo je popularno obeleiti Mariju
Magdalenu kao prostitutku. Iznenaujue detaljan mozaik proistie iz onoga to etiri Jevanelja
govore o njoj, ali izgleda da tu nema nikakvih nagovetaja da je ona bila prostitutka. Umesto toga,
njen problem bio je neka vrsta greha koji ju je doveo pod vlast demona.
Biblija bez ustezanja govori o prostitutkama, ukoliko to odgovara istini. U tom pogledu, nita
nije sakriveno. Marija je, moda, imala ak ozbiljniji problem nego to je obina prostitucija: neki
strunjaci veruju da postoji dokaz da je ona bila nimfomanka, ena koju je demon poude, a ne elja
za zaradom, udaljio od razumnog rasuivanja.
Demonska seksualna opsednutost nije prijatna opsesija. Njeni robovi vrsto su vezani, jer
zamke seksa u naoj psihi prodiru do iskonskih korena naeg postojanja. Mi smo bia stvorena po
Bojem liku, muko i ensko. Seks nije neto ime se treba aliti; tu su ivot i smrt ukljueni u
duboke tajne Bojeg stvaranja.
U Mariji nije bio samo jedan demon koga je trebalo isterati; sedam njih borilo se za njenu duu.
Broj sedam nije puki eufemizam. Biblija svedoi o tome da je ona bila veoma inteligentna osoba; a
to ste inteligentniji, to vie demona moe stanovati u vaoj dui, kada jednom u nju uu. Ova ena
je zaista bila otila veoma daleko.
Kako je ona postala takva?
6

MARIJA MAGDALENA 1. UPOZNAJTE NEOBINU ENU

Bog ne stvara ljude u takvom stanju! Delovi mozaika u etiri jevanelja, dopunjujui se
meusobno, pokazuju da je Mariju seksualno zloupotrebio najpre farisej Simon (pria u Luka 7 ne
znai nita drugo, kao to emo ve videti). Deri L. Vols i Dozef R. Dongel analiziraju hipotetiki
primer onoga to se deava nevinoj devojci koja doivljava slinu sudbinu: Razmotrimo sluaj
mlade devojke koju je seksualno zloupotrebljavao njen ujak. To iskustvo dovodi do emotivnog
rastrojstva i znatno doprinosi stvaranju krajnje negativnog utiska o samom sebi, to, izmeu
ostalog, utire put ka seksualnom promiskuitetu. ... Ugroena devojka nastavlja da se bori sa
oseanjem krivice i kompleksom nie vrednosti kroz ceo svoj ivot. 2
Marija je oigledno, kao mlada i ranjiva, bila izloena seksualnom zlostavljanju. Iako su njena
starija sestra i brat prisutni u biblijskoj prii, nema detalja o ocu, koji bi trebalo da je Simonov brat.
Iz nekog razloga, otac je izgubljen iz vida u biblijskoj prii. Iz biblijskog teksta nazire se da je
Marijino odgajanje i obrazovanje preuzeo Simon, istaknuti crkveni voa koji je iveo u Vitaniji
(predgrau Jerusalima, u blizini kue Marijine sestre Marte i brata Lazara).
Kao to se ponekad deava sa strievima i bratanicama, Simon, kako se da pretpostaviti,
zapoinje emotivnu vezu sa Marijom. ivei bez oca, ona je moda naivno udovoljila njegovoj elji
proetoj jedva primetnom agresijom. Karsten Donson u svojoj maloj knjizi Zapis u pesku, deo
prie o Mariji Magdaleni koji vam nikada nije isprian 3, navodi na misao da je ona ostala u drugom
stanju. Ako je tako, stric Simon je sigurno oajniki eleo da je to pre otera, kako njegova svetost i
ugled svetenika ne bi bile ukaljane glasinama koje su oigledno bile istinite. Marijin odlazak iz
doma mora da je bio zagoran najdubljim oseajem ozlojeenosti, koji bi se javio kod svake mlade
ene u takvoj situaciji.
Popularno gledite po kome se ona poistoveuje sa enom uhvaenom u preljubi, u Jovanu 8,111, izgleda da nema biblijsku potvrdu. Marijin problem bio je opsednutost demonima, a ne preljuba.
Kao mlada Jevrejka iz izvrsne porodice, postavi vrlo rano pobona zajedno sa svojom sestrom
Martom i bratom Lazarom, ona se, po svemu sudei, nije odala prostituciji ni preljubi. ak i da je
bilo tako, kontekst se ne uklapa u to. ena iz Jovana 8 bila je u Jerusalimu, a Marijini problemi desili
su se u Magdali, na dalekom severu Galileje.
Najverovatnije, s obzirom na ljudsku prirodu, sasvim razumno zvui pretpostavka da je Marija
otila u Magdalu da time jednostavno prikrije svoju sramotu. Obuzeo ju je oaj. Filozofija opteg
besmisla kao da je postala njen ivotni stav. Oaj, mraan kao pakao, uz odgovarajue neverstvo,
predstavljali su osnovu za viestruku demonsku opsednutost.
Dalje, vreme deavanja prie o preljubnici iz Jovana 8, smeta se pred kraj Hristove misije,
neposredno pre raspleta drame, kada je prepirka sa narodnim voama predskazala Njegovo
skoranje raspee. Ali Marijin problem postao je oigledan dosta rano, tokom Hristovog prvog
misionarskog putovanja, jer je do njenog osloboenja dolo ili tada ili ubrzo posle toga. Saznajemo
da je ona pratila grupu prilikom drugog misionarskog putovanja. Marijin lik jedva da se uklapa bilo
u profil jerusalimske prostitutke bilo u profil preljubnice.
Njen stric Simon bio je veoma istaknut, izuzetno potovan religiozni voa. Verovatno nikakva
pria o bilo kakvom neprikladnom odnosu sa Marijom nije procurela niti dospela u medije toga
doba. Uvek uena da potuje starije i patrijarhe svoje porodice, Marija se potinjavala ispoljavajui
krotost, ali je dozvoljavala i da je drugi gaze, gubila je samopotovanje a njen emocionalni temelj bio
je ozbiljno uzdrman. Poto su se frustracija i beznadenost uselili u njenu duu, ona je gajila u svom
2
3

Why I Am Not a Calvinist, InterVarsity Press, 2004, p. 208.

New York: Vantage Press, 1984.

MARIJA MAGDALENA 1. UPOZNAJTE NEOBINU ENU

srcu tako ogorenu mrnju da se emotivno poremetila. Kad se njena intelektualna otroumnost
udruila sa emotivnim oajem, to je bila odlina podloga da je zaposednu demoni. Broj sedam to
dobro opisuje.
Poto je bila potpuno liena samopotovanja (opsednutost demonima prouzrokuje takvo stanje
srca), i drugi mukarci su onda mogli da je zloupotrebljavaju (u Galileji je bilo rimskih vojnika).
Time je njena mrnja prema mukarcima uopte, postajala sve dublja i ogorenija. I nije prolo
mnogo vremena, a ona je postala ljudska dua naseljena tim udovitima drevne tame. Kad Biblija
insistira na broju sedam, to podrazumeva da je Marija Magdalena bila van domaaja bilo ijeg
terapijskog delovanja.
Ali susret sa Nekim ko zna kako da pomogne, Nekim ko moe da pomogne i nama, doneo joj je
veliku sreu.

2. KAKO JE MARIJA UPOZNALA ISUSA

Moda su brat Lazar ili sestra Marta ugovorili taj susret. Ona nikada, ni izdaleka nije upoznala
takvog oveka. Umetnici i pisci vekovima su izmiljali prie o seksualnoj privlanosti izmeu Marije
i Isusa, ali Biblija tako neto ne nagovetava.
Isus je znao da je Boji Sin. Ali On je bio i Sin oveji, potpuno ljudsko bie, u svaemu
iskuan, kao i mi, osim grijeha (Jevrejima 4,15 Karadi). Njegova ljudska priroda stalno je bila
vidljiva. Meutim, na planeti Zemlji nikada nije postojala ena tako lepa i privlana koja bi mogla da
postane nevesta otelotvorenom Sinu Bojem. On je, naime, ve bio u ljubavi, veren ako hoete,
sa jednom drugom enom, svojom istom buduom Crkvom, kako to Biblija govori. Njegova
brana ljubav ve je bila usmerena ka njoj. Crkva, kao telo, na kraju e postati Jagnjetova ena na
koju je On morao dugo da eka da bi se pripremila.
U meuvremenu, dok je bio otelotvoren, nijedna ena nije mogla da zauzme njeno mesto.
Nikakva manja ljubav nije mogla privui Isusa! Oni koji piu takve prie i snimaju filmove, ne
razumeju Isusov karakter niti prirodu prave ljubavi. Kad ve volite, nijedna druga osoba ne moe
zameniti voljenu (zbog ega je preljuba nemogua za svakog ko voli!). Boji Sin je oduvek voleo
samo svoju buduu suprugu.
Dok je bio u telu, Isus je u srcu imao isuvie istinske ljubavi, poznate kao agape, da bi bilo koju
enu i najmanje ohrabrio da o Njemu razmilja na romantian nain mada je, po Bibliji, mogao
biti iskuan i u tom pogledu. Za Njega je bilo dovoljno strano ve i to to e Ga njegova neduna
majka videti raspetog. Kako bi onda mogao dozvoliti da jo neka ena doivi takvo muenje, ak i
kada bismo dopustili mogunost da On do kraja ispolji svoju ljudsku prirodu?
Biblija izdvaja Mariju, Njegovu majku, kao jedinu enu u istoriji ija je dua trebalo da bude
probodena maem, kako joj je stari Simeon rekao u hramu (Luka 2,34.35; grka re romfaia,
veliki Golijatov ma). Isus bi svaku drugu enu potedeo duevnih muka kojima je bila izloena
Njegova majka!
No, Isus je voleo Mariju Magdalenu, to je sigurno, ali na isti nain na koji je voleo bilo koje
drugo ljudsko bie. To je bila nesebina, ista, samoportvovana ljubav. S obzirom da je postao kao
i drugi ljudi (Filibljanima 2,7), i s obzirom da je sam znao ta bee u oveku (Jovan 2,25), On je
razumeo Mariju bolje nego to bi to bilo u stanju ijedno drugo ljudsko bie. On je razumeo
sloenost njene enske ljudske prirode, posebno onu stranu njene due koja je ispatala zbog
zlostavljanja. On lino, kao Stvoritelj ljudi i Otkupitelj, znao je bolje od svakog drugog oveka ta je
ona oseala prema mukarcima.
ak i u takvom obinom kontaktu, Isus bi svakom ljudskom biu koje sretne prenosio, na neki
nain, oseaj samoportvovane agape ljubavi. Ako bi te due otvorile srce da je zadre, izvesna
mera uzajamne ljubavi nastala bi istog trena. Prepoznavanje bi u poetku bilo bez rei, jer bezdana
bezdanu doziva, kad je neija dua klonula, kao to je bila njena. 1 To nije bio njen instinktivan
odgovor, ve neto mnogo dublje od toga, jer Isus je rekao: Moje ovce sluaju moj glas... i idu za
mnom (Jovan 10,27). Marija je ula taj Glas, koliko god da je bio slabaan njegov odjek u njenoj
mranoj dui, zagluenoj bukom. Mi itamo da ljubav [agape] ne prestaje nikada. Oigledno, ak i

