PSIHOLOGIJA, 2004, Vol.

37 (4), 527-547

UDC 159.937.51 : 7.01

STRUKTURA DOIVLJAJA UMETNIKIH SLIKA

Dragan Markovi1 i Slobodan Markovi

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju,Filozofski fakultet, Beograd

U ovom istraivanju pokuali smo da specifikujemo strukturu

subjektivnog doivljaja umetnikih slika. Doivljaj slike tretirali smo kao
kompozit mnotva elementarnih atribucionih svojstava (npr. lepo, jako,
zanimljivo i sl.). U preliminarnom delu istraivanja definisali smo skup od 76
atributa koje su ispitanici najee navodili kao dobre opisivae doivljaja
slike. Zatim smo od ovih atributa napravili bipolarne skale u formi
semantikog diferencijala (npr. lepo-runo, jako-slabo, zanimljivo-dosadno i
sl.). U glavnoj fazi istraivanja uestvovalo je 200 ispitanika. Stimulusi su bili
umetnike slike koje su razvrstane u dva poduzorka A (200 slika) i B (200
slika). Ovu fazu istraivanja inila su dva koraka. U prvom koraku 200
ispitanika je na 76 skala procenjivalo jednu od 200 slika iz poduzorka A
(svaka slika procenjivana je od strane samo jednog ispitanika), dok je u
drugom koraku istih 200 ispitanika procenjivalo je 200 slika iz poduzorka B
(svaki ispitanik, takoe, procenjuje posebnu sliku). Dobijene su dve proste
matrice podataka A i B i jedna sloena matrica A+B (tzv. stringovana matrica:
matrica B nadovezuje se ispod matrice A). Rezultati faktorske analize (uz
promax i orhoblique rotaciju) pokazuju izrazitu doslednost javljanja tri
izrazito slina faktora u sve tri analize (A, B i A+B) pri obe metode rotacije:
Evaluacija (pametno, zanimljivo, uravnoteeno i sl.), Potencija (bogato, gusto,
smirujue i sl.), Kognitivni faktor (jasno, obino, podsticajno i sl.) i Dinamika
(nametljivo, napeto, kreativno i sl.).
Kljune rei: umetnike slike, subjektivni doivljaj, skale procene, evaluacija,
potencija, kognitivni faktor, dinamika

Adresa za korespondenciju: smarkovi@f.bg.ac.yu

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

Na doivljaj vizuelne realnosti moe se predstaviti kao kontinuum na ijim se

krajevima nalaze dva komplementarna domena, objektivni (eksplicitni) i subjektivni
(implicitni). Objektivni domen obuhvata procene eksplicitnih fizikih karakteristika
vizuelne scene, kao to su oblik, boja, veliina, kretanje, orijentacija i sl. Subjektivni
domen obuhvata procene afektivne vrednosti posmatranih objekata i zbivanja, kao
to su, na primer, prijatnost, zanimljivost, spokojstvo i sl. Dok je tenja ka to
preciznijoj proceni fizikih karakteristika vizuelne scene presudna za koordinaciju
aktivnosti i snalaenju u spoljanjoj sredini, usmerenost na implicitna svojstva igra
kljunu ulogu pri artikulaciji estetskog doivljaja. Razlika izmeu objektivno
usmerenih i subjektivno usmerenih procena moe se jasno videti na primeru
posmatranja umetnikih slika. Naime, sa objektivnog stanovita sve umetnike slike
mogle bi da se definiu kao statine dvodimenzionalne povrine ispunjene mrljama
boja. Na primer, Klineova slika fiziki se razlikuje od Fontanine slike u koliini
crne boje, u regularnosti strukture, u jasnoi forme i sl. (videti sliku 1) Sa druge
strane, ove slike razlikuju se i po mnogim implicitnim svojstvima, tj. svojstvima
koja subjekt pripisuje slici uprkos tome to ih ne vidi kao eksplicitno date
karakteristike. Na primer, Klineovu sliku doiveemo kao teu od Fontanine slike, a
Fontaninu sliku kao otriju od Klineove, bez obzira to znamo da ni teina ni otrina
nisu njihova realna fizika svojstva.
Slika 1: Levo: Kline (Requiem). Desno: Fontana (bez naslova).

U ovom radu ograniiemo panju na problem implicitnih svojstava slika,

odnosno, na pitanje strukture implicitnih svojstava koja ine sloen subjektivni
doivljaj umetnikih slika. U literaturi sreemo dva pristupa definisanju strukture
implicitnih svojstava slika, fenomenoloki i kvantitativni.

528

Struktura doivljaja umetnikih slika

FENOMENOLOKI PRISTUP DOIVLJAJU UMETNIKIH

SLIKA
U svojoj knjizi Umetnost i vizuelno opaanje, Rudolf Arnhajm izlae
getaltistiki orijentisanu teoriju opaanja likovnih dela (Arnheim, 1969). Za svrhu
ovog rada izdvojiemo samo jedan element te teorije. Re je o ideji da kompoziciju
slike ine dva komplementarna fenomenoloka aspekta: ravnotea i dinamika. Pod
ravnoteom Arnhajm podrazumeva simetrinu, a pod dinamikom asimetrinu
distribuciju tzv. psiholokih sila unutar vizuelnog polja slike. Na ove aspekte slike
posebno utiu teina i smer implicitnog kretanja (videti sliku 1). Ravnotea se
postie kada je implicitna teina, tj. "potencijalna energija" minimalna i kada se
vektori "usmerene napetosti" meusobno ponitavaju (videti sliku 2 desno). Sa
druge strane, dinamika se postie kada je ravnotea poremeena na bilo koji nain
(videti sliku 1 levo).
Bez obzira na svu pronicljivost Arnhajmov fenomenoloki pristup ipak ne
moemo uzeti kao dobru polaznu osnovu za definisanje domena u kome se nalaze
implicitna svojstva slika. Naime, Arnhajm se u svom postupku prvenstveno oslanja
na intuiciju i kvalitativne, metaforine deskripcije, ne nudei pri tom tehnike kojima
se bazine dimenzije subjektivnog doivljaja slike mogu operacionalizovati i meriti.

