15.

Telekomunikacioni forum TELFOR 2007

Srbija, Beograd, novembar 20.-22., 2007.

Konstrukcija DSL kablova za irokopojasnu

pristupnu mreu
uro Kopitovi , Velimir epanovi 1

Sadraj- Ovaj rad se bavi problematikom konstruisanja i

proizvodnje DSL kablova za potrebe irokopojasnih
pristupnih mrea. Po tehnolokim fazama analizira se uticaj
tehnolokih procesa izrade na prenosne parametre finalnog
kabela i time daju preporuke i uputstva za postupak
konstrukcije i proces izrade DSL kablova.
Kljune rei: DSL, kablovi, pouavanje, parice, etvorke,
pristupne mree, presluavanje.

imaju utemeljenje u nauci. Ova odluka moe se smatrati

stratekom za Telekom.
II. KONSTRUKTIVNI ELEMENTI DSL KABLOVA
Izbor konstruktivnih elemenata DSL kabla odreuju
zahtevi operatora u pogledu:
-

I. UVOD
Namera Telekom Srbija da u poslednjem kilometru
pristupne mree preko simetrinih parica obezbedi
vremenski stabilan [1] multimedijalan irokopojasni
pristup namee potrebu za izradom tri prioritetna pilot
projekta:
-

Definisanje konstruktivnih i elektrinih karakteristika

DSL kablova za pristupne mree
Prekategorizacija mree izgraene sa NF kablovima
Projektovanje i izgradnja irokopojasne pristupne
mree DSL kablovima

Postojea pristupna mrea Telekoma izgraena je sa NF

kablovima poduanog kapaciteta parica 38nF/km i
karakteristine impedanse 600 na 800Hz. NF kablovi u
eksploataciji i kablovski pribor atestirani su na 800Hz te
predvieni za govorni servis. Firma KABLSISTEM,d.o.o.
-Beograd predloila je Telekomu Srbija da se nove
pristupne mree izgrade kao 135-ske irokopojasne
mree sa DSL kablovima [2] koji zadovoljavaju
preporuke IEC 62255 Vieparini simetrini DSL
kablovi (eneva, 2005) [3] i koji e se koristiti u krugu
prenika 1km koje pokriva jedno multimedijalno vorite
(u daljem tekstu MSAN). Predlog je prihvaen i domaim
fabrikama kablova FKS, NFK i FK Zajear su dostavljene
konstruktivno-elektrine karakteristike za sve DSL
kablove u pristupnoj mrei (zavrne, glavne, distributivne,
razvodne i instalacione), toko da je u toku realizacija
projekta DSL KABLOVI - SRBIJA. Zajedniko za sve
konstrukcije DSL kablova je da slabljenje parica (u daljem
tekstu Attn) kao i raspodele slabljenja presluavanja na
bliem kraju (u daljem tekstu NEXT) unutar A sektora kao
i izmeu parica susednih i nesusednih A sektora imaju
priblino jednake vrednosti. U zavisnosti od kapaciteta
jezgra glavnih i distributivnih kablova, glavni E i D sektori
(E=A1-5 i D=A1-10) mogu da sadre razliite konstrukcije
elementarnih A sektora (sa paricama ili etvorkama). Za
sve vrste DSL kablova, kapacitet jezgra i vrsta omotaa
treba da odgovaraju uslovima eksploatacije. Investiciona
vrednost mree i njen vek eksploatacije nameu potrebu da
odluke kod izgradnje irokopojasne pristupne mree

eksploatacione frekvencije (izbor kategorije DSL

kablova) [4], [5]
elektrinih parametara /Attn, NEXT(PSNEXT),
FEXT,(ELFEXT, PSELFEXT)/ [6], [7]
i proizvoai koji treba da se odrede u pogledu:
ekonominosti konstrukcije
mogunosti proizvodnje DSL kablova
III. TEHNOLOGIJA IZRADE JEZGRA KABLA

