1

Bilans
stanja

doprinos
analizi restauracije
kapitalizma
u Srbiji

Priredili:

Darko Vesi
Milo Bakovi-Jadi
Tanja Vuka
Vladimir Simovi

Bilans stanja
doprinos
analizi
restauracije
kapitalizma
u Srbiji
Priredili:

Darko Vesi
Milo Bakovi-Jadi
Tanja Vuka
Vladimir Simovi

Izdava:
Centar za politike emancipacije
www.pe.org.rs
Urednitvo:
Darko Vesi
Milo Bakovi Jadi
Tanja Vuka
Vladimir Simovi
Autori i autorke:
Tanja Vuka, Vladimir Simovi, Filip Balunovi, Marija
Radoman, Ivan Radenkovi, Jelena Velji, Vuk Vukovi,
Milenko Srekovi
Struna konsultantkinja:
Jelena Pei
Dizajn i prelom:
kart i Neboja ovi
tampa:
Pekograf, Beograd, 2015.
Tira:
500
Ova publikacija je objavljena uz podrku Rosa Luxemburg
Stiftung Southeast Europe.

www.rosalux.rs

Knjiga je besplatan primerak i ne sme se prodavati

Sadraj:

3 Umesto uvoda - fragmenti za rekonstrukciju

prolosti i sadanjosti, Tanja Vuka i Vladimir
Simovi
83 O fenomenima procesa privatizacije u Srbiji, Filip
Balunovi
145 Restauracija kapitalizma i poloaj ena
Neoliberalni oblik kapitalistike regulacije i radna
prava ena u Srbiji, Marija Radoman
223 Penzijski sistemi u kontekstu promena drutve
nih formacija - od Kraljevine Jugoslavije do danas,
Ivan Radenkovi
345 Od javnog ka privatnom: neki aspekti finansiranja
visokog obrazovanja u periodu konsolidacije
kapitalizma, Jelena Velji
417 Finansijska analiza javnih preduzea u Republici
Srbiji za period 2011-2013, Vuk Vukovi
509 Istorijat agrarnih reformi i posledice privatizacije
u poljoprivrednom sektoru, Milenko Srekovi
574
O autorima

2
2

Tanja Vuka i Vladimir Simovi

Umesto uvoda - fragmenti za

rekonstrukciju prolosti i sadanjosti

...nedostatak vizije socijalistike alternative utvruje

bezalternativnost kapitalizma. Ako ne znate kuda elite da ide
te, nijedan put vas tamo nee odvesti. Rezultat e biti taj da na
kraju neete otii nikuda ili preciznije, vae borbe e zavriti
ili u porazu ili tako to e ih kapitalizam apsorbovati.
Michael A. Lebowitz

Tranzicijom kuda?
Ve dve i po decenije tranzicija predstavlja jedan od
najrasprostranjenijih pojmova kojim se pokuava opisati
i objasniti politiki, ekonomski i socijalni kontekst neka
da socijalistikih zemalja Centralne, Istone i Jugoistone
Evrope. Raspad Jugoslavije i nestanak socijalizma done
li su novu neizvesnost i nesigurnost u ivote stanovnitva
ovih prostora. Postojala je potreba za definisanjem nasta
log stanja, a dominantno shvatanje drutveno-ekonomskog
razvoja postsocijalistikih drutava, koje se izgraivalo
kroz tranzicioni diskurs, mogli bismo, uz pretnju redukcije
koju sa sobom nose ovakve vrste generalizacija, sumirati
na sledei nain:

Nakon sloma socijalizma u zemljama Istone Evrope

usledio je period strukturnog prilagoavanja - politikog, eko
nomskog i vrednosnog - ovih drutava za ukljuivanje u tokove
globalnog kapitalistikog sistema. Ovaj period nazvan je perio
dom tranzicije.
Ovakav model tumaenja tranzicije konstruisan je u
okvirima diskurzivnog polja teorija modernizacije, ime se
kretanje drutva od socijalizma ka kapitalizmu nekritiki
sagledava kao neophodni preduslov ekonomskog razvoja
i optedrutvenog napretka. U tom smislu, unilinearnost
tranzicione putanje iz dominantno planske u dominant
no trinu ekonomiju predstavlja se kao prirodna logi
ka evolutivnog procesa i kao znaajan pomak u narednu,
viu fazu drutvenoistorijskog razvoja. Istovremeno, ova
kva razrada koncepta tranzicije podrazumeva reverzibi
lan smer kretanja tj. vraanje sa socijalistike stranputi
ce na ispravan put kapitalistikog ustrojstva, pri emu
se socijalistika epizoda tumai kao odstupanje od evo
lutivne linije istorijskog razvoja (Lazi, 1995: 45). Diskurs
o superiornosti kapitalizma, kao najnaprednijeg oblika
drutva, predstavlja zapravo redukovani izraz ideolokog
sagledavanja kompleksne diferencijacije drutvene struk
ture oba sistema. Ovakav ematski prikaz znatno oteava
razumevanje drutvene stvarnosti i ne moe pruiti ade
kvatan odgovor na pitanja u kom trenutku je tranzicija
zapravo poela i gde tano mi to tranzicijom stiemo, ta se
zapravo menja u kontekstu tranzicionih procesa i sa kojim
ciljevima, kao i kakve su posledice ovakvih promena.
Dominantna tranzitoloka interpretacija socijalizam
vidi u izrazito negativnom svetlu vezujui uz njega neana
litike pojmove kao to je totalitarnost, ili pak neke ekono

mistike karakterizacije poput neefikasnosti. Argumenti

se trae kako u povrnim i tendencioznim interpretacija
ma Marksove teorije, tako i u kultur-rasistikim tumae
njima mentaliteta i zaostalosti Istoka. Na socijalistiku
prolost se svaljuje krivica za gotovo sve negativne aspekte
dananjice, a zapadna drutva i kapitalizam, interpretiran
kao demokratski, dinamian i efikasan sistem, postavljeni
su za normativni ideal ka kojem se treba preorijentisati.
Ovaj prelazak je definisan preciznim uputstvima ta
je sve to to bi se trebalo uraditi kako bi se sa orsokaka
socijalizma ukljuili u regularne civilizacijske tokove.1
Predloene mere predstavljaju totalitet koji obuhvata sve
sfere drutva politiku, ekonomsku i kulturnu. Jedan od
prvih zahvata bilo je uvoenje viestranakog sistema koji
bi obezbedio istinsku demokratiju i prava politike parti
cipacije za razliite segmente drutva. Ove promene nuno
prati privatizacija drutvene/dravne imovine i otvaranje
trita za neometanu cirkulaciju kapitala. Uz sve navede
no imperativ je i promena vrednosnih obrazaca kojom bi
se stvorili preduslovi za preobrazbu ljudi bez inicijative
u preduzetnike.2 Meutim tekoa sa ovakvim pristupom
1

Vidi na primer u: ini, Zoran. 1991. Komunizam van zakona. (Dostupno na:
http://pescanik.net/komunizam-van-zakona/)

Sredinji pojam ove vrednosne preobrazbe sasvim sigurno je pojam ljudskog

kapitala. Oni koji radnu snagu opisuju izrazom ljudski kapital hoe na taj nain
da ubede i sebe i radnike da svako od njih, sa svojom radnom snagom, nosi u
sebi kapital, to jest, celinu resursa koju on najbolje moe proceniti, odravajui
i poveavajui njihovu vrednost kroz stalno obrazovanje, profesionalno iskustvo,
karijeru, brigu za sopstveno zdravlje, duhovnu delatnost i dokolicu, line odnose
itd. ovek u svakom aspektu svog postojanja sebe treba da shvata kao potenci
jalni centar akumulacije novanog bogatstva, po ugledu na kapitalistiko predu
zee. Na svakom je, dakle, da se ponaa kao kapitalista iji je kapital nita drugo
do njegova sopstvena linost. Svi su kapitalisti, svi preduzetnici () Istovremeno

je to to je on bio mnogo puta primenjivan tokom proteklog

perioda u itavom nizu zemalja Treeg sveta, pri emu po
pravilu nije davao (teorijski) oekivane rezultate (Lazi,
1995: 46).
Ipak, zagovornici tranzicionog pristupa tvrde da
rezultati nisu zadovoljavajui jer nije sproveden dovoljan
broj mera, a one koje su sprovedene nisu realizovane ade
kvatno i temeljno. Time koncept tranzicije postaje legiti
mizacijska instanca postojeih ekonomskih odnosa pri
emu se aktuleno stanje potinjava predstavi onoga to
navodno tek treba da usledi, a to je olieno u razvijenim
zapadnim kapitalistikim zemljama. Ideja je da e uvoe
nje trita na svim nivoima drutva dovesti do specifinog
ekvilibrijuma koji e obezbediti stanovnitvu zadovoljava
jui kvalitet ivota srazmeran njihovom uloenom radu. I
dok je za obine ljude koji preivljavaju tranziciju ishodite
puta neretko olieno u zemljama Skandinavije, koje karak
terie visok stepen socijalne sigurnosti, apologete liberalne
dokse prenebregavaju injenicu da razvijena kapitalistika
drutva ne predstavljaju monolitan entitet ve se meusob
no, manje ili vie, razlikuju i sama uslovljena kretanjima
globalnog kapitalizma, ova drutva osciliraju izmeu soci
jalnog i neoliberalnog ureenja, koja srazmerno prate manje ili vee socijalne nejednakosti i unutranje protivre
nosti. U tom smislu se i liberalna eshatologija, dizajnirana
se iznova skrivaju uslovi koji omoguuju postojanje kapitala: eksploatacija radne
snage u obliku najamnog odnosa, pretvaranje radne snage u robu i njena pret
postavka, eksproprijacija radnika, njihovo liavanje drutvenih sredstava za pro
izvodnju, koja su zapravo akumuliran plod eksploatacije kojoj su oni podvrgnuti.
Nazvati kapitalom ono to istovremeno predstavlja suprotnost i glavni generator
kapitala, znai obrnuti sve odnose kapitalistike proizvodnje, uiniti ih neshvatlji
vim; drugim reima, to znai naglavce postaviti stvari (Alain Bihr, 2007).

prema pojednostavljenoj slici zapadnih zemalja, pojavljuje

kao neanalitika kategorija koja previa globalnu postav
ku svetskog kapitalistikog sistema a samim tim i procese
periferizacije postsocijalistikih zemalja kao integracij
skog produkta ovog ustrojstva. Tako, konceptualna krat
kovidost zasnovana na kolau fragmentovanih i iskrivlje
nih predodbi ta kapitalizam zapravo jeste, zamagljuje
injenicu da je dugo iekivani cilj ve uveliko ostvaren, a
budunost ve odavno sadanjost tamo kuda su krenula
pre vie od dve decenije, nekadanja socijalistika drutva
su odavno stigla: na mesto periferije svetskog kapitalisti
kog sistema.
Fantazam boljeg sutra, kojeg reprodukuje prelazni
karakter tranzicijom definisanog drutva, u tom smislu
egzistira i kao gravitacijsko sredite i konstanta koja omo
guava neprestano odlaganje i distanciranje sadanjosti
spram navodne bolje budunosti, koja je predstavljena kao
sasvim izvesna i kao sasvim izvesno pozitivna promena.
Ispostavlja se da je funkcija koncepta tranzicije pre sve
ga specifino odlaganje oekivanog boljitka; potrebno je
samo malo strpljenja i trenutne rtve zarad bolje budu
nosti. Tako tranzicija predstavlja jednu specifinu suspen
ziju demokratije i radnih prava, pri emu se najavljivani
bolji ivot konstantno odgaa za budunost, a aktuelna loa
drutveno-ekonomska situacija svaljuje na prolost i nedo
voljno problematizuje.
Suprotno ovakvoj interpretaciji, moemo se zaloi
ti za jedan slojevitiji pristup tumaenju skoranjih dea
vanja, kako na prostoru Srbije, tako i na prostoru drugih
evropskih postsocijalistikih drutava.

Socijalizam i kapitalizam, kao drutveno-ekonom

ske sisteme, moemo posmatrati na razliitim nivoima
apstrakcije. Na najviem nivou apstrakcije, koji je i ina
e najprisutniji u javnom diskursu, dolazi do specifine
redukcije kompleksnih pojava. Ovakva interpretacija,
pre svega, sugerie da postoji nekakav ist, pravi, istin
ski kapitalizam, kao i da je socijalizam bio jedan unifor
man sistem. Ipak, ove drutveno-ekonomske formacije je
potrebno sagledavati detaljnije, u njihovim konkretnim,
istorijskim pojavnim oblicima. Ako krenemo ovim putem,
ve na prvom koraku susreemo se sa ogromnim izazo
vom. Kapitalizam je, kao sistem u stalnoj transformaciji,
samo tokom XX veka doiveo ogromne promene. Proavi
kroz dva velika krizna perioda ovaj drutveno-ekonomski
poredak je, naizgled, obiao pun krug od nesputane tri
ne konkurencije i brutalne eksploatacije radnitva, preko
perioda drave blagostanja olienog u jakom dravnom
intervencionizmu i redistribuciji bogatstva ka najsiro
manijima, do neoliberalnog prestrojavanja, kojem danas
svedoimo, baziranog na totalnoj privatizaciji javne infra
strukture i distribuciji bogatstva ka najbogatijima. Ni kada
govorimo o socijalizmu situacija nije mnogo drugaija, a
moda je ak i kompleksnija. Ako zagrebemo ispod povr
ine, moemo uoiti itav niz kvalitativnih razlika izmeu
realnopostojeih socijalistikih drutava Istone Evrope.3
I ne samo izmeu socijalistikih drutava, ve je i unutar
svakog pojedinanog mogue pratiti dinamiku i specifine
3

Najoiglednija je razlika izmeu sovjetskog i samoupravnog socijalizma koji je

postojao u Jugoslaviji. Ipak, razlike izmeu socijalizama bile su prisutne i unutar
samog lagera, odnosno bloka zemalja nad kojima je nakon 1945. godine domini
rao SSSR.

promene koje su se kroz istoriju odigravale. Krenemo li jo

dublje u analizu, unutar svakog posebnog tipa socijalizma
moemo razlikovati itav niz faza kroz koje su ova drutva
prolazila. Period neposredne revolucije, kao period drama
tinog restruktuiranja drutva, verovatno je i najdinami
niji, ali ni kasnija deavanja nisu nita manje uzbudljiva. U
Jugoslaviji su, primera radi, tokom godina sprovoeni raz
liiti programi politikih i ekonomskih reformi u vidu uvo
enja samoupravljanja, postepene liberalizacije i decentra
lizacije, kao i realizacije razliitih oblika planiranja, itd.
Koja je onda to konstanta koja nam omoguava da
ova drutva definiemo kao kapitalistika ili socijalistika?
Mogli bismo rei da su u pitanju logike drutvene repro
dukcije, odnosno sami temelji na kojima se drutvo zasni
va. Ako posmatramo idealnotipski, logika kapitalistikog
naina drutvene reprodukcije bazira se na profitu sva
dobra i usluge proizvedene u ovom sistemu primarno su
namenjene razmeni na tritu. U socijalizmu, logika dru
tvene reprodukcije bazira se na proizvodnji zarad zado
voljenja ljudskih potreba.4 Dakle, dok u kapitalistikom
nainu proizvodnje postoji imperativ prometne vrednosti, u
socijalistikom je prisutan imperativ upotrebne vrednosti.5

Ovde treba naglasiti da ljudske potrebe ne postoje kao univerzalna i transistorij

ska kategorija ve su uvek konstruisane drutveno-istorijskim kontekstom.

O ovome vie u: Lebovic, Majkl A. 2014a. Put ka ljudskom razvoju: kapitalizam ili
socijalizam? Beograd: Centar za politike emancipacije.

10

Protivrena reprodukcija realnopostojeih socijalizama

No, kako je prethodno naglaeno, ako se fokusiramo
samo na idealnotipske klasifikacije neemo uvideti itav
niz specifinosti koje postaju vidljive ako se spustimo na
nie nivoe apstrakcije i analiziramo konkretne istorijske
oblike pojavnosti ovih sistema. Tek tada je mogue uoi
ti razliite kontradikcije koje proimaju i u velikoj meri
usmeravaju razvoj drutveno-ekonomskih formacija. Sto
ga je za analizu, pre svega socijalistikih drutava, uput
no osvrnuti se na koncept protivrene reprodukcije kojim
se koristi kanadski ekonomista Majkl Lebovic (Michael
Lebowitz).6
Ukratko, koncept protivrene reprodukcije govo
ri o
tome da je u socijalistikim drutvima na delu bilo vie
razliitih logika proizvodnih odnosa koje su bile u meu
sobnoj kontradikciji. Sa jedne strane, Lebovic smatra da je
bitan deo proizvodnih odnosa imao karakter onoga to on
naziva avangardnim proizvodnim odnosima. Poetni impe
rativ avangarde, oliene u avangardnoj partiji, je razvijanje
proizvodnih snaga postojeeg drutva do nivoa na kojem je
mogue ostvariti komunizam. Avangarda se ovde pojavlju
6

Vie o konceptu protivrene reprodukcije, sa fokusom na SSSR, videti u: Lebo

witz, Michael. 2012. The Contradictions of Real Socialism: The Conductor and
the Conducted. New York: Monthly Review Press. Iako Lebovic ovaj koncept
koristi pri analizi realnopostojeih socijalizama, sasvim je izvesno da ga je mogue
primeniti i na kapitalistiki sistem, naroito kada govorimo o procesu postajanja
kapitalizma i njegovom formiranju u totalitet, organski sistem koji sebi podreuje
postojee delove drutva i kreira nove neophodne za njegovo nesmetano funkci
onisanje (Lebovic, 2014b: 19). Naravno, da bi ovaj koncept prihvatili, nae pola
zite mora biti shvatanje drutva kao prostora i proizvoda klasne borbe u kojem
su sukobljeni razliiti klasni interesi, odnosno, razliite logike drutvene reproduk
cije koje se baziraju na klasnim interesima.

11

je kao vodi, kao jedina grupa kojoj je put ka komunizmu

poznat. Time ona legitimizuje sopstvenu poziciju upravlja
a, odnosno, onih koji diriguju kako e se drutvo razvi
jati. Stoga i avangardni odnosi proizvodnje podrazmevaju
specifian odnos avangarde sa radnikom klasom. Radni
ka klasa, u ije ime avangarda upravlja drutvom, u ovom
sistemu ima drugaiju poziciju nego to je ima u kapitali
stikom. U kapitalistikom sistemu, radnika klasa je raz
vlaena od sredstava za proizvodnju, a samim tim i struk
turno prinuena da prodaje sopstvenu radnu snagu. Ova
ekonomska prinuda zasnovana je na egzistencijalnoj zavi
snosti radnika/ca o kapitalu u kapitalizmu radna snaga
nije u stanju da se reprodukuje izvan trinog mehanizma
regulacije. Nasuprot tome, avangarda i radnika klasa u
drutvima realnopostojeeg socijalizma formiraju odreeni
tip drutvenog ugovora kojim se radnitvu garantuje zapo
slenje, rast primanja, visok nivo radnikih prava i socijal
nih davanja, kao i relativna drutvena jednakost po cenu
toga da se ono odrekne svoje politike moi u korist drave
i partije (Lebowitz, 2012: 64).7
Meutim, Lebovic smatra da pojam avangardnih
proizvodnih odnosa nije dovoljan da bismo razumeli isto
riju realnopostojeih socijalizama i njihov krah. Da bismo
7

Iako je ovaj drutveni ugovor obezbeivao odreene pogodnosti za radnice/ke,

ne treba pretpostavljati da su njim definisani uslovi bili ispregovarani od strane
radnica/ka niti da je u pitanju bio njihov izbor. Postojao je sistem meusobnih
obaveza, objanjava Boris Kagarlicki. Koristimo termin obaveznog drutvenog
ugovora ili asimetrini drutveni ugovor, podrazumevajui da je stanovnitvo bilo
prisiljeno na ovakav drutveni ugovor (...) Sa druge strane, ako ste iveli u toj
zemlji shvatili biste da iako je stanovnitvo bilo prisiljeno na ovakav ugovor, ono
ga je prihvatilo, ne samo zato to nije imalo drugu opciju, ve zbog toga to su
se ljudima sviali odreeni aspekti tog ugovora. (Boris Kagarlitsky, Interview,
Against the Current, March 3,1995) (Lebowitz, 2012: 64)

12

to razumeli potrebno je da uoimo da u ovim drutvima

postoji i jedan drugi tip proizvodnih odnosa koji se nalazi u
kontradikciji sa prvim. To su kapitalistiki proizvodni odno
si, olieni u poziciji rukovodilaca preduzea.8 Upravljanje
pojedinanim firmama nije bilo direktna ingerencija avan
garde koja je imala ulogu da orkestrira i diriguje ekonom
ski razvoj odozgo putem unapred utvrenog plana,9 ve u
nadlenosti rukovodilaca koji bi u zadatom lancu kompe
tencija trebalo da predstavljaju one drutvene agente koji
bi svojim znanjem i vetinama omoguili da se zamisao
avangarde na terenu ostvari. Meutim, u ovakvoj konste
laciji pozicija rukovodioca nosila je sa sobom i specifine
interese.
Plan koji je avangarda kreirala obuhvatao je itavu
privredu definiui ciljeve i zadatke za svaku pojedinanu
proizvodnu jedinicu, odnosno uputstva koliko je i ega ta
no potrebno proizvesti. U tom smislu, ekonomija je planom
nuno bila ustanovljena kao totalitet te je bilo neophodno
istovremeno koordinisanje svakog pojedinanog entiteta
kao integralnog dela jedinstvenog sistema. Bilo je potreb
no da preduzea ostvare zadate ciljeve jer je ostvarivanje
zadatih rezultata (output) svakog zasebnog preduzea bilo
8

Lebovic ovde koristi termin manager koji se na srpskom jeziku i bukvalno moe
prevesti sa menader. Ipak, u kontekstu socijalistike privrede, zarad termino
loke preciznosti i distinkcije spram uloge koju menader zauzima u kapitalizmu,
deluje nam da je adekvatnije koristiti se pojmom rukovodilac preduzea.

Ovde je vano napomenuti da plan nije neutralni rezultat sintetizacije optih

drutvenih potreba: kako se samo drutvo oblikuje kao hijerarhijska organizacija,
planiranje se pojavljuje kao rezultat delatnosti vrha te hijerarhije (njegovo eks
kluzivno pravo).Vrh posreduje drutvene potrebe i otuda odreuje ciljeve pro
izvodnje kao i sredstva za zadovoljavanje opte-drutvenih potreba. Planiranje,
organizovanje, upravljanje, kontrola itd. postaju iskljuiv monopol jedne drutvene
grupe (i same hijerarhijski organizovane) (Lazi, 1987: 21).

13

neophodno kako bi druge firme dobile potrebne resur

se (input) i kako bi planirane zalihe adekvatnih dobara za
iroku potronju bile obezbeene. Drugim reima, uspeh
godinjeg plana kao celine zavisi od uspeha svakog zaseb
nog preduzea (Lebowitz, 2012: 40).
U tom kontekstu uloga rukovodilaca je da obezbede
funkcionisanje delova sistema. Za razliku od avangarde
koja, kao to smo videli, privredi prilazi kao totalitetu, poje
dinani rukovodioci imaju uu perspektivu i zadatak da
ostvare ciljeve definisane planom za konkretno preduzee
koje im je povereno. Meutim, moglo bi se oekivati da je i
pored ove suene perspektive, za nesmetano funkcionisa
nje privrede u celosti dovoljno da svaki rukovodilac deluje
u skladu sa definisanim ciljevima preduzea. Ipak, planeri
su pretpostavili da je za uspeno realizovanje zadataka bilo
potrebno materijalno podsticati rukovodioce. Majkl Lebo
vic napominje da su rukovodioci u Sovjetskom Savezu bili
znatno novano nagraivani u sluaju da ispune planom
zadatu normu.10 Ipak, podsticaj nije nuno bio u vidu pre
miranja. Realnopostojei socijalizmi, koliko god nominal
no insistirali na egalitarnosti, nikada nisu postali drutva
apsolutne jednakosti, pa su odreeni poloaji unutar struk
ture sa sobom nosili i razliite materijalne pogodnosti u
vidu viih plata, boljih stambenih jedinica, prava na kori
10

Ove premije nisu bile zanemarivi deo prihoda rukovodilaca. Primera radi, Lebovic
navodi da su za rukovodioce sovjetskih preduzea 1934. godine one inile oko
4% njihovih ukupnih prihoda. Ve 1940. godine ovaj procenat je porastao na 11%
da bi tokom Drugog svetskog rata skoio i na celih 33%. Do 1960. godine udeo
premija u platama postepeno je sniavan i za vreme Hruova (Nikita Sergejevi
Hruov) je sputen na 7,7% to je kasnije tumaeno kao greka pa su premije
opet poele da rastu, na 21,5% do 1966. i 34,5% do 1970. godine (Lebowitz,
2012: 41).

14

enje slubenog automobila, itd. Materijalnim aspektima

treba dodati i one statusne. Na kraju, viim poloajem na
stratifikacijskoj lestvici ostvarivana je i vea mogunost za
uspinjanje na samoj lestvici iji je vrh predstavljalo partij
sko rukovodstvo.
Ovakvi materijalni podsticaji dovodili su do fetiiza
cije stoprocentnog ispunjenja planom definisanih normi.
Rukovodioci preduzea su postali umetnici u osmiljava
nju metoda za doterivanje konanih rezultata eksploa
tiui nedoreenosti i kontradikcije sadrane u sistemu
indeksiranja kojim su se definisale isplate premija (Lebo
witz, 2012: 42). U situacijama kada je bilo izvesno da nee
ispuniti naloene norme, rukovodioci su koristei se svim
raspoloivim sredstvima ipak pronalazili naine kako da
ispune projektovane zadatke. No, iako su zadaci bili nomi
nalno ispunjeni, iako su proizvedena dobra zadovoljavala
zacrtane standarde, u praksi ona ponekad nisu bila funkci
onalna ili im je bespotrebno poveavana vrednost.11 Tako
e, postojala je nejednaka rasporeenost nivoa produktiv
nosti u zadatom vremenskom intervalu jer se u situacijama
kada je postajalo izvesno da se dotadanjim tempom nee
11

Lebovic navodi da su norme bile specifikovane na nain koji je rukovodiocima

ostavljao mogunost, u izvesnoj meri, proizvoljnog tumaenja kvantiteta i kvalite
ta dobara koja treba proizvesti. Tako su se deavale situacije u kojima je planom,
primera radi, potrebna koliina lustera bila definisana u tonama te je dolazilo do
proizvodnje lustera koji su bili toliko teki da nisu mogli da vise sa plafona. Jo
jedan primer koji Lebovic navodi je primer u kojem se planom definie potreba za
razliitim vrednostima odee, kako bi se obezbedila vea ponuda dobara. Ono
to se tada deavalo je da se u proizvodnji, kako bi se podigla vrednost proizvo
da, tendenciozno i bespotrebno koriste skuplji materijali koji nominalno diu vred
nost proizvoda, ali ne i njegov kvalitet (zabeleeni su primeri da je postava kaputa
bila saivena od mnogo skupljeg materijala nego njegova spojanjost, ime nije
dobijeno na kvalitetu ve je samo podignuta vrednost finalnog proizvoda). Narav
no, ove ekstremne primere ne treba shvatiti kao pravilo.

15

ispuniti norma, proces proizvodnje naglo ubrzavao. Ovo je

neretko dovodilo do znaajnog pada kvaliteta proizvoda, ali
i do poveane potronje materijala, veeg broja kartova,
poveanja rashoda na naknade za prekovremeni rad, itd.
(Lebowitz, 2012: 43). Liberalne apologete esto navode ova
kve primere kako bi denuncirali socijalizam i raskrinka
li njegovu navodnu iracionalnost. Ipak, potrebno je uoiti
koji su uzroci dovodili do navedenih anomalija i ukazati na
specifinosti konteksta u kojem su se one ispoljavale.
Ovde je vano pomenuti da ciljevi proizvodnih jedi
nica nisu samo determinisani unapred zadatim planom
ve u izvesnom smislu predstavljaju rezultat interakcije
rukovodilaca i birokratije nadlene za regulaciju plana.
Rukovodioci naime nemaju interes da poveavaju produk
tivnost niti da prebacuju zadate norme, jer bi se srazmerno
tome, poveavali standardi i ciljevi proizvodnje za nared
ni period, odnosno oteavali uslovi za reprodukciju njiho
vog materijalnog poloaja. Samim tim, rukovodioci esto
iskrivljavaju informacije koje se tiu realnih proizvodnih
potencijala i u izvesnoj meri, obuzdavaju ostvarivanje
natprosenih rezultata. Sa druge strane, birokratija uzi
ma u obzir deformisane podatke proizvodnih kapaciteta,
raunajui na namerno podbacivanje rukovodilaca, to je
neretko vodilo podizanju normi iznad realnih mogunosti.
Dodatno, rukovodioci kojima je prevashodno bio cilj
maksimiziranje vlastitih interesa borili su se za ukidanje
ogranienja koja su stavljana pred njih. Oni su zahtevali
veu autonomiju i mogunost raspolaganja potencijalnim
dobitima preduzea kojim rukovode. Takoe, insistirali su
na dobijanju veih ingerencija spram radnitva, odnosno

16

mogunosti da lake otputaju ili kanjavaju. U itavoj ovoj

logici moemo prepoznati embrion logike kapitala.
Interakcija logike rukovodilaca i logike avangarde
proizvodila je disfunkcionalne rezultate to je uslovljava
lo degeneraciju privrede kao totaliteta. U situaciji kada
u nekom drutvu imamo protivrenu reprodukciju dva
suprotstavljena tipa proizvodnih odnosa, dobijamo najgo
re od oba, poto e se oni meusobno deformisati (Lebovic,
2014b: 23). Ovaj tip loih rezultata je bio dovoljan da drutvo
dospe u krizu, a u pokuaju reformisanja upravo je interes
rukovodilaca kao, u kranjoj instanci, nosioca kapitalistike
logike, dobio priliku da zauzme teritoriju koja je pripadala
avangardnoj logici. Krizom proeto drutvo izlaz je potra
ilo u pokuaju podizanja efikasnosti, trinim reformama
i decentralizaciji.
Jugoslovensko iskustvo socijalizma
Socijalizam u Jugoslaviji nastao je na avangardnim
osnovama koje su karakteristine i za Sovjetski Savez.
Kao to smo ranije napomenuli, ovi odnosi bazirani su na
postojanju jedne partije koja putem plana diktira repro
dukciju itavog drutva. Ipak, razvoj socijalizma u Jugo
slaviji imao je svoje osobenosti koje su, u krajnjoj instan
ci, uzrokavane authohtonom uspostavom sistema. Naime,
za razliku od drugih evropskih zemalja u kojima je nakon
1945. godine socijalizam uveden putem sovjetske vojne
intervencije, jugoslovenska socijalistika drava se kon
stituisala na temeljima masovnog partizanskog pokreta
koji je iz Drugog svetskog rata izaao kao pobednika sna
ga. Novoustolieni poredak legitimisan je podrkom irih
drutvenih slojeva, sa jedne, kao i postojanjem nezavisne
vojne sile, sa druge strane. Ovakva pozicija omoguila je

17

jugoslovenskom politikom vrhu relativno nezavisno delo

vanje i nepristajanje na ultimatume i drugorazredni status
unutar Istonog bloka kojim je dominirao SSSR, to je kul
miniralo sukobom 1948. godine. Jugoslavija se tada nala
u iznimno tekoj situaciji jer je jugoslavenska ekonomija
u veoj mjeri bila okrenuta na istona trita. Geopolitiki
su odnosi u regiji u stalnoj napetosti: zaotravanje odnosa
s Albanijom, graanski rat u Grkoj, nerijeeno granino
pitanje s Italijom, pitanje statusa Trsta. Preostalo joj je ii
svojim putem, oslanjanje na vlastite mogunosti ili pokora
vanje jednom od tabora. Iskustvo socijalistike revolucije i
nastavak autonomne politike znaili su odluku za tei put,
svoj put, put u nepoznato (Kirn, 2010: 211).
Raskid sa Sovjetskim Savezom imao je itav niz
posledica na dalji razvoj jugoslovenskog socijalizma to
se ogledalo u drugaijem nainu proizvodnje drutvenog
ivota u odnosu na druga socijalistika drutva koja su, u
krajnjoj instanci, bila determinisana interesima SSSR-a.
Moemo rei da je raskid sa staljinizmom uzrokovao rela
tivnu demokratizaciju drutva i otvorio prostor razvoju
sloboda na polju kulture, umetnosti, nauke, a u izvesnoj
meri i politike. Meutim, najvee promene ogledale su se
u uvoenju samoupravljanja, odnosno u strukturnim pro
menama u organizaciji privrede i regulaciji rada. Iako Edvard Kardelj govori da se samoupravljanje rodilo u vreme
narodnooslobodilakog rata i da je od samog poetka bilo
jedan od faktora socijalistike revolucije (Kardelj, 1977:
13), sasvim je izvesno da je ono pre posledica dinamike
odnosa koja se nakon dogaaja iz 1948. godine odvijala na
relaciji Beograd - Moskva.12
12

Naravno, nikako se ne smeju zanemariti ili potceniti samoupravni elementi otelo

tvoreni u vidu narodnih odbora na osloboenim teritorijama tokom Drugog svet
skog rata.

18

Uvoenje samoupravljanja diktiralo je specifian

razvoj itavog drutva, a sistem planiranja se konsekvent
no menjao, kao i sama uloga plana u ukupnoj drutvenoj
reprodukciji.13 Centralistiko planiranje sa administrativ
nim odreivanjem velikog broja konkretnih ciljeva i zada
taka postepeno je preraslo u jedan fleksibilan tip planiranja
u kome je teite na odreivanju samo kljunih, globalnih
proporcija privrednog razvoja (Babi et al, 1981: 1). Iako je
ideja bila uvoenje i institucionalizovanje demokratskih
mehanizama radnike participacije, samoupravljanje je
dovelo do specifinih kontradikcija.
Dok je sovjetski socijalizam karakterisala protivre
na dinamika logike avangarde i logike rukovodilaca, uvoe
nje samoupravnih principa na prostoru Jugoslavije donelo
je novu kvalitativnu dimenziju ovom sistemu. Idealnotip
ski, samoupravljanje podrazumeva ravnomernu raspode
lu moi, odnosno odsustvo bilo kakvog odnosa prevlasti u
odluivanju o radu i raspodeli rezultata rada, kao i nepri
nudno uspostavljanje zajednikih interesa svih koji deluju
u radnom kolektivu. Pravo upravljanja nije zasnovano na
vlasnitvu, ve na radu (Boli, 2003: 253). U tom smislu,
samoupravljanje moemo shvatiti kao celovit nain ivota
zasnovan na punom ispoljavanju solidarnosti, kao i jedan
od preduslova za pun razvoj individualnih, ali i kolektivnih
ljudskih potencijala. U ovim principima sadrana je logika
radnike klase.
13

Iako se u to neemo dublje uputati, moemo napomenuti da je socijalizam u

Jugoslaviji proao kroz nekoliko faza koje karakterie postepeno uvoenje tri
ta i sve vei stepen decentralizacije, kako na politikom planu (ovlaenja se
sa federalnog nivoa prenose na nie upravne jedinice), tako i na ekonomskom
koja se ogleda u davanju sve vee autonomije pojedinanim privrednim subjekti
ma. Detaljnije periodizacije videti na primer u: Suvin, 2014: 230-267; Babi et al,
1981: 33-39; Boli, 2003: 257-265.

19

Naravno, konkretna istorijska, pojavna ravan raz

likuje se od idealnotipskih definicija. Ipak, potrebno je
podcrtati da su samoupravni elementi otvorili prostor za
neposredniju artikulaciju interesa radnitva. Instituci
ja radnikih saveta predstavljala je novi instrumentarij i
poetnu pretpostavku za realizaciju logike radnike klase
pod ime se podrazumeva organizacija i kontrola procesa
rada od strane radnica i radnika.14 Vaan aspekt je bilo i
uvoenje drutvenog vlasnitva kao materijalne osnove
samoupravljanja. Koncept drutvene svojine podrazume
vao je negaciju do tada dominantnih oblika svojinskih
odnosa privatnih i dravnih. Zapravo, politika samou
pravljanja (...) razvlauje samu dravu i vlasnitvo progla
ava drutvenim. Formalno nemamo vie vlasnika; vla
snitvo pripada svima, sve je drutveno (Kirn, 2010: 215).
Navedene pretpostavke nisu otelovile svoje pune
potencijale u praksi. Naime, uvoenje samoupravnih ele
menata u drutveni ivot Jugoslavije nije dovelo do imple
mentacije horizontalne participacije i radnike kontrole na
svim nivoima. Politika ravan i dalje je ostala u ingerenci
ji partijske nomenklature, a uvoenje radnikih saveta u
preduzea nije dovelo do ukidanja formalnih i neformal
nih hijerarhija unutar proizvodnih jedinica. I pored for
14

Radniki saveti su imali od 15 do 120 lanova, a u preduzeima s manje od 30

zaposlenih itav kolektiv je inio radniki savet. Radni kolektivi su birali i opozivali
lanove radnikih saveta optim, neposrednim i tajnim glasanjem. Izborni man
dat trajao je godinu dana, ali je kasnije produen na dve godine. Radniki savet
je odluivao kao kolektivan organ. Donosio je najvanija akta preduzea (pravila,
proizvodne i finansijske planove, tarifne pravilnike), zakljuke o poslovanju, birao i
opozivao lanove pravnog odbora, odluivao o raspodeli dela akumulacije kojim
je preduzee raspolagalo (Petranovi, 1988b: 296). Meutim, potrebno je napo
menuti da u praksi radniki saveti nisu uvek i svuda funkcionisali sa istim kvalita
tivnim obelejima i u istom obimu.

20

malno zajednikog vlasnitva nad sredstvima za proizvod

nju, naelo demokratske regulacije upravljake funkcije
nije do kraja sprovedeno, ve je kontrolu proirene repro
dukcije vrilo partijsko rukovodstvo, dok je, sa druge stra
ne, radniku kontrolu u upravljanju radnom organizaci
jom ograniavala uloga rukovodilaca. Dakle, upravljanje
preduzeima, kao i drutveno-politikim entitetima, i dalje
je ostalo u domenu specijalizacije, odnosno funkcionalne
podele rada.
Nominalno, jugoslovensko drutvo ide u pravcu
samoupravljanja i formira institucije koje su pretpostavka i
garant radnikog suvereniteta nad procesima proizvodnje.
Ipak nedoslednost koja se ovde pojavljuje je ta to posredo
vanje izmeu zajednice i pojedinaca ne vre radnika tela.
Zapravo, partija kao olienje avangarde i dalje ostaje domi
nantna instanca koja otelovljuje optu volju radnih ljudi,
ona priprema drutveni ugovor i nad njime dri ekskluziv
no pravo interpretacije (Kirn, 2010: 218). Dakle, avangarda
je i dalje ta koja ima monopol na tumaenje i artikulaciju
interesa radnike klase. Shodno tome ona opstaje kao diri
gent u sklopu itavog sistema i dominira produkcionim i
drutvenim odnosima. Sa druge strane, tehnokratske
strukture oliene u rukovodiocima figuriraju kao domi
nantan faktor na nivou preduzea koji u krajnjoj instanci
odluuje o uslovima rada i samoj prozvodnji unutar ovih
pojedinanih entiteta.15 Sa implementacijom elemenata
samoupravljanja postepeno je sprovoena decentralizacija
drutvenog ivota sa kojom je, ruku pod ruku, ilo i uvoe
nje trinih elemenata u privredu. Ovaj proces podrazume
15

Naravno, znaaj uloge rukovodilaca korelirao je i sa veliinom i stratekom

vanou pojedinanog preduzea, to su proporcije od kojih je zavisio i stepen
njihove relativne autonomije u odnosu na centralne dravne organe.

21

vao je prebacivanje ingerencija sa najviih federalnih nivoa, isprva na republike i pokrajinske, a potom i dalje, sve
do nivoa pojedinanih preduzea.16 Odnos ovih preduzea
sve vie je preputen trinoj regulaciji uz pretpostavku da
e time biti podstaknuta inicijativa privrednih subjekata.
U takvom kontekstu, rukovodioci kao struni organizatori
proizvodnje imanentno tee poveanju autonomije pred
uzea, a samim tim i uspostavljanju logike trinog tipa
ekonomije (Lazi, 1994: 117). Efekat ovog procesa bilo je
intenziviranje konkurentskih odnosa i posledino nejedna
ka preraspodela, kako izmeu samih proizvodnih jedinica,
tako i izmeu celih proizvodnih grana. Ovo, ipak, nije zna
ilo potpuno povlaenje drave ve je njena uloga bila da
po potrebi intervenie i administrira privredu ime je sup
stituisan detaljan plan kojim bi se regulisalo drutvo kao
totalitet. Naposletku, ispostavie se da su napetosti koje su
se javljale izmeu dominacije avangarde na makro nivou i
tenje rukovodilaca za autonomijom na mikro nivou, uzro
kovale istorijska kretanja drutva koja nisu reflektovala
interes radnike klase.
Radniki saveti ostali su na marginama proizvodnog
sistema u celosti. Njihova uloga zadrala se na protokolar
nom nivou: radnice i radnici mogu izneti svoje miljenje
i predloge koje uprava moe, ali ne mora uvaiti (Boli,
2003: 258). Takoe, opseg pitanja kojima su se radniki
saveti bavili bio je limitiran i odnosio se na tzv. personalnu
16

Tokom 1950. i 1951. godine celokupna privreda Jugoslavije prenesena je u nad

lenost republika ime su organi uprave republika postali najvanija tela za ruko
voenje privredom, a zakonskim odredbama iz 1958. godine dolazi do jaanja
samostalnosti pojedinanih preduzea, pre svega u pogledu raspodele prihoda
nakon namirenja svih obaveza (Bilandi, 1985: 176-238). Ovakav trend dove
e do decentralizacije i same partije i do de facto viepartijskog sistema koji se
generie tokom 1970-ih godina (Centrih, 2014: 16).

22

politiku preduzea (prava zaposlenih na radu, sistem una

preivanja i nagraivanja, rasporeivanje na radna mesta),
organizaciona pitanja (zatita na radu, tehnoloke inova
cije, uvoenje nove organizacije rada) i sl. (Boli, 2003:
258).17 Iako je sistem proklamovao vlast radnike klase,
hijerarhijska rasporeenost uloga u upravljakim struk
turama ostaje dominantna, pri emu se radnitvu i dalje
dodeljuje uloga pukih izvrilaca rada. Nikada nije omo
guena potpuna emancipacija radnike klase, nikada nije
omoguen razvoj radnica i radnika u upravljae koji mogu
ovladati celokupnim procesom proizvodnje. Ovo ne znai
da vertikalne pokretljivosti nije bilo, tavie, mobilnost na
drutvenoj lestvici bila je vrlo razvijena. Ali je injenica da
je diferencijacija u drutvu i dalje bila vrlo prisutna i da su
nie pozicije u stratifikacijskoj emi uvek nosile i srazmer
no manju mogunost participacije u donoenju vanijih
odluka. Radnitvo nije dominiralo niti u preduzeima niti
u politikoj sferi, ve je kontrola nad ovim sferama ostajala
u domenu borbi izmeu dve frakcije predstavnika poli
tikih aparata i tehnokratije (Kirn, 2010: 219). Naravno ove
dve frakcije nisu uvek bile u (otvorenom) sukobu, esto je
linija demarkacije izmeu njih bledela, a njihova saradnja
je privremeno je obezbeivala uzajamnu sigurnost. Ipak,
itavo drutvo bilo je obeleeno sukobima koji bi se u kraj

17

Pored toga to rukovodioci imaju odluujuu re u procesu odluivanja, oni imaju

i kontrolu nad izvorima i difuzijom informacija, limitirajui formalni komunikacij
ski sistem u svoju korist. Oni zapravo determiniu proizvodnju informacija tako
to filtriraju koje e informacije biti prezentovane akterima odluivanja, kako e
se tumaiti podnete informacije i u kakvoj formi e se one servirati. Ta kontrola
informacija je od presudnog znaaja u fazi pripremanja, donoenja i izvravanja
odluka (Boli, 2003: 267).