TEINA
Visoka
potencijalna energija

Stabilan poloaj

SMER
Usmerenost na desno

Balans vektora levo-desno

Slika 1: Na levoj strani nalaze se figure u dinaminim, a na desnoj u uravnoteenim

poloajima.

529

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

KVANTITATIVNI PRISTUP
Sredinom pedesetih godina XX veka sreemo prvi pokuaj kvantifikacije
subjektivnog doivljaja umetnikih slika. Re je o Takerovom ispitivanju procena
likovnih dela uz upotrebu bipolarnih sedmolanih skala procene na ijim polovima
se nalaze pridevi opozitnog znaenja (Tucker, 1955). Na primer:
STATIAN -3 ___-2 ___-1 ___ 0 ___ 1___ 2 ___ 3

DINAMIAN

Oznaavanjem odgovarajueg podeoka na skali subjekt procenjuje intenzitet

(od 1 do 3) izraenosti odreene dimenzije u negativnom ili pozitivnom smeru (levi
ili desni pol skale).
Neto kasnije ovu tehniku merenja usvaja i razvija arls Ozgud prilikom
konstrukcije svog uvenog semantikog diferencijala koji je namenjen merenju
konotativnog znaenja verbalno iskazanih pojmova (Osgood, Succi & Tannenbaum,
1957; Osgood, May & Miron, 1975).

Berlajnov pristup: teorijski kriterijumi izbor skala

Poetkom sedamdesetih godina dolazi do naglog, i naalost kratkotrajnog,
talasa istraivanja subjektivnog doivljaja slikovnih sadraja koje je inicirao Dejvid
Berlajn (Berlyne, 1971; Berlyne, 1974a, 1974b; Berlyne & Oglivie, 1974; Berlyne,
Robins & Thompson; 1974; Ertel, 1973; Evans & Day, 1971; itd).
Time to je ustanovljena tehnika merenja jo uvek nije reen poetni problem
klasifikacije implicitnih dimenzija slike. Pitanje je, naime, koliko takvih dimenzija,
tj. potencijalnih skala procene treba uzeti u obzir i na koji nain su pojedinane
procene meusobno organizovane. Reeno jezikom statistike, prvi deo pitanja tie
se izbora uzorka manifestnih varijabli koje predstavljaju elementarne dimenzije
subjektivnog doivljaja slike, dok se drugi deo pitanja odnosi na specifikaciju
latentnih dimenzija, tj. na izdvajanje manjeg broja faktora na koje se elementarne
dimenzije mogu redukovati. Koristei razliite tehnike faktorske analize, Berlajn i
saradnici dolaze do itavog niza faktorskih struktura koje opisuju doivljaj
pojedinih kategorija slikovnih sadraja. Ovde emo navesti samo tri grupe faktora
koji se javljaju u najveem broju istraivanja: (1) evaluacija ili hedoniki ton (skale:
prijatan-neprijatan, lep-ruan, privlaan-odbojan, itd.), (2) potencija ili pobuenost
(jak-slab, zanimljiv-dosadan, podsticajan-nepodsticajan) i (3) aktivitet, sloenost ili
neizvesnost (aktivan-pasivan, sloen-jednostavan, nedefinisan-definisan). Detaljnijoj
analizi strukture ovih faktora posvetiemo vie panje u diskusiji rezultata
Eksperimenta 1.

530

Struktura doivljaja umetnikih slika

Berlajnovom pristupu mogu se uputiti dve glavne zamerke. Prva zamerka

odnosi se na arbitrarnost izbora uzorka elementarnih dimenzija. Naime, Berlajn ili
neko od njegovih saradnika je po nekoj teorijskoj hipotezi, ad hoc, kreirao setove
skala procene (npr. skale koje referiraju na kompleksnost slike, njenu potenciju,
hedoniki ton i sl.). Na taj nain, od istraivanja do istraivanja sreemo razliite
inicijalne skupove skala procene. Drugi nedostatak Berlajnovog pristupa je slaba
uoptivost dobijenih nalaza jer je svako istraivanje bilo usmereno na neku posebnu,
relativno usku kategoriju slika (npr. umetnike slike, geometrijske figure, sloeni
sklopovi i sl.).

Ozgudov pristup: empirijski kriterijum izbor skala

Bolji nain selekcije skala i predmeta procene sreemo kod Ozguda (Osgood,
Succi & Tannenbaum, 1957; Osgood, May & Miron, 1975). Prvo, u odnosu na
Berlajnov, Ozgudov pristup izboru skala prilikom konstrukcije semantikog
diferencijala bio je potpuno empirijski. Uzorku ispitanika dat je zadatak da
produkuju prideve koji na najbolji nain izraavaju subjektivni doivljaj ireg skupa
pojmova. Kriterijum selekcije prideva, tj. pridevskih parova sa opozitnim znaenjem
bila je frekvenca njihovog javljanja (npr. Ozgud u svom istraivanju izdvaja 50
najuestalijih parova). Na taj nain dobijen je reprezentativan skup skala
namenjenih procenjivanju implicitnog, tj. konotativnog znaenja pojmova. Drugo,
Ozgudovo istraivanje ukljuivalo je veliki broj reprezentativnih pojmova, tj. oko
500 pojmova koji su referirali na gotovo sve relevantne domene realnosti, od
konkretnih predmeta do apstraktnih koncepata (geografski, bioloki, psiholoki,
drutveni i drugi pojmovi). Ovim je postignuta sasvim zadovoljavajua optost, tj.
faktori koji su dobijeni u faktorskoj analizi procena na skalama semantikog
diferencijala bili su prilinoj meri invarijantni u odnosu na predmet procene. Inae,
u svom obimnom interkulturnom istraivanju Ozgud uspeva da ekstrahuje tri
invarijantna i veoma stabilna faktora. To su faktori evaluacije (skale: prijatanneprijatan, lep-ruan, dobar-lo i sl.), potencije (jak-slab, teak-lak, veliki-mali i sl.)
i aktiviteta (brz-spor, mlad-star, nepostojan-postojan i sl.) (Osgood, May & Miron,
1975).
Ozgudov pristup zanimljiv nam je prvenstveno metodoloki (principi
konstrukcije semantikog diferencijala), ali ne i konceptualno (procena verbalno
iskazanih pojmova, a ne slika). Meutim, ako bolje pogledamo videemo da
predmet Ozgudovog interesovanja nije fundamentalno razliit od naeg budui da ni
Ozguda ni nas ne zanima denotacija, tj. eksplicitno definisano znaenje, ve
konotacija, tj. implicitno, metaforino ili slikovito znaenje.

