Interaktivni Milorad Pavi

1 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

AAM in English

Galiola javlja

Tamara Ognjevi za AAM

Search in Site...

Naslovna
ArtBio

ArtKnjiga
ArtFeljton

VizuelArt
ArtGlobus

ArtLab

ArtIstorija

ArtOpinion-NYC

ArtStil

ArtPria

ArtRazgovor

ArtScena

ArtKutak

ArtVreme

Artivot

Laura Barna za AAM

Dragana Bedov: Interaktivni Milorad Pavi

19/04/2013 |

Filed under: ArtKnjiga |

Posted by: avantart

Objanjavajui sutinu svoje potrage za nelinearnim pismom

i interaktivnom knjievnou, Milorad Pavi je tvrdio da je
danas u krizi na nain itanja romana, roman jednosmerna
ulica je u krizi, kao to je to i grafiki vid romana, tj. u krizi je
knjiga. Njegovi pokuaji da promeni nain itanja romana idu u
tom smislu to poveava ulogu i odgovornost itaoca u
stvaranju dela. To podrazumeva prebacivanje na itaoca
odluke o izboru zapleta i raspleta romana, gde e poeti, a gde
zavriti itanje, pa ak i odluke o sudbini glavnih linosti.
Da bi postigao promenu u nainu itanja autor objanjava
kako je morao promeniti i nain pisanja: Sutina je u tome da
na hiljadama godina uvreeni i ve pomalo ovetali nain
itanja moemo da izmenimo. I to na taj nain, to emo sa
itaocem podeliti posao dajui mu ravnopravnije mesto u
stvaranju knjievnog dela. Dajui mu mogunost da sam kri
sopstveni put kroz roman, pesmu ili priu, ija e se sadrina
menjati u zavisnosti od toga koju mapu itanja je italac izabrao Meutim, onaj ko hoe da
menja nain itanja jednog romana, mora da menja i nain pisanja tog romana. Treba, dakle,
stvoriti takvo delo koje prua mogunost itaocu da ga koristi kao interaktivnu prozu. To zahteva
sasvim drugaiju, novu tehniku pisanja romana ili prie, tehniku koja unapred predvia razliite
tokove itanja i omoguuje ih. To pomalo lii na naputanje linearnosti pisanog jezika i vraa nas
mehanizmu koji poznajemo iz snova i misaonog toka. Ako se tei tome da se slede misli i snovi u
knjievnom delu, onda je nuno od jezika nainiti nelinearni fenomen.
Ta nova knjievna tehnika naroito je primenjiva u
digitalnom okruenju, u delima koja su pisana tako da se
itaju sa kompjuterskih monitora, gde bi na nizu oznaenih
mesta italac mogao da pritiskom na dugme menja i bira
dalji put svoje italake avanture. U skladu sa problemima
i pitanjima koja donosi novi milenijum, poput onih hoe li
kompjuter unititi knjigu, hoe li elektronsko tivo i digitalna
tehnologija istisnuti naviku tampanja knjige na hartiji, na
primer, idu i Pavieva razmiljanja. Jezik je prespor i

suvie pravolinijski da bi zadovoljio civilizaciju koja bre

komunicira putem znaka i slike. Knjievni jezik sabija misli,
snove, oseanja i seanja u jednolinijski sistem koji je
sporovozan i suvie trom za vreme u kojem ivimo, zato
nelinearno pripovedanje moe da bude neto kao spas
knjievnog dela od linearnosti jezika. U tom smislu ide i
pitanje hoemo li se suoiti s pokoljenjem koje e prestati
Novo izdanje romana Predeo slikan

da ita knjievna dela, te i Paviev odgovor na to pitanje

ajem, 2012.