23

njoj instanci mogli oznaiti kao sukobi oko upravljanja nad

(drutvenim) sredstvima za proizvodnju.
Decentralizacija i uvoenje elemenata trita u pri
vredu doveli su do stimulacije kapital odnosa koji je gene
risao ekonomsku dinamiku u narednim decenijama. Ova
konstelacija dovodi do naglaene dezintegracije radnitva
koje ne uspeva da u drutvu nastupi kao jedinstveni akter.
Sasvim suprotno, radnice i radnici svoj interes poistoveu
ju sa konkretnim ciljevima svojih pojedinanih proizvod
nih jedinica, koja se nalaze u specifinom takmiarskom
odnosu sa drugim preduzeima i iji dohodak u znatnoj
meri zavisi od uspenog plasmana proizvoda. To je efektiv
no znailo da radnice i radnici svoju dobrobit poistoveuju
sa rukovodstvom preduzea nasuprot dravi ili konkuren
tim preduzeima. Meutim, kada su preduzea zapadala
u finansijske probleme ili se razlika u prihodima razlii
tih privrednih grana poveala preko stepena tolerancije
socijalistikih normi raspodele, radnici su bili u prilici da
sklope savez sa delom politike birokratije i zahtevaju otklon od trinih reformi i povlaenje ovlaenja privrednih
rukovodilaca. Sistem je tako oscilirao izmeu trine i poli
tike kontrole nad privredom (Musi, 2014: 13), a radnice
i radnici su u datoj strukturi pokuavali da zadovolje svoje
neposredne interese.
Sve ove tendencije jo su postale izraenije nakon
privredne reforme iz 1965. godine.18 Meu glavnim argu
18

Sve do 1965. godine drava je regulisala nivo cena za gotovo sve proizvode.
Kako bi omoguila zadovoljenje potreba unutranjeg trita, cilj joj je bio obez
beivanje jeftinih sirovina za preraivake kapacitete. Nesrazmerno niska cena
sirovina u odnosu na finalne proizvode namenjene irokoj potronji dovela je do
nestabilnosti u privredi. Naime, kako je postojao podsticaj za poveanjem dohot
ka, preduzea, republike i drugi entiteti sve vie su se orijentisali ka izgraivanju

24

mentima za reformu navodilo se da su mnoga industrij

ska preduzea neefikasna, tehniki zaostala i da ih je
potrebno subvencionisati. Takoe, navoeno je i da protek
cionizam i monopolistiki poloaj na tritu ne podstiu
preduzea na promene. Imperativ je bio da se krediti za
nepotrebna ulaganja ogranie u korist intenzivne ekono
mije, kao i da cena rada raste i jedno i drugo na kraju se
pokazalo nemoguim, prvo zbog takmienja meu repu
blikama, a drugo zato to su radniki saveti uporno i jedno
glasno odbijali da otputaju ljude (Suvin, 2014: 238).
Ukidanjem poreza na visoku produktivnost dodatno
je podstaknuta konkurencija. Ukinuti su doprinosi dru
tvenim i investicionim fondovima koji su rasformirani, a
osnovna masa akumulacije prenosi se sa dravne na priv
redne organizacije. Ipak, kapital iz investicionih fondova
nije predat proizvodnim privrednim organizacijama nego
saveznim, republikim i komunalnim bankama ime je
otvoren prostor za uspon finansijskog sektora (Bilandi,
1985: 310). Sa druge strane, republike su se brzo pretvarale
u arbitra ekvivalentnog centralnoj dravnoj administraciji,
predvoene zasebnim frakcijama tehnokratskih struktu
ra koje su u sve veoj meri uvodile klasine kapitalistike
odnose (Suvin, 2014: 193). Ideja je bila da e uvoenje tri
ta omoguiti samoregulaciju privrede, ali ono to se nije
preraivakih kapaciteta na utrb razvijanja sirovinske osnove industrije (Bilan
di, 1985: 306). Ispostavie se da neravnotea nije uzrokovana centralnom
regulacijom cena, ve upravo jednom vrstom trinog motiva. Posledice su vrlo
osjetne razlike u sposobnosti nekih grana da obavljaju proirenu reprodukciju,
bilo na osnovi vlastite akumulacije, bilo na osnovi svoje kreditne sposobnosti
(Bilandi, 1985: 307-308). Ovakva nesrazmera uzrokovala je i razliite premise
razvoja kako preduzea tako i regija i republika, koje su u periodu daljeg otvaranja
trita igrale izrazito vanu ulogu.

25

uzimalo u obzir je da su nejednake pozicije, kako izmeu

preduzea, tako i izmeu regiona, upravo posledica pene
triranja trinih odnosa. Samim tim, pored pojaane kon
kurencije preduzea, dolazilo je i do intenziviranja konku
rentskih odnosa meu regionima, odnosno republikama.
Osnovnim zakonom o finansiranju drutveno politikih
zajednica (Slubeni list SFRJ, br. 31, 1964) u odnose izme
u politiko teritorijalnih zajednica uveden je ekonomski
princip da graani svake zajednice sami snose izdatke za
obavljanje svih vrsta drutvenih slubi kao to su zdrav
stvo, prosvjeta, kultura, dravna uprava, privredne inter
vencije itd. Na osnovu ovih mjera ve je 1964. poeo proces
preraspodjele u korist nekih drutveno politikih zajedni
ca (Bilandi, 1985: 311).
Drava se sve vie orijentie ka meunarodnom tri
tu. Devalvira se dinar, ime se poskupljuje uvoz i podsti
e izvoz. Pored toga dolazi do administrativnog poveanja
cena kako bi one bile usklaene sa cenama na meunarod
nom nivou, a dohodak se regulie u skladu sa produktiv
nou. Porast cena dovodi do porasta trokova ivota, dok sa
druge strane lini dohoci na ime poveanih trokova ivota
nisu rasli za sve zaposlene jednako radne organizacije su
poveavale svoje dohotke srazmerno svojim proizvodnim
kapacitetima to je dovelo do izraenih razlika u prima
njima meu ukupnom populacijom radnog stanovnitva.
itava konstelacija oteava plasman proizvoda i odrivost
nestabilnostima trita preputenih proizvodnih jedinica.
Da ne bi dolo do smanjenja osobnih dohodaka, prva je
reakcija radnih kolektiva i u privredi i izvan nje bila gotovo
potpuno obustavljanje primanja novih radnika, a zatim je
dolo i do otputanja s posla (Bilandi, 1985: 314). I pored

26

ovih intervencija, dohodak nije nastavio tendenciju rasta

iz ranijeg perioda. Reenje problema potraeno je u izvo
zu vikova radne snage i njenom zadravanju na selu, to
je proizvelo samo kratkorone pozitivne efekte. Zaotrava
nje krize u kapitalistikim zemljama tokom 1970-ih godina
nateralo je dobar deo emigracije na povratak u domovinu
(Suvin, 2014: 194).
Do tada karakteristina visoka stopa rasta je zausta
vljena. Industrijska proizvodnja je naglo stagnirala, dok su
loi rezultati bili jo izraeniji u poljoprivredi. Izlaz iz teke
situacije nastojao se reiti daljem otvaranju jugoslovenske
privrede uticajima meunarodnog trita, to ju je sve vie
uvlailo u vrtlog meunarodne konkurencije. U trenutku
kad je Jugoslavija najvie otvorila svoje granice konku
renciji strane proizvodnje, druge su zemlje jae zatvorile
trite, naroito zemlje Evropske ekonomske zajednice.
Protumjere Jugoslavije su izostale. Drava se sustezala od
niza nunih akcija usmjeravanja i organiziranja privrede, a
samoupravna organizacija jo nije bila izgraena da zami
jeni neke funkcije drave (Bilandi, 1985: 317). Konstant
na potreba za prilagoavanjem spoljanjim uticajima dove
la je do visokog stepena nepredvidivosti ime je doslednost
planiranja i drugih mera, u najmanju ruku oteana (Wood
ward, 2003: 77). Drava i dalje nastoji da se, unutar sopstve
nih granica, konsoliduje na socijalistikim institucional
nim principima iako oni u sve veoj meri bivaju podreeni
imperativima kapitalistike efikasnosti i rasta. Posledino,
plasman proizvoda postaje vaniji od samih proizvoaa.
Efekti ovakve politike izazivali su konstantne potrese i pre
viranja u drutvu koji su se zaotrili 1980-ih godina i eska
lirali poetkom 1990-ih.

27

Indikativno je i da je nivo spoljnog zaduivanja bio

izrazito nizak u prve dve decenije postojanja SFRJ. Uvoe
nje i jaanje elemenata trita, te otvaranje ka meunarod
nom tritu, direktno koreliraju sa rastom spoljnog duga.
Jugoslovenski dug 1960. godine iznosio je 450 miliona
amerikih dolara, a 1965. godine porastao je na 1,2 milijar
de. Do 1970. godine dug se udvostruio (2,3 milijarde), a zatim je nastavio dramatian rast koji je 1978. godine dosegao
cifru od 11,8 milijardi, a 1981. i celih 21 milijardu amerikih
dolara (olanovi, 1985: 9,12,19; Cemovi, 1985: 106).
Otvaranje ka meunarodnom tritu i pokuaj da se
putem njega obezbedi rast, zahtevali su pojaani uvoz naj
savremenije tehnoloke opreme za produkcione aktivnosti.
Ekonomija postaje sve vie zavisna o uvozu maina, polu
proizvoda kao i rezervnih delova za domau proizvodnju;
do ranih 1980-ih, 99,6% uvoza bio je od sutinske vanosti
za proces proizvodnje (Woodward, 1995: 226). Dakle, rast
zaduivanja poetkom 1970-ih godina posledica je uvoza
opreme i repro materijala, poveanja deviznih rezervi i sta
bilizacije tekue likvidnosti. Novi rast zaduivanja krajem
1970-ih godina odnosio se na finansijske kredite, opremu
i kratkorone kredite za osiguranje likvidnosti (Mihalj,
1999: 197). Ovi proizvodi i materijali kao i krediti za njiho
vu kupovinu dolazili su iz zapadnoevropskih zemalja sa
vrstom valutom. U tom smislu i ekonomija Jugoslavije je
bila vrlo podlona promenama i neravnoteama kojima su
izloene i zapadne zemlje. Tako se tokom 1960-ih i 1970ih svaki procenat pada prosenog rasta zemalja Zapadne
Evrope odraavao na pad jugoslovenskog izvoza u opsegu
od 1% do 1,6% (Woodward, 1995: 226). Takoe, primetan je
dramatian rast duga nakon naftne krize koja je svetsku

28

ekonomiju pogodila sredinom 1970-ih godina. Kapaci

tet centralnih vlasti da obezbede makroekonomsku sta
bilnost, u smislu kontrole novca u opticaju, a samim tim i
vrednosti plata kao i prihodnih podsticaja, oslabljen je ino
stranim zaduivanjem, ugovornim obavezama bilaternih
sporazuma i cenama uvezenih dobara (Woodward, 1995:
227). Kako je kriza pogaala zemlje kapitalistikog centra,
mogunost jeftinijeg zaduivanja je opadala, a povratak
radnica i radnika iz zapadnih zemalja, koji vie nisu mogli
lako da nau zaposlenje, umanjio je priliv deviznih dozna
ka u Jugoslaviju. Dodatno, kriza koja je potresla meuna
rodno trite umanjila je mogunosti izvoza robe. Narod
na banka je vrila funkciju posredovanja izmeu stranog
i domaeg preduzea i predstavljala je garant bilateralne
trgovine. Obavezana trgovinskim ugovorom, u sluaju ka
njenja naplata stranih partnera, Narodna banka je isplai
vala sredstva domaim preduzeima to je efektivno zna
ilo emitovanje novca bez pokria. Priliv stranih kredita (i
u retkim prilikama suficit neto zarada na tekucem rau
nu) poveao je ponudu novca na isti potencijalno inflator
ni nain kao pri dotampavanju gotovog novca. Dolo je do
protivrenosti izmeu stabilizacije na spoljanjem i unu
tranjem planu jer je jedna podrazumevala istovremeno
podrivanje druge. Izbor pravca ekonomskog kretanja sve
vie je bio determinisan pritiskom ka spoljanjoj stabili
zaciji to je podrazumevalo podreivanje meunarodnim
kretanjima nad kojima centralne vlasti nisu imale nika
kav uticaj. Reenja su se potraila u novim kratkoronim
kreditima i periodinim pozajmicama od Meunarodnog
monetarnog fonda (MMF) koji sada, umesto Narodne ban
ke, postaje poslednje finansijsko utoite (Woodward, 1995:
227-229).

29

Izmeu maja 1979. i juna 1988. godine, jugoslovenske

vlasti su sklopile est stand-by aranmana sa MMF-om.
Iz perspektive federalne vlade, ovo je bilo nuno kako bi
se osigurao nastavak priliva stranog kapitala (Lowinger,
2009: 55). Krediti su bili vezani za imperativnu sproved
bu MMF-ovih naloga to je podrazumevalo restriktivnu
monetarnu politiku, smanjenje trgovinskog deficita, ispla
tu dugovanja, fluktuirajui kurs, liberalizaciju cena na
domaem tritu, rezove u domaoj potronji i podsticanje
izvoza. Kako je uvoz, kao znaajan deo domae potronje,
saseen, efekti ovih mera odmah su se osetili u proizvodnji
koja je direktno zavisila od uvoza. Preduzeima je naloe
no da se koriste unutranjim resursima, smanje trokove
(to je podrazumevalo otputanje radnica i radnika) i da
se koriste sopstvenom tednjom za potrebe investiranja.
Posledice ovih mera odmah su se osetile u vidu recesije
(Woodward, 1995: 229).19 Potreba za kreditom MMF-a,
naterala je jugoslovensko vostvo da pristane na ovakvu
19

Efekat ove politike ogledao se i u krizi likvidnosti koja je pogodila kako isplatu
proizvodnih materijala, tako i isplatu plata radnicama i radnicima. Kako bi odrala
proizvodnju, preduzea su uvela novi instrument isplate, najee u vidu menica
kojima su potvrivali svoja dugovanja. Banke, obino organizovane teritorijalno i
vezane uz preduzea koja su im bila depozitori, bile su u obavezi da prihvate ove
menice koje su u velikoj meri stavljale u nepovoljan poloaj proizvoae sirovina i
poluproizvoda jer je njihov prihod direktno zavisio od isplata proizvoaa finalnih
dobara. Tok novca bio je u direktnoj vezi sa tokom proizvodnog procesa, a ne
sa inherentnom profitabilnou. Stoga nije bilo razloga da se preduzea koja su
imala probleme sa likvidnou prepuste bankrotu to bi dodatno predstavljalo
problem s obzirom na to da su se takva preduzea uglavnom nalazila u siro
manijim krajevima federacije, koji bi dodatno bili pogoeni ovakvom merom.
Narodna banka je tako stavljena pred svren in, odnosno, morala je da vri
primarnu emisiju kako bi izbegla krizu na nivou zemlje i dovela u pitanje monetar
ne restrikcije. Alternativa je bila socijalizacija dugova na teritoriji na kojoj banka i
njeni depozitori deluju. Na ovaj nain su vea preduzea pokuavala da nastave
proizvodnju i isplauju plate uprkos restrikcijama, prebacujui trokove na druge
(Woodward, 1995: 229).

30

politiku koja je nametnuta kao nuan i neophodan uslov

u cilju obezbeivanja meunarodne podrke, istovreme
no uveravajui radnitvo kako su u pitanju reforme koje e
socijalistiko samoupravljanje uiniti vie odrivim i kon
kurentnim (Lowinger, 2009: 52).
Prvi stand-by aranman, potpisan 1979. godine, sadr
ao je manje restriktivne uslove u odnosu na naredni period i stoga nije imao preveliki uticaj na jugoslavensku
ekonomiju. Novi aranman potpisan samo godinu dana
kasnije, predstavljao je do tada najvei kredit koji je MMF
odobrio jednoj zemlji, i podrazumevao je puno tee mere
koje je vlast trebalo da implementira u sklopu svoje mone
tarne politike. Nakon ohrabrujuih znakova saradnje od
strane jugoslovenske savezne vlade sa MMF-om, usledio je
sveobuhvatni trogodinji stand-by aranman potpisan 1981.
godine. Ovaj sporazum postavljen je kao okvirni plan eko
nomskog razvoja u periodu od 1981. do 1985. godine, u sklo
pu kojeg bi savezna vlada trebalo da ogranii potranju,
smanji deficit, uspostavi realni kurs dinara i preusme
ri ulaganja prema poljoprivredi i izvoznom sektoru. Kao
rezultat nastojanja da se implementiraju zahtevi MMF-a
i uvedu mere tednje, jugoslovensko radnitvo je u razdo
blju od 1980. do 1982. godine pokrenulo 625 trajkova. Pri
tisci na plate radnitva bili su primarni uzronik odluke
na trajk.20 Suoavanje sa pritiskom kreditora, sa jedne, i
radnitva, sa druge strane, vlast je bila prisiljena da nastavi
inflatornu politiku koja, u krajnjoj liniji, nije bila ni u skla

20

Pored pokuaja direktnog umanjivanja plata, dodatan pritisak na zarade bio je

uzrokovan efektima inflacije generisane dotampavanjem novca kojim su se
namirivala potraivanja radnitva, preduzea, socijalna davanja, itd.

31

du sa direktivama MMF-a, ni u interesu samih radnica i

radnika (Lowinger, 2009: 55-56).
Novo razdoblje ekonomske reforme poinje 1983.
godine kada vlasti poinju sa sprovedbom Programa
dugorone ekonomske stabilizacije. Program je bio kon
cipiran sa ciljem postizanja vanjske ravnotee koja bi se
istovremeno nosila sa drugim makroekonomskim varija
blama: inflacijom (koja je rasla), ivotnim standardom (koji
je padao), proizvodnjom (koja je stagnirala), investicijama
(koje su bile negativne u realnim okvirima). Do 1985. godi
ne, zemlja je oporavila svoju sposobnost isplate duga kroz
nametanje realnog kursa, devalvaciju dinara, uvozne kvo
te i ogranienja na putovanja u inostranstvo. To je dovelo
do novog sporazuma sa MMF-om, uprkos neuspehu pri
kontrolisanju inflacije, padu investicija i ivotnog stan
darda i smanjenju primanja za 4,3%. Usledili su radniki
nemiri koji su samo u 1983. godini brojali 336 trajkova, to
je ujedno bio i najvei broj protesta ove vrste za jednu godi
nu u dotadanjoj istoriji SFRJ. Iako najekstremnije mere
nisu sprovedene usled straha od nezadovoljstva, trajkovi
su se opet udvostruili na 696 1985. godine. Karakteristika
trajkova izmeu 1983. i 1985. godine je da su bili izuzet
no odbrambeni i predstavljali su reakciju na pad kupovne
moi, pogoranje standarda ivota, kao i na limitiranost
nad procesima odluivanja na radnom mestu. Takoe, vaan je podatak koji govori da se ak 61% domainstava 1985.
godine izjasnilo da im primanja nisu dovoljna, dok trokovi
kod vie od polovine njih prevazilaze prihode (Lowinger,
2009: 57-58).
Istovremeno sa ekonomskom stabilizacijom dik
tiranom spolja, jugoslovenske vlasti su od 1988. godine

32

traile oslonac u liberalnim reformama i u drutvenim i

ekonomskim instalacijama koje bi se odigravale na unu
tranjem planu zemlje i to na nivou samih preduzea.21
Trite je ustolieno kao glavni recept oficijelne politike.
Reenja se paradoksalno trae u samom uzroku problema
pojaanoj trinoj regulaciji privrede, kako na unutra
njem, tako i na meunarodnom planu. Novo vostvo je
dovelo liberalne ekonomske impulse radnikog samoupra
vljanja u skladu sa neoliberalnim duhom vremena. Vie
trinog uticaja uvoeno je pod parolom irenja radnikog
samoupravljanja i poveanja autonomije rada u odnosu na
birokratiju (Musi, 2014: 16).22 Takoe, reformske opcije,
21

Donoenjem Zakona o radnim odnosima 1988. godine zapoela je praktino

restauracija kapitalizma u Jugoslaviji. Dat je jasan signal da drutvena svojina nije
jedini i dominantan oblik svojine, odnosno legitimitet je dat privatnoj, zadrunoj i
meovitoj svojini (Novakovi, 2013: 31).

22

Paradigmatian primer ovih kretanja moe se oitovati u retorici Slobodana Milo

evia s kraja 1980-ih godina: Odluivanje o procesu reprodukcije mora da se
vrati u ruke neposrednih proizvoaa i njihovih preduzea, njihovim motivima,
njihovim inicijativama, sposobnostima da se hvataju u kotac s rizikom, s kon
kurencijom, sa svim onim izvesnim i neizvesnim pojavama koje za sobom nosi
trino privreivanje u svetu iji smo deo () Jer trite je danas jedini demokrat
ski mehanizam u okviru kojeg se vrednuju poslovne ideje i aktivnosti ekonomskih
subjekata (...) Zbog toga orijentacija ka tritu i konkurenciji, a posebno orijen
tacija ka svetskom tritu i svetskoj konkurenciji, predstavlja najsnaniji genera
tor rasta efikasnosti privreivanja (...) Ako u zapadnim zemljama preduzea daju
dobre rezultate na osnovu interesa vlasnika kapitala, zbog ega se ne bi isto, ako
ne i neto bolje, postiglo na osnovu samoupravnih interesa radnika u odgovaraju
im kolektivima? No, osnovno je da taj kolektiv mora da posluje na ekonomskim
naelima da se ponaa kao pravo preduzee, da tei da ostvari dobit, da se
neprekidno bori za udeo i mesto na tritu (...) Previe smo dugo bili zavedeni i
zaneseni ideologijom pravljenja sopstvenog ekonomskog sveta (...) Ekonomska
likvidacija preduzea je u tim promenama potpuno normalna stvar, a postepe
no nestajanje ili smanjenje uea celih privrednih grana nuna pretpostavka
napretka drugih, rentabilnijih i unosnijih u koje se sele rad i sredstva. Da sve to
smo stvorili mora da opstane, da je postignuta privredna struktura nepromenjiva,
da bi promene bile pogubne za iri drutveni interes, da bismo se u buduno

33

vrlo radikalne za to vreme, po prvi put legitimiu upliv pri

vatnog kapitala u vidu investicija.23
Iako smo do ovog perioda na delu imali efektivnu
atomizaciju privrednih entiteta, ona sada postaje i nomi
nalna, zagovarana od strane pripadnika vlasti. Uticaj tri
nih elemenata koji je decenijama bio prisutan u okvirima
jugoslovenskog socijalistikog drutva, usmeravao je pro
izvodne subjekte da deluju u skladu sa sopstvenim parti
kularnim interesima. Ruenje poslednjih barijera i potpu
no otvaranje ka trinom mehanizmu regulacije efektivno
dovodi do konane atomizacije preduzea koja sada deluju
u cilju maksimizacije sopstvene dobiti, a ne u cilju zadovo
ljenja drutvenih potreba, pa makar i onih posredovanih
centralnim planom. Institucija drutvene svojine ostaje
poslednja prepreka za ustolienje kapitalizma to je vrlo
brzo regulisano procesa privatizacije. Korak u ovom prav
cu napravljen je 1989. godine kada Savezno izvrno vee
pod Antom Markoviem donosi novi Zakon o preduzeima
koji, po prvi put nakon Drugog svetskog rata, pred zako
nom izjednaava drutvenu, dravnu i privatnu svojinu
(Musi, 2012: 66). Iste godine je usvojen i Zakon o drutve
sti kajali itd. sve to to smo dugo sluali vie ne vai a promene su najizrazitija
zakonitost vremena u kome ivimo (Miloevi, 1989: 278-286).
23

Jedan od prvih zagovornika podsticanja direktnih stranih investicija, Slobodan

Miloevi kae: Kapital iz sveta (...) osim sopstvene oplodnje, doprineo bi pove
anju nae produktivnosti i efikasnosti. Meutim, neosnovan i iracionalan, rekao
bih, ak, i primitivan strah od eksploatacije koji nam je servirala birokratija, (i
sama na niskom stepenu obrazovanja i kulture), uinio je da smo se klonuli onih
oblika angaovanja inostranog kapitala koji je svojim aktivnim dejstvom mogao
bitno uticati na kvalitet naeg privreivanja i visok tehnoloki nivo (...) u promeni
privredne strukture u Srbiji mi ozbiljno raunamo na strana ulaganja, koja emo
da ohrabrimo time to emo im garantovati sigurnost i ekonomski interes (Milo
evi, 1989: 283).

34

nom kapitalu (Slubeni list SFRJ, br. 84, 1989) kojim otpo
inje procesom privatizacije samoupravnih preduzea na
nivou federacije, da bi 1991. godine svaka od republikih
birokratija spremno doekala raspad drave uvodei sop
stvene verzije zakona o svojinskoj transformaciji (Musi,
2012: 66). Izmeu 1989. i 1990. godine, vlast je uvela zamr
zavanje plata, liberalizovala je trgovinu, smanjila ponudu
novca i uvela fiksni kurs. Kao rezultat ovih mera, na krat
ko vreme cene su pale, a inflacija je smanjena na nulu. Sa
druge strane, proizvodnja je pala, nezaposlenost je porasla,
preduzea su odlazila u steaj, a radniki nemiri se inten
zivirali (Lowinger, 2009: 70). Uprkos masovnim protesti
ma, reforme su gurane po svaku cenu.
Godine 1989. i definitivno se odustaje od izgradnje
socijalistikog drutva. Ono to je usledilo bila je restau
racija kapitalistikih odnosa. Uspostavljanje ovog sistema,
kako to esto pokazuje istorija kapitalistikih drutava,
izvreno je nasilnim putem. Takoe, ukidanje osvojenih
prava nikada se ne moe sprovesti bez otpora o emu sve
doi iroki obuhvat radnikih trajkova i protesta. Ipak,
radnike mobilizacije koje su iznosile socijalne zahteve,
ubrzo su zauzdane i reartikulisane u nacionalistike okvi
re. Naravno, ovde ne treba pretpostavljati da je nacionali
stika reartikulacija socijalnih borbi bila posledica puke
ideoloke promene24 ona je zapravo logian produkt dina
mike materijalne baze, kretanja i eklektine dekoracije
24

Niti se moe tvrditi da je nacionalistika reartikulacija socijalnih borbi uzrok pri

vremeno potisnutih, ali ipak duboko ukorenjenih nacionalnih pretenzija, kako to
neretko liberalna inteligencija argumentuje. Na primer videti vie u: Ostrae
nost je naa druga priroda, intervju sa Latinkom Perovi, Vreme, 18. jul 2013.
(Dostupno na: http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1126532)

35

jugoslovenskog drutva koje se razvijalo na temelju protiv

renog delovanja logike avangarde, logike kapitala i logike
radnike klase. Ovakva struktura socijalistike Jugoslavije
kontinuirano je podsticala razjedinjavanje i konkurentske
odnose politikih i ekonomskih subjekata, to je onemogu
avalo konstituisanje jedinstvene pozicije radnitva. Ras
pad drave odigrao se na temelju insistiranja republika za
jo veim suverenitetom to eskalira u zahtevu za nacio
nalnom homogenizacijom. Paradoksalno nijedna nacija
od Vardara do Triglava danas nije vie suverena, ni politi
ki ni ekonomski, ni vojno ni dravnopravno (Buden, 2002:
ix).25
Socijalistika izgradnja
Iako nije dolo do implemetacije svih aspekata koje
bi socijalizam u idealnotipskoj definiciji podrazumevao,26
vano je napomenuti da je ideoloka matrica na kojoj se
temeljilo jugoslovensko drutvo insistirala na simbolikom
vrednovanju rada i radnike klase. Samim tim, radnika
25

Sve to skupa nije imalo nikakvog smisla! u ovoj jednostavnoj reenici kao da
se moe saeti svo iskustvo jugoslovenskog rasula. Deset godina ratovanja niko
me nije donijelo nita osim gubitaka. O mrtvima pritom bolje da i ne govorimo.
Ne zato to ne zasluuju da se kae istina o njihovoj tragediji, nego zato to je
ta istina jo gora od njihove tragedije mogli su, tovie, morali su ostati ivi, a
stradali su nizato. Ne znamo danas ni za kakvo ope dobro u koje bismo, makar
naknadno, mogli ugraditi njihove izgubljene ivote. Ni jednoga heroja nai ratovi
nisu ostavili iza sebe. Samo zloince, njihove rtve, aicu ratnih profitera i iroke
mase gubitnika. Ostalo su ruevine, socijalna bijeda, moralna sramota, alosnosmijeni politiki provizoriji, mir koji se odrava samo pod prijetnjom vanjske vojne
sile, budunost koja ve danas zavidi boljoj prolosti (Buden, 2002: ix).

26

Iako emo se ovom temom pozabaviti u nastavku teksta, za vie detalja videti u
Lebowitz, Michael. 2010. The Socialist Alternative: Real Human Development.
New York: Monthy Review.

36

klasa, kao normativni nosilac socijalistikog sistema dru

tvenih odnosa, legitimie stvaranje moderne infrastruktu
re koja bi trebalo da obezbedi dostizanje visokog stepena
socijalnih prava i ivotnog standarda. Imperativ dakle nije
bila proizvodnja radi profita, to je logika kapitalistikog
sistema proizvodnje, ve se proizvodilo na bazi privrednih
planova uz iri zahvat drutvenih potreba, iako posredo
vanih avangardom. U tom smislu, drutveni i ekonomski
trendovi socijalistike Jugoslavije idu u smeru izgradnje
modernog drutva uz puno potovanje razvojnih prioriteta
industrije kao i javnog i svima dostupnog zdravstva i obra
zovanja. Cjelokupni drutveno-ekonomski razvoj Jugosla
vije poslije Drugog svjetskog rata, karakterie intenzivan
rast ukupne privrede, s radikalnim promjenama u socijal
no-ekonomskoj strukturi, razvojem infrastrukture, prae
nim odgovarajuim porastom ivotnog standarda, obrazo
vanja, nauke, kulture, zdravstva i dr. (Latifi, 1997: 160).
Pre Drugog svetskog rata, Jugoslavija je spadala u
kategoriju drastino podrazvijenih zemalja. Razina pisme
nosti bila je vrlo niska, a obrazovni sistem kao celina bio je
u najmanju ruku nedostatan. Podaci pokazuju da je 1931.
godine ak 44,6% stanovnitva starijeg od 10 godna bilo
nepismeno. Ovaj broj se do 1981. godine spustio na 9,5%
od ega znaajan deo otpada na populaciju stariju od 50
godina (Latifi, 1997: 100). Nepismenost kod mlaeg dela
populacije je gotovo iskorenjena to je rezultat irenja kol
ske i generalno obrazovne infrastrukture koja je za cilj
imala edukaciju svih drutvenih slojeva. Godine 1953. oba
veznim osnovnim obrazovanjem bilo je obuhvaeno 78%
dece, a ovaj broj je do 1990-ih porastao na celih 98% (Latifi,
1997: 109). Ve 1972. godine 90% uenika nakon zavrene

37

osmogodinje kole nastavlja kolovanje u srednjim kola

ma (Bilandi, 1985: 390). kolski prostorni kapaciteti do
1989. godine bili su 11 puta vei u odnosu na 1939. godinu,
dok je broj nastavnog kadra uvean 25 puta. Pored admini
strativnih centara, kolska mrea se izrazito razgranala i u
manja mesta irom zemlje (Latifi, 1997: 113). Tokom traja
nja socijalistike Jugoslavije, broj diplomiranih studenata
porastao je 46 puta u odnosu na period kraljevine Jugo
slavije. Vano je napomenuti podatak o rodnoj dimenziji
u strukturi obrazovanja SFRJ gde je uee enske dece
skoro izjednaeno sa mukom, a udeo ena u ukupnom
broju diplomiranih na viim i visokokolskim ustanova
ma iznosio je 47% (Latifi, 1997: 114). Emancipatorni talas
koji je pokrenula socijalistika transformacija omoguio je
Jugoslaviji da se razvije do kategorije zemalja sa izrazito
visokim stepenom obrazovanog stanovnitva kojem je bilo
omogueno besplatno i kvalitetno kolovanje.27 Sasvim je
sigurno da je ovakva obrazovna politika imala znaajan
uticaj na ekonomski i drutveni razvitak zemlje u celosti.
Pored ovoga, obrazovanje je u Jugoslaviji predstavljalo i
znaajni formalni kanal drutvene pokretljivosti. Drutve
na pokretljivost je bila vrlo intenzivna i dinamina, naroi
to u poetnom periodu konstituisanja novog sistema, to je
predstavljalo i jedan od kljunih indikatora izrazite otvore
nosti drutvene strukture za pomeranje pojedinaca i gru
pa na hijerarhijskoj lestvici drutvenih poloaja. Tako npr.
empirijski pokazatelji vertikalne drutvene pokretljivosti
27

Poetkom 1970-ih godina, samo su SSSR, vedska, Danska i Holandija ima

le vei broj studenata na 1.000 stanovnika, a sredinom 1980-ih Jugoslavija je
postala zemlja sa najveim brojem studenata na 10.000 stanovnika u Evropi
(Bilandi, 1985: 390; Latifi, 1997: 163).

38

pokazuju da su politiki rukovodioci kao i direktori predu

zea bili najee direktni potomci seljaka i NKV radnika
i radnica (Lazi, 1987: 86-87). Vremenom dolazi i do stabi
lizacije drutvene strukture u kojoj se smanjuje drutvena
pokretljivost, a kasnije, punom restauracijom kapitalizma,
i do zatvaranja i samoobnavljanja vladajue klase.
Principi socijalistikog ureenja u Jugoslaviji zah
tijevali su ekspanziju kolektivne potronje (zajednike i
opte), koja se posebno odraavala u obrazovanju i zdrav
stvenoj zatiti stanovnitva (Latifi, 1997: 23). Za razli
ku od predratne Jugoslavije koju je karakterisao nizak
nivo zdravstvene zatite, te velika smrtnost stanovnitva,
a posebno novoroenadi, socijalistika drava stavila je
veliki akcenat na razvoj sistema zdravstva. Do 1970. godine
u ovaj sektor ulagano je 4,8% nacionalnog dohotka, a naj
vie u modernizaciju ustanova, formiranje medicinskih
kadrova i primenu naunih dostignua u leenju i suzbi
janju bolesti. Tokom Kraljevine Jugoslavije najsiromaniji
delovi stanovnitva, pre svega poljoprivredna populacija,
radnitvo, kao i siromani gradski slojevi, nisu bili obu
hvaeni sistemom zdravstvene zatite, to se posle Drugog
svetskog rata menja i postepeno se omoguava besplatna
zdravstvena nega celokupne populacije (Latifi, 1997: 122).
Rezultati su se oitovali u vidu smanjenja smrtnosti sta
novnitva koja je prepolovljena u odnosu na prethodni
period, dok je smrtnost novoroenadi smanjena za vie
od 3 puta. Takoe, iskorenjene su endemske bolesti poput
malarije od koje je u predratnoj Jugoslaviji godinje bolo
valo oko milion stanovnika (Latifi, 1997: 123). Mere zdrav
stvene zatite u pogledu suzbijanja i prevencije bolesti kao
i poboljanje kvaliteta ivota generalno, doprinele su pove

39

anju oekivanog ivotnog veka stanovnitva za 26 godina

1989. u odnosu na 1931. godinu (Latifi, 1997: 96).
Obrazovni i zdravstveni sistemi bili su podrani
intenzivnim razvojem privrede. Ubrzana industrijalizacija
je bila u sri socijalistike koncepcije drutvenog razvoja,
ijom primenom bi bila omoguena korenita promena pri
vredne strukture kao i preobraaj svih segmenata drutva.
Malo je zemalja, kao to je SFRJ koje su u relativno krat
kom vremenu ostvarile ovako krupne rezultate u oblasti
razvoja materijalne proizvodnje, i uspjela da brzo iziu iz
naslijeene privredne nerazvijenosti i obezbjedi daleko bolje i povoljnije uslove ivota stanovnitva (Latifi, 1997: 19).
U privredu, kao nosioca celokupnog drutveno-ekonom
skog razvoja zemlje, uloeno je preko 2/3 ukupnih inve
sticionih ulaganja. Jugoslaviju je karakterisala ekspanzija
industrije, pre svega u periodu od 1950-ih do kraja 1970-ih
godina. Stopa rasta industrijske proizvodnje izmeu 1952. i
1964. godine bila je 12,7%, a izmeu 1964. i 1978. 7,1%, to se
i po svetskim standardima moe smatrati izuzetno uspe
nim dugoronim napretkom u okvirima jedne zemlje.
Industrijalizacija u socijalistikom periodu zasnivana je
na domaoj akumulaciji i izvorima investicija (Boi, 2009:
425). Razvojni potencijali industrijske proizvodnje ostva
rivani su prevashodno odgovorima na rastuu tranju za
proizvodima na domaem tritu koje je bilo zatieno od
strane konkurencije visokim carinama i administrativnim
ogranienjima (Boi, 2009: 427). Preobraaj industrije u
Jugoslaviji bio je u sreditu razvoja u celom posleratnom
razdoblju kada je proizvodnja porasla 22,5 puta (Latifi,
1997: 161). Od velikog znaaja bila je izgradnja elektroener
getske infrastrukture, kao i drugih velikih industrijskih

40

postrojenja poput elezara, cementara, hemijskih fabrika,

mainogradnje, itd. Jugoslavija je u tom razdoblju udarila
osnove industriji koja gradi industriju. Razvijene su nove
industrijske grane, nepoznate pre rata: proizvodnja mai
na i ureaja, brodogradnja, radio-industrija, prerada nafte,
proizvodnja automobila. S industrijalizacijom su ukljui
vani u eksploataciju novi energetski izvori i proirivana je
sirovinska baza zemlje. Njeno energetsko bogatstvo, naro
ito veliki potencijali reka, omoguavalo je brz posleratni
razvoj energetike. Proizvodnja elektroenergije poveana je
34 puta, proizvodnja nafte i njenih derivata 98 puta. Proiz
vodnja elika porasla je 12, a valjanih metala oko 15 puta,
ali su zbog razvoja metalopreraivake proizvodnje potre
be za elikom pokrivane i uvozom. Poveanje od blizu 90
puta pokazuje izuzetan napredak mainogradnje (Petra
novi, 1988: 418). Ulaganja u investiciona osnovna sredstva
bila su visoka i intenzivna (izmeu 32,8% i 40%), ubrzava
jui izgradnju velikih kapaciteta u energetici, hemijskoj
industriji, ekstraktivnoj industriji i metalurgiji.28 Investici
ona ulaganja u prvim godinama SFRJ bila su usmerena u
teku industriju i energetiku inei 85% od ukupnih inve
sticionih ulaganja u industriju (Latifi, 1997: 29). Kasnije,
od 1964. do 1974. godine, promenom investicione politike
i ulaganjima u kapacitete preraivake industrije i drugih
privrednih delatnosti, dolazi i do promene u strukturi pro
izvodnje, to se naroito oslikavalo u rastu, kao i povea
nju zaposlenosti u ovim granama industrije. S vremenom,
bazina industrija je stagnirala u odnosu na rast preraiva
kih grana. Ovakve promene u investicionoj politici, dopri
28

Posle 1980. godine dolazi do znatnog opadanja uea investicija, koje su nie
za skoro 50% u odnosu na prethodni period (Latifi, 1997: 29).

41

nele su opskrbljenosti veim brojem kvalitetnijih dobara

domae proizvodnje, pri emu je industrija koja proizvodi
potronu robu poveala svoju proizvodnju 27 puta (Petra
novi, 1988: 419). Rast industrijskih proizvodnih kapaci
teta u korelaciji je i sa poveanom produktivnou rada,
rastom zaposlenosti stanovnitva kao i veim zaradama i
poveanjem ivotnog standarda. Radna snaga angaovana
u industrijskoj proizvodnji inila je polovinu zaposlenih u
ukupnoj privredi drutvenog sektora koju je karakterisala
i konstantna tendencija poboljanja svog kadrovskog sasta
va (Latifi, 1997: 46). Osim poveanog obima proizvodnje
potronih roba, uvedene su i novine u samom procesu pro
izvodnje pri emu su osavremenjeni i modernizovani teh
noloki postupci proizvodnje. Dakle, prema obuhvatnosti i
strukturi proizvodnje, jugoslovenska industrija se svrstala
u red novoindustrijalizovanih zemalja posle Drugog svet
skog rata, uspevajui da drastino unapredi svoj privred
ni razvoj (Petranovi, 1988: 419). Iako je od 1955. do 1980.
godine industrijska proizvodnja porasla za 8,5 puta, posle
1980-ih godina celokupna privredna aktivnost u Jugoslavi
ji pokazuje tendencije stagnacije, a u 1990. godini dolazi i
do drastinog pada (Latifi, 1997: 87-90).
U odnosu na industriju, u poljoprivredu nije toliko
ulagano. Ipak, i ova grana je beleila znaajne pomake u
odnosu na predratni period kada je imala preteno natu
ralni karakter, a obeleavali su je i velika agrarna prena
seljenost, mala proizvodnja i niska produktivnost. Udeo
poljoprivrednog stanovnitva 1939. godine iznosio je 61%
ukupne populacije, a do 1989. godine opao je na 18% (Lati
fi, 1997: 50). Iako su se obradive povrine smanjivale, pro
izvodnja je znatno rasla. Dolazi do izrazite mehanizacije,

42

koriste se vetaka ubriva i osavremenjuje ceo proces pro

izvodnje (Latifi, 1997: 51). U 1989. godini jugoslovenska
poljoprivreda je raspolagala sa 673.012 traktora (...) a to je
56 puta vie nego to ih je bilo 1955. Godine (Latifi, 1997:
50). Treba naglasiti da i pored ovih ulaganja poljoprivred
na proizvodnja nije uspela da namiri potrebe drutva to je
nadoknaivano putem uvoza (Latifi, 1997: 54).29
Brz razvoj privrede i industrije, bili su osnova za rapi
dan razvoj saobraaja. U razdoblju od 1945. do 1974. godi
ne, zahvaljujui napretku autoindustrije, u Jugoslaviji je
modernizovan saobraaj u celini. Izgraene su nove elez
nike pruge, novi putevi, magistrale i autoputevi, a veliki
razvojni potencijal su ostvarili pomorski i reni saobraaj
kao i aviotransport. (Latifi, 1997: 62). Na kraju tog razdo
blja bilo je 2.328 kilometara pruga vie. Jugoslavija je 1984.
imala 9.279 kilometara eleznikih pruga (893 km dvoko
losenih i 3.462 km elektrifikovanih); puteva u duini od
116.602 (magistralnih 17.050, regionalnih 31.299, lokalnih
68.253) (Petranovi, 1988: 422). Vano je napomenuti da su
u izgradnji ukupne putne mree i saobraajne infrastruk
ture izvanredan doprinos dale omladinske radne akcije.
Uporedo sa podizanjem privrednog potencijala,
postignute su i promene po pitanju kvaliteta ivota i ivot
nog standarda koji je ubrzano rastao. Prvi period posle
ratne Jugoslavije obeleen je neznatnim promenama u
strukturi line potronje usled preraspodele nacionalnog
dohotka u korist investicija u privredi i izgradnji infra
29

Bitno je napomenuti da se, uprkos ukrupnjavanju poseda kroz uspostavljanje

socijalistikih zadruga, dobar deo poljoprivredne proizvodnje odvijao na sitnom
zemljinom posedu individualnih proizvoaa koji nisu bili u stanju da proizvedu
vikove.

43

strukturne mree itavog drutva (Petranovi, 1988: 421).

Ipak, nakon 1956. godi
ne nastu
pa
ju pro
me
ne u goto
vo
svim elementima ivotnog standarda, kada se zbog znat
no vee sveukupne proizvodnje, postiu i enormni rezul
tati u kvalitetu ishrane, odevanju, obrazovanju, zadovolje
nju kulturnih i zdravstvenih potreba, poboljanju socijalne
sigurnosti, neposredne deje zatite, zatite na radu i dru
go. Vea produktivnost rada i raspoloivost proizvodnih
dobara kao i porast zaposlenosti uslovili su porast neto
linih dohodaka i realnu kupovnu mo stanovnitva. Od
1952. godine do 1989. lina potronja realno je porasla za
5,2 puta ili prosjeno godinje oko 5%. Uee line i zajed
nike potronje od 1952. godine u drutvenom proizvodu
kretalo se najee preko 60% (...) Sa velikim odvajanjima
u ovaj vid potronje u svim elementima, pribliili smo se
razvijenijim zemljama u svijetu. Istovremeno, ova potro
nja vrila je i korekciju standarda, uzimajui u obzir linu
potronju pojedinih kategorija stanovnitva (Latifi, 1997:
23). Tako se za samo nekoliko godina od poetka izgrad
nje socijalizma, iznimno poveao broj domainstava koja
su posedovala gotovo sve vrste trajnih potronih dobara u
opskrbljivanju kuanstva, zbog ega se Jugoslavija u para
metrima potronje pribliila razvijenijim zemljama u sve
tu. Preraspodela nacionalnog dohotka u cilju poboljanja
ivotnih uslova stanovnitva naroito se ogledala po pita
nju uslova i dostupnosti stanovanja. Stambeni fond SFRJ
poetkom 1970-ih godina bio je za gotovo 80% vei nego
1939. godine (Petranovi, 1988: 422). Izgradnja stambene
infrastrukture za samo nekoliko decenija vidno je podigla
standard stanovanja to se oslikavalo proirenjem stambe
nog prostora, opskrbljenou nunim instalacijama kao i

44

boljim kvalitetom opremljenosti. U vremenu od 1951-1981.

godine broj stanovnika porastao je za 5.883 hiljade, a broj
novoizgraenih stanova za 2.640 hiljade, to ukazuje da je
za trideset godina za svaka 2,2 stanovnika izgraen jedan
stan (Latifi, 1997: 27).
Srazmerno uveanju proizvodnih kapaciteta kao
i privrednom rastu u celosti, zaposlenost stanovnitva u
Jugoslaviji se u periodu socijalizma rapidno poveavala.
Zahvaljujui politici pune zaposlenosti to je sinhronizo
vano dugoronom koncepcijom razvoja privrede zemlje
na bazi ubrzane industrijalizacije kao i razvoju drutvenih
delatnosti i drutvenih slubi, zaposlenost je beleila kon
stantan rast. Najvei porast zaposlenosti od 40% u prvo
bitnom periodu postojanja SFRJ ostvaren je u industriji i
rudarstvu, dok je najvea stopa rasta zaposlenosti zabele
ena u drugoj polovini 1950-ih godina kada je iznosila 7,4%.
Zaposlenost u industriji poveavala se natprosenim tem
pom, a u kasnijim periodima belei veliki rast u sektoru
trgovine, ugostiteljstvu i turizmu. Tokom 1960-ih godina
dolazi do pada stope rasta zapoljavanja na 2,9%, to je bila
posledica rasta stope produktivnosti koja je u tom periodu
gotovo udvostruena na utrb sniavanja udela radne sna
ge. Periodi ekonomskih kriza u Jugoslaviji su se itekako
odraavali na kapacitet zapoljavanja, to se nastojalo reiti
izvozom radne snage u inostranstvo.30 Proporcija radnog
stanovnitva se ipak uveavala tokom 1970-ih, uz uspora
30

U najteim godinama, u uslovima teke ekonomske i socijalne krize koja se odvi

jala krajem socijalistikog perioda 1989. godine, stopa rasta zaposlenosti je bila
niska. Ipak, uprkos tekoj perspektivi po pitanju zapoljavanja, domainstva bez
radno aktivnih lanova su bila retka, a dugorona nezaposlenost nije bila domina
tan obrazac (Cveji, 2013: 67).