531

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

SUBJEKTIVNI DOIVLJAJ FORME

U nastavku rada prikazaemo ukratko nae prethodno istraivanje iji je cilj
bio da se specifikuje bazina struktura subjektivnog doivlaja apstraktnih vizuelnih
sklopova (Markovi, Jankovi i Suboti, 2000b). Samo istraivanje imalo je
nekoliko faza.
U prvoj fazi definisali smo set od 65 elementarnih dimenzija, tj. skala procene.
Ove dimenzije su dobijene empirijski tako to je uzorak ispitanika produkovao
parove prideva kojima se na najbolji nain moe opisati subjektivni doivljaj
apstraktnih slikovnih sklopova. ispitani izbor.
U drugoj fazi definisali smo set od 16 slikovnih sadraja koji e se procenjivati
na izabranim skalama. Izbor slika bio je rukovoen potrebom da se napravi skup to
razliitijih vizuelnih sklopova. Selekcija slika je, takoe, vrena empirijski
(ispitanici su kategorisali slike po kriterijumu to vee meusobne razliitosti).
Treu fazu inilo je samo istraivanje u kojem je uzorak od 400 ispitanika
procenjivao slike na skalama. Pri tome, grupe od po 25 ispitanika procenjivale su
isti stimulus (25 ispitanika x 16 stimulusa = 400 ispitanika). Na ovaj nain dobijena
je matrica podataka ije su kolone definisane skalama, a redovi ispitanicima i
slikama (16 grupa od po 25 ispitanika). Na ovaj nain delimino je reen problem
trodimenzionalnosti matrice procena: matrica ispitanici x slike x skale svedena je na
matricu (ispitanici + slike) x skale. Na problem trodimenzionalnosti matrice
vratiemo se u narednom delu rada (Eksperiment 2). Polazei od ovako dobijene
matrice uradili smo faktorsku analizu koja je rezultirala sledeim faktorima:
Evaluacija (skale: prijatan-neprijatan, vedar-tmuran, veseo-tuan itd.), Regularnost
(skale: povezan-nepovezan, realan-nerealan, skladan-neskladan itd.) i Pobuenost
(skale: matovit-nematovit, raznolik-jednolik, zanimljiv-dosadan itd.).
U pokuaju da specifikujemo strukturu subjektivnog doivljaja umetnikih
slika rukovodili smo se metodolokom logikom koja se velikim delom poklapa sa
upravo opisanim postupkom. U narednom delu rada izloiemo istraivanje iji je
cilj bio da se doe do skupa implicitnih svojstava relevantnih za opis subjektivnog
doivljaja umetnikih slika, a zatim da se definiu bazine dimenzije (optije
kategorije) na koje se sva pojedinana svojstva mogu svesti. Samo istraivanje se
sastojalo od dve faze, tj. od dva eksperimenta.

532

Struktura doivljaja umetnikih slika

EKSPERIMENT 1
Cilj ove faze istraivanja bio je da se doe do reprezentativnog uzorka atributa,
tj. elementarnih deskriptora subjektivnog doivljaja slika.

Metod
Subjekti: Dve grupe studenata Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu: Grupa 1 (N = 60) i Grupa 2 (N = 120).
Stimulusi i postupak: est podgrupa od po 10 subjektata iz grupe 1 posmatralo
je 24 umetnikih slika koje su pripadale razliitim epohama i stilovima. Svakoj
grupi izlagan je set od po etiri razliite slike (6 podgrupa X 4 slike = 24 slike). Re
je o sledeim slikama: grupa 1: Munk, Bdenje (1), Mondian, Kompozicija u plavom
i utom (2), oto, Aneo (3), Rubens, Masakr (4); grupa 2: Munk, Pepeo (5),
Mathieu, Olivier III obezglavljeni (6), della Francesca, Bogojavljanje (7),
Caravaggio, Sv. Pavle (8); grupa 3: Messagier, Kardiogram leta (9), Nolde, U kafeu
(10), Vermeer, ena sa biserima (11), Rimljanka koja igra (12); grupa 4: Cezanne,
Kupai (13), van Gogh, Soba u Arlu (14), van Eyck, Tri Marije na Hristovom grobu
(15), Mone, Lokvanji (16); grupa 5: Goya, Drugi maj (17), Brak, Violina (18),
Hooch, Pismo (19), Picasso, Muza (20); grupa 6: de Stael, Mrtva priroda (21),
Matisse, ena sa eirom (22), Giorgione, Oluja (23), Tintoreto, Tajna veera (24).
Od ispitanika je traeno da zapiu to vei broj atributa preko kojih se moe opisati
doivljaj svake slike. Grupa 2 nije posmatrala konkretne slike, ve je imala zadatak
da navede parove priloga suprotnog znaenja kojima se moe opisati to iri
dijapazon (zamiljenih) dela likovnih umetnosti. Za razliku od prethodnih
istraivanja u kojima su se od ispitanika traili pridevi, ovde smo traili priloge.
Naime, trebalo je navesti da li slika izgleda veselo, uznemirujue, dosadno itd.
(grupa 1), odnosno, da li se slika moe opisati kao neto to je, npr. veselo-tuno,
smirujue-uznemirujue itd. (grupa 2).

Rezultati
Dobijena su dva uzorka atributa. Prvi uzorak inili su atributi koje je
produkovala prva grupa ispitanika (ispitanici koji su posmatrali slike), dok je drugu
grupu inila lista parova priloga suprotnog znaenja, npr. veselo-tuno (ispitanici
koji nisu posmatrali konkretne slike). Dobijene su frekvence javljanja pojedinanih
atributa unutar prvog uzorka i frekvence javljanja prilokih parova unutar drugog

533

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

uzorka. Na osnovu rangova frekvenci napravljene su dve liste. Osnovna lista

napravljena je na osnovu drugog uzorka (priloki parovi). Pri tome, u zajedniku
kategoriju svrstavani su slini ili sinonimni parovi (npr. veselo-tuno + veselo-tuno,
veselo-alosno + radosno-tuno + veselo-neveselo i sl.). Uporedna lista napravljena
tako to su sabirane frekvence priloga suprotnog znaenja (npr. frekvenca pridiloga
veselo + frekvenca prideva tuno sl.). Na osnovu ove dve liste izdvojeno je 76
parova priloga suprotnog znaenja koji su imali najvei proseni rang frekvence
(videti prilog 1). Ovi parovi predstavljali su osnovu za konstrukciju skala procene.