Psalam 42,7

MARIJA MAGDALENA - 2. KAKO JE MARIJA UPOZNALA ISUSA

u demonima opsednutim duama, ukoliko su iskrene, sposobnost da se oseti agape ljubav nikad ne
prestaje.
U skrivenim slojevima svoje svesti, Marija je poela da osea boanski upliv nadzemaljske
ljubavi koja je Isusa na kraju dovela do krsta. To je osvojilo njenu duu. Sa svoje strane, ona je
prepoznala tu ljubav, mada u samo neznatnoj meri. Za nju je bilo potpuno nezamislivo da na Zemlji
moe postojati ovek koji bi je voleo istom, to jest istinskom ljubavlju. Ali, Ovaj ju je ba tako voleo.
Poslednja iskra due, preostala u njenom srcu, bila je podstaknuta. Ona je elela ono to je On imao,
a to je bilo neto beskonano iznad seksa ili ljudskog druenja.
Pouka iz Isusovih molitvi
Ako ste se ikada zapitali zato morate uvek iznova, i opet iznova, da se molite radi neijeg
obraenja (ili ak svog linog!), nai ete odgovor u ovoj prii o Mariji Magdaleni. ak i Isus, Boji
Sin, Spasitelj sveta, morao je da se moli sedam puta pre nego to je Marija bila osloboena. Njen
sluaj bio je teak (a tako je i sa svakom izgubljenom duom, ukljuujui vau i moju).
Nita u biblijskoj prii ne upuuje na to da su te molitve izgovorene u jednoj jedinoj prilici.
Mudri pisac nam govori da je sedam puta ona ula Njegov prekor demonima koji su upravljali
njenim srcem i umom. 2 Demoni ne odustaju lako, posebno ako je re o seksualnim sklonostima.
Kakva god da je bila priroda njene strasti, Marija je nalazila samo privremeno olakanje nakon
isterivanja prvog demona; ali, njeno poverenje bilo je pobueno. Poela je da nazire nekakvu nadu.
Kao da je sitno proleno cvee nakon teke zime poelo da cveta u njenom umu i srcu. Da, ona je
mogla ponovo da postane ena koja potuje samu sebe!
Meutim, kada je novo iskuenje navalilo na nju, ona je pala. A nita ne boli kao pad nakon
ubeenja da ste izbavljeni. Ponovo ophrvana oajem, Marija je mogla samo da uputi molitvu kojom
se molio Psalmista: Jer podigavi me bacio si me (Psalalm 102,10). Ali, Isus se iznova molio za nju
i ona je iznova bila izbavljena. Drugi demon je isteran!
Teko je sve to zamisliti, osim ako ste i sami proli kroz borbu sa zavisnou. A ova ena prola
je to sedam puta! Vi kao da ujete Judu Iskariotskog i uenike kako govore Isusu da je ta ena
beznadean sluaj. Ti ne moe da spase svakoga; ona je sasvim propala! Nerazumno bi bilo da se
ponovo moli za nju! No, On se i sedmi put molio za njenu izgubljenu duu.
Mi nismo dovoljno mudri da bismo dokuili koji je bio taj sedmi demon, isteran na kraju. Ali
na osnovu dosta skromnog pastoralnog iskustva, moglo bi se rei da je, najverovatnije, u pitanju bila
gorka ozlojeenost koju je Marija gajila svih tih godina u odnosu na mukarca koji joj je unitio
ivot, oveka koji je zgazio njenu duu i sebino napredovao u svojoj karijeri preko ruevina njenog
ivota.
Meutim, kada je uspela da mu oprosti, da se - budui da je deo ljudske zajednice kao i on pokaje umesto njega, da shvati da je i ona kao lan ljudskog roda zgreila i izgubila slavu Boju,
kada je osetila da nema svoju linu pravednost ve samo onu koju joj je Hristos 100% pripisao, tada
je za nju svanula nova zora. Nita nije bilo mogue dok nije spoznala da bi njegov greh bio, zapravo, i
njen greh, da nije blagodati Spasiteljeve. Tada je Marija otkrila da je nemogui zadatak koji se nalazio
pred njom postao mogu: oprostila mu je.

Ellen G. White, The Desire of Ages, p. 568.

10

MARIJA MAGDALENA - 2. KAKO JE MARIJA UPOZNALA ISUSA

I sada je ona konano osloboena!

Sedmi i poslednji demon je isteran. Sada je ona pevala: Dua se naa izbavi kao ptica iz zamke
lovake; zamka se raskide, i mi se izbavismo (Psalam 124,7). Nije tu bilo ni primisli o nekakvom
inu ispatanja (u smislu pokore). Ta malena iskra, njena sposobnost da oseti agape ljubav, razvila se
u monu munju zahvalnosti u njenom srcu. Ona je pobegla iz samog pakla! Ba kao Hrianin i
Nadoljub u Banjanovoj alegoriji, koji su pobegli iz tamnice Diva Oajnika. Poput njih, zagledanih
suznih oiju u tela ostalih ljudi koji su takodje bili vredni panje, ali su tu propali u svom
neverovanju, i ona je znala samo za suze ponizne ali zahvalne skruenosti.
Njeno obraenje nije bilo nalik nekom programiranom postupku. Sve to je inila, bilo je
zahvalno prihvatanje onoga to je videla u Isusu. Pokazalo se da je njena vera bila istinska, jer je
odmah, kao to emo videti, poela da deluje.

11

3. KAKO MARIJA KAE HVALA TI ?

Ona je ve prela put do pakla i nazad. Gorina koju je ispila bila je uasna.
Biblija nam ne govori o bilo kojoj drugoj osobi suoenoj sa sedam demona, ili nekome ko se
oseao tako naputenim od strane Boga (Veliki Izuzetak je, naravno, Spasitelj na krstu, koji je
povikao: Boe moj, zato si me ostavio?).
U svojoj izgubljenosti, koliko god je ljudski bilo mogue, Marija je uronila u dubine uasa sa
kojim e se konano suoiti i oni koji izaberu da pretrpe drugu smrt sa sotonom. 1 Izlazak iz te
mrane peine na svetlost Boje ljubavi ispunio je njenu duu sreom koju niko ne moe da opie.
(Svi mi delili bismo tu radost da smo samo osetili mrak peine, ali nismo, zahvaljujui Hristovoj
blagodati!).
Marija je morala da kae Hvala Ti! na neki nain, i elela je da to kae glasno. Ali, na koji
nain? Sve je bilo protiv nje. Pre svega, ona je bila ena, a utati na javnom mestu bilo je pravilo za
enski rod.
Drugo, ona je izgubila i poslednji ostatak svoga ugleda. Dalje, kako izgleda, ona nije imala dar
govornitva, ili taj dar nije preiveo u njoj. (Ona je na kraju postala veliki propovednik, ali ne
pomou mudrih rei).
I ponovo, spajajui mali mozaik od delia datih u etiri Jevanelja, mi otkrivamo da je ona dola
na jedinstvenu ideju. Ona je ula ono za ta su dvanaestorica bila gluva (ene zaista imaju esto ulo,
kao to je poznato). Isus je stalno ponavljao da On ide u Jerusalim da umre. Dvanaestorica kao da su
to preula. Ako e On umreti, mislila je Marija, mogla bih bar da pomaem Njegovo telo nekim
dragocenim mirom.
Tri Jevanelja naglaavaju da kakvo god da je miro nala, ono je bilo skupoceno. Strunjak za
finansije, Juda Iskariotski, procenio ga je na vie od trista dinara, srebrnika, to je jednako
radnikoj plati za celu godinu. 2 Ako je apotekar i imao jeftiniji miro, ona je to odbila. Ono to je
kupila odgovaralo je ugledu jednog cara, ili makar njegove ekscelencije, namesnika Pilata. Bilo je
poznato kao nardovo miro, uvezeno sa Himalaja, na severu Indije, proizvedeno iz korena
specijalne biljke koja uspeva samo u tim krajevima.
Uzevi dragocenu alabastersku bocu, Marija je otila kui i odloila je do tunog dana, kada joj
bude zatrebala. Ona mora biti strpljiva (itamo da agape ljubav uvek ini strpljivim onoga ko je
poseduje).
Simon izlazi na scenu
Iako oigledno bezduan i okrutan jer je izagnao Mariju, Simon je ipak bio ljudsko bie.
Ljudskost je na kraju morala da nadjaa njegove svetenike ambicije. Njegova savest nije mogla da
se oslobodi oseaja krivice. On je upropastio ivot te ene i, na neki nain, njena krv bila je na
njegovim rukama.
On bi mogao da se uporedi sa Davidom koji je napisao Psalam 32, nakon to je ubio Uriju
Hetejina i ukrao njegovu enu. Taj Psalam muio je Simonovu duu: Jer dan i no titae me ruka

