Univerzitet u Beogradu

Matematiki fakultet

Karakteristike i upotreba Raspberry

Pi raunara
- Master rad -

Ksenija Gruji-Petrovi

Beograd, 2014.

Univerzitet u Beogradu - Matematiki fakultet

master rad

Kandidat:

Ksenija Gruji-Petrovi

Naslov rada:

Karakteristike i upotreba
Raspberry Pi raunara

Mentor:

dr Nenad Miti

lanovi komisije:

dr Duan Toi
dr Saa Malkov

Datum odbrane:

septembar 2014.

Sadraj
1. Uvod.......................................................................................................................................................1
2. Nastanak raunara Raspberry Pi............................................................................................................3
3. Modeli raunara Raspberry Pi ...............................................................................................................5
3.1 Dodatna oprema..............................................................................................................................9
3.2 Operativni sistem ..........................................................................................................................12
3.2.1 Instalacija Raspbian operativnog sistema .............................................................................13
4. Primeri mogue primene raunara Raspberry Pi ................................................................................17
4.1 Primena u obrazovanju..................................................................................................................17
Primer 1. Programski paket Scratch ..............................................................................................17
Primer 2. Programski paket Sonic Pi..............................................................................................19
Primer 3. Programski paket Wolfram Language & Mathematica..................................................20
Primer 4. Minecraft Pi....................................................................................................................21
Primer 5. GeoGebra........................................................................................................................22
Primer 6. GCompris obrazovno okruenje za predkolce..............................................................23
Primer 7. KTurtle programsko okruenje.......................................................................................24
Primer 8. Libre Office.....................................................................................................................25
Primer 9. Mali kuni ogledi na ploi za testiranje..........................................................................25
Primer 10. Instalacija i prilagoavanje eljenog operativnog sistema...........................................26
Primer 11. Sistemsko programiranje na raunaru Raspberry Pi ....................................................26
4.2 Primena u kunom okruenju........................................................................................................27
Primer 12. Dodavanje funkcija postojeem TV aparatu.................................................................27
Primer 13. Kontrola mesene potronje elektrine energije...........................................................27
Primer 14. Privatna meteoroloka stanica......................................................................................28
4.3 Primena u laboratoriji....................................................................................................................29
Primer 15. Konstrukcija Beovulfovog klastera..............................................................................29
Primer 16. Pravljenje mernog instrumenta.....................................................................................31
Primer 17. Dokumentovanje ivotinjskog ponaanja.....................................................................31
4.4 Primena u maloj privredi...............................................................................................................32
Primer 18. Uzgajanje peuraka.......................................................................................................32
Primer 19. Uzgajanje ivine ..........................................................................................................33
Primer 20. Proizvodnja specijalizovanih ureaja...........................................................................33
5. Primeri praktine primene raunara Raspberry Pi ..............................................................................35
Primer A. Instalacija i korienje medija servera................................................................................36
Primer B. Merenje temperature i vlanosti u prostoriji ......................................................................37
Primer C. Video-nadzor prostorije vidljiv na Internet stranici............................................................38
6. Izvori podataka o raunaru Raspberry Pi ............................................................................................39
7. Zakljuak..............................................................................................................................................41
8. Literatura..............................................................................................................................................43
Dodaci......................................................................................................................................................45

1. Uvod
Prema fon Nojmanovom modelu raunari se sastoje od procesora, memorije i ulaznoizlaznog podsistema koji su meusobno povezani. U memoriji se, pored podataka koji se
obrauju u procesoru, skladite i programi sastavljeni od niza elementarnih instrukcija.
Tokom rada raunara podaci i programi se prenose izmeu procesora i memorije. Danas,
pored PC, laptop, notebook i ostalih raunara, postoje i razliiti vienamenski ureaji
koji su pravljeni u skladu sa fon Nojmanovom arhitekturom, na primer tablet i pametan
telefon.
Na tritu se pojavio raunar Raspberry Pi koji zadovoljava sve kriterijume raunara fon
Nojmanovog tipa. Ima ip BCM2835 sa ARM11 procesorom i RAM (Random-Access
Memory) memoriju, kao i mogunost povezivanja sa ostalim pomonim komponentama,
ak i onim nestandardnim preko GPIO (General-Purpose Input/Output) porta. Ono to
ga ini interesantnim je da je u pitanju raunar opte namene pristupaan po ceni, malih
dimenzija 8,6 cm x 5,4 cm x 1,7 cm, sa mogunou prikljuivanja nestandardne
opreme. Cena zavisi od modela i lokacije kupca, preporuena cena modela A je 25 $, a
model B 35 $, na ta treba dodati porez i cenu dostave. U trenutku pisanja teksta, u
prodavnici raunarske opreme u Beogradu mogue je nabaviti model B rev2 po ceni od
6500 dinara.
U radu su predstavljene osnovne karakteristike samog raunara Raspberry Pi, ideja na
osnovu koje je nastao i modeli koji su nastali prilagoavanjem prethodnih verzija
potrebama korisnika. Zatim, navedeno je nekoliko situacija u kojima bi bilo mogue
programirati, podesiti i koristiti takav raunar. Ove situacije ilustruju njegovu
obrazovnu, naunu i praktinu primenu. Takoe, prikazan je kompletan proces
instalacije i podeavanja konkretnog raunara Raspberry Pi, koji je puten u rad u
kunim uslovima i na njemu je demonstrirano reavanje nekoliko konkretnih izazova.
Cilj rada je da prui informacije o novom pristupanom raunaru koji postoji na tritu.
Samo saznanje da takav raunar postoji, pobuuje interesovanje za upoznavanje sa
njegovim konkretnim mogunostima. Njegov dizajn i informacije koje su javno
dostupne pruaju mogunost za realizaciju ideja. Kada se uspeno realizuje nekoliko
jednostavnih ideja, raaju se nove, sloenije ideje. Njihovim reavanjem nailazi se na
konkretne probleme koji zahtevaju konsultaciju literature i podstiu uenje kroz praksu.
Nastanak raunara Raspberry Pi imao je za cilj promociju raunarskih nauka kod
mladih.
1

2. Nastanak raunara Raspberry Pi

Ideja o malom i pristupanom raunaru, prema [1] javila se 2006. godine, kada su Eben
Upton, Rob Mulins, Dek Lang i Alan Mikroft sa Univerziteta u Kembridu postali
zabrinuti nivoom predznanja studenata koji su se prijavljivali za raunarske nauke. Za
razliku od 1990. godine kada je veina kandidata imala solidno predznanje iz oblasti
programiranja, 2000. godine je prosean kandidat imao malo znanja o programiranju.
Zakljuili su da se formirala armija informatiara sa vrlo malo praktinog
programerskog znanja potrebnog za ispravno reavanje konkretnih izazova. Oni su imali
iskustva u korienju kunog raunara ili konzole za igru i zabavu. Iskustvo steeno
svakodnevnim korisnikim radom na raunaru davalo im je lanu sliku o linom znanju
iz oblasti raunarskih nauka. Prethodne generacije uile su programiranje na
legendarnim ZX Spektrum, Komodor64 ili Amiga raunarima, koji su osim mogunosti
zabave obezbeivali i solidno okruenje za pisanje prvih programa. Zbog toga su doli
na ideju da naprave neto to je uenicima pristupano po ceni, a prua okruenje
spremno za pisanje programa. Od 2006 - 2008. dizajnirano je nekoliko verzija od kojih
je nastao raunar Raspberry Pi. Kada su se 2008. godine pojavili procesori koji su mogli
da se koriste za mobilne ureaje, pristupani po ceni i dovoljno snani da obezbede
dobru podrku grafikom okruenju, postalo je izvesno da e projekat zaiveti.
Kada se na tritu pojavio prvi primerak raunara Raspberry Pi, svojim izgledom i
mogunostima privukao je veliku panju, kako u oblasti obuke programera, tako i kod
entuzijasta. Poto je sam ureaj izazvao veliku panju, na tritu postoji mnogo
adekvatne pratee opreme, a na Internetu je objavljeno mnotvo konkretnih objanjenja i
praktinih uputstava.

3. Modeli raunara Raspberry Pi

Istorijski gledano, postoje etiri modela raunara Raspberry Pi. Nema sutinske razlike
u arhitekturi izmeu ovih modela. Novi modeli su nastali kao odgovor na dobro
formulisane zahteve za promenama na postojeim modelima, dobijene od strane samih
korisnika. Razlike su u koliini postojee RAM memorije, u broju i vrsti prikljuaka koji
se nalaze na ploi ureaja i rasporedu komponenata na ploi. Sama injenica da postoje
potrebe za promenama na modelima ukazuje da je nastanak jednog takvog raunara bio
pravi potez. Korisnicima je ostavljena mogunost da sami odaberu model koji im po
osobinama i funkcionalnosti najvie odgovara u skladu sa konkretnim potrebama.

Slika 1. Modeli raunara Raspberry Pi

izvor: http://raspi.tv/2014/raspberry-pi-model-b-launched-today

Model B rev1 se pojavio u februaru 2012. godine [2]. Na ploi ima ip BCM2835 na
kome se nalaze: ARM11 procesor na 700 MHz i VideoCore IV GPU (Graphics
Processing Unit). Pored ipa na ploi se nalaze 256 MB RAM memorije, HDMI (HighDefinition Multimedia Interface) izlaz, kompozitni RCA (Radio Corporation of
America) video, stereo audio 3,5 mm, dva USB (Universal Serial Bus) i jedan mreni
prikljuak [3]. U septembru 2012. godine pojavio se model B rev2 [2], koji je u odnosu
na model B rev1 ima dva puta vie RAM memorije [3]. Izmeu ova dva modela postoji
mala razlika u rasporedu pinova na GPIO portu o emu se mora voditi rauna prilikom
pisanja programa za odreeni model. Noviji model je naao upotrebu u obrazovanju i
kao podrka za ozbiljnije projekte u kui i laboratoriji.

