Search

Poetna

Forum

Tekstovi

Pitaj fiziara

Nauka za svakoga

Saradnja

O nama

Linkovi

Odgovori na pitanja posetilaca

sajta.

Srean roendan gospodine Erds

MAR

27

Letnja kola nauke za srednjokolce

emu nas evolucija ui?

Naunici, Preporuke

by Milija Jovii

U izdanju asopisa Gradac pre par godina u dvobroju asopisa pojavila se knjiga razgovora nazvanih Kraj

Nauni citat
Najvea je greka teoretisati pre nego to se prikupe
podaci. Nesvesno podaci poinju da se izobliuju da
bi se zadovoljila teorija umesto da se teorija menja da
zadovolji podatke.
erlok Holms

vremena. Tema razgovora je bio nadolazei novi milenijum i godina 2000. Sagovornici su bili Stiven Dej Guld,
an Delimo, an Klod Karijer i Umbertom Eko. Uz dozvolu urednika asopisa, prenosimo deo razgovora sa Stiven
Dej Guldom pod nazivom emu nas evolucija ui?. Stive Dej Guld je bio ugledni ameriki paleontolog,
evolucioni biolog i popularizator nauke. Naalost preminuo je 2002. godine. Pisac je vie popularnih knjiga,

Facebook

njegove knjige do sada nisu prevoene na srpski jezik.

Hvala!
Stiven Dej Guld (Stephen Jay Gould)

Koja je vaa definicija ivota?

Institut za fiziku u Beogradu i Laboratorija za primenu

raunara u nauci (SCL) su izali u susret naim
potrebama i obezbedili nam hosting!

Ne mogu da dam definiciju. Sve to mogu, vidite, jeste da ukaem na ovaj primer na Zemlji. ovek moe da ga definie
samo kao istorijski fenomen izrastao iz pojave sistema reprodukcije DNK, pre vie hiljada miliona godina na Zemlji,
sistema podlonog greci i prenoenja sopstvenih odlika na ivot: evolucija prirodnom selekcijom, nastanak populacija,
metabolike transformacije Meutim, kao to kaem, to je sve to znamo. Ako jednog dana otkrijemo sistem koji ima
obeleja ivota Meutim, kako da definiemo ova obeleja? Hoemo li da utvrdimo hemijske kriterijume?

Pokret, rast?
Nisam od onih koji tee da pronau jedinstvenu formulu, kljunu definiciju. Kljune definicije primenjive su na stvari koje su
ljudska bia definisala za sopstvenu upotrebu. Znamo kako da definiemo automobil, zato to smo ga sami napravili.
Meutim, ivot na ovoj planeti ima istorijsko poreklo, i ako je bilo drugih oblika, oni su izumrli. Svi ivi oblici koji danas
postoje potekli su od tog jedinstvenog oblika. Dakle, sve to treba da uinite jeste da ispriate priu o toj jedinstvenoj
pojavi, meutim, to vam ne donosi kategorizaciju.

Preporuujemo!
Neko bi mogao da ivo suprotstavi neivom, mineralima
Mogao bi da ga suprostavi svemu i svaemu, pretpostavljam. iva bia moraju da imaju neki oblik istorijskog kontinuiteta,
da rastu i da se razmnoavaju, da nasleuju odlike svojih predaka. Meutim, postoje i vetaki sistemi i oni koji su
sposobni da se ponaaju na isti nain. Jedini razlog zbog kojeg odbijamo da kaemo da su ivi jeste to to nisu istorijski
povezani sa onim to nazivamo ivot.