Biblija govori o dve vrste smrti: druga koja je plata za greh u konanom ognjenom jezeru (Otkrivenje 20,14); i san,
kao iskustvo celokupnog oveanstva i kao kraj ovozemaljskog ivota (vidi 1. Solunjanima 4,13-17)
2
Matej 20,1-2
1

12

MARIJA MAGDALENA - 3. KAKO MARIJA KAE HVALA TI ?

Tvoja (32,4). Prizor sa Marijom koja oajno lije suze, nakon to joj je naredio da ode, morala je
opsedati njegove misli i danju i nou, a posebno nou.
Krivica donosi oveku besane noi i nespokojne dane, bez mogunosti da se to ublai. Simon je
mogao biti sjajan ovek na svom radnom mestu, ali nou bi ostajao sam u tmini, sa Svetim Duhom
koji ispituje i osvedoava u grenost.
Kada je neko optereen nerazreenom krivicom, esto se deava da se najslabiji organ tela slama
i oboleva. U ovom sluaju, Simona je napala opaka bolest. Uasnut, saznao je da ima gubu, to je
znailo da mora da napusti svoj dom. Trebalo je da bude neto vie od oveka pa da ne pomisli kako
mu strogo Boanstvo vraa za ono to je uinio Mariji.
Jednom umnom autoru dugujem otkrie sledeeg intimnog detalja: Simon je negde upoznao
Isusa i tuno ga preklinjao da ga isceli od gube. 3 Oigledno da je Isus na to odgovorio svojom
blagodau, ne traei nikakvo Simonovo obeanje, to je bilo uobiajeno za Isusa. Sva Njegova
isceljenja uinjena su novozavetnom blagodau. Simon se kui vratio srean, ali verovatno ne
previe zahvalan. Budui da je isceljen od uasne bolesti, a uz to bio i pristojan, sada je morao
nekako da kae: Hvala Ti.
Ali kako bi mogao to da uini?
S obzirom da je uvek bio mukarina ije oi nikada nisu zasuzile, Simon nije mogao da uini
ono to i Marija, kada je pred svog Spasitelja pala na kolena sa suzama u oima. Simon je bio tipian
mukarac koji ne ispoljava svoja oseanja. Milioni mukaraca voleli bi da mogu da puste po koju
suzu. Ueni jo od malih nogu da potiskuju svoje prirodne ljudske nagone, oni postaju ljudi hladnog
srca. Simon je bio zatoenik svog hladnog srca i najstroe odan svom poslu.
Ali, konano je odluio ta da uradi: napravie gozbu i pozvati Isusa i Njegove uenike da dou
(Jovan 12,1-9). Za ovo je, bez sumnje, bila potrebna odvanost, jer ostalo je jo samo nekoliko dana
do raspea, a atmosfera u gradu, pod uticajem fariseja, bila je izrazito protiv Isusa. Simon ne bi
morao da kae nita to bi izazvalo neprijatnosti; njegova velika gostoljubivost nenametljivo bi
obavila posao i ... problem je reen!
Logikom svoje ljudske prirode, on nikada ne bi Mariju stavio na listu gostiju. U stvari, Luka
nam govori da je ona saznala za tu sveanost i bez Simonove pozivnice (Luka 7,37).
Saznavi za tu priliku, ona se setila neeg boljeg nego da prospe miro na Spasiteljevo mrtvo telo:
zato Ga ne bi pomazala dok je jo iv? Ona je razumela jasno biblijsko uenje da mrtvi ne znaju
nita, da nisu nieg svesni u svojoj smrti. 4 Uzevi svoju dragocenu alabastersku bocu, uputila se na
gozbu i zapravo upala u kuu.
Poto je nala Isusa, stala je tamo gde je On sedeo. Sva ta suzdravana zahvalnost to ju je
izbavio iz pakla, sada se, kada je klekla pred Isusa, spontano provalila u vidu neplanirane bujice
suza. Luka nam iznosi tu priu:
I gle, jedna ena, koja je bila grenica u gradu, sazna da je on u farisejevoj kui za
trpezom, donese alabastarski sud s mirom, te stade podno kod njegovih nogu plaui, pa
poe suzama kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljae njegove noge, i
pomazivae ih mirom.

3
4

Ellen G, White, Spirit of Prophecy, vol. II, p. 380.

Propovednik 9,5

13

MARIJA MAGDALENA - 3. KAKO MARIJA KAE HVALA TI ?

Videvi pak farisej koji ga je pozvao, ree u sebi: da je on prorok, znao bi ko je i kakva
je ena koja ga dotie, da je grenica (Luka 7,36-39).
esto sam se pitao ta bih ja uinio da sam bio na Isusovom mestu. On je znao celu priu o
Simonovom ispadu sa Marijom. Da li je Isus trebalo da digne ruke od Simona? Izbavljenje Marije
bio je teak posao; zato nije otiao kui i odmorio se? Mislim da bih ja rekao domainu: Hvala ti,
Simone, to si me pozvao. Lepa veera, ali imam neke druge obaveze. Preskoiu slatkie.
Dovienja. A u sebi bih zakljuio: Ma, nek propadne ovaj zato to me je kritikovao!
Meutim, Isus je voleo i jadnog Simona. Ako je Marijin sluaj teak, Simonov je bio jo tei.
Nju je opsedalo sedam demona, a on je imao i onog osmog. Njegova dua bila je sva opkoljena,
okovana ponosom, opisanim u Otkrivenju kao zid otpora, to je skoro beznadeno stanje srca,
najgore stanje u kojem je Njegova crkva ikada bila stanje mlakosti.
Ukopan u ubeenju bogat sam i obogatio sam se, stavu koji, kako izgleda, proima i
poslednju od sedam crkava opisanih u Otkrivenju 2 i 3, Simon je postao skoro nedostupan za
omekavajui uticaj Svetog Duha. To polutvrdo srce je kao stanje izgubljenosti bilo najvei izazov sa
kojim se Bog suoavao tokom svih vekova ljudske istorije, posmatrajui svoj narod koji ispoveda
Njegovo ime. Simon je bio sve samo ne dostupan, kao to proroanstvo govori o anelu crkve u
Laodikiji. Skoro nita ne moe da dopre do takvog srca.
ta je Isus mogao da uradi za njega?
Ovde u prii imamo izvrstan primer onoga to je bilo svakodnevno Isusovo iskustvo. U
izvanrednom pronicanju u Isusov tajni lini ivot, Isaija opisuje Njegove svakodnevne jutarnje
molitve: Gospode, Veni... budi mi svako jutro ui, da bih sluao kao to uenik slua. Gospode,
Veni, ui mi otvori i ja njemu niti se protivih, niti ustuknuh (50,4-5). Pitersonov prevod Biblije to
izraava jo ivopisnije: Gospodar, Bog, dao mi je uen jezik, tako da znam kako da ohrabrim
umorne. On me budi ujutro... i ja se nisam vraao snu, nisam navlaio pokriva preko svoje glave.
Isus se sigurno ozbiljno molio svako jutro da Ga Otac naui ta da kae u bilo kojoj prilici koja
e se zbiti toga dana. (I mi imamo istu priliku da to uinimo svakog jutra!)
Sveti Duh je bljesnuo u Isusovom umu priom koja je mogla da spase Simona od sebe sama; ta
pria spasava i nas, ukoliko shvatimo njenu poruku. Bio je to odgovor na Simonovo
samozadovoljno razmiljanje:
Isus mu pak odgovori i ree: Simone, imam da ti kaem neto. A on: uitelju, kai.
Ree: Dvojica su bili duni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a
drugi pedeset. Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji e ga, dakle, od njih vie
ljubiti?
Simon odgovori: mislim onaj kome je vie poklonio. A on mu ree: pravo si prosudio
(Luka 7,40-43).
Simon je svakako bio dovoljno inteligentan da odmah shvati poruku. ena koju je prezirao
dugovala je pedeset srebrnika; njegov dug iznosio je pet stotina.
Isus je mogao da se zaustavi na tome, i Simon bi bio blagosloven pravilnim razumevanjem svoje
krivice. Ali, Spasitelj je odluio da utisne trn jo dublje:

14

MARIJA MAGDALENA - 3. KAKO MARIJA KAE HVALA TI ?