Slika 2. Model B rev2

izvor: http://www.raspberrypi.org/products/

Model A je nastao u februaru 2013. godine [2]. On je pojednostavljena, a samim tim i

jeftinija verzija prethodnih modela. Ima samo 256 MB RAM memorije, jedan USB
prikljuak i nema mreni prikljuak. Zbog malog broja prikljuaka dovoljno mu je i
slabije napajanje, te se najee koristi za projekte u kojima se obrauje konkretan
problem. Na primer, ukoliko je potreban kuni medija centar povezan sa televizorom,
model A sa USB WiFi beinim prikljukom je sasvim dovoljan za realizaciju takvog
projekta. Nedostatak drugog USB prikljuka mogue je prevazii USB razdelnikom koji
ima sopstveno napajanje, a nedostatak mrenog prikljuka upotrebom USB WiFi
beinog prikljuka. Jedini izazov koji preostaje je koliina raspoloive RAM memorije
koja je konstantna i ne moe se poveati.
6

Slika 3. Model A
izvor: http://www.raspberrypi.org/products/

Model B+ se pojavio u julu 2014. U odnosu na prethodni model B rev2 umesto 26 na

GPIO portu ima 40 pinova, umesto dva ima etiri USB 2.0 prikljuka, umesto SD
koristi mikro SD memorijsku karticu. Usled zamene odreenih komponenti troi manje
struje tako da je produeno vreme rada sa baterijom i ima poboljanu toleranciju na pad
napona. Kompozitni video i stereo audio prikljuak su spojeni u jedan, to je elegantnije
i praktinije reenje, a ujedno je i poboljan kvalitet analognog zvunog signala.
Raspored prikljuaka je takav da se kablovi koji vode do njih sada nalaze samo sa dve
strane ureaja. Na ploi ima etiri mesta (rupe za rafove) namenjena montai.

Slika 4. Model B+
izvor: http://www.raspberrypi.org/products/

Compute module razvojni paket se pojavio u junu 2014. godine [2] i namenjen je
svima koji ele da izau iz okvira koji nudi standardni raunar Raspberry Pi. Sastoji se
iz kartice i osnovne ploe koja povezuje karticu sa perifernim ureajima. Na kartici se
nalaze procesorski ip BCM2835, 512 MB RAM i 4 GB eMMC (embedded MultiMedia Controller) memorije. eMMC memorija je ekvivalentna memorijskoj kartici istog
kapaciteta koja se koristi na standardnim Raspberry Pi raunarima. Kartica zadovoljava
standard DDR2 SODIMM (Double Data Rate 2, Small Outline Dual In-line Memory
Module) prikljuka preko kojeg se povezuje sa ploom na kojoj se nalaze prikljuci za
ostale ureaje. U razvojnom paketu, pored compute modul kartice dobija se i jedna
osnovna tampana ploa dimenzija 67,6 mm * 30 mm koja, pored prikljuaka za
periferne ureaje, na sebi ima standardni DDR2 SODIMM prikljuak preko koga se
omoguava rad sa karticom [3]. Za compute modul karticu je mogue konstruisati
posebnu plou na kojoj se nalaze prikljuci za periferne ureaje, jedini uslov je da na
ploi postoji mesto za DDR2 SODIMM karticu. Navedeni model je najpodesniji za
osmiljavanje i konstrukciju malih ureaja specijalne namene.

Slika 5. Compute module

izvor: http://www.raspberrypi.org/products/

Imajui u vidu sve modele koji su dostupni na tritu, moe se zakljuiti da svaki model
ponaosob ima svoje prednosti i mane. Model A je mali potroa i samim tim interesantan
za usko-specijalizovane projekte. Svi modeli B tipa su univerzalni modeli za obuku i
eksperimentisanje sa mogunostima koje prua raunar Raspberry Pi. Compute module
razvojni paket je namenjen strunjacima iz oblasti elektronike.
U svim praktinim primerima u radu koristi se raunar Raspberry Pi model B rev2. Taj
model je po svojoj konstrukciji najpogodniji za demonstraciju mogunosti samog
ureaja.

3.1 Dodatna oprema

Pored eljenog modela raunara Raspberry Pi na kome se nalaze ip sa procesorom i
RAM memorija, za udoban rad potrebna je i dodatna oprema koja zadovoljava odreene
standarde.
1. Kuite za raunar Raspberry Pi se nabavlja odvojeno i na tritu postoji iroka
ponuda tako da se moe odabrati ono koje najvie odgovara potrebama. Osnovna
namena mu je da zatiti raunar od spoljanjih uticaja, obezbedi dobru ventilaciju i
pristup svim potrebnim prikljucima. Osim komercijalnih, koja mogu biti jednostavna,
elegantna, arena ili praktina u upotrebi su i unikatna kuita napravljena od prirunih
materijala - LEGO kockica, plastine ili drvene kutije...

Slika 6. Kuita za raunar Raspberry Pi

izvor: http://www.raspberrypi.org/tag/cases/

2. Elektrino napajanje mora da zadovolji sledee uslove: da daje napon od 5 V

jednosmerne struje, da daje struju veu od 700 mA i da ima mikro USB prikljuak.
Ukoliko je potrebno da koristimo vie USB prikljuaka istovremeno, poeljno je jae
napajanje recimo 1,5 A ili ak 2 A. Ove karakteristike zadovoljavaju napajanja koja se
koriste za mobilne telefone. Struja se moe preuzimati iz elektrine mree, sa USB porta
drugog raunara ili iz baterije koja se na tritu moe nabaviti kao dodatno napajanje za
mobilni telefon.
3. Memorijska kartica treba da bude kapaciteta najmanje 4 GB. Preporuka je da se
koristi kartica kapaciteta 8 GB i najmanje klase 4. Za modele A, B rev1 i B rev2 se
koristi SD, a za najnoviji model B+ mikro SD memorijska kartica.

4. Raspberry Pi kamera je specijalno dizajnirana kamera namenjena za Raspberry Pi

raunare koja se prikljuuje na CSI (Camera Serial Interface) prikljuak na ploi
ureaja. Postoje dve varijante kamera: prva namenjena dnevnom snimanju i druga, Pi
Noir kamera, namenjena dnevnom i nonom snimanju. Pi Noir kameri je uklonjen
infracrveni filter to joj u nonim uslovima poveava osetljivost i omoguava snimanje
sa infracrvenim osvetljenjem. Drugih razlika izmeu ova dva modela nema. Prema [4]
po ceni od 25 $ dobija se kamera teine 3 g i dimenzija 25 mm x 20 mm x 9 mm. Slika
dobijena ovom kamerom ima rezoluciju 5 Megapiksela, a video 1080p30, 720p60 i
640x480p60/90. Senzor na kameri ima rezoluciju 2592 x 1944 piksela, a oblast kojom
slika je dimenzija 3.76 mm x 2.74 mm. Formati slika koji se dobijaju ovom kamerom su
JPEG, JPEG+RAW, GIF, BMP, PNG, YUV420, RGB888, a formati video zapisa su raw
i h.264. Detaljne karakteristike ove kamere navedene su u [4]. Korienjem ove kamere
dobija se na brzini, jer je u Raspbian operativnom sistemu predvieno da se
omoguavanjem rada ove kamere deo RAM memorije rezervie za rad GPU. Pored ove
kamere, mogue je koristiti IP ili standardnu USB kameru.

Slika 7. Raspberry Pi kamere

izvor: http://www.raspberrypi.org/products/

Ostala raunarska oprema nema posebnih zahteva, osim da postoji mogunost fizikog
povezivanja sa raunarom Raspberry Pi preko odgovarajueg prikljuka. Povezivanjem
na raunarsku mreu, mrenim kablom ili beinim WiFi USB prikljukom, raunar
Raspberry Pi dobija svoju IP adresu i omoguen je pristup do njega sa ostalih ureaja u
mrei, tanije ponaa se kao i svaki drugi raunar. Ukoliko se raunar Raspberry Pi
koristi kao samostalan raunar, odnosno, potreban je direktan rad na njemu u eljenom
okruenju, od dodatne opreme su potrebni ekran, USB tastatura i mi. Povezivanje sa
ekranom se obavlja preko HDMI kabla ili odgovarajueg adaptera. USB tastatura i mi
mogu biti fiziki odvojeni, a mogue je koristiti i komercijalne kombinacije sa idejom da
se iskoristi samo jedan USB port.

10

Ideja, na osnovu koje je nastao raunar Raspberry Pi, je bila da se prvenstveno mladi
zainteresuju za konkretne probleme iz oblasti raunarskih nauka. Osim standardne
raunarske opreme, na raunar Raspberry Pi je mogue povezati preko GPIO porta i
neku drugu opremu iz oblasti elektronike. Za tu namenu na tritu postoji i poetniki
komplet, po pristupanoj ceni, za rad sa raunarom Raspberry Pi namenjen pravljenju
prototipova reenja konkretnih problema. Kada se napravi prototip reenja, mogue je
programski kontrolisati ponaanje datih komponenti.