45

vanje rasta produktivnosti, pa se najvei godinji prosek

oitavao u deceniji izmeu 1971. i 1980. godine i iznosio je
1.948.000 novo zaposlenih.31 Uporedo sa rastom zaposle
nosti u SFRJ srazmerno se poveavao i udeo kvalifikova
ne radne snage u ukupnoj strukturi zaposlenih lica, to je
posledica brzog razvoja privrednih delatnosti i potrebe za
kvalifikacionim poboljanjem zaposlenih. Stoga, je predu
zet veliki broj razliitih dravnih mera u vidu organizova
nja i otvaranja mnogih kurseva i seminara koje su za cilj
imale struno osposobljavanje radne snage razliitih pro
fesija i zanimanja. Broj kvalifikovanih radnika u 1988. u
odnosu na 1966. godinu poveao se vie od 3,2 puta, a viso
kokvalifikovanih, neto manje od tri puta. Prema tome,
uee kvalifikovanih radnika u strukturi ukupno zaposle
nih povealo se sa 13,9% koliko ih je bilo zaposleno u 1966,
na 24,3%, a visokokvalifikovanih sa 3,3% na 4,7% (Latifi,
1997: 105). Vano je napomenuti da nomi
nalno rad
ni
ka drava, kakva je SFRJ bila, uvodi regulative u pogle
du radnih i socijalnih prava koje deluju u celom drutvu i
korenito preobraavaju radne odnose koje karakterie rad
na neodreeno vreme, sigurnost zaposlenja, pravo na topli
obrok, prevoz, odmor, praznike, dodatno osposobljavanje i
obrazovanje, itd.
Socijalistika Jugoslavija kao deklarativno egali
tarno drutvo, napravila je velike pomake u poboljanju
konstitucionalnog poloaja ene. Zahvaljujui jednakosti
polova koje je propagirala komunistika ideologija, ene su
masovno stupile u javnu sferu rada, prestigavi i razvijena
31

Proseno, u vremenu od 1953. do 1990. godine zapoljavalo se 1.299.000 na

godinjem nivou (Latifi, 1997: 103).

46

zapadna drutva, ne samo po obimu zaposlenosti ve i po

ukupnoj obrazovanosti ena (Mili, 2001: 145). enama se
garantovalo pravo na rad, a zakonska regulativa im je obez
beivala jednaku platu za isti posao uz pravo na plaeni
porodiljski dopust. U zaslugu socijalistikom drutvenom
ureenju ide i to to su uvedeni najprogresivniji zakoni poput jednakog prava glasa za ene, puna zakonska ravno
pravnost u braku, pravo na abortus, itd. Realizacija socijali
stike politike se svodila na integraciju ena u javnu sferu,
kroz rodno prohodne sisteme obrazovanja i zaposlenja, uz
nastojanje da se regrutuje veinski deo enske populacije
u javnu sferu proizvodnje. Ovo je zaista bio veliki i vaan
doprinos kada je u pitanju realizacija jednog aspekta en
ske emancipacije.
Kao jedan od pokazatelja drutveno ekonomskog rasta i razvoja jedne zemlje uzima se ukupni drutveni proiz
vod.32 Drutveni proizvod u 1985. vei je 7 puta nego u 1947.
godini, to znai da se obim ukupne proizvodnje u posma
tranom periodu poveavao proseno godinje za 5,4%
(Savezni zavod za statistiku, 1986: 73). Ovako rapidnim rastom drutvenog proizvoda u odnosu na porast drutvenog
proizvoda razvijenijih evropskih zemalja, postignuto je da
se drutveni proizvod Jugoslavije povea sa 21% na 30% u
odnosu na prosek tih zemalja u razdoblju od 1965. do 1983.
godine. Samim tim, ovakav visoki tempo privrednog rasta,
koji je u pojedinim periodima bio i meu najveim u svetu,

32

Drutveni proizvod koji se koristio u raunovodstvu Jugoslavije nije ukljuivao

sektor usluga osim ako su one direktno doprinosile proizvodnji dobara. U tom
smislu drutveni proizvod je jedna restriktivnija varijanta bruto domaeg proizvoda
(BDP) koji se koristi u raunovodstvima kapitalistikih zemalja.

47

SFRJ se svrstala u srednje razvijene zemlje (Latifi, 1997:

160).
esto se govori o socijalizmu kao neefikasnom siste
mu.33 Ipak, ini se da je, za razumevanje pitanja efika
snosti potrebno postaviti ovaj sistem u jednu vremensku
emu i pratiti tok njegovog razvoja. Jugoslavija je otvara
njem ka svetskom tritu i podsticanjem meusobne kon
kurencije domaih preduzea, u sve veoj meri bila izloe
na faktorima na koje nije mogla da utie. Takmienje na
kapitalistikom svetskom tritu u startu favorizuje kapi
talistike proizvoae. Njihova jedina vodilja je profit i tu
se ne mogu ispreiti prava radnitva, prava na zdravstvo
ili obrazovanje, zapravo sve ono to je jedna socijalistika
drava garantovala svom stanovnitvu. Pad profitne sto
pe u kapitalistikom svetu bio je obeleen destrukcijom
drave blagostanja i otpoinjanjem (neo)liberalne transfor
macije koja je podrazumevala rezove u socijalnim davanji
ma, obraun sa sindikatima, seljenje proizvodnje u delove
sveta sa niom cenom radne snage. Podizanje efikasnosti
i produktivnosti znaili su istovremeno i poveanje stepe
na eksploatacije, itd. Socijalizam ovome ne moe biti kon
kurentan, a da ne izgubi svoju bit, to se na kraju i desilo.
Kako bi podigli konkurentnost i isplatili kredite (nastale
33

Vano je naglasiti da efikasnost ne moe biti univerzalna kategorija koju je mogu

e u istom obliku primeniti na sve drutveno-ekonomske formacije. esto postoji
tendencija da se socijalizam samerava kapitalistikoj efikasnosti, to je metodo
loki pogreno. U kapitalizmu je profit izraz efikasnosti. Sa druge strane, za soci
jalizam bi se umesto ove usko ekonomske efikasnosti trebalo sagledavati ira,
drutvena efikasnost, koja bi pored autputa proizvodnje u obzir uzimala iri dru
tveni kontekst, poloaj i optereenost radnica i radnika, nivo zdravstvene zatite,
nivo obrazovanja i kulturne produkcije - reju kvalitet ivota. Odnosno, u socija
lizmu je proizvodnja dobara i usluga generisana u cilju zadovoljavanja drutvenih
potreba i jedino u skladu sa ovim moemo odreivati socijalistiku efikasnost.

48

uvoenjem kapitalistikih elemenata) instaliran je kapita

lizam u punoj formi. To ne znai da je ova transformacija
bila neminovna, ali moemo rei da je krajem 1970-ih godi
na postala nezaustavljiva.
Restauracija kapitalizma
Karakteristika ovog prelaska je da su uzroci krize u
koju je drutvo zapadalo sasvim krivo locirani u socijali
stikim elementima drutva. Na ovom mestu je potrebno
jo jednom podvui da socijalistiki sistem, kao razvijen,
organski sistem u svom totalitetu, nikada nije usposta
vljen. To ne znai da socijalizam nije postuliran kao cilj i
da njegovi elementi (ideoloki, ali i materijalni) nisu pro
imali drutvenu stvarnost Jugoslavije. Ipak, kako bi se
socijalizam razvio u organski sistem, drutveno vlasni
tvo nad sredstvima za proizvodnju mora istisnuti privatno
vlasnitvo; radniko upravljanje mora da smeni despoti
zam na radnom mestu; i proizvodna aktivnost zasnovana
na solidarnosti i zajednitvu mora podrediti pojedinane
interese. Ali, takoe, stara drava mora biti prevaziena
i zamenjena novim organima, koji neguju uporedo i pro
menu okolnosti i samopromenu ljudi (Lebovic, 2014b: 20).
Dakle, potrebno je uspostaviti a) drutveno vlasnitvo nad
sredstvima za proizvodnju, b) drutvenu proizvodnju orga
nizovanu od strane radnitva, a sve to u cilju c) zadovoljenja
zajednikih potreba (Lebovic, 2014b: 11-12). U Jugoslaviji je
implementiran ogranieni deo ovog triptiha. Postojalo je
institucionalizovano drutveno vlasnitvo, a samouprav
ni elementi, u svom rudimentarnom obliku, omogui
li su participaciju radnitva u upravljanju proizvodnjom,
dodue, u vrlo suenom formatu. Sa druge strane, potrebe

49

drutva nisu bile drutveno posredovane, ve su diktirane

centralizovanim planom. Pored toga, reprodukcija eleme
nata kapitalizma koja se ogledala u odnosima konkurenci
je i atomizacije, hijerarhijskoj strukturi na radnom mestu i
ogranienoj mogunosti participacije u donoenju odluka,
rezultovali su razgradnjom solidarnih principa i proteira
njem partikularnih interesa.
Na delu su bile razliite logike drutvene reproduk
cije koje ne egzistiraju autonomno, odvojeno jedna spram
druge, ve su u odnosu interakcije. One se proimaju i
meusobno iskrivljuju, pa nijedan mehanizam regulaci
je nije egzistirao u svojoj najistijoj formi. Umesto da ova
kombinacija dozvoljava najbolje, posledica moe biti sve
najgore iz oba sistema. Upravo zbog toga to postoji pro
tivrena reprodukcija izmeu razliitih setova proizvodnih
odnosa, interakcija sistema moe generisati krize, neefika
snosti i iracionalnost koja se ne moe pronai ni u jednom
sistemu u njegovom istom obliku (Lebovic, 2014b: 23).
Umesto podreivanju svih elemenata starog drutva soci
jalistikim produkcionim odnosima, recepti za reavanje
drutvenih i ekonomskih problema su se homeopatskom
metodom izleenja infekcije kretali u pravcu poputanja
barijera tritu, odnosno sve veem otvaranju uticajima
kapitalistikih regulatornih principa (Lebovic, 2014b: 21).
Ishodite dinamike jugoslovenskog socijalizma bila
je kapitalistika restauracija. Njen institucionalno-nor
mativni okvir, izmeu ostalog, ogleda se u reverzibilnom
procesu razvlaivanja drutva od poseda nad infrastruk
turom i proizvodnim kapacitetima. Nova ekonomska
stvarnost podrazumeva i temeljne promene u organizaciji
rada, ukidanje samoupravnih organa i novi oblik preraspo

50

dele dohotka. Profitno orijentisana proizvodnja ukinula je

ideoloke matrice koje su zagovarale princip preraspodele
i egalitarnosti. Sada se proizvodi samo za raun profita novih vlasnika nekada drutvenih preduzea. Na politikom
planu centralistiki model upravljanja menja se uvoe
njem viepartijskog sistema. Za razliku od Zapadne Evro
pe u kojoj se (neo)liberalna logika namee odozgo, uz jasan
i konstantan otpor od strane radnike klase,34 u postsoci
jalistikim zemljama ona se pojavljuje kao deo politikog
predloga koji je predstavljao alternativu krizi iz 1980-ih
u koju je socijalistiko drutvo zapalo. Ova kriza je inter
pretirana kao posledica same socijalistike privrede, pa je
alternativa u vidu prelaska na kapitalizam imala podrku
i u irim drutvenim slojevima.35
Institucionalni ambijent u svim zemljama jugoslo
venskog naslea je gotovo istovetan. Vidljive su posledice
duboke i dugotrajne ekonomske devastacije, praene nega
tivnim procesima i u svim ostalim sferama drutva. Proces
kapitalistike restauracije se, pored brutalnog rata, odvijao
i u onim standardnim okvirima (neo)liberalne recepture
to je podrazumevalo privatizaciju drutvenih preduzea i
povlaenje drave iz sfere socijalnih davanja.
U Srbiji je tokom 1990-ih godina proces restruktuir a
nja privrede i drutva bio obeleen turbulentnim periodom
oruanih sukoba i sankcija. U takvom kontekstu, norma
tivno-institucionalna reenja su potraena u snanoj regu
34

Iako taj otpor najee nije artikulisan radikalnijom antikapitalistikom politikom,

ve pre svega ima defanzivni karakter olien u borbi protiv rezova i privatizacije
javnog sektora, generalno mera tednje.

35

Primera radi, ak i sindikati, koji predstavljaju osnovni vid organizacije radnitva,

ne preispituju sam koncept privatizacije i eventualno iznose zahtev da ona bude
potena, ta god se pod tim podrazumevalo (Vidi vie u: Novakovi, 2013: 36)

51

laciji drave pri emu se nakon prvog talasa privatizacije

renacionalizuju vitalni sektori industrije. Ipak, ovo ne tre
ba dovoditi u vezu sa eventualnim socijalistikim tenden
cijama tada vladajue politike garniture. Ako je reim
isprva nominalno zagovarao trini socijalizam, vrlo brzo
ovaj unutranje protivrean koncept otkriva svoje pravo
lice transformacijom drutva u skladu sa kriterijumima
funkcionalne trine privrede i institucijama nacionalne
graanske drave. Povratak ekonomske uloge drave je bio
pragmatina reakcija na haos koji je izbio nakon pokuaja
restauracije kapitalizma i meunarodne izolacije. Dakle,
ouvanje dravnog vlasnitva i nove nacionalizacije nisu
sprovedene sa ciljem povratka u stari sistem (Musi, 2014:
22). Autoritarni etatistiki mehanizmi regulacije odozgo,
praeni su deregulacijom na niim nivoima drutvene
strukture. Nemogunost da zadovolji osnovne potrebe sta
novnitva, ak i one najosnovnije, egzistencijalne, drava je
kompenzovala de facto doputanjem funkcionisanja crnog
trita koje je kako-tako olakavalo ivot u periodu socijal
ne katastrofe izazvane sankcijama meunarodne zajedni
ce. Ovakva deregulacija imala je i funkciju omoguavanja
konstituisanja delova nove buroazije i generisanje mase
novca putem kriminalnih aktivnosti kojim je ekspropriati
san drutveni kapital.36
36

Vano je naglasiti da strukturne razlike izmeu legalno i nelegalno steenog

novca kojim se inicijalno pokree kapitalistika proizvodnja nisu od prevelikog
znaaja za makroanalizu sistema. Takoe, treba dodati da su zakoni u krajnjoj
instanci uvek konstituisani u skladu sa logikom dominantnog sistema koji nastoji
legitimisati i legalizovati postojee stanje. U tom smislu, onima koji nisu u mogu
nosti da se ukljue u tokove sistema, legalni kanali (napredovanja) esto nisu
dostupni pa se koriste onim nelegalnim. No, u sluaju konkretne restauracije
kapitalizma na podruju Srbije, bitno je podvui da je u nedostatku dovoljne mase
novca na unutranjem planu, kao i u situaciji kada je sistem zatvoren za upliv nov

52

Nakon prekompozicije vlasti na politikoj sceni

2000-ih godina, ukidanja poslednjih tragova meunarod
nih sankcija Srbiji i potpunog otvaranja za uticaje meu
narodnog trita, implementiran je agresivan institucio
nalni okvir kapitalistike restauracije. Legitimizacijsko
uporite su nove vlasti, izmeu ostalog, crpele iz finasij
ske i politike podrke zapadnih kapitalistikih centara.
Liberalizacija trita se isticala kao opte reenje i lek za
sve probleme ekonomskog, politikog i socijalnog razvoja.
Samim tim, u reforme se uplovilo sa matarijom kako e
(neo)liberalna restrukturacija, po samoj logici stvari, dove
sti do opteg ekonomskog napretka i socijalne ravnotee.
No, puna restauracija kapitalizma nije reila nijedan egzi
stencijalni problem stanovnitva, ve upravo suprotno na
delu je potpuna socijalna devastacija veine stanovnitva u
okviru matrice (neo)liberalizma.
Posle strmoglavog pada, nivo BDP-a iz 1989. godine,
koja predstavlja taku preloma, od svih bivih jugosloven
skih zemalja, prva je dostigla Slovenija (1998. godine), dok
za zemlje poput Srbije ili Makedonije nema naznaka da e
uspeti da dobace do tog nivoa u skorijoj budunosti. Bolja
pozicija Slovenije, izmeu ostalog, uslovljena je jakim sin
dikatima, postepenom privatizacijom i sporijom deindu
strijalizacijom u odnosu na druge postsocijalistike zemlje
banke, sektor javnih usluga i deo infrastrukture ostali su
u dravnom vlasnitvu, a nizak kurs lokalne valute omo
guio je konkurentnost domae robe na meunarodnom
tritu. Slovenija u razdoblju od 1991. do 2004. nije bila u
boljem poloaju od ostalih postsocijalistikih zemalja zbog
ca iz vana, bilo nuno na svaki mogui nain omoguiti akumulaciju sredstava
kojima bi privatizacija bila izvrena.

53

svoje spretnosti u prilagoavanju na kapitalizam, nego zbog

toga to je ouvala vie socijalistikih elemenata (Krao
vec, 2013). Najvei broj drugih postsocijalistikih zemalja
prelazak na kapitalizam sproveo je putem ok terapije.
Srbija danas zaostaje za jednu treinu BDP-a u odno
su na 1989. godinu to je pokazatelj izuzetno niske privred
ne aktivnosti.37 Pad industrijskog udela u strukturi privre
de Srbije je oigledan. Industrijski proizvodni kapaciteti su
u razdoblju 1990-ih i 2000-ih pali za vie od 60%, a udeo
industrije u BDP-u se smanjio sa 31% na 15%. U istom ovom
periodu, broj radnika i radnica u industrijskoj proizvodnji
je opao sa 1,03 miliona na 0,3 miliona. Unitena privredna
infrastruktura velikih drutvenih preduzea rezultovala
je ogromnim socijalnim trokovima izraenim u porastu
nezaposlenosti, a samim tim i velikim porastom siroma
tva. Industrija je prestala da bude vodea privredna delat
nost u strukturi (...) privrede; umesto novih radnih mesta
ona masovno uveava kontigent nezaposlene radne sna
ge (Boi, 2009: 434). Mnoge grane drastino su smanjile
proizvodnju, a neki sektori su praktino nestali. Privreda
se restruktuira tako da njome poinje da dominira sektor
usluga.

37

Okretanje od socijalistike ka kapitalistikoj proizvodnji znai da se za central

ne parametre uspenosti jedne ekonomije uzimaju profitabilnost i stopa rasta
BDP-a. Ipak, nijedna od ove dve stavke ne moe pokazati nivo ivotnog standar
da stanovnitva moemo imati visok procenat rasta BDP-a, a ujedno i porast
nejednakosti, nezaposlenosti, srozavanje socijalnih i ekolokih standarda ili, pak,
visoku profitabilnost po cenu drastinog smanjenja nadnica i poreza pa samim
tim i socijalne zatite.

54

Novostvorena vrednost po sektorima u milijardama amerikih dolara

27.5B

Novostvorena vrednost u US$

25B

Usluge

22.5B
20B
17.5B
15B
12.5B

Industrija

10B
7.5B
5B

Poljoprivreda

2.5B
0B

2000

2002

2004 2006 2008 2010 2012

Izvor: Svetska banka, http://data.worldbank.org/

U kontekstu restauracije kapitalizma, industrija je

izloena jednoj vrsti potresa. Najpre, ona gubi domae
trite kao svoj oslonac. Do tog gubitka dolazi najpre sma
njenjem tranje na njemu za industrijskim proizvodima
zbog opadanja privredne aktivnosti i, shodno tome, real
nog smanjenja svih vidova potronje. Zatim, brzom libe
ralizacijom trgovine sa svetom na osnovu preporuke (...)
od strane meunarodnih institucija (vaingtonskog kon
senzusa), domaa industrija (...) na domaem tritu dobija
konkurenciju, pre svega, transnacionalnih kompanija koje
su u tehnolokom i drugim vidovima konkurentnosti bile u
superiornijem poloaju (Boi, 2009: 431). Dinamika kre
tanja industrijske proizvodnje od 1990. godine naovamo
predstavlja kontinuirano negativni trend koji iz godine u
godinu belei nisku angaovanost proizvodnih kapaciteta

55

pa moemo konstatovati da poslednjih etvrt veka karak

terie dramatina deindustrijalizacija.
Periodi industrijalizacije i deindustrijalizacije Srbije
Industrijska proizvodnja, u %

Industrijski radnici/ce, u 100.000

12

150

10

Industrijska proizvodnja/BDP, u %

35
30

100

25
6
4

150

2
0

0
1960 1970 1980 1990 2000 2010

1960 1970 1980 1990 2000 2010

20
15
10
1960 1970 1980 1990 2000 2010

Izvor: Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije, http://www.ses.org.rs/upload/StrategijaRe

ind2013Srp.pdf

U situaciji u kojoj je industrija gotovo unitena, jav

ni sektor i dalje relativno obiman,38 a kreditno zaduiva
nje veliko, u manjoj ili veoj meri (neo)liberalno orijenti
38

Obimnost javnog sektora se ovde uzima u obzir samo u odnosu spram priho
dovanja dravnog budeta, u smislu da devastirana privreda ne uspeva da pro
izvede dovoljno sredstava koja bi omoguila nesmetano funkcionisanje javnog
sektora i svih njegovih aspekata u neophodnom obimu. Treba istai da, kada je
u pitanju broj radnika i radnica koje upoljava, javni sektor, u pojedinim delovi
ma, karakterie potkapacitiranost. Iako se poreenjem broja zaposlenih u javnom
sektoru sa ukupnom sumom radno angaovanog stanovnitva moe ustanoviti
da u njemu radi oko 45% ukupnog broja zaposlenih, ovakvo poreenje prikriva
vanu injenicu javni sektor nije sam po sebi prevelik, ve je ukupan broj zapo
slenih premali, jer je vie od polovine radno sposobnog stanovnitva nezaposle
no. Ukoliko se primeni drugaiji metod, pa se broj zaposlenih u javnom sektoru
dovede u vezu sa stanovnitvom koje je u radno aktivnom dobu, dobija se broj
ka od 16,9 procenata. Radikalno drugaija slika se dobija kada se to dovede u
odnos sa ukupnim stanovnitvom: prema podacima iz 2012., udeo zaposlenih
u javnom sektoru sa javnim preduzeima iznosi 7,6% od ukupnog stanovnitva,
dok je u Hrvatskoj i Crnoj Gori taj broj vei za jedan procenat, u Sloveniji za dva,
kao i u Britaniji i Poljskoj. Prema istim podacima, u Srbiji u obrazovanju radi 1,95%

56

sane vlade okreu se dodatnoj privatizaciji onoga to je

preostalo da se privatizuje ne bi li se donekle smanjili
budetski deficiti. Prodaju se ili na viegodinji zakup daju
razliiti resursi poput rudnika, uma, izvorita, gradskih
povrina, itd. Eksploatacija prirodnih resursa esto nije
praena odgovarajuim standardima pa trokovi sanaci
je ekolokih teta u perspektivi mogu prevazii budetsko
prihodovanje.39 Sa druge strane, u kontekstu dominacije
(neo)liberalne ideologije, javni sektor nalazi se pod kon
stantnim pritiskom. Najee se istie da je ovaj sektor pri
vrede parazitski, da troi previe budetskog novca, te da
je javne usluge, radi efikasnijeg funkcionisanja, potrebno
prepustiti tritu.40 Drava se, dakle, gotovo potpuno povla
i iz uloge obezbeivaa dobara i usluga i, voena (neo)
liberalnim uputima, pojavljuje kao aktivni agent koji auto
ritarnom intervencijom uspostavlja povoljnu ekonomsku
klimu u kojoj trite nastavlja da regulie proizvodnju i
raspodelu.
No, problem nije samo u privatizaciji tokom koje je
rasprodata gotovo celokupna zajednika svojina, ve i u
komodifikaciji neprivatizovanih dobara. Naglasak se sta
ukupnog stanovnitva, dok je evropski prosek 3,46%; u zdravstvu i socijalnoj
zatiti radi 2,24%, a evropski prosek je 4,74% (Vukovi, 2014).
39

Kao aktuelne primere moemo navesti insistiranje na omoguavanju eksploataci

je nikla ili naprasnu obuzetost uljnim kriljcima.

40

Dodatan problem predstavlja i to to dravne institucije i preduzea i ona koja

se bave proizvodnjom usluga i ona koja se bave proizvodnjom dobara esto
bivaju iskoriena od strane kadrova politikih partija koji se postavljaju na upra
vljake pozicije koje se dalje koriste za linu i partijsku dobit. Ovakav oblik eks
ploatacije javne imovine nije retkost. Ipak, moramo naglasiti da se na korupciju ne
moe gledati kao na centralni problem naih drutava. Iza korupcije stoji logika
profita i line koristi. Ona predstavlja osnovu kapitalizma koja ne prepoznaje javna
dobra ili javni interes.

57

vlja na ekonomsku efikasnost, pa se tako delovi javnog

sektora, poput obrazovanja ili zdravstva, pretvaraju u robu
i izbacuju na trite. Kada je re o visokom obrazovanju,
nedovoljna izdvajanja iz budeta i preputanje fakulte
ta trinoj utakmici uslovili su drastian porast kolarina
koje onemoguavaju siromanijim slojevima drutva pri
stup visokom obrazovanju. Direktno naplaivanje obra
zovanja samo je jedan nivo problema u itavom procesu
komodifikacije tokom kojeg se aktivnosti i rezultati spro
vedeni u ovoj sferi standardizuju tako da se njima moe
trgovati u svrhu sticanja profita i da mogu biti prisvojeni od
strane kapitala (Hjus, 2012: 25).41 Znanje se preputa tri
tu, implicitno gubei emancipatorni potencijal te stvaraju
i armiju visokokvalifikovanog i visokoadaptivnog radnog
kadra tj. produkujui visokokvalifikovanu radnu snagu
koja je u potpunosti podreena zahtevima kapitala koji
bi je potencijalno mogao zaposliti (Vesi et al, 2013: 13). U
kontekstu deindustrijalizovane zemlje u kojoj preovlauje
usluni sektor i u kojoj se potreba za visokokvalifikovanom
radnom snagom smanjuje iz godine u godinu, ove tenden
cije znae drastino sniavanje kvaliteta visokog obrazova
nja i potencijalno gaenje onih naunih disciplina koje se
ne pokau direktno isplativim, ime se potpuno redefi
41

Ujedno se uvode i poslovni modeli upravljanja koji su praeni uvoenjem para

lelnih hijerarhijskih struktura. Pored onih klasinih akademskih hijerarhija po sta
tusu, uvode se i hijerarhije po kojima je postalo vano koliko je ko sposoban
privui investitora, dobiti sponzorstva iz privatnog sektora ili finansije raznih fon
dova preko odreenih projekata, itd. Uvode se, takoe, i odnosi konkurencije na
sve razine, odnosno od makro nivoa, koji podrazumeva nadmetanje pojedinanih
drava (gde se npr. drave u Evropi nadmeu ko ima bolje univerzitete), preko
nadmetanja pojedinanih univerziteta, pojedinanih fakulteta i pojedinanih odse
ka jednog fakulteta, pa sve do razine pojedinaca, do mikro razine, gde se pojedi
nani istraivai, profesori i asistenti takmie meusobno (Kraovec, 2012: 86).

58

nie polje nauke i obrazovanja i njihove funkcije u dru

tvu. U Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. koju
je Vlada republike Srbije usvojila 25. oktobra 2012. godine
ove tendencije se ak ni ne pokuavaju sakriti pa se tako
u dokumentu insistira na razvoju preduzetnikog univer
ziteta, dok su ideje preduzetnitva generalno, samozapo
ljavanja i celoivotnog uenja centralne za ovaj dokument
koji usmerava razvoj obrazovanja na domaem terenu.
Takoe, u strategiji je, sa jedne strane, artikulisano neto
to bismo mogli odrediti kao imperativ visokog obrazova
nja, dok je, sa druge strane, ogroman deo populacije efek
tivno iskljuen uvoenjem privatnog finansiranja studija.
Visoko obrazovanje je postalo nunije nego ikada ranije i
istovremeno ono sada mora da se plati. Ovo bismo mogli
nazvati paradoksom manje dostupnosti i vee nunosti
visokog obrazovanja (Vesi et al, 2013: 13).
Liberalizacija zdravstvenog sistema u Srbiji rezul
tovala je pogoranjem javnih usluga kao i polarizaciji nji
hovog pruanja. Izdvajanja drave na zdravstvenu zatitu
obuzdavaju se racionalizacijom trokova i optimalizaci
jom broja zaposlenih u zdravstvenom sektoru. Tako se, na
primer, prvo uvodi plaanje participacije pri leenju u jav
nim zdravstvenim ustanovama, pa se kasnije brojni pre
gledi i medicinski zahvati poinju postepeno skidati sa spi
ska usluga koje finansira socijalno osiguranje. Slino je sa
lekovima i sve manjim spiskom onih lekova koji se mogu
izdavati na recept. Racionalizacija trokova se sprovodi i
uvoenjem koncepta kapitacije odnosno merenjem uinko
vitosti rada zdravstvenog osoblja.42 Ovim propisom ukup
42

Vidi vie na: http://www.rfzo.rs/index.php/davaocizdrusluga/kapitacija-actual-16

59

na plata medicinskih radnica i radnika zavisi od niza raz

liitih faktora. Primera radi, njima se meri efikasnost,
odnosno broj poseta pacijenata, i racionalnost, odnosno
vrednost lekova koje prepisuju svojim pacijentima a koja
se plaaju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Tako su lekari u poziciji da, ukoliko ele veu platu, svo
jim pacijentima tendenciozno ne prepisuju lekove i upu
te za razliite pretrage. Ovakva vrsta kvantifikacije, koja
direktno suprotstavlja interese korisnika i prualaca uslu
ga, definitivno ne dovodi do poboljanja kvaliteta usluga.
Treba dodati da i znaajan broj stanovnika/ca nije obuhva
en sistemom zdravstvenog osiguranja. Meu onima koji
nisu zdravstveno osigurani su lica koja rade u neformalnoj
ekonomiji kao i radnice i radnici iji poslodavci ne upla
uju redovno doprinose za zdravstveno osiguranje. Poste
pena privatizacija zdravstva kao i poveani udeo privatnog
sektora u zdravstvenom sistemu efektivno onemoguava
facilitaciju zdravstvene infrastrukture za ire drutvene
slojeve i u krajnjoj instanci, dovodi do drastinog pogora
nja kvaliteta zdravstvene zatite.
Teko stanje u privredi se posledino odrazilo i na
perspektivu zapoljavanja. Ukoliko se podaci statistikih
slubi kontinuirano prate, oigledan je konstantan rast
broja nezaposlenih lica kao i smanjenje broja zaposlenih.
Dugorona nezaposlenost je posebno pogodila radnike
i radnice iz industrijskog sektora i nerazvijenih regiona
Srbije (Cveji, 2013: 68). Stotine hiljada industrijskih radni
ka koji su ostajali bez posla danas se posmatraju kao kola
terna teta demokratizacije i prelaska u novi ekonomski
sistem baziran na trinoj ekonomiji (Kraovec, 2010: 203).
Podaci Zavoda za statistiku kau da je aktuelna stopa neza

60

poslenosti 19,6%, to je cifra dobijena na osnovu podataka iz

Ankete o radnoj snazi u kojoj je zaposlenom smatrana sva
ka osoba koja je radila makar i jedan sat u toku nedelje, bez
obzira na visinu primanja, da li je radila na crno ili je bila
pod ugovorom. Jasno je da ovakvo merenje ne daje realnu
sliku zaposlenosti pa je stoga bolje pogledati ukupan broj
zaposlenog stanovnitva koji je ve godinama u silaznoj
putanji. Tokom 2014. godine on je pao ispod 1,7 miliona,
od oko 2,9 miliona radno sposobnog stanovnitva.43 Ako se
ovome doda broj penzionera koji otprilike iznosi 1,7 milio
na lica, ove dve kategorije stanovnitva ine oko 1/3 ukup
ne i vie od 40% odrasle populacije, to znai da je udeo ove
dve grupe u drutvu udvostruen u 20 godina (Cveji, 2013:
66). Takoe, u Srbiji prema slubenim podacima svaka
druga mlada osoba nema posao.44 Ovde je vano spomenu
ti da se za analizu stope nezaposlenosti koriste iskljuivo
raspoloivi i dostupni podaci o registrovanoj nezaposleno
sti u Zavodu za zapoljavanje, pri emu problem stvarne
(ne)zaposlenosti ostaje skriven zbog ogromnog broja ljudi
koji rade na crno. Procene o broju radnika koji rade u sivoj
ekonomiji variraju,45 kreui se od 300.000 do 1.000.000
43

U januaru 2015. godine zaposleno je bilo 1,69 miliona stanovnica i stanovnika

Srbije, dok su aktivno nezaposlena lica brojala 754.000. Vidi vie na: http://www.
mfin.gov.rs/pages/article.php?&id=7161&change_lang=ls

44

Vidi vie na: http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/countryinfo.html

Kada je u pitanju nezaposlenost mladih, a i generalno, esto se govori o tome
kako sistem obrazovanja nije usklaen potrebama privrede. Naravno, ova teza
predstavlja manevar izbegavanja saoptavanja realnog stanja: u Srbiji je privreda
unitena, radnih mesta nema i takva situacija ne moe se promeniti izmenama u
sferi obrazovanja, ve je za ozbiljnije promene potrebna radikalno drugaija kon
cepcija drutvenog ustrojstva kao totaliteta.

45

Dodatno, raspoloivi podaci govore se da svakom estom radniku u Srbiji poslo

davac ne uplauje obavezni penzijski sta (Ristanovi, 2011: 4).

61

ljudi koji po razliitim osnovama rade na crno. Najvie su

zastupljeni u sektoru trgovine, ugostiteljstva, graevinar
stvu, zanatskim i industrijskim delatnostima. Najprisutni
ji u sivoj ekonomiji su mladi, nekvalifikovani radnici i rad
nice, najvie do nivoa srednje strune spreme, zaposleni
bez redovnih primanja, nezaposlena lica preko 40 godina
starosti, primaoci socijalne pomoi, itd. Mnogi poslodav
ci zloupotrebljavaju razliite radno pravne institute a pre
svega probni rad, struno usavravanje i dr. i koriste ih kao
mogunost za zloupotrebe raznih vrsta. Najvie su ugro
eni mladi, bez radnog iskustva pripravnici (Ristanovi,
2011: 6).
Usled izrazitog poveanja broja nezaposlenih i penzi
onisanih lica, zamrznutih i nominalno niskih plata i pen
zija i veoma izraenog rasta cena osnovnih poljoprivred
no-prehrambenih proizvoda kao i energetskih resursa
ivotni standard ogromnog dela stanovnitva drastino se
pogorao. Prosena plata kree se oko 350 evra, a prosena
penzija oko 200 evra.46 Za namirivanje prosene potroa
ke korpe tokom jednog meseca, sudei po zvaninim stati
stikama, potrebno je neto preko 550 evra, dok neka istra
ivanja pokazuju da je za iole pristojan ivot etvorolane
porodice potrebno i celih 1.200 evra meseno. Beznadenu
situaciju jo drastinije ilustruju podaci o udelu siroma
nih i ekstremno siromanih lica u ukupnoj populaciji, koji
je u posljednjih nekoliko godina preao cifru od 800.000.
Zvanian broj siromanih osoba koje primaju socijalnu pomo iznosi 185.000, kohorta starija od 65 godina koja nema
nikakva materijalna primanja broji 100.000 lica dok se oko
46

Vidi vie na: http://www.mfin.gov.rs/pages/artic

le.php?&id=7161&chan
ge_lang=ls

62

40.000 gladnih zvanino hrani u narodnim kuhinjama

(Vratua, 2012: 245). Ovome treba dodati podatak da samo
2% porodica u Srbiji prima finansijsku pomo, a naknade
za nezaposlene kategorije su kratkotrajne i veoma niske
(Cveji, 2013: 70).
Ogroman broj problema u domeni zasnivanja i pre
stanka radnog odnosa kao i socijalne zatite radnitva
postepeno je pratila i promena radne legislative u vidu
liberalizacije radnog zakonodavstva. Niz izmena zakona
o radu predstavljaju imperativ (neo)liberalne racionaliza
cije pri emu, u kontekstu pune restauracije kapitalizma,
dolazi do realne supsumpcije rada pod kapital odnos47 ija
logika diktira i pitanje sadrine radne legislative. Prelom
nu taku po pitanju pravno normativnog aspekta ureenja
radnih odnosa predstavlja 2001. godina, kada se uvodi prvi
demokratski i evropski zakon u Srbiji kojim udrue
nje poslodavaca postaje priznati pravni subjekt formalno
jednak strani zaposlenih. Na ovaj nain, uvoenjem novog
pravnog subjekta, kao zastupnika sveta kapitala u insti
tucionalno ureenje radnog odnosa, u potpunosti nestaje
legitimizacijski mehanizam socijalne integracije radni
tva. Pored ovoga, ovaj zakon kodifikacijom odreenog seta
obavezujuih pravila i regulacija vrlo otvoreno zagovara
liberalizaciju trita rada kao i fleksibilizaciju radnih odno
sa uslovljavajui sniavanje radnikih prava na optem
nivou.48 Nakon to je 2005. godine donesen Zakon o radu
47

Vidi vie u: Kraovec, Primo. 2011. Realna supsumcija u hramu duha. u: Kroz
tranziciju. Novi Sad: AKO. str: 43-70

48

Tako se npr. Zakonom iz 2001. godine trajanje radnog odnosa na odreeno vre
me poveava sa pola godine na tri godine. Pitanja prava i odgovornosti radnitva
su vrlo turo ili nisu uopte definisani, ne postoje propisana pravila po pitanju
premetaja radnika i radnica, ne prepoznavaje se dopunski rad, itd.

63

koji je u izvesnom smislu ublaio (neo)liberalnu regulativu

Zakona iz 2001, efekti i posledice fleksibilizacije rada pono
vo dolaze do izraaja u odredbama novog Zakona o radu
usvojenog jula 2014. godine, reflektujui sve teu i inferi
orniju poziciju radnitva u pogledu ostvarivanja brojnih
prava iz radnog odnosa kao to su trajanje radnog odnosa,
preraspodela radnog vremena, radnog mesta, prekovre
menog rada, godinjeg odmora, visine zarade, rokova za
isplatu zarade, otkaza i otpremnina, sindikalne organizo
vanosti, itd. Paralelno sa ovim izmenama podie se godi
nji prag za odlazak u penziju za oba pola sa tendencijom
daljeg rasta. Neizvesnost koja ovim merama pogaa rad
nitvo se dodatno pogorava prihvatanjem nestandardnih
oblika rada, kao to su rad na odreeno, rad sa nepunim
radnim vremenom i obavljanje vie poslova istovremeno.49
Tako je broj preduzea koji radnike angauje na odree
no vreme u porastu, a udeo sindikalno organizovanih rad
nika u njihovom ukupnom broju se stalno smanjuje, upr
kos zbivanjima koja sve vie zahtevaju solidarnost. Sve ovo
stvara kod radnika oseaj nesigurnosti koji se sve vie iri
(SES, 2011: 83). Poslednju izmenu Zakona o radu pratila
je i velika debata koja se ticala agencijskog rada i mogu
nosti poslodavaca da iznajmljuju radnike i radnice to je
jasan pokazatelj u kojim ideolokim i materijalnim okvi
rima funkcionie drutvo danas. Fleksibilnim oblicima
zapoljavanja se dodatno uslovljava prekarizacija rada kao
i poveanje rezervne armije rada koja u krajnjoj instanci
49

U prilog ovome svedoi sve vei broj ugovora na odreeno vreme umesto na
neodreeno, honorari umesto redovnih plata na mesenom nivou, nestalno ili
fleksibilno radno vreme, to je upravo eufemizam za prekovremeni rad preko
vikenda, noni rad, u vreme praznika, itd. (Kraovec, 2012: 87)

64

dovodi do smanjivanja plata i smanjenja izdataka na rad. S

obzirom na to da nove izmene Zakona o radu zapravo olak
avaju otputanja, isti obim posla e spasti na manji broj
ljudi koji e morati vie da rade za istu ili ak manju platu,
dok e se otputena lica suoavati sa posledicama dugoro
ne nezaposlenosti. Problematinost novog Zakona o radu
proizilazi sa jedne strane iz nepreciznog definisanja klju
nih aspekata radnog odnosa, to daje prostor za zloupotre
be od strane poslodavca kome se omoguava da sve uslo
ve rada odreuje samostalno. Iako su ve postojali brojni
primeri krenja i nepravilnosti u sferi primene odredaba
prethodnih, blaih verzija Zakona o radu, novi zakonski
okvir omoguava upravo legalizaciju takvih praksi. Kon
kretne posledice nove zakonodavne logike odrazie se na
sve aspekte drutvene reprodukcije, ali i regulacije svako
dnevnog ivota radnitva to neminovno limitira socijal
no ekspanzivne parametre koje odreuju kvalitet ivota. S
tim u vezi, neizvenost po pitanju produetka radnog ugovo
ra, trajanja radnog vremena, isplate i visine nadnica kao i
limitiranost radnikog organizovanja i ograniena mogu
nost trajka determinie primoranost i spremnost na pot
plaeni, kao i rad u drastino pogoranim uslovima.
Ipak, od politike koja nas je dovela tu gde jesmo, za
sada se ne odustaje. tavie, Vlada Republike Srbije dodat
no je zaotrila situaciju insistirajui na merama tednje i
rezanju socijalnih izdataka. Ideja je da e se kroz tednju
smanjiti budetski deficit, dok e fleksibilizacija trita rada
konano omoguiti dolazak stranih investitora i otvaranje
radnih mesta. Direktne strane investicije ve dugi niz godi
na predstavljene su kao jedini lek za oporavak ekonomije.
Sve politike partije u Srbiji postavljale su pred sebe kao

65

vaan zadatak kreiranje povoljne poslovne klime ime bi

bio omoguen dolazak investitora. Povoljna poslovna kli
ma reflektovala se u subvencionisanju privatnog kapita
la novcem iz javnog budeta i kontinuiranom uruavanju
prava radnica i radnika u cilju pojeftinjenja cene rada za
kapital. Ako investitori i dolaze, to je pre svega zbog jeftine
radne snage, niskih poreza i niskih ekolokih standarda,
kao i subvencija koje drava nudi stranim investitorima za
svako novo radno mesto koje otvore. I pored svih pogodno
sti retki su sluajevi da se direktnim stranim investicijama
pokrene ozbiljniji razvoj realnog sektora najee su tu
u pitanju investicije u usluni sektor (trgovina i finansije),
laku industriju, proizvodnju poluproizvoda ili, pak, indu
strije u kojima se ne proizvodi ve sklapa finalni proizvod.
Naravno, ono to se preutkuje je da e se sve prelomi
ti preko lea radnitva: razliitim porezima smanjuju se
plate,50 a fleksibilizacija trita rada i olakano otputanje
dovode do jo vee konkurencije oko ionako oskudnog bro
ja radnih mesta. Ove mere treba posmatrati i u regional
nom kontekstu u kojem i ostale zemlje u naem okruenju
sprovode sline zakone, pa se privlaenje stranih investici
ja, odnosno podizanje konkurentnosti, pretvara u jednu
specifinu trku do dna u kojoj najvie ispataju oni najsiro
maniji. Treba ih posmatrati i u irem, evropskom kontek
stu u kojem naa jeftina radna snaga omoguava sniava
nje cene rada u zemljama kapitalistikog centra.
50

Primera radi, 7. decembra 2013. godine na snagu je stupio tzv. Zakon o solidar
nom porezu (Sl. glasnik RS, br. 108/2013) kojim se regulie umanjenje neto plata
i drugih primanja radnica i radnika zaposlenih u javnom sektoru. Solidarni porez je
u novembru 2014. zamenjen otvorenim smanjenjem plata u javnom sektoru veih
od 25.000 dinara linearno za 10%.

66

Dravni regulatorni okvir, dakle, ogleda se sa jedne

strane, u odustajanju od proizvodnog sektora i okretanju
ka direktnim stranim investicijama koje se prizivaju poput
neke sile koja e reiti probleme opustoene privrede i, sa
druge strane, u kreditnom zaduivanju kod inostranih fon
dova.51 Zaduivanje, kako smo videli i prethodno u tekstu,
nije nikakva novina. Ipak, u periodu od 1989. godine do
danas u svim bivim socijalistikim dravama se ovaj dug
drastino poveao. No, vano je naglasiti kako danas javno
politiki diskurs o zaduivanju slui dodatno i kao legiti
mizacijska strategija procesa mera tednje i neoliberalnih
regulativa koje se agresivno implementiraju u drutvenu
stvarnost. Konkretna analiza socioekomske logike proce
sa zaduivanja kao i karaktera duga u smislu legitimnosti
morala bi uzeti u obzir svrsishodnost i cilj upotrebe novca
dobijenog putem kredita kao i uporednu razliku izmeu
ekonomskog boljitka i koletaralne tete kao posledinog
efekta procesa zaduivanja.
Godina

Ukupan javni dug*

Uee u BDP u %

2000

14167

201,2

2001

13433

97,7

2002

11529

68,3

2003

11023

61,7

2004

9675

52,6

2005

10282

50,2

51

Propadanje privrede dodatno optereuje budet. Naime, produktivnost drastino

opada, manji broj zaposlenih uslovljava i manje budetske prihode od oporezi
vanja nadnica, a rast broja nezaposlenih i socijalno ugroenih drastino pritiska
socijalni sistem koji je na ivici kolapsa. Privremeni izlaz se pronalazi u stranim kre
ditima.