I okrenu se eni, te ree Simonu: vidi li ovu enu? Uao sam u tvoju kuu, nisi mi
dao vode za noge; a ona je suzama oblila moje noge i svojom kosom otrla.
Simon je sigurno, na te rei, pocrveneo. Ali trn ide jo dublje:
Poljubac mi nisi dao; a ona, otkako sam uao nije prestala da mi ljubi noge...
Simon je sada ve sigurno tamnocrven u licu. Ali jo nije gotovo:
Nisi mi pomazao glavu (obinim) uljem; a ona je mirom pomazala moje noge.
Svi su uli svaku re. Simon je, verovatno, eleo da propadne u zemlju. A onda Isus izgovara
formulu ije razumevanje Simon oajniki potrebuje, formulu ije razumevanje jeste nasuna
potreba Bojeg mlakog naroda danas, ukoliko ne eli da ostane mlak jo jedan vek ili vie:
Stoga ti kaem, oproteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; a kome se
malo prata, on malo ljubi (Luka 7,44-47).
Ovde se nalazi jedna duboka pouka o savlaivanju najteeg zadatka, koji svako od nas treba da
naui: Kako da volimo. Da li bi bilo lake kada bismo shvatili formulu koju nam Isus nudi?
Ali, ta se desilo Mariji?
Na kraju ove rasprave sa Simonom, lea i dalje okrenutih fariseju, a obraajui se Mariji, Isus
veli:
Vera tvoja spasla te je; idi s mirom (50. stih).
Ovo pokree pitanje: ta je vera? Ona je spasla Mariju, iako je bila izgubljena. Oigledno, Isus
eli da nam kroz njeno iskustvo osvetli pravu definiciju vere.

15

4. TA JE VERA? ISUS DAJE ODGOVOR

Na toj veeri, Isus je rekao Mariji: Vera tvoja spasla te je; idi s mirom . Ona je imala dragoceni
imetak: istinsku veru. Ali ta je to istinska vera?
Kineska poslovica kae da slika vredi vie od hiljadu rei. Vera je conditio sine qua non 1
istinskog hrianskog iskustva. Pravednost se dostie samo verom, ne od dela, da se niko ne
pohvali (Efescima 2,8-9).
Ali, moramo da napravimo razliku izmeu istinske vere i njenog falsifikata, ako elimo da ikada
iskusimo mir u srcu. Odgovor Marijinog srca na osloboenje od sedam demona, Isus visoko
uzdie i to prikazuje onako kako bi Kinezi voleli: kao sliku vere. Vrednost slike vea je od mnogih
hiljada rei.
Iskazana na jednostavniji nain, ova definicija bi glasila: 'Vera je zahvalnost srca za agape
ljubav', koja je navela Sina Bojeg da umre za nas na krstu. Vera je ono to je Marija imala.
Od prvog kontakta sa Spasiteljem, ona je poela da otvara svoje srce Svetom Duhu da bi u njega
izlio tu agape ljubav. Ona isprva nije mogla da primi mnogo, ali iz dana u dan njena mogunost
primanja poela je da raste.
U svom prvom susretu sa njom, u Magdali, Isus je izrazio tu agape ljubav, moda ne reima, ali
pogledom, dodirom, duhom, vatrenou svoje molitve za njeno izbavljenje. Ona je bila skoro sasvim
unitena, ali je ono malo due to je ostalo u njoj moglo da odgovori slabanom iskrom zahvalnosti.
Nakon toga, sa svakom sledeom molitvom njena zahvalnost za Njegovu agape ljubav sve je vie
rasla.
Ono to ju je pobuivalo nakon toga nije bio strah od pakla, niti nada da e biti nagraena, niti
ljubav prema Nebu, niti elja da je drugi slave, ve potpuno nesebina zahvalnost za ono to Biblija
izraava reima: ...irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae
saznanje (Efescima 3,18-19).
Ona je doivela predivnu stvarnost opisanu u Rimljanima 5,5: A nadanje nee se osramotiti,
jer se Boja ljubav [agape] ve izlila u naa srca Duhom Svetim koji nam je dat. Agape ljubav
ispunjava prazno srce kao kad se sipa vino u krag!
I kad je srce konano ispunjeno, ljubav iz njega izliva se i tee ka drugima tako lako i prirodno
kao to se izlivalo Isusovo srce. Nije re o tome da vi pokuavate da se ponaate kao Isus;
posmatrajte, vidite, shvatite stvarnost sadranu u Njegovom srcu; osetite koliko Ga je kotalo da vas
spase; tada e isto ponaanje potei i iz vaeg srca. Kao utakmicu u areni, mi posmatramo ovu
dramu kako se odvija nesvesno u Mariji. Ona je praktian prikaz spasenja jednog grenika.
Veza izmeu Hristove ljubavi i Marijine vere
Razbivi alabastersku bocu dragocenog mira da bi pomazala Isusa, Marija je odrala lekciju
celom svetu. Ona je pokazala isti duh portvovanja zapaen u Isusovom ivotu i smrti. Marijin in
ima posebno znaenje za nas kao ilustracija onoga to je Hrista odvelo na krst.
Njen in u Vitaniji istie se u istoriji kao najlepe, najdirljivije delo koje je ikada uinio pokajani
grenik. Ono je blisko povezano sa tokom i okonanjem velike borbe izmeu Hrista i sotone, jer je

Sine qua non - uslov bez kojeg se ne moe

16

MARIJA MAGDALENA - 4. TA JE VERA? ISUS DAJE ODGOVOR

predstavljalo dokaz da je sotonina osnovna tvrdnja bila pogrena: ljudski rod je zaista sposoban da iz
dubine due iskae zahvalnost za rtvu koju je Isus prineo.
Marija nije imala sopstvenu pravednost; ali pravednost njenog Spasitelja bila joj je dodeljena i
tako postala sastavni deo njenog karaktera. Ona ju je svesrdno primila. Pravednost o kojoj je re,
nije joj bila samo formalno pripisana; ona je nala svoje boravite u njenoj dui. Kao to je Jov
mnogo ranije dokazao da sotona nije bio u pravu, jer se moe sluiti Bogu bez ikakve oekivane
nagrade, tako sada i Marija daje velianstven prikaz te istine, iako ne shvata do kraja svoju ulogu.
Preko nje se ispoljava ona sila koja prati in samopredaje. Ona spaljuje sve mostove za sobom:
od sada, ona predaje sebe Spasitelju, sve stavlja na Hristov oltar. Pavle kae: Jer Hristos je za mene
ivot. 2 Odsad, ona vie nema problema sa poslunou. To nije samo spoljanji in, ve je to u
njenom srcu.
Da li je Marija pomogla Isusu?
Zamislite kako je njeno plemenito delo obradovalo srce Spasitelja u Njegovim najmranijim
satima, kada je visio na krstu! Nijedan aneo s neba nije mogao da Ga utei kao to je moglo seanje
na Marijinu rtvu prinesenu sa suzama. U njenoj portvovanoj veri usmerenoj ka Njemu, On je
video zalog svoje konane radosti. Trud Njegove due obezbedie Mu dragocenu nagradu
pojavljivanje mnogih pravednika koji to postaju kroz veru koja se kroz ljubav pokazuje (Galatima
5,6; Isaija 53,11).
Hristova smrt na krstu ispunila je zahteve zakona za izmirenje. Teolozi mogu beskonano da se
prepiru oko toga. Ali buenje takve pokajnike ljubavi u ljudskim srcima je neto to menja ivot.
To je Spasitelju nagrada za Njegovo bezrezervno samortvovanje.
Dug Hristu, i dug ovoj eni!
Svet moda duguje Mariji neto to nikada nije jasno uvideo. Kada je to bilo najpotrebnije, ona
je ohrabrila Onoga koji je bio okrutno kuan do krajnjih granica. Dvanaestorica hladnog srca nisu
Mu mogli pruiti utehu kao Marija, koju su oni prezirali zbog njenog neobinog dara.
Marija nije mogla da zna zato je bila pokrenuta da to uini. Dobila je nagovetaj i podsticaj iz
jednog zagonetnog, pa ipak nepogreivog izvora mudrosti agape ljubavi. Ona je potroila sve to je
imala samo da bi kupila to miro. Ono to se stvarno desilo jeste da je ona pomazala Hristovo telo
unapred za ukop; i On joj je zbog toga odao puno priznanje!
Ona je bila nesposobna da odbrani svoj in pred uenicima spremnim da je ukore, tako da je
Isus lino morao da je uzme u odbranu. Time je On, zapravo, dao svojim uenicima pouku o
znaenju krsta.
U stvari, na osnovu onoga to je rekao, izgleda da je potrebno saoseajno razumevanje
Marijinog dirljivog ina, ako elimo da razumemo samo jevanelje. On predskazuje potovanje koje
e Njegovi sledbenici u svim vekovima ispoljavati prema njenom postupku: Gde god se
uspropoveda jevanelje po svemu svetu, kazae se i ta ona uini za seanje na nju. Daleko
ubedljivije od bilo kog zapisa u mermeru, u znak seanja na nekog od rimskih imperatora!
Ovo je dovoljan razlog da Mariji posvetimo dunu panju.

Filibljanima 1,21

17

MARIJA MAGDALENA - 4. TA JE VERA? ISUS DAJE ODGOVOR

Ali zato je Isus tako preterano hvalio Mariju ?