koje lei u uverenju da knjievnost u budunost vode

itaoci, a ne pisci, pa je sasvim u skladu sa tim i odluka

pojedinih pisaca da prebace dobar deo odgovornosti za sudbinu knjievnog dela na itaoca. Spas
je zato u novoj pojavi, tj. u novom tipu tiva koje nudi nov nain itanja knjievnog dela, a to su,
naravno, nelinearno pismo i interaktivna knjievnost.
Ono to mi se ini nezaobilaznim iz svega do sada reenog o delu Milorada Pavia, jeste ta
izmetena pozicija itaoca koja je doslovno sprovedena gotovo u svim Pavievim delima. Ta i tako

9/6/2016 12:44 PM

Interaktivni Milorad Pavi

2 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

shvaena uloga itaoca dovodi u pitanje mnogo ta. Dolazi do gubljenja tradicionalnog vida
komunikacije koja se ostvaruje izmeu pisca i itaoca, a u prvom redu menja se tradicionalno
znaenje trougla pisac delo italac, budui da trea karika, tj. italac nije vie pasivan, nije
samo primalac, nego postaje aktivni uesnik u kreiranju knjievnog dela. Zato mislim da nije na
odmet ukratko pomenuti ono to se od njega oekuje i nabrojati zadatke koje dobija kada je u
pitanju Pavievo prozno delo.
Delo Hazarski renik (1984) jeste roman-leksikon i ono se moe itati onako kako se koriste
renici, svaka od odrednica se moe itati pre i posle svake druge odrednice, uostalom postoji na
poetku detaljno uputstvo za korienje, tj. itanje ovog romana. Na itaocu je da se odlui koji
nain itanja mu najvie odgovara, te u skladu sa tim da formira delo prema svojim potrebama,
delo koje e imati poetak i kraj onakav kakav italac sam izabere.
Roman Predeo slikan ajem (1988) koristi se nainom na koji se itaju ukrtene rei. Ako se taj
roman-ukrtenica ita uspravno donosi portrete junaka knjige u prvi plan, a ako se ista poglavlja
itaju vodoravno, na klasian nain, onda u prvi plan dolazi zaplet i rasplet knjige. Osim razliitog
rasporeivanja segmenata teksta i uspostavljanja novih veza i znaenja meu njima, italac moe
da menjajui poetak i kraj romana utie na sudbinu likova. Zavretak knjige zavisi od pola onoga
ko ita knjigu.
Unutranja strana vetra (1991) je roman-klepsidra. On ima
dve naslovne strane, a zavretak je u sredini, tamo gde se
sretaju junakinja i junak drevne grke mitske prie Hera i
Leander. Razlikuju se naravno zbog toga i poeci i zavreci
ove knjige koja ima dve naslovne strane. Nakon itanja, na
sredini knjige, stvara se jedna nova struktura i mnoina
znaenja. Opet je na itaocu da odlui sa koje strane e poeti
sa itanjem i kakvu sliku sveta e tako dobiti.
Poslednja ljubav u Carigradu (1994) je roman-tarot, tj.
prirunik za gatanje u kojem italac moe da se igra proricanja
sudbine ako baci karte na sto i zatim proita poglavlja romana
od kojih je svako vezano za po jednu od karata. Ali isto tako
delo moe da se ita kao svaki drugi roman, od poetka do
kraja.
Zvezdani plat (2000), koji ima podnaslov astroloki vodi za
neupuene, sastoji se od 12 pria od kojih svaka nosi kao

korejsko izdanje Hazarskog renika,

2011.