Slika 8. Komercijalni poetniki komplet

izvor: http://amazon.de
11

3.2 Operativni sistem

Postoji vie verzija operativnih sistema koji su prilagoeni raunaru Raspberry Pi. Za
poetnike je najbolji izbor NOOBS (New Out Of the Box Software) naina instalacije,
koji na prvom koraku nudi izbor operativnog sistema. Opis se moe pogledati u [5].

Slika 9. Odabir operativnog sistema

izvor: http://www.raspberrypi.org/documentation/installation/noobs.md

Tok instalacije je veoma intuitivan i u mnogome podsea na instaliranje Windows

operativnog sistema. Dok instalacija traje na ekranu se smenjuju korisne informacije o
operativnom sistemu koji se instalira. Operativni sistemi koji su u ponudi ne moraju biti
isti u svakoj NOOBS verziji. Tako NOOBS v1.3.10 u ponudi ima svega tri opcije:
Raspbian (preporuen), Data Partition i Raspbian - Boot to Scratch.
Ukoliko se unapred zna koji je eljeni operativni sistem, moe se jednostavno na karticu
prepisati slika poetnog stanja odreenog operativnog sistema. Na raspolaganju su
operativni sistemi linux tipa Raspbian, Pidora, zatim operativni sistemi namenjeni ARM
procesorima Arch Linux i Britanska verzija Risc OS, kao i operativni sistemi posebne
namene dizajnirani samo za pravljenje kunog media centra Openelec i Raspbmc.
Raspbian je verzija Debian operativnog sistema optimizovana za raunare Raspberry Pi.
To nije samo skup osnovnih paketa potrebnih za rad, ve postoji preko 35000 paketa
pripremljenih za jednostavnu instalaciju na ureaju [6]. Pidora je verzija Fedora Remix
operativnog sistema optimizovana za raunar Raspberry Pi [7]. Najvie primera i
objanjenja postoji za Raspbian operativni sistem, jer on zahteva najmanje predznanja i
dovoljno je udoban za poetnike.
12

3.2.1 Instalacija Raspbian operativnog sistema

Svi primeri u ovom radu bie prikazani na Raspbian operativnom sistemu. Instalacija
operativnog sistema se moe uraditi na vie naina:
1. Naruivanjem ve instalirane SD kartice.
2. Jednostavnim prepisivanjem datoteka iz arhivske datoteke koja se nalazi na adresi
http://www.raspberrypi.org/downloads/ pored natpisa "NOOBS (offline and network
install)" na SD karticu sa FAT32 organizacijom. Ukljuivanjem raunara Raspberry Pi
sa ovako oformljenom karticom dobija se mogunost izbora eljenog operativnog
sistema i intuitivno grafiko okruenje koje vodi kroz proces instalacije.
3. Preuzimanjem ISO datoteke u kojoj se nalazi eljeni operativni sistem sa adrese
http://www.raspberrypi.org/downloads/. Preuzeta datoteka se prepisuje na karticu uz
pomo specijalizovanih programa. Na primer, za Ubuntu operativni sistem prepisivanje
se vri programom ImageWriter.
Prilikom prvog pokretanja raunara Raspberry Pi sa osnovnim Raspbian operativnim
sistemom automatski se prikazuje ekran na kojem se nalazi spisak parametara koje je
mogue prilagoditi individualnim potrebama korisnika.

Slika 10. Izgled ekrana dobijenog pokretanjem komande raspi-config

izvor: http://www.raspberrypi.org/documentation/configuration/raspi-config.md

Do ovog ekrana se dolazi i pokretanjem komande raspi-config iz komandne linije. Sve

ponuene opcije su opisane u [8]. Prilikom podeavanje raunara Raspberry Pi za rad
potrebno je proveriti sledee opcije:
13

Opcija 1. Expand Filesystem - osnovna instalacija dobijena prepisivanjem slike

operativnog sistema na memorijsku karticu koristi oko 2 GB prostora, dok je ostatak
prostora na kartici neiskorien. Ovom opcijom se preostali memorijski prostor sa
kartice stavlja na raspolaganje korisniku.
Opcija 2. Change User Password - osnovna instalacija ima unapred definisan i opte
poznat administratorski nalog pi i lozinku raspberry. Ukoliko je potrebno omoguiti
pristup ureaju iz spoljanjeg sveta obavezna je promena lozinke.
Opcija 3. Enable Boot to Desktop/Scratch - omoguava izbor okruenja u kojem e se
startovati raunar. Izbor zavisi od namene samog raunara. Ukoliko je potreban raunar
koji se ponaa kao server, posle inicijalnog podeavanja parametara i putanja servera u
rad sa klijentskim aplikacijama poeljno je onemoguiti grafiko okruenje, jer ono
oduzima dosta resursa. Njegovim iskljuivanjem, preko ove opcije, dobija se na brzini
rada samog raunara. Ukoliko je raunar namenjen obuci, moe se pokrenuti samo
Scratch, okruenje namenjeno mladim programerskim poetnicima. U sluaju da se ovaj
raunar koristi kao samostalni raunar, moe se pokrenuti u pristojnom grafikom
okruenju.

Slika 11. Raspbian grafiko okruenje

Opcija 5. Enable Camera - omoguava se korienje Raspberry Pi kamere.
Omoguavanjem rada kamere dodeljuje se 128 MB RAM memorije za rad GPU.
Ukoliko se koristi IP ili USB kamera poeljno je da se onemogui kamera.
Opcija 8. Advanced Option - omoguava podeavanje dodatnih parametara. Neki od njih
su:
14

Opcija A2. Hostname - poeljno je promeniti ime ureaja. To je neophodno

ukoliko u mrenom okruenju postoji vie od jednog raunara Raspberry Pi.
Opcija A4. SSH - omoguava pristup raunaru Raspberry Pi upotrebom SSH
protokola. Ukoliko se raunar nalazi u javnoj mrei poeljno je onemoguiti ovaj
protokol iz sigurnosnih razloga.
Poto su podeene sve interesantne opcije, potrebno je ponovo startovati raunar
Raspberry Pi koji e se sad podii u grafikom okruenju. Ostaje da se prikljui raunar
na lokalnu raunarsku mreu. Jednostavniji nain je da se raunar povee preko
mrenog kabla, a malo komplikovaniji da se obezbedi beini pristup preko WiFi USB
prikljuka. Beini pristup se iz grafikog okruenja omoguava pokretanjem programa
WiFi Config u kome se pronalazi mrea na koju se povezuje i unosi se potvrda identiteta
ukoliko je beini pristup mrei zatien.
Da bi se preko SSH protokola pristupilo raunaru Raspberry Pi potrebno je otvoriti port
22 na ruteru. Raunaru Raspberry Pi je poeljno dodeliti lokalnu fiksnu IP adresu.
Ukoliko je potrebno omoguiti pristup i iz spoljanjeg sveta neophodno je sav saobraaj
koji dolazi na ruter preko porta 22 preusmeriti na lokalnu adresu raunara Raspberry Pi.
Tada je mogue pristupiti samom raunaru Raspberry Pi sa bilo koje adrese na Internetu
preko SSH protokola.
U lokalnoj raunarskoj mrei, koja je podeena na prethodno opisan nain, mogu
postojati razliiti ureaji sa raznorodnim operativnim sistemima. Sa svih tih ureaja
moe se pristupati raunaru Raspberry Pi preko odgovarajueg SSH klijentskog
programa. Samim tim, moe se nadgledati rad raunara Raspberry Pi sa udaljene
lokacije. U sluaju da se koristi raunar Raspberry Pi kao server, odnosno da mu je
definisana funkcija koju autonomno obavlja, nije vie potreban ulazno/izlazni
podsistem, konkretno mi, tastatura i ekran.

15

16

4. Primeri mogue primene raunara Raspberry

Pi
Raunar Raspberry Pi je nastao kao realizacija ideje da se promovie znanje iz oblasti
raunarskih nauka. Razvijen je kompletan operativni sistem Raspbian koji u velikoj meri
ispunjava oekivanja u promovisanja raunarstva. Dovoljno je jednostavan za pokretanje
od strane poetnika, ima lepo grafiko okruenje i veliki broj programa namenjenih
obuci, koji su ili ve podignuti u tom okruenju ili se veoma lako dodaju. Okruenja
koja su ve dostupna u okviru operativnog sistema namenjena su osobama bez
prethodnog programerskog iskustva. Vremenom se iskustvo stie i znanje akumulira, te
se pojavljuju novi izazovi iz razliitih segmenata raunarstva.
Dobre praktine strane raunara Raspberry Pi su u tome to je sa jedne strane
kompaktan, a sa druge dovoljno snaan da opslui vie procesa istovremeno, i to ima
GPIO port na koji je mogue povezati razliite senzore, sa njih oitati vrednosti i na
osnovu oitanih vrednosti pokrenuti neku akciju. Lepo ilustrovani primeri namenjeni
poetnicima se mogu pronai u [9]. To moe biti pokretanje nekog ureaja uz pomo
releja, pokretanje programa koji belei oitane vrednosti ili alje poruku na korisniku
prihvatljiv nain. Ovo su razlozi zbog kojih je privukao panju entuzijasta. U daljem
tekstu je navedeno nekoliko primera primene raunara Raspberry Pi u razliitim
oblastima.