Da li je On bio neuravnoteen kao to je to ona naizgled bila? Zar On nije mogao da bude
uzdraniji i oprezniji u svojim reima? Mudri ljudi najee ne pokazuju oduevljenje u toj meri.
Zbog ovog jevanelja miomiris njenog ina treba da se, kao to Isus kae, objavi irom sveta.
Ovde je klju za ono to ovde deluje zbunjujue. Marija je odrala propoved. Isusova preterana
ljubav zahtevala je preteran odgovor, i zato Isus mora da je odbrani. On mora, u stvari, da brani
svoj krst! Imao je za to dovoljan razlog:
Njen in rasvetljava jevanelje, i reljefno prikazuje njegove principe ljubavi, rtve i
uzvienosti,
Sitniavost uenika prikazuje nau uroenu tvrdou srca kao reakciju na ljubav koja je ovde
otkrivena.
Da smo mi bili prisutni u toj situaciji, shvatili bismo da je teko ne zauzeti stav Jude
Iskariotskog. On je govorio glasom razuma! Moda bi mnogi crkveni i oblasni odbori rekli amin!
na tu ispravnu finansijsku procenu.
Marija je uradila neto to je, naizgled, bilo tako iracionalno i rasipniki. Ako trista dinara,
kolika je vrednost mirisa, predstavlja radniku platu za godinu dana (dinar na dan je bila
uobiajena plata Matej 20,2), takav iznos bi verovatno bio dovoljan da obezbedi obrok za pet
hiljada mukaraca osim ena i dece, prema Filipovoj opreznoj proceni; a mogao je i da pomogne
mnogim siromanim porodicama (vidi Jovan 6,7; Matej 14,21). Zato se Isus nije obazirao na te
primedbe?
Da ne znamo ishod ove drame u Vitaniji, ta bismo mislili o ovoj nerazumnoj rasipnosti? Ko
meu nama ne bi razumeo strogost uenika? Ova emotivno poremeena ena zasluuje prekor!
Zato se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne dade novac siromasima?
Sam Isus branio je Mariju
Mogli bismo da upitamo: Gospode, zar ne bi bilo razumnije i praktinije da je Marija
upotrebila samo nekoliko kapi da pomae Tvoju glavu, a zatim ostatak prodala i priloila u na
dobrotvorni fond? Zato se toliko zalae za nju?
Mogli bismo moda da Mu izrazimo zadovoljstvo to takvi fanatini pobornici, poput Marije,
ine manjinu u dananjoj crkvi. No, takvo, naizgled nesmotreno, Isusovo ponaanje ipak zbunjuje.
On je jednostavno mogao da joj kae neto lepo, da je pohvali zbog topline njene ljubavi,
istovremeno je prekoravajui zbog rasipnitva. On je mogao ljubazno da je ohrabri, ali i da stia
pravedan gnev dvanaestorice. To je ono to bi svaki mudar pastor pokuao da uradi, ne bi li zadrao
svoj crkveni odbor na okupu!
Ali Isus nije tako postupio! Nesrena pokajnica pokuava da pobegne neprimeena, sva
zbunjena i osramoena, plaei se da e sestra Marta, brat Lazar, a moda ak i Isus, o njoj misliti da
je luda i nepromiljena. Meutim, Njegove rei su je zaustavile i zadrale. Isus svojim glasom
nadjaava gunanje uenika: Ostavite je; to joj stvarate neprijatnosti? Ona uini dobro delo na
meni (re dobro je kalos na grkom, to znai precizno, tano ono to treba).
Daleko od toga da odobri navodnu brigu uenika za siromane, On daje drugaije tumaenje
Marijinih pobuda, te se ispostavlja da njen in predstavlja daleko istinitije milosre. Njen in postao
je sredstvo za objavljivanje Jevanelja. Isus je, zapravo, njenom inu dao simboliki znaaj, a da ona
sama toga nije bila svesna:
U alabasterskoj boci, razbijenoj kraj Njegovih nogu, On je video svoje telo, ranjeno i
slomljeno nas radi.
18

MARIJA MAGDALENA - 4. TA JE VERA? ISUS DAJE ODGOVOR

U dragocenom miru koje je kapalo na pod i nestajalo u uvek ednoj zemlji, On je video svoju
krv koja se proliva za mnoge radi oprotaja grehova, a ipak odbaenu i prezrenu od strane mnogih
ljudi.
U pobudama koje su Mariju pokrenule na taj postupak - u ljubavi koju je to slomljeno,
pokajniko srce gajilo prema Njemu - Isus je video istinski odraz svoje ljubavi prema nama.
U njenoj rtvi koju je uinila kada je kupila miro po ceni jedne teko steene radnike plate
za itavih godinu dana 3, On je video potpuno pranjenje sebe, odricanje od samoga sebe, u ulozi
boanskog Zarunika naih dua.
U njenoj prividnoj rasipnosti gledao je velianstvenu sveobuhvatnost nebeske rtve, jedino
dovoljne da spase svet, iako e je prihvatiti samo aica stanovnika ove Zemlje.
I upravo zato je Isus bio primoran da brani svoj krst pred onima od kojih se s pravom oekivalo
da potuju i cene njegovu neopisivu vrednost.
Mi, naalost, vidimo sebe
u liku ljudi hladnog srca - Simona i dvanaestorice
Juda se podrugljivo i prezrivo odnosio prema tom odrazu najistije i najsvetije ljubavi koju
venost poznaje; a uenici su jednostavno sledili podsticaje svog sebinog, kritizerski nastrojenog
brata. Da li mi pomiljamo kako smo svetiji od njih?
Dobro je podseati se da je Marija bila prosvetljena tajanstvenim podsticajima Svetog Duha. On
se sputa do nas bez nekog odreenog razloga. Ovo nadahnue pronalazi vrata jedino slomljenog i
skruenog srca.
Uenici nisu bili svesni takvog uticaja, iako su neposredno primali saznanja o Isusovoj skoroj
smrti o kojoj Marija, kako izgleda, jedva da je ula. I tako sada jedna neuka ena dri propoved o
krstu daleko reitije nego Petar na dan Pedesetnice. Sve do danas njena propoved ini da zatrepere
srca onih koji o njoj duboko razmiljaju.
Sada uviamo da poznavanje istorijskih detalja raspea nije nita u poreenju sa srcem koje je
na tome zahvalno. Ako telo i krv ne mogu da razumeju uenje o Hristovoj linosti, kao to je
Spasitelj rekao u Kesariji Filipovoj 4, onda je sigurno da telo i krv ne mogu da shvate ni uenje o
krstu.

3
4

Izgleda neprikladno misliti o njenih 300 srebrnika kao o plati prostitutke! (Vidi 5. Mojsijeva 12,18)
Matej 16,17

19

5. KAKO MARIJIN IN PRIKAZUJE

HRISTOVU RTVU ZA NAS
Razmotrimo pobude koje su podstakle Mariju. To nije bila nada na nagradu, pa ak ni elja da
zbog svog postupka bude slavljena. Ona je elela da proe neprimeena. Odao ju je samo iznenadni
miomiris koji je ispunio sobu. Vera koja radi samo kroz ljubav bila je njen vodei princip, a to je,
opet, bio samo odraz Isusove ljubavi prema grenicima.
Koji Ga je to motiv odveo na krst? Teolozi mogu da ispiu ogromne tomove knjiga u pokuaju
da objasne to udesno delo na Golgoti, ali e se na kraju, iscrpljeni, ipak vratiti shvatanju da se
nijedan razlog ne moe dati osim agape ljubavi.
Kako je ohrabrujue bilo za Isusa da u Mariji vidi odraz svog karaktera! Zar u greniku?
pitate se vi. Da, u eni... koja je bila grenica (Luka 7,37) i to teka, On je video svoj odraz. Kao
pozitiv otisak koji se dobija sa negativa fotografije, On je u njenoj ljubavi video veran odraz svoje
sopstvene uzorne ljubavi. Sramota satre srce moje, vapi On (Psalam 69,20); pokajanje je sada
slomilo njeno srce kroz slubu Njegovog slomljenog srca. Njeno srce postalo je slino Njegovom.
Nebeski aneli, pevajte pesme pobede! Plan spasenja je uspeo! Velika prekretnica se dogodila.
to se tie dvanaestorice hladnoga srca, ispada da rizik koji je Bog preuzeo na Golgoti moda i ne
izgleda ba sasvim opravdan, ali se pokazao potpuno uspenim u sluaju ove ene iz Vitanije. To
znai da e i za mnoge druge biti uspean! Boja rtva u Hristu podstakla je njenu duu na drugu
rtvu koja dopunjuje onu prvu: Duh skruen, srce skrueno i poniteno. Na sreu, Bog se razlikuje
od svojih uenika; On ne odbacuje (Psalam 51,17).
Razmotrimo rtvu sadranu u Marijinom inu
Njeno delo najsjajnije blista kad se uporedi sa rtvom koju je Isus prineo za nas. Dok ju je
hvalio, rekao je: Uinila je to je mogla. I On je isto tako uinio sve to je mogao.
Da li je Marija ikada bila nagraena nekom zemaljskom nagradom za ono to je potroila da
kupi miro mi to ne znamo. Ali neka Onaj koji je izlio samog sebe, koji je unizio samoga sebe i
postao posluan do smrti, do smrti na krstu (Filibljanima 2,8) neka On bude obilno nagraen za
svoju rtvu! Mi nemamo alabastersku bocu sa mirom da je razbijemo pred Njegovim nogama, ali
moemo li bar da prolijemo koju suzu i da ih operemo? Gospode, zar ne moe i u nama da
pronae sedam demona i da ih izagna, kako bismo nauili da volimo kao to je Marija volela!
Velianstvenost Marijinog dela silno blista
kad se uporedi sa Isusovom rtvom
Razmiljanje uenika ilo je u ovom pravcu: emu rasipanje neeg tako dragocenog? Sve se
prosulo po podu! Tri stotine srebrnika naisto propalo! I mi volimo Isusa ali, Marija, bilo je
dovoljno izliti i samo nekoliko kapi na Njegovu glavu.
Slino bismo i mi razmiljali!
Sve do danas ljudsko srce nije u stanju da ceni velianstvenost rtve na Golgoti, sve dok se Sveti
Duh nekako ne probije do njega.
Zato da se poloi boanski ivot kao otkupnina za mnoge, kada e se samo neki odazvati?