naslov i temu po jedan znak Zodijaka. italac opet moe da

bira kako e izgledati njegovo itanje, a da bi se dobilo reenje zapleta od itaoca se oekuje da
uradi domai zadatak, te da izbaci iz poslednjeg poglavlja nekoliko odeljaka i na taj nain otkrije
ime glavne junakinje.
Nevidljivo ogledalo i areni hleb (2003), koji nose odrednicu roman za decu i ostale, dva su
ulaza u isti roman, a ta ideja podsea na onu sprovedenu u Unutranjoj strani vetra. Birajui
redosled itanja, italac moe da se odlui hoe li prvo itati priu za devojice, koja prati sudbinu
devojice Kaunice, ili e prvo izabrati da proita priu za deake, koja se bavi ivotom deaka
Evgenija. Naravno da su obe prie povezane i da se sastaju na sredini romana, ali redosled
itanja utie na konanu sliku, te bi tako italac i u ovom sluaju trebalo da odigra kljunu ulogu
povezujui i tumaei dodirne take iza kojih se krije zajedniko reenje obe prie.
Unikat (2004), ili roman-delta je zaista unikat, budui da se za
svakog itaoca drugaije zavrava, te svako dobija svoj kraj
prie. Primerci su numerisani od 1 do 100, pa ta kome
zapadne. Ljubavni roman proet detektivskom priom koja se
grana u sto rukavaca i ide ka sto razliitih ishodita. Ako eli da
sazna vie detalja i drugaije ishode prie, italac moe da
razmeni knjigu sa vlasnikom nekog drugog primerka. Nakon
objavljivanja romana pojavila se i knjiga koja sadri sve
zavretke, svih sto razliitih krajeva, pa opet od itaoca zavisi
hoe li kupiti i tu knjigu i na taj nain postati vlasnik svih sto,
pored onog jednog unikatnog svog zavretka romana. Na kraju
romana nalazi se jo jedna opcija ponuena itaocu, a to su
prazne strane na kojima moe sam da dopie svoj kraj romana.
Damaskin (1998), sa podnaslovom pria za kompjuter i
Unikat, rusko izdanje iz 2010.

estar, nalazi se na Internetu i u njoj je u potpunosti ostvarena

zamisao po kojoj italac u kompjuterskom okruenju, na lak i
jednostavan nain, jednim klikom na ponuena poglavlja,

slobodno kreira priu u zavisnosti od toga koje poglavlje prvo izabere. Naravno da od redosleda
biranja poglavlja zavisi zavretak prie.

9/6/2016 12:44 PM

Interaktivni Milorad Pavi

3 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

Ne mogu da zavrim sa ovim nabrajanjem, a da ne pomenem jo neke Pavieve prie koje su