4.1 Primena u obrazovanju

Kao to je ve pomenuto, Raspbian u sebi sadri programska okruenja namenjena
proirivanju znanja i umea mladih iz oblasti raunarskih nauka na njima interesantan
nain. Osim znanja iz raunarskih nauka, pogodan je i za sticanje osnovnih znanja iz
oblasti elektronike. Najinteresantnija je mogunost meusobnog povezivanja tako
steenih znanja. Akcenat nije dat na reavanju stvarnih izazova, ve je na uspenoj
realizaciji pojedinih koraka, koji se kasnije mogu ugraditi u ozbiljnije projekte.
Primer 1. Programski paket Scratch
Scratch okruenje je jedno od unapred instaliranih okruenja pod Raspbian operativnim
sistemom. Ovo okruenje je prilagoeno deci starijoj od 8 godina. Princip pisanja
17

programa je slian uklapanju LEGO kockica, samo to je ovde re o uklapanju ve

pripremljenih sintaksno ispravnih naredbi. Okruenje je podeljeno u tri dela. U jednom
delu su ponuene naredbe koje su podeljene u vie grupa prema svojoj nameni. One se
prevlae u sredinji deo u kome se piu procedure vezane za izabrani objekat. U
sredinjem delu se nalaze karakteristike objekta, kao to su naziv i poetni poloaj, a tu
su i procedure koje se pokreu odreenom akcijom, slike koje se koriste kao kostimi
izabranog objekta i zvukovi povezani sa objektom. Trei deo sadri prozor u kome se
testira ponaanje procedura ispod kojeg se nalazi spisak objekta korienih u programu.
Otvaranjem novog projekta dobijaju se polazni objekat u obliku make i bela pozadina.

Slika 12. Scratch - novi projekat

Ovo okruenje ima sve elemente jednog pravog razvojnog okruenja, ima alatke, prostor
za pisanje programskog koda, deo za testiranje i pregled objekata koji se koriste u
programu. U padajuem meniju okruenja postoje standardne opcije kao to su otvaranje
novog prozora, snimanje programa i otvaranje ranije snimljenog programa. Pored
oekivanih naredbi kao to su naredbe dodele, petlje i grananja, postoje i naredbe koje su
interesantne mladim programerima, kao to su na primer pomeranje objekta po platnu i
promena izgleda objekta. Ove specijalne naredbe deci vizuelno objanjavaju mnogo vie
nego to odrasli mogu reima da iskau. Opirnije o Scratch programu moe se
pogledati na [10]. Javnosti su dostupne i mnogobrojne skripte za upoznavanje sa
mogunostima ovog programskog okruenja prilagoene ciljanom uzrastu.

18

Primer 2. Programski paket Sonic Pi

Sonic Pi je programsko okruenje namenjeno uenju programerskih algoritama kroz
proces komponovanja. Razvio ga je dr Sam Aaron sa Univerziteta u Kembridu. Za rad
u ovom okruenju, pored Raspbian operativnog sistema potrebne su slualice ili
zvunici sa 3,5 mm prikljukom. Pokretanjem programskog okruenja na raspolaganju
imamo dve odvojene oblasti. Vea oblast je namenjena pisanju programa, a manja je
izlazni prozor na kome se prati izvravanje programa. Izborom opcije HELP pojavljuje
se trei prozor u kome se nalazi pratea dokumentacija i prigodni primeri. U ovom
programskom okruenju uenici mogu da napiu program koji proizvodi muziku i naue
osnovne koncepte programiranja kao to su traenje greaka, grananje, strukture
podataka, funkcije itd. Informacije o Sonic Pi programskom paketu se nalaze u [11].

Slika 13. Sonic Pi

19

Primer 3. Programski paket Wolfram Language & Mathematica

Wolfram Language i Mathematica su sastavni deo Raspbian operativnog sistema u
okviru zajednikog projekta i besplatni su za nekomercijalnu upotrebu. Prva verzija
Mathematica programa datira iz 1988. godine i uvek je vaila za veoma zahtevno
programsko okruenje. Verzija pod Raspbian operativnim sistemom veinu zahteva
izvrava u prihvatljivom vremenskom roku, iako je to 10 do 20 puta sporije od
prosenog raunara. Osnovu ini nova pilot verzija jezgra (Wolfram Engine) koje
obrauje sve proraune. Njega koriste dve aplikacije: Wolfram Language okruenje sa
komandnom linijom i Mathematica za koje postoji obilje dokumentacije na Internetu.
to se tie funkcionalnosti, sve je tu, svih 5000+ funkcija Wolfram Language, kao i sve
mogunosti koje prua Mathematica okruenje [12].

Slika 14. Wolfram Mathematica

20

Primer 4. Minecraft Pi
Minecraft je popularna igra, sa skoro 30 miliona prodatih primeraka. To i nije tako loe
za igru kojoj je jedina svrha da se neto napravi. Besplatna verzija Minecraft Pi je
pojednostavljena u odnosu na komercijalne verzije, nudi istraivanje i izgradnju koje
poinju odabirom opcije create world. Igra kontrolie junaka, ima pristup inventaru,
unitava i postavlja blokove. Posebno je interesantna injenica da jedino sa ovom
verzijom dolazi odgovarajui API (Application Programming Interface) koji omoguava
pisanje programa. Program komunicira sa igrom, tako da se mogu saznati i promeniti
koordinate junaka, tip bloka, ugao kamere i poslati poruka igrau. Mogue je napisati
program koji klikom na taster gradi kompletne zgrade ili most koji se po potrebi
pojavljuje ispod junaka ili veliki sat u pozadini. Postoje posebne programske biblioteke
za Java i Python programsko okruenje. Minecraft je svet sainjen od blokova relativne
veliine 1 m x 1 m x 1 m, gde svaki blok ima svoje koordinate x, y i z [13].
Ovo je dobro polazno okruenje za postavljanje i reavanje problema iz oblasti
raunarske grafike. Poto postoji gotovo prostorno okruenje, uenici mogu da se
posvete reavanju konkretnih problema.

Slika 15. Minecraft Pi,

izvor: http://www.themagpi.com/issue/issue-11/article/minecraft-pi-edition/

21

Primer 5. GeoGebra
Potrebno je posebno instalirati programski paket GeoGebra. U prozoru Terminal unosi
se sledea komanda:
sudo apt-get install geogebra-gnome
Kada je GeoGebra uspeno instalirana, pokree se iz glavnog menija u donjem levom
uglu (Education -> GeoGebra). Ovaj programski paket je namenjen deci starijoj od 10
godina koja su zainteresovana za geometriju, algebru i statistiku. Na raspolaganju su
alatke, prozori u kojima se prikazuju grafika i algebra, komandna linija i dugme za
pomo. Odabirom alatke mogue je pomou mia nacrtati objekat u prozoru u kojem se
prikazuje grafika, a istovremeno se odgovarajue koordinate prikazuju u susednom
prozoru. Sa druge strane, mogu se direktno uneti koordinate, komande i funkcije na
komandnoj liniji u dnu prozora, dok se sve to iscrtava u odgovarajuem prozoru. U
ovom programskom paketu geometrija i algebra idu ruku pod ruku. Programsko
okruenje je fleksibilno i moe se prilagoditi uzrastu i potrebama uenika. Detaljne
informacije, pokazni primeri i uputstva se nalaze na Internetu u [14].

Slika 15. GeoGebra

22

Primer 6. GCompris obrazovno okruenje za predkolce

Potrebno je posebno instalirati GCompris okruenje. U prozoru Terminal unose se
sledee komande:
sudo apt-get install gcompris
sudo apt-get install gcompris-sound-fr
Ovim se dobija okruenje koje korisniku daje potrebna objanjenja na engleskom jeziku,
a omogueno je da se objanjenja daju i na francuskom jeziku. Namenjeno je deci
predkolskog uzrasta koja jo uvek ne umeju da koriste mia i tastaturu. Postoje igre
koje stimuliu precizan rad sa miem ili tastaturom, konkretno, uvebavanje
istovremenog pritiska dva tastera. Tu su i druge obrazovne igre, poevi od elementarnih
deijih igara, kao na primer prepoznavanje boja, sve do komplikovanijih logikih
izazova. Okruenje je deci dovoljno intuitivno, tako da sami sebi mogu da pronau
adekvatnu igru.

Slika 16. GCompris

23

Primer 7. KTurtle programsko okruenje

Potrebno je posebno instalirati KTurtle okruenje. U prozoru Terminal unosi se sledea
komanda:
sudo apt-get install kturtle
KTurtle je obrazovno programsko okruenje. Cilj mu je da uini programiranje
jednostavnim i opipljivim, tako da se uenicima mogu predstaviti osnove matematike,
geometrije i programiranja. Za programiranje se koristi TurtleScript, programski jezik
zasnovan na programskom jeziku Logo. Centralno mesto zauzima polazna kornjaa
kojoj se programski zadaje ta da nacrta na platnu. Ovo je kompletno programsko
okruenje sastavljeno od interpretatora, prostora za pisanje programa, platna i ostalih
potrebnih alata. Podrava rad sa korisnikim funkcijama i rekurziju. Izvravanje
programa se moe usporiti, zaustaviti i ponovo pokrenuti u bilo kom momentu. Prostor
za pisanje programa automatski proverava sintaksnu ispravnost napisanih komandi.
Platno po kojem kornjaa crta se moe odtampati ili sauvati u PNG formatu. Poruke o
greci nedvosmisleno ukazuju na deo koda u kome je greka nastala. Treba istai da
postoji mogunost prevoenja komandi na jezik programera. Opirnije o ovom
okruenju se moe pogledati na [15].