Kvalitetan telekomunikacioni DSL kabl mogue je

napraviti ako se kvalitetno izvedu sve tehnoloke faze u
procesu proizvodnje. Drugim reima, ako u prvoj
tehnolokoj fazi napravimo provodnik neadekvatnih
elektromehanikih svojstava, teko da se moe u narednim
tehnolokim zahvatima adekvatno nadomestiti taj
nedostatak. Tehnoloke faze su povezane u lanac gde je
najslabija karika ogledalo kvaliteta celog lanca.
A. Izolovanje provodnika
Provodnik treba da je ravnomernno izvuena, cilindrinog
oblika, meko arena bakarna ica homogenog sastava bez
zacepaka i primesa stranih tela. Izrauje se od
elektrolitikog bakra prema JUS N.CDI.008/73. Prenik
provodnika je 0.4mm i 0.6 mm.
Izolacija: Penasti polietilen sa skinom (sloj punog
polietilena). Za kablove namenjene unutranjoj instalaciji
moe se koristiti puni polietilen.
Ravnomerna penuavost polietilena (sl.1.) je veoma
bitna radi dobijanja uniformne podune dielektrine
konstante, jednog od kljunih parametara koji utie na
prenosne karakteristike parice. Stepen penuavosti treba da
je izmeu 40% i 50%. Veliina ekpandiranih elija treba
da je maksimalno ujednaena a njihov raspored
ravnomerno rasporeen na poprenom preseku izolacije
to se utvruje u procesu kontrole izolacije pomou
mikroskopa. Razlika izmeu nominalne i dobijene debljine
izolacije ne treba da prelazi 20%!
Centrinost izolacije (sl.1.) u odnosu na osu provodnika
je drugo bitno svojsvo izolovanog provodnika. Dobra
centrinost doprinosi ravnomernom podunom kapacitetu
parice. Takoe, izmeu parica sa izolacijom koja ima
dobru centrinost sa osom provodnika, smanjuje se

.Kopitovi, V.epanovi, KABLSISTEMdoo, III Bulevar 188, SRBIJA;

(tel: 381-11-2135135, fax:381-11-3112828, email: tt-kabl@eunet.yu)

169

asimetrija kako prema zemlji tako i prema drugim

paricama to utie na smanjenje nivoa uma koji parica
emituje u meuprostor kao i nivoa uma koji se spolja
indukuje u posmatranu paricu (parica se na visokim
frekvencijama ponaa kao radio primopredajnik). Kvalitet
izolovanog provodnika direktno zavisi od kvaliteta
izabranog penastog polietilena, pravilnog izbora dimezija
alata (dorna, matrica), stanja u kojem se alat nalazi kao i
oblika i temperature provodnika koji se izoluje.
Podeavanje temperatura po zonama ekstruzije treba
iskljuivo raditi po uputstvu proizvoaa polietilena.
a)

Zvezda etvorka (sl.3), zbog svoje forme, ima veu

verovatnou deformacije (sl.3b) u odnosu na paricu. Ova
injenica ide u prilog izboru parice kao osnovnog elementa
pouavanja.
a)

b)

Sl.3. a) idealna Z,

Sl.1. Oblici porozno-pune izolacije provodnika

a) centrina sa ravnomernom poroznou
b) ekscentrina sa neravnomernom poroznou
B. Uvrtanje parica/etvorki:
Za potrebe irokopojasnih digitalnih servisa formiranje
elemenata upredanja (parica ili etvorka kod DSL
kablova) preporueno je koristiti maine sa povratnim
kretanjem (back twist). Povratno kretanja je proces u kome
se dva/etiri izolovana provodnika tokom upredanja
delimino okreu i oko sopstvene ose u odnosu na osu
uvrtanja provodnika. Ovom tehnikom se postie izvestan
stepen kompenzacije nedostataka koje mogu imati
izolovani provodnici nakon izrade (ekscentrinost i
neravnomernost penuavosti PE omotaa. Stepen
kompenzacije asimetrije provodnika raste sa stepenom
povratnog kretanja koji se izraava u procentima i kree se
oko 30% pa navie. Sa druge strane poveanje procenta
povratnog kretanja smanjuje linijsku brzinu izvlaenja
parice/etvorke tako da je potrebno odabrati optimalan
odnos nivoa kvaliteta prenosnih parametara i
ekonominosti proizvodnje. Kontrola zatezanja parica je
neophodna za postizanje ravnomernog koraka upredanja
to direktno utie na stabilnost i simetriju bakarne
parice/etvorke (sl.2). Duina koraka upredanja ne sme
biti velika da se parica ne bi razvrtala u daljem procesu
proizvodnje i eksploatacije kao i zbog smanjenja koraka
kompenzacije meusobne asimetije parica u jezgru kabla.
Preporuuje se da duina koraka upredanja parice za
prenik provodnika 0.4mm bude manja od 80mm,
odnosno za parice prenika provodnika 0.6mm, manja od
100mm. Za etvorke, maksimalne vrednosti koraka
upredanja mogu biti vee za 20%.
a)

