Vieprocesorski sistemi

Klasifikacija
Prema broju procesora
1.
2
3.
4
5
Jednoprocesorski sistemi.
. Specijalizovani procesori.
Labavo Vezani Vieprocesorski sistemi.
. vrsto Vezani Vieprocesorski sistemi.
. Sistemi sa paralelnom obradom podataka.
Prema broju tokova instrukcija i broju tokova podataka
1.
SISD (jedna instrukcija, jedan podatak, eng. Single Instruction Single Data).
U ovu grupu spadaju konvencionalni sistemi koji sadre jedan procesor i koji
serijski izvravaju instrukcije iz ulaznog toka instrukcija.
. SIMD (jedna instrukcija, Vie podataka, eng. Single Instruction Multiple
Data). U ovu grupu spadaju sistemi koji mogu da izvravaju istu instrukciju nad vie razliitih podataka. Ove maine imaju jednu jedinicu za obradu
instrukcija i vie jedinica za obradu podataka.
. MISD (vie instrukcija, jedan podatak, eng. Multiple Instruction Single Data).
U ovu grupu spadaju sistemi koji mogu da prenesu niz podataka do skupa
procesora koji izvravaju razliite instrukcije nad istim podacima.
. MIMD (vie instrukcija, vie podataka, eng. Multiple Instruction Multiple
Data). U ovu grupu spadaju sistemi koji mogu istovremeno da izvravaju
razliite instrukcije nad razliitim podacima.
Karakteristike vieprocesorskih sistema
1.
. Svi procesori dele zajedniku unutranju memoriju.
Sistem sadri dva ili vie slinih procesora opte namene i priblino jednakih
mogunosti za obradu podataka.
Svaki od procesora
moe imati i svoju privatnu memoriju u kojoj uva odredjene podatke (npr.
vektor stanja programa koji se izvrava, itd).
. Komunikacija izmedju procesora se vri preko deljene memorije. Postoje
razliiti naini sinhronizacije pristupa podacima u memoriji (npr. jedan od
jednostavnijih naina je preko mikrokoda).

. Kako je vreme pristupa memoriji relativno veliko u odnosu na brzinu procesora, neadekvatan odnos broja procesora i brzine deljene memorije moe da
pogora performanse vieprocesorskog sistema.
. Svi procesori dele isti skup U/I uredjaja, bilo preko zajednikih kanala bilo
preko kanala koji su prikljueni samo na pojedine procesore.
. Svi procesori u sistemu su pod kontrolom jednog istog operativnog sistema
koji je zaduen za rasporedjivanje poslova, datoteka i kontrolu svih resursa.
. Vieprocesorski sistemi najee imaju centralnu upravljaku jedinicu.
SIMD raunari
Prema nainu korienja memorije SIMD raunari se dele na:
1. SIMD raunare sa deljenom memorijom i
2. SIMD raunare sa distribuiranom memorijom.
U kategoriju SIMD raunara sa deljenom memorijom spadaju jednoprocesorski
raunari sa vektorskim procesorom i raunari sa VLIW procesorima.
Vektorskiprocesori
Memoma
i a a a a a
U|P IC ` DC ` v `
4%, FXALU FPALU VJ
P
Slika 1: Uproena ema vektorskog procesora
VLIW procesori
Arhitektura sa vrlo dugakom rei za instrukcija (eng. Very Large Instruction
Word, VLIW) predstavlja alternativni nain za postizanje veeg nivoa paralelizma
instrukcija. Instrukciona re kod VLIW procesora (koja se uva u ke memoriji
kao
i kod obinih procesora) sadri vie primitivnih instrukcija. VLIW procesor
sadri
vie funkcionalnih jedinica na koje se rasporedjuju, radi paralelnog izvodjenja,
svi
delovi VLIW rei posle njenog dohvatanja iz kea. Generisanje koda i grupisanje
primitivnih operacija u VLIW re umesto hardvera vre kompajleri. Sam procesor ima relativno jednostavnu kontrolnu logiku jer ne mora da obavlja nikakvo
dinamiko rasporedjivanje niti da preuredjuje redosled izvrenja operacija.
SIMD raunari sa distribuiranom memorijom
U ovu kategoriju spadaju vieprocesorski raunari koji istovremeno izvravaju
istu instrukciju nad razliitim podacima. Kako procesori ovih sistema rade sa
zakljuavanjem memorije nije potrebna nikakva sinhronizacija izmedju samih procesora u sistemu. U sistemu postoji kontrolni procesor koji procesorima u procesorskom nizu prosledjuje instrukcije, koje treba da se izvre.
U ovakvoj organizaciji procesori u procesorskom nizu mogu da budu relativno
jednostavni. Krajnji efekat se postie distribucijom obrade na veliki broj
takvih
procesora. SIMD raunari obino imaju veliki broj procesora ime se kompenzira
sporost pojedinanih operacija u distribuiranom okruenju.