20

MARIJA MAGDALENA - 5. KAKO MARIJIN IN PRIKAZUJE HRISTOVU RTVU ZA NAS

Zato izliti pravu Nijagaru samoportvovane ljubavi, ako e sve osim nekoliko kapi biti
izliveno uzalud?
Hristova rtva bila je dovoljna da spase milijarde grenika na Zemlji; zato platiti tako veliku
cenu kada e konani dobitak biti tako mrav?
Zato bi boanski Pastir plakao nad bezbrojnim Jerusalimima ove Zemlje kada Ga oni nisu
prepoznali niti mare za dan svoga pohoenja?
Zato On ne bi ograniio svoju ljubav i njeno ispoljavanje na onih nekoliko koji e se
odazvati, umesto da je beskrajno rasipa ne dobijajui nita za uzvrat? 1
Tako su nekada razmiljali uenici, suoeni sa Marijinom velikodunou; tako i danas ljudi
misle o Onome na iju je ljubav Marijina samo podseala!
Kao odgovor, moemo jedino rei da ljubav nikada nije prava ukoliko nije rasipna! Ljubav
nikada ne krtari, nikada ne rauna! Marijina skupocena posudica od alabastera nije bila kupljena
na rasprodaji. Ona je platila punu cenu za najbolju robu koja se mogla dobiti, ne gunajui to nita
nije uspela da utedi. Moemo samo zamisliti kako Marija odlazi trgovcu i trai mirisno ulje. Videi
u njoj siromanu seljanku, on joj nudi neki jeftin proizvod. Zar nemate nita bolje? pita ona.
Da, imamo, ali e morati da odbroji dve stotine groa!
A imate li neto jo bolje od toga? uporno e Marija.
Da, imamo neto najbolje i najskuplje to se moe nai na tritu! Kota tri stotine groa!
Marija, ti to ne moe kupiti! Taj miris je spravljan za careve!
Dajte mi ga! odgovorila je ona. Rukovoena verom koja kroz ljubav radi, nije mogla da
uini nita manje.
Zar je Bog, koji je i sam ljubav, mogao da uini ita manje od toga? On se nije preraunavao
kako da otkupi spasene uz najmanju moguu cenu! Nebo, palate od slonovae, odanost mirijada
anela, prestole beskrajnog svemira, ivot veni, da, ak i dragoceno zajednitvo sa Ocem, sve je to
Hristos dragovoljno dao, dajui sebe! Pravi okean vode ivota tako obilno izliven, da bi se za uzvrat
dobilo nekoliko krhkih zemaljskih sudova punih ljudskih suza ljubavi! Kako beskrajno dragoceni
moraju biti ti sudovi (Psalam 56,8) naem Spasitelju!? Neka eka Izrailj Gospoda! Jer je u
Gospoda milost, i velik je u njega otkup! (Psalam 130,7).
Hladna reakcija gubavog Simona na Marijin in deluje uznemirujue
Na domain bio je tihi svedok Marijinog ina odanosti. On izgleda nije bio zabrinut samo zbog
njenog raskonog dara kao dvanaestorica. Jo mranije pretpostavke proimaju njegovu duu,
iskrenu i praktinu, koliko je to bilo moguno u njegovom sluaju.
On jo nije poverovao da je Isus Spasitelj, iako se nadao da e se On moda zaista dokazati kao
Mesija. Iskusivi uzbuenje nakon udesnog izleenja od gube, on je sada, u znak zahvalnosti,
udostojio Galilejca i Njegove siromane sledbenike svojim pozivom na drutveno okupljanje.
Postupajui na takav nain, on izbegava da Isusu oda ast i priznanje kao nekom ko je ravnopravan
u drutvenom smislu.
Dok posmatra uzvieni prizor kako pokajana grenica svojom kosom brie suzama nakvaena
stopala Spasitelja sveta Simona opsedaju mrane misli: Da je on prorok, znao bi ko je i kakva je
ena koja ga dotie, da je ona grenica (Luka 7,39). Kako je teko samopravednom srcu da
prepozna ono to nosi peat neba!
Ovakvo razmiljanje imaju i mnogi dananji hriani koji se strogo dre kalvinistikog predeterminizma. Oni smatraju
da je Hristos umro samo za izabrane.

21

MARIJA MAGDALENA - 5. KAKO MARIJIN IN PRIKAZUJE HRISTOVU RTVU ZA NAS

U paraboli koju je koristio da prosvetli jadnog Simona, Isus otkriva pouku o krstu koja
prosvetljuje svako iskreno srce, spremno da zastane i da je razmotri: vi volite u onoj meri u kojoj
oseate da vam je oproteno.
Vi ste samo mali grenik? Dobro, onda ste osueni i da malo volite.
Simon, onaj koji je prvobitno naveo Mariju na greh, jasno je prikazan u paraboli kao dunik
koji duguje pet stotina srebrnika. Suprotstavljajui Simonovom hladnom srcu, lienom ljubavi,
toplu Marijinu odanost, Isus taktino otkriva Simonovom mranom umu jednu odista zapanjujuu
istinu: Ako onaj kome je najvie oproteno najvie voli, onda bi ba on trebalo da ima takvu
pokajniku, Marijinu ljubav.
Svetlost koja i danas sija sa krsta obasjala je Simonovo srce i otkrila mu da je on zapravo jedan
skoro beznadeni grenik. Beskrajno Isusovo saaljenje sauvalo ga je od konane propasti, vee od
one koju bi Marija doivela. Simon je kao i Marija, takoe mogao da zapeva Veslijevu himnu Isuse,
Ti to ljubi duu moju.
uvajte se pogrenog razumevanja
Isusova parabola nije trebalo da pokae da razliiti grenici treba da osete razliiti stepen
obaveze. I Simon i Marija bili su veiti i beskrajno veliki dunici prema boanskom Poveriocu.
Meutim, Marijina ljubav bila je posledica njenog shvatanja da je grenica i da joj je mnogo
oproteno. Simonu je bilo oproteno malo, jer je mislio da je samo malo greio.
Da li bilo ko u Bojem venom carstvu moe imati oseaj superiornosti u odnosu na druge? Ja
nikad nisam bio kao obini ljudi! Ja dolazim iz dobre porodice i odrastao sam na pravoj strani ulice!
Moji prijatelji nisu bili kloari koji ive bez obaveza i koriste droge. Ja sam bio dobar sam po sebi i
samo mi je bilo potrebno da me neko malo pogura ka vrhu, pa da uem u carstvo!
Zar ovakve rei nisu primerenije nekom ko e ostati izvan kapija Grada nego onima koji su
unutra?
Ako je Pavle mogao sebe da nazove prvim meu grenicima, smemo li mi uiniti manje od
toga? Kakvu je svetlost krst mogao da baci na neosetljivo srce Laodikeje, poslednje od velikih sedam
crkava u istoriji! Mlaki, samopravedni sveci zaostajae iza carinika i bludnica koji e se, kao Marija,
rado pokajati kada uju poslednju poruku milosti. No mnogi prvi bie poslednji i poslednji prvi.