EKSPERIMENT 2
Cilj ove faze istraivanja bio je da se doe do bazinih faktora koje stoje u
osnovi 76 elementarnih procena. Kao to je u uvodnom delu rada ve naglaeno,
pred faktorsku analizu u ovom tipu istraivanja namee se problem
trodimenzionalnosti matrice podataka (videti sliku 2): ispitanici x skale (varijable) x
slike (objekti). U literaturi se sreu razliiti postupci svoenja trodimenzionalne na
dvodimenzionalnu matricu.
1. Prvi postupak sastoji se u tome to se formira onoliko dvodimenzionalnih
matrica (ispitanici x skale) koliko ima slika (slika 2, metod 1). Iz ovako dobijenih
matrica mogue je ekstrahovati faktore za svaku pojedinanu sliku. Nedostatak ove
metode je slaba generabilnost budui da se dobija onoliko faktorskih struktura
koliko ima slika.
2. Druga tehnika je Ozgudova string-out metoda koja se sastoji u vertikalnom
nizanju pojedinanih matrica slika (Osgood, May & Miron, 1975). Na slici 2
prikazan je postupak organizacije matrica po ovoj metodi (metod 2). Loa strana
string-out metode je u tome to se svaki ispitanik u "stringovanoj" matrici pojavljuje
onoliko puta koliko ima objekata procene (slika), ime se vetaki smanjuje
varijansa (videti jo u Markovi, Jankovi i Suboti, 2000a).
3. Trei postupak smo koristili u naem ranijem istraivanju (Markovi,
Jankovi i Suboti, 2000b). Ova tehnika (slika 2, metod 3) sastoji se u tome da
grupe ispitanika procenjuju istu sliku (u naem istraivanju 400 ispitanika = 25
ispitanika x 16 slika). Na taj nain se izbegava ponavljanje ispitanika po redovima
(to se, inae, deava string-out metode) ime se ne smanjuje varijabilitet koji potie
od ispitanika. Meutim, ni ovaj postupak nije idealan zato to je varijabilitet koji
potie od slika (16 slika) znatno manji u odnosu na varijabilitet koji potie od
ispitanika (400 ispitanika).

534

Struktura doivljaja umetnikih slika

Slika A
Slika B
Slika A

Slika B

lep jak brz

lep jak brz

Subjekt 1

Subjekt 1

Subjekt 1

Subjekt 2

Subjekt 2

Subjekt 2

Subjekt 3

Subjekt 3

Subjekt 3

Subjekt 4

Subjekt 4

Subjekt 4

lep jak brz

METOD 1

3-D MATRICA

lep jak brz

Subjekt 1

Slika A

Subjekt 2
Subjekt 3

lep jak brz

Slika B

Subjekt 4

Subjekt 1
Subjekt 2

METOD 3

Slika A

Subjekt 3
Subjekt 4

lep jak brz

lep jak brz

Subjekt 1

Slika A

Subjekt 1

Slika A

Subjekt 2

Slika B

Subjekt 2

Slika B

Slika C

Subjekt 3

Slika C

Slika D

Subjekt 4

Slika D

Slika B

Subjekt 3
Subjekt 4
METOD 2

METOD 4

METOD 5

Slika 2: Metode redukcije trodimenzionalne matrice (videti objanjenje u tekstu).

4. etvrta tehnika sastoji se u potpunoj eliminaciji varijanse koja potie od

ispitanika. Radi se, naime, o formiranju matrice koja u redovima nema ispitanike,
ve slike, tj. objekti procene (slika 2, metod 4). Drugim reima, uzorak ispitanika
proceni na skalama veliki broj slika pa se aritmetike sredine tih procena naniu u
redove matrice. Time se maksimizuje varijansa koja potie od slika, ali se zato
minimizuje varijansa koja potie od ispitanika.
5. Na postupak. U ovom istraivanju pokuali smo da istovremeno
maksimizujemo varijansu koja potie od ispitanika i varijansu koja potie od slika.
To smo postigli tako to smo potovali princip "koliko ispitanika toliko razliitih
slika" (slika 2, metod 5). Na taj nain dobija se matrica u ijim se redovima nalaze
razliiti ispitanici koji su procenjivali razliite slike.

535

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

Metod
Subjekti: 200 ispitanika (studenti Odeljenja za psihologiju Filozofskog
fakulteta u Beogradu i polaznici Istraivake stanice Petnica)
Stimulusi: Dva seta umetnikih slika u formatu elektronskih reprodukcija
(setovi A i B). Slike unutar oba seta rasporeene su u etiri kategorije: (1)
Primitivna umetnost (preistorijska, antika i srednjovekovna umetnost, umetnost
primitivnih naroda, orijentalna umetnost i sl.), (2) Figuralni realizam (od renesanse
do impresionizma), (3) Apstraktni realizam (impesionizam, postimpresionizam,
ekspresionizam, kubizam, nadrealizam i sl.) i (4) Apstraktna umetnost
(konstruktivizam, enformel, op-art i sl.). Setovi A i B sadrali su po 200 slika (4
kategorije x 50 slika). Slike su izabrane tako to je dva procenjivaa iz uzorka od
800 slika izdvojilo 400 slika (svaki procenjiva izdvojio je sopstveni uzorak od 200
slika). Kriterijum izbora bio je da se napravi set to raznovrsnijih umetnika dela.
Spisak slika dat je u prilogu 2.
Postupak: Ispitanci su procenjivali slike na 76 sedmolanih bipolarnih skala
(npr. STATINO -3 -2 -3 0 1 2 3 DINAMINO). Svaki od 200 ispitanika
procenjivao je jednu od 200 slika iz seta A i jednu iz seta B. Na taj nain dobijene
su dve matrice procena (matrica A i matrica B). Ovde smo vodili rauna da isti
ispitanik ne procenjuje dve slike iz iste kategorije, ve smo napravili sledee
kombinacije: A1-B3, A2-B4, A3-B1 i A4-B2. Slike su izlagane na ekranu raunara,
a ispod slike prikazivane su skale. Pritiskom odgovarajueg podeoka na tastaturi (od
-3 do 3) pojavljivala se sledea skala i tako sve do poslednje 76-te skale. Procene su
automatski registrovane i slagane u odgovarajuu matricu. Ogled je izveden
korienjem Super Lab 2.1 for Windows paketa. Stimulusi su izlagani na Philips
104B monitoru.