Slika 17. KTurtle polazni ekran

24

Primer 8. Libre Office

Potrebno je posebno instalirati programski paket Libre Office. U prozoru Terminal unosi
se sledea komanda:
sudo apt-get install openoffice.org
Ovim se dobija standardno Open Office okruenje. Inicijalno su instalirane sve
raspoloive opcije Open Office paketa, koji ima iste mogunosti kao i na uobiajenim
PC raunarima. U okviru nastave raunarstva predviena je i obrada Office paketa. Ovo
okruenje moe u potpunosti da zadovolji potrebe uenika.

Slika 18. Libre Office

Primer 9. Mali kuni ogledi na ploi za testiranje
Kuni ogledi su najprimereniji uzrastu od 5. razreda osnovne kole. Potrebno je izvesno
tehniko znanje i poznavanje rada sa ploom za testiranje. Recimo da bi bilo idealno za
demonstraciju pokretanja elektronskih komponenata iz programa. U specijalizovanim
prodavnicama se po vrlo pristupanim cenama mogu nabaviti sve komponente potrebne
za eksperimente. Za poetnike postoji komplet prikazan na Slici 8. Ovi eksperimenti su
interesantni jer se veoma brzo vide konkretni rezultati. Preko GPIO porta i ploe za
testiranje povezuju se elektronske komponente i raunar Raspberry Pi koji ih
25

programski kontrolie. Komponente koje se stavljaju na plou za testiranje su pasivne

( otpornici, potenciometri ), aktivne ( led diode, foto-elije,... ) i digitalne ( logika kola,
mikrokontroleri,... ) elektronske komponente. U zavisnosti od programskog okruenja
potrebno je prepisati odgovarajue biblioteke za rad sa GPIO portom.
Primer 10. Instalacija i prilagoavanje eljenog operativnog sistema
Prilikom odabira operativnog sistema vano je razumeti prednosti i mane koje nainjeni
izbor sa sobom nosi. Raunar Raspberry Pi sa svojim skromnim performansama lepo
ilustruje probleme koji mogu nastati usled preoptereenosti jednog raunara zahtevnim
operativnim sistemom. Nije nikakav materijalni problem nabaviti nekoliko memorijskih
kartica i na njima instalirati razliite operativne sisteme.
Sam proces osposobljavanja jednog raunara Raspberry Pi za rad u eljenom okruenju
moe mnogo toga da pokae i praktino objasni. Prilikom instalacije operativnog
sistema, i kasnijeg podeavanja, mogue je nainiti greku. Za ispravljanje te greke
treba uloiti mnogo vie napora, a sam tim i nauiti dosta novih stvari o konkretnom
operativnom sistemu.
Primer 11. Sistemsko programiranje na raunaru Raspberry Pi
Raspbian je verzija Linux operativnog sistema koja prua adekvatno okruenje za
upoznavanje sa njegovim mogunostima i administracijom. Mogu se definisati korisnici
sa razliitim privilegijama, mogu se instalirati novi paketi, aurirati postojei, mogu se
pokrenuti i zaustaviti servisi i to sve iz komandne linije.
Tada korisnik ima sve administratorske privilegije i slobodu da sam eksperimentie.
Mogu se instalirati serveri razliitih namena, podesiti i proveriti da li se ponaaju na
oekivani nain. Lokalno mreno okruenje je prilino rasprostranjeno, tako da se
odmah ulazi u svet klijent/server arhitekture. Pod Linux-om veliki broj servisa koristi
konfiguracione datoteke, koje se najee auriraju direktnim upisom u njih od strane
korisnika. Mogu se osmisliti i proveriti automatizovani procesi na serverima, kao i
testirati razliite procedure koje nije jednostavno uraditi pri normalnom radu servera.

26

4.2 Primena u kunom okruenju

Primena raunara Raspberry Pi u kunom okruenju je veoma interesantna. To
okruenje je svima dobro poznato i puno je izazova koje je lako osmisliti i reiti.
Raunar Raspberry Pi konkretno moe pomoi u unapreivanju funkcionalnosti
postojeih kunih aparata, kontroli mesenih trokova sa akcentom na utedi energije,
video-nadzoru svih delova kue, parkinga, bate, kunih ljubimaca, dece i samog
stambenog prostora.
Primer 12. Dodavanje funkcija postojeem TV aparatu
Prilikom kupovine novog TV aparata susreu se reklame na kojima su opisane dodatne
funkcije koje poseduje odreeni TV aparat, ali te dodatne funkcije osetno poskupljuju
sam ureaj. Postavlja se pitanje, koje dodatne funkcije su zaista potrebne. Ukoliko je
potrebno na TV aparatu imati mogunost korienja media centra, moe se na noviji TV
aparat preko HDMI kabla povezati jedan raunar Raspberry Pi koji na sebi ima
instaliran operativni sistem specijalno namenjen tim potrebama. Za tu namenu se mogu
nabaviti i kuita posebnog dizajna.
Ukoliko elimo da dodamo mogunost pretraivanja Interneta ili korienje odreenih
programa, moemo jednostavno preko HDMI kabla povezati kompletno instaliran
Raspbian, podignut u grafikom modu. Za udoban rad u takvom okruenju preporuuje
se nabavka beine tastature sa dodatkom za lake kretanje po ekranu.
Primer 13. Kontrola mesene potronje elektrine energije
Moderna porodica vei deo dana provodi van stambenog prostora. U vreme kada nikoga
nema kod kue, nije potrebno odravati optimalnu temperaturu u prostorijama. Zimi je
dovoljno da je u prostorijama iznad 15 C, a leti ispod 30 C.
Ukoliko imamo na raspolaganju raunar Raspberry Pi, senzor za temperaturu, relej,
klima ureaj ili grejno telo i omoguen odgovarajui pristup raunaru mogue je
podeavati temperaturu prostora prema trenutnim potrebama. Prvo, automatizovati
odravanje temperature prostora izmeu 15 C i 30 C. Ukoliko temperatura izae iz
zadatog okvira, preko releja ukljuiti klimu ili grejno telo na neki vremenski interval,
recimo pola sata, ili dok se ne postigne eljena razlika u temperaturi, recimo od 1 C.
27

Ovo je potrebno da bi se u sluaju dostizanja graninih vrednosti izbeglo nepotrebno

paljenje/gaenje ureaja za regulaciju temperature. Drugo, omoguiti redovno oitavanje
trenutne temperature i izdavanje naloga za daljinsko ukljuivanje klime ili grejalice i
podeavanja na eljenu temperaturu. Ostaje odgovornost oveka da na vreme, preko
Interneta, pokrene eljenu klimatizaciju prostora, kako bi po povratku u stambenom
prostoru imao prijatnu atmosferu.
Primer 14. Privatna meteoroloka stanica
Na tritu se nudi oprema potrebna za sastavljanje male meteoroloke stanice. Tu gotovu
opremu je mogue povezati sa raunarom Raspberry Pi i sa njega oitavati dobijene
vrednosti parametara. Mogue je meriti koliinu padavina uz pomo posude sa
prekidaem koji alje signal kada padne 0.2794 mm kie. Po slanju signala, posuda se
automatski prazni. Smer vetra se odreuje na osnovu oitanog otpora koji daju pogodno
rasporeeni otpornici u samom vetrokazu. Brzina vetra se meri tako to se oitava
frekvencija okidanja odreenog prekidaa. Brzina vetra je srazmerna sa frekvencijom
okidanja prekidaa. Ukoliko se prekida aktivira jednom u sekundi, tada je brzina vetra
2.4 km/h. Sve ove informacije se nalaze u dokumentaciji koja je dostupna kupcima i pre
naruivanja opreme. Ideja je nastala zahvaljujui [16].

Slika 19. Meteoroloka stanica

izvor: https://www.sparkfun.com/products/8942

28

4.3 Primena u laboratoriji

Nauni eksperimenti se u dobroj meri odnose na merenje odreenih parametara u
uslovima koji su unapred definisani i strogo kontrolisani, bilo da se radi o konstantnim
uslovima u duem vremenskom periodu ili posmatranju promene jednog odreenog
parametra u sluaju kontrolisane promene ostalih parametara. Razlika izmeu primene u
maloj privredi i laboratoriji je u tome to prvi ele da izvuku maksimalnu dobit
odravanjem zadatih parametara na optimalnim vrednostima, dok se u laboratoriji
najee posmatra uticaj jednih parametara na druge ili uticaj promene parametara na
rast i razvoj biljnih i ivotinjskih kultura. U naunim eksperimentima se koriste
nestandardni ureaji i oprema kako bi se stvorilo neko specifino okruenje, izmerila
posmatrana vrednost ili dokumentovala pojava.
Primer 15. Konstrukcija Beovulfovog klastera
Beovulfov klaster je skup jednakih, komercijalnih raunara, meusobno umreenih, na
kojima je instaliran FOSS (Free and Open Source Software) operativni sistem i
programsko okruenje koje svakom voru u klasteru omoguava deljenje podataka i
procesa.
Joshua Kiepert je tokom izrade svoje doktorske disertacije radio na jednom
Beovulfovom klasteru - Onyx koji se nalazi u "MetaGeek Lab" laboratoriji na njegovom
univerzitetu. U toku rada se susreo sa nekoliko problema, izmeu ostalog, sistem na
kome je radio je bio nedostupan nedelju dana zbog odravanja. Tada je doao na ideju da
napravi klaster sainjen od 32+1 raunara Raspberry Pi. Uvideo je nekoliko prednosti
ove ideje. Imao je svoj klaster, koji je mnogo jeftiniji od Onyx klastera, mogao je na
njemu slobodno da instalira sve to mu je potrebno i imao je dovoljno dobru zamenu u
sluaju da je osnovni klaster nedostupan. Primeuju se i izvesne prednosti ovakvog
klastera u postojanju GPIO porta, koje su od velikog znaaja posebno za inenjere
elektronike.
Poto se raunar Raspberry Pi zasniva na ARM procesoru sa jednim jezgrom na
700 MHz, koji ima drugaiju arhitekturu od standardnog PC-a sa x86 procesorom,
mnogi MPI programi napravljeni za x86 morali su ponovo da se prevedu pre upotrebe na
Raspberry Pi klasteru. Taj problem ne postoji kod Java, Python ili Perl programa. Ovaj
klaster nije dovoljno jak da podri viekorisniki rad, tako da je potrebno napraviti neku
vrstu sistema koji deli resurse u sluaju potrebe za istovremenim radom vie korisnika.
29