22

6. DELA NASTALA IZ MARIJINE VERE

Ako prihvatamo da su naa svetovna srca hladna, ako nijedna suza zahvalnosti nikad nije
nakvasila nae oi, treba li tada da se predamo avolu i ponovimo Marijino posrnue da bismo
nauili kako da volimo vie? Ne, jer mi moda nikada ne bismo pronali put povratka kao to se s
njom dogodilo. Ali, postoji bolji nain da se naui kako voleti vie.
(a) Shvatiti, (b) videti, (c) sagledati, (d) dokuiti da je vaa istinska krivica vea nego to ste je
zamiljali. Vidite da stojite rame uz rame sa Simonom i da dugujete pet stotina srebrnika, a ne
samo pedeset. Mislite o tome ta biste bili da vas Isus nije ve spasao od toga to ste mogli postati.
Seam se da sam gledao dokumentarac o nacizmu. Da sam bio nemaki deak koji je rastao pod
Hitlerom, okruen upornom propagandom, uen da bespogovorno slua naredbe, odan
patriotskom putu, ta bih mogao da postanem? Kad sam roen, nisam imao ugraen odbrambeni
sistem koji bi me uinio pravednijim od bilo kog drugog!
Nova engleska Biblija ispravno prevodi nama dobro poznati tekst koji bi mogao da nas uini
pomalo samozadovoljnim. Rimljanima 3,23 nam obino govori da smo svi, tu i tamo, zgreili: Svi
su zgreili... Ali pravi prevod glasi: Svi su jednako (na jednak nain, u jednakoj meri) zgreili.
Niko od nas ljudi nije prirodno pravedniji od drugih.
Svi smo nasledili, preko svojih gena i hromozoma, istu grenu palu prirodu. Roeni smo
odvojeni od Boga i samim tim otueni od pravednosti. Roeni smo bez Boga; svi smo morali da
uimo o Spasitelju. Morali smo da ujemo jevanelje ono nije bilo standardna oprema, sastavni
deo naih gena. Da nismo uli za njega, ko zna gde bismo zavrili.
Kako god bilo, dobrota koju mislimo da posedujemo bila je pripisani i dodeljeni dar Hristove
pravednosti. Da nas je On napustio, bili bismo bespomoni, to znai bez sile da spasemo sami sebe
od zla na koje bi nas naa grena priroda podsticala - da zlo inimo i zli budemo.
Izvan blagodati Hristove, gresi nekog drugog bili bi dakle i nai gresi. To jesu nai gresi... ali
poloeni na Njega! Poruka Hristove pravednosti pokazuje da je u toj pravdi Njegovih 100%, a na
nije ni jedan jedini procenat. Meutim, naa svetovna srca vrea ovakvo ponizno razmiljanje.
Jevreji Hristovog doba bili su uvreeni; i mi smo danas skloni tome. Da budemo poteni, mi smo isti
kao i gubavi Simon.
Mi dugujemo svih pet stotina srebrnika
Ova formula koju je Isus saoptio Simonu (oproteno mnogo, voli mnogo; oproteno malo,
voli malo), ako se razume, postaje istina koja e preobraziti mlaku crkvu u crkvu gde pulsira
nebeski ivot.
Isus je znao da bi za Simona bilo teko da to shvati, ba kao to je za nas Laodikejce teko da to
pojmimo sada. Znao je da mora da ukori Simona i njegovu pogubnu logiku, kako bi Simon postao
svestan svog poloaja. Formula oproteno mnogo/voli mnogo, u elji da se pronae precizniji
izraz, opisana je kao kolektivna krivica i kolektivno pokajanje. Kolektivna krivica odnosi se na
grehe koje nismo lino poinili, ali koje bismo poinili da smo se nali u dovoljno snanom
iskuenju, i da nas Spasitelj nije drao za ruku.

23

MARIJA MAGDALENA - 6. DELA NASTALA IZ MARIJINE VERE

Neko je mudro rekao da knjige nebeske belee grehe koji bi bili uinjeni da se za to pruila
prilika. 1 Moda oajavate u svojoj nevolji: Nema kraja mojoj krivici! Nema nade za mene! Ali,
bilo je nade za Mariju izbavljenu od njenih sedam demona; bilo je nade za Simona izbavljenog
od njegovog osmog demona. I zapamtimo: ako postoji naa kolektivna krivica ogromna kao ceo svet
koji je razapeo Sina Bojeg, postoji i beskrajna pravednost Hristova koju On ezne da nam pripie i
dodeli. On je oprostio onima koji su Ga razapeli, a budui da smo mi ti koji su to uinili, nama je
oproteno!
Ne postoji biblijski nagovetaj da je Isusov samoportvovani trud oko Simonove due bio
uzaludan; farisejevo srce bilo je dirnuto. Bez sumnje, on je postao obraeni Isusov sledbenik.
Hristova jutarnja molitva toga dana bila je usliena!
I pre nego to je umro, Isus je u obraenom Simonu video proroanstvo o obraenoj Laodikeji!
Drite se vere; ima nade za nju. Crkva moe biti isceljena.

Ellen G. White, Signs of the Times, July 31, 1901.

24

7. MARIJA MAGDALENA I TIH UDNIH 144 000

Marija je izgleda potisnuta u istoriju. Isus ju je hvalio sa najveim oduevljenjem i
odobravanjem (uinila je to je mogla, to znai da je uinila sve to je mogla). Sada dolazi ta
udna grupa ljudi kojima takoe pripadaju najvie pohvale u istoriji, jer je za njih reeno da idu za
Jagnjetom kuda ono ide... i la se ne nae u njihovim ustima; neporoni (bez mane) su (Otkrivenje
14,4-5). To je izuzetno visoka ocena! Bez premca u celokupnoj istoriji.
Izgleda da je Marija bliskije povezana sa ovom udnom grupom nego sa dvanaestoricom. Mi
emo tek na kraju vremena videti pojavljivanje dugo oekivanih prvenaca od ljudi Bogu i Jagnjetu,
koji ine tu tajanstvenu grupu.
Ako je Isus i Mariju tako izrazito pohvalio, proizilazi da se njen odlazak u istoriju odlae sve do
pojave te posebne grupe poslednjeg vremena. Ona zasluuje da bude u takvom drutvu, vie nego
meu dvanaestoricom. Postoji razlog zato se ona pojavila u datom trenutku, upravo pred Isusovu
smrt.
Evo kako je opisana ta grupa poslednjeg vremena:
Potom videh etiri anela gde stoje na etiri ugla zemlje i dre etiri zemaljska vetra,
da ne duva vetar na zemlju, ni na more, ni na ikakvo drvo. I videh drugog anela koji se
podie od istoka sunca i koji ima peat Boga ivoga, te povika snanim glasom etirma
anelima kojima bi dano da naude zemlji i moru, govorei: ne udite zemlji, ni moru, ni
drveu, dok sluitelje Boga naega ne zapeatimo na elima njihovim. I uh broj
zapeaenih: sto etrdeset i etiri hiljade . Otkrivenje 7,1-4
Nekoliko njihovih karakteristika su sasvim izrazite:
Oni imaju ime Oca... napisano na elima svojim (14,1). To su isti oni koji e biti
zapeaeni na elima njihovim (7,1-4).
Oni imaju kljunu ulogu na kraju ljudske istorije, jer se njihovo zapeaenje deava u isto
vreme kada etiri anela zadravaju konanu provalu ljudske mrnje rat kakav se do tada nije
video. Upravo to precizno odreuje vreme kada e se 144 000 kao grupa pojaviti na svetskoj sceni.
To to su oni bez mane pred prestolom Bojim razlog je nastanku najslavnije simfonijske i
horske muzike koja se ikad ula: A glas koji uh bee kao od kitarista koji pevaju uz svoje kitare. I
pevahu novu pesmu pred prestolom i pred etiri iva bia i pred stareinama, i niko nije mogao da
naui tu pesmu sem onih sto etrdeset i etiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje (14,2-3). Oni slave
pobedu na koju je Nebo dugo ekalo.
Mora da su to oni o kojima Isus govori u svojoj poruci anelu crkve u Laodikiji; posebni su
jer u vreme kad i sama ideja pobede postaje predmet poruge i biva proglaena perfekcionizmom,
oni tiho i hrabro pobeuju... kao to je i [Hristos] pobedio (3,21). To je odlika poslednje od sedam
crkava. Marija Magdalena prua svetu uvid u to kako izgleda osoba ija je vera odraz vere i agape
ljubavi Isusove; a sada se deava da mnotvo ljudi prikazuje to isto.
Marija je izala iz stranog iskustva opsednutosti od strane sedam demona, te je njena radost
zbog tog izbavljenja svakako retko snana. Tih 144 000 imaju, takoe, iskustvo koje se retko sree
u ljudskoj istoriji. To su oni to dolaze od velike nevolje, koji oprae svoje haljine i ubelie ih u
Jagnjetovoj krvi (7,14). Njihova nevolja mogla bi se ogledati u fizikom bolu zbog krvavog