REZULTATI I DISKUSIJA
Analiza glavnih komponenti i Promax rotacija
Procene su iz sklala od -3 do 3 transformisane u skale od 1 do 7. Dobijene su
dve matrice procena (76 skala x 200 ispitanika), A i B. Uraene su dve posebne
faktorske analize, ali i jedna zajednika na zbirnoj matrici (AB) koja je formirana po
principu Ozgudove string-out metode (Osgood, May & Miron, 1975).
Metodom glavnih komponenti izdvojeno je 16 komponenti. Na tabeli 1
prikazan je procenat varijanse koji objanjava prvih etiri faktora dobijenih u sve tri
analize (A, B i AB) Ostali faktori bili su previe slabi i neinterpretabilni tako da ih
nismo uzeli u razmatranje.

536

Struktura doivljaja umetnikih slika

Tabela 1: Udeo svakog faktora u objanjenju varijanse. Prikazani su rezultati sve tri
faktorske analize (A, B i AB). Oznake F1-F4 govore o sadrinskoj slinosti faktora (videti
objanjenje u tekstu).

Faktori
A

Procenat
objanjene
varijanse

Faktori
B

Procenat
objanjene
varijanse

Faktori
AB

Procenat
objanjene
varijanse

F1
F2
F3
F4

18,29
12,45
6,49
5,83

F1
F4
F2
F3

21,81
15,00
7,62
4,41

F1
F2
F3
F4

20,07
13,61
6,85
4,92

Da bismo specifikovali to prirodnije relacije meu procenama na skalama

primenili smo promax rotaciju koja dozvoljava neortogonalnost latentnih dimenzija.
Pri poetnom izboru broja faktora koristili smo Katelov scree kriterijum, ali smo taj
broj smanjili rukovodei se semantikim preklapanjem sadraja faktora u tri analize
(A, B i AB). U tabeli 2 prikazana su etiri kosa faktora sa najzasienijim skalama za
sve tri grupe podataka (A, B i AB). Interkorelacije faktora mogu se videti u tabeli 3.
Budui da se sadraji faktora dobijenih u tri analize u manjoj ili veoj meri
poklapaju, ali se ne poklapa i njihov redosled izveden iz ranga objanjene varijanse
(tabela 1), u daljem tekstu oznake faktora F1-F4 odnosie se na sadrinsku slinost
(videti tabelu 2). Pri tome, redosled od F1 do F4 utvren je na osnovu ranga
objanjene varijanse dobijenog analizom matrice A i AB.

Tabela 2: Faktori i po etiri najzasienije skale dobijeni u analizama matice A, B i

stringovane matrice AB (prikazani su samo pozitivni polovi skala). Indeksi su izdvojeni iz
matrice sklopa promax faktora.
A

AB (string-out)

F1

PAMETNO
MATOVITO
ZANIMLJIVO
URAVNOTEENO

0.767
0.755
0.754
0.749

PAMETNO
URAVNOTEENO
ZANIMLJIVO
NENO

0.981
0.838
0.826
0.799

PAMETNO
URAVNOTEENO
ZANIMLJIVO
MATOVITO

0.906
0.869
0.799
0.788

F2

PRECIZNO
OEKIVANO
KOMPLIKOVANO
TAJANSTVENO

0.814
0.761
0.756
0.714

BOGATO
SMIRUJUE
GUSTO
TVRDO

1.025
0.994
0.667
0.592

BOGATO
SMIRUJUE
TVRDO
GUSTO

0.951
0.906
0.657
0.628

537

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

F3

RAZNOLIKO
SKLADNO
VEDRO
JASNO

0.747
0.677
0.668
0.657

PODSTICAJNO
OBINO
RAZNOLIKO
CELOVITO

1.006
0.790
0.766
0.690

PODSTICAJNO
OBINO
JASNO
TEKO

0.869
0.831
0.806
0.706

F4

NEMIRNO
KREATIVNO
NAMETLJIVO
NAPETO

0.777
0.771
0.767
0.743

NAMETLJIVO
NEMIRNO
KREATIVNO
NAPETO

0.905
0.867
0.836
0.763

NAMETLJIVO
KREATIVNO
NEMIRNO
NAPETO

0.935
0.807
0.782
0.720

1. Prvi faktor (F1) ima gotovo identian sadraj u sve tri analize. Ovaj faktor
obuhvata afektivnu i estetsku evaluaciju slike. Njime su najzasienije skale
pametno, zanimljivo, uravnoteeno, matovito, neno, lepo itd.
2. Sadraj drugog faktora (F2) pokazuje visok stepen slinosti u dve analize, B
i AB. Re je o skalama koje se odnose na implicitnu potenciju slike: bogato, tvrdo,
gusto, smirujue i sl..
3. Sadraj treeg faktora (F3) delimino se preklapa u tri analize. Ovaj faktor
referira na kognitivnu vrednost slike koja se moe prepoznati u skalama jasno,
obino, raznoliko, podsticajno itd.
4. Najzad, etvrti faktor (F4) ima gotovo identian sadraj u sve tri analize.
Ovaj faktor obuhvata izvesna dimaniko-ekspresivna svojstva slike. Njime su
najzasienije skale nametljivo, napeto, kreativno, besmisleno, nemirno, itd.
Tabela 3: Interkorelacije kosih faktora dobijenih Promax rotacijom matrica A, B i
stringovane matrice AB