b)

Sl.2. Parica:

a) idealna

b)

b) nesavrena

c)

b) nesavrena Z, c) parica

Kod konstrukcije kablova za irokopojasne sisteme

prenosa (DSL kablovi) panju treba usmeriti ka
konstrukciji elementarnog A sektora (10x2/5x4). Prilikom
odabira koraka treba koristiti proraun iz teorije upredanja
kablovskih elemenata o meusobnoj usaglaenosti koraka
upredanja parica/etvorki. Proraun se bazira na
izraunavanju efektivnog koraka upredanja parice koji se
dobija na osnovu odabranog koraka upredanja parice i
koraka upredanja elementarnog sektora. Biraju se koraci
iji odnos je to pribliniji odnosu celih brojeva, to su
brojevi manji kompenzacija asimetrije je bolja. Na sl.4. je
kao ilustracija dat odnos koraka upredanja parica u
meusobno paralelnom poloaju.

Sl.4. Odnos koraka upredanja parica

Kao to se vidi, nakon duine L odnos broja koraka prve
parice K1 i broja koraka druge parice K2 jednak odnosu
celih brojeva. U ovom sluaju to je odnos brojeva 5 i 4.
Jasan je i zakljuak da manji bojevi obezbeuju
kompenzaciju nesimetrije na kraoj duini. U praksi je
gotovo nemogue postii da je odnos koraka upredanja za
svake dve parice odnos dva cela broja, zato se tei da
razlika izmeu odnosa dva cela broja, recimo 4/5=0.8 i
odnosa duina koraka dve parice K1/K2 bude to manji.
Prioritetno je to bolje usaglasiti korake meusobno
susednih elemenata!
C. Elementarni (A) sektori
Rezultati izvrenih merenja u ispitnim stanicama
proizvoaa kablova, pokazala su da je sumarna snaga
presluavanja na bliem kraju (PSNEXT) unutar A sektora
/ometajuih parica na ometanu paricu (9:1)/ dominantan
parametar koji odreuje kvaliteta kabla. Ako se raspodela
NEXT-a (PSNEXTA) unutar elementarnog A sektora
nalazi u granicama normi za DSL kablove onda e ove
norme biti zadovoljene i izmeu susednih odnosno
nesusednih A sektora odnosno izmeu parica glavnih E i

170

D sektora. U praksi, zbirni uticaj ometajuih sistema xDSL

tehnologije, osim prostorne raspodele NEXT-a (PSNEXTa) parica, zavisi i od spektralne gustine snage pojedinih
sistema. Primera radi, na paricu koja upoljava ADSL
sistem sa DMT linijskim kodom, jai signal smetnje e
praviti potencijalni E1 sistem (HDB3, 2B1Q) nesusedne
parice nego isti ADSL sistem susedne parice. Pri
formiranju elementarnog A sektora, sl.5, bilo da su u
pitanju parice ili etvorke, preporuujemo da sve
parice/etvorke imaju razliite korake upredanja.
a)

c)

b)

d)