MIMD raunari
Kako MIMD raunari poseduju vie procesora, jedan od najveih problema pri
njihovoj konstrukciji je koordinacija izmedju procesora. Pri konstrukciji
paralelnih
MIMD sistema postoje tri problema koja moraju da se razree:
1) broj i tip elemenata za obradu,
2) broj i tip memorijskih modula i
3) veze izmedju prethodnih elemenata.
MIMD arhitekture
U optem sluaju postoje dva tipa MIMD arhitekture, sa deljenom i distribuiranom memorijom (slika 2).
@www ?ix-irrE &IEEE CPU
_ E Mreasa E
Delleria prosledjimemorija _E E vanjem E
E E poruka E
ijrji EE
a) Deljena memorija b) Distribuirana memorija
EEE@
Slika 2: Tipovi MIMD raunara
Sistemi sa deljenom memorijom su organizovani u obliku vieprocesorskih sistema, dok su sistemi sa distribuiranom memorijom organizovani u obliku multiraunara. Karakteristike multiraunarskih sistema, odnosno sistema sa labavim
vezama izmedju procesora su:
1.
2.
svaki od procesora poseduje sopstveni nezavisan memorijski sistem;
raunarski sistemi ne moraju biti identini; tavie, snaga procesora moe
znaajno da se razlikuje izmedju raunara u sistemu;
. procesori se nalaze pod kontrolom zajednikog operativnog sistema (mogue je da se ista verzija operativnog sistema izvrava na svakom od procesora);
. svaki od raunara u sistemu je potpun raunarski sistem sposoban da obavlja
operacije nezavisno od ostalih;
. podaci se izmedju raunara razmenjuju putem prenoenja poruka;
. jedan od glavnih ciljeva razvoja organizacije sa vie raunara je prevazilaenje ogranienja koja se javljaju u vieprocesorskim sistemima. Krajnji cilj je
razvijanje skalabilne organizacije koja omoguuje izgradnju sistema sa razliitim brojem procesora.
Dosta esto se javljaju i hibridni sistemi u kojima procesori u distribuiranom
si-

stemu mogu da koriste memoriju ostalih sistema kao da je deljena. Postoje tri
naina omoguavanja deljenja:
' implementacijom apstraktne deljene memorije" na nivou izmedju hardvera
i operativnog sistema;
korienjem operativnog sistema za nadgledanje svih zahteva procesora za
memorijom i pomo (operativnog sistema) u sluaju da procesor zahteva
stranicu memorije koju ne poseduje;
implementacijom pseudo-deljene memorije na nivou iznad operativnog sistema, implementacijom apstraktnog prostora koji podrava kompajler za
programske jezike koji se koriste na tim sistemima.
Veze izmedju elemenata
Najvei problem pri projektovanju MIMD sistema je medjusobno povezivanje
procesora i veza procesora sa memorijom. Veze treba projektovati tako da komunikacija izmedju procesora kao i komunikacija sa memorijom bude to efikasnija.

Slika 3: Veze u obliku zvezde Slika 4: Potpuna povezanost

Slika 5: Veze u obliku matrice Slika 6: Veze u obliku kocke

Slika 7: Veze u obliku hiperkocke

Sistemi sa paralelnom obradom podataka
.bmw
. SMP (simetrini multiprocesori, Symetric MultiProcessors),
. MPP (masivno paralelni procesori, Massively Parallel Processors),
. SPP (skalabilno paralelni procesori, Scalable Parallel Processors) i
. ccN UMA (cache coherent Non-Uniform Memory Access).
SM P arhitektura
Procesori
i*
MPP arhitektura

Sistemska magistrala
i}
Deljena
memorija
Procesori

E
TT
f

Distribuirana
memorija
Distribuirana
memorija
Distribuirana
memorija
Distribuirana
memorija
>
l
4?
?
i l
Podaci se prenose prosledjivanjem poruka kroz sistem
SPP arhitektura

Procesori

Distribuirana
memorija
<:>
Distribuirana
memorija
?
Distribuirana
memorija
<:>
Distribuirana
memorija
Logiki deljen memorijski prostor
Hardverske putanje za pristup distribuiranim memorijskim blokovima
Slika 8: SMP, MPP i SPP arhitektura raunara

ccN UMA (koherentni ke sa neuniformnim pristupom memoriji) arhitektura obezbedjuje visoke performanse raunara u komercijalnim aplikacijama. Uproeno,
NUMA predstavlja vie SMP vorova koji su medjusobno povezani relativno jevtinom vrstom veze. Svaki SMP vor u ccNUMA sistemu poseduje ke. Termin
koherentni ke" oznaava injenicu da bilo koja promenljiva koja se koristi
mora
imati konzistentnu vrednost za svaki procesor. Zbog toga se ke memorije na svakom procesoru dovodi u koherentno stanje. Za tu svrhu se najee koriste tzv.
protokol njukalo (eng. snoopy protocol) po kome ke memorija oslukuje prenos
promenljive ka bilo kom procesoru radi auriranja sopstvene vrednosti te promenljive, kao i memorijski direktorijum koji predstavlja poseban deo memorije u
kome
se uvaju sve kopije promenljivih i njihove vrednosti.

C-"Iulr-"Etuvm = 01:; ludu

_
HD

Share-zi c: !ak
nm ::r-u
Slika 9: CC-NUMA
Superraunari
Superraunar je veoma moan mainframe raunar velikog kapaciteta, sposoban
da obradjuje veliku koliinu podataka u veoma kratkom vremenu."
Iako su dananji stoni raunari po snazi jai od superraunara pravljenih pre
samo
jedne decenije, moe se rei da su zajednike karakteristike superraunara bez
obzira na period u kome su se javljali:
' najvea raspoloiva brzina obrade,
' najvea mogua veliina memorije,
' najvee fizike dimenzije, i
' najvea cena (u poredjenju sa ostalim raunarima).
Superraunari se koriste za reavanje problema koji zahtevaju izraunavanja
visokih performansi. Na samom vrhu se nalaze problemi koji pripadaju klasi velikih
izazova. Ovoj klasi pripadaju problemi koji se ne mogu reiti u realnom vremenu
korienjem danas raspoloivih raunara.
' ASCI projekat u SAD
' PetaFlops projekat NASE

Slika 10: ASCI White ~ prvi superraunar sa brzinom veom od 10Tflops-a

Slika 11: NEC Earth Simulator 5120

Slika 12: Roadrunner ~ BladeCenter QS22/LS21 - prvi superraunar sa brzinom

veom od 1
Pflops-a