67

2006

9352

35,9

2007

8875

29,9

2008

8781

28,3

2009

9851

32,8

2010

12156

41,8

2011

14788

45,4

2012

17717

56,2

2013

20141

59,6

2014

22761

70,9

* U milionima evra

Kretanje javnog duga Republike Srbije

Izvor: Ministarstvo finansija, http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?&id=7161&chan
ge_lang=ls

Od 2008. do 2014. godine, ukupan javni dug je skoio

sa 8,7 na 22,7 milijardi evra. Kako je BDP u istom perio
du nominalno stagnirao, uee javnog duga u BDP-u je
sa 28,3% skoilo na 70,9%. U kontekstu razorene privre
de, drava nije u mogunosti da ubira dovoljno sredsta
va. Velika nezaposlenost uskratila je prihodovnu stranu
dravnog budeta znaajnijih primanja od oporezivanja
plata. Trokovi se, sa druge strane, uveavaju (iako blago
reeno skromnim) izdvajanjima za sve kategorije siroma
nog i nezaposlenog stanovnitva koje su u kontinuiranom
porastu. Budetske rupe se mahom popunjavaju iz pore
za na dodatu vrednost (PDV) i akciza, to su stavke koje
ine oko dve treine dravnih prihoda. Na ovaj nain tro
kovi budeta se prebacuju sa proizvodnje na potronju, sa
kapitala na rad. Ipak, ovakva struktura javnih finansija
nije odriva na dui rok. Sve siromaniji graani smanju

68

ju svoju potronju ime se smanjuje naplata PDV-a i akci

za, odnosno prihodi budeta. Potronja graana i graanki
se potencijalno moe pokrenuti kreditnim zaduivanjem
ime se trenutni trokovi odlau za budunost. Ipak, neiz
vesnost posla i niske zarade ine naplatu kreditnog duga
upitnim. Raste procenat nenaplativih kredita, to povrat
no utie na rast cene novih kredita (kamata) i time ih opet
ini nedostupnim irim drutvenim slojevima. Smanje
nje budetskih prihoda dodatno e uticati i na nove rezo
ve u socijalnim davanjima. Za oekivati je da javni servi
si, zdravstvo i obrazovanje, nastave da se guraju ka tritu,
odnosno da se drava povue iz finansiranja ovih sektora
ime e oni postati nedostupniji ljudima koji nemaju novca
da ih plate. Drava je, dakle, od servisa koji je finansiran od
graana i koji treba da obezbedi osnovne uslove za dosto
janstven ivot, u potpunosti pretvorena u aktera koji radi
u slubi kapitala, obezbeujui jeftinu radnu snagu i uslo
ve za reprodukciju tog kapitala (Simovi, 2014). Naravno,
ovakva orijentacija je uslovljena i kretanjima globalne eko
nomije. Naime, u uslovima u kojima se kapital slobodno
kree preko granica nacionalnih kapitalistikih drava,
podizanje poreza i uvoenje protekcionistikih mera, kada
je unutranje trite vrlo skromnog kapaciteta, moe samo
negativno uticati na trgovinski bilans drave. Ipak, ukoli
ko veem broju ljudi na ovom stepenu tehnolokog razvoja
postaju nedostupne javne usluge onda moramo zakljuiti
da je u pitanju neefikasnost kapitalistikog modela regula
cije. Stvaranje uslova za rast profitabilnosti ugroava potre
be ljudi za razliitim aspektima socijalne sigurnosti pa
se stoga logika profita pojavljuje kao neefikasan alokator
resursa. Zato se reenje za aktuelnu situaciju mora potrai

69

ti u radikalno drugaijem ekonomskom modelu koji e biti

zasnovan na principima solidarnosti i jednakosti.
Bilans pokuaja stabilizacije privrede u poslednjih
nekoliko decenija je poraavajui. BDP jo uvek nije dosti
gao nivo iz daleke 1989. godine. Ideja o razvoju industrijske
proizvodnje je naputena pri emu je udeo industrijske pro
izvodnje u strukturi BDP-a pao na mizernih 15%. Uniteni
proizvodni pogoni i teko stanje u realnom sektoru odrazili
su se izrazito negativno na poloaj radnike klase. Poda
ci iz istraivanja Socijalno-ekonomskog saveta Republike
Srbije govore da je u procesu privatizacije posao izgubilo
gotovo 3/4 (74,41%) ljudi zaposlenih u drutvenom sektoru,
a da pri tom nije re o porastu produktivnosti ve o gae
nju mnogih proizvodnih pogona (SES, 2011:83). Javni ser
visi i infrastruktura, kao referentni okvir za ostvarivanje
socijalnih prava, u kritinom su stanju, dok se istovreme
no siromatvo poveava rapidnim tempom. Katastrofalna
posledica je i to to je skoro cela drutvena privreda Repu
blike Srbije u periodu 2002. do 2011. prodata za bednih 2,6
milijarde evra (Drakovi, 2011: 6). Obeani prosperitet na
unutranjem planu sveo se na puku preraspodelu imovine
i utvrivanje ekonomske i politike moi, dok je na meu
narodnom planu uvrena integracija na periferiju svet
skog kapitalistikog sistema.
Danas preovlauju teze da je naa trenutna situacija
iskljuiva posledica naih ekonomskih, politikih, drutve
nih i kulturnih obeleja, naslea i struktura. Tvrdi se da
e se podrazvijenost prevazii stimulacijom irenja kapi
tala, kapitalistikih institucija i vrednosti koje dominiraju
nacionalnim kapitalistikim centrima. Iza ovih pozicija se
implicitno provlai shvatanje o gradualnoj transformaciji,

70

ideja da se Srbija nalazi u jednoj fazi razvoja ka modelu

koji predstavljaju (uistinu idealizovane i nekritiki sagle
dane) zapadne kapitalistike zemlje, fazi koju e prevazii
ako bude pratila direktive meunarodnih institucija poput
MMF-a, Evropske komisije ili Svetske banke.
Meutim, ono to se u ovakvoj postavci previa je
jedna makro perspektiva. Naime, kapitalistiki nain pro
izvodnje, sa specifinom ekstenzivnom, funkcionalnom i
geografskom podelom rada, globalno gledano predstavlja
dominantni sistem uz sve svoje lokalne politike i kultu
roloke specifinosti. itav niz meusobno uvezanih eko
nomskih zadataka rasprostrt je irom zemaljske kugle.
Ipak, globalna podela rada ustrojena je na nain koji omo
guava eksploataciju i nejednaku raspodelu proizvedenih
vikova. Svetska ekonomija u tom smislu moe se podeli
ti na nekoliko nivoa. Osnovna relacija jeste centar - peri
ferija. Za razliku od centralnih delova svetske ekonomije
koje karakteriu jake drave, visokorazvijena, kapitalnointenzivna proizvodnja i prisvajanje vikova ostvarenih
na globalnom nivou, periferne oblasti karakteriu relativ
no slabe drave,52 neokolonijalni ili skoro pa neokolonijal
ni poloaj, radno-intenzivna proizvodnja koja se u velikoj
meri zasniva na eksploataciji sirovina i jeftine radne sna
ge.53 Eksploatacija, odnosno izvlaenje bogatstva od peri
fernih oblasti ka zemaljama centra, predstavlja struktur
52

Naravno, drave su uvek i svuda jake kada je potrebno obezbediti uslove za

nesmetanu akumulaciju i cirkulaciju kapitala.

53

Trendovi na globalnom nivou, uopteno govorei, pokazuju tendenciju da siro

mane zemlje izvoze sirovine (primarne robe) bogatijim zemljama koje potom te
sirovine prerauju u gotove proizvode i prodaju ih nazad siromanim zemljama.
Dodata vrednost koja je sadrana u gotovim proizvodima, a koja je uvek via od
vrednosti sirovina, omoguava veu zaradu zemljama centra (kao i radna mesta

71

nu znaajku svetske kapitalistike ekonomije i omoguava

reprodukciju odnosa dominacije i subordinacije na global
nom nivou. Kapitalistika ekonomija obuhvata prostor koji
nadilazi bilo koju politiku strukturu. Kao takvu gotovo ju
je nemogue kontrolisati. To, ipak, ne znai da je za funkci
onisanje kapitalizma nepotrebna drava. Sasvim suprotno,
drave su te koje na lokalnom nivou apsorbuju ekonomske
gubitke i omoguavaju reprodukciju sistema.54 Meutim,
nedostatak centralne politike strukture na globalnom nivou omoguava kontinuiranu eksploataciju i neravnomer
nu raspodelu vikova od periferije ka centru. Iako ivimo
u globalizovanom svetu nacionalne granice i dalje igraju
vanu ulogu, ograniavajui ne samo odreenu teritori
ju ve i ekonomiju koja se na toj teritoriji razvija. Granice
su sve manje bitne za kapital, ali za radnu snagu i drav
ne proraune one su i dalje realnost. Ovakva postavka na
globalom nivou ima barem trostruku funkciju u lokalnom
kontekstu. Pre svega, ona usled eksterno obavezujuih
limita, drastino onemoguava vei stepen autonomije u
voenju ekonomske politike. Druga stvar se tie nemogu
nosti industrije, u uslovima kada je unutranje trite vrlo
skromnog obima, da proizvodi dovoljno konkurentnu robu
za razmenu na meunarodnom tritu. Ovakva konstela
koja su na ovaj nain upoljena). Tako zemlje periferije nikada ne mogu izvoziti
dovoljno da bi pokrile svoj uvoz.
54

U kapitalizmu politiki entiteti stalno preuzimaju ekonomske gubitke, dok se eko

nomska dobit raspodjeljuje u privatne ruke. Stoga prije tvrdim da se kapitalizam,
kao ekonomski modalitet, temelji na injenici da ekonomski faktori djeluju na pod
ruju koje je vee od onoga to ga bilo koji politiki entitet moe potpuno kon
trolirati. To daje kapitalistima strukturno zasnovanu slobodu manevriranja. Ona
omoguava stalnu ekonomsku ekspanziju svjetskog sistema iako je raspodjela
koristi vrlo nesimetrina (Wallerstein, 1986: 262).

72

cija ograniava efektivniji razvoj proizvodnih kapaciteta.

To nas dovodi do tree funkcije. Naime, vaan uticaj na
ovaj zaarani krug ima i nizak standard stanovnitva koje
na unutranjem planu nije u mogunosti da potronjom
kompenzuje deficite stvorene na meunarodnom planu
uvoz pre svega jeftinije i kvalitetnije robe iz inostranstva, u
uslovima poputanja carinskih barijera, ini domae proiz
voae nekonkurentnim i na unutranjem tritu.
Dakle, ukoliko govorimo o fazama razvoja, uzimaju
i u obzir ovaj globalni kontekst, ishodite aktuelne politi
ke i drutveno-ekonomskih procesa kojima svedoimo ne
moe biti integracija u razvijeni Zapad. Ako ih i raspo
znajemo, ove faze prvenstveno moramo razumeti kao delo
ve procesa integracije naeg drutva na margine globalnog
kapitalistikog sistema, odnosno njegovo ukotvljavanje
kao periferije idealizovanog razvijenog Zapada. Tek poli
tika i ekonomska suverenost mogu omoguiti razvoj koji
je u interesu stanovnitva podrazvijenih podruja kakvo je
Srbija postala. S druge strane, ovde je potrebno naglasiti
da bilo kakav vid zatvaranja drutva u ideoloki imaginari
jum autarkinosti nikako ne moe biti reenje ove situacije.
Ono to je potrebno jeste povezivanje na nadnacionalnom
nivou ali zasnovano na principima solidarnosti, jednako
sti i uzajamnosti, povezivanje koje nee biti zasnovano na
dominaciji jednog drutva nad drugim, jednog naroda nad
drugim. Jedini alternativni svjetski sistem koji bi mogao
odrati visok nivo produktivnosti i izmijeniti sistem prera
spodjele podrazumijevao bi reintegraciju nivoa politikog i
ekonomskog odluivanja (Wallerstein, 1986: 262). Ako ne
elimo ostati podruje za eksploataciju jeftine radne sna
ge uz visoku nezaposlenost i nepostojea ili minimalna

73

radna prava i nedostatak bilo kakvog socio-ekonomskog

razvoja, neophodna je konsolidacija reprodukcije drutva
na bazi socijalne integracije radnitva. Ovo bi pre svega
znailo redefinisanje drutva u cilju egalitarne socijalne
politike to bi podrazumevalo upravljanje ekonomijom u
pravcu zadovoljenja potreba ljudi a ne imperativom profi
ta. Naravno, mogue je da e kao rezultat nae ideoloke
razoruanosti, trenutne borbe protiv kapitalistike ofanzi
ve na kraju voditi velianstvenom porazu. Mogue je, ali
moramo preuz eti taj rizik (Lebovic, 2014b: 36).
O istraivanju
Pred vama se nalazi istraivanje pod skupnim naslo
vom Bilans stanja doprinos analizi restauracije kapitali
zma u Srbijikoje je sprovedeno tokom 2014. godine. Istra
ivanje je pokrenuto u cilju doprinosa analizi restauracije
kapitalizma, odnosno posledica politikih i ekonomskih
zbivanja koja su pogodila nae drutvo u prethodnih etvrt veka. Inicijalna ideja ovog istraivanja je bila rekon
strukcija fragmenata sadanjosti kao razornih socijalnih
uinaka uspostave kapitalizma. Istraivanje tranzicije,
odnosno perioda pune restauracije kapitalizma na prosto
ru Srbije, donelo je itav niz tekstova i publikacija koje se
kritiki odnose spram procesa koji su se odvijali u prote
klim decenijama. No, nuno je imati na umu da je kritika
koja je dolazila iz leve perspektive ostala u senci dominant
ne liberalne interpretacije. Ovo ne treba da udi. Levica je,
u najirem smislu, poraena kao politika opcija slomom
socijalizma. Poraz u politikom polju rezultovao je i pora
zom na svim nivoima drutva. Tako i najvei deo istraiva

74

nja i interpretacija drutvene stvarnosti ostaju u okvirima

liberalnog konsenzusa.
No ovaj poraz ne moe predstavljati kraj levice. Kapi
talizam je sistem proet itavim nizom protivrenosti, sistem eksploatacije koji armije ljudi ostavlja obespravljene
bez osnovnih sredstava za ivot. Ovakva sadanjost kon
tinuirano stvara potrebu za artikulacijom politike alter
native. Predlozi za bolje sutra naravno ne dolaze samo
iz levog spektra, ali se alternativa ne moe izgraditi bez
dovoenja u pitanje samih osnova kapitalistikog drutve
nog ureenja. Stoga i svi predlozi za reformu kapitalizma u
pravcu vee regulacije trita ili pak njegove potpune dere
gulacije, ne reavaju centralne protivrenosti sistema.
Kako je Antonio Grami jednom rekao, potrebno je
okrenuti se odluno ka stvarima kakve postoje danas. Stju
art Hol je dodao ne onakvim kakve misli da su bile pre
deset godina, ne onakvim kakve su opisane u svetim tek
stovima, ve onakvim kakve jesu: ka protivrenom kame
nitom tlu postojee konjukture (Stjuart Hol, navedeno pre
ma: Ili, 2007: 654). U tom smislu, postoji ogromna potreba
za razumevanjem klasnih modaliteta savremenog drutva
kako bi se u svetlu strukturnih promena kapitalistike
restrukturacije otvorio prostor za socijalistiku intervenci
ju u cilju potpuno nove regulacije drutvenih odnosa.
Analizirajui proces privatizacije, sferu agrara, javna
preduzea, poloaj ena, komodifikaciju visokog obrazo
vanja i promene u sistemu penzionog i invalidskog osigu
ranja, eleli smo da ukaemo na probleme koji se nalaze
u samom centru logike funkcionisanja jednog perifernog

75

kapitalistikog drutva kakvo je Srbija.55 Iako je zamilje

no da neke teme budu obraene ire, konkretne okolno
sti su diktirale finalni izgled pojedinih tekstova koji su u
odreenoj meri redukovaniji u odnosu na prvobitnu zami
sao. Nedostatak resursa i kapaciteta kao i nepristupanost
informacija samo su neki od razloga koji su za posledicu
imali sueni opseg pojedinanih tematskih celina. Takoe,
s obzirom na metodoloku heterogenost i razliite istorij
ske obuhvate, to je donekle uzrokovano i razliitim teorij
skim i strukovnim profilima autora i autorki, tekstovi mar
kiraju razliita pitanja, akcentuju razliite aspekte, to je u
neku ruku uslovljavalo i neujednaeni pristup odreenim
temama u kontekstu krovnog istraivanja. Ovakav plura
lizam ne treba shvatiti kao manjkavost, ve nasuprot tome
kao pristup koji moe osvetliti vie dimenzija u analizi pro
cesa restauracije kapitalizma u Srbiji.
Tekstove koji se nalaze pred vama treba itati kao
prilog kritikoj analizi kapitalistike sadanjosti na osno
vu kojih je u drugom koraku potrebno graditi konkretne
predloge za korenitu promenu drutva u kojem ivimo.
Bez praktinog politikog organizovanja, na temelju sve
obuhvatnog programa koji nudi osnovu radikalne trans
formacije, ne moemo oekivati materijalizaciju interesa
obespravljenih, interesa koje je mogue ostvariti samo u
drutvu koje se vodi principom maksimizacije zadovolje
nja potreba ljudi a ne profita.

55

Pored navedenih, isprva je bilo planirano da istraivanje obuhvati i temu javnog

duga, kao i analizu izmena radne legislative u proteklim decenijama. Sigurno je
da bi ova dva aspekta znaajno doprinela celovitosti istraivanja. Ipak, te analize
e morati da budu sprovedene drugom prilikom.

76

Literatura:
Babi, Mate et al. 1981. Sistem samoupravnog drutvenog
planiranja. Beograd: Institut ekonomskih nauka
Bihr, Alain. Capital... humain. Le Monde diplomatique,
decembar 2007. (Dostupno na: http://www.monde-diplo
matique.fr/2007/12/BIHR/15426)
Bilandi, Duan. 1985. Historija Socijalistike Federativ
ne Republike Jugoslavije: glavni procesi 1918-1985. Zagreb:
kolska knjiga
Boli, Silvano. 2003. Svet rada u transformaciji. Beograd:
Plato
Boi, Milorad. 2009. Deindustrijalizacija zemalja u tranzi
ciji i njene ekonomske posledice. u: Teme, Vol. XXXIII, br. 2.
Ni: Univerzitet u Niu
Buden, Boris. 2002. Kaptolski kolodvor. Beograd: Centar za
savremenu umetnost
Cemovi, Momilo. 1985. Zato, kako i koliko smo se zadui
li. Beograd: Institut za unapreenje robnog prometa
Centrih, Lev. 2014. The Road to Collapse: The Demise of
the League of Communists of Yugoslavia. Beograd: Rosa
Luxemburg Stiftung
Cveji, Slobodan. 2013. Penzioneri i nezaposleni u klasnoj
analizi sluaj Srbije. u: Promene osnovnih struktura dru
tva Srbije u periodu ubrzane transformacije. Beograd: Insti
tut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta

77

olanovi, Branko. 1985. Dugovi Jugoslavije. Novi Sad:

Dnevnik
Drakovi, Boo. 2011. Recenzija. u: Efekti privatizacije u
Srbiji. Beograd: Socijalno-ekonomski savet Republike
Srbije (SES)
ini, Zoran. Komunizam van zakona. Peanik, 31. jul
1991. (Dostupno na: http://pescanik.net/komunizam-vanzakona/)
Efekti privatizacije u Srbiji. Beograd: Socijalno-ekonomski
savet Republike Srbije (SES). 2011.
Hjus, Ursula. 2012. Kriza kao kapitalistika prilika: Nova
akumulacija kroz komodifikaciju javnih usluga. u: U borbi za
javno dobro. Beograd: Centar za politike emancipacije
Ili, Def. 2007. Kovanje demokratije Istorija levice u Evropi,
1850-2000. Beograd: Fabrika knjiga
Jugoslavija 1945-1985. Beograd: Savezni zavod za statisti
ku. 1986.
Kagarlitsky, Boris. Russias New and Old System, Against
the Current, 3. mart 1995. (Dostupno na: https://solidarityus.org/site/node/2834)
Kardelj, Edvard. 1977. Samoupravljanje u Jugoslaviji 19501976. Beograd: Privredni pregled
Kirn, Gal. 2010. Jugoslavija: od partizanske politike do post
fordistike tendencije. u: Up&Underground, br. 17-18. Zagreb: Bijeli val
Kraovec, Primo. 2010. Rad, politika i socijalizam. u:
Up&Underground, br. 17-18. Zagreb: Bijeli val

78

Kraovec, Primo. 2011. Realna supsumcija u hramu duha.

u: Kroz tranziciju. Novi Sad: AKO
Kraovec, Primo. 2012. Rad u nauci i kulturi. u: U borbi za
javno dobro. Beograd: Centar za politike emancipacije
Kraovec, Primo. 2013. Slovenska pobuna trai svoju
boju. Le Monde diplomatique, januar 2013. (Dostupno na:
http://lemondediplomatique.hr/slovenska-pobuna-trazisvoju-boju/)
Latifi, Ibrahim. 1997. Jugoslavija 1945-1990. Beograd:
Drutvo za istinu o antifaistikoj narodnooslobodilakoj
borbi u Jugoslaviji (1941-1945)
Lazi, Mladen. 1987. U susret zatvorenom drutvu. Zagreb:
Naprijed
Lazi, Mladen. 1994. Sistem i slom. Beograd: Filip Vinji
Lazi, Mladen. 1995. Pristup kritikoj analizi pojma tran
zicije. u: LUA, br. 1-2. Niki: Centar za informativnu
djelatnost SIZ za kulturu i naune djelatnosti.
Lebovic, Majkl A. 2014a. Put ka ljudskom razvoju: kapitali
zam ili socijalizam? Beograd: Centar za politike emancipa
cije
Lebovic, Majkl A. 2014b. Drava i budunost socijalizma.
Beograd: Centar za politike emancipacije
Lebowitz, Michael. 2010. The Socialist Alternative: Real
Human Development. New York: Monthy Review
Lebowitz, Michael. 2012. The Contradictions of Real Soci
alism: The Conductor and the Conducted. New York: Monthly Review Press

79

Lowinger, Jake. 2009. Economic Reform and the Double

Movement in Yugoslavia. An Analysis of Labor Unrest and
Ethno-Nationalism in the 1980s. A Dissertation submitt ed
to Johns Hopkins University, Baltimore.
Mihalj, Pavle. 1999. Dugovi zemalja u tranziciji. u: Politika
misao, Vol XXXVI, br. 2. Zagreb: Fakultet politikih zna
nosti
Mili, Anelka. 2001. Sociologija porodice. Beograd: igoja
tampa
Miloevi, Slobodan. 1989. Godine raspleta. Beograd: BIGZ
Musi, Goran. 2012. Od svaije-niije do neije, samo ije?
Drutvena svojina i javno dobro u srpskoj tranziciji. u: U bor
bi za javno dobro. Beograd: Centar za politike emancipacije
Musi, Goran. 2014. Radnika klasa Srbije u tranziciji 19882013. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung
Novakovi, Nada. 2013. trajkovi, sindikati i privatizacija
u Srbiji. u: Socioloki pregled, Vol. XLVII, br. 1. Beograd:
Institut drutvenih nauka
Perovi, Latinka. Ostraenost je naa druga priroda. Vre
me, 18. jul 2013. (Dostupno na: http://www.vreme.rs/cms/
view.php?id=1126532)
Petranovi, Branko. 1988a. Istorija Jugoslavije 1918-1988.
Prva knjiga: Kraljevina Jugoslavija 1914-1941. Beograd:
Nolit
Petranovi, Branko. 1988b. Istorija Jugoslavije 1918-1988.
Trea knjiga: Socijalistija Jugoslavija 1945-1988. Beograd:
Nolit

80

Ristanovi, Radovan. 2011. Dostojanstven rad u Republici

Srbiji postavljanje jednakosti i solidarnosti u sredite evro
integracija. Beograd: Centar za demokratiju
Simovi, Vladimir. U vrtlogu mera tednje. Maina, 29.
septembar 2014. (Dostupno na: http://www.masina.
rs/?p=444)
Suvin, Darko. 2014. Samo jednom se ljubi: radiografija SFR
Jugoslavije 1945.-72; uz hipoteze o poetku, kraju i sutini.
Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung
Strategija reindustrijalizacije. Beograd: Savez ekonomista
srbije. 2013. (Dostupno na: http://www.ses.org.rs/upload/
StrategijaReind2013Srp.pdf)
Vesi, Darko et al. 2013. Kome je odgovorno nae drutveno
odgovorno visoko obrazovanje? u: Stvar: asopis za teorijske
prakse, br. 4. Novi Sad: KSF Gerusija
Vratua, Vera. 2012. Tranzicija odakle i kuda? Beograd:
Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta
Vukovi, Vuk. Javni sektor u Srbiji: izmeu mita i stvarno
sti. Bilten, 27. maj 2014. (Dostupno na: http://www.bilten.
org/?p=1032)
Wallerstein, Immanuel.1986. Suvremeni svjetski sistem.
Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost
Woodward, Susan. 1995. Socialist Unemployment: The
Political Economy of Yugoslavia, 1945-1990. Princeton, New
Jersey: Princeton University Press

81

Woodward, Susan. 2003. The Political Economy of EthnoNationalism i Yugoslavia. u: Socialist Register, Vol. 39. Lon
don: Merlin Press

82
82

83

Filip Balunovi

O fenomenima procesa privatizacije

u Srbiji

Predmet ovog istraivanja je proces privatizacije u

Srbiji koji otpoinje programom makroekonomske stabi
lizacije 1989. godine, a koji jo uvek nije zavren. Za okvir
rada uzeta je kritika ideolokog obrasca koji u postsocija
lizmu nosi naziv tranzitologija. Teorijsko stanovite auto
ra bie vezano za kritiku tranzitologije kao deklarativno
nenormativnog pristupa, pa emo tranzitolokoj paradig
mi prii kao ideoloki posredovanom teorijskom konceptu
koji za cilj ima podravanje doktrine neoliberalnog kapita
lizma,1 a samim tim i legitimizaciji privatizacije kao cen
tralne kategorije ove doktrine. Uzroci i razlozi za ulae
nje u proces privatizacije s kraja 1980-ih godina nee biti
traeni u ekonomskoj nunosti, kako je to redukcionisti
ki predstavljeno tranzitolokim obrascem, ve u promeni
logike reprodukcije drutva, te jasnom ideolokom zaokre
tu i usko interesnom delovanju nove politiko-ekonom
ske elite.2
1

Za pojanjenje stanovita, vidi na primer: Guilhot, Nicolas. 2005. The democracy

makers: Human rights and International Order. New York: Columbia University
Press.

Izrazom nova ekonomsko-politka elita ne podrazumeva se kadrovski diskonti

nuitet, ve ideoloka i strukturno nova uloga koju elita u postsocijalizmu zauzima.
Prema podacima empirijskih istraivanja, ekonomski deo ove elite sastavljen je
mahom od pripadnika nekadanje socijalistike nomenklature, kojima se pridru
uje grupacija koja svoj nastanak duguju upravo promenjenim uslovima dru

84

Ovaj rad e se baviti analizom svojstava privatizaci

onog procesa, sa ciljem da dokae direktnu vezu izmeu
privatizacije, sa jedne, i proaktivne periferizacije dru
tva, sa druge strane. Istraivanje e nastojati da pokae i
da je zapeaena periferizacija3 u globalnom kapitalisti
kom sistemu nastala kao posledica aktivnosti domaih, a u
skladu sa interesima i stranih elita koje su, u promenjenim
uslovima, iskoristile novi drutveno-ekonomski okvir za
maksimalizaciju sopstvenog politikog i ekonomskog inte
resa. Naelni teorijski okvir u vezi sa periferizacijom bie
Volerstinova (Immanuel Wallerstein) teorija svetskog siste
ma, prema kojoj dolazi do razvijanja zavisnih odnosa izme
u zemalja kapitalistikog centra i periferije (u koji spada
Srbija), u okviru globalne podele rada, gde globalni kapital
izvlai viak vrednosti na osnovu korienja jeftinije radne
snage i resursa perifernih zemalja.4 Proces periferizacije
e, pri tome, biti doveden u direktnu vezu sa galopiraju
om stopom drutvene i ekonomske diferencijacije meu
stanovnitvom Srbije, koju prati progresivno pogoranje
tvene reprodukcije krupni preduzetnici (iji uspon je u velikoj meri omoguen
akumulacijom kapitala na legalni, ilegalni ili polulegalni nain). S druge strane, u
politikoj eliti se takoe izdvajaju bivi pripadnici nomenklature (u obe grupe, i
ekonomskoj i politikoj, kako vreme odmie udeo ove grupe se smanjuje iz bio
lokih razloga), ali i delovi strunjakih slojeva, koji su tokom socijalizma i nakon
toga, ostali glavni rezervoar za regrutaciju pripadnika politike elite (Vidi vie u:
Lazi, Mladen. 2014. Regrutacija ekonomske elite: kontinuitet i promene, u: Eko
nomska elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalistikog poretka, Beograd:
Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta).
3

Pod zapeaenom periferizacijom podrazumeva se privoenje kraju produbljiva

nja odnosa u kojima periferija svetskog kapitalistikog sistema postaje ekonom
ski zavisna od centra tog sistema.

Vidi vie u: Wallerstein, Immanuel.1986. Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: Cen

tar za kulturnu djelatnost.

85

poloaja radnitva. Samu prirodu privatizacionog proce

sa treba okarakterisati kao nuno razarajuu po drutvo u
celini, a time i osporiti tranzitoloku (ideoloku) podelu pri
vatizacija na dobre i loe. Ujedno, u radu e se preovla
ujui termin tranzicije, zameniti terminom transformacije
koji u svojim analizama postsocijalistikog perioda koristi
sociolog Mladen Lazi. Transformacija e kao pojam biti
koriena u cilju karakterizacije procesa prelaska sa jed
nog politiko-ekonomskog sistema u drugi. Za razliku od
tranzitologije, navedenim pojmom nee se pretpostavljati
normativni obrisi5 i nee se ulaziti u ocenu toga koji je od
dva politiko-ekonomska sistema, onaj iz koga se kree ili
onaj koji nastaje, superiorniji. Transformacija e, pratei
Laziev pristup,6 biti odreena kao proces koji ima jasno
zacrtani poetak (kraj socijalistikog perioda), ali ne i una
pred jasno definisan kraj. Ipak, ta se nepredvidljivost danas ogleda samo u stepenu periferizacije, odnosno u kojoj
meri e zavisna periferna drava biti inferiorna spram cen
tra kapitalistikog sistema.
Ispitujui prirodu same pojave privatizacije, u istrai
vanju e biti formulisana etiri fenomenoloke kategorije,
kojima se moe opisati dati proces u Srbiji, ukljuujui i
aktuelne tendencije koje su neki od do sada vienih slua
jeva trasirali. U pitanju su sledei fenomeni privatizacio
nog procesa u Srbiji:

Uprkos tome to definicija tranzicije takoe navodi da je tranzicija interval izme

u dva politika sistema (ODonnell et al, 1986: 6), kroz analizu e se, kao to je
ranije naznaeno, nastojati da pokae da je ovaj pojam samo deklarativno nenor
mativan.

Vidi vie u: Lazi, Mladen. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd: Slubeni Glasnik.

86

1. Konverzija politikog kapitala nove/stare elite u eko

nomski kapital;
2. Prvobitna akumulacija kapitala uz pomo ratnog
profiterstva i drugim oblicima kriminalnih aktivno
sti i njegovo uvoenje u legalne tokove;
3. Privatizacija velikih preduzea kao jedan od znaaj
nijih instrumenata za kratkoronu kupovinu soci
jalnog mira i ostanak na vlasti;
4. Subvencionisanja investitora kao indikator simbioze
izmeu drave i kapitala.
Takoe, kritiki u se osvrnuti na jezike dihotomi
je kao to su dobri naspram loih ugovora ili uspene
naspram neuspenih privatizacija, koje se koriste u jav
nom govoru i slue relativizaciji celokupnog procesa priva
tizacije i njegovih rezultata.
1. Uvod
Umesto ispitivanja prirode protivurenih elemenata koji
izbiju na povrinu pri katastrofama apologete se zaokupe pori
canjem same katastrofe i insistiranjem (...) na tome da se kriza
nikad ne bi pojavila da je proizvodnja sprovoena po udbeni
cima.
(Karl Marx, 1999: 500)

Od kraha realnopostojeih socijalistikih reima u
Istonoj Evropi, Srbija je poput ostalih bivih jugosloven
skih republika, ali i nekadanjih zemalja lanica Istonog
bloka, stupila u proces politike i ekonomske transformaci
je. Za razliku od drava Istonog bloka, drave nastale ras
padom socijalistike Jugoslavije imale su neto drugaiji

87

put kada je u pitanju ekonomska transformacija (to zbog

rata, to zbog drugih strukturnih i geostratekih speci
finosti) mada i meu njima postoje odreene razlike u
pogledu karakteristika transformacije. Za razliku od, pri
mera radi Poljske, u kojoj se sa ok terapijom, po modelu
koji je predloio poznati ameriki ekonomista Defri Saks
(Jeffrey Sachs), otpoelo jo dok je on bio savetnik poljskog
sindikata Solidarnost 1989. godine, u republikama bive
Jugoslavije, poput Srbije, njeno je nesmetano sprovoe
nje bilo onemogueno ratom. Srbija je naime, posredno ili
neposredno, bila akter u svim sukobima na prostoru neka
danje jugoslovenske federacije, izuzev onog u Makedoni
ji 2001. godine. Stoga je (re)aktivizacija postsocijalistike
transformacije ovde morala da prieka. Drugim reima,
dok se politika transformacija ve dogodila pre rata, eko
nomska je bila delimino blokirana tokom 1990-ih godi
na. Svakako da ni u drugim dravama koje su nastojale da
transformiu svoje ekonomske odnose nije bilo rei o pot
punoj privatizaciji i liberalizaciji trita preko noi, ali se
moe rei da je taj proces puzajue liberalizacije,7 uglav
nom, znatno bre iao u podrujima nezahvaenim ratom,
kako u okvirima bive SFRJ, tako i u delovima nekada
njeg Istonog bloka. Iako su temelji ekonomske transfor
macije itave socijalistike Jugoslavije formirani jo 1989.
godine donoenjem saveznog Zakona o drutvenom kapi
talu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (Sl.
list SFRJ, br. 84/89 i 46/90), u Srbiji je privatizacija kao,
kako je neki nazivaju kljuna karika uspenog sprovoe

Dejvid Harvi (David Harvey) koristi izraz puzajui neoliberalizam kako bi oznaio
proces jaanja neoliberalne paradigme korak po korak (Harvey, 2005: 87-89).

88

nja procesa tranzicije,8 svoj puni zamah doivela tek nakon

2000. godine. To naravno ne znai da prethodno pomenuti
savezni zakon, kao i republiki Zakon o uslovima i postup
ku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine iz
1991. godine kojim su uvedeni novi uslovi privatizacije, ali i
Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1997,9 nisu u znaajnoj
meri predodredili dalji tok privatizacije koja nakon 2000.
godine poprima znatno radikalnije oblike.
Promenom vlasti 2000. godine, poinje se sa radom
na novom Zakonu o privatizaciji koji Skuptina Republi
ke Srbije (u to vreme i dalje lanice Savezne Republike
Jugoslavije) usvaja 2001. godine, od kada i zapoinje period
koji Mladen Lazi naziva periodom normalizacije (Lazi,
2011: 65), odnosno period u kom je blokirana transforma
cija deblokirana, liena spoljno-politikih i u znaajnoj
meri unutranje-politikih konica ekonomskoj transfor
maciji. Time je uspostavljena i tendencija ka ubrzanoj pri
vatizaciji. Prema zakonu iz 2001. godine, proces privatiza
cije odvijae se sve do avgusta 2014. godine, kada na snagu
stupa poslednji Zakon o privatizaciji koji za cilj ima dovra
vanje procesa privatizacije (planirano do kraja 2015. godi
ne) zapoetog pre etvrt veka. Uprkos brojnim poraavaju
im rezultatima dosadanjih privatizacija, ijom emo se
analizom baviti u ovom radu, u brojnim analizama nave
denog procesa akcenat je i dalje na malverzacijama, korup
8

Vidi vie u: orevi, Milijana. 2009. Proces privatizacije u Srbiji u periodu od

2000. do 2008. godine, u: kola biznisa, br. 2. Novi Sad: Visoka poslovna kola
strukovnih studija.

U vreme donoenja ovog zakona, tadanji ministar za vlasniku transformaciju

Milan Beko je tvrdio: Posle nevolja u kojima se privreda nala tokom sankcija,
sada dolazi do relaksacije. Vidi vie u: Zakon o svojinskoj transformaciji, NIN,
25. jul 1997. (Dostupno na: http://www.nin.co.rs/arhiva/2430/5.html).

89

ciji, nedovrenosti, povrnosti, nestrunosti i slinom. Pri

vatizacija kao takva ne dovodi se u pitanje, pa je i zakon iz
avgusta 2014. godine potvrda toga da se izlaz iz teke eko
nomske situacije trai u ubrzavanju procesa privatizacije,
pre nego li u njenom preispitivanju. Prema tranzitolokoj
teoriji, drutva koja se (re)integriu u meunarodni sistem
baziran na trinoj ekonomiji i pluralistikom politikom
sistemu (Lazi, 2011: 65) moraju sprovesti proces privatiza
cije iz nekoliko razloga: podizanje nivoa ekonomske efika
snosti, vea konkurentnost na internacionalnom tritu,
racionalizacija poslovanja, usklaivanje trokova proiz
vodnje sa cenama, uveanje budetskih priliva, smanjiva
nje ili ukidanja budetskih rashoda koji se ogledaju u sub
vencionisanju neefikasnih javnih preduzea, uvoenje
reda u sferi privrede, smanjivanje rizika od nepotizma i
korupcije. Izraeno najoptijim kategorijama, svrha priva
tizacije, prema ovoj teoriji, je rast ivotnog standarda, sma
njenje broja nezaposlenih ili najoptijim jezikom izreeno
postavljanje privrede na zdrave noge. Ako je to tako, a
2014. godine je navreno 25 godina od prvog zakona kojim
je zapoeta izmena svojinskih odnosa i de facto omoguena
privatizacija, pitanje je kako je Srbija danas, na svega 65%
bruto domaeg proizvoda (BDP) u odnosu na 1989. godinu.
Ako je ovakav poloaj rezultat transformacije, a privatiza
cija je kako smo ranije videli osnovna i nuna karakteristi
ka njenog uspenog sprovoenja, onda nam ne preostaje
nita drugo do da zakljuimo da je privatizacija jedan od
najuticajnijih faktora u procesu osiromaenja veeg dela
stanovnitva.
esto se govori o tome da transformacija, odnosno
privatizacija, u Srbiji nije dobro sprovedena. Ipak, kako to

90

primeuje ekonomista Ljubodrag Savi, uspenost privati

zacije zavisi pre svega iz kog ugla se gleda, jer nije isto da li
govorimo o zadovoljnoj dravi ili zadovoljnim radnicima.10
Stoga moemo rei da su se teorijski postulati privatizaci
onog procesa na sluaju Srbije pokazali kao pozitivni ako
stvari posmatramo iz ugla privilegovane manjine. Nije dakle re o kontradikcijama u sprovoenju, ve o kontradik
tornoj prirodi samog koncepta privatizacije. S tim u vezi,
pre nego li preemo na analizu podataka, mogli bismo se
prisetiti i Marksove opaske o krizi kapitalizma sa poetka
uvodnog dela u kojoj se kae da se apologete zaokupe pori
canjem same katastrofe i insistiranjem (...) na tome da se
kriza nikad ne bi pojavila da je proizvodnja sprovoena po
udbenicima.
Pitanje koje se nuno namee, a u vezi je sa ovim
velikim prostorom koji deli teorijsku analizu od istorij
sko-pojavne realnosti, dovodi nas i do jo jednog citata, koji
zapravo, predstavlja opte mesto tranzitoloke ideologije:
Mi nismo uspeli da benefite od tranzicije distribu
iramo irokom krugu stanovnika ove zemlje i zbog toga
imamo tako lo odijum javnosti prema privatizaciji gene
ralno.11
Upravo ovaj navod jasno oitava nametnuti diskurs
u okviru kog teku polemike oko procesa privatizacije. Tu
nema mesta preispitivanju tranzitologije prema kojoj se
10

Vidi vie u: Nisu sve pri

va
ti
za
ci
je loe, Veer
nje Novo
sti, 22. janu
ar 2014.
(Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.
html:474424-Nisu-sve-privatizacije-lose).

11

Izjava Vladislava Cvetkovia na okruglom stolu Privatizacija u Srbiji deset godina

posle (Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=A4TQIH1Ua70). Vla
dislav Cetkovi je bio na poziciji direktora Agencije za privatizaciju u periodu od
2009. do 2013. godine.

91

transformacija politiko ekonomskog poretka razume kao

tranzicija od jednog inferiornijeg, ka drugom superiorni
jem modelu ureenja. Nasuprot takvom stanovitu, auto
rovo je gledite da ira distribucija benefita privatizacionog
procesa predstavlja oksimoron po sebi.
2.

Privatizacija u devedesetim godinama

2.1.

Modeli privatizacije

Iz perspektive pobornika tranzitologije, svaki od

modela privatizacije, sa kojima bi se mogla otpoeti tran
sformacija svojinskih odnosa iz dominacije drutvenog ili
dravnog vlasnitva u privatno, sa sobom donosi odreene
prednosti i mane, u smislu potencijalne isplativosti, tran
sparentnosti, pa i pravinosti. Idealnotipska klasifikacija
ovih modela u najmanju ruku je dvodimenzionalna, pri
emu se i razliiti tipovi iz neke od ove dve klasifikacione
grupe mogu kombinovati, pa time formirati i neki meo
viti modeli. Prva klasifikacija moe se izvesti iz dihotomi
je interno/eksterno, pa se tako modeli privatizacije najpre
mogu pojaviti kao interni, to podrazumeva privatizaciju
od strane samih zaposlenih unutar preduzea (tzv. insaj
derska privatizacija), ili eksterni, gde vlasnitvo prelazi u
ruke pravnih ili fizikih lica izvan samog preduzea koje
je predmet privatizacije. Unutar ove klasifikacijske she
me, javlja se druga dimenzija idealnotipske klasifikacije u
vidu podele na prenos vlasnitva nad akcijama odreenog
preduzea uz nadoknadu i bez nje i ona se moe primeniti i

92

na interne i na eksterne privatizacije.12 Interna privatiza

cija uz nadoknadu moe se jo nazivati i internom dokapi
talizacijom, a eksterna privatizacija klasinom prodajom.
U sluaju interne privatizacije akcije odreenog
preduzea mogue je preneti u vlasnitvo zaposlenih bez
nadoknade i tada svi zaposleni dobijaju odreeni broj akci
ja. Ovakva praksa obino se primenjuje u sluajevima
neizmirenih obaveza prema zaposlenima od strane predu
zea, gde se privatizacija bez nadoknade esto smatra
kompenzacijom za neizmirene obaveze. Takoe, transfer
vlasnikih prava u ruke zaposlenih mogue je izvriti i uz
nadoknadu, koja je obino znatno nia od prodajne cene na
tritu. Za razliku od prvopomenutog scenarija prodaje
akcija bez nadoknade ovaj model pogodan je za razlii
te vrste zloupotreba pre svega zbog neravnomerno raspo
reene informisanosti na uposlenikoj vertikali o prirodi,
prednostima i manama samog procesa. Tako su rukovodi
oci neretko u povlaenom poloaju u odnosu na ostatak
zaposlenih, to ima za posledicu da se vie kapitala pod
povoljnijim uslovima, skoncentrie pri vrhu hijerarhijske
strukture preduzea. Takvoj praksi je u poetku doprino
silo Zakonom o svojinskoj transformaciji iz 1989. godine
propisano ogranienje prema kojem je zaposleni mogao
da kupi akcije u vrednosti od tri godinje plate. Time se
obezbeivao povlaeni status za one sa viim primanjima,
odnosno one na rukovodeim mestima unutar preduzea.
Ovakva praksa dobija jo i multiplikovane diskriminiue
dimenzije u dravama u kojima je sprega izmeu politike i
12

Vidi vie u: Zec, Miodrag et al. 1994. Privatizacija nunost ili sloboda izbora.
Beograd: Jugoslovenska knjiga.