Ovakav klaster moe uspeno da se koristi kao testno okruenje za programe u klaster
okruenju koji nemaju prevelikih potreba za procesorskim vremenom.
Za realizaciju projekta bilo je potrebno 33 raunara Raspberry Pi, Arch Linux operativni
sistem, MPICH3 MPI biblioteke i svi 10/100 sa 48 portova. Prema autoru, ukupna cena
projekta je 1,967.21 $, to je mnogo manje od cene drugih raunarskih klastera.
Izbor operativnog sistema je individualan. Na raspolaganju su Raspbian i Arch Linux. Za
projekat je odabran Arch Linux iz vie razloga: zauzima malo prostora, oko 150 MB,
podie se za oko 10 sekundi u linijskom okruenju sa omoguenim mrenim pristupom i
nita nepotrebno se ne nalazi u osnovnoj instalaciji. Instaliraju se samo potrebne
biblioteke. Treba istai da je raunar Raspberry Pi podignut u Turbo modu, podignuta je
brzina procesora na 1 GHz i da je minimalnih 48 MB RAM memorije ostavljeno za
GPU, poto grafiko okruenje nije znaajno za testiranje programskih reenja. Ovaj
primer je nastao na osnovu [17]. Objavljene su i kompletne knjige o upotrebi raunara
Raspberry Pi u konstrukciji razliitih vrsta klastera.

Slika 20. Raspberry Pi klaster

izvor: http://coen.boisestate.edu/ece/files/2013/05/Creating.a.Raspberry.PiBased.Beowulf.Cluster_v2.pdf
30

Primer 16. Pravljenje mernog instrumenta

Merni instrumenti se najee nalaze u univerzalnim pakovanjima koja tite ureaj od
spoljanjih uticaja. U laboratorijama se merenja esto vre na neoekivanim mestima.
Korienje klasinih mernih instrumenta moe da dovede do problema, recimo da zbog
svog dizajna ne mogu da dopru do mesta gde se oitava vrednost.
Raunar Raspberry Pi sa odgovarajuim senzorom daje mogunost samostalnog
pravljenja potrebnog mernog instrumenta. Kako je cilj da se merenje obavi nezavisno od
dizajna i oblika samog mernog ureaja, za konstrukciju mernog instrumenta potreban je
dovoljno dugaak vieilni kabl, sa senzorom na jednom i GPIO portom raunara
Raspberry Pi na drugom kraju. Zadatak je da se programski oita vrednost i prikae
korisniku ili sauva u datoteci.
Primer 17. Dokumentovanje ivotinjskog ponaanja
Zanimljivo je posmatrati i dokumentovati ponaanje ivotinja u zadatim uslovima kada
one same nisu svesne ljudskog prisustva. Jedan raunar Raspberry Pi sa kamerom daje
mogunost neometanog snimanja ivotinja, dok PI NOIR kamera omoguava i nono
snimanje ivotinjskog ponaanja bez ometanja ivotinja paljenjem vetakog
osvetljenja. Za realizaciju ovog eksperimenta dovoljni su raunar Raspberry Pi,
odgovarajua kamera i dovoljno veliki prostor na disku. Snimanje kamere moe se
pokrenuti komandom. Postoje osnovne komande raspistill i raspivid, koje pokreu
slikanje i snimanje. Na Internetu postoji nekoliko objavljenih i dokumentovanih reenja
za snimanje kamerom koja reaguju na pokret objekta koji se snima, recimo Motion.

31

4.4 Primena u maloj privredi

Uzgajanje i prodaja raznih biljnih i ivotinjskih vrsta je prilino zanimljiv izvor prihoda
jednog domainstva. Zajednika osobina svih procesa uzgajanja je da se neke vrednosti,
najee temperatura i vlanost u prostoriji u kojoj se vri uzgoj, dre na optimalnom
nivou i da se odreene aktivnosti deavaju u odreenom delu dana, kao to su davanje
hrane i vode. Raunar Raspberry Pi moe da automatizuje potrebne procese.
Evo nekoliko konkretnih idejnih primera koji pokazuju nain na koji bi se raunar
Raspberry Pi mogao koristiti u situacijama kada je vrlo vano na nekoj lokaciji
konstantno odravanje mikro-klime i jasno definisan algoritam upotrebe raspoloivih
ureaja u odreenim uslovima.
Primer 18. Uzgajanje peuraka
Uzgajivai peuraka se susreu sa problemom odravanja odreene temperature,
vlanosti i koncentracije ugljen-dioksida u prostoriji u zavisnosti od vrste peuraka koje
uzgajaju i dana u njihovom ciklusu proizvodnje. Od ureaja u prostoriji treba da se
nalaze klima koja odrava temperaturu prostorije, ventilator koji ubacuje sve vazduh
spolja, ultrazvuni osveiva prostora i otvor u donjem delu prostorije koji se otvara u
sluaju prevelike koncentracije ugljen-dioksida. Ugljen-dioksid se nalazi u donjem delu
prostorije zbog svoje teine tako da je obavezno postojanje ventilacionog otvora u
donjem delu prostorije.
Raunar Raspberry Pi bi mogao da automatizuje kontrolu uslova u kojima se uzgajaju
peurke. Na svom GPIO portu treba da ima povezane senzore za temperaturu, vlanost i
koncentraciju ugljen-dioksida, releje kojima kontrolie klima ureaj, ventilator i
osveiva prostora i jedan motor koji kontrolie otvor u donjem delu prostorije. Njegov
zadatak bi bio da temperaturu odrava podeavanjem klima ureaja, vlanost vazduha
ukljuivanjem ventilatora ili klime ukoliko je vlanost vea od potrebne, odnosno
osveivaa prostora ukoliko je potrebna vea vlanost, a koncentraciju ugljen-dioksida
otvaranjem i zatvaranjem otvora u donjem delu prostorije. Bilo bi lepo da se belei
kretanje ovih parametara. U sluaju nemogunosti da odri mikro-klimu u prostoriji bilo
bi poeljno da putem SMS poruke, elektronske pote ili na neki drugi nain poalje
alarm. Mogue je prikazati grafikone kretanja kontrolisanih parametara na malom
ekranu povezanom sa raunarom Raspberry Pi.

32

Primer 19. Uzgajanje ivine

Uzgajivai sitne ivine imaju obavezu da u prostoriji sa kavezima odravaju odreenu
mikro-klimu u smislu temperature i vlanosti, danju da imaju osvetljen prostor, a nou
mrak. Potrebno je hraniti ivinu u odreeno doba dana potrebnom i dovoljnom
koliinom hrane i redovno davati sveu vodu. Od ureaja u prostoriji bi trebalo da
postoji klima i odgovarajue osvetljenje.
Uz pomo raunara Raspberry Pi mogue je organizovati rad jedne farme za uzgoj
ivine. Za poetak su potrebni senzori temperature i vlanosti, releji za paljenje/gaenje
osvetljenja i mehanika za davanje porcije hrane i vode u odreeno vreme. Sva dodatna
oprema se kontrolie preko pinova na GPIO portu. Senzori za temperaturu i vlanost
daju trenutne vrednosti na osnovu kojih se vri provetravanje, hlaenje ili dogrevanje
prostorije. Releji se aktiviraju u tano odreeno vreme za paljenje/gaenje svetla ili
pokretanje mehanike za odmeravanje porcija i punjenje hranilica i pojilica.
Primer 20. Proizvodnja specijalizovanih ureaja
Odreene grane privrede imaju posebne zahteve za specifino dizajniranim ureajima,
ali su potrebe za tim ureajima nedovoljne da bi industrijska serijska proizvodnja bila
isplativa. Raunar Raspberry Pi je idealan za ugraivanje u vee ureaje sa posebnom
namenom. Na osnovu prva dva primera, bilo bi isplativo dizajnirati i napraviti ureaj za
odravanje mikro-klime u prostoriji gde se gaje biljne kulture kojima su potrebni slini
uslovi ili ureaj za klimatizaciju uzgajivanice ivine. Mogla bi se organizovati
proizvodnja sistema za video-nadzor ili sistema za utedu elektrine energije koji
kontrolie temperaturu u stambenoj jedinici i neposredno pre dolaska stanara podeava
optimalnu temperaturu.