538

A
F1
F2
F3
F4

F1
1
.249
.215
.245

B
F1
F2
F3
F4

F1
1
.203
.369
.291

A+B
F1
F2
F3
F4

F1
1
.383
.326
.135

F2

F3

1
.413
-.090

1
-.076

F2

F3

1
.304
-.229

1
-.239

F2

F3

1
.413
-.141

1
-.119

Struktura doivljaja umetnikih slika

Orthoblique rotacija, reprezentativnost i pouzdanost

Da bismo ispitali reprezentativnost izabranog uzorka skala i pouzdanost
dobijenih faktora uradili smo dodatne analize rotirajui matrice tzv. orthoblique
metodom. Kriterijum izbora broja faktora definisan je Momirovievim plum brandy
kriterijumom. Analizom tri matrice dobijen je razliit broj faktora (A = 6, B = 6 i
AB = 8). Pouzdanost ovih faktora prikazana je u tabeli 4, a reprezentativnost uzorka
stavki u tabeli 5.
Tabela 4: Momiroviemi koeficijenti pouzdanosti faktora 6. Istaknuti su koeficijenti
faktora iji su sadraj i interkorelacije prikazani na tabelama 6 i 7.
A
.966
.967
.924
.953
.938
.893
-

F1
F2
F3
F4
F5
F6
F7
F8

B
.980
.960
.951
.964
.914
.911
-

AB
.966
.934
.914
.938
.909
.872
.875
.731

Tabela 5: Kaiser-Mayer-Olkinova mera reprezentativnosti uzoraka varijabli za sve tri

matrice.
A
.960

B
.975

AB
.954

U dalje analize ukljuili smo pet faktora sa najviim koeficijentima

pouzdanosti (videti tabelu 4). Pored visoke pouzdanosti, kriterijum izdvajanja ovih
faktora bio je i velika slinost njihovog sadraja u sve tri analize (videti tabelu 6).

539

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

Tabela 6: Faktori dobijeni u analizama matice A, B i stringovane matrice AB (prikazani
su samo pozitivni polovi skala zasienih preko 0,5). Indeksi su izdvojeni iz matrice sklopa
A

AB (string-out)

F1

VELIKO
SLOENO
MATOVITO
ZANIMLJIVO
URAVNOTEENO
PAMETNO

F2

SMIRUJUE
GUSTO
BOGATO
PRECIZNO
OCEKIVANO
ODREENO

F3

OBINO
CELOVITO
PODSTICAJNO
ORIGINALNO
VEDRO
ZDRAVO
JASNO

0.667
0.658
0.614
0.538
0.465
0.456
0.451

PODSTICAJNO
OBINO
CELOVITO
POVEZANO
RAZNOLIKO
ZDRAVO

0.907
0.732
0.708
0.671
0.639
0.639

PODSTICAJNO
CELOVITO
OBINO
JASNO
ZDRAVO
VEDRO

0.854
0.702
0.696
0.637
0.631
0.593

F4

NEMIRNO
KREATIVNO
NAMETLJIVO
NAPETO
BISTRO
SMISLENO

0.768
0.746
0.730
0.713
0.630
-0.591

NEMIRNO
NAPETO
NAMETLJIVO
KREATIVNO
PRIRODNO
SMISLENO

0.934
0.830
0.761
0.756
0.668
-0.769

NEMIRNO
NAMETLJIVO
NAPETO
KREATIVNO
DOBRO
SMISLENO

0.836
0.710
0.707
0.699
-0.579
-0.695

F5

MILO
IVO
MONO
OTRO
TOPLO
UPEATLJIVO

0.766
0.676
0.666
0.640
0.609
0.601

SREENO
MILO
MONO
UPEATLJIVO
BLIZU
TOPLO

0.732
0.679
0.611
0.475
0.462
0.420

MILO
MONO
VRSTO
UPEATLJIVO
IVO
OTRO

-0.829
-0.777
-0.591
-0.576
-0.573
-0.532

540

0.870
0.811
0.745
0.717
0.675
0.662

VELIKO
SLOENO
MATOVITO
NENO
BEZOPASNO
ZANIMLJIVO

0.941
0.936
0.787
0.766
0.742
0.727

-0.785
-0.763
-0.762
-0.738
-0.679
-0.625

BOGATO
SMIRUJUE
GUSTO
ODREENO
PRECIZNO
VESELO

-0.939
-0.917
-0.640
-0.590
-0.572
0.556

MATOVITO
PAMETNO
SLOENO
URAVNOTEENO
VELIKO
ZANIMLJIVO

-0.814
-0.842
-0.781
-0.843
-0.764
-0.787

IZRAAJNO
PRECIZNO
GUSTO
SMIRUJUE
BOGATO

0.510
-0.500
-0.593
-0.859
-0.887

Struktura doivljaja umetnikih slika

1. Prvi faktor (F1) referira na evaluaciju slike: pametno, zanimljivo,

uravnoteeno, matovito, veliko, sloeno i sl..
2. Sadraj drugog faktora (F2) govori o implicitnoj potenciji slike: bogato,
gusto, smirujue, izraajno, precizno i sl..
3. Sadraj treeg faktora (F3) odnosi se na kognitivnu vrednost slike: jasno,
obino, raznoliko, podsticajno, celovito i sl.
4. etvrti faktor (F4) obuhvata izvesna dimaniko-ekspresivna svojstva slike:
nametljivo, napeto, kreativno, besmisleno, nemirno i sl.
5. Najzad, peti faktor (F5) sadri skale koje su po svom sadraju opozitne
faktorima potencije (F2) i kognitivnom faktoru (F3): nemono, labavo,
neupeatljivo, tupo, odvratno i sl.
Interkorelacije pet najpouzdanijih orthoblique faktora prikazane su u tabeli 7.
Na osnovu pregleda interkorelacija moe se videti da je faktor F5 u visokoj
negativnoj korelaciji sa faktorima F2 (potencija) i F3 (kognitivni faktor) to je u
skladu sa prethodnom sadrinskom analizom unutranje faktorske strukture. Usled
toga u daljem razmatranju ovaj faktor neemo posebno diskutovati.

