KOLONIZACIJA U GI DALOVEJ

Medjutim, realnost na koju Virdinija Vulf prvenstveno cilja jeste drutvena, jedna od
najvanijih tema romana je to kako istorijske prilike, politika klima i drutvene sile utiu
na ivote pojedinaca. Pored Suzan Dik, Dejvid Bredo takoe primeuje da je tek
nedavno prepoznato u kom stepenu romani V. Vulf utiu na nae etike i politike
simpatije, razlog tog kasnog otkria moda lei u suptilnosti; mi oseamo njenu sociopolitiku viziju, ali ne i pritisak. Poslednjih godina tekstovi V. Vulf, eseji, dnevnici, ali i
romani, postaju predmet socioekonomskih studija. Ona ne propoveda, nema traga
pamfletizma, ali kritika drutva nesumnjivo postoji. U dnevnicima Virdinije Vulf postoje
dokazi da je mnogo razmiljala o tome i da je imala nameru da u Gospoi Dalovej
kritikuje sistem. Ona pie:
ta sada oseam u odnosu na svoje delo? ovu knjigu, Sate, ukoliko je to ime? Mora se
pisati iz dubokih oseanja, rekao je Dostojevski. Da li ja to inim? Ili ih proizvodim
reima, koje volim? Ne, mislim da nije tako. U ovoj knjizi imam gotovo suvie ideja.
Hou da prikaem ivot i smrt, razumnost i ludost; hou da kritikujem drutveni sistem,
da prikaem kako funcionie u svom najveem intenzitetu Da li piem Sate iz dubokih
oseanja? Naravno, ludi delovi me toliko umaraju
Drutvena stvarnost prikazana u Gospoi Dalovej (V. Vulf je prvobitno nameravala da
roman nazove Sati), sve njene loe i dobre strane, svi aspekti ivota u tom okruenju
sve je duboko proivljeno i prooseano. Nema iluzije o objektivnosti u pisanju, o
objektivno prikazanoj sveukupnosti sveta, o nepristrasnosti. Ali da li je ikada neki pisac
bio nepristrasan? Ne bih rekla. Sada smo svesni da to nije mogue. Zavirimo onda u
svet koji se ogleda u subjektivnosti Klarise Dalovej, Septimusa i Recije Smit, Pitera Vola,
gospoice Kilman i, posredno, Virdinije Vulf. Videemo da nam je mnogo velikih istina
saopteno tim putem. U ovom radu emo se, meutim, baviti nesvakidanjom slikom
drutvene klime koja verovatno ni jednog itaoca nije ostavila ravnodunim.
2.
jer na kraju te reenice neto se dogodilo. Neto u pojedinostima tako beznaajno da
ni jedan matematiki instrument, mada sposoban da zabelei potres u Kini, ne bi mogao
da zabelei ovu vibraciju; pa ipak u celini skoro strano i po optem odjeku uzbudljivo;
jer u svim eirdinicama i krojakim radnjama ljudi koji se ne poznaju zgledae se i
pomislie na mrtve; na zastavu; na Imperiju. U jednoj krmi u zabaenoj ulici neki
kolonijalac uvredi Vindzorsku kuu, to dovede do krupnih rei, razbijenih pivskih aa i
opte galame koja je udno odjekivala preko ulice u uima devojaka to su kupovale za
svoju svadbu belo rublje protkano sneno belim trakama. Jer je, tonui, povrinsko
uzbuenje zbog automobila koji je proao dotaklo neto vrlo duboko.
(Virdinija Vulf, Gospoa Dalovej)
Ubrzane politike i drutvene promene obeleile su period izmeu dva svetska rata.
Britanska Imperija, za koju su mnogi rtvovali ivote, bila je u opadanju. Zemlje kao to
je Indija poele su da dovode u pitanje britansku kolonijalnu vladavinu. U samoj