93

rukovodeih struktura u javnim preduzeima na visokom

nivou, pa se tako moe dogoditi da se model koji bi se even
tualno i mogao smatrati pravednijim od ostalih naina
privatizacije, doslovno pretvori u eksproprijaciju drutve
ne svojine od strane kadrova vladajuih politikih partija
koji se nalaze na rukovodeim mestima u javnim preduze
ima. To se upravo dogodilo u Srbiji.
Kada je u pitanju eksterna privatizacija, ona se tako
e moe sprovesti putem transfera vlasnitva graanima
bez nadoknade (tzv. vauerska privatizacija), kao i putem
prodaje akcija. Iako je poslednje pomenuti metod privati
zacije najpoeljniji sa stanovita ideologije slobodnog tri
ta, u Srbiji se ovaj model gotovo i nije koristio u devede
setim godinama, da bi nakon politikih promena 2000.
godine postao dominantan. Razlozi su, u najmanju, ruku
dvojaki. Najpre, u pitanju je bio pokuaj predstavljanja vla
sti kao narodne, jer su upravo zaposleni u drutvenim
preduzeima bili znaajan deo birakog tela koje je pru
alo podrku tadanjoj vlasti. Sa druge strane, injenica
je da je interna privatizacija de facto znaila uspostavljanje
kontrole nad preduzeima od strane ljudi iz vladajue poli
tike elite. Naime, ako je interna privatizacija putem ve
navedenih mehanizama favorizovala zaposlene koji su se
hijerarhijski nalazili na viim pozicijama, dok je istovre
meno kadar (Socijalistike partije Srbije [SPS] u to vreme)
ve bio na rukovodeim mestima u javnim preduzeima,
onda je najsigurniji nain za preuzimanje kontrole nad
tim preduzeima od strane partijskih (SPS) funkcionera,
bio model interne privatizacije. Na ovaj nain, izbegnuto
je bilo meanje drugih aktera i omoguena je bila gotovo
apsolutna kontrola, uz istovremeno odravanje uverenja u

94

javnosti da se radi o vlasti koja titi interese graanstva ne

elei da rasproda narodnu (odnosno, drutvenu) imovinu.
2.2. Devedesete godine kao priprema za dvehiljadite
Kako je ranije navedeno, 1990-te godine posluile su
za akumulaciju kapitala uz pomo de facto eksproprijacije
javne imovine od strane privilegovane manjine koja je svo
ju poziciju unutar partijskih nomenklatura (najpre Save
za komunista Jugoslavije, a onda i SPS-a) gradila tokom
1980-ih. Ono na ta je tiglic (Joseph Stiglitz) upozoravao
jo 1997. godine, dogodilo se ba u Srbiji:
(...) lako je naprosto razdeliti dravnu imovinu, naro
ito svojim prijateljima i ortacima; a verovatnoa da e se
to dogoditi je utoliko vea ukoliko politiari koji rukovode
privatizacijom mogu dobiti povratan rezultat neposred
no ili posredno kao doprinos za kampanju (Stiglitz, 1999:
5).
Meutim, sve je zapoeto programom makroeko
nomske stabilizacije iz 1989. godine, koji se jo naziva i
Markovievim programom, po Anti Markoviu, tada
njem premijeru SFRJ koji je otpoeo reforme. Tim je pro
gramom inflacija, koja je u 1989. godini iznosila 1256%,
sputena na nulu ve poetkom 1990. godine (Bideleux et
al, 2007: 196), ali je nakon toga i zapoeto sa prvim privati
zacijama. Iako su prvi federalni Zakon o drutvenom kapi
talu (Sl. list SFRJ, br. 84/89 i 46/90), kao i republiki Zakon
o uslovima i postupku transformacije drutvene u druge
oblike svojine (Sl. glasnik RS, Br. 48/91), koji u Srbiji stupa
na snagu sredinom 1991. godine i kojim se ukida do tada
vaei federalni zakon, omoguili primenu vie modela

95

privatizacije, ukljuujui i model prodaje eksternim kup

cima, ipak je preovladao model interne privatizacije. Ovaj
model podrazumevao je akcionarstvo uz dokapitalizaciju,
to je podrazumevalo transfer drutvene svojine u ruke
zaposlenih, ali uz nadoknadu kojom se vrila dokapitaliza
cija. Takva vrsta privatizacije ukljuivala je i praksu prema
kojoj su radnici ostvarivali pravo na opti popust za doma
e kupce od 30%, uz dodatni popust od 1% po godini staa.
Maksimalni popust od 70% mogao je dobiti onaj ko bi imao
maksimalan sta od 40 godina.13 Ipak, ovaj prvi talas pri
vatizacije koji je izvren po federalnom zakonu, nije pod
razumevao potpuni transfer vlasnitva u ruke akcionara,
pa je vei deo preduzea po pravilu ostajao u drutvenom
vlasnitvu.
Ve sredinom 1991. godine, u Srbiji je na snagu stupio
novi republiki Zakon o uslovima i postupku pretvaranja
drutvene svojine u druge oblike svojine, a rezultati pret
hodnog saveznog programa do trenutka stupanja na sna
gu republikog zakona u Srbiji, bili su sledei: prodajom
je privatizovano 9 preduzea (etiri 1990. godine i jo pet
1991. godine); dokapitalizacijom, odnosno metodom inter
ne privatizacije uz nadoknadu, ukupno je privatizovano
1.211 preduzea, od ega 165 u toku 1990. godine i jo 1.046
u prvoj polovini 1991. godine. Prema podacima koje navodi
Miodrag Zec, u tom je periodu privatizovano oko 11% dru
tvene svojine u Srbiji, odnosno 33,17% preduz ea za koja je
Zakon predviao da mogu da budu privatizovana (Zec et al,
1994: 232-242).
13

Vie o uslovima pod kojima je vrena privatizacija na osnovu prvog federalnog i

drugog republikog zakona vidi u: Cerovi, Boidar. 2012. Tranzicija zamisli i
ostvarenja. Beograd: CID Ekonomskog fakulteta.

96

Iako je svrha ovog zakona, barem nominalno, bilo

spreavanje rasprodaje drutvene svojine,14 ono to e usle
diti u narednih nekoliko godina predstavlja manifestaci
ju ranije pomenute eksproprijacije drutvene svojine od
strane politike elite i to najee kroz transfer drutvene
imovine u ruke funkcionera vladajue partije,15 to je za
posledicu imalo konverziju politikog u ekonomski kapi
tal. Raniji povoljni uslovi akcionarske privatizacije, meu
kojima je najvaniji popust na kupovinu akcija preduze
a od strane zaposlenih izmenjeni su. Tako je popust za
zaposlene smanjen sa 30% na 20%, a za graane potpuno
ukinut. Rok otplate je prepolovljen, te je iznosio maksi
malno pet godina za otplatu kupljenih akcija. U naredne
tri godine, odnosno do kraja 1993. godine, klasinom pro
dajom je privatizovano 171 preduzee, od ega najvie u
14

Zapravo, donoenjem republikog zakona nije napravljen diskontinuitet sa zako

nom Anta Markovia i njegova namena takoe je bilo sprovoenje interne, pre
nego li eksterne privatizacije. Ipak, ta je interna privatizacija zbog ranije navedenih
razloga, efektivno predstavljala prenos drutvene imovine u ruke kadrova SPS-a
i to tako to su rukovodei kadrovi u javnim preduzeima bili partijski slubenici.
Ti kadrovi su, kako smo ve videli, na razliite naine bili favorizovani u pogledu
kupovine ili dobijanju akcija u drutvenim preduzeima.

15

U tom periodu pristupilo se centralizaciji i ukrupnjavanju niza preduzea unutar

velikih kompleksa poput, na primer, Naftne privrede Srbije (u koju ulaze svi poslovi
koji imaju vezu sa naftom ukljuujui ak i trgovinu derivatima, tipinu potencijal
no konkurentnu delatnost), ili preduzea Srbijaume (koje je dotle bilo regionalno
decentralizovano), itd. Iako se govorilo da je ovde re o samo 11 preduzea,
to je znailo da je de facto podravljeno blizu jedne treine drutvenog kapitala
u privredi Srbije. Ovome valja dodati i velike udele drave u jednom broju veih
preduz ea (npr. Zastava, RTB Bor, itd.) sa daljnih 8-10% ukupnog kapitala pri
vrede, pa se stoga, ovaj period moe oznaiti pre kao period (re)etatizacije ili (re)
nacionalizacije drutvenog kapitala nego njegove privatizacije. U tom periodu je
dakle, oko 40-45% drutvenog kapitala vraeno pod direktnu kontrolu drave
iako je, za razliku od drugih socijalistikih zemalja, u Jugoslaviji, taj model upra
vljanja naputen jo ranih 1950-ih godina (Zec et al, 1994: 232-242).

97

poslednjoj navedenoj godini, ak 111, dok je 1991. godine na

ovaj nain privatizovano svega 4 preduzea. Primenjujui
model akcionarske dokapitalizacije, do kraja 1993. godine
po novom republikom zakonu privatizovano je 578 predu
zea, a najvie upravo tokom 1993. godine, njih 465 (Zec et
al, 1994: 232-242).
Ovde svakako treba dodati i to da je Zakon o uslovima
i postupku pretvaranja drutvene u druge oblike svojine, iz
1991. godine, redukovao broj firmi koje su podlegale priva
tizaciji u odnosu na Zakon o drutvenom kapitalu iz 1989.
godine, kao i da su neke prethodno sprovedene privatiza
cije ponitene. Novi zakon predviao je da samo 50% akci
ja preduzea moe biti privatizovano, ime je, uporedo sa
privatizacijom, drava i dalje imala efektivnu mogunost
da kontrolie privredu (cene, nivo zaposlenosti, itd). Isto
vremeno, direktori su od malih akcionara kupovali deoni
ce i na taj nain izvrili koncentraciju vlasnitva u svojim
rukama. Naravno, ovaj polu-protekcionistiki manevar
vladajueg reima nije mogao predstavljati nita drugo do
odraz prilagoavanja okolnostima. Naime, rat je ve bio
pred vratima, a u maju 1992. godine uvedene su i meuna
rodne sankcije SR Jugoslaviji. Uputanje u proces priva
tizacije na nain na koji se to uinilo nakon 2001. godine,
za Miloevia bi u datim uslovima predstavljalo politiko
samoubistvo jer je inflacija ponovo rasla, kao i siromatvo.
Ratno vreme, ni na koji nain nije bilo pogodno za otre
zaokrete u pogledu privatizacionih procesa jer je, izmeu
ostalog, ratna ekonomija rigidnija, te u ratno vreme drava
mora da ima kontrolu nad svojom privredom.
Meutim, ve 1994. godine bilo je ponovo vreme za
antiinflacioni program, iji je tvorac bio tadanji guverner

98

Narodne banke Jugoslavije, Dragoslav Avramovi. Iste

godine donesen je i novi zakon kojim je izvrena revalori
zacija vrednosti akcija, a privatizacija 436 preduzea poni
tena. Godine 1996. formirana je u sklopu Narodne banke
Jugoslavije radna grupa koja je za cilj imala izradu novog
zakona o privatizaciji. Ipak, program koji je izraen od stra
ne te radne grupe, a koji je predviao privatizaciju prema
modelu: 25% drutvene svojine zaposlenima putem prime
ne modela akcionarstva, 25% prelazak u vlasnitvo Fonda
za penzijsko osiguranje, 25% u vlasnitvo svih punoletnih
graana (eksterna privatizacija bez nadoknade) i poslednji
deo od 25% na trite i prodaju po zakonima trita nika
da nije usvojen. Guverner je smenjen, a model ka kom je
poelo da se tei jeste bio model klasine prodaje. Godine
1996. i 1997, kada je pripreman novi zakon o privatizaci
ji, bile su prve godine nakon ukidanja sankcija, ali i godi
ne kada je meunarodnoj zajednici Miloevi jo uvek bio
potreban partner i favorit u odnosu na tadanju opoziciju.
Takva konstelacija mu je osigurala politiku stabilnost, pa
Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine moe biti
pokazatelj puta kojim bi vladajui reim iao od poetka,
da nije bilo rata i sankcija. Meutim, zakon je napravio jo
veu restrikciju u pogledu obuhvata preduzea, pa su tako
dravna preduzea potpuno iskljuena iz privatizacije. Ovo
se moe razumeti samo u odnosu na prethodno primeeni
fenomen konverzije politikog kapitala u ekonomski. Nai
me, metod eksterne privatizacije uz nadoknadu ukljui
vao bi u igru nove aktere, pa moda i neke izvan politikih
struktura vlasti. Kako su dravna preduz ea bila pod kon
trolom pripadnika vlasti, nije bilo ni elje za promenom tog
hibridnog vlasnikog obrasca.

99

Do kraja 1999. godine, uz obavezu svih preduzea da

obave procenu imovine, proces privatizacije pokrenut je u
oko 300 preduzea, koja su brojala oko 100.000 radnika i
radnica i vredela oko jedne milijarde nemakih maraka
(ne raunajui Telekom Srbija), ali je samo u 18 dovren.16
Ipak, upravo je u tom period
u, 1997. godine, zabeleena
prva velika privatizacijska afera koja e najaviti praksu sa
kojom e se Srbija u mnogo veem obimu suoiti nakon
2000. godine. Bila je to privatizacija preduzea Telekom
Srbija.
Imajui u vidu prethodno navedenu praksu da
dravna preduzea nisu bila prodavana, sluaj Telekoma
je posebno interesantan. Naime, ova telekomunikacijska
firma osnovana je 1997. godine kao drutvo akcionara i to
kao izdvojeni deo Pote Srbije. Nakon svega nekoliko mese
ci, putem spornog tendera,17 prodato je 49% Telekoma, od
ega 29% italijanskom STET-u i 20% grkoj telekomunika
cionoj firmi OTE. Ukupna prodajna cena ovog manjinskog
paketa akcija iznosila je 1,56 milijardi nemakih maraka.18
Poevi od iznenadne odluke o promeni banke u koju je
trebalo da se uplati novac koji je doneo tadanji ministar za
privatizaciju Milan Beko, u sprovoenju ove, najvee priva
16

Vidi vie u: Cerovi, Boidar. 2012. Tranzicija zamisli i ostvarenja. Beograd: CID
Ekonomskog fakulteta.

17

U italijanskom parlamentu pokrenuta je istraga u vezi sa korupcijom u ovom poslu od, prema pisanju rimske Republike, 32 miliona evra, a u koju su bili ume
ani visoko pozicionirani italijanski politiari, kao i neki biznismeni. Vidi vie u:
Milosevic anticipa laffare che a Roma in troppi non sanno, la Repubblica, 5.
jul 2003. (Dostupno na: http://www.repubblica.it/online/politica/telekomserbia/
roma/roma.html).

18

Vidi vie u: Za otkup Telekoma 12,5 miliona evra, Politika, 28. januar 2007.
(Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/t52432.lt.html).

100

tizacije do tog vremena, bilo je dosta kontroverzi. Italijan

ske vlasti su pokrenule istragu zbog toga to se smatralo
da je italijanski partner platio preveliku cenu za navedeni
manjinski deo akcija, pa se stoga sumnjalo da se neko sa
italijanske strane lino okoristio. to se Srbije tie, bilo je
evidentno da je novac od prodaje, koji je isprva uplaen na
raun Fonda za razvoj Srbije, otiao na raune ofor kom
panija koje su osnovane na Kipru.19 O raspodeli ostatka
novca brinula se tadanja narodna poslanica i direktorka
Beogradske banke, Borka Vui. Prema navodima iz Izve
taja o korienju sredstava Fonda za razvoj Republike Srbi
je u periodu od 13. juna 1997. godine do kraja 2000. godine,
postoje indicije da je veliki deo novca od ove privatizacije
otiao na kupovinu socijalnog mira, sa ciljem ostanka Slo
bodana Miloevia i njegovog reima na vlasti.20 Ovakvu
praksu preraspodele novca dobijenog od privatizacije
naravno ne treba meati sa redistribucijom kao merom
socijalne zatite, ve je treba iskljuivo razumeti kao legiti
macijsko sredstvo zarad ostanka na vlasti i zadravanja pri
vilegovanog politiko-ekonomskog poloaja. U trenucima
kada opozicija jaa nakon izbora 1996. godine i masovnih
protesta u Beogradu kojim dominira srednja klasa, koja se
u meuvremenu jasno svrstala uz opoziciju, distribucijom
19

Vidi vie u istraivanju ekipe Insajdera, dostupno na: http://www.b92.net/insaj

der/arhiva/arhiva.php?nav_category=990&nav_id=411803.

20

U tom periodu najvei pojedinani gutai para od prodaje Telekoma (prema

podacima iz navedenog izvetaja) bili su Republiki fond za penziono i invalidsko
osiguranje sa 721,5 miliona maraka i Republiki zavod za zdravstveno osigura
nje sa 180,4 miliona maraka. Za kreditiranje privrede, odnosno za isplatu zarada
radnikoj klasi, a kako bi umirili povremene socijalne buntove, Miloevi i njegov
premijer Marjanovi potroili su skoro 490 miliona maraka, odnosno jednu treinu
para zaraenih prodajom Telekoma (Brki, 2003).

101

novca radnicima i penzionerima, vladajua Socijalistika

partija Srbije osigurava podrku svog primarnog birakog
tela, tj. radnika i penzionera. U ovom sluaju otkriven je jedan znaajan instrument vladajue grupacije, koji sopstve
ni opstanak na vlasti kupuje prodajom narodne imovine
i tako zapravo daje narodu, ono to je je ve njegovo.21
Na kraju poslednje decenije dvadesetog veka, odno
sno, od donoenja Zakona o svojinskoj transformaciji 1997.
godine, pa do zavretka 2000. godine, u Srbiji je privatizo
vano 777 preduzea.22 Po navedenom zakonu do sredine
2000. manje od 500 preduzea preduzelo je korake ka pri
vatizaciji, dok je do kraja iste godine taj broj udvostruen.
Ovi su sluajevi bili najogoljeniji u vreme prelazne vlade,
2000. godine, kada SPS poziva svoje lanstvo meu direk
torima da to pre otponu privatizaciju preduzea dok je
jo uvek na snazi zakon iz 1997. godine. Upravo e ubrzani
proces privatizacije biti ono to e uslediti sa smenom vla
sti 5. oktobra 2000.
Tako je ono to tvrdi Milojko Arsi da je apsurdan
stav da je privatizacija kriva za sva izgubljena radna mesta23 donekle istinito kada je u pitanju period do 2000.
21

U decembru 2003. godine drava je ponovo otkupila deo italijanskog vlasnitva

plativi ga 195 milion
a evra, a udeo od grkog partnera otkupie u narednom
periodu za 380 milion
a evra. Vidi vie u: Telekom Srbija stoprocentno u doma
em vlasnitvu, Politika, 26. januar 2012. (Dostupno na: http://www.politika.rs/
rubrike/Ekonomija/Telekom-Srbija-stoprocentno-u-domacem-vlasnistvu.lt.html).

22

Vidi vie u: Analize efekata privatizacije u Srbiji, Agencija za privatizaciju, dostup

no na: http://www.priv.rs/upload/analiza/full/.

23

Istina je i da je zaposlenost odravana, delom, zarad statistika i u preduzeima

koja praktino nisu uopte funkcionisala. Primera radi, u vreme sankcija zakonom
je bilo zabranjeno otputanje, pa je 1993. godine broj fiktivnih radnih mesta dosti
gao cifru od 1,1 milion
a (Arsi, 2013: 71). Vano je naglasiti i da se mera zabrane
otputanja moe razumeti i u kontekstu ouvanja socijalnog mira. Naime, iako

102

godine, ali se nakon politikih promena situacija svakako

menja. Naravno da su 1990-ih godina padu zaposlenosti od
oko 18% i smanjenom BDP-u za oko 63% znatno vie dopri
neli ratovi, redukcija unutranjeg trita i meunarodne
ekonomske sankcije, nego privatizacije.

3.

Privatizacija nakon 2000. godine

Nakon vie od jedne decenije vladavine Slobodana

Miloevia, u ije se vreme privatizacija odvijala u senci
drugih zbivanja, pre svega ratnih, na vlast dolazi nova poli
tika garnitura24 koja privatizaciju smeta tamo gde ona
udbeniki pripada, a to je mesto kljune karike uspe
nog sprovoenja procesa tranzicije.25 Iako je ve zakonom
iz 1997. godine model klasine prodaje polako poeo da
preuzima primat u odnosu na insajderski ili vauerski model privatizacije, Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine,
dominacija primene ovog modela u odnosu na sve druge
biva potvrena i osnaena. Prevedeno na jezik trine eko
nomije, Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine otpoelo se
ozbiljnije sa korporativizacijom preduzea, gde bi interes
profita navodno zagarantovao produktivnost, odnosno raci
onalizaciju u upravljanju, to je za posledicu imalo potpuno
radnici nisu primali plate, njima je tekao radni sta, imali su pravo na zdravstvenu
zatitu, u nekim situacijama su dobijali nadoknadu za rad u naturi, itd.
24

U novom establimentu je bilo mesta i za mnoge koji su u meuvremenu pro

menili strane, pa od Miloevievih kadrova postali lideri opozicije. Jedan od takvih primera je Neboja ovi, bivi lan SPS-a i gradonaelnik Beograda, koji je
2001. godine postao potpredsednik vlade.

25

Vidi vie u: orevi, Milijana. 2009. Proces privatizacije u Srbiji u periodu od

2000. do 2008. godine, u: kola biznisa, br. 2. Novi Sad: Visoka poslovna kola
strukovnih studija.

103

ignorisanje interesa radnitva. Masovna otputanja koja

e pratiti proces privatizacije nakon 2000. godine predsta
vljae istovremeno najjasniji pokazatelj ignorisanja intere
sa radnitva sa jedne i funkcionisanja same logike profita
koja prati privatizaciju sa druge strane. Politika ubrzane
privatizacije i postepeno odustajanje drave od investiranja
u sopstvene proizvodne kapacitete, od 2001. do 2008. godi
ne (dakle u periodu bez sankcija, recesije, svetske krize,
ratova) bez posla je ostavila oko 400.000 ljudi i to najvie
u sektoru tekstilne industrije (njih 66.599) i poljoprivrede
(njih 62.352). Takoe, uee industrije u BDP-u Srbije na
kraju raspada Jugoslavije bilo je 44%, dok je u 2013. godini
palo na 18,1%.26
Kada su u pitanju regulatorno-institucionalni okviri
za sprovoenje privatizacije, vlada najpre formira poseb
na tela kao to su Agencija za privatizaciju, Akcijski fond,
Centralni registar za hartije od vrednosti, a potom i odre
uje strateku opredeljenost prema pojedinanim investi
torima koji bi preuzeli 70% vlasnitva nad preduzeima,
dok bi se ostatak od 30% preraspodelio graanima i/ili
zaposlenima u preduzeu.27 Ideja je bila da e preduz ea
biti lake prodata ako se potencijalnim kupcima ponudi
veinski paket akcija ime bi novi vlasnici imali sigurnu
kontrolu nad svojim vlasnitvom.
26

Vidi vie u: Pri

va
ti
za
ci
ja poje
la 800.000 rad
nih mesta, Veer
nje novo
sti, 9.
novembar 2013. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/
aktuelno.239.html:462989-Privatizacija-pojela-800000-radnih-mesta).

27

Prema odredbama ovog zakona, u velikim preduzeima koja se prodaju putem

tendera, pravo na 15% besplatnih akcija imali su zaposleni, dok bi se preostalih
15% raspodelilo svim graanima; u sluaju prodaje preduzea aukcijom (koja se
vri pri prodaji manjih preduzea), svih preostalih 30% preraspodelilo bi se zapo
slenima.

104

Kao osnovni nedostatak u nadlenostima Agencije

za privatizaciju, kao pravnog lica koje je zadueno za pro
daju kapitala i kontrolisanje postupka privatizacije, poka
zalo se to to meu navedenim ingerencijama Agencije,28
nije ukljuena provera porekla imovine kupca preduzea.
Izostavljanje ovog segmenta za posledicu je imalo legaliza
ciju uvoenja novca steenog direktnim ratnim, kao i dru
gim vidovima profiterstva omoguenim ratnim uslovima,
u legalne tokove. Usled nepostojanja autentine ekonom
ske elite i kapitala kojim bi se dao vetar u lea privati
zaciji, izostavljanje navedene odredbe iz liste nadlenosti
Agencije predstavljalo je sistemsku neophodnost. Bez omo
guavanja upliva u legalne tokove bogatstva akumuliranog
tokom ratnih zbivanja, u postpetooktobarskoj Srbiji ne bi
bilo uslova za ubrzanje procesa privatizacije jer ona ne bi
imala ime da se obavlja. Oigledno je da vlast u to vreme,
iz razliitih razloga, nije mogla odmah privui strane inve
sticije u meri koja bi bila neophodna, a da su sa druge stra
ne jedini domai posednici kapitala u tom trenutku bili
oni koji su do njega doli u 1990-im godinama, ukljuuju
i i bive pripadnike SPS-a koji su prethodno konvertova
li politiki kapital u ekonomski. Tako je nova ekonomska
elita sainjena od bivih politiih suparnika i direktnih i
indirektnih ratnih profitera, postala nosilac talasa masov
nih privatizacionih procesa zapoetih od strane postpeto
28

Nadlenosti Agencije prema Zakonu o privatizaciji (Sl. glasnik RS, br. 38/2001,
18/2003 i 45/2005) bile su: kontrola postupka privatizacije u smislu propisa o pri
vatizaciji; procena vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklaenost
programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklaenost pri
liva sredstava po osnovu izvrene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvrenje ugo
vora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, prenos akcija bez naknade
zaposlenima.

105

oktobarske politike elite. Ispostavilo se da namera velikog

broja kupaca nije bila samo korporativizacija preduzea,
koja ve sama po sebi znai itav niz mera na tetu radni
tva, ve i kupoprodajne transakcije koje nisu za cilj imale
nastavak ili pokretanje proizvodnje a koje su omoguile,
na sistemskom nivou, ubrzavanje celokupnog privatizaci
onog procesa (pranje novca, malverzacije sa zemljitem,
i sl).
Prema navodima Majkla Hadsona (Michael Hud
son), urednika u Meunarodnom konzorcijumu za istrai
vako novinarstvo (International Consortium of Investigative
Journalists) upravo zbog ovih pravnih praznina u zakonu
iz 2001. godine, kupac nije bio obavezan da obelodani svoj
identitet, ili vlasniku strukturu svoje kompanije, tako da
se u nekoliko stotina privatizacija strani kupac samo for
malno pojavljivao, a u pozadini je bio domai, moan i bli
zak vlastima biznismen koji je koristio ofor kompanije da
bi preuzeo domae preduzee, koga bi potom liio imovine,
prebacio je u inostranstvo, a radnici su ostajali bez posla.29
Od poetka primene Zakona o privatizaciji iz 2001.
godine, najvie preduzea je privatizovano tokom 2003.
godine. U prvoj godini primene zakona neki od najveih
privatizacionih procesa voeni su u sluaju triju cemen
tara, u Beoinu, Kosjeriu i cementare Novi Popovac, ali
i kruevake Merime i valjaonice bakra u Sevojnu, od ijih je prodaja u dravni budet uplaeno preko 159 milio
na dolara, to je u tom momentu predstavljalo vie od 1,5%
29

Vidi vie u: Hadson: Iz Srbije je izneta 51 milijarda dolara od privatizacijske plja

ke, Radio slobodna Evropa, 4. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slo
bodnaevropa.org/content/hadson-kako-je-iz-srbije-izvuena-51-milijarda-dola
ra/25126407.html).

106

ukupnog godinjeg BDP-a Srbije. Ovi sluajevi, iju emo

uspenost ispitivati u narednom poglavlju, predstavljali
su glavni legitimizacijski instrument kada je re o masov
noj privatizaciji nakon 2001. godine. Dakle, privatizaciju
kao mehanizam koji slui neemu to se vrlo esto nazi
va modernizacijom30 drutva niti jedna vlast do sada nije
dovela u pitanje, ve su se svi navedeni podaci o mehani
zmima, razlozima i ishodima privatizacije relativizovali i
to pre svega uz pomo primera uspenih privatizacija ali
i insistiranja na neproduktivnosti javnog/dravnog upra
vljanja. Ipak, primera radi, meu 24 privatizacije koje je
Savet za borbu protiv korupcije ispitivao godinama31, a ija
je revizija zatraena i rezolucijom Evropskog parlamenta,
nema sistemski unitavanih preduzea kao to su Navip,
Fidelinka ili Agrohem. Uzimajui u obzir da je od 2002.
do 2008. godine privatizovano u proseku 320 preduzea
godinje (2001. godina bila je godina donoenja novog zako
na), a izmeu 2009. i 2011. godine 47 preduz ea godinje
(Arsi, 2012: 73), konana raunica dovodi nas do zaklju
ka da je broj od svega 24 sporne privatizacije proporcio
nalno premali kada se u obzir uzme podatak o ukupnom
novcu koji je preko ofor kanala izaao iz Srbije i to upravo
tokom perioda u kom je intenziviran proces privatizacije.32
30

Vie o teorijama modernizacije i njihovoj klasifikaciji na kulturne i akulturne,

kao i o njihovoj vezi sa tranzitologijom, vidi u: Balunovi, Filip. 2013. Serbia On
The European Periphery. Saarbrcken: Lambert.

31

Vie o ovim privatizacijama proitati u izvetajima Saveta za borbu protiv korupci

je, dostupno na: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028/index/.

32

Global Financial Integrity procenjuje da je iz Srbije izmeu 2001. i 2010. godi

ne nezakonitim finansijskim transakcijama prebaena 51 milijarda dolara (to je
blizu 40 milijardi evra), mahom na ofor raune. Vidi vie u: Kako su unitavani
Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio slobodna Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno

107

Iz toga se dalje, raa nova sumnja ne samo u vezi sa 24

sporne privatizacije, ili onih koje nisu na toj listi ali su de
facto unitile preduzea, ve i u one privatizacije koje se
vode kao uspene.
3.1. Uspene i neuspene privatizacije do 2006. godine
Pored toga to je Zakon o privatizaciji iz 2001. godine
omoguavao transfer drutvenog i dravnog vlasnitva u
privatne ruke bez prethodne provere porekla novca kojim
se kupovina obavlja, problematino je i to to se na nivou
diskursa poinje uvoditi podela na uspene i neuspe
ne privatizacije,33 pri emu su pod uspene podvede
ni svi oni procesi transformacije vlasnike strukture koji
su omoguili bilo kakav nastavak poslovanja preduzea.
Ovde treba dodati i da je meu onim privatizacijama koje
se smatraju uspenim i koje su obavljene po zakonu, vei
na obavljena tenderskim putem. Sa druge strane, veina
onih neuspenih obavljena je preko aukcija, koje su pred
stavljale manje kontrolisan model kod njih je pronaen
najvei broj malverzacija.
Kao najsvetliji primeri privatizacije u prvoj godi
ni primene navedenog zakona, pominju se vrlo esto tri
velike cementare. Tadanji ministar graevine i turizma
(koji je istovremeno bio i predsednik tenderskih komisija)
Dragoslav umarac, neposredno pre zakljuenja ugovora
na: http://www.slobodnaevropa.org/content/kako-su-unistavani-navip-fidelinkai-agrohem/25124974.html).
33

Vidi vie u: Studija: 5 uspenih i 5 neuspenih privatizacija u Srbiji, dostupno na:

http://www.naled-serbia.org/sr/news/details/875/Studija:-5-uspesnih-i-5-neu
spesnih-privatizacija-u-Srbiji--.

108

sa stranim kupcima navedenih cementara izjavio je da je

to bio veliki dan za graevinarstvo.34 Meutim ispostavi
lo se da to i nije bio ba veliki dan za one koji su u tim
cementarama radili.
Tako je francuski Lafarge postao veinski vlasnik
cementare u Beoinu po ceni od 59,89 miliona dolara (uz
obavezu investiranja od 27,46 miliona dolara), vajcarski
Holcim LDT kupio je cementaru Novi Popovac uplativi
52,5 miliona dolara (uz obavezu investiranja od 83,8 mili
ona dolara), a cementara u Kosjeriu prodata je grkom
investitoru Titan S.A. za 35,5 miliona dolara (uz obavezu
investiranja od 26,98 miliona dolara). Tadanji ministar
za privatizaciju Aleksandar Vlahovi izrazio je zadovolj
stvo potpisanim ugovorima, s obzirom na to da su se sva
tri investitora obavezala na dodatna ulaganja, obezbeiva
nje socijalnih programa, zabranu otputanja bez pristanka
radnika, poveanje plata, finansiranje eventualne dokvali
fikacije ili prekvalifikacije. Novi vlasnik cementare u Beo
inu obavezao se da e zadrati vizuelni identitet fabrike
u narednih 25 godina, ponudio poveanje plata zaposle
nih od 10%, bonuse od 2% od ostvarenog profita za radnike.
Lokalnoj samoupravi je po ugovoru pripalo 0,8% profita u
prve etiri godine, dok bi se u naredne etiri taj procenat
smanjio na 0,6%. Holcim je takoe zaposlenima u Novom
Popovcu ponudio poveanje plate od 2,5% i 5% bonusa od
profita, a 2% pripalo je lokalnoj samoupravi. Titan S.A. je u
Kosjeriu podigao plate za 10%, dao 5% bonusa od neto pro
fita. Meutim, u ugovorima nije stajalo to koliko radnika
novi investitori imaju pravo da otpuste. Od 5.171 radnika
34

Vidi vie u: Tri cementare prodate za 138,9 miliona dolara, 28. decembar 2001,
dostupno na: http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-12/28/322693.html.

109

koliko su ove tri cementare upoljavale pre privatizacije,

2013. godine ostalo je svega njih 1.049, to znai da je ukup
no otputeno 4.122 ljudi. Socijalni programi predviali su
nadoknade, ali su one neretko predstavljale vie nego slabu
kompenzaciju za izgubljeno radno mesto. Primera radi, u
beoinskoj cementari, socijalni programi delili su se radni
cima koji dobrovoljno ele da odu i to u iznosu do 10.000
evra. Kao i u brojnim drugim sluajevima, ova saglasnost
bila je vrlo esto prisilna saglasnost. Jedan od radnika
obezbeenja ove cementare, Milivoje upeli, 2004. godine
za beogradski dnevni list Veernje novosti, izmeu ostalog
je rekao:
Nisam imao izbora, morao sam da uzmem tih 4.500
evra koje su mi ponudili. Nudili su mi da ostanem da radim u pakeraju do 2006. godine, a posle toga da napustim
fabriku bez dinara. Zato sam se odluio da je bolje da pri
hvatim neto umesto nita.35
Od 2.500 ljudi koliko je beoinska, inae najstari
ja cementara na Balkanu, zapoljavala pre privatizacije,
uz ovakav pristanak otputeno je ukupno 1.200 ljudi. Sa
otpremninama sa kojima su teko mogli zapoeti sopstveni
posao, veliki broj ljudi koji je dobrovoljno napustio svoja
radna mesta ostao je bez stalnog ili bez ikakvog zaposlenja.
Kao jo jedan primer uspene privatizacije, navo
di se esto i Merima iz Kruevca. Fabrika sapuna u Kru
evcu, koja je nastala 1839. godine, kupljena je od strane
austrijske korporacije Henkel u oktobru 2002. godine. Do
2010. godine, produktivnost je od uinka po zaposlenom
35

Vidi vie u: Voze otpremninu u taksiju, Veernje novosti, 10. jun 2004. (Dostupno
na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:158738Voze-otpremninu-u-taksiju).

110

iz 2002. godine od 157,89 tona godinje, 2009. godine do

la do 796,87 tona po radniku. Danas ona predstavlja jed
nu od najuspenijih fabrika lanca Henkel. Pria vezana za
Merimu, koja je bila najvea proizvodna snaga Rasinskog
okruga, ipak, ne zavrava se samo na otputanju zaposle
nih, kao u prethodno navedenim sluajevima. Najpre, od
nekadanjih pet fabrika u sklopu Merime, sa radom su nakon privatizacije nastavile samo dve koje danas proizvode
kunu hemiju i deterdent, ali sa etiri puta manje zapo
slenih nego u trenutku preuzimanja 70% akcija od strane
austrijskog kupca.36 Pored toga to je broj nezaposlenih u
Kruevcu nakon ove privatizacije porastao za oko 1.000,
nakon deset godina poslovanja u Kruevcu, gde je fabrika
Merima nakon privatizacije svom preanjem imenu pri
dodala i ime Henkel, poslodavac je 2012. godine odluio
da navedenu fabriku ispie iz registra preduzea u opti
ni Kruevac i prebaci je na adresu Henkel Srbije u Beo
gradu. Tako je nakon vie od 170 godina kruevaki gigant
formalno prestao da postoji. Iako zakonom o finansiranju
lokalnih samouprava nije predvieno prikupljanje poreza
od dobiti Henkel Merime, lokalna samouprava Grada Kru
evca izgubila je mogunost da se u budunosti, eventual
nim izmenama zakonske regulative,37 budet ovog grada
puni iz poreza na prihode kruevake fabrike.

36

Vidi vie u: Merima lider u Henkelu, Politika, 17. februar 2010. (Dostupno na:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Merima-lider-u-Henkelu.lt.html).

37

Fiskalna decentralizacija je evropski trend, pa se moe oekivati skorija primena

i u Srbiji.

111

Kao zaseban primer uspene privatizacije38 u prvim godinama primene Zakona o privatizaciji iz 2001.
godine, bitno je ini se, pomenuti i sluaj smederevske
elezare. Ova elezara, ija se vrednost krajem 1990-ih
godina procenjivala na ak 430 miliona amerikih dola
ra, da bi kasnije zbog odlaska u steaj ta vrednost pala na
57,6 miliona dolara (bez zavisnih kompanija Beli vukovi i
Luka Smederevo), prodata je za svega 23 miliona dolara i
to zajedno sa zavisnim preduzeima.39 Odmah po kupovi
ni oglasio se Don Gudi (John Goodish), predsednik US
Steel Koice, koji je rekao da je u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, za isti proizvodni pogon poput onog u Smedere
vu, potrebno 2.000 radnika, dok ih u srpskoj elezari ima
10.000. Preutao je ipak to da ameriki radnik u SAD ko
ta skoro celih 17 dolara na sat, dok radnik u Srbiji kota
0,3 dolara na sat. Drugim reima, preutao je da izmeta
nja proizvodnih pogona iz centra na periferiju imaju za cilj
jedino umnoavanje profita.40 Naposletku, kada poslovanje
u Srbiji vie nije bilo isplativo multinacionalnoj kompaniji,
oni su se jednostavno povukli.41

38

Vidi na primer u: Studija: 5 uspenih i 5 neuspenih privatizacija u Srbiji, dostup

no na: http://www.naled-serbia.org/sr/news/details/875/Studija:-5-uspesnih-i-5neuspesnih-privatizacija-u-Srbiji--.

39

O uslovima prodaje Sartida vidi vie u: Kako je prodat Sartid, Politika, 5. sep
tembar 2012. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-je-pro
dat-Sartid.lt.html).

40

Vidi vie u: Kako je prodat Sartid, Politika, 5. septembar 2012. (Dostupno na:
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-je-prodat-Sartid.lt.html)

41

Kada je ameriki US Steel promenio ime u USX () predsednik borda, Dejms

Roderik (James Roderick), je na pitanje ta znai X?, jednostavno odgovorio X
oznaava novac (Harvey, 2005: 32).

112

to se tie neuspenih privatizacija, svakako se

akcenat, barem u javnosti, stavlja na ranije pomenute 24
sporne privatizacije.42 Podatak koji je Aleksandar Vui,
u to vreme prvi potpredsednik vlade a danas premijer, izneo u decembru 2013. godine, kae da je drava putem tih
spornih privatizacija oteena za oko 100 miliona evra.43
Razlozi za proglaavanje pojedinih privatizacija spornim,
bili su brojni. Od toga da je steaj bio fingiran (odnosno
prividan) kako bi se izigrali veliki poverioci (kao u slua
ju Sartida), preko optubi za netransparentnost vlasnitva
(Veernje novosti), do pogrenih procena vrednosti akcija
(Luka Beograd) i fiktivnih kupaca koji nisu zvanino ni
postojali u momentu kada su kupovali akcije (Veterinarski
zavod).44 Meutim, problem sa preispitivanjem privatizaci
ja do 2006. godine (kada se u nadlenosti Agencije za priva
tizaciju unosi i odredba o obavezi dokazivanja porekla imo
vine potencijalnog kupca) je to to 24 sporne privatizacije
o kojima se najee govori u javnosti, skreu panju sa
ostalih neuspenih koje imaju iste ili vrlo sline efekte po
radnike tih preduzea koji su i u jednom i u drugom slua
ju ostali bez posla. Poenta je zapravo u tome da su u prvom
sluaju, sporne privatizacije obavljane mimo zakonskih
42

Listu 24 sporne privatizacije vidi u: Tema nedelje: 24 sporne privatizacije, Poli

tika, 28. oktobar 2012. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nede
lje/24-sporne-privatizacija/Tema-nedelje-24-sporne-privatizacije.lt.html).

43

Vidi vie u: Sporne privatizacije odnele dravi 100 miliona evra, Veernje novo
sti, 28. decem
bar 2013. (Dostup
no na: http://www.novo
sti.rs/vesti/naslov
na/
hronika/aktuelno.291.html:470769-Sporne-privatizacije-odnele-drzavi-100-mili
ona-evra).

44

Vie o razlozima za pokretanje postupaka u sluaju 24 sporne privatizacije,

izmeu ostalih Veernjih Novosti, Sartida, Luke Beograd, Srboleka, vidi u izve
tajima Saveta za borbu protiv korupcije, dostupno na: http://www.antikorupcijasavet.gov.rs/izvestaji/cid1028/index/.

113

propisa, dok su u drugom neuspene obavljane u skladu

sa propisima. Ono to ipak ostaje da visi u vazduhu, jeste
to da su propisi, i kad se potuju i kad se kre, u suprotnosti
sa interesima radnitva.
Meu onima koje se vode kao neuspene zbog neiz
mirenih ugovornih obaveza, a ne potpadaju pod 24 spor
ne, nalaze se i Navip, Agrohem i Fidelinka. Ostaje do kraja
nejasno na osnovu kojih su kriterijuma privatizacije nekih
preduzea proglaene spornim, a drugih neuspenim.
Ponimo od novosadskog Agrohema. Nekada jedan
od najveih proizvoaa vetakog ubriva u Srbiji, priva
tizovan je tokom 2002. i 2003. godine, kada je Agencija za
privatizaciju objavila konkurs za prodaju dravnih akcija u
tom preduzeu. Novi veinski vlasnici postale su dve srp
ske firme, Pharmachem i SMM metali i minerali. Pored
toga to je i u ovom preduzeu organizovana dobrovoljna
prodaja radnikih akcija novim veinskim vlasnicima,45
od samog poetka nije bilo najjasnije ko je zapravo pravi
vlasnik. U pitanju je bila kompanija Fair trade sa sedi
tem u Antigvi, kojom je upravljao bivi makedonski mini
star ekonomije, anko ado. Prema podacima do kojih je
doao Meunarodni konzorcijum istraivakih novinara,
ova kompanija bila je ofor kompanija preko koje je ado,
indirektno, doao do veinskog paketa akcija u Agreho
45

Bivi direktor Milojica Hrvaanin se prisea da je rukovodstvo firme vrilo pritisak

na radnike da prodaju svoje akcije novim investitorima. On tvrdi da je jedan od
direktora pozvao zaposlene u oblinju kafanu i uz pivo i rakiju ih upozorio da
e izgubiti posao ako ne prodaju svoje deonice, to su moje kolege uglavnom
i uradile, jer su bile uplaene. Vidi vie u: Kako su unitavani Navip, Fidelin
ka i Agrohem, Radio slobodna Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://
www.slobodnaevropa.org/content/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agro
hem/25124974.html).

114

mu.46 Tada poinje niz veoma sumnjivih transakcija, u

okviru kojih je Agrohem poeo da kupuje sirovine za iju
je isporuku prema ugovorima, morao da eka i do nekoli
ko godina.47 U mnogim sluajevima kupljena roba nikada
nije isporuivana, a uplate su se esto pretvarale u izdate
kredite, koji nikada nisu vraani Agrohemu. Poinje ras
prodaja imovine, a u decembru 2007. godine Agrohem
uplauje 6,9 miliona dolara (4,8 miliona evra) na raun
kompanije Alysun Marketing na Britanskim devianskim
ostrvima, iza koje je stajao upravo ado, a novac je navod
no bio namenjen za kupovinu 37% akcija subotike Fidelin
ke, koja nikada nije otkupljena. Agrohem je na kraju, 2011.
godine otiao u steaj.48
Slinu sudbinu doivela je i subotika Fidelinka.
Ba negde u vreme kada je Agrohem bio na ivici opstan
ka, pomenuti ado se zainteresovao i za ovu vojvoansku
fabriku koja je poetkom 2000-ih godina imala proizvod
nju koja je dostizala i do 12,5 miliona vekni hleba i 100
hiljada tona slatkia godinje. Godine 2005. Fidelinka je
46

ado je inae tokom 1990-ih bio direktor i akcionar u Almaku i Anglo-jugosloven

skoj banci (Anglo-YugoslavBank), sa seditem u Londonu, koje su u meuvre
menu bankrotirale. Vidi vie u: Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem,
Radio slobodna Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodna
evropa.org/content/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.
html).

47

Tako je 2006, prema izvetaju Narodne banke Srbije, Agrohem uplatio 887 hilja
da dolara na raun Highland International Investment Holding na Britanskim
devianskim ostrvima, dok je isporuka robe predviena za 730 dana. Vidi vie
u: Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio slobodna Evropa, 3.
oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/content/kako-suunistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html).

48

Vidi vie u: Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio slobodna

Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/con
tent/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html).

115

ipak privatizovana, pa je tako adova firma AlysunMar

keting kupila 19% akcija, firma sa Britanskih devianskih
ostrva Mowbray Systems preuzela je gotovo 25% akcija, a
vajcarska kompanija Mineco postala je vlasnik skoro 20%
akcija subotike fabrike. Ve 2010. godine, Fidelinka je
otila u steaj nakon petogodinje prakse lananog zadu
ivanja, odnosno zaduivanja kompanija koje su poslovale
pod okriljem Fidelinke, pri emu su neretko jedne drugi
ma bile garant za uzimanje kredita. 2010. godine bez posla
je ostalo 700 zaposlenih u Fidelinki,49 a u meuvremenu
deo poslovnog prostora subotike fabrike kupila je firma
Agroposlovi. Fidelinka je tako jedan od brojnih primera
koji pokazuju upravo suprotno od onoga to tvrde zago
vornici privatizacije: sistematsko unitavanje preduzea
ne mora biti u direktnoj vezi sa procesima koji su se desili
tokom 1990-ih, ve je neretko njihova devastacija upravo
posledica privatizacije koja se odigrala nakon 2000. godine.
Uprkos tome to je primera radi Fidelinka, i nakon 2000.
godine imala zavidan nivo proizvodnje hleba i slatkia, na
ranije pomenutom skupu Privatizacije u Srbiji deset godi
na posle, ministar za privatizaciju u vladi Zorana inia,
Aleksandar Vlahovi, izmeu ostalog je rekao:
Tano je da su se u procesu privatizacije pojavili i
nesolidni kupci i tano je da su neki potencijalni kupci
pokuali da iskoriste privatizaciju za bogaenje kroz pro
daju imovine ispumpavanjem novca dobrih preduzea. Ali
koliko je takvih preduzea u procesu privatizacije zaista i
bilo? Kada govorimo o tome da su neka preduz ea imala
49

Vidi vie u: Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio slobodna

Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/con
tent/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html).