Tabela 7: Interkorelacije orthoblique faktora dobijenih u analizama matrica A, B i stringovane

matrice AB.
A
F2
F1
F5
F4
F3

F2
1
-0.357
-0.410
0.073
-0.219

B
F1
F2
F3
F4
F5

F1
1
-0.420
0.239
0.269
0.240

A+B
F1
F2
F3
F4
F5

F1
1
0.368
-0.280
-0.105
0.189

F1

F5

F4

1
0.206
0.200
0.164

1
-0.182
0.443

1
-0.081

F2

F3

F4

1
-0.285
0.133
-0.362

1
-0.328
0.554

1
-0.265

F2

F3

F4

1
-0.270
0.136
0.361

1
-0.300
-0.570

1
0.373

541

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

Ako uporedimo sadraj promax i orthoblique faktora videemo da meu njima

postoji visok stepen poklapanja. Radi ekonominosti naveeno samo zajednike
AB faktore (A i B faktori pokazuju slinu strukturu):
Evaluacija: pametno, zanimljivo, uravnoteeno, matovito;
Potencija: bogato, gusto, smirujue;
Kognitivni faktor: jasno, obino, podsticajno;
Dinamika: nametljivo, napeto, kreativno, besmisleno, nemirno.

ZAKLJUAK
Rezultati ovog istraivanja pokazuju da implicitna svojstva koje pripisujemo
umetnikim slikama konvergiraju u etiri opte kategorije (faktora). To su
evaluacija, potencija, dinamika i kognitivni faktor. U mnogim prethodnim
istraivanja dobijeni su slini faktori (videti tabelu 8). Inae, faktori evaluacije,
potencije i aktiviteta (slini po sadraju sa naa prva tri faktorta) dobijeni su i u
prvom istraivanju ovog tipa, tj. u Takerovom ispitivanju procena realistikog
slikarstva (Tucker, 1955). Takoe, iste ove faktore u vie svojih studija izdvaja
Ozgud sa saradnicima (Osgood, Succi & Tannenbaum, 1957; Osgood, May &
Miron, 1975).
Tabela 8: Faktori i pozitivni polovi najzasienijih skala dobijeni u dosadanjim
istraivanjima procena vizuelnih sadraja.
Tucker, 1955.
(realistike
slike)

Evaluacija
suv
ureen
dobar

Potencija
ozbiljan
tvrd
jak

Aktivitet
aktivan
treperav
promenljiv

Evans & Day,

1971.
(nepravilni
poligoni)

Evaluacija
dobar
lep
prijatan

Potencija
veliki
moan

Aktivitet
sloen
zanimljiv
uzbudljiv

Berlyne, 1973

Hedoniki ton
prijatan
lep
zadovoljavaju

Pobuenost
jak
budan
zanimljiv

Neizvesnost
sloen
neodreen
zanimljiv

Valencija
privlaan
lep
zanimljiv

Potencija
snaan
moan

Uzbudljivost
pokretljiv
podsticajan
sloen

(vizuelni
sklopovi i slike)

Ertel, 1973
(prosti
sklopovi)

Balans
uravnoteen
jedinstven
Jasnoa
jasan
istaknut

542

Struktura doivljaja umetnikih slika

Berlyne, 1974
(matrini
sklopovi)
Berlyne, 1974

Hedoniki ton
prijatan
lep
zanimljiv

Pobuenost
sloen
neodreen
neureen
Neizvesnost
sloen
neodreen
neureen

(Smetsovi
sklopovi)

Hedoniki ton
prijatan
lep
zanimljiv

Berlyne &
Ogilvie, 1974.
(zapadno
slikarstvo)

Hedoniki ton
prijatan
lep
ugodan

Berlyne i sar.
1974.
(apstraktni
crtei)

Hedoniki ton
prijatan
jak
uzbudljiv

Osgood i sar.
1975.
(pojmovi)

Evaluacija
prijatan
dobar
mio

Potencija
jak
krupan
teak

Aktivitet
brz
nepostojan
mlad

Markovi i sar.
2000a.
(apstraktni
sklopovi)

Evaluacija
matovit
prijatan
zanimljiv

Potencija
teak
krupan
jak

Aktivitet
brz
otar
aktivan

Markovi i sar.
2000b.
(apstraktni
sklopovi)

Evaluacija
prijatan
dobar
lep

Pobuenost
zanimljiv
bogat
sloen

Pobuenost
zanimljiv
jak
budan

Neizvesnost
sloen
neodreen
neuravnoteen
Neizvesnost
sloen
nepoznat
teak

Regularnost
pravilan
realan
organizovan
Regularnost
povezan
jasan
skladan

Na kraju ovog rada moramo istai injenicu da je fenomen koji smo ispitivali
izuzetno stabilan: dobijeni faktori imaju visoku pouzdanost (videti tabelu 4), uprkos
maksimizovanoj varijansi odgovora ispitanika (200 ispitanika procenjivalo je 200
razliitih slika, svaki ispitanik po jednu). Ipak, potrebno je izvesti jo nekoliko
dodatnih istraivanja kako bi se struktura subjektivnog doivljaja slika jo jasnije
specifikovala. U jednom sluaju isti uzorak ispitanika procenjivao bi manji broj
543

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

slika (tada bi se uradilo onoliko faktorskih analiza koliko ima slika), dok bi u
drugom sluaju manji uzorak ispitanika procenjivao veliki broj slika (tada bi se
faktorska analiza radila iz matrica prosene procene slika x skale).
Meu krajnje ciljeve ovih istraivanja svakako je i konstrukcija instrumenta za
procenu umetnikih slika. Na osnovu rezultata naeg istraivanja taj instrument
imao bi etiri faktora: Evaluacija (matovito, zanimljivo i sl.), Potencija (bogato,
gusto i sl.), Kognitivni faktor (jasno, obino) i Dinamiko-ekspresivni faktor
(nametljivo, napeto i sl.).