A to je duga pria.
Naa planeta stara je 4500 miliona godina, ali njena povrina se rastopila tokom prve etape istorije, toplota je atmosferu
uinila nepodnoljivom, a bezbrojni izotopi stvarali su jo vie toplote. Potom se ohladila. Ako su se primitivni oblici ivota
pojavili pre hlaenja, bili su pokoeni olujama. Stene koje datiraju iz vremena oblikovanja kore, od pre oko 3700 miliona

Svet nauke | Astronomski magazin | Klub sapiens |

eAkademik | MDExplorer

Preporuke

godina, nastale su pod strahovitim pritiskom uticajem toplote i pritiska tako da nikakvi fosilni ostaci nisu sauvani, samo
izotopi ugljenika, koji ukazuju na prisustvo ivota. To su najstariji tragovi ivota na Zemlji. I to je najzanimljivije u vezi s
njima, jeste upravo injenica da nagovetavaju prisustvo ivota od pre oko 3700 miliona godina.
Dok sam bio student, vladala je strana dogma da je pojava ivota bio krajnje neverovatan fenonem. U svojim lancima o
poreklu ivota Dord Vold[i] je pisao da je jedini razlog zbog ega se ovaj fenomen na kraju dogodio bilo to to je Zemlja
bila prilino stara: Vremenom nemogue postaje neverovatno, a neverovatno gotovo izvesno. I to je tano, ali u osnovi
itava njegova vizura se raspala. Jer sada imamo fosile koji potiu iz najstarijih stena, i danas moemo da kaemo da se
ivot pojavio im je to postalo mogue; nije mogue da je stariji nego to jeste. Zbog toga to ih najstarije stene, koje bi
mogle da sadre ove ostatke, u stvari i sadre. A ta prosta injenica nas obavezuje da razmotrimo itavo pitanje.
Ako se ivot pojavio im je to bilo mogue, moete zakljuiti i suprotno, da je njegova pojava bila preodreena, da je to
logian rezultat naina na koji funkcioniu organska hemija i fizika sistema samoregulacije. Meutim, to nije dokaz! Treba
da imate na umu da ak i sasvim neverovatan dogaaj moe da se odigra veoma brzo. Na isti nain moete da izvedete
da baeni novi pokae pismo 100 puta za redom. Mogue je, ali nije verovatno. Odatle, ova rana pojava ivota nije
dokaz, nego reenja. Danas znamo da se ivot na Zemlji pojavio veoma brzo, ali ne bi trebalo da je njegovo poreklo
izgleda neodvojivo od saznanja da je njegova evolucija, ili postepeno uslonjavanje, bilo podjednako neizbeno. Recimo
da sam spreman da prihvatim da je pojava ivota bila gotovo neizbena stvar, budui da se nalazimo u oblasti hemije, a
teorija evolucije je sasvim druga stvar.

Meta
Log in
Entries RSS
Comments RSS
WordPress.org

Zbog razliitosti moguih evolutivnih puteva?

Kad su se iva bia konano pojavila samo je sluaj odredio mogui tok istorije. Jednog dana imate stotine mogunosti,
sledeeg dana jednu od njih i izaberite onu koja e postati stvarnost u istoriji ivota. Samo je sluajnost odredila nain na
koji su se ivi oblici razvijali irom planete. Prilike, okolnosti. Ko god da smo, nae postojanje dugujemo nizu sluajnih
okolnosti koje su se od poetka dogaale u istoriji ivota. Onima koji misle da ima razloga da se veruje u postojanje plana

Uslovi korienja

koji je neminovno doveo do uslonjavanja i pojave oveka poruujem da veliki obrasci u istoriji ivota u mnogome
protivree takvoj teoriji. Vidite, polovina istorije ivota je istorija o jednoelijskim organizmima, prokariotama. Tek pre 1800

Ovo Viva fizika je licencirana pod uslovima

miliona godina pojavio se drugi oblik jednoelijskog ivota, eukariote. Potom, ako paljivo osmotrite, videete da su se

licenceCreative Commons AutorstvoNekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported.

vieelijske alge pojavile pre oko 1500 miliona godina. Svi ovi organizmi su samo stanja elije, oni i dalje nemaju nita
zajedniko sa evolucijom ivotinja koja je otpoela veoma kasno. I tako je prolo pet estina istorije ivota pre nego to se