33

34

5. Primeri praktine primene raunara

Raspberry Pi
Za realizaciju navedenih primera na raspolaganju su raunar Raspberry Pi, model B
rev2, sa poetnom instalacijom Raspbian operativnog sistema na SD memorijskoj
kartici, WiFi USB prikljuak, USB disk velikog kapaciteta, kuni ruter, fiksna lokalna IP
adresa raunara Raspberry Pi 192.168.1.108, promenljiva javna IP adresa rutera i
registrovan javni domen http://www.rpihome.info sa administrativnim privilegijama na
njemu. Poto su dva USB ureaja, WiFi prikljuak i disk, prikljuena na raunar
Raspberry Pi sve se obavlja preko ssh klijenta. Ubuntu operativni sistem za pristup
preko SSH koristi Putty SSH Client.

Slika 21. Raspoloiva oprema

Svi primeri podrazumevaju da je operativni sistem auran, to je postignuto
komandama:
sudo apt-get update
sudo apt-get upgrade
35

Mogue je sa drugog raunara u istoj mrei imati udaljeni pristup. Sa Ubuntu

operativnog sistema je to mogue komandom rdesktop 192.168.1.108 ukoliko su na
operativnim sistemima instalirani odgovarajui programi. Na Raspbian operativnom
sistemu je potrebno iz komandne linije pokrenuti komandu:
sudo apt-get install xrdp
Na Ubuntu operativnom sistemu sa kojeg se pristupa raunaru Raspberry Pi u
komandnoj liniji treba izdati komandu:
sudo apt-get install rdesktop
U daljem tekstu su dati opisi primera, dok se u dodacima nalaze opisi instalacija servera,
komandne procedure (eng. skript) i programi koji su korieni za realizaciju primera.
Znanja potrebna za realizaciju praktinih primera potekla su iz [18].

Primer A. Instalacija i korienje medija servera

Instalacija media servera. Mogue je na raunaru Raspberry Pi podesiti kuni medija
server. Ideja je da se sve line slike i video zapisi nalaze na jednom mestu i da se bez
prethodnog prepisivanja pregledaju sa svih drugih ureaja u lokalnoj mrei, a uz malo
sigurnosnih prepreka i sa bilo koje druge adrese na Internetu. Potrebno je povezati
raunar Raspberry Pi sa USB diskom velikog kapaciteta na kojem se nalazi
multimedijalni sadraj i obezbediti da se datoteke nalaze uvek na istoj adresi. Da bi se
umreili raznorodni operativni sistem, potrebno je na Raspbian operativnom sistemu
instalirati Samba server. Ukoliko se eli pristup datotekama sa Interneta, potrebno je
instalirati vsftpd (ftp server). Detaljan opis procesa povezivanja USB diska sa eljenom
adresom i instalacije potrebnih servera nalazi se u dodacima 1, 2, 3.
Korienje media servera. Media serveru na raunaru Raspberry Pi se sa drugog
ureaja moe pristupiti preko aplikacije XBMC Media Centar. Kada je ureaj u lokalnoj
mrei prilikom pregledanja video sadraja potrebno je navesti da se datoteke nalaze u
mrei odabirom Windows network (SMP). Ukoliko se datotekama pristupa sa Interneta,
potrebno je odabrati Add network location gde se podeavaju parametri: protokol je
FTP, Address je adresa rutera, port je 64000, username je korisnik kojeg smo definisali
za tu namenu i pass je odgovarajua lozinka. U sluaju da se pristupa raunaru
Raspberry Pi koji nema fiksnu IP adresu, potrebno je obezbediti mehanizam kojim se
moe saznati trenutna IP adresa. Dodatak 4 sadri idejno reenje ovog problema.
36

Slika 22. XBMC Media Center

Primer B. Merenje temperature i vlanosti u prostoriji

U radu je nekoliko puta pomenuto povezivanje senzora i raunar Raspberry Pi preko
GPIO porta. Ovaj primer praktino pokazuje kako se moe oitati vrednost sa senzora za
merenje temperature i vlanosti vazduha. Za tu namenu nabavljen je odgovarajui
senzor RTH03 i preko odgovarajuih kablova i prikljuaka povezan sa raunarom
Raspberry Pi. Detaljne karakteristike senzora se mogu videti na stranici prodavca [19].
Zatim je Raspbian okruenje instalacijom WiringPi biblioteka za rad sa GPIO portovima
pripremljeno za pisanje C programa koji oitava vrednosti sa senzora. Proces instalacije
WiringPi biblioteka sa nalazi u dodatku 5. Programski kod se nalazi u dodatku 6.
Program se izvrava iz komandne linije pozivanjem komande
sudo ./klima

Slika 23. RTH03 senzor

37

Primer C. Video-nadzor prostorije vidljiv na Internet stranici

Ideja je da se sa kamere periodino alje slika prostorije i da se najsveija slika prikazuje
na stranici http://www.rpihome.info. Za realizaciju ovog primera na raspolaganju je
raunar Raspberry Pi sa odgovarajuom kamerom. Za rad sa kamerom postoje dve
komande raspistill, koja daje sliku sa kamere, i raspivid, koja snima video u datoteku.
Ideja je da komande kojom se dobija slika i alje datoteka na ftp server poveu u petlju
koja je smetena u komandnu proceduru koja se nalazi u dodatku 7. Komandna
procedura se pokree i zaustavlja na raunaru Raspberry Pi. Potrebno je komandom
instalirati ftp paket:
sudo apt-get install ftp

Slika 24. Prikaz slike sa Raspberry Pi kamere i vrednosti oitanih sa senzora

38

6. Izvori podataka o raunaru Raspberry Pi

injenica da je sam ureaj privukao veliku panju u nekomercijalnim, a ipak prilino
strunim krugovima, dovela je do toga da su informacije o ovom ureaju javno dostupne
u vrlo pristupanom obliku. Svi koji su zainteresovani da se upoznaju sa ovim ureajem,
vrlo brzo pronalaze primarne izvore informacija koji su navedeni u daljem tekstu.
Raspberry Pi fondacija odrava stranicu http://www.raspberrypi.org posveenu razmeni
znanja i davanju novih ideja za korienje raunara Raspberry Pi. Na njoj se nalaze i
zvanine informacije o nastanku i razvoju samog ureaja. Skoro sve injenice, kao i vei
deo slika koje su koriene u ovom radu su preuzete sa njihovih stranica. Fondacija je
otvorena za saradnju sa korisnicima, aktivno prati deavanja u obrazovanju vezana za
raunar Raspberry Pi, objavljuje kreativna idejna reenja i njihovu realizaciju i pokuava
da prilagodi modele ureaja potrebama korisnika. U dnu strane nalazi se link ka
sistematizovanoj dokumentaciji za razumevanje i pokretanje raunara Raspberry Pi.
asopis The MagPi - A Magazine for Raspberry Pi Users izlazi jednom meseno,
poevi od maja 2012. Objavljuje lanke vezane za napredno korienje raunara
Raspberry Pi i novine vezane za sam raunar. Javno su dostupne pdf verzije ovih
asopisa na adresi http://www.themagpi.com/.
Za nabavku raunara Raspberry Pi i opreme na stranici http://www.raspberrypi.org/buy/
preporuuje se vie razliitih veleprodaja. Na osnovu linog iskustva, na stranici
http://www.sparkfun.com se mogu naruiti sami raunari, pratea oprema, senzori
razliite namene i ostala zanimljiva oprema. Uz opremu koja se prodaje moe se nai i
odgovarajua detaljna dokumentacija.

39

40

7. Zakljuak
Na osnovu svega prikazanog u radu i na osnovu postojee dokumentacije na Internetu,
moe se zakljuiti da je nastanak ovakvog ureaja bio izvrstan potez. Na tritu postoji
ureaj malih dimenzija 8,6 cm x 5,4 cm x 1,7 cm, pristupane cene oko 35 $, izuzetno
mali potroa elektrine energije, a dovoljno snaan da zameni jedan prosean PC
raunar namenjen obuci u oblastima raunarstva i elktrotehnike.
Raspbian operativni sistem nudi udobno radno okruenje za sve poetnike u oblasti
raunarskih nauka. U njegovoj osnovnoj instalaciji se dobijaju kvalitetni programi
namenjeni obuci, kao to su Scratch, Sonic Pi, Minecraft Pi, Wolfram Language i
Mathematica. Napredniji uenici, na i dalje jednostavan nain, mogu instalirati
programe kao to su GeoGebra, Libre Office, KTurtle i GComprise. ak i samo ovi
navedeni programi ine lepo okruenje za obuku, ali kako je Raspbian prilino
popularan kod veine korisnika, njemu je prilagoen veliki broj postojeih Debian
paketa.
Osim u obrazovne svrhe, pokazano je i kako se raunar Raspberry Pi moe praktino
upotrebiti i u drugim situacijama. Za one koji vole izazove, postoje i drugi operativni
sistemi pod kojima mogu stei i unaprediti znanja ne samo iz programiranja ve i rada sa
ARM procesorima, kao i tablom za testiranje.