Sl. 5. Formacije elementarnih A sektori

a) 5x4
b) 10x2; (2+8)x2
c)10x2; (3+7)x2
d)10x2; (3x2+3x2+4x2)
Dodatna tehnoloka metoda za smanjenje nesimetrije
izmeu elemenata upredanja jeste formiranje jezgra
elementarnog (A) sektora na maini za pouavanje sa
planetarnim kretanjem. Planetarni princip pouavanja
obezbeuje da vertikalne ose elemenata pouavanja
(parica/etvorka/sektor) ostaju meusobno paralelne i ne
menjaju svoj ugao u odnosu na ravan pouavanja tokom
procesa upredanja. Ovim se postie da je meusoban
poloaj elemenata upredanja (parica) u okviru
elementarnog sektora promenjiv i periodino se promeni
za 360 na duini koraka upredanja elementarnog sektora.
Na sl.6 data je ilustracija promena meusobnog poloaja
parica za vreme jedne rotacije maine sa planetarnim
principom kretanja.

Stie se utisak da jedna parica rotira oko druge

istovremeno se okreui oko svoje ose (kao to planete
rotiraju oko sunca istovremeno se okreui oko svoje ose.
Duina koraka uvrtanja elementarnog sektora treba da je u
opsegu: (25-30) x prenik sektora. Svaki elementarni A
sektor se omata termoplastinom trakom ili sintetikom
niti bele boje u otvorenoj zavojnici. Poetni elementarni
sektor u okviru glavnog sektora omata se trakom/niti
crvene boje. Glavni nedostatak pouavaljke sa planetarnim
kretanjem jeste mala brzina izvlaenja (formiranja) jezgra
(sektora).
Na tritu se ve due vreme upotrebljavaju grupni
twineri (uvrtai) za formiranje osnovnih A sektora u
jednom tehnolokom procesu. Kao osnovnni ureaj za
uvrtanje parice koristi se vertikalni uvrta parica sa lirom
sa double twist (sada i sa triple twist) tehnikom
formiranja parice koja se koristi za LAN kablove
kategorije 5, 6 i 7. Ureaj koristi princip formiranja parice
sa eliminacijom efekta torzije (zero twist) provodnika
koja deformie izolaciju provodnika ime se poveava
asimetrija parice. Istovremeno se izvodi i povratno
kretanje (oko 50%) koje dodatno doprinosi veoj simetriji
parice. Ovakvih 10 tvinera se spreu u grupu kojoj se
dodaje namata na kojem se uvre jezgro elementarnog
sektora. Linija je potpuno sinhronizovana, sa
centralizovanom kontrolom zatezanja provodnika na
odmataima i namatau. Postoje i linije sa algoritmima za
proraun usaglaenih koraka parica. Investicija u ovakvu
liniju znaajno bi doprinela poveanju kvaliteta kablova
kao i njihovoj produktivnosti jer je izlazna brzina od 30 do
50 metara u minuti.
D. Glavni E i D sektori
Glavni sektori E (50x2), sl.7. se pouavaju od
elementarnih A sektora u formi:
E=5xA, sl.7a; A = (5x4), sl.5a.
E=5xA, sl.7b; A = (2+8)x2, Sl.5b. Alternativa (2+8)x2 je:
(3+7)x2 ili (3x2+3x2+4x2), sl.5c,d.
a)

b)

Sl.7. Jezgro glavnog E sektora

a) E=5xA (A=5x4)

b) E=5xA (A=10x2)

Glavni sektor D(100x2), sl.8. se pouava od elementarnih

A sektora u formi D=10xA odnosno D= (3+7)xA.
D=10xA, sl.8a; A = (5x4), sl.5a.
D=10xA, sl.8b; A = (2+8) x 2, Sl.5b. Alternativa (2+8)x2 je:
Sl.6. Poloaj parica kod planetarnog principa kretanja (3+ (3+7)x2 ili (3x2+3x2+4x2), sl.5c,d.
171

a)

b)

LITERATURA
[1] V. epanovi - . Kopitovi, "Ograniavajui faktori u primeni
simetrine parice- Vremenska stabilnost elektrinih parametara",
TELFOR 2002, Beograd.
[2] . Kopitovi - V. epanovi, DSL kablovi u pristupnim
mreama", TELFOR 2006, Beograd.
[3] Multicore and symmetrical pair/quad cables for broadband digital
communications, IEC Standard 62255, Geneve, 2005
[4] V. epanovi, "Eksploataciona frekvencija parica jezgra kabla u
pristupnoj mrei- (maxAttn+ACR=minNEXT) ", TELFOR 2003,
Beograd.
[5] V. epanovi - . Kopitovi, "Vremenska stabilnost realne radne
frekvencije parica - SNR i ACR kao ograniavajui faktori u
pristupnoj mrei", Tehnika br.6, 2003.