LITERATURA
Arnheim, R. (1969). Art and visual perception. Berkely and Los Angeles:
University of California Press.
Berlyne, D. E. (1971). Aesthetics and psychobiology. New York: Appleton CenturyCrofts.
Berlyne, D. E. (1974). Verbal and exploratory responses to visual patterns varying
in uncertainty level. In Berlyne, D. E. (Ed.), Studies in the new experimental
aesthetics (pp. 121-158). Washington: Hemisphere Publishing Corporation.
Berlyne, D. E. (1974). Novelity, complexity, and interestingness. In Berlyne, D. E.
(Ed.), Studies in the new experimental aesthetics (pp. 175-180). Washington, D.
C.: Hemisphere Publishing Corporation.
Berlyne, D. E., Robbins, M. C. and Thompson, R. (1974). A cross-cultural study of
exploratory and verbal responses to visual patterns varying in complexity. In
Berlyne, D. E. (Ed.). Studies in the new experimental aesthetics (pp. 259-278).
Washington, D. C.: Hemisphere Publishing Corporation.
Berlyne, D. E. and Ogilvie, J. C. (1974). Dimensions of perception of paintings. In
Berlyne, D. E. (Ed.). Studies in the new experimental aesthetics (pp. 181-226).
Washington, D. C.: Hemisphere Publishing Corporation.
Ertel, S. (1973). Exploratory choice and verbal judgement. In Berlyne, D. E. and
Madsen, K. B. (Eds.). Pleasure, reward, preference. New York: Academic
Press.
Evans, D. R. and Day, H. I. (1971). The factorial structure of responses to
perceptual complexity. Psychonomic Science, 22, 357-359.
Markovi, S., Jankovi, D. i Suboti, I. (2002a). Dimenzije subjektivnog doivljaja
forme. Psiholoka istraivanja, 11-12, (49-73).
Markovi, S., Jankovi, D. i Suboti, I. (2002b). Implicitna i eksplicitna svojstva
vizuelnog getalta. Psiholoka istraivanja, 11-12, (75-112).

544

Struktura doivljaja umetnikih slika

Osgood, C., Succi, G. J. and Tannenbaum, P. (1957). The measurement of meaning.

Urbana: University of Illinois Press.
Osgood, C., May, W., and Miron, M. (1975). Cross-cultural universals of affective
meaning. Urbana: University of Illinois Press.
Tucker, W. T. (1955). Experiments in aesthetic communication. Ph.D. thesis,
University of Illinois.

545

Slobodan Markovi i Dragan Markovi

ABSTRACT
JUDGMENETS OF PAINTINGS
Slobodan Markovi and Dragan Markovi
Laboratory for Experimental Psychology, University of Belgrade

In this study, the structure of the judgements of paintings was investigated. In

the preliminary study, the subjects were asked to describe their subjective
experience of paintings producing a list of atributes. The set of 76 most frequent
atributes was selected and transformed into a bipolar 7-step skale (e.g. beautifulugly, strong-weak, interesting-boring etc). In the central part of the study, 200
subjects judged paintings on 76 scales. The paintings were grouped into two
subgroups, A (200 paintings) and B (200 paintings). This part of the study was
conducted in two steps. In the first step, 200 subjects judged one of the 200
paintings from the subgroup A (each painting was judged only by one subject),
whereas in the second step the same 200 subjects judged 200 paintings from the
subgroup B (each painting was judged only by one subject).. Two simple data
matrices, A and B, and one complex matrix A + B (string out matrix: matrix B is
continued under the matrix A) were obtained. The factor analyses (Promax and
Orthoblique rotation) have shown the consistency of a four factor extraction for
three matrices (A, B i A+B) using both rotation methods: Evaluation (clever,
balanced, interesting, etc.), Potency (rich, dense, relaxing etc.), Cognitive factor
(clear, ordinary, stimulative, etc.) and Dynamics (provoking, tense, creative).
Key words: paintings, judgements, scales, evaluation, potency, cognitive
factor, dynamics

546

Struktura doivljaja umetnikih slika

PRILOG 1: LISTA OD 76 PAROVA PRIDEVA IZDVOJENIH NA

OSNOVU PRODUKCIJE U EKSPERIMENTU 1.
AKTIVNO-PASIVNO
BISTRO-MUTNO
BLAGO-STROGO
BLIZU-DALEKO
BOGATO-SIROMAANO
BRZO-SPORO
CELOVITO-NECELOVITO
ISTO-PRLJAVO
VRSTO-LABAVO
DINAMINO-STATINO
DOBRO-LOE
DOVRENO-NEDOVRENO
DUBOKO-PLITKO
ELASTINO-KRUTO
EROTINO-EDNO
GLATKO-HRAPAVO
GLASNO-TIHO
GUSTO-RETKO
INSPIRATIVNO-NEINSPIRATIVNO
IZRAAJNO-BEZIZRAAJNO
JAKO-SLABO
JASNO-NEJASNO
KOMPLIKOVANO-JEDNOSTAVNO
KREATIVNO-NEKREATIVNO
LEPO-RUNO
MATOVITO-NEMATOVITO
MILO-ODVRATNO
MIRNO-NEMIRNO
MISTINO-TRIVIJALNO
MONO-NEMONO
NAMETLJIVO-NENAMETLJIVO
NENO-GRUBO
OTRO-TUPO
OBIONO-NEOBINO
OEKIVANO-NEOEKIVANO
ODREENO-NEODREENO
OPUTENO-NAPETO
ORIGINALNO-NEORIGINALNO

OTVORENO-ZATVORENO
PAMETNO-GLUPO
PODSTICAJNO-NEPODSTICAJNO
POVEZANO-NEPOVEZANO
PRAVILONO-NEPRAVILNO
PRECIZNO-NEPRECIZNO
PRIJATNO-NEPRIJATANO
PRIRODNO-NEPRIRODNO
PRIVLANO-ODBOJNO
PROSTRNO-SKUENO
PROZIRNO-NEPROZIRNO
PUNO-PRAZNO
RAZNOLIKO-JEDNOLIKO
SKLADNO-NESKLADNO
SKRIVENO-OTKRIVENO
SLOENO-PROSTO
SMIRUJUE-UZNEMIRUJUE
SMISLENO-BESMISLENO
SREENO-HAOTIANO
STABILNO-NESTABILNO
STVARNO-NESTVARNO
TAJANSTVENO-BANALNO
TEKO-LAKO
TOPLO-HLADNO
TRAJNO-PROLAZNO
TVRDO-MEKO
UKUSNO-BEZUKUSNO
UMERENO-NEUMERENO
UPEATLJIVO-NEUPEATLJIVO
URAVNOTEENO-NEURAVNOTEENO
UZVIENO-PRIZEMNO
VEDRO-TMURNO
VELIKO-MALO
VESELO-TUNO
ZANIMLJIVO-DOSADNO
ZASTRAUJUE-BEZOPASNO
ZDRAVO-BOLESNO
IVO-MRTVO

547