nastale pre objavljivanja Hazarskog renika, kao to su, na primer, Ruski hrt, Blato, Duga nona
plovidba, Dvoboj, Tajna veera. Tim povodom namee mi se i pria vezana za jedno od ovih
dela. Jedan moj profesor piui o Miloradu Paviu, koji je opet bio njegov profesor, kae sledee:
Naime, dajem na itanje Pavievu priu Ruski hrt mladoj, radoznaloj i pametnoj sestriini Kao
da se sav smisao literature (ne te jedne prie, ve celokupne literature) video u njenim oima
posle itanja Pavievog Ruskog hrta. I ono to je posebno zanimljivo odmah po zavretku prie
poinje da je ita jo jednom! Zahvaljujui toj epizodi sa itanjem Ruskog hrta oseao sam se
nadmonim kad god se raspravljalo o smislu literature. Imao sam oseaj da ja znam neto to
drugi ne znaju. (I tu bi sada mogao poeti rukavac teksta o tome kako vie volim tog jednog,
pravog, moda i malo idealizovanog itaoca, od tiraa, publike, pomodne italake rulje). ini
mi se da priu nije potrebno komentarisati. Ali bih dodala jo i podatak koji daje sam Pavi
priajui o Hazarskom reniku, kada je jednog popodneva 1979. u spavaoj sobi na postelji
rasporedio 47 komadia hartije: Na svakom je bio napisan naslov po jedne od 47 odrednica
ili poglavlja knjige koju sam u to vreme pisao. Knjiga je ve imala ime zvala se Hazarski
renik. U sobu je ulo jedno od moje dece i zapanjilo se. Tada pisac nije umeo da objasni
detetu ta radi. Kompjuteri jo nisu bili uvedeni u domove i on ga nije imao, a ispostavilo se da je
pisao neto to e se pokazati veoma podesnim za korienje u digitalnom okruenju. Pokazalo
se i to da je Pavi u svetu nazvan elektronskim piscem nakon objavljivanja Hazarskog renika.
Navodim ovo jer mi se ini da je zapravo sve tu poelo, da je Pavi shvatio da je eventualna
budunost njegove proze u eksperimentisanju tog tipa, kao i u igri koja ukljuuje savremenog
itaoca, pokuavajui da, na neki nain, odgovori njegovim potrebama.
Ovaj kratak osvrt na Pavieva dela i zadatke koje svako od tih
dela stavlja pred itaoca ni u kom sluaju nije potpun, ali moe
da poslui kao ilustracija nekoliko puta naglaavane teze po
kojoj italac ima veoma znaajnu ulogu u kreiranju dela, jer
nakon ovih kratkih objanjenja o pojedinim delima postaje
potpuno jasno da u zavisnosti od naina njihovog itanja
dobijamo konani izgled samog dela. U tom smislu zanima me
i jedan savremeni vid komunikacije koju namee Pavievo
delo, a koji podrazumeva onu izmetenu poziciju itaocakreatora. Taj novi vid komunikacije odreenog dela sa
itaocem koji je aktivni uesnik kreiranja dela (pri tom mislim
na veinsku prosenu italaku publiku u Srbiji koja je ve
jednom bila zgodno nazvana pomodna italaka rulja),
iscrpljuje se u pukoj igri i zabavi, ostajui pri tom u velikoj meri
neostvaren, nepotpun, ne mogu a da ne kaem, podseajui
na igru gluvih telefona, isto kao to i slika pisca Milorada
Pavia ostaje nepotpuna ako se sklapa samo od delia

POslednja ljubav u Carigradu,

izdanje iz 2010.

skinutih sa Interneta, a pri tom se zanemari lik, na primer,

istoriara Milorada Pavia i svega onoga to on podrazumeva, a podrazumeva mnogo. I na kraju
potrebno je postaviti jo jedno pitanje o tome da li je neophodno to prilagoavanje ukusu italake
publike, to ugaanje, pa makar i samo spoljanjom formom dela. Moe li se u tom kljuu, koji
podrazumeva jednu drugaiju i novu komunikaciju, tumaiti i budunost knjievnog dela?
Jedan razgovor sa Paviem
Bavei se fenomenom Milorad Pavi, raspliui i
odgonetajui zagonetke pieve, ali i samu zagonetku
zvanu Pavi, dogodilo mi se neto interesantno to je
ujedno

potvrda

lucidnosti,

otvorenosti,

moda

hazarderstva, ali u svakom sluaju tenje za interaktivnim

delom dovedene do krajnje granice. Naime, itajui
Nevidljivo ogledalo i areni hleb (2003), koji nose
odrednicu roman za decu i ostale, naila sam na pievo
uputstvo na kraju jednog od dva ulaza u roman. Da bi
razreio dilemu u vezi sa kljuem koji je pronaao,
Evgeniju, junaku prie za deake, ponuene su tri
mogunosti: da poseti sajt izdavaa www.dereta.co.yu, da
proita isti roman ali sa druge strane tj. priu za
Milorad Pavi, autor fotografije Miodrag
orevi

devojice, ili da se javi piscu knjige na mobilni 064 2236

792. U prvi mah mi je ideja sa mobilnim delovala kao
zgodan trik, a navoenje broja koji bi zaista mogao da
postoji doprinelo je uverljivosti. Jer, ko bi stavio pravi broj

svog telefona? A onda sam se setila da je ipak u pitanju Pavi i ve sam okretala navedeni broj.
Zaista je zazvonilo sa druge strane. Znai, broj nije izmiljen prolo mi je kroz glavu. A onda
potpuni ok. Kao da je to najnormalnija stvar na svetu, posle kratke pauze, sa druge strane zauo
se piev glas

9/6/2016 12:44 PM

Interaktivni Milorad Pavi

4 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

Nikada neu zaboraviti taj neobian i prijatan razgovor sa Miloradom Paviem.