41

42

8. Literatura
[1]

The Making of Pi, http://www.raspberrypi.org/about/

[2]

Raspberry Pi Model B+ Launched Today,

http://raspi.tv/2014/raspberry-pi-model-b-launched-today

[3]

Information about each of the official Raspberry Pi products,

http://www.raspberrypi.org/products/

[4]

Raspberry Pi kamere,
http://www.raspberrypi.org/documentation/hardware/camera.md

[5]

NOOBS, http://www.raspberrypi.org/documentation/installation/noobs.md

[6]

Welcome to Raspbian, http://raspbian.org/

[7]

Pidora, http://pidora.ca/

[8]

RASPI-CONFIG,
http://www.raspberrypi.org/documentation/configuration/raspi-config.md

[9]

Simon Monk, Raspberry Pi Cookbook, O`REILLY, 2014.

[10] Scratch, http://scratch.mit.edu/

[11] Sonic Pi, http://www.raspberrypi.org/learning/sonic-pi-lessons/
[12] Putting the Wolfram Language (and Mathematica) on Every Raspberry Pi
http://blog.wolfram.com/2013/11/21/putting-the-wolfram-language-andmathematica-on-every-raspberry-pi/
[13] Minecraft: Pi edition,
http://www.themagpi.com/issue/issue-11/article/minecraft-pi-edition/
[14] Introduction to GeoGebra version 4.4, http://www.geogebra.org/book/intro-en.pdf
[15] The KTurtle Handbook, http://docs.kde.org/stable/en/kdeedu/kturtle/

43

[16] Weather Meters, https://www.sparkfun.com/products/8942

[17] Creating a Raspberry Pi-Based Beowulf Cluster , Joshua Kiepert, Boise State
University, http://coen.boisestate.edu/ece/files/2013/05/Creating.a.Raspberry.PiBased.Beowulf.Cluster_v2.pdf
[18] E. Upton, G. Halfacree, Raspberry Pi User Guide - 2nd Edition, WILEY, 2014
[19] Humidity and Temperature Sensor - RHT03,
https://www.sparkfun.com/products/10167
[20] Wiring Pi - GPIO Interface library for the Raspberry Pi,
http://wiringpi.com/download-and-install/

44

Dodaci
Dodatak1. Automatsko povezivanje USB diska sa Raspbian operativnim sistemom
Sve komande se izvravaju iz komandne linije (Terminal).
1. Kada se USB disk povee sa raunarom Raspberry Pi, komandom
sudo df -T
proverava se da li je disk dostupan i kojeg je tipa. Ukoliko se radi o ntfs organizaciji
diska, potrebno je komandom
sudo apt-get install ntfs-3g
omoguiti rad operativnog sistema sa ntfs organizacijom diska, u ovom sluaju upis na
disk.
2. Cilj je da se disk uvek nalazi na lokaciji /media/MOJEDAT i da je svima dostupan.
- napraviti lokaciju kojoj elimo pristupati i svim korisnicima omoguiti pristup.
To se postie sledeim komandama:
cd /media
sudo mkdir MOJEDAT
sudo chmod 764 /media/MOJEDAT
- podesiti parametre u datoteci /etc/fstab. Datoteku otvoriti sledeom komandom:
sudo nano /etc/fstab
i na kraju datoteke dodati sledei zapis:
/dev/sda1

/media/MOJEDAT

ntfs-3g

users,noatime,mask=0 0

Prilikom svakog sledeeg podizanja operativnog sistema USB disk e se nalaziti na

lokaciji /media/MOJEDAT.

45

Dodatak 2. Podeavanje Samba File servera

Sve komande se izvravaju iz komandne linije (Terminal).
1. Instalira se Samba server komandom
sudo apt-get install samba samba-common-bin
2. Polazni parametri se sauvaju komandom
sudo cp /etc/samba/smb.conf /etc/samba/smb.conf.bak
3. Datoteka sa parametrima otvori komandom
sudo nano /etc/samba/smb.conf
i na kraju datoteke dodaju se redovi kojima se postie da je adresa /media/MOJEDAT
svima dostupna pod imenom mojdisk
[mojdisk]
path = /media/MOJEDAT
valid users = @users
force group = users
create mask = 0660
directory mask = 0771
read only = no

Da bi Samba server prihvatio ove parametre, potrebno ga je ponovo startovati

komandom
sudo service samba restart.

46

Dodatak 3. Podeavanje vsftpd ftp servera

Sve komande se izvravaju iz komandne linije (Terminal).
1. Vsftpd se instalira komandom:
sudo apt-get install vsftpd
2. Definie se korisnik za pristup raunaru preko ftp servera komandama:
sudo useradd PiFTP -m -G users
sudo passwd PiFTP //posle ovoga sisetem od nas trai da unesemo lozinku
3. Parametri vsftpd servera se nalaze u datoteci etc/vsftpd.conf. Kao i kod podeavanja
Samba servera, prvo se sauvaju polazni podaci, a zatim se izmeni datoteka na sledei
nain:
Urade se sledee izmene:
Anonymous_enable=NO
Local_enable=YES
Write_enable=YES
Ascii_upload_enable=YES
Ascii_download_enable=YES

i dodaju se sledei redovi na sam kraj datoteke

pasv_enable=YES
listen_port=64000
pasv_min_port=64001
pasv_max_port=64040
pasv_address_resolve=YES
local_root=/media/MOJEDAT

Zatim se ponovo startuje vsftpd komandom

sudo service vsftpd restart.
Potrebno je jo na ruteru omoguiti pristup sa Interneta Raspberry Pi raunaru preko
portova 64000-64040.

47

Dodatak 4. PHP komandna procedura za dobijanje javne adrese rutera

Poto kuni ruter ima promenljivu javnu IP adresu koju je potrebno znati za pristup
raunaru Raspberry Pi sa Interneta, potrebno je povremeno proveriti na kojoj javnoj
adresi se nalazi raunar i tu informaciju dostaviti korisniku. Raspbian moe periodino,
definisanjem cron programa, da poziva javnu PHP komandnu proceduru, na adresi
http://rpihome.info/rpi-ip-365985.php?KoJe=JaSam, koji u datoteku upisuje IP adresu
sa koje je pozvan. Ta vrednost se prikazuje na adresi http://www.rpihome.info u polju IP.
rpi-ip-365985.php
<?php
//proveravamo da li su navedeni dobar parametar i vrednost
if($_GET['KoJe']=="JaSam")
{
//oitava se adresa sa koje je poslat zahtev i smeta se u promenljivu
$ip=$_SERVER['REMOTE_ADDR'];
file_put_contents("ip.txt", $ip);
print $ip;
}
?>

48

Dodatak 5. Instalacija WiringPi

WiringPi omoguava korienje programskih biblioteka u C programima koji
komuniciraju sa ureajima preko GPIO porta. Na osnovu [20] sa adrese
https://git.drogon.net/?p=wiringPi;a=summary prepisuje se na lokalni disk datoteka sa
imenom wiringPi-*.tar.gz. U komandnoj liniji se izdaju komande:
tar xfz wiringPi-98bcb20.tar.gz
cd wiringPi-98bcb20
./build
Ovim se na adresi /home/pi/wiringPi* nalaze sve potrebne datoteke za rad sa senzorima,
ukljuujui korisne primere primene i make datoteku za prevoenje programskog koda.

49

Dodatak 6. C program koji oitava vrednosti sa RHT03 senzora

Program za oitavanje vrednosti se nalazi u /home/pi/wiringPi*/examples/klima.c,
prevodi se komandom make klima, a izvrava komandom sudo ./klima
klima.c
#include <stdio.h>
#include <string.h>
#include <stdlib.h>
#include <wiringPi.h>
#include <maxdetect.h>
#define RHT03_PIN

int main (void)

{
int temperatura, vlaznost, t, v, i;
temperatura = vlaznost = i = t = v = 0 ;
if (wiringPiSetup() == -1) {
printf("\n\nGRESKA: wiringPi \n\n");
return 1;
}
while(i++ < 10)
{
delay (500) ;
if (readRHT03(RHT03_PIN, &temperatura, &vlaznost))
{
if ((v == 0) || (v>vlaznost))
{
/*deava se da senzor oita dva puta vee vrednosti, tako da se uzima najmanja oitana
vrednost u 10 uzastopnih pokuaja*/
v = vlaznost;
t = temperatura;
}
}
}
printf(" %5.1f, %5.1f \n", t / 10.0, v / 10.0);
return 0 ;
}

50

Dodatak 7. Komandna procedura koja datoteke sa Raspberry Pi raunara alje na javni

server
Komandna procedura se poziva iz komandne linije. U beskonanoj petlji kamera napravi
sliku dimenzija 640 x 480 piksela i smesti je u datoteku soba.jpg. Pozivom programa
klima vrednosti temperature i vlanosti vazduha u prostoriji se upisuju u datoteku
klima.txt. Nakon 30 s povezuje se sa javnim serverom i prosleuje datoteke u kojima se
nalaze slika prostorije i vrednosti oitane sa senzora.
PIftp.sh
#!/bin/bash
echo "Temperatura, Vlaznost" > klima.txt
for (( ; ; ))
do
echo "Slikam"
raspistill -o soba.jpg -w 640 -h 480
echo "Merim"
sudo wiringPi-df45388/examples/klima >> klima.txt
echo "Cekam"
sleep 30
echo "Saljem"
ftp -inv -p -v <ime_servera>
user <identifikacija_korisnika> <pripadajua_lozinka>
put soba.jpg
put klima.txt
bye
EOF
done

51