Zasnovano na delu na www.viva-fizika.org.

makar u naznakama pojavio neki oblik ivotinja. A potom, odjednom, u geolokom treptaju oka, pojavile su se prve
ivotinje one pronaene u edijakari pre 600 miliona godina. Izgledaju neobino, veoma malo nalikuju dananjim
organizmima, pa ak i u tako maloj meri da neki ljudi misle da su one dokaz nekog odvojenog evolutivnog eksperimenta
koji je propao. U svakom sluaju, veina njih nije ni na kakav nain povezana sa dannjim ivim biima.
U emu se toliko razlikuju?
Izgledaju kao spljotene palainke, i mnoge su ukopane u zemlju.

Sigurni ste da nisu biljke? Peurke?

Ne, sasvim je jasno da su ivotinje, ali ne izgledaju povezane s velikim granama dananjice.

O kom periodu govorimo?

O periodu od pre oko 600 miliona i 543 miliona godina. U prekambrijumu. Potom se dogodila eksplozija u kambrijumu. Sve
velike ivotinjske grane dananjice pojavile su se u to vreme, unutar perioda od 10 miliona godina, to je zadivljujue. Uz
jedan izuzetak, male grupe po imenu brizoa, za koju danas gotovo niko nije ni uo, koja se izgleda pojavila tokom sledeeg
perioda. Meutim, mogue je da jo nismo nali starije fosile. A potom imate 500 miliona godina istorije ivotinja,
isprekidane masovnim unitenjima, koje ne pokazuju odreeni pravac, nikakvu naroitu matricu. To je zaista neobina
istorija, veoma iznenaujua.

U udesnom ivotu (Wonderful life) piete da od velike eksplozije u kambrijumu nije bilo nijedne nove grane u
istoriji ivota?
Da, to je velika zagonetka.

Powered by WordPress and the Graphene Theme.

Evolucija ivota (umetniki prikaz)

ta je to grana? Bioloka struktura?

U naelu, grane odgovaraju osnovnim anatomskim strukturama. U stvari, postoji izvesna doza subjektivnosti u definisanju
grana, budui da su vrste jedine objektivne jedinke, one su populacija organizama. Taksonomija je stvorila vrste, klase, ali
sve one distinkcije ostaju proizvoljne budui da su nae arhive fosila pune praznina. Glavnina vrsta koje su ikada postojale
je nestala, a one koje su preivele, veoma su stare.
Na drvetu evolucije samo neke grane su opstale, uz ogromne praznine izmeu njih. Ono to je objektivno jeste oblik
evolucije koji podsea na drvo, kao i postojanje grana. Svakome je jasno da se bodljokoci morska zvezda, morski
jeevi, morski ljiljan upadljivo razlikuju od svih drugih vrsta, tako da je logino klasifikovati ih u istu kategoriju. Jasno je
da svi kimenjaci imaju zajednike odlike. Riba teko da podsea na slona, ali oboje imaju kimeni stub i strukturne
homologije. Na taj nain grane su osnovne anatomske jedinice u istoriji ivota. Meutim, moete da odluite da te i te
vrste ine granu; to je pitanje definicije. Mi odluujemo koliko sporednih grana pripada istoj grani ili istom redu, i kuda idu
linije razdvajanja.

ta je vanije? Objasniti unitenja ili objasniti zbog ega su izvesne vrste preivele?
Oboje! Ono to elmo da objasnimo jeste na koji nain se istorija ivota ispoljava. Vrste koje izumiru ne ostavljaju zapise.
Ako elite da dokuite zbog ega je jedna vrsta opstala, morate da prouite sluaj po sluaj. Osnovni problem jeste to to
je svaki od masovnih pomora jedinstven, nema nikakvog zakona prirode, na primer, koji nalae da e nailaskom sledee
katastrofe sve ivotinje tee od 20 kilograma biti zbrisanje!
Uzroci izumiranja vrsta su razliiti i osobeni, oni ne slede nikakav opti zakon, nijednu pravilnost. Najzad, bilo je svega pet
masovnih pomora.