116

slavnu prolost, koliko se ta prolost odnosila na osamde

sete a ne na devedesete i start dvehiljaditih kada su ona
privatizovana?50
Iako je ova fabrika direktno unitena privatizacijom,
a posao na taj nain izgubilo 700 radnika, od posledica
peru ruke kako tadanji ministri u vladi, tako i sami kupci.
Nakon teksta koji je objavljen na osnovu izvetaja Meuna
rodnog konzorcijuma istraivakih novinara o unitavanju
Fidelinke i Navipa, Mineco se, kao jedan od kupaca akcija
Fidelinke, bre bolje oglasio saoptenjem u kom negira kri
vicu za propast ove dve fabrike.51
Takoe je indikativno to da se, u sluaju Navipa, u
vlasnitvu zemunskog proizvoaa nalazilo 1.200 hektara
vinograda, kao i 200 hektara vonjaka i da je procenjena
vrednost hektara zemlje dostizala cenu i do 25.000 evra.52
Drugim reima samo su vinogradi vredeli oko 30 milio
na evra, a preduzee je jo posedovalo i vonjake, poslov
ne zgrade i opremu. Ova fabrika je i u vremenima najvee
krize, odnosno u devedesetim godinama, prodavala pia
u iznosu koji se pribliio cifri od jednog miliona evra na
mesenom nivou, ali je onda privatizovana 2006. godine.
Ovaj primer zapravo pokazuje da se privatizaciji pribegava
ne samo kao nunom reenju za preduzea koja propada
ju, ve da su, tavie, preduzea koja posluju dobro jo i vie
50

Izjava Aleksandra Vlahovia na okruglom stolu Privatizacija u Srbiji deset godina

posle (Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=SISXM6fQ_kM).

51

Vidi vie na: Mineco: Nismo doprineli propasti Fidelinke i Navipa, Politika, 4.
oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Mineco
Nismo-doprineli-propasti-Fidelinke-i-Navipa.lt.html).

52

Vidi vie u: Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio slobodna

Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/con
tent/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html).

117

pogodna za privatizaciju jer na kraju nije poenta u pokre

tanju proizvodnje, ve u udovoljavanju interesu kapitala.
U sluaju Navipa, neposredno pre privatizacije (u kojoj je
takoe, kao i u sluaju Fidelinke uestvovala firma Mineco
AG), vrednost celokupne imovine Navipa procenjena je na
iznos ispod 6 miliona evra, to e rei na petostruko manju
vrednost od one na koju su procenjeni samo vinogradi.53
Fabrika odlazi u steaj 2012. godine, iako je prema svedo
enju direktora destilerije, Miroljuba Spasojevia, Navip
u tom trenutku imao ugovorenu prodaju izmeu 80 i 100
hiljada boca razliitog pia.
Od 500 zaposlenih koliko je radilo u nekada gigant
skom proizvoau vina, estokih i bezalkoholnih pia, u
trenutku odlaska u steaj ostalo je uposleno svega njih tri
desetak koji su bili zadueni za uvanje i odravanje imo
vine. U ovakvo stanje dolo je preduzee koje je i poetkom
2000-ih godina imalo 66% trita na teritoriji bive Jugosla
vije i koje je izvozilo u Kanadu, Poljsku, Sjedinjene Ame
rike Drave, Izrael, Japan. U tom periodu meseno se u
Navipu punilo million litara samo jedne vrste vina Royal,
dok je ukupno ova fabrika proizvodila 200 razliitih pro
izvoda meu kojima i Smederevku, Frukogorski biser,
ampanjac Milion, Plemenku, Crnjak.
Ovim dolazimo i do dela u kojem moemo zakljuiti
da su i neuspene privatizacije imale isti efekat po rad
nike i radnice kao i 24 sporne privatizacije. Sve te priva
tizacije stavljaju veliko breme na lea sada nezaposlenih
radnika. Ista linija zakljuivanja se da primeniti i kod oce
53

Vidi vie u: Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio slobodna

Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/con
tent/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html).

118

ne tzv. uspenih privatizacija gledano iz vizure radnitva

one su imale negativan uticaj jer su neretko dovodile do
masovnih otputanja. Tako podelu privatizacija na uspe
ne i neuspene moemo komotno ostaviti po strani i
uvesti novu podelu na dobitnike i gubitnike itavog pro
cesa privatizacije. U prvoj grupi su obino pojedinci iz poli
tikoekonomske elite, u drugoj radnitvo privatizovanih
preduzea i, u duem roku, drutvo u celini. Kapital steen
1990-ih imao je sistemsku funkciju jer je jedino on mogao
posluiti za ubrzanje privatizacije koja je, opet, bila osno
va transformisanog poretka koji je sluio maksimalizaciji
interesa elite koja ga je kreirala. Jezike igre, u kojima se
koriste epiteti uspene, neuspene i sporne, maskira
le su kako (sistemske) funkcije kapitala i benefita koje su
njegovi vlasnici imali, tako i pogubne posledice celog pro
cesa, preusmeravajui krivicu na individualne aktere, mal
verzacije i sline procese.
3.2  Privatizacija nakon 2006. godine:
korisni i tetni ugovori
Nakon 2006. godine i donoenja novog Ustava, kojim
je konano ukinut pojam drutvenog vlasnitva, na red za
privatizaciju dolaze mahom strateka preduzea. Razlozi
za odlaganje prodaje ovih vanijih preduzea bili su broj
ni. Od toga da pre 2006. godine nije donesena jasna strate
gija oko toga ta raditi sa tim preduzeima, do toga to su se
ona uvala kako bi u jednom momentu posluila za politi
ko potkusurivanje, kao to je privatizacija Naftne industri
je Srbije (NIS) bila uvezana sa (propalim) projektom gaso
voda Juni tok. Veina privatizacija stratekih preduzea

119

nakon 2006. godine imala je, opte gledano, i dnevno poli

tiku svrhu od punjenja budeta novcem dobijenim od
velikih privatizacija, do stvaranja privida o uspenosti rada
vlade. Obe ove funkcije privatizacije nakon 2006. godine
bile su kratkorone i uskointeresne po svojoj prirodi. Krat
korone zbog toga to puniji budet nije bio propraen
planom o stratekom javnom investiranju i uveanju jav
ne privredne aktivnosti, a uskointeresne zbog toga to su
obezbeivale privilegije jednom uskom sloju koji se naao
u vladajuim strukturama i oko njih. Meutim, s obzirom
na ve poodmakao period sprovoenja privatizacije i ve
vidljive posledice, jedan od vanih elemenata u celom pro
cesu bila je legitimizacija nastavka privatizacije. Najpre je
bilo potrebno odbraniti se od napada za loe privatizacije
obavljene do tad.
U prvih pet godina udarnikog talasa privatizacije,
nakon petooktobarskih promena, u fokusu su bile brojne
malverzacije i velika rupa u nadlenostima Agencije za
privatizaciju koja se ticala provere porekla novca kojim se
vri privatizacija. Ve 2006. godine ispunjena je primarna
funkcija izostavljanja navedene nadlenosti iz spiska nad
lenosti Agencije, a u javnosti je preovladalo vienje da se
jednom zapoeti proces privatizacije vie ne moe zausta
vljati.
Samo u periodu od 2001. do 2004. godine privatizova
no je 1.382 preduz ea (Obradovi, 2013: 23), to e rei neto
vie od jednog preduzea dnevno. Od 24 sporne privatiza
cije o kojima je voena istraga, njih 17 je obavljano u peri
odu izmeu 2001. i 2006. godine, a meu njima su ujed
no i najvee privatizacije u toj grupi spornih kao to su
Mobtel (2005. godine), Nacionalna tedionica (2004. godi

120

ne), Sartid (2003. godine), C Market (2005. godine), Luka

Beograd (2005. godine). Odgovornost za veliki broj do tada
ugaenih preduzea i otputenih radnika uglavnom se sva
ljivala na malverzacije i proneveru novca (dakle, na indi
vidualne ekscesne sluajeve korupcije), kao i na rupe u
zakonu. Nigde se, meutim, u javnosti nije povela rasprava
oko sistemske funkcije malverzacija, kao ni oko toga da su
one bile preduslov za ubrzanu privatizaciju i obezbeiva
nje temelja transformisanom poretku i njegovoj eliti. Ipak,
podaci pokazuju da su i nakon 2006. godine malverzacije
imale sistemsku ulogu, a u tom periodu je na red dola pro
daja nekih od najveih preduzea u dravi, kao to su NIS,
Zastava, JAT, ali i sedam firmi iz kategorije 24 sporne pri
vatizacije, kao to su Srbolek (2007. godine) ili Galenika
(2012. godine).
Nakon 2006. godine, u proces se ukljuuje jo jedan
mehanizam. Tada su, naime, u ispomo strukturnim olak
icama za kapital, koji su ranije opisani, pritekle i subven
cije drave za investitore. Drugim reima, ako je (ubrzanu)
privatizaciju pre 2006. godine praktino obezbedilo odsu
stvo navedene klauzule u nadlenosti Agencije za privati
zaciju, onda je uklanjanje te zakonske olakice, kao i poo
travanje kontrole sprovoenja zakona nakon 2006. godine,
nadoknaeno dravnim subvencijama investitoru (u slu
aju Zastave na primer) ili prodajom koja je gotovo dobi
la formu poklona, a koja se takoe moe smatrati oblikom
subvencije (u sluaju preduzea kao to su NIS ili JAT). U
svakodnevni vokabular sada su, za razliku od uspenih
i neuspenih privatizacija, uli termini tetan i kori

121

stan ugovor.54 Iako se, kako je ranije utvreno, relativno

lako moe dovesti u pitanje znaenje uspene privati
zacije ili korisnog ugovora kojim je odreena firma pri
vatizovana, injenica je da se u sluajevima privatizacija
realizovanih tetnim ugovorima radi o izrazito tetnim
uslovima pod kojima je odreeno preduzee privatizovano
i to ne samo tetnim po to preduzee i u njemu zaposlene
radnice i radnike, ve po celu dravu i njenu ekonomiju.
Uz to, kada se ovakvi poslovi zakljuuju pod okolnostima u
kojima se strateki sektori poklanjaju (prodaju po cenama
znatno niim od procenjene) ili se investitor subvencioni
e novcem iz budeta, onda moemo ak direktno govoriti
o rasprodaji, odnosno, poklanjanju zajednike imovine od
strane nekolicine koja sedi u predstavnikim telima u vla
sti.
Iako je ovakva praksa argumentovana potrebom za
stimulacijom otvaranja novih radnih mesta, u sluaju
Zastave se ona, primera radi, pokazala kontradiktornom.
Naime, 2008. godine, neposredno pre nego to e ugovor
o prodaji 67% vlasnitva italijanskoj kompaniji Fijat biti
potpisan, zajedno su tadanji gradonaelnik Kragujevca
Veroljub Stevanovi i direktor fabrike Zastava automobili
Radomir Petrovi na sednici sindikata ove fabrike, saopti
li da po dolasku stranog investitora nee biti otputanja.55
Na istoj sednici, bilo je rei i o 2001. godini kada je vie
hiljada radnika kragujevakog proizvoaa automobila
54

U korienju ove vrste jezikih igara prednjaio je bivi ministar privrede u

Vladi Ivice Daia, Saa Radulovi. Vidi na primer: https://www.youtube.com/
watch?v=x3EeQTRpDIc.

55

Vidi vie u: Bez otputanja radnika Zastave, B92. 25. jul 2008. (Dostupno na:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=25&nav_
category=9&nav_id=310187).

122

proglaeno tehnolokim vikom nakon usvajanja vladinog

Programa reorganizacije i strateke konsolidacije grupe
Zastava. Upravo je zbog te 2001. godine radnicima i radni
cama u Zastavi bilo vano da uju da nee biti otputanja
po dolasku Fijata.
Ova privatizacija izvrena je po modelu koji je pri
menjen i prethodno u sluaju elezare Sartid. Ugovor o
privatizaciji od strane italijanskog Fijata potpisan je u sep
tembru 2008. godine i doekan je od strane radnika kao
spas jer je bilo pitanje hoe li fabrika uopte nastaviti da
radi ili ne. Bilo im je reeno: ili strateki partner, ili gae
nje. Obeavana je proizvodnja 300.000 automobila godi
nje i otvaranje 10.000 radnih mesta. Vlast je celu situaciju
iskoristila jo u maju te godine (u vreme parlamentarnih
izbora) kada je poelo da se govori o dolasku Fijata i poslu veka, a onda je u septembru od privatizacije napravi
la veliku pobedu.56 Zdrava imovina Zastave prebaena je
kao nenovani ulog u novoformirano preduzee Fijat auto
mobili Srbija (FAS), dok su nekadanjem srpskom proizvo
au vozila iz Kragujevca ostali dugovi, viak radnika koje
FAS nije hteo da uposli i nenaplativa potraivanja. Ve kra
jem 2010. godine, najavljeno je da e 800 radnika koji nisu
dobili posao u FAS-u biti proglaeni tehnolokim vikom.
Na kraju, poetkom 2011. godine, od ukupno 1.600 zaposle
nih u fabrici Zastava automobili, za neki od programa koji
ih de facto ostavljaju bez radnog mesta, izjasnilo se 1.200
56

Vidi vie u: Zastava, FAS i Fijat: Intervju sa Zoranom Mihajloviem, Crvena kri
tika, 2. decembar 2010. (Dostupno na: http://www.crvenakritika.org/ekonomi
ja/173-zastava-fas-i-fijat-intervju-sa-zoranom-mihajlovicem). Zoran Mihajlovi je
u to vreme bio sekretar Samostalnog sindikata Fijat automobila Srbija, a danas je
sekretar Vea Saveza samostalnih sindikata Srbije.

123

njih. Jedan deo opredelio se za otpremnine u iznosu od 300

evra po godini radnog staa, dok je bez posla uz mogu
nost prekvalifikacije ili dokvalifikacije, ostalo 960 ljudi. Od
tog broja, 880 njih je prihvatilo da u naredne dve godine
sebe usavri ili profesionalno preorijentie i ti ljudi su dve
godine od stupanja na snagu sporazuma napravljenog sa
investitorom, dobijali mesene naknade u iznosu od 19.000
dinara u toku prve i 22.000 dinara u toku druge godine pro
grama. Onim radnicima koji su odbili program, dve godine
nakon otputanja bila je uplaivana suma od 13.000 dinara
meseno. Uz sva obeanja da e radnici koji prihvate pro
gram vrlo brzo nai novo zaposlenje, to se ipak nije dogo
dilo. Ve u septembru 2013. godine, Udruenje bivih rad
nika Zastave saoptilo je da 650, od ukupno 880 ljudi koji
su prihvatili program, jo uvek trai posao. Od tih 650, njih
550 bilo je starije od 46 godina, to znai da se svake godine
njihova mogunost za pronalaenje posla smanjivala.
Tako su radnici fabrike koja je 1980-ih godina upo
ljavala 17.000 ljudi, a koja je dnevno proizvodila i do 1.000
vozila,57 podneli teret procesa koji se odvijao mimo njih.58
57

ak i pred izbijanje rata, u prvih deset meseci 1990. godine, tadanja Crvena
Zastava je prodala 141.164 vozila, najvie prodavani modeli su bili Yugo (64.165
vozila) i Skala (13.534 vozila). U istom periodu, uvezeno je svega 20.603 automo
bila stranih proizvoaa, a meu njima je prednjaio model automobila Tojota.
Vidi vie u: to mislite koliko se u 1990. godini prodavalo automobila?, Vidiauto,
14. jul 2014. (Dostupno na: http://www.vidiauto.com/Novosti/Autobiz/Sto-misli
te-koliko-se-u-1990.-godini-prodavalo-automobila).

58

U ranije navedenom intervjuu za sajt Crvena kritika, sekretar Samostalnog sindi

kata Fijat automobila Srbija Zoran Mihajlovi rekao je: U septembru se potpisao i
zvanini ugovor ali naalost daleko od oiju javnosti i daleko od propagirane ideje
da to bude transparentno. Mi smo ugovore, kao sindikat, videli tek nekih 15 dana
posle potpisivanja i bili smo vezani poslovnom tajnom da moramo neke detalje
iz ugovora da drimo u tajnosti zato to bismo odavanjem tih detalja ak mogli
dospeti i u zatvor Vidi vie u: Zastava, FAS i Fijat: Intervju sa Zoranom Mihajlo

124

Meutim, ono to razlikuje ovaj sluaj od nekih drugih jeste injenica da je strani investitor, uprkos tome to je otpu
stio veinu zaposlenih, jo i dobio subvenciju drave kao
podsticaj za investiranje.59 Istina, praksa subvencionisanja
investitora svakako prati poziciju periferne kapitalistike
drave jer se zemlje periferije, u trenucima kada kapital
moe slobodno da se kree preko cele zemaljske kugle i
premeta iz drave u dravu, takmie u povoljnijim uslovi
ma za strana ulaganja, a vladine subvencije su meu naj
znaajnijim podsticajima. Iako je podilaenje interesima
investitora trend koji prati gotovo sve drave na perifernom
prostoru kapitalistikog sistema, za nas je ono ovde bitno
jer u konanici oslikava i fenomen sprege izmeu drave i
krupnog kapitala.
Tako je drava italijanskom automobilskom gigan
tu ugovorom (koji nikada nije dat na uvid javnosti) ponu
dila 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu. U julu
2012. godine novo preduzee FAS raspisalo je konkurs za
oko 300 novih radnih mesta, za koje je od drave dobila
subvencije u vrednosti od oko 3 miliona evra. Meutim,
ve u januru 2013. godine, 202 radnika su se nakon povrat
ka sa kolektivnog godinjeg odmora suoili sa otkazima,

viem, Crvena kritika, 2. decembar 2010. (Dostupno na: http://www.crvenakriti

ka.org/ekonomija/173-zastava-fas-i-fijat-intervju-sa-zoranom-mihajlovicem).
59

() ali se i izdaleka videlo da je drava dala prevelike pogodnosti odnosno da je

dosta favorizovala Fijat, i da je bilo kojoj drugoj firmi dala takve pogodnosti vero
vatno bi i ta firma dola. Vidi vie u: Zastava, FAS i Fijat: Intervju sa Zoranom
Mihajloviem, Crvena kritika, 2. decembar 2010. (Dostupno na: http://www.
crvenakritika.org/ekonomija/173-zastava-fas-i-fijat-intervju-sa-zoranom-mihajlo
vicem).

125

odnosno sa neproduenjem ugovora o radu.60 Pitanje koje

se s pravom postavlja je kuda idu onda subvencije za zapo
ljavanje, ako se broj zaposlenih smanjuje? U godini kada
je privatizacija izvrena, u fabrici Zastava automobili bilo
je zaposleno oko 3.700 radnika, dok danas u FAS-u, posle
raznih tumbanja, otputanja nestrunih i zapoljavanja
strunih, radi oko 2.500 ljudi. Uz to, pored subvencija za
otvaranje novih radnih mesta (iji je broj zapravo smanjen),
drava je italijanskom investitoru dala i neformalne sub
vencije u vidu besplatne lokacije za izgradnju poslovnog
prostora, rasteretila ga naknade za prenamenu zemljita i
oslobodila plaanja optinskih taksi. Ako broj radnih mesta nije podignut, a proizvodnja je daleko od one najavljiva
ne, a koja se merila u stotinama hiljada, ponovo se name
e pitanje opravdanosti subvencija. Primera radi, FAS je
samo tokom 2013. godine dobio skoro 51 milion evra, ili
precizno 5.880.861.811 dinara, od Vlade Republike Srbije.
Istovremeno, tokom iste godine neto dobit kragujevake
fabrike italijanskog giganta dostigla je 1,13 milijardi dina
ra, to je skoro 10 miliona evra, odnosno pet puta manje od
iznosa raznih donacija i refundacija koje je Fijat dobio od
Srbije.61 Svakako da je jedan deo novca od subvencija pode
ljen otputenim radnicima u vidu otpremnina, trokova
usavravanja ili prekvalifikacije, te verovatno usmeren i u
popust od 3.000 evra za domae kupce ogranienog konti
60

Vidi vie u: Radnica Fijata: Podeljeno 200 otkaza kompanija negira, RTV, 11.
januar 2013. (Dostupno na: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/radnica-fijata-pode
ljeno-200-otkaza-kompanija-negira_363517.html).

61

Vidi vie u: Srbija lane samo na ime subvencija Fijatu isplatila vie od 50 miliona
evra, Danas, 29. maj 2014. (Dostupno na: http://www.danas.rs/danasrs/eko
nomija/srbija_lane_samo_na_ime_subvencija_fijatu_isplatila_vise_od_50_milio
na_evra.4.html?news_id=282460).

126

genta od 5.000 vozila modela Fiat 500L.62 Ali ako se u obzir

uzme, uz sva navedena davanja drave, i cifra od nekoliko
stotina miliona evra za izgradnju infrastrukture za potre
be Fijata,63 onda je jasno ko je izgubio, a ko dobio. Ako je
drava kao manjinski vlasnik novoformiranog FAS-a naj
pre uloila oko 300 miliona evra u infrastrukturu, godinje
na osnovu budetske linije uplauje oko 50 miliona evra,
a onda i ne carini uvezene delove za sklapanje automobila
u Kragujevcu, injenica da je FAS najvei srpski izvoznik
nema preterani znaaj, jer je istovremeno i jedan od najve
ih uvoznika, kao i jedan od najveih korisnika dravnih
subvencija.
Pri svemu tome, veina najvanijih Zastavinih doba
vljaa u Srbiji nala se u ne tako zavidnoj poziciji nakon
dolaska Fijata koji je sa sobom, doveo i svoje kooperante.
Tako je jedan od bivih kooperanata fabrike automobila iz
Kragujevca Zastava auto delovi zavrio u steaju i prvi poziv za privatizaciju objavio 2010. godine.64 Jo jedan od vanih kooperanata pre dolaska italijanskog investitora bila je
fabrika 21. oktobar iji je ukupni dobitak od poslovanja u
periodu od 2011. do kraja 2013. iznosio 106.303 dinara, pri

62

Vidi vie u: Fijat 500L za 112 evra meseno, Moj auto, 22. mart 2013. (Dostup
no na: http://vesti.mojauto.rs/Saveti/373502/Fijat-500L-za-112-evra-mesecno).

63

Zvanine raunice o ovim rashodima za sada nema, ali se procene kreu oko
brojke od 300 miliona evra. Vidi vie u: Fijatu na tacni, Veernje novosti, 22.
avgust 2008. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/
aktuelno.239.html:221353-Fijatu-na-tacni).

64

Ve informacija na sajtu Agencije za privatizaciju, dostupno na: http://www.priv.

rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZASTAVA+AUTO+DELOVI.shtml/seo=/com
panyid=5492.

127

emu je cela dobit ostvarena u poslednjoj, 2013. godini.65

Dalje, nakon dolaska Fijata jo jedan bivi kooperant, Kra
guj iz Batoine, odlazi u steaj. Prvi poziv za privatizaciju,
koja se odigrala 2012. godine, pod statusom firme u ste
aju objavljen je 2009. godine.66 Slinu (steajnu) sudbinu
nakon dolaska Fijata doivela je i Blagotina iz Beluia, a
nekadanji 21. maj iz Rakovice, koji je proizvodio motore
za Zastavu, od 2011. do 2013. godine beleio je konstantan
gubitak.67 Tako je uprkos najavi iz 2011. godine da e se 80%
delova za Fijat proizvodti u Srbiji,68 evidentno da e sve i da
se to dogodi, te fabrike biti strane (u Srbiji), a ne domae. U
tom sluaju, moda e, kao to navodi Tomas Piketi (Tho
mas Piketty), bruto domai proizvod rasti (rastom privred
ne aktivnosti uopte), ali e u njegovoj pratnji biti znat
no manji ili jo i snien proseni dohodak, jer profit odlazi
izvan granica date drave te ne ulazi u konanu raunicu
ukupnog ili prosenog dohotka (Piketty, 2014: 44). ta vie,
rast BDP-a, vrlo lako moe (a u sluaju periferne drave kakva je Srbija najverovatnije i hoe), otetiti mnoge, dok e
obezbediti benefit nekolicini (Piketty, 2014: 22) jer rast nije
jednako distribuiran. U nedostatku podataka za Srbiju,
65

Ve informacija na sajtu Agencije za privatizaciju, dostupno na: http://www.priv.

rs/Agencija+za+privatizaciju/90/21.+oktobar+dp.shtml/seo=/companyid=939.

66

Ve informacija na sajtu Agencije za privatizaciju, dostupno na: http://www.priv.

rs/Agencija+za+privatizaciju/9680/Prodata+imovina+stecajnog+duznika+Kra
guj+iz+Batocine.shtml.

67

Ve informacija na sajtu Agencije za privatizaciju, dostupno na: http://www.priv.

rs/Agencija+za+privatizaciju/90/DMB+fabrika+automotora+doo.shtml/seo=/
companyid=14748.

68

Vidi vie u: Fiat automobili Srbija: Do kraja godine 30.000 automobila, SEEbiz,
18. jun 2012. (Dostupno na: http://www.seebiz.eu/fiat-automobili-srbija-do-kra
ja-godine-30000-automobila/ar-37847/).

128

logiku apsorpcije rasta od strane nekolicine opet objaanja

va Piketi, kada kae da je izmeu 80% i 90% ukupnog rasta
u SAD izmeu 1977. i 2007. apsorbovano od strane 1% naj
bogatijeg dela drutva (Piketty, 2014: 297). Pri tom, svako
dnevno postoji neizvesnost da e strani investitor odluiti
da napusti proizvodni pogon, to se dogodilo u sluaju sme
derevske elezare iz koje se 2012. godine povukla amerika
kompanija US Steel. Proizvodnja funkcionie dok za nju
investitor ima interesa. Ovaj vid voenja drave i ekonomi
je, ini se, nije dugorono odriv, ali je kratkorono isplativ
za vlasnike kapitala.
Na primeru FAS-a, moe se dakle uoiti logika sub
vencionisanih privatizacija. Meutim, ono to je, primera
radi, stajalo u izvetaju Ministarstva privrede iz 2013. godi
ne, a to je da je u prvih osam meseci 2013. iz budeta potro
eno upola manje novca na subvencije investitorima nego
na propala preduzea, predstavlja primer kako se gore
navedena praksa legitimizuje. Dakle, radi se o tome da je
od januara do avgusta 2013. prema navedenom izvetaju,
na subvencije za novo zapoljavanje potroeno ukupno 20
miliona evra, ali da je na odravanje propalih dravnih fir
mi otilo duplo toliko, dakle 40 miliona.69 Meutim, nigde
se ne pominje koji procenat tih propalih preduzea pred
stavljaju ona koja su prethodno unitena privatizacijom.
Dok se plasira teza da je javni sektor taj koji najvie novca
isisava iz budeta, preutkuje se ili normalizuje injenica
da drava faktiki, kroz investicije, dotira i privatni sektor
(odnosno, neke njegove delove).
69

Vidi vie u: Beneton dobio subvencije, radnici ni blizu radnih mesta, Danas,
1. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/bene
ton_dobio_subvencije_radnici_ni_blizu_radnih_mesta.4.html?news_id=268560).

129

Sa druge strane, svrsishodnost subvencija po rad

nom mestu, na primer, kompaniji Benett on International
Manufacturing S.A. iz Luksemburga, ne moe ni biti pro
cenjena ako se u razmatranje ne uzme i to da su primanja
radnika u toj kompaniji ak i ispod minimalca,70 iako su
poslodavci dobijali ak 9.000 evra subvencija po radnom
mestu. Samo u 2012. godini, upravo na ime subvencija za
zapoljavanje, ova kompanija koja je 2011. kupila niki Niteks, dobila je ukupno 1,5 miliona evra.71 Meutim, kada se
uzme u obzir injenica da je ukupan broj radnika u srp
skom Benetonu samo 38, to pokazuje i finansijski izve
taj za 2012. godinu, dobijamo cifru od ak 42.000 evra sub
vencija po radnom mestu. Da ovde neto nije kako treba,
govori i to da je najvea subvencija koja je ikome odobrena
10.000 evra, koliko dobija Fijat. Prema raspoloivim poda
cima, Benetton je zaposlio svega pedesetak ljudi koji su
angaovani u procesu proizvodnje dempera. Ostatak koji
ini oko 1.000 radnika i radnica, zaposleno je kod koopera
nata ove kompanije.72 Ovo je pogotovo interesantno kada se
u obzir uzme da je Benetton imao ugovornu obavezu da u
tri godine zaposli 2.700 radnika, ali je u aprilu 2014. godine
zatraila od Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja
70

Zarada diplomiranog ekonomiste je u 2012. godini u ovom preduzeu silazila

i do 16.000 dinara. Vidi vie u: A od stranaca minimalac, Veernje novosti,
10. novembar 2012. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuel
no.239.html:405402-A-od-stranca---minimalac).

71

Vidi vie u: A od stranaca minimalac, Veernje novosti, 10. novembar 2012.

(Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:405402A-od-stranca---minimalac).

72

Vidi vie u: Beneton dobio subvencije, radnici ni blizu radnih mesta, Danas,
1. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/bene
ton_dobio_subvencije_radnici_ni_blizu_radnih_mesta.4.html?news_id=268560).

130

(SIEPA) da ispunjenje te obaveze prolongira na jo godinu

dana jer ak ni zajedno sa svojim kooperantima nije uspela
da u dogovorenom periodu zaposli obean broj ljudi.
Pored ovog, manje-vie direktnog subvencionisanja
investitora, pojavljuju se i drugi vidovi olakica za, uglav
nom, vee investitore. Poto bi nam za problematiku
privatizacije Naftne industrije Srbije bilo potrebno jedno
zasebno istraivanje, ovde emo samo napomenuti neko
liko detalja. Privatizacija 51% vlasnitva NIS-a obavljena
je 2008. godine, kao deo meuvladinog energetskog spo
razuma. Prethodno, nezavisni revizor napravio je proce
nu vrednosti ove kompanije koja je iznosila 2,2 milijarde
amerikih dolara.73 S obzirom na to da je ruski investitor
kupio 51% akcija, vrednost tih akcija mogla bi, prema prvo
bitnoj proceni izositi oko 1,1 milijarde dolara. Ipak, prema
sporazumu, ruski kupac Gazpromneft kupio je veinski
paket akcija NIS-a za svega 400 miliona evra, obavezavi
se pritom i da e do 2012. uloiti u kompaniju jo najma
nje 500 miliona evra.74 Ovaj dodatni novac koji je uloen
u kompaniju esto se pominje kao ustupak ruske strane,
nakon ustupka srpske strane. Meutim, ustupaka srpske
strane bilo je vie, pa je izmeu ostalog ruskom investito
ru omoguena eksploatacija svih sadanjih i buduih naft
nih rezervi Srbije i to uz jednu od najniih rudnih renti u

73

Vidi vie u: Dilojt i Tu: NIS vredi 2,2 milijarde evra, Politika, 7. septembar 2008.
(Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Dilojt-i-Tush-NIS-vredi22-milijarde-evra.lt.html).

74

Vidi vie u: NIS prodat za 900 milion

a evra, Politika, 25. januar 2008. (Dostup
no na: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/nis-prodat-za-900-miliona-evra.
lt.html).

131

Evropi.75 I dok zbog brojnih olakica, neto dobit NIS-a raste iz godine u godinu (pa je tako 2013. uz dobit od 249,474
milijarde dinara, neto dobit samo u jednoj godini iznosila
52,324 milijardi dinara)76 Srbija uprkos bratskom ener
getskom sporazumu potpisanom sa Ruskom Federaci
jom, plaa ruski gas po ceni od 720 dolara po 1.000 kubnih
metara gasa, to je za 146 dolara skuplje od prosene cene
koju evropske drave plaaju za ruski gas. U regionu, jedi
no BiH plaa viu cenu i to 731 dolar.77 Ovo je vano zbog
toga to se esto o ruskim investicijama govori kao o prija
teljskim, tj. onim koje nemaju za cilj iskljuivo profit (ili se
makar pravi minimalna razlika u odnosu na investitore iz
drugih delova sveta), to je naravno zabluda jer se u kapita
listikoj ekonomiji svi vode logikom profita.
Slina je situacija i u sluaju potpisivanja sporazu
ma o stratekom partnerstvu drave Srbije sa Etihadom
iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji danas upravlja sa
49% akcija nekadanjeg JAT-a, a dananje aviokompanije
Air Serbia. Na ovom primeru moemo uoiti i na koji nain se odvijala praksa sistematskog zaduivanja radi lake
privatizacije (po nioj ceni).78 Pamtimo da se plan o priva
75

Vidi vie u: Ministarka Mihajlovi: Sa ruskim partnerom o ceni rudne rente, Blic,
30. avgust 2012. (Dostup
no na: http://www.blic.rs/Vesti/Eko
no
mi
ja/340360/
Ministarka-Mihajlovic-Sa-ruskim-partnerom-o-ceni-rudne-rente).

76

Vidi vie u izvetaju Agencije za privatizaciju: Sto naj... privrednih drutava u

Republici Srbiji u 2013. godini podaci iz finansijskih izvetaja za 2013. Godinu,
dostupno na:
http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Makrosaopstenja/2013/Binder1.pdf.

77

Vidi vie na: http://unstats.un.org/unsd/trade/data/tables.asp#monthlytotal.

78

Vidi vie u: Dug Jata aerodromu raste 30.000 evra na dan, Blic, 25. jul 2013.
(Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/395310/Dug-Jata-aerodromuraste-30000-evra-na-dan).

132

tizaciji JAT-a rodio jo 2000. godine, kao i to da je u jed

nom momentu, sredinom 2013. godine, u javnost izala
informacija da je JAT duan Aerodromu Nikola Tesla 30
miliona evra i da se trend zaduivanja nastavlja i to u pro
seku po 30.000 evra dnevno jer JAT ne plaa aerodrom
sku taksu, uprkos tome to je naplauje od putnika kroz
avionske karte.79 Tako je sa delova ugovora iz kog se jasno
vidi da je drava Srbija viestruko vie od arapskog partne
ra uestvovala u restruktuiranju JAT-a, odnosno pravlje
nju Air Serbia, panja skrenuta na to gde se nalazio JAT
pre nego to e biti potpisan sporazum sa kompanijom iz
Emirata.80 Srbija je tako preuz ela plaanje duga JAT-a od
292 miliona evra, kao i obavezu da investira jo 82 miliona
dolara, i to kroz gotovinske uplate ili kroz neplaanje aero
dromskih taksi u Srbiji. Uz sve to, Srbija je uloila i imovi
nu JAT-a koja je u trenutku prodaje paketa akcija Etihadu
vredela oko 200 miliona evra.81 Sa druge strane, Etihad je
sa 40 miliona uloenih na poetku u dokapitalizaciju i jo
60 miliona evra garantovane pozajmice, postao manjinski
vlasnik ali de facto glavni rukovodilac Air Serbia. Iako se
pre i nakon objave ugovora sa Etihadom, moglo uti u jav
nosti da drugaije nije moglo i da se oporavak gubitake
79

Vidi vie u: Vesi, Darko. Privatizacija JAT-a ko gubi a ko dobija? Bilten, 24. april
2014. (Dostupno na: http://www.bilten.org/?p=556).

80

Pre nego e poeti sa pravdanjem privatizacije JAT-a, Vladimir Krulj u autorskom

tekstu za Politiku pie: Moramo prvo poi od injenice gde je bio Jat ervejz u
trenutku kada je potpisan ugovor sa Etihadom. Vidi vie u: Krila Etihada za Air
Srbiju, Politika, 16. avgust 2014. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/
Pogledi-sa-strane/Krila-Etihada-za-Er-Srbiju.lt.html).

81

Vidi vie u: Koliko je tetan ugovor sa Etihadom?, Radio slobodna Evropa, 15.
avgust 2014. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/content/koliko-jestetan-ugovor-sa-etihadom/26531923.html).

133

firme mora skupo platiti, malo je toga reeno upravo o pret

hodnom sistematskom (planskom) unitavanju JAT-a.
4.

Zakljuak

Od poetka procesa privatizacije u Srbiji, nekoli

ko fenomena se pokazalo relevantnim u praksi. Najpre je
poetkom 1990-ih privatizacija po kljuu ok terapije izo
stala, ali je sofisticirano stavljanje drutvene imovine pod
kontrolu funkcionera vladajue partije kao i delimina pri
vatizacija dovelo do kristalizacije prvog fenomena analizi
ranog u ovom radu, a to je konverzija politike kontrole nad
nekada drutvenom imovinom u ekonomsku dobit, odno
sno konverziju politikog kapitala u ekonomski. Drugim
reima ranije vladajua elita, tokom 1990-ih godina posta
je deo nove vladajue klase, upravo rabei svoje strukturne
pozicije koje je zauzimala u socijalizmu.
Drugi fenomen koji uoavamo jeste privatizacija kao
jedno od sredstava vladajuih struktura za kratkoronu
kupovinu socijalnog mira. Prodaja Telekoma 1997. godi
ne prvi je ovakav primer veih razmera, pri emu se na tom
primeru mogu uoiti i zaeci buduih fenomena karakte
ristinih za privatizaciju, u vidu raznih malverzacija koje
neretko i u dananjim sluajevima bivaju uspeno zata
kane ili, pak, slue apologetskim izgovorima da privatiza
cija nije po sebi loa, ve da su efekti loi zbog malverzaci
ja. U svakom sluaju, ovakvom praksom, vlast je u Srbiji
u devedesetim godinama stvorila privid socijalno odgovor
nog upravljanja dravom, tako to je, primera radi, novac
od privatizacije Telekoma 1997. godine otiao u nekoliko
fondova ime je spreavan socijalni bunt veih razmera.

134

Kako je navedeno ranije, ovaj potez vlasti nije imao za cilj

preraspodelu, ve puku legitimizaciju vladajue strukture.
Sline namere mogu se itati i iz prakse u toku rata, kada
je zbog sveopteg stanja u dravi, bilo zakonom zabranjeno
otputanje. Ovaj, kao i prethodno navedeni fenomen ticao
se odreene dinamike karakteristine za ratnu ekonomi
ju i pokuaja legitimizacije kako same vlasti, tako i ratova
koje je ta vlast vodila. Pred kraj 2000. godine, u proces pri
vatizacije uurbano ulazi veliki broj preduzea po starom
zakonu iz 1997. godine, najavljujui pritom ono to e usle
diti sa donoenjem novog Zakona o privatizaciji iz 2001, a
to je pokuaj masovne, ubrzane privatizacije.
Naredni fenomen koji se moe uoiti pri analizi pro
cesa privatizacije u Srbiji tie se perioda izmeu 2001. i
2006. godine. Izostavljanjem jednog segmenta iz nadle
nosti Agencije za privatizaciju kojim bi sprovodilac celog
procesa privatizacije, osnovan od strane vlade, imao oba
vezu da proveri imovinu investitora, omoguena je legali
zacija bogatstva steenog kriminalnim radnjama. Ovim je
odsustvo kapitala potrebnog da bi se privatizacija sprovela
kompenzovano kapitalom akumuliranim direknim rat
nim profiterstvom i drugim vrstama profiterstva vezanim
za ratna zbivanja. Vano je sa druge strane naglasiti i da
ukazivanje na ovaj fenomen nema za cilj aboliciju privati
zacije u sluaju da je sprovedena drugaije akumuliranim
kapitalom. Transformacija socijalistikog u kapitalistiki
sistem nuno je vodila periferizaciji ovih drutava i stva
ranju podele na nekolicinu pobednika i ogromnu veinu
gubitnika unutar njih. Ljudi koji se esto nazivaju i gubit
nicima tranzicije svakako bi bili gubitnici bez obzira na
poreklo akumuliranog kapitala.

135

Da bi privatizacija, i nakon perioda (sistemski nunog) uvoenja kapitala steenog u ratnim uslovima tokom
1990-ih u tokove cirkulacije, nastavila da se odvija bez veih potekoa, rasprodaja drutvene ili dravne imovine
podstie se pomou metoda subvencija investitoru. Pri tom
se i dalje zadrava metod koji je uoen jo sa privatizacijom
Sartida, NIS-a ili JAT-a, a to je prodaja po ceni znatno nioj
od procenjene vrednosti. S tim u vezi relevantan je i pri
mer investicija Fijata, koji je od drave Srbije dobio najveu
subvenciju. Sprega izmeu kapitalistike drave i kapita
listike klase sainjava simbiozu koja nastavlja da maksi
malizacijom zadovoljenja sopstvenih interesa, osiromauje
ostatak drutva.
Ovi fenomeni ukazuju na strukturne odlike perifer
nog kapitalizma, koji preko procesa privatizacije produ
bljuje odnose zavisnosti od stranog kapitala. Upravo su sve
ove karakteristike svojstvene poziciji u kojoj se Srbija nala
zi, a to je pozicija kapitalistike drave na periferiji.
Na kraju, posle donoenja Zakona o privatizaciji
2001. koji je menjan pet puta (2003, 2005, 2007, 2010. i 2012.
godine), u 2014. godini donesen je novi Zakon o privatizaci
ji kojim bi ceo proces trebalo privesti kraju. Na osnovu novog zakona, Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv
za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za
privatizaciju 502 preduzea. Iako je u novi zakon uvrten
i spisak lica kojima nije omoguena kupovina preduzea,
a meu kojima su i oni sa kojima je prethodno raskinut
ugovor u nekoj od ranije obavljenih privatizacija, problem
ostaje stari. Naime, nema garanta da e neki novi investito
ri raditi drugaije. Javni interes ili interes radnika i radni
ca nije jednak interesu privatnog investitora njihovi inte

136

resi su antagonizovani. Meutim, problem je u tome to iza

interesa investitora stoji drava, a iza interesa zaposlenih
niko. U prilog tome govori i Zakon o izmenama i dopuna
ma Zakona o radu82 koji je donesen zajedno sa Zakonom
o privatizaciji, a koji radnicima oduzima i ono malo prava
koja su nekada imali. Jezike igre i prebacivanje teita
debate oko privatizacije na to da li je neki ugovor bio te
tan ili ne, ili koji su pozitivni primeri na koje se moe
mo ugledati u budunosti, imaju za cilj samo odmicanje od
sutinske problematizacije procesa privatizacije i njegove
strukturne uloge u perifernom kapitalizmu, kakav je ovaj
u Srbiji. Pokretanje ove vrste debate, dekonstrukcija tran
zitoloke paradigme prema kojoj je kapitalizam superior
niji od prethodnog (realnopostojeeg socijalistikog) siste
ma, kao i metodoloka demistifikacija jezikih igara koje
diktiraju agendu o kojoj se u javnosti polemie, neki su od
kljunih taaka preokreta u prirodi debate o privatizaciji u
Srbiji. Doprinos otvaranju novog prostora za takvu debatu,
nadam se, dao je i ovaj rad.

82

O izmenama Zakonu o radu vidi vie u Jovanovi, Matija i kobi, Milan. Izme
ne radnog zakonodavstva kao deo neoliberalnog kontinuuma. Centar za politike
emancipacije, 31. mart 2014. (Dostupno na: http://pe.org.rs/osvrti/matija-jova
novic-i-milan-skobic-izmene-radnog-zakonodavstva-kao-deo-neoliberalnogkontinuuma/)

137

Literatura:
Arsi, Milojko. 2012. Reforme dravnih i drutvenih predu
zea. u: Kvartalni monitor, br. 28, januar-mart 2012. Beo
grad: FREN
Arsi, Milojko. 2013. Da li je privatizacija glavni krivac za
gubitak radnih mesta u Srbiji? u: Kvartalni monitor, br. 34,
jul-septembar 2013. Beograd: FREN
Balunovi, Filip. 2013. Serbia On The European Periphery.
Saarbrcken: Lambert.
Bideleux, Robert et al. 2007. The Balkans: A post-commu
nist history. New York: Routledge.
Brki, Mia. Provizija, mito i tajni rauni, Vreme, 2.
oktobar 2003. (Dostupno na: http://www.vreme.co.rs/cms/
view.php?id=35384).
Cerovi, Boidar. 2012. Tranzicija zamisli i ostvarenja.
Beograd: CID Ekonomskog fakulteta.
orevi, Milijana. 2009. Proces privatizacije u Srbiji u
periodu od 2000. do 2008. godine, u: kola biznisa, br. 2. Novi
Sad: Visoka poslovna kola strukovnih studija.
Guilhot, Nicolas. 2005. The democracy makers: Human
rights and International Order. New York: Columbia Uni
versity Press.
Harvey, David. 2005. A brief history of neoliberalism, New
York: Oxford University Press.
Jovanovi, Matija i kobi, Milan. Izmene radnog zakono
davstva kao deo neoliberalnog kontinuuma. Centar za poli

138

tike emancipacije, 31. mart 2014. (Dostupno na: http://

pe.org.rs/osvrti/matija-jovanovic-i-milan-skobic-izmeneradnog-zakonodavstva-kao-deo-neoliberalnog-kontinuu
ma/)
Lazi, Mladen. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd: Slu
beni Glasnik.
Lazi, Mladen. 2014. Regrutacija ekonomske elite: kontinu
itet i promene, u: Ekonomska elita u Srbiji u periodu konsoli
dacije kapitalistikog poretka, Beograd: Institut za sociolo
ka istraivanja Filozofskog fakulteta
Marx, Karl. 1999. Theories of Surpluse Value, Part 2. New
York: Prometheus Books.
ODonnell, Guillermo et al. 1986. Transitions From Aut
horitarian Rule Tentative Conclusions About Uncertain
Democracies. Baltimore: Johns Hopkins Press.
Obradovi, Zoran. 2013. Uticaj vlasnitva na kvalitet korpo
rativnog upravljanja u Srbiji, Beograd: Univerzitet Singidu
num.
Stiglitz, Joseph. 1999. Whither reform? (Dostupno na:
https://www.gsid.nagoya-u.ac.jp/sotsubo/stiglitz.pdf).
Vesi, Darko. Privatizacija JAT-a ko gubi a ko dobija?
Bilten, 24. april 2014. (Dostupno na: http://www.bilten.
org/?p=556)
Zec, Miodrag et al. 1994. Privatizacija nunost ili sloboda
izbora. Beograd: Jugoslovenska knjiga.
Wallerstein, Immanuel.1986. Suvremeni svjetski sistem.
Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost

139

A od stranaca minimalac, Veernje novosti, 10.

novembar 2012. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/
vesti/naslovna/aktuelno.239.html:405402-A-od-stranca--minimalac).
Analize efekata privatizacije u Srbiji, Agencija za priva
tizaciju. (Dostupno na: http://www.priv.rs/upload/analiza/
full/)
Beneton dobio subvencije, radnici ni blizu radnih mesta,
Danas, 1. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.danas.
rs/danasrs/ekonomija/beneton_dobio_subvencije_radni
ci_ni_blizu_radnih_mesta.4.html?news_id=268560).
Bez otputanja radnika Zastave, B92. 25. jul 2008.
(Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2008&mm=07&dd=25&nav_category=9&nav_
id=310187)
Dilojt i Tu: NIS vredi 2,2 milijarde evra, Politika, 7. sep
tembar 2008. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubri
ke/Ekonomija/Dilojt-i-Tush-NIS-vredi-22-milijarde-evra.
lt.html).
Dug Jata aerodromu raste 30.000 evra na dan, Blic,
25. jul 2013. (Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Dru
stvo/395310/Dug-Jata-aerodromu-raste-30000-evra-nadan).
Fiat automobili Srbija: Do kraja godine 30.000 automo
bila, SEEbiz, 18. jun 2012. (Dostupno na: http://www.
seebiz.eu/fiat-automobili-srbija-do-kraja-godine-30000automobila/ar-37847/).