Sl.8. Jezgro glavnog D sektora

a) D=(3+7)xA, (A=5x4)
b) D=(3+7)xA, (A=10x2)

[6]

Dominantan uticaj izmeu parica u okviru kablovskog

jezgra je izmeu parica unutar elementarnog A sektora.
Ova injenica omoguava da se glavni sektori mogu
pouavati i na maini sa rotirajuim namataem i statinim
odmataima. Poeljno je napraviti i testirati uzorak ovako
formiranog jezgra kabla radi utvrivanja kvaliteta
prenosnih parametara.
Ukoliko postoje maina sa planetarnim kretanjem kao
tehnoloki kapaciteti planiranog procesa proizvodnje, onda
se za pouavanje glavnih E i D sektora ista koristi kako bi
se smanjile elektromagnetne sprege izmeu parica
razliitih elementarnih sektora.
Svaki glavni sektor treba omotati termoplastinom
trakom ili sintetikom niti bele boje u otvorenoj zavojnici.
Poetna glavna grupa svakog sloja omata se trakom/niti
crvene boje.
U zavisnosti od konstrukcije (broja parica/etvorki)
jezgro kabla se formira iz elementarnih A odnosno glavnih
E i D sektora na pricipu optimalne prostorne raspodele
kablovskih elemenata pouavanja [8]. Takvo jezgro se
standardnim tehnolokim procesom, kao i kod klasinih
TK 59 GM kablova, u jednoj tehnolokoj fazi puni
petrolatom za zatitu jezgra od prodiranja vode, stavlja
pojasna izolacija od papirnih ili termoplastinih traka,
nanosi ekran od kopolimerizovane aluminijumske trake i
na kraju procesom ekstruzije nanosi beavni omota od
polietilena.

. Kopitovi - V. epanovi, "Kablovi u stacionarnoj pristupnoj

mrei - Ograniavajui faktori kod implementiranja xDSL
tehnologije", Telekomunikacije br.1, 2004.

[7] . Kopitovi - V. epanovi, "ACR-ograniavajui faktor u

poslednjoj milji-Gustina digitalnih kola u pristupnoj mrei",
TELFOR 2002, Beograd.
[8] V. epanovi, "Telekomunikacioni kablovi", 1994, Beograd

ABSTRACT
This paper deals with problematic of construction and
production of cables for xDSL services transmission. It
analyses the influence of technological processes on
transmission parameters of cable. Through the phases it
gives recommendations and directions for construction and
production of cables for broadband transmission.

IV. ZAKLJUAK
Standard IEC 62255 (kablovi za irokopojasne pristupne
mree DSL kablovi) definie stroije granine vrednosti
primarnih elektrinih parametara u odnosu na standardne
NF kablove (npr. TK-59 GM) i uvodi nove sekundarne
parametre prenosa koji opisuju prenosne karakteristike u
VF spektru signala. Sa stanovita kablovske proizvodnje to
znai da je neophodno napraviti kablovsko jezgro boljeg
kvaliteta od jezgra dosadanjih NF kablova. To je proces
koji zahteva unapreenje konstrukcije kablovskih
elemenata upredanja koristei svo dostupno praktino i
teorijsko iskustvo. U kablovskoj industriji Srbije je
potrebno uloiti jo vei intelektualni napor iz razloga
zastarele proizvodne opreme i merne instrumentacije da bi
se postigao eljeni cilj: proizvodnja kabela sa simetrinim
paricama koji e zadovoljiti potrebe irokopojasne
pristupne mree.
172

CONSTRUCTION OF DSL CABLES FOR

BROADBAND ACCESS NETWORK
. Kopitovi , V. epanovi