Engleskoj poelo je sa odmeravanjem snaga izmeu laburistike partije, koja se zalagala

za ekonomske reforme, i konzervativne partije, koja je i dalje insistirala na interesima
Imperije. ene, koje su preplavile trite rada kako bi zamenile mukarce koji su otili u
rat, zahtevale su jednaka prava. Mukarci, koji su bili svedoci neopisivih uasa u prvom
modernom ratu, poeli su da dovode u pitanje smislenost drutvenog ustrojstva
zasnovanog na klasnoj pripadnosti. Gospoa Dalovej prikazuje promenljivu politiku
atmosferu kroz likove Pitera Vola, Riarda Daloveja i Hjua Vajtbreda, ali mnogo dublje
zalazi u problematino stanje drutva kroz likove Septimusa Vorena Smita i Klarise
Dalovej.
Tokom devetnaestog veka, britanska Imperija delovala je nepobedivo. Rairila se po
mnogim zemljama kao to su Indija, Nigerija i Juna Afrika, i postala najvea imperija
koju je svet ikad video. Prvi svetski rat je sve doveo u pitanje. Prvi put u novijoj istoriji,
Englezi su postali ugroeni na sopstvenoj zemlji. Saveznici su zvanino dobili rat, ali
Engleska je uasno opustoena. Desetine i stotine hiljada mladih ljudi je povreeno ili
ubijeno. Nije udno to su, posle rata, mnogi graani izgubili veru u imperiju. Engleska
vie nije svemona. Graani su stoga sve manje voljni da podravaju rigidni stari klasni
sistem.
Godine 1923., kada se odvija radnja Gospoe Dalovej, stari establiment i njegove
ugnjetake vrednosti su blizu sloma. Engleski graani, ukljuujui Klarisu, Pitera i
Septimusa, oseaju neuspehe imperije podjednako jako kao to oseaju svoje line
neuspehe. Oni koji slave englesku tradiciju, kao to su tetka Helena i ledi Braton, ostareli
su. Stakleno oko tetka-Helene moda simbolizuje njenu nemogunost ili nedostatak
volje da vidi raspad imperije. Anticipirajui kraj vladavine konzervativaca, Riard planira
da napie istoriju velike britanske porodice Braton, koja je ve deo prolosti.
Figura predsednika vlade u Gospoi Dalovej otelovljuje stare vrednosti i hijerarhiju,
kojima su dani odbrojani. Na prvim stranama, zaustavljeni automobil u kome je moda
kraljica, a moda predsednik vlade, izaziva optu pometnju i ekstazu, ali do kraja
romana ta simbolina figura bledi. Kada Piter Vol namerava da uvredi Klarisu ciljajui
na to da e postati domaica iz visokog drutva, kae joj da e se udati za predsednika
vlade. Kada ledi Braton hoe da pohvali Hjua Hvajtbreda, zove ga moj predsednik
vlade. Kada predsednik vlade konano stigne na Klarisinu zabavu, njegova pojava nije
nimalo impresivna, izgleda smeno u odelu zatrpanom zlatnim ukrasima i upadljivo se
trudi da izgleda neko. Stara piramida drutva se uruava i njeni simboli postaju
istroeni.
3.
Zapanjen on je ugleda kako se penje uz trone stepenice, pod teretom Holmsa i
Bredoa, ljudi koji nikad ne tee manje od jedanaest stouna i est funti, koji alju svoje
ene u dvor, ljudi koji zarauju deset hiljada godinje i govore o oseanju mere; koji se
razlikuju u presudama (jer Holms je rekao jedno, a Bredo drugo) pa ipak su sudije; koji
brkaju privienje i ormar; ne vide nita jasno, pa ipak sude, ipak kanjavaju. Mora,
kau oni. Nad njima ona trijumfuje.

(Virdinija Vulf, Gospoa Dalovej)

Ugroavanje individualnosti je konstantna pretnja za Klarisu i Septimusa u Gospoi
Dalovej. Septimus se ubija da bi izbegao prisilno potinjavanje socijalnom pritisku.
Pritisak se pojavljuje u raznim oblicima, kroz religiju, nauku ili drutvene konvencije.
Doris Kilman i Vilijam Bredo su najvei ugnjetai u romanu. Gospoica Kilman sanja
kako doslovno obara Klarisu u ime religije, a ser Vilijam pokorava sve koji sumnjaju u
njegovu koncepciju sveta. Oboje ele da preobrate svet da se uskladi sa njihovim
uverenjima kako bi stekli mo i vladali drugima, to oseaju svi likovi koji dolaze u
kontakt sa njima. Njihove tenje nesvesno podravaju oni koji prihvataju englesko
drutvo takvo kakvo je, pa tako Klarisa, iako i sama osea pritisak, pripada tom sistemu
i osea odgovornost za Septimusovo samoubistvo.