140

Fijat 500L za 112 evra meseno, Moj auto, 22. mart 2013.
(Dostupno na: http://vesti.mojauto.rs/Saveti/373502/Fijat500L-za-112-evra-mesecno).
Fijatu na tacni, Veernje novosti, 22. avgust 2008.
(Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/eko
nomija/aktuelno.239.html:221353-Fijatu-na-tacni).
Hadson: Iz Srbije je izneta 51 milijarda dolara od pri
vatizacijske pljake, Radio slobodna Evropa, 4. oktobar
2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/con
tent/hadson-kako-je-iz-srbije-izvuena-51-milijarda-dola
ra/25126407.html)
Kako je prodat Sartid, Politika, 5. septembar 2012.
(Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/
Kako-je-prodat-Sartid.lt.html).
Kako su unitavani Navip, Fidelinka i Agrohem, Radio
slobodna Evropa, 3. oktobar 2013. (Dostupno na: http://
www.slobodnaevropa.org/content/kako-su-unistavaninavip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html).
Koliko je tetan ugovor sa Etihadom?, Radio slobodna
Evropa, 15. avgust 2014. (Dostupno na: http://www.slobod
naevropa.org/content/koliko-je-stetan-ugovor-sa-etiha
dom/26531923.html).
Krila Etihada za Air Srbiju, Politika, 16. avgust 2014.
(Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sastrane/Krila-Etihada-za-Er-Srbiju.lt.html).
Merima lider u Henkelu, Politika, 17. februar 2010.
(Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/
Merima-lider-u-Henkelu.lt.html).

141

Milosevic anticipa laffare che a Roma in troppi non san

no, la Repubblica, 5. Jul 2003. (Dostupno na: http://www.
repubblica.it/online/politica/telekomserbia/roma/roma.
html).
Mineco: Nismo doprineli propasti Fidelinke i Navipa,
Politika, 4. oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.politi
ka.rs/vesti/najnovije-vesti/MinecoNismo-doprineli-propa
sti-Fidelinke-i-Navipa.lt.html)
Ministarka Mihajlovi: Sa ruskim partnerom o ceni rud
ne rente, Blic, 30. avgust 2012. (Dostupno na: http://www.
blic.rs/Vesti/Ekonomija/340360/Ministarka-MihajlovicSa-ruskim-partnerom-o-ceni-rudne-rente).
NIS prodat za 900 miliona evra, Politika, 25. januar
2008. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Eko
nomija/nis-prodat-za-900-miliona-evra.lt.html).
Nisu sve privatizacije loe, Veernje Novosti, 22. januar
2014. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/
ekonomija/aktuelno.239.html:474424-Nisu-sve-privatiza
cije-lose).
Privatizacija pojela 800.000 radnih mesta, Veernje
novosti, 9. novembar 2013. (Dostupno na: http://www.
novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.
html:462989-Privatizacija-pojela-800000-radnih-mesta).
Radnica Fijata: Podeljeno 200 otkaza kompanija negi
ra, RTV, 11. januar 2013. (Dostupno na: http://www.rtv.rs/
sr_lat/drustvo/radnica-fijata-podeljeno-200-otkaza-kom
panija-negira_363517.html).

142

Sporne privatizacije odnele dravi 100 miliona evra,

Veernje novosti, 28. decembar 2013. (Dostupno na: http://
www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.
html:470769-Sporne-privatizacije-odnele-drzavi-100-mili
ona-evra).
Srbija lane samo na ime subvencija Fijatu isplatila vie
od 50 miliona evra, Danas, 29. maj 2014. (Dostupno na:
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/srbija_lane_
samo_na_ime_subvencija_fijatu_isplatila_vise_od_50_
miliona_evra.4.html?news_id=282460).
Studija: 5 uspenih i 5 neuspenih privatizacija u Srbiji,
NALED Serbia. (Dostupno na: http://www.naled-serbia.
org/sr/news/details/875/Studija:-5-uspesnih-i-5-neuspe
snih-privatizacija-u-Srbiji--)
to mislite koliko se u 1990. godini prodavalo automobi
la?, Vidiauto, 14. jul 2014. (Dostupno na: http://www.vidi
auto.com/Novosti/Autobiz/Sto-mislite-koliko-se-u-1990.godini-prodavalo-automobila).
Telekom Srbija stoprocentno u domaem vlasnitvu,
Politika, 26. januar 2012. (Dostupno na: http://www.politi
ka.rs/rubrike/Ekonomija/Telekom-Srbija-stoprocentno-udomacem-vlasnistvu.lt.html)
Tema nedelje: 24 sporne privatizacije, Politika, 28. okto
bar 2012. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/
Tema-nedelje/24-sporne-privatizacija/Tema-nedelje-24sporne-privatizacije.lt.html).
Tri cementare prodate za 138,9 miliona dolara, 28.
decembar 2001, dostupno na: http://www.arhiva.srbija.
gov.rs/vesti/2001-12/28/322693.html

143

Voze otpremninu u taksiju, Veernje novosti, 10. jun

2004. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslov
na/reportaze/aktuelno.293.html:158738-Voze-otpremni
nu-u-taksiju).
Za otkup Telekoma 12,5 miliona evra, Politika, 28.
januar 2007. (Dostupno na: http://www.politika.rs/rubri
ke/Ekonomija/t52432.lt.html).
Zakon o svojinskoj transformaciji, NIN, 25. jul 1997.
(Dostupno na: http://www.nin.co.rs/arhiva/2430/5.html)
Zastava, FAS i Fijat: Intervju sa Zoranom Mihajlovi
em, Crvena kritika, 2. decembar 2010. (Dostupno na:
http://www.crvenakritika.org/ekonomija/173-zastava-fasi-fijat-intervju-sa-zoranom-mihajlovicem).

Izvetaji:
Agencija za privatizaciju. Sto naj... privrednih drutava
u Republici Srbiji u 2013. godini podaci iz finansijskih
izvetaja za 2013. Godinu, dostupno na:
http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Makrosaopste
nja/2013/Binder1.pdf.
Izvetaji Saveta za borbu protiv korupcije, dostupno na:
http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028/
index/.
UN Trade Statistics, dostupno na: http://unstats.un.org/
unsd/trade/data/tables.asp#monthlytotal

144
144

145

Marija Radoman

Restauracija kapitalizma i poloaj ena

Neoliberalni oblik kapitalistike regulacije
i radna prava ena u Srbiji

Zato je nemogue povezati kapitalizam s bilo kojim ob

likom osloboenja ili dugovenost tog sistema pripisivati nje
govoj sposobnosti da zadovolji ljudske potrebe. Ako se kapita
lizam pokazao sposobnim da se reprodukuje, onda je to samo
zbog mree nejednakosti ugraene u telo svetskog proletarijata,
kao i zbog njegove sposobnosti da globalizuje eksploataciju. Taj
proces se odvija i pred naim oima, kao to se odvijao i prethod
nih 500 godina. Razlika je u tome to je danas i otpor poprimio
globalne razmere. (Federii, 2013: 27)
S obzirom na mijenjajue realnosti klase u naem dru
tvu, na irenje jaza izmeu bogatih i siromanih te kontinui
ranu feminizaciju siromatva, oajniki nam je potreban ma
sovan, radikalan feministiki pokret koji se moe nadgraivati
na snagu iz prolosti, ukljuiti uspjehe izazvane reformama i
istovremeno ponuditi temeljito preispitivanje feministike teo
rije koja je jednostavno netona te nam ponuditi nove strategije.
(hooks, 2004: 62)

146

1.

UVOD

Ovaj rad se bavi opisom i analizom poloaja ena u

Srbiji od perioda socijalizma do savremenog kapitalizma
sa fokusom na poziciju ena u sferi rada. Cilj rada je da se
kroz istorijsku perspektivu ukae na osnovne promene i
karakteristike poloaja ena koje su se dogodile sa trans
formacijom drutveno-ekonomskog sistema. Tekst se bavi
i temom kunog rada, ime se ukazuje na podelu privat
no/javno koja ini najbitniju strukturnu razliku u poloaju
mukaraca i ena, s obzirom na to da ene, prema velikom
broju istraivanja1, obavljaju gotovo sav rad u domainstvu.2
U periodu socijalizma, pored ukupne emancipacije ena i
stopa njihove zaposlenosti bila je jako visoka u periodu
izmeu 1947. i 1978. godine ukupan broj radnika i radnica
u SFRJ (Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji),
poveao se za 4,6 puta, a istovremeno su rasla i realna pri
1

Naveu samo neka istraivanja koja pokazuju da ene u savremenom drutvu u

Srbiji obavljaju veinski rad u domainstvu. Prema podacima iz istraivanja Ma
rije Babovi, utvreno je da veinu poslova u domainstvu kao to su kuvanje,
pranje, ienje, peglanje i nega male dece kao i briga o kolskim obavezama
dece, obavljaju ene. Kada se uporede podaci o obavljanju kunih poslova za
dva perioda, za 2003. i 2007. godinu, promene u ueu mukaraca u navede
nim poslovima su minimalne mukarci neto vie uestvuju u kuvanju, peglanju,
pranju sudova i vea, ali ne i u poslovima vezanim za negu dece. Istraivanjem je
utvreno da se malo ta promenilo u dominantnom patrijarhalnom modelu rodnih
odnosa u domainstvima u Srbiji (Babovi, 2009: 139). Slini podaci o obavljanju
kunih poslova navode se i u istraivanju Rodni barometar u 80-95% ene
obavljaju poslove kao to su spremanje hrane, peglanje, nabavke, odravanje
stana, briga o starima i bolesnima kao i organizovanje i usklaivanje lanova po
rodice (Blagojevi, 2013).

Ve na poetku je jasno da e ovaj tekst, s obzirom na vremenski raspon koji tei

da obuhvati, morati da izostavi dublju analizu strukturnih promena (one se samo
skiciraju), kao i teorijske rasprave oko nekih znaajnih tema i pojmova (kao to su
modernizacija, klasa, tranzicija, odnos feminizma i marksizma).

147

manja, to je poveavalo porodini dohodak.3 Dok se ukup

na zaposlenost poveala vie od etiri puta, zaposlenost e
na za period od 1953. do 1987. godine, poveala se za oko
devet puta.4 Osim to je bila i ekonomska potreba drutva
usled manjka radne snage, zaposlenost ena je predstavlja
la i integralni deo socijalistike politike emancipacije. Po
red visoke zaposlenosti ena, u poreenju sa kapitalisti
kim periodom, socijalistika drava je mnogo veim delom
uestvovala u zadovoljavanju potreba porodice. Meutim, i
pored izrazite transformacije poloaja ena u socijalizmu
u odnosu na predratni period (o emu e kasnije biti rei),
ne moe se govoriti o tome da je u tom periodu dostignuta
potpuna ravnopravnost polova. Podaci ukazuju na dvostru
ku optereenost ena5, feminizaciju pojedinih sektora (kao
to su tekstilna, prehrambena i kona industrija) i na jako
mali broj ena na rukovodeim pozicijama6 ove karak
3

Statistiki godinjak Jugoslavije, 1979, str.82, prema: Berkovi, 1981: 81.

U procentima, udeo zaposlenih ena u ukupnom broju zaposlenih u Jugoslaviji,

bio je 1954. godine 24,8%, 1964. godine 29,2% i 1974. godine 33,9% (Gu
dac-Dodi, 2006: 61). Prema Gudac-Dodi, bez obzira na tekoe na koje su
ponekad nailazile (...) ene u Srbiji i Jugoslaviji sve vie su se zapoljavale, njihovo
uee meu zaposlenim licima bilo je sve vee, pri emu se obim zaposlenih
ena bre uveavao od obima zaposlenih mukaraca (Gudac-Dodi, 2006: 61).

Prema podacima za 1965. godinu ena je u socijalistikoj Jugoslaviji radila u pro

seku 60 do 70 sati nedeljno, od ega je 20-30% bio neplaeni rad (Gudac-Dodi,
2006: 105). Zaposlene ene su i dalje obavljale veinu kunih poslova, esto nisu
mogle da obezbede plaenu pomo sa strane i imale su mnogo manje slobod
nog vremena od mukaraca Rezultat su esto bile preoptereene, premorene
i razliitim ulogama rastrzane ene (Gudac-Dodi, 2006: 106).

Krajem 1970-ih godina u Jugoslaviji, ena direktora je bilo manje od 6%; 1987.
godine, taj udeo je bio neto vei (6,43%). Ono to je zanimljivo jeste da su i u
onim organizacijama gde su veinu zaposlenih inile ene, na rukovodeim pozi
cijama bili mukarci (podatak za 1968. godinu govori da je u osnovnim i srednjim
kolama na mestima direktora bilo 6,5% ena, a u zdravstvenim ustanovama
9,8% ena) (GudacDodi, 2006: 75-76).

148

teristike su se nakon raspada socijalizma samo pojaale

to je ene uinilo jednim od glavnih gubitnika tranzici
je.7 Treba rei i to, da su socijalistiki sistem u Jugoslavi
ji, uz diferencijaciju u odnosu na rod, obeleavale i klasne
razlike.8 Uz realne pokazatelje rasta i drutvenog razvoja,
socijalizam na idejnom i programskom planu karakterie
sistem vrednosti koji je bio drugaiji promovisale su se
ideje socijalne brige, solidarnosti i egalitarizma, a koje su
raspadom tog sistema zamenjene vrednostima kompetici
je i individualizma u slubi trita.9 Nakon 1990-ih, perio
da rata, sankcija meunarodne zajednice, uruavanja in
stitucija i uvoenja trinih reformi, dolazi do drastinog
opadanja ivotnog standarda za veinu stanovnitva. ene
su posebno pogoene umanjenim izdvajanjima za javni
sektor, ime je odgovornost za reprodukciju drutva svede
na na porodicu tj. uglavnom na same ene koje veinski
preuzimaju brigu unutar domainstva (od bioloke repro
dukcije, kunih poslova, do praksi staranja o deci i starijim
lanovima domainstva).10 Prelaz sa socijalizma na tako
zvani tranzicioni tip drutva nosio je sa sobom i izmenu
pogleda na porodicu, reprodukciju i poloaj ene. Uvoenje
kapitalistikog naina proizvodnje i ekonomske promene
tokom tranzicije uticale su na retradicionalizaciju rodnih
7

Ako se poloaj ena u sferi rada prati od ranije, jo od poetka XX veka, videe se
da postoje sline karakteristike rada ena, kao to su feminizacija poslova i nie
nadnice za ensku radnu snagu (Mari anin ali, 2004).

Vidi vie u: Lazi, Mladen i Cveji, Slobodan. 2004. Promene drutvene strukture
u Srbiji; sluaj blokirane postsocijalistike transformacije. Beograd: ISIFF

Treba napraviti pojmovnu razliku, izmeu teorije individualnosti koja prepozna

je znaaj pojedinke u drutvenom okruenju, od ideologije individualizma koja
podrazumeva odnose kompeticije (Zila Ejzentajn, prema Bel Huks, 2006: 20).

10

Vidi vie u Blagojevi, 2013, poglavlje: Staranje kao enska praksa.

149

uloga, poveanje nasilja i krize unutar porodice taj proces

je karakterisao i druge zemlje u tranziciji, ne samo Srbiju
(Nikoli-Ristanovi, 2008).11 Kada se govori o radu koji oba
vljaju ene, vano je naglasiti da se materinstvo najee
ne posmatra kao rad u koji osoba ulae svoje resurse i vre
me, ve kao prirodna funkcija ene i njena bioloka oba
veza, zbog ega poslovi brige o deci i samo raanje ostaju
najee nevidljivi oblici rada ena. to se tie odnosa pre
ma raanju, mogu se uoiti dva razliita koncepta vezana
za socijalizam u Jugoslaviji i post-socijalistiki period. U
knjizi Bela kuga meu Srbima, autorka Rada Drezgi
objanjava razlike izmeu koncepta planiranja porodice
na primeru Jugoslavije i koncepta populacione politike
koji je usvojen nakon raspada socijalizma, a kojim se, izme
u ostalog, promovie odgovornost i moralna obaveza ena
da raaju, umesto ranijeg socijalistikog modela, u kome
je drava ekonomski osnaivala porodicu obezbeujui joj
uslove za reprodukciju.12
11

Ovde ipak treba spomenuti i drugaije rezultate drugih domaih istraivanja. So

cioloko istraivanje vrednosnih promena (Lazi et al., 2004) pokazuje da je tra
dicionalizam kao vrednosna orijentacija (a ija je jedna od najkarakteristinijih crta
patrijarhalnost), nastavio da znaajno opada od 1989. do 2003, i to u drutvu u
celini. Ovakva vrednosna promena se objanjava time, da su u periodu krize i ra
tova kroz koje je drutvo prolazilo tokom 1990-ih, ipak bile nastavljene strukturne
promene u Srbiji. Posmatrano po strukturi stanovnitva, udeo poljoprivrednog,
seoskog i slabije obrazovanog dela stanovnitva je nastavio da opada, pa je time
redukovana osnova na kojoj se ova (tradicionalna) vrednosna orijentacija zasniva
la (Lazi et al., 2004: 62).

12

Politika planiranja porodice je jedna stvar, a populaciona politika sasvim druga.

Cilj prve poiva vie u privatnoj sferi i daje priliku pojedincima da iskoriste svoje
pravo da slobodno odluuju o raanju, dok socijalne slube treba da obezbede
za to neophodne uslove (...) Politika planiranja porodice ne bi trebalo da bude in
strument za postizanje demografskih ciljeva (...) Drutvo mora da pronae druge
naine da ostvari ciljeve svoje populacione politike bez ograniavanja prava na

150

Ako su 1990-te predstavljale jednu vrstu prelomne

take u pogledu ukupnog poloaja ene u drutvu, druga
taka je vezana za savremenu recesionu krizu, koja ne po
gaa samo Srbiju nego i ceo region a kada takoe dola
zi do krenja reproduktivnih prava ena. Dok se od ena
oekuje da uestvuju u poveanju nataliteta, finansijska
podrka od strane drave je jako slaba Opti trend u te
kuim promenama jeste razdvajanje populacione od soci
jalne komponente u planiranju porodice, sa tendencijom
pogoranja drutvenog statusa roditeljstva i materinstva.13
Takoe, praksa pokazuje da se reproduktivna prava ena
drastino kre kada su u vezi sa zaposlenjem skoro 30%
ena zbog trudnoe izgubi radno mesto to pokazuju poda
ci iz susedne Hrvatske.14
slobodno odluivanje o raanju ( Breznik, prema Drezgi, 2010: 26). Videti vie
u: Drezgi, Rada. 2010. Bela kuga meu Srbima: o naciji, rodu i raanju na pre
lazu vekova. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju. str. 401-424.
13

Vie o statusu materinstva u savremenoj Srbiji i stavovima ena majki o tom pi

tanju videti kod: Sekuli, Nada. 2014. Drutveni status materinstva sa posebnim
osvrtom na Srbiju danas. u: asopisu Sociologija. Beograd: ISIFF

14

Prema statistikim podacima, u Hrvatskoj, pokazuje se da je trend sklapanja ugo

vora na odreeno vreme u poslednjih pet godina porastao sa 87% na 94%, te da
skoro 30% ena zbog trudnoe izgubi radno mesto. Od 930 intervjuisanih ena
koje su imale negativno iskustvo u vreme trudnoe, u 55,3% sluajeva one su ili
dobile otkaz zbog trudnoe ili ostajale bez posla zbog isteka ugovora o radu na
odreeno. Prema reima Pravobraniteljice za ravnopravnost polova u Republici
Hrvatskoj, u odnosu na istraivanja od pre desetak godina, takvi sluajevi bili su u
znatno niem postotku, od 20% do 30%. Razlika u platama izmeu mukaraca
i ena u Hrvatskoj je 10-11% a u nekim sektorima i do 20%! Vidi vie u: Diskri
minacija je enska svakodnevica, Libela, 30. Maj 2014. (Dostupno na: http://
www.libela.org/vijesti/5091-diskriminacija-je-zenska-svakodnevica/). Prosean
jaz u platama u EU (Evropskoj uniji) iznosi 17,5%. Meutim, u pitanju je nekori
govani jaz, dok bi korigovani, prema procenama, bio upola manji. Za razliku od
EU, u Srbiji, korigovani jaz tj. usporedba zarada ena i mukarca sa istim obrazo
vanjem i radnim iskustvom, iznosi 11%. U Srbiji, suprotno razvijenim privredama

151

Nakon 2000-ih, ulaskom u period intenzivne tran

sformacije poloaj ena na tritu rada dodatno je po
goran procesima privatizacije i ekonomskog restrukturi
ranja (Babovi et al., 2010: 33). Za period nakon 2000-ih,
vano je uoiti na koji nain promene na tritu rada na
evropskom tlu i u zemljama tzv. kapitalistikog centra, uti
u na periferni poloaj Srbije. U 2014. godini, u Srbiji, svaki
etvrti graanin, odnosno 1,8 miliona stanovnika ivi na
granici siromatva.15 Podaci Republikog zavoda za stati
stiku (RZS) govore da je stopa siromatva u Srbiji 24,6%,
to znai da je Srbija na prvom mestu meu siromanim
zemljama Evrope (u Grkoj, ta stopa je 23,1%, u Rumuniji
22,6%, paniji 22,2% a u Bugarskoj 21,2%).16 Na generalno lo
EU, ene u proseku imaju bolje karakteristike na tritu rada, koje kriju pravu
veliinu jaza. Takoe, slika je jasnija kada se pogledaju i neki drugi podaci, kao
npr. da je stopa zaposlenih ena sa zavrenom osnovnom kolom u Srbiji 26,2%,
a mukaraca 43,5%. Vidi vie u: Zarade mukaraca vee nego zarade ena,
Euractiv.rs, 22. Februar 2013. (Dostupno na: http://www.euractiv.rs/ljudska-pra
va/5467-zarade-mukaraca-vee-nego-zarade-ena ).Takoe, razlike se uveavaju
sa obrazovanjem, pa tako npr. podaci iz 2013, godine govore da ene sa zavr
enim fakultetom primaju u proseku 25.000 dinara manje od mukaraca sa istim
obrazovanjem. Vidi vie u: enama plate manje za 200 evra, Veernje novosti,
31. Januar 2014. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/
aktuelno.290.html:475938-Zenama-plata-manja-za-200-evra).
15

Vidi vie u: Svaki etvrti graanin Srbije na ivici siromatva, Blic, 07. Septembar
2014. (Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/493419/Svaki-cetvrti-gra
djanin-Srbije-na-ivici-siromastva).

16

Prema reima Nade Novakovi sa Naunog instituta drutvenih nauka, graa

ni koji su ugroeni ne bi trebalo da se nadaju socijalnim kartama, jer nema ko
da popie 1,8 miliona ljudi, koliko se procenjuje da ima stanovnitva koje i
vi loe. Jako malo sredstava koja se izdvajaju za socijalno ugroene odlazi na
najugroenije. Tako je u julu 2014, za socijalnu pomo izdvojeno 1,12 milijardi
dinara, za 267.949 osoba. U Srbiji, ak 35.500 ljudi koristi narodne kuhinje, a
od tog broja 11.800 su deca. Vidi vie u: Svaki etvrti graanin Srbije na ivici
siromatva, Blic, 07. Septembar 2014. (Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/
Drustvo/493419/Svaki-cetvrti-gradjanin-Srbije-na-ivici-siromastva).

152

ivotni standard veine stanovnitva, nadovezuje se i po

goravanje uslova rada, donoenjem Zakona o izmenama i
dopunama zakona o radu 2014. godine,17 koji predlae flek
sibilizaciju kao recept za reavanje problema nezaposleno
sti. Da stvari budu odmah jasne, fleksibilizacija daleko od
toga da omoguava neku vrstu slobode u planiranju vre
mena radnika i radnica i veu verovatnou zaposlenja ka
ko se to obino predstavlja. U praksi, fleksibilizacija esto
predstavlja legalizovanje nesigurnih oblika rada i eksplo
atacije kao to su: neplaeni prekovremeni rad, rasporei
vanje radnika na razliite poslove, noni rad i rad po sme
nama.18 Uruavanje dosadanjih radnikih prava posebno
pogaa ene, ije se mesto na tritu dodatno uslonjava
jer su one i do sada bile nadproseno zastupljene u kate
goriji jeftinije radne snage. Takoe, uzimajui u obzir i da
su njihove uloge i dalje vezane za domainstvo fleksibilni
poslovi mogu lako voditi ili povlaenju ena sa trita rada
u nemogunosti da usklade te dve sfere ili pak prihvatanju
loijih uslova rada kako bi se dopunio kuni budet. Ge
neralno, ranjive kategorije ena na tritu su: ene niih
kvalifikacija, ene koje su izgubile posao u etrdesetim go
dinama starosti, mlade ene i posebno ene iz marginalizo
vanih drutvenih grupa (Babovi et al., 2010: 34).
Teorijski okvir od koga polazim jesu iroko odree
ne feministika i klasna perspektiva, koje, u ovom sluaju
poivaju na sledeim, takoe iroko odreenim pretpostav
kama:
17

U daljem tekstu kao: novi ZOR (Zakon o radu).

18

Prema izvetaju Nacionalne slube za zapoljavanje, u Srbiji je svaki deseti radnik

zaposlen putem ugovora o radu na odreeno vreme. Vidi vie na: http://www.
nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/703_poslovi_515-516.pdf

153

- poloaj ena u Srbiji ne moe se posmatrati izdvoje

no iz ekonomsko-socijalne situacije koja oblikuje ukupne
odnose u drutvu;
- ene su u kapitalizmu i na tritu rada eksploatisa
ne u sferi rada, u glavnim sferama odluivanja i moi, kao
i u privatnoj sferi, obavljanjem kunog rada i brige o deci.
Privatna i javna sfera su neraskidivo povezane, kako
su to pokazale teoretiarke marksistikog feminizma.19 U
tom smislu ene su radna snaga koja je kroz istoriju drut
veno primorana da obavlja besplatno rad u domainstvu,
to je sa druge strane ini zavisnom i jeftinom radnom sna
gom kada se pojavi na tritu plaenog rada. U savreme
nom kapitalizmu, ta zavisnost ene omoguava poslodavci
ma da ih ucenjuju, sniavaju cenu rada i stvaraju vetaku
konkurenciju sa mukom radnom snagom, to rad u do
mainstvu ini delom logike kapitalizma. Dakle, posma
trati javnu sferu odvojeno od privatne znai zanemariti ce
lokupnost drutvenih odnosa.
Prema stanovitu levog feminizma, enska opresija
se moe ukinuti jedino delovanjem u obe sfere, kako javnoj
tako i privatnoj. ena dvostruko ugnjetavana kao pol i
kao pripadnica klase njen poloaj se moe temeljito pro
meniti samo revolucionarnom promenom drutva (Boi
novi, 1996: 20). Kroz istoriju, a tako i danas, kapitalisti

19

O odnosu izmeu marksizma i feminizma videti vie u: Mies, Maria. 1986. Patri
archy and Accumulation on a World Scale. United Kingdom: Redwood Books;
Aruzza, Cinzia. 2014. Dangerous Liaisons: The Marriages and Divorces of Mar
xism and Feminism. London: Merlin Press; Baret, Miel. 1983. Potinjena ena.
Beograd: Radnika tampa. U domaoj literaturi, pogledati lanak: Mili, Anel
ka. 2011. Marksistiki i socijalistiki feminizam. Novi Sad: Mediterran publishing.

154

ki sistem profitira od patrijarhata20 tako to odravanjem

rodne nejednakosti ene tretira kao niu klasu koja obavlja
sav onaj rad neophodan za ukupno reprodukovanje radne
snage. Taj rad je nevidljiv, nevrednovan i neplaen.
Takoe, marksistike feministkinje su ukazale na
nain na koji se u kapitalizmu podreuje i disciplinuje telo
ene. Kroz istorijski nametnutu ulogu materinstva, telo e
ne se pretvaralo u prirodnu mainu za raanje, koja radi u
skladu s ritmovima van enine kontrole. Drugim reima,
pravo ene na raanje nije vie bilo njeno lino pravo, ono
je postalo mesto intervencije od strane trita i dravnih
vlasti, instrument za reprodukciju rada i proirenje radne
snage (Federii, 2013: 67).
Dominantne grupe u sistemu profitiraju i od uloge
ene na tritu gde enski rad predstavlja jedan od glavnih
resursa jeftine radne snage. Uz besplatan rad u domain
stvu eksploatacija ena na tritu je sastavni deo kapita
listikog sistema, koji se bazira na prisvajanju vrednosti
stvorene tuim radom.
Meutim, do osloboenja ena nee doi samo bor
bom za njihova ekonomska prava. Ideologija patrijarhata
20

Pod pojmom patrijarhata se podrazumeva: Patrijarhat ne predstavlja jednozna

an pojam niti takav konglomerat odlika koje su nepromenljive i koje e uvek
postojati u istom sastavu. Patrijarhat je istorijska kategorija i kao takva se mora
posmatrati kako bi se u potpunosti razumeo njegov znaaj i snaga dominacije
nad privatnim i/ili javnim u odnosima meu polovima (Papi, 1993: 110). Prema
arani Papi, potrebno je izvesno proirenje pojma patrijarhata koje je bitno za
razumevanje savremenih drutava gde vie ne postoji totalni sistem privatno/jav
ne dominacije mukarca nad enom ali postoje i dalje mnoge sfere dominacije
od strane mukaraca. Na taj nain savremena drutva moemo oznaiti kao me
ani tip patrijarhalnog drutva, u kojem je jo uvek izraena muka dominacija u
ekonomiji, politici i javnom ivotu, i pored znaajnog izlaska ena iz privatne sfere
i njihovog vidnog radnog doprinosa (Papi, 1993: 107-122).

155

iako ne deluje izolovano od materijalnih uslova u kapitali

zmu (ve je ona sastavni deo tih procesa)21 ima i svoju rela
tivnu autonomiju, posebno izraenu kroz porodinu ideo
logiju i kreiranje i rekreiranje mukaraca i ena kao polno
odreenih subjekata (Baret, 1983: 48). Ovo je jako bitno, jer
upravo ukljuivanje ena u radni proces u realpostojeim
socijalistikim drutvima, nije moglo u potpunosti da rei
problem jednakosti ena, jer su one ostale podreene u pri
vatnoj sferi. Isto tako, delimina autonomija i nezavisnost
koju su ene ostvarile u kapitalizmu, takoe se nije odnosi
la na privatnu sferu, posebno na pitanje bioloke reproduk
cije. Borba za jednakost ena mora na taj nain biti mnogo
ira od delovanja samo u domenu ideologije, ili samo u
domenu materijalne baze, a procese u ova dva domena
je znaajnije posmatrati kao dijalektiki povezane (ne kroz
jednostavnu uzrono-posledinu emu).

2. REALPOSTOJEI SOCIJALIZAM
I RADNI POLOAJ ENE
Period socijalizma u Jugoslaviji se danas uzima kao
period znaajno povoljnijeg poloaja ena. Ono to se u ve
likom broju analiza nastalim u to vreme moe nai jeste
zapaanje da drutvene i strukturne promene tj. proces
izgradnje socijalistikog samoupravnog drutva ukljuuje

21

Patrijarhalne strukture nisu samo ideoloki ili kulturni fenomeni iz domena nad
gradnje, ve su bitni sastavni delovi procesa proizvodnje vika vrednosti eko
nomske i drutvene reprodukcije (Baret, 1983: 15).

156

i borbu za nove meuljudske odnose.22 Barem na dekla

rativnom nivou, dve posebne programske linije ideolokog
uobliavanja i razumevanja poloaja ena, jesu te da je (1)
borba za ravnopravnost i emancipaciju ena,23 borba koju
treba posmatrati u istorijskoj perspektivi kao sastavni
deo borbe radnike klase i radnog naroda za socijalno i na
cionalno osloboenje, kao i da (2) ona sfera drutvenog
ivota koja je ranije tretirana kao vie-manje privatna, po
rodina postaje sada deo drutvene organizacije Mnoga
pitanja koja su ranije tretirana kao enska time postaju
ne samo verbalno ve i u praksi opte drutvena pitanja
(Tomi, 1981: 37). Na osnovu prve ideje, poloaj ena je
posmatran kao deo strukturnog uobliavanja i opteg re
volucionisanja drutvenih odnosa Nema ljudske eman
cipacije ako ona ne obuhvata oba pola. Zato nije mogue
prikazivati borbu protiv neravnopravnosti ena izvan okvi
ra zajednike borbe radnike klase i svih naprednih drut
venih snaga za ostvarenje svih ovekovih prava (Tomi,
1981: 9). Slino ovome, kae se da nije dovoljna ravnoprav
nost na radnom mestu jer treba oslobaati i mukarca i
enu u pogledu odluivanja o dohotku, i podele rada izvan
radnog mesta, i ta borba ima klasni karakter, karakter re
volucije (Tomi, 1981: 9).
Druga ideja se odnosi na podrutvljavanje funkcija
porodice i domainstva. Jedan koncept reavanja brige o
22

Vidi vie u: Tomi, Vida. 1981. ena u razvoju socijalistike samoupravne Jugo
slavije. Beograd: Novinsko-lzdavaka radna organizacija Jugoslovenska stvar
nost OOUR Jugoslovenski pregled.

23

Problemom emancipacije kao i odnosom marksistikog i graanskog shvatanja

ovog pojma, bavila se posebno filozofkinja i feministkinja Blaenka Despot. Vidi
vie u: Despot, Blaenka. 1989. Emancipacija i novi socijalni pokreti. Osijek: Me
uopinska konferencija SKH.

157

deci i kunog rada u socijalizmu je prebacivanje tih poslo

va na drutveni nivo kako bi se na taj nain reio konflikt
izmeu materinstva i rada i otvorio prostor za ostvariva
nje jednakih mogunosti za sve. Bioloka specifinost e
ne time postaje drutvena stvar koja trai odgovarajue
reenje u vezi sa pitanjima raanja, porodiljskog odsustva,
zdravstvene zatite i itd. Vida Tomi24 pie o tome da nije
dovoljno razvijati samo materijalne mogunosti ve da su
paralelno potrebni procesi demokratizacije i svakodnev
na akcija u okviru opte borbe radnike klase za drutveno
reavanje konflikta izmeu rada i materinstva (Tomi,
1981: 63). Dakle, nije dovoljno samo ekonomsko unapree
nje ve i izmena vrednosti.25 Takoe, idejno posmatrano,
poloaj ena se mogao menjati samo ako se transformie
drutvo prema modelu socijalistike emancipacije. Pro
mene za koje se smatra da su izmenivi poloaj radnitva
izmenile i drutvenu osnovu za ukidanje diskriminacije
ena jesu: ukidanje privatne svojine nad sredstvima za
proizvodnju i uvoenje drutvene svojine kao osnove sa
moupravljanja; ubrzani ekonomski i drutveni razvoj, koji
omoguava ukljuivanje ena i mukaraca u udrueni rad
i postepeno iezavanje privredne funkcije porodice; razvi
janje onih samoupravnih i politikih drutvenih institucija
preko kojih udrueni radnici i graani postepeno ovlada
vaju celokupnom drutvenom reprodukcijom i u tom okvi
24

Uesnica NOB, od 1948. godine na elu AF-a (Antifaistikog fronta ena), a

kasnije uestvovala u vladi SR Slovenije, kao ministarka, predsednica Skuptine i
lanica Predsednitva SR Slovenije.

25

Programski stavovi SKJ upozoravaju na humanistiko znaenje borbe za rav

nopravnost polova kao vane poluge u borbi za nove meuljudske odnose i za
duboke strukturalne promene u drutvu (Tomi, 1981: 64).

158

ru podrutvljavaju funkcije porodice i domainstva (Tom

i, 1981: 11).
Kada se ovaj nivo deklarativnog zalaganja za prava
ena, uporedi sa injenicama, dobija se sledea slika. U so
cijalizmu, u poreenju sa predratnim razdobljem, ene su
doivele ogromnu promenu na putu ka ravnopravnosti i to
na polju zapoljavanja, zatite na radu, politike zastuplje
nosti, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite. U posle
ratnom periodu drastino je rastao broj zaposlenih ena:
Od sredine 1950-ih, prosena stopa rasta zaposlenosti e
na bila je via od prosene stope rasta zaposlenosti svih
(Gudac-Dodi, 2006: 61) tako je stopa rasta zapoljavanja
u periodu od 1948. do 1985. godine za ene bila 5,4%, dok je
ukupna stopa rasta u Jugoslaviji od 1945. do 1985. godine
bila 4,6%.26
Ovaj napredak je bio upadljiv i zato to je raniji, pred
ratni period, obeleavao katastrofalno lo poloaj ena,
u kome su ene bile egzistencijalno svedene na dodatak
mukarcu, ekonomski zavisne od mueva, oeva ili sino
va U Srbiji i Makedoniji primenjivao se stari srpski gra
anski zakonik koji je ene za vreme muevljevog ivota
izjednaavao s maloletnicima i maloumnima. Kupovanje
i prodavanje ena i mnogoenstvo bili su obiaj kod mu
slimanskog ivlja. Vanbrana majka je svuda bila ponia
vana, a vanbrano dete je bilo diskriminirano u toku ce
log svog ivota (Tomi, 1981: 17). ene su bile uglavnom
26

Najvei broj ena zaposlenih u 1952. godini, u odnosu na ukupan broj zaposle
nih radnika u toj godini, radile su u tekstilnoj industriji (oko 63% ena), u industriji
duvana (oko 57%), u kulturno-socijalnoj delatnosti (neto iznad 50%). Taj proces
feminizacije pojedinih delatnosti, i stvaranja odreenih profesija koje se vide kao
enske kasnije je bio izraeniji u tekstilnoj industriji 1976. godine bilo je ak
70,6% ena (Boinovi, 1952: 50; Tomi, 1981: 96).

159

iskljuene i iz naslednog prava U Srbiji je ena mogla

naslediti mua samo u sluaju ako on nema nijednog mu
kog srodnika sve do sedmog kolena, a enska deca bila su
iskljuena iz naslea u korist sinova (Boinovi, 1952: 15).
U uslovima ionako male pismenosti, zbog predrasuda, de
vojicama je esto zabranjivano kolovanje iako je zakonik
Kraljevine Jugoslavije propisivao obavezno etvorogodi
nje osnovno kolovanje. U poreenju sa 32,2% nepismenih
mukaraca iznad 10 godina starosti, 1931. godine, bilo je
54,4% nepismenih ena. Kolika je bila zaostalost pokazuju
posebno ovi procenti za razliite regione iste godine na
Kosovu je 93,9% ena bilo nepismeno, a u Bosni i Hercego
vini 84% (Boinovi, 1952: 15).
Meu samim republikama su postojale razlike, tako
da su se negde postavljali jedni a negde drugi problemi kao
bitniji: Zbog svoje raznolikosti, ona (Jugoslavija) u tom
procesu deli na jednoj strani, sudbinu zemalja koje su tek
izale iz naturalnih odnosa, a na drugoj strani, u unekoliko
razvijenijim delovima zemlje deli sudbinu zemalja u koji
ma je industrijalizacija ve u usponu. Tako su se na dnevni
red postavljali negde vie problemi nepismenosti, zaostale
poljoprivrede, visokog nataliteta i visokog mortaliteta, dok
su u drugim delovima imali prednost problemi ena-rad
nica, problemi kvalifikacija, zatite na radu, deja zatita i
tome slino (Tomi, 1981: 12).
Drutvo je pre rata funkcionisalo kao kapitalistiki
ekonomski sistem sa kapitalistikom klasom sastavlje
nom od trgovaca, veleposednika i industrijalaca na jed
noj i eksploatisanog radnitva i seljatva na drugoj strani.
Uslovi rada su bili teki, nadnice niske, a zdravstveno i
socijalno osiguranje skoro da nije postojalo (Tomi, 1981:

160

17).27 U ukupnom poloaju radnitva, ene kao i deca bi

li su posebno eksploatisani u radu u periodu prvobitne
akumulacije kapitalistika klasa se nije obazirala na sop
stvena shvatanja o ulozi ene kao domaice i majke, ve
(ju) je, kao manje zatienu i jeftiniju radnu snagu, sve vie
zapoljavala u industriji, naroito preraivakoj (Tomi,
1981: 17; Kecman, 1978). ene su eksploatisane i na radnim
mestima domae posluge, koja je mahom bila sastavljena
od enske radne snage. Opta zaposlenost ena bila je jako
niska 1939. godine, bilo je zaposleno 200.000 ena, tj. 18%
od ukupnog broja zaposlenih (Tomi, 1981: 17). ene nisu
imale ni bazina politika prava kao to je pravo glasa, i do
bijale su za isti rad daleko manje nadnice (Boinovi, 1996:
100).
Meutim, itav taj period pre rata nije obeleen pa
sivnim odnosom ena njihov angaman je sve vreme bio
usmeren na izmenu sopstvenog poloaja.28 O poloaju e
27

Jo neke karakteristike poloaja ena u predratnoj Jugoslaviji jesu: Prosena

godinja stopa rasta nacionalnog dohotka u periodu od 1926. do 1939. godine
iznosila je samo 2,1%, neznatno vie od stope prirodnog prirataja stanovnitva,
koja je iznosila 1,5% i bila meu najviima u Evropi. Tri etvrtine stanovnitva
ivelo je od zaostale, preteno naturalne poljoprivrede. Preovlaivalo je sitno se
ljako gazdinstvo s niskom produktivnou. Bolje poljoprivredno zemljite i boga
te ume bili su u rukama malog broja veleposednika. Obeanja da e se izvriti
agrarna reforma nisu bila u potpunosti ispunjena za sve vreme postojanja stare
Jugoslavije. (...) Samo 24 od 1.000 stanovnika bilo je zaposleno u industriji (...)
Sve znaajnije industrijske grane nalazile su se u rukama ili pod kontrolom stra
nog kapitala, koji je iskoriavao jeftinu radnu snagu (naroito rad ena i dece)
(Tomi, 1981: 16).

28

ene su bile aktivne u komunistikom pokretu posebno nakon masovnijeg poli

tikog angaovanja partije na odbrani zemlje od nadolazeeg faizma i kroz ot
por postojeem stanju drutvene nepravde. One su uestvovale u nizu akcija i
mobilizacija seljatva i radnitva. Godine 1936. kada je bila organizovana akcija
u celoj zemlji Za mir i slobodu, prikupljeno je preko 600.000 potpisa ena. a
sopis koji je tada pokrenut ene danas, sproveo je akciju 1939. godine u kojoj

161

na u periodu pre rata i periodu ranog socijalizma, pie i

Neda Boinovi, uesnica NOB-a od 1941. godine. Prema
Boinovi, tokom 1930-ih godina, ene su bile skoro potpu
no obespravljene, bez osnovnih graanskih i radnih prava.
Zaposlene ene, radnice i slubenice primale su za isti rad
proseno 25% do 30% manju platu nego mukarci, a u mno
gim gradovima i do 50%. Takoe, finansijskim zakonom iz
1939. godine smanjene su plate udatim enama, dravnim
slubenicama za 30% do 50% (Boinovi, 1952: 4). Meu
tim, jo u toku rata za narodno osloboenje, ene su svojim
ueem i aktivnom borbom, uspele da ostvare svoja poli
tika prava i postignu graansku ravnopravnost. Tako se
u dokumentima u narodno-oslobodilakim odborima mo
gu nai spisi koji potvruju naelo rodne ravnopravnosti.
Konano, u lanu 24. Ustava FNRJ (Federativne Narodne
Republike Jugoslavije) iz 1946. godine, kae se: ene su
ravnopravne sa mukarcima u svim oblastima dravnog,
privrednog i drutveno-politikog ivota (...) Saglasno ovom
ustavnom principu u zakonima koji su docnije doneti, ovo
naelo dosledno je sprovedeno (Boinovi, 1952: 10). Tako
su se ene zakonski izborile za svoja osnovna graanska
su pozvane sve enske organizacije u zajedniku borbu za pravo glasa, i u kojoj
su pokrenute ene irom zemlje, u gradovima i selima. Pokret ena kao i sekcije
ena u okviru radnikih socijaldemokratskih organizacija i kasnije Komunistike
partije Jugoslavije, poloaj ena su tumaile kao deo ireg radnikog pokreta
Mi radne ene ne moemo svesti svoje zahteve na program onih dama iz viih
krugova koje bi htele vie prava za enu, ali pod uslovom da se ouva dananje
drutveno ureenje, koje prava daje samo Jednima, a drugima samo dunosti...
(list Jednakost, Centralnog sekretarijata ena socijaldemokrata 1910, prema
Tomi, 1981: 18). O samim poecima enskog pokreta na ovim prostorima, po
gledati studiju: Kecman, Jovanka. 1978. ene Jugoslavije u radnikom pokretu
i enskim organizacijama 1918-1941. Beograd: Institut za savremenu istoriju-IP
Narodna knjiga.