Dragana Bedov
koriene fotografije naslovnih strana dela Milorada Pavia koje su objavljene posthumno irom
sveta i fotodokumentacija Legata Milorada Pavia
Proitajte tekst Milorada Pavia Poetak i kraj romana na khazars.com

Ako ste propustili

Jasmina

Hazarski

Milorad Pavi:

Milorad Pavi:

Mihajlovi:
iveti za

renik ponovo
objavljen u

Terazije

Jedanaesti prst Mihajlovi:

Milorad Pavi i

Jasmina

knjievnost do
poslednje

Parizu

Rusi istorija
jedne ljubavi

strune svog
DNK
Zemanta

Podelite ovaj tekst

Tweet

88
Like

Leave a Reply
Your email address will not be published. Required fields are marked *
Comment

Name *

Email *

Website

Post Comment

AAM
Impresum
Pravila korienja

Teme brojeva 01-18

Arhiva svih tekstova po

datumima

Teme brojeva 37-60

Arhiva

Teme brojeva 19-37

9/6/2016 12:44 PM

Interaktivni Milorad Pavi

5 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

Tema broja 038: ISIDORA SEKULI

Tema broja 019: PRVI SVETSKI RAT

Tema broja 001: NOVO DOBA

Tema broja 039: KOSANIEV VENAC

Tema broja 002: BEOGRAD

Tema broja 020: PRVI SVETSKI RAT

(drugi deo)

Tema broja 040: FULEREN (Umetnost nauke)

Tema broja 003: FILM

Tema broja 021: BRANISLAV NUI

Tema broja 041: ARLEMM 2016

Tema broja 004: PAVI

Tema broja 005: MEDIALA

Tema broja 022: VUK Stefanovi

Karadi

Tema broja 023: In Memoriam Jovan

irilov

Tema broja 006: KONCEPTUALNA UMETNOST

Tema broja 024: GOZBA Artis Centar

Tema broja 007: LA BELLE EPOQUE

Tema broja 025: VENECIJA

9/6/2016 12:44 PM

Interaktivni Milorad Pavi

6 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

Tema broja 008: KRAJ LETA

Tema broja 026: NASTASIJEVII

Tema broja 009: POZORITE

Tema broja 027: NADEDA
PETROVI

Tema broja 010: KNJIEVNI JUBILEJI

Tema broja 028: Muzeji Srbije 10do10

Tema broja 011: OPERA

Tema broja 029: ART DECO

Tema broja 012: Godinu dana AAM, Novogodinji broj

Tema broja 030: Pavle Beljanski

Tema broja 013. FOTOGRAFIJA

Tema broja 031-032: GRKA OSTRVA

Tema broja 014: IGRA

Tema broja 033 SEOBE

9/6/2016 12:44 PM

Interaktivni Milorad Pavi

7 of 7

http://www.avantartmagazin.com/interaktivni-milorad-pavic/?fdx_swit...

Tema broja 015: RATNI SLIKARI

Tema broja 034-035 BATINA U
OPASNOSTI

Tema broja 016: EKSPIR

Tema broja 036 Novogodinji broj

Tema broja 017: UMETNOST ILUSTRACIJE

Tema broja 037: SAVA UMANOVI

Tema broja 018: OLJA IVANJICKI

Avant Art Magazin ALL RIGHTS RESERVED Zabranjeno je svako umnoavanje, prenoenje i

Log in - Powered by WordPress - Designed by Gabfire Themes

prevoenje sadraja bez prethodne dozvole urednitva.

9/6/2016 12:44 PM