25

MARIJA MAGDALENA - 7. MARIJA MAGDALENA I TIH UDNIH 144 000

progonstva, kako mi to obino zamiljamo; ali ta velika nevolja moe poticati i od muenja u
ozbiljnoj borbi sa zlim duhovima.
Oni znaju za ivotnu borbu koja obuzima ovekovu duu do njenih najdubljih dubina.
Jakovljeva uvena no rvanja nije bila samo fiziko muenje; mentalna agonija i duhovne
dimenzije ovog dogaaja predoavaju konanu borbu kroz koju prolaze 144 000. Ako niko drugi
ne moe da peva njihovu posebnu pesmu, to mora znaiti da nijedna prethodna grupa u istoriji
nikad nije upoznala ozbiljnost duhovne borbe kakvu e ovi imati.
Marijinu veru Isus je predstavio kao jedinstvenu u dotadanjoj istoriji. ak ni Avram, otac
verujuih, nije zasluio pohvalu kakvom je Isus obasuo Mariju. Grupa od 144 000 je, dakle, neto
jedinstveno na kraju istorije; oni pevaju tu novu pesmu pred prestolom, to je bila prednost koju
nijedna druga grupa nije imala. Niko nije posedovao njihovo jedinstveno iskustvo.
Oigledno, ovek mora da izae kao pobednik iz borbe sa sedam demona da bi se za to
kvalifikovao! Koja je druga generacija u istoriji bila suoena sa jaim i privlanijim sotoninim
kuanjima, kao to je to naa danas? Samo u vreme svetskog terorizma takva pobednika vera moe
da se suoi sa najjaim iskuenjima koja e, s druge strane, takvu veru uiniti naroito vidljivom.
Budui da 144 000 predstavljaju prvence... Jagnjetu, izgleda skoro neverovatno to Isus
sve do samog kraja vremena mora da eka i eka, pre nego to bude video te prvence kao plodove
svoje velike rtve.
ta emo sa svim onim slavnim podvizima vere, opisanim u Jevrejima 11 i u prii o
reformatorima i muenicima u protekla dva milenijuma? Zar njihova dostignua nisu dovoljna za tu
ast? Mora li sve to silno mnotvo da se skloni u stranu, zamukne i s potovanjem slua dok ovaj
poseban hor, njih 144 000, sami pevaju svoju deonicu? Odgovor je oigledno potvrdan. No, mora
postojati razlog za to.
Ko ini ovu udnu grupu, da li je njihov broj doslovan ili simboliki to se ne usuujemo da
tvrdimo. Ono to sigurno znamo jeste da je njihov izlazak na scenu znak da se zavrava duga velika
borba izmeu Hrista i sotone.
Oni pretvaraju u stvarnost ono to je Nebo eznulo da vidi; ono to je jo Isus na krstu, pre nego
to e izdahnuti, unapred video kao plodove svoje rtve. Pre nego to pogne svoju glavu i umre, On
mora znati (kao to Psalam 22. kae) da e smerni jesti i nasititi se, i da e hvaliti Gospoda koji Ga
trae; ivo e biti srce vae doveka. Opomenue se i obratie se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i
poklonie se pred Njim sva plemena neznaboaka. Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima. ...
Seme e njihovo sluiti Njemu. Kazivae se za Gospoda rodu potonjem (stihovi 26-31). To seme
je javni prikaz vere koja e obasjati svemir pred kraj velike borbe izmeu Hrista i sotone. Aneli
eznu da to vide.
Hristos je ostvario velianstvenu kosmiku pobedu, ali sada, pre nego to umre, Njemu mora
biti dozvoljeno da verom sagleda krajnji ishod. Nije On eleo da dobije veliku nagradu za sebe; On je
izlivao svoju duu do smrti, druge smrti. Ba kao kad bi neko na Titaniku svesno izabrao da potone,
a da nama ustupi svoje mesto u amcu za spasavanje. Tako se i On radovao to e naa srca iveti
zauvek.
Rod koji mu slui, upravo je ono to je On oekivao. Njegova sluba u Svetinji nad
svetinjama na Nebu je ono to im daje snagu za poslednje iskuenje. Izabrani ne smeju biti
zbrisani kanonadom barane vatre poslednjim obmanjivakim iskuenjem neprijatelja.

26

MARIJA MAGDALENA - 7. MARIJA MAGDALENA I TIH UDNIH 144 000

144 000 imaju posebnu ulogu u toj poslednjoj velikoj drami

Svaki pojedinac e izvojevati tu jedinstvenu linu pobedu, pobeujui kao to je [Hristos]
pobedio. Svako e imati svoju posebnu borbu. Oigledno je da e sotona smisliti 144 000 razliitih
vrsta iskuenja za svaku vrstu ljudskog iskustva. Alkoholiari, narkomani, ljubitelji pornografije,
seksualno izopaeni ljudi, i oni koji su dovedeni do ivice samoubilakog ponora, mlaki lanovi crkve
sve su to osobe koje su bile u neposrednom sukobu sa neprijateljem ljudskih dua. Njihova ljudska
priroda, stvorena po liku Boijem, izdrala je napore neprijatelja da je uniti. Oni su osetili
bliskost sa Marijom Magdalenom u njenoj duhovnoj tamnici oaja.
Da, svi e oni imati istog, zajednikog neprijatelja, kad je o kuanju re. Jedino to e svako to
iskuenje nositi odlike neke od mnogobrojnih i razliitih kultura Istoka, Afrike, Istone Evrope,
Malezije. Oni dolaze sa istoka i zapada i svako ima svoju jedinstvenu linu borbu, svako slavi
Hrista na osoben i neponovljiv nain.
ak e i neki sa samog dna holivudske kulture sigurno dobiti blagodat da nadvladaju
iskuavanje! I oni mogu da slave Hrista na jedinstven nain. Obeanja iz Otkrivenja garantuju da e
i neki pripadnici rimske kurije u Vatikanu otvoreno istupiti i hrabro prigrliti istinu Jevanelja.
Marija, tvoja braa i sestre stiu!
Svi oni imali su borbu sa svojih sedam demona, kao to ste je i vi imali, i svi su ih nadvladali
verom, kao i vi budui da ste svi negovali posebno zajednitvo sa Jagnjetom koje je pobedilo u
borbi na krstu. Svi oseaju duboku zahvalnost za irinu, duinu, dubinu i visinu beskrajne
Hristove agape ljubavi. Oni su konano stasali do savrenog oveka, do pune mere Hristovoga
rasta, zajednikog tela vernika, pripravljenog da bude ena Njegova koja se pripremi za
Jagnjetovu svadbu. enina odea je pravda svetih, pravednost Hristova 1, koja im je dodeljena, a
sada je putem vere postala njihova 2 (vidi Otkrivenje 19,7-8). Oni dolaze u Sion. Isaija ovako opisuje
to silno mnotvo koje se okuplja tokom poslednjeg sveopteg evaneoskog pohoda:
Podigni oi svoje i pogledaj unaokolo: svi se oni skupljaju i ka tebi idu; iz daleka tvoji
sinovi ti stiu, a keri se tvoje u naruju nose. Prenue se tad i radovae se i srce e tvoje
zaigrati... Sinovi e tuina zidove ti prezidati, i kraljevi sluie ti njihovi... Tvoja vrata
svagda e otvorena biti, nee se ona ni danju ni nou zatvoriti... Samo e pravednika u
tvom narodu biti (60,4-21).
Pomenuta, gotovo nemerljiva iskuenja pogodie pojedince iz svake narodnosti i svakog
plemena i jezika i naroda poslednjeg vremena. Za svakog od njih veno jevanelje postalo je, na
jedinstven nain, pojedinana, lina sila Boja na spasenje svakome ko u njega veruje. Svako od
njih znaajan je deo celine. Ne moe se proglasiti konana i potpuna pobeda u velikoj borbi sve dok
nije savladan svaki napad neprijatelja. Onaj koji ima veru Isusovu ispoljavae Njegovu silu koja
spasava od svakog demonskog zarobljenitva u ma kom delu sveta da tako kaemo, od svih 144
000 kategorija ovog ropstva. Vi ste Mu i te kako vani!
Najponiznija osoba na svom najskromnijem mestu imae sopstveno iskustvo pobede nad
iskuenjem, kao 144 000-ti deo celine. A bie tu i careva i prineva koji e poneti svoj deo
konanog tereta. Cela vojska vernika stajae zajedno, blisko povezanih jedan s drugim, kao veran
1
2

Dikaiosune, grki
Dikaiomata, grki

27

MARIJA MAGDALENA - 7. MARIJA MAGDALENA I TIH UDNIH 144 000

odraz srca iskuavanog Sina Bojeg, ali koji je izvojevao pobedu na svom krstu. Marija je bila
prototip, proroanstvo u malom, onoga to e se tek dogoditi.
Popularno je smatrati nemoguim da cela crkva duhovno raste i da nadvlada kao to je
[Hristos] nadvladao. Ta ideja esto se odbacuje kao perfekcionizam. Ali oni koji propuste da
spoznaju Hristovu definiciju vere, ne mogu da shvate koliko je zaista dobra ta Dobra vest. I svetu i
njima izgleda da je Crkva ogrezla u samoivosti; ak je i naa pravednost orijentisana ka
sopstvenom ja. Naa definicija vere je egocentrina. Nae himne su esto proete nama samima.
Briga za nae ja postala je neto osvetano. Mi traimo ravnoteu izmeu brige za sebe same i,
eventualno, neto malo brige za Hrista. Sada se, meutim, ta ravnotea pretvorila u nau ve
poznatu mlakost; delimino smo vrui, a delimino hladni. Neto ljubavi prema svetu, neto ljubavi
prema Hristu.
Ali mlakost e uskoro postati prolost. Njeno vreme je isteklo. Tihi propovednik iz Vitanije
zauvek ju je prognao.
Isus se obradovao pre no to je ispustio svoj poslednji dah
Njegova agape ljubav uda je inila u jednoj otkupljenoj dui iz Magdale. Test uzorak pokazao
se uspenim. Marijino hriansko iskustvo dalo je Spasitelju pouzdanje za kojim je eznuo pred
svoju smrt. Vera zahvalna za Njegovu agape rtvu iznedrila je jednu osobu koja je odraavala Njegov
karakter; jedan narod ljudi iz celog sveta koji stoje neporoni pred prestolom Bojim doivee
to isto. Nije onda udo to je razapeti Isus umro lica obasjanog bljeskom slave.
Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao najdragoceniju vest svome narodu, da ih pripremi
kako bi mogli da se odre u veliki dan Gospodnji. Vest treba da preraste u glasan pokli koji e
probuditi svako ljudsko srce i dovesti ga do konanog izbora prihvatiti ili odbaciti vest.
Marijina vera, nadahnuta agape ljubavlju, moe da nas poui novim nainima dosezanja srca
venim jevaneljem. Nijedan odbor ne bi mogao da smisli tako neobian nain irenja vesti, kako je
to ona uinila. Tako e i svaka osoba meu onih 144 000 kategorija svetih dati svoj poseban
doprinos blagoslovenoj misiji etvrtog anela u prosvetljenju Zemlje slavom zavrne vesti. Ljubav e
biti njihov uitelj.
ena koju je nekad opsedalo sedam demona mislila je da je beskorisna; ali ona je bila i te kako
znaajna.
I vi ste.

28