Nije li to dovoljno?
To je tek neznatan broj ako elite da uspostavite pouzdan obrazac! Vidite, imali smo dosta sree to nijedan masovni
pomor nije zbrisao ivot u potpunosti.

Moglo je da se desi?
Mislim da jeste, ali mi ne bismo sedeli ovde i razgovarali o tome! Pred kraj permskog perioda sasvim smo se pribliili
potpunom unitenju, oko 95 posto vrsta je nestalo.

Ali rekli ste da se ivot, na poetku, pojavio im su se stvorili povoljni uslovi. Zar nije mogue razmiljati da bi se
ponovo pojavio? Upravo u filmu Park iz doba jure, jedan ostareli naunik stalno ponavlja: ivot e nai put
Moda bi dolo do novog poetka, ne znam. Kao to kaem, imamo samo ovaj jedan primer.

Konano, kao paleontolog, primorani ste da budete i geolog i biolog.

Paleontolozi rade u oblasi koja je, po prirodi stvari, podeljena na ove dve discipline. Potrebni su im geoloki instrumenti za
pronalaenje fosila, meutim, vei deo analize fosila pripada oblasti biologije i naslanja se na teoriju o evoluciji. Po samoj
svojoj prirodi, paleontologija je interdisciplinarna. U stvari, zbog naina na koji su studije paleontologije organizovane u
Sjedinjenim Dravama nije mnogo vano da li ste geolog ili biolog. Univerzitetski program sastoji se od spoja dve
discipline, a studenti ih meaju po sopstvenom nahoenju. Moete da steknete diplomu iz geologije bavei se u ogromnoj
meri biologijom, i obrnuto. Nastavni programi u Evropi su, verujem, mnogo krui.

Zbog ega ste se prihvatili nauke? Da li zbog toga to ste tragali za odgovorima na pitanja naeg postojanja?
Imao sam pet godina kada sam odluio da se bavim naukom. Nije mi poznato da iko postavlja filozofska pitanja u tom
uzrastu.

Mislite da deca nisu sklona filozofiranju?

O, svakako da jesu, ba kao i svi drugi! Kad pokuavam da se setim ta me je fasciniralo dok sam bio deak, odmah
pomislim na fosile, te udesne predmete koji su nekad bili ivi, a sada nisu. Ba sam voleo fosile, sviala mi se ideja o tim
udesnim ivotinjama koje su ivele tako davno, ivotinjama koje su zbilja bile divlje i neobine inilo me je srenim to
to sam shvatao da ivot ima istoriju i da je nae postojanje, postojanje nas ljudi, neverovatno zamren proizvod te istorije.
I, da, naravno, postavljao sam detinjasta pitanja, i dalje to inim: o venosti, beskonanosti i mnogim sutinskim stvarima
o kojima nemamo nikakva znanja. Mislim da u to vreme nisam uo za teoriju o evoluciji. Kasnije, dok sam studirao, otkrio
sam nove razloge da ostanem na istom putu.

Na kraju ste postali istoriar.

Tano. Na neki nain, alosno je da su paleontolozi uvek upueni na naune ustanove. Oni treba da budu deo ustanova
koje prouavaju istoriju. Veliki deo naeg rada blii je istoriji nego fizici.

[i] Ameriki naunik, dobitnik Nobelove nagrade za psihologiju 1967. godine. Prim. Prev.

About Milija Jovii

Trenutno student Fizikog fakulteta u Beogradu (smer teorijska i eksperimentalna fizika).
Bivi polaznik IS Petnica seminara astronomije.
Web | More Posts (64)

Tags: gradac, kraj vremena, stephen jay gould, stiven dej guld

Leave a Reply
Your email address will not be published. Required fields are marked *
Name: *

Email: *

Website:

Message: *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code>
<del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Submit Comment

Slider by webdesign