162

prava, a zatim i brana prava u Zakonu o braku, gde su en

ska deca potpuno izjednaena sa mukom u pogledu na
sleivanja. Potom, usvojena je odredba po kojoj majka koja
ima vanbrano dete ima pravo da pred sudovima dokazuje
oinstvo deteta. Time su posebno utvrene obaveze oin
stva, tj. da roditelji imaju iste obaveze prema deci roenoj
van braka kao i prema deci zaetoj u branoj zajednici. Na
ravno, ovo je osim za prava deteta, i izjednaavanje statusa
vanbrane dece, posebno bilo vano za ene, koje, na taj na
in, zakonski posmatrano, nisu morale same da snose teret
roditeljstva. Ustav FNRJ je posebno garantovao prava ena
radnica i slubenica Za jednak rad ene imaju pravo na
jednaku platu kao i mukarci, i uivaju posebnu zatitu u
radnom odnosu. Isto tako, Ustav izriito odreuje da dra
va naroito titi interese matere i deteta osnivanjem dejih
ustanova i davanjem prava majkama na plaeno odsustvo
pre i posle poroaja (Ustav FNRJ iz 1946. godine, lan 24,
stav 3, prema Boinovi, 1952: 10).
Trudnice posle etiri meseca navrene trudnoe i
majke dojilje sa detetom od 6 do 8 meseci starosti imaju
pravo, da na osnovu lekarskog uverenja, preu na laki po
sao, a zaradu primaju kao da su na svom redovnom poslu.
Zabranjen im je noni i prekovremeni rad, zabranjeno im
je vrenje odreenih poslova i ne mogu se sa posla otpu
stiti, osim u sluaju izvrenja krivinog dela (Boinovi,
1952: 12).
Posebne rasprave voene su oko nonog rada ena.
Predlozi su varirali, od toga da noni rad ena treba po
stepeno ukidati (a da se majkama sa decom do 3 godine
starosti on odmah zabrani), do toga da noni rad moe biti
dozvoljen uz saglasnost ene.

163

U poreenju sa tim periodom, mere koje se danas

sprovode u Srbiji, pokazuju sasvim drugaiju sliku dolo
je do smanjenja jednokratne pomoi porodiljama za 60%29
(sa ciljem rezanja trokova i prilagoavanja realnoj fi
nansijskoj situaciji) kao i prekidanja radnog odnosa ako je
trudnici tokom trudnoe istekao ugovor, a bila je angaova
na na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.30
U poreenju dva razliita ekonomska sistema, situacija
stalnog zaposlenja i porodiljskog odsustva u socijalizmu
zaista je delovala kao zatita ene. Radi se o tome da novi
Zakon o radu donet 2014. regulie i podstie rad na krat
koronim ugovorima umesto dosadanjih ugovora na od
reeno i rada na neodreeno, tako da i pravo na plaeno
odsustvo tokom trudnoe dobija sasvim drugaiji smisao
tj. primena odredbi o trudnicama nije usklaena i kompa
tibilna sa novim nesigurnim oblicima rada.

29

Vidi vie u: Porodiljama u Beogradu manje para zbog loe situacije, protest
u Kragujevcu zbog kanjenja naknade 12 meseci, Veernje novosti, 28. April
2014. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.
html:489317-Porodiljama-u-Beogradu-manje-para-zbog-lose-situacije-protestu-Kragujevcu-zbog-kasnjenja-naknade-12-meseci).

30

lanom 187. novog Zakona o radu iz 2014. godine, propisano je da za vreme

trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa
rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moe zaposlenoj eni da otkae
ugovor o radu, ve se zaposlenoj po ugovorom na odreeno vreme ugovor pro
duava do isteka korienja prava na odsustvo. Meutim, za odreene poslove
poslodavac ne mora sa radnikom da zakljuuje ugovor o radu ve moe da ga
angauje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po kome radnik
nema sva prava koja bi inae imao kao zaposleno lice. Re je o poslovima koji ne
smeju da traju due od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi
u poljoprivredi, rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremeni dopunski poslovi,
pomo kad je manjak radnika i slino. Vidi vie na: http://www.minrzs.gov.rs/cir/
dokumenti/rad/zakoni).

164

to se ti
e reproduktivnih prava ena u socijali
zmu, Jugoslavija je imala jedan od najliberalnijih zakona o
abortusu.31 Iako je problem nedovoljnog raanja u Istonoj
Evropi zabeleen jo od 1950-ih godina, u dravi nije bilo
otvorene pronatalitetne politike Socijalistiki reimi su
na razliite naine opravdavali liberalnu politiku prema
abortusu od brige o javnom zdravlju, preko emancipacije
ena, do marksistike teorije koja je predviala odravanje
visokih stopa fertiliteta (Drezgi, 2010: 19). U socijalizmu,
mere koje su bile na snazi, kao i dravna politika, odnosile
su se na ekonomsko osnaivanje porodice (Drezgi, 2010),
u poreenju sa kasnijim periodom, kada pitanje raanja i
nacije postaje deo dravne ratne propagande tokom 1990ih, ali i kao ekonomski cilj usled krize radne snage i sta
renja stanovnitva. Liberalizacija abortusa, i pored toga
to je Jugoslavija imala jako veliki broj izvrenja abortu
sa32, omoguila je enama da ostvare svoja prava, pri emu
31

Abortus je u Jugoslaviji legalizovan 1952. godine, a 1974. princip slobodnog od

luivanja o raanju unet je u Ustav ime Jugoslavija postaje jedna od samo tri
zemlje na svetu koje u to vreme ovo pravo imaju u svom ustavu (prema Drez
gi, 2010: 24). Prvo je 1952. godine donesena Uredba o postupku za vrenje
dozvoljenog pobaaja, po kojoj je dozvoljen prekid trudnoe usled medicinskih
razloga, kada je do trudnoe dolo usled krivinih dela silovanja, rodoskrvnua,
obljube nad nemonim i maloletnim licem, ali i iz zdravstveno-socijalnih razloga
(Gudac-Dodi, 2006: 20). ezdesetih godina XX veka, abortus je liberalizovan i
uslovi pod kojima se dozvoljava prekid trudnoe su preciznije ureeni Uredbom iz
1960. godine po kojoj je omoguen prekid trudnoe kada se moe osnovano
oekivati da bi bremenita ena zbog roenja deteta dola u teke line, porodine
ili materijalne prilike (Gudac-Dodi, 2006: 20).

32

U Jugoslaviji je 1987. izvreno 365.000 legalnih abortusa naspram 359.300 ro

ene dece, i po broju izvrenih abortusa zemlja je zauzimala drugo mesto na
svetu, odmah iza Sovjetskog Saveza (Drezgi, 2010: 42). Radi se o tome da je u
Jugoslaviji postojala savremena kontracepcija, ali je ona jako malo koriena, a
liberalna politika prema abortusu nije praena adekvatnim obrazovnim programi
ma i merama prevencije. Podaci o broju izvrenih abortusa u Jugoslaviji, pokazuju

165

je dolo do smanjenja ilegalnih pobaaja, smrtnosti ena,

skraivanja njihovog boravka u bolnici i smanjenja kom
plikacija u vezi sa prekidom trudnoe.
Politika aktivnost ena u ranom socijalizmu je bi
la povezana sa radom i nasleem AF-a. Ueem u na
rodnooslobodilakoj borbi i preko snane aktivnosti ena
u obnovi zemlje, one su uspele da stvore preduslove za rod
nu ravnopravnost ene nisu postale faktor samo eko
nomije ve i politike borbe i stvaranja novih drutvenih
i meuljudskih odnosa (...) Trailo se i oekivalo njihovo
puno uee u buduem ekonomskom i politikom ivotu
zemlje, a problemi materinstva i briga o deci naelno su
prihvaeni kao zajedniki, drutveni problemi (Tomi,
1981: 29). AF je odrao svoj prvi Kongres neposredno po
sle osloboenja zemlje, 19. juna 1945. godine, i pozvao sve
ene Jugoslavije da aktivno uestvuju u obnovi zemlje, da
prue pomo ueem u organima narodne vlasti, privre
di, reavanju socijalnih problema i otvaranju kola (Boi
novi, 1952: 14). Uloga pokreta AF-a je bila bazina u smi
slu obnove zemlje i aktivnog ukljuivanja ena u sve sfere
drutva svojim nesebinim delovanjem i entuzijazmom,
ene su zamenjivale socijalne slube kojih gotovo da nije
ni bilo, koje bez te pomoi, sa svojim kadrovima i oskud
nim sredstvima, ne bi bile u stanju da uspeno savlauju
enormne probleme izazvane ratom (Boinovi, 1996: 153).
Organizacije AF-a preuzele su brigu u radu vezanom
za deije domove i druge ustanove s obzirom na to da je u
ratu u Jugoslaviji uniteno oko 77% domova, i bilo je oko
da abortus u stvari dominira kao oblik kontracepcije, kao najnepovoljniji metod
planiranja porodice (ena, br. 5-6, 1982: 74).

166

280.000 nezbrinute dece, ratne siroadi. Zatim, ene su

pomagale u obradi zemlje porodicama koje su ostale bez
dovoljno radne snage kao to su vojni invalidi; dale su zna
ajan doprinos u organizovanju vojnih bolnica; jedan od
glavnih zadataka III Kongresa AF-a bio je prosveivanje
ena; radile su na opismenjavanju i podizanju nivoa zdrav
stvene kulture i zdravlja ena; pomagale su posebno ena
ma na selu da se ukljue u drutveni ivot putem organi
zovanja kulturno prosvetnih aktivnosti; osposobljavale su
ene da podiu i neguju decu prema osnovnim zahtevima
savremene medicine i pedagogije; organizovale su ukljui
vanje ena nacionalnih manjina u aktivan politiki ivot;
organizovale su teajeve za sticanje kvalifikacija ena, na
roito za radnice u tekstilnoj industriji; zatim teajeve za
mlade majke, teajeve za aktivistkinje AF-a, osposoblja
vanje uiteljica u tzv. domaikim kolama; organizovale
su konferencije, predavanja i italake grupe za ene (1949.
godine u itavoj zemlji bilo je oko 22.500 italakih grupa
sa oko 390.000 ena na kojima se polemisalo o razliitim
politikim i drutvenim pitanjima) (Boinovi, 1996: 150170). Nakon Rezolucije Informbiroa i sukoba sa Sovjetskim
Savezom, kao i ekonomske blokade koja je usledila, dola
zi do uvoenja tednje i smanjenja izdataka za drutveni
standard dok su izdaci za vojsku poveani (Boinovi, 1996:
157). U tim procesima, od 1949. do 1952. godine, smanjen je
i broj zaposlenih, naroito ena AF je naroito propagi
rao ideje o zapoljavanju ena, kao osnovi za njihovu egzi
stenciju i uslovu za njihovu potpunu ravnopravnost (Boi
novi, 1996: 158). AF je ukinut politikom odlukom i 1953.

167

godine prestaje sa radom.33 AF je preuz eo ogroman rad

bez koga ne bi bilo oporavka tadanje zemlje, ali ije nas
lee je do danas prilino zaboravljeno u javnom seanju,
ime se potiskuje jedan od najznaajnijih aspekata istori
je ena i enskog pokreta kod nas: Radi se o temi koja je
potpuno izbaena iz zvanine istorije to je posledica savre
menog istorijskog revizionizma.34 U periodu ranog socija
lizma, veliki znaaj za postizanje drutvene i ekonomske
ravnopravnosti ena i mukaraca, ine zakonske odredbe
koje se odnose na brigu o deci. Raste broj korisnika insti
tucija za zatitu i zbrinjavanje dece kao to su jaslice, deiji
vrtii, deiji domovi, domovi za uenike srednjih kola i za
uenike u privredi, kolske kuhinje i odmaralita. Podatak
iz 1951. godine govori da je jaslice koristilo 5.160 korisnika
a vrtie 20.531 (Hadiomerovi, 1959: 327). Druga vana in
stitucija u vezi sa zatitom dece i porodica jesu deiji doda
ci koji su uvedeni 1951. godine ukupna cifra isplaena za
porodine dodatke u 1955. godini iznosila je oko 40% svih
rashoda socijalnog osiguranja izvrenih u toj godini, ili
oko 4% u odnosu na ukupni nacionalni dohodak ostvaren
1954. godine (Hadiomerovi, 1959: 328). Ovi dodaci delo
vali su vrlo podsticajno na podizanje standarda porodica
sa decom. Cilj pobrojanih mera jeste bio, kako ostvarivanje
33

Vie o ukidanju AF-a videti u: Boinovi, 1996:156-174. U samom lanstvu i

meu liderkama AF-a bilo je rasprava o tome da li AF treba transformisati, tj.
koja treba da bude uloga AF-a u novoj fazi razvoja socijalizma od 1950-ih tako
je bilo miljenja da bi AF trebalo da se ukljui u ostale strukture odluivanja, KPJ
(Komunistike partije Jugoslavije) i Narodni Front, a ne da ostane samo vezan za
tradicionalno enske aktivnosti (Stojakovi, 2014) Vidi vie na: http://pravonarad.
info/?p=25

34

Vidi vie u: Ekonomija njege i brige, Intervju sa Gordanom Stojakovi, Kultur

punkt, 18 April 2013. (Dostupno na: http://www.kulturpunkt.hr/content/ekono
mija-njege-i-brige-izgradila-je-zemlju).

168

olakica za porodice sa decom, tako i ostvarivanje ekonom

ske ravnopravnosti mukaraca i ena, jer pretpostavka je
bila da e se ene masovnije ukljuivati u poslove van do
mainstva s obzirom na to da su bila zatiena i njihova
materinska prava.35
Podaci koji govore o ekonomskom poloaju ena u
socijalizmu ukazuju na to da se materijalna baza za izme
nu poloaja ena znatno transformisala u odnosu na pred
ratni period a samim tim su i mogunosti za obrazovanje i
za zapoljavanje ena znatno proirene. Od ukupnog broja
zaposlenog osoblja u drutvenom sektoru privrede u 1955.
godini, na ene otpada 21,8%. Od 1955. godine, primeuje
se tendencija sigurnijeg porasta zaposlenosti ena (Hadi
omerovi, 1959: 329).
Generalno posmatrano, merama socijalne politike
poboljani su uslovi ivota u korist radnike klase i radnog
naroda. Sledei podaci govore o tom napretku:
- U periodu od 1947. do 1978. godine drutveni proiz
vod je rastao po prosenoj godinjoj stopi od 6,2% (po
fiksnim cenama), to znai poveanje po stanovni
ku za vie od etiri puta (Tomi, 1981: 55);
- 1978. godine industrijska proizvodnja bila je 15 puta
vea nego 1947. godine s prosenom godinjom sto
pom rasta od preko 9%. Udeo poljoprivrednog sta

35

Prema jednom izvoru deji dodaci su bili toliki da je to bio i uzrok povlaenja ne
kih ena sa trita rada, udatih ena i majki koje su bile prethodno prisiljene da
se zapoljavaju iz ekonomskih razloga. U jednoj prosenoj etvorolanoj porodici
nekvalifikovanog ili polukvalifikovanog radnika deji dodaci ine 40% do 60% od
njegove ukupne zarade (Hadiomerovi, 1959: 335).

169

novnitva u ukupnom stanovnitvu se u istom peri

odu smanjio od 77% na oko 30% (Tomi, 1981: 55);36
- U Srbiji je broj zaposlenih ena 1952. godine iznosio
ukupno 139.000, ili 23,1%, i od tada u apsolutnim i
relativnim brojevima on konstantno raste, i 1962. iz
nosi 338.000, ili 27% u odnosu na ukupan broj zapo
slenih, a 1978. godine ene ine 34,7% svih zaposle
nih. U periodu od 1954. do 1974. prosena godinja
stopa rasta zapoljavanja ena iznosila je 6% i bila
je vea od stope rasta ukupnog zapoljavanja koja je
iznosila 4,5% (bila je vea i od stope rasta zapoljava
nja mukaraca koja je iznosila 3,8%), (Tomi, 1981:
91; Boinovi, 1996: 185);
- Od 1947. do 1977. godine izgraeno je oko 2,7 milio
na novih stanova, a obnovljeno oko milion. Prose
na stambena povrina po stanovniku poveala se
od 9m2 na 14,1m2. Pre rata se u samo 20% stanova
koristila elektrina energija, a 1977. godine u oko
89% (Tomi, 1981: 67);
- Osnovnom zdravstvenom zatitom obuhvaeno je
skoro celokupno stanovnitvo. Proseni ivotni vek
mukaraca produen je od 49 (1948. godine) na 67
(1978. godine) godina, a ena od 53 na 72 godine
(Tomi, 1981: 75);
- Zdravstvenim osiguranjem je 1977. godine bilo ob
uhvaeno 74% ukupnog stanovnitva (osim obavez
nih vidova, obezbeivana je potpuna zdravstvena
zatita i leenje, a i nadoknada linih dohodaka za
36

Jugoslavija je 1941. godine imala 15.839.000 stanovnika. Od tog broja na selu

je ivelo 86,1%, a u gradovima 13,9% od ukupnog broja stanovnika (Kecman,
1978: 23).

170

vreme bolovanja). Ako se tom broju doda i broj lica

obuhvaenih zdravstvenim osiguranjem zemljorad
nika (23%), oni koji ni po kom osnovu nisu zdravstve
no osigurani ine samo neznatan deo stanovnitva
(Tomi, 1981: 122);
- U odnosu na 1939. godinu, broj socijalno osiguranih
lica u 1974. godini povean je za 7,6 puta, a izdaci za
socijalno osiguranje su dostigli 13% nacionalnog do
hotka (Tomi, 1981: 126);
- Od 1945. do 1975. godine za razvoj obrazovanja go
dinje je izdvajano proseno vie od 4% nacionalnog
dohotka.37 Za obrazovanje ena posebno je bilo va
no uvoenje obaveznog osnovnog osmogodinjeg
kolovanja;38
- ene su povoljnije tretirane u odnosu na mukarce
po pitanju ostvarivanja prava na penziju, pa su tako
pravo na starosnu penziju sticale ve sa 55 godina
starosti, pravo na porodinu penziju sa 45 godina,
dok je mukarcima trebalo da dostignu 60 godina
starosti, sa istim najkraim radnim staom kao i
za ene (20 godina). Bez obzira na starost, ene su
sticale pravo na starosnu penziju posle 35 godina
rada (to iznosi 85% od penzijske osnove, odreene
na osnovu valorizovanog iznosa linih dohodaka
37

Otvoreno je 5.000 novih osnovnih kola. Broj srednjih kola se poveao dva i po
puta, a visokih i viih preko 12 puta od 26 na 319. Broj stanovnika sa zavre
nom visokom i viom kolom poveao se gotovo est puta, sa srednjom kolom
tri puta, a znatno je smanjen broj onih koji nemaju zavrenu osmogodinju kolu
(Tomi, 1981: 113).

38

Broj devojica u srednjim kolama poveao se od 1946. do 1976. godine 10 pu

ta, a za isti period, na fakultetima, visokim i viim kolama diplomirale su 239.194
ene (36,5% svih diplomiranih); stepen doktora nauka steklo je 1.647 ena
(18,6%) (Tomi, 1981: 114).

171

osiguranika u odreenom razdoblju), dok je muka

rac to pravo ostvarivao tek posle 40 godina (Tomi,
1981: 164).
Ukupno posmatrano, Jugoslavija je bila meu deset
zemalja koje su posle Drugog svetskog rata imale najbri
razvoj u svetu (Tomi, 1981: 58). Emancipacija ene bila
je vezana i podsticana optim razvojem zemlje. Pitanje je
samo, da li je to bilo dovoljno da moemo govoriti o ravno
pravnosti polova u socijalizmu.
I pored brojnih pokazatelja opteg drutvenog na
pretka, neke specifinosti jugoslovenskog modela socijali
zma ukazivale su da postoje izvesne osobenosti u sistemu
klasnih odnosa, a posebno u pogledu materijalnih nejed
nakosti (Lazi et al., 2004: 41). Za potrebe ovog rada, vano
je istai ovu injenicu, kako bi se ukazalo da pored opte
nejednakosti poloaja ena u odnosu na mukarce, postoji i
nejednakost meu samim enama, zavisno od pripadnosti
odreenoj klasi, odnosno sloju, urbanom podruju u odno
su na selo, itd.
to se tie opte slike poloaja ena u socijalizmu,
moe se rei da ona izlaskom na trite nije postigla oe
kivanu emancipaciju, jer je i dalje vladala konzervativna
predstava o ulozi ene Za podruja rada ene smatrali
su se domainstvo, materinstvo i briga o porodici. To pod
ruje se vie manje cenilo kao vaan deo drutvene repro
dukcije, ali i kao ustaljen nain linog i drutvenog ivo
ta (Tomi, 1981: 65). Ovaj problem je naroito zaotren
sa procesom industrijalizacije jer ena u industriji dobija
novo radno mesto, pored svog dotadanjeg rada u doma
instvu. To je neminovno vodilo dvostrukoj optereeno
sti ena, koje su pored stalnog zaposlenja, i dalje obavljale

172

veinu kunog rada.39 O kunom radu ena u socijalizmu

1971. godine govore i podaci studije o osnovnim karakteri
stikama i tipovima jugoslovenske porodice zaposlene ene:
Naa istraivanja potvrdila su da ne postoji nuan harmo
nini raspored (cca 8-8-8 sati) dnevnog reima ivota ene
na dionici rad fizioloke potrebe slobodno vrijeme, ve
da je kod ene majke, osobito ako je zaposlena, taj sklad
poremeen preoptereenou u vremenu i energiji na rad
nome mjestu i u kuanskim poslovima (Mihovilovi, 1975:
173).40
to se tie zaposlenosti ena u socijalizmu, prema ra
nije pomenutim podacima, postojao je ogroman porast u
zaposlenosti za itav period od 1950-ih godina, udeo ena
u ukupnoj zaposlenosti se poveao sa 25% na 42% u 1988. go
dini, uz naznaku da se taj procenat kree ka 50%, tj. potpu
noj ravnopravnosti. Meutim, ako se zaposlenost ena ana
lizira sa kvalitativnog a ne samo kvantitativnog aspekta,
moe se uoiti da su se ene zapoljavale u onim oblastima
gde su mogle a ne gde su htele i da je ustvari enska rad
na snaga funkcionisala kao rezervna armija rada. Ako se
posmatraju tokovi zapoljavanja ena u tom periodu, moe
se videti da su se ene zapoljavale u oblastima i granama
privrede koje su tehnoloki zaostale, s niskom produktiv
nou, niim primanjima i esto teim uslovima rada, kao
i u onim podrujima rada koje je muka radna snaga na
putala. Navodi se da znaajnih pomaka nema ni krajem
39

Gudac-Dodi navodi podatke istraivanja UNICEF-a iz 1997. godine, po kome su

ene u Jugoslaviji u proseku dnevno na poslu provodile 4,2 sata, a kod kue vie
od 6 sati u obavljanju kunih poslova (Gudac-Dodi, 2006: 105).

40

U pitanju je studija grupe autora i autorki, ena izmeu rada i porodice. Uzorak
istraivanja je 1.479 zaposlenih ena. Vidi vie u: Mihovilovi, A. Miro. 1975. ena
izmeu rada i porodice. Zagreb: Institut za drutvena istraivanja Sveuilita u
Zagrebu.

173

1980-ih, kada se isticalo da nove tehnologije pruaju vee

anse zapoljavanju ena (Kerovac, 1990: 87). Osim toga to
su ene bile na loijim pozicijama na tritu, one su bile
koncentrisane u delatnostima koje su bile oznaene kao
tipino enske. Tako je krajem 1980-ih, u zdravstvu i so
cijalnoj zatiti bilo 78,2% ena, u obrazovanju i kulturi ue
e ena je bilo 62,3%, u ugostiteljstvu i turizmu 61%. Trend
podele na muka i enska zanimanja bio je tipian za
veinu zemalja u periodu industrijalizacije, kao i feminiza
cija sektora usluga i pad zaposlenosti ena u industriji koji
je karakterisao zemlje Zapadne Evrope i Amerike.
Obrazovanje ena i mukaraca ukazuje takoe na
naglaenu feminizaciju nekih obrazovnih profila i usmera
vanje ena na odreene delatnosti. Kada se nakon Drugog
svetskog rata poveao broj uenica u srednjim kolama,
one su bile vie koncentrisane u odreenim obrazovnim
profilima, iako su se upisivale u sve kole 1971. godine u
Srbiji, u kolama za line usluge bilo je 97,5% ena od svih
upisanih, u birotehnikim kolama 91%, administrativnim
89,7%, medicinskim 89,6% i tekstilnim 81,9% (Gudac-Dodi,
2006: 39). Slino stanje je i krajem 1980-ih kada je u uslu
nim srednjim kolama bilo 92,6% ena, a veina upisanih
u prosvetnim, tekstilnim, prevodilakim i zdravstvenim
srednjim kolama su bile ene (Gudac-Dodi, 2006: 39).
Prema nekim autorkama, iako je porast zaposlenosti
zahvaljujui ekstenzivnoj industrijalizaciji bio visok i oita
vao se sve do sredine 1950-ih, od 1960-ih nastaju drutvene
promene koje dovode do pojave nezaposlenosti u drutvu,
kao to su ulazak na trite rada generacija iz posleratnog
natalitetnog buma, manjak investicija a time i otvaranja
novih radnih mesta, zaostajanje razvoja poljoprivrede uz
zadravanje vika stanovnitva u njoj (Mili, 1981: 62-63).

174

Prema Anelki Mili, ene su esto u prelazu na nepoljo

privredni nain drutvene proizvodnje ostajale u tradicio
nalnim ulogama domaica. Aktivnost ena na tritu rada
zavisila je i od broja dece, pa tamo gde postoji jedno ili dvoje
dece, aktivnost ena je vea, dok ona naglo opada u porodi
cama sa troje dece.
Popis stanovnitva iz 1971. godine pokazuje nedovolj
nu zaposlenost ena (Mili, 1981: 62-63).41 Dakle, i pored
promena strukture drutva, uloga ene u domainstvu bila
je obeleena radom u pribavljanju sredstava za egzistenci
ju porodice, radom koji je bio nevidljiv i nedovoljno vredno
van i u socijalizmu ta njena aktivnost nije uvek drutve
no vrednovana jer je to proizvodnja naturalnog karaktera
i ena za taj rad ne dobija drutveno priznat ekvivalent u
novanom obliku. Kada u drutvu preovlauje naturalna
proizvodnja onda se problem enine aktivnosti u porodici
ne postavlja kao drutveni problem. Meutim, to postaje
problem kada drutvo funkcionie na principima robnonovane privrede, gde se vrednuje samo ona aktivnost ko
ja se realizuje van porodice u drutvu tj. na tritu (Mili,
1981: 156). Radi se o tome da sama promena srodnike je
dinice tj. porodice nije nuno znaila i promenu poloaja
onih koji brinu o ostalim lanovima domainstva iza tog
novog oblika mogu se kriti oblici prinudne zajednike eg
zistencije pojedinih lanova porodice, koji mogu biti nehu

41

U Jugoslaviji, 1971. godine, prisutan je srednji stepen aktivnosti ena; u Sloveniji

aktivnost ena je znatno via od jugoslovenskog proseka (kod branog para sa
decom je najvea aktivnost i ona iznosti 60%), dok je na Kosovu jako niska 10%
je aktivnost ena kod branih parova sa decom, gde je i najnia, dok je ta stopa
niska i tamo gde ena sama obezbeuje ivotne uslove (u nepotpunoj porodici).
Poloaj ena do 1970-ih pokazuje uglavnom njihovu ekonomsku nesamostalnost
to se odraava na ostale aspekte njene pozicije u drutvu.

175

maniji od ranijih oblika ivota u tradicionalnoj porodici

(Mili, 1981: 158).
Socijalistiki sistem je tek delimino uspeo u ide
ji podrutvljavanja brige o deci i kunog rada, i tu treba
odvojiti deklarativni nivo, izjave politikih lidera42 i delo
ve programa SKJ (Savez komunista Jugoslavije), od same
prakse. U uvodniku asopisa ena iz 1976. godine, koji je
analizirao glavne probleme transformacije braka i porodi
ce, ocenjeno je: Tradicionalne funkcije porodice preteno
su ostale u porodici; drutvo ih vrlo sporo preuzima na se
be ili, drukije reeno, podrutvljavanje niza funkcija po
rodice tee neravnomjerno i polako (ena, uvodnik, 1976).
Kada se radi o vrlo konkretnim formama i ustanova
ma za reavanje ovih pitanja, kao to su jaslice, deji vrtii,
obdanita, restorani za drutvenu prehranu itd., tih usta
nova je bilo jako malo. U okviru planova industrijalizacije
i posebne zatite majke i deteta, naroito zaposlenih ena,
zakonodavstvo je obavezalo radne organizacije i narodne
odbore da organizuju jaslice i vrtie za decu zaposlenih
majki (Tomi, 1981: 136). Meutim, zakonske odredbe se
nisu uvek potovale. Neda Boinovi navodi podatak iz iz
vetaja Saveza enskih drutava Beograda koji se odnosi
na period od 1955. do 1961. godine: U budetu grada su bi
la obezbeena izvesna sredstva za izgradnju dejih usta
nova, s tim da tu izgradnju iz svojih sredstava pomognu i
42

Prema nekim ocenama, lidera partije, postojala je svest da socijalistiki sistem

nije uspeo u tome: Slovenci idu, na primjer, na proizvodnju hladnjaka za duboko
zamrzavanje hrane. Tu su pokuaji prelaska na smrznute i druge vrste gotovih je
la, velike hladnjae itd. Mislim da bi trebalo da i mi izaemo s nekim programom
koji bi cjelokupnu ovu problematiku individualnog domainstva prebacivao na
drutvenu bazu. Naime, ako mi ne oslobodimo ene, taj natpolovini dio stanov
nitva, od ovog ropstva u domainstvu, mi ne moemo traiti i njihovu afirmaciju
u drutvu (asopis ena, 1976: 13).

176

radne organizacije koje zapoljavaju vei broj ena (...) Sa

mo sedam preduzea te zahteve je usvojilo. A nije bi redak
sluaj da sredstva namenjena za izgradnju dejih ustanova
ostanu neutroena, jer samoupravni organi u preduzeima
takva pitanja nisu postavljali na dnevni red, ak ni tamo
gde su ene u njima bile relativno brojno dobro zastuplje
ne (Boinovi, 1996: 179).
Takoe, tempo rasta ustanova za predkolsku decu
nije zadovoljavao stvarne potrebe. Tako je jaslicama ob
uhvaeno samo 2,4% dece do 3 godine, i svega 11,6% dece
uzrasta od 3 do 7 godina. Njihov broj ne samo da je bio ne
dovoljan nego je postojao i problem njihove ukupne organi
zacije i dostupnosti ustanove su esto bile dosta udaljene
od mesta stanovanja radnika i radnica (pa se npr. pokazalo
da lokacija tih ustanova treba biti organizovana prema me
stu stanovanja tj. mesnoj zajednici).
Tabela 2.1.1: Broj deijih jasli u FNRJ/SFRJ, od 1951. do 1963. godine
Godina

Broj jaslica

1951

159

1952
1953
1954
1955
1956
1957
1958
1960
1963

105
81
80
77
75
72
71
66
54

Izvor: Statistiki godinjak FNRJ, 1956. i Statistiki godinjak SFRJ, 1963.

177

Ono to se deavalo sa ustanovama za smetaj dece

jeste da se njihov broj smanjivao do poetka 1960-ih zato
to su te ustanove od 1961. godine prele na sistem samo
stalnog finansiranja (roditelji su plaali neke usluge kao
to je ishrana) to je u tom periodu usporilo njihov razvoj.
Ipak, kasnije dolazi do porasta ustanova za dnevni boravak
dece od 1961. godine takvih ustanova je bilo 996, da bi taj
broj do 1976. godine porastao na 2.584 na nivou Jugoslavi
je. Takoe, s obzirom na to da su ove ustanove funkcioni
sale delom i na trinim principima i da njih nisu mogle
da priute sve ene, odnosno domainstva, ve tada postaju
vidljive klasne razlike meu enama i nemogunost pod
rutvljavanja kunog rada za sve slojeve. O tome govore i
sledei podaci. Ustanove za decu bile su koncentrisane u
razvijenijim republikama i pokrajinama (u Sloveniji, Voj
vodini, Hrvatskoj i uoj Srbiji), dok u onim nerazvijenim
kao to su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i
Kosovo, one su postojale u jako malom broju (u Crnoj Gori
je 1959. godine bilo samo jedno obdanite). Dakle, postojale
su izraene i regionalne razlike i nejednaki uslovi ivota za
sve ene.

178

Tabela 2.1.2: Broj deijih jasli po republikama, 1954. godina

Godina

1954

Srbija

49

Ua Srbija

37

Vojvodina

10

AKM oblast (Kosovo)

Hrvatska

23

Slovenija

22

BiH

Makedonija

Crna Gora
Ukupno

0
105

Izvor: Statistiki godinjak FNRJ, 1954.

Tabela 2.1.3: Broj obdanita u FNRJ, 1959.

Godina

1959

Srbija

94

Hrvatska

45

Slovenija

44

BiH

19

Makedonija

14

Crna Gora

Ukupno

217

Izvor: Statistiki godinjak FNRJ, 1960.

Ostala reenja koja se odnose na ekonomiku doma

instva, kao to su restorani drutvene prehrane, takoe
nisu bili izgraeni u dovoljnom broju. to se tie prehrane,
domainstva su i dalje bila dosta povezana sa poljoprivre
dom i selom i pojedine namirnice su se nabavljale preko
ue i ire porodice. U Hrvatskoj, u domainstvima koja

179

imaju decu predkolskog uzrasta u 91% sluajeva deca ru

aju kod kue; u domainstvima sa kolskom decom (od I
do IV razreda) u 84% sluajeva; u domainstvima sa decom
starijeg kolskog uzrasta (od V do VIII razreda) 93% dece
rua kod kue. Na nivou SFRJ, u 80% domainstava svi la
novi ruaju kod kue (Gjuki-Srdar, 1982: 80-83). U SR Hr
vatskoj, u 40% domainstava ena je bila istovremeno do
maica i zaposlena. Pretpostavlja se da taj glavni i sporni
obrok priprema ena, to bi moglo da ukazuje na stepen
optereenosti ena u domainstvu. Ako se pogledaju rezul
tati istraivanja na nivou SFRJ o razlozima nekorienja
usluga restorana i restorana drutvene prehrane, 40% is
pitanih smatra da je u restoranima visoka cena obroka, ali
23% ispitanih navodi kao razlog i to da porodica nije na
okupu, to ukazuje na izvestan tradicionalizam u orijen
tisanju na ruanje u domainstvu, posebno ako je jasno ko
preuzima te kune poslove.
Tabela 2.1.4: Rezultati istraivanja o nedostacima ruanja izvan domain
stva u SFRJ (1981. godina)

Razlozi

Nedostaci ruanja
izvan domainstva u %

Visoka cena obroka u restoranu

40

Lo kvalitet i ukus jela

29

Porodica nije na okupu

23

Gubitak vremena na odlazak u restoran

21

Sva jela imaju slian ukus i miris

18

Slab izbor jela

19

Visoka cena obroka u restoranu drutvene

prehrane

18

Izvor: Gjuki-Srdar, 1982: 82

180

Deji dodaci su takoe bili jedna od ekonomskih me

ra pomoi porodici. Meutim, deavalo se i to da su deji
dodaci bili toliki da je to bio i uzrok povlaenja nekih ena
sa trita rada, udatih ena i majki koje su bile prisiljene
da se zapoljavaju iz ekonomskih razloga. Dakle, ne samo
da su ene bile dvostruko optereene ve se njena plata po
smatrala kao dodatak zaradi mukarca. Prema Tomi,
unapreenjem raznovrsnih oblika drutvene brige o deci
stvarae se uslovi za prevazilaenje funkcije koju ima deji
dodatak (Tomi, 1981: 187), ime bi ova mera ostala samo
za porodice sa niim primanjima. Oigledno da su u socija
lizmu postojale razliite mere i koncepti unapreenja polo
aja porodice i ene, kao i reavanja konflikta izmeu rada
i materinstva.
Ono to je znaajno za dananja promiljanja o oba
vljanju kunog rada jesu organizaciona reenja koja bi e
nu oslobodila tereta dvostruke optereenosti tj. rasteretila
od kunih poslova i omoguila drutvenu brigu o deci za
poslenih majki. Takva reenja predstavljaju vano naslee,
jer ukazuju na mogue alternative problemima eksploa
tacije ena u drutvu, koja se velikim delom dogaa u sa
mom domainstvu. Jedna od inicijativa iz domena poro
dinog planiranja je bila i institucija stambenih zajednica.
Ove zajednice bi bile specifian drutveni oblik, vid udru
ivanja vie porodica u cilju reavanja zajednikih pitanja.
Kao najvanija pitanja istiu se: briga o deci zaposlenih
roditelja u okviru tih zajednica, briga o tome da deca to
korisnije provedu vreme van kole, pomaganje materijal
no nezbrinutih lica, organizovanje zajednikih socijalnih i
drugih uslunih delatnosti, to ekonominije snadbevanje
ivotnim namirnicama lanova zajednice, organizovanje

181

zajednikih kuhinja, pranja vea i sl. (Hadiomerovi, 1959:

336). S obzirom na to da bi ovakav vid zajednica zahtevao
i drugaije stambene jedinice, trebalo je izgraditi moderni
je stambene jedinice u skladu sa potrebama socijalistikog
drutva. Sredinom 1950-ih zapoeta je intenzivna stambe
na izgradnja, ime je predviena izgradnja 200.000 stano
va u gradovima i industrijskim centrima. Savez enskih
drutava Jugoslavije je bio ukljuen u diskusiju o stambe
noj izgradnji sa konkretnim predlozima da se u velikim
zgradama ili bloku zgrada planira izgradnja zajednikih
ustanova (uslune radnje, perionice, igralita, trgovake
radnje, posebne prostorije za dnevni boravak dece i dr.).
Deo tih ideja je i prihvaen (Boinovi, 1996: 182-183).43
Ono to takoe ukazuje na neuspeh socijalizma u do
stizanju pune emancipacije ena jesu i podaci koji se odno
se na procenat ena na pozicijama moi. Kada je re o po
litikom odluivanju, i pored veeg broja ena u ukupnom
stanovnitvu, i u poreenju sa brojem zaposlenih ena,
uee ena u drutveno-politikim organizacijama i u Sa
vezu komunista je mnogo nie U Jugoslaviji, u SKJ, ima
1.090.000 lanova a od toga je 1972. godine bilo 19,5% ena
i to u godini s tendencijom poveanog prijema ena (aso
pis ena, 1974: 15). Godine 1969. bilo je 12% ena u Save
znoj skuptini, a u republikim i pokrajinskim skuptina
ma 8%, a kasnije je taj broj opadao. to se tie radnikih
saveta, ena je bilo 16-17%. Prema reima lanova Predsed
43

U okviru Saveza sindikata Jugoslavije formiran je i koordinacioni odbor Porodica

i domainstvo. Nakon brojnih aktivnosti i savetovanja sa privrednicima, ovaj od
bor uticao je na modernizovanje proizvodnje potrebne domainstvu i porodici kao
to su izgradnja savremenih fabrika konfekcije za ene i decu, kolovanje novog
kadra strunih radnika i dizajnera (Boinovi, 1996: 182-183).

182

nitva SKJ, ovi procenti ukazuju na nedovoljno uee e

na u svim segmentima drutva, kao i na to da se slabljenje
revolucije i kriza u drutvu odslikavaju i na slabije uee
ena u razvoju, posebno onih koje ive na selu.44
ena je na rukovodeim pozicijama bilo jako malo.
Broj ena koje su uestvovale na rukovodeim poslovima
iznosio je 14,8% (Gudac-Dodi, 2006: 75). Za vreme socija
lizma, postojao je i rodni jaz u zaradama izmeu mukara
ca i ena prema podacima za Jugoslaviju, ene su prima
le manje, u proseku 12-15% od zarade mukarca, u periodu
od 1960. do 1990. godine. Veinu zaposlenih u sektorima i
delatnostima koje su bile lideri po visini zarada inili su
mukarci (naftna industrija, brodogradnja, vazduni sao
braaj, finansijske usluge, dravne slube). Kasnije, tranzi
cija je ovaj jaz samo produbila (Novakovi, 2010: 386).
Praksa socijalizma i odnos prema eni pokazuju da
se poloaj ena bitno izmenio u odnosu na predsocijali
stiki period, i to posebno u oblasti zapoljavanja, pravne
zatite, obrazovanja i zatite trudnica i majki. Meutim, i
pored svih pokazatelja drutvenog razvoja i brojnih usta
nova koje su imale za cilj podrutvljavanje kunog rada, so
cijalizam nije doneo potpunu ravnopravnost za ene. Osim
nedostataka u ekonomskim merama koje su sprovoene,
tome doprinosi i odreeno istorijsko i kulturno naslee,
koje svakako nije bilo modernizacijsko,45 to posebno
uslonjava analizu bilo koje drutvene pojave, a posebno
odnosa meu polovima. Ostaje otvoreno pitanje, koliko je
44

lan Izvrnog Biroa Predsednitva SKJ Jure Bili, prema asopisu ena, 1974:
10.

45

Videti vie o preobraaju srpskog drutva na putu ka modernosti u: anin ali,

Mari. 2004. Socijalna istorija Srbije 1815-1941. Beograd: Clio.

183

u socijalizmu, u jednom relativno kratkom istorijskom pe

riodu, moglo da se uini na vrednosnoj i drutvenoj eman
cipaciji veine stanovnitva i koliko su realno sprovoeni
programski ciljevi.
Za potrebe analize ovog rada, koji ima za cilj da uo
i promene u poloaju ena u dva razliita drutveno-eko
nomska sistema, ipak, vano je uoiti da je poloaj ene u
socijalizmu, u odnosu na period kapitalizma, bio na teorij
sko-politikom planu i programski, postavljen kao problem
drutva, koji je trebalo reavati integralno, kao deo reenja
poloaja svih grupa. Taj koncept je suprotan savremenom
dobu, gde se problem emancipacije ena izdvaja kao zase
ban, usled sistemske partikularizacije borbe za prava ugro
enih kategorija stanovnitva. Ono to je najznaajnije u
idejno-politikim razmatranjima poloaja ena u socijali
zmu jeste pokuaj da se pronau putevi za reavanje kon
flikta izmeu rada i materinstva (Tomi, 1981: 13), reenja
koja su vodila ka promiljanju radikalnih transformacija
drutva. Generalno posmatrano, poloaj ena se teorijski
ali i praktino promiljao kao deo sveukupne borbe za pra
va oveka jer da bi se izmenio poloaj ena, nune su inter
vencije u samom nainu proizvodnje, ne samo u pojedinim
segmentima nadgradnje. Kada se takva idejna, teorijska
i politika uputstva uporede sa post-socijalistikim inter
pretacijama poloaja ena, razlike su vie nego upadljive.
One se duguju, pre svega, promenjenom drutveno-eko
nomskom sistemu.
Takoe, potrebno je i napomenuti, da ovaj tekst sva
kako ne treba shvatiti kao puki poziv na povratak modelu
emancipacije ena kakav se u razliitim varijacijama ispo
ljavao u realpostojeim socijalistikim drutvima tokom

184

XX veka (jer on, kao to se vidi, nije potpuno reio problem

kunog rada, dok je politiko i drutveno organizovanje
ena obeleeno ukidanjem AF-a, uz kontinuirano tradi
cionalno shvatanje enske uloge) ve kao promiljanje
novih praksi, ali koje bi mogle pronai korisne elemente
u socijalizmu kao sistemu koji je ipak prepoznavao da se
pozicija ena ne moze reiti izvan ideje ekonomske i opte
jednakosti klasa. Ovom je suprostavljen liberalni koncept
koji ideju feministike borbe svodi na problem ena sred
nje i vie klase, bez uvianja temeljnih veza izmeu klase,
roda i kunog rada o reformistikom feminizmu na Za
padu i potiskivanju problema klase pie bell hooks: Kako
su privilegirane ene stekle vei pristup ekonomskoj moi
zajedno sa mukarcima svoje klase, vie nije bilo svako
dnevnih feministikih rasprava o klasi. Umjesto toga, ene
se ohrabrivalo da u ekonomskim uspjesima bogatih ena
vide pozitivan znak za sve ene. U stvarnosti, ti su uspje
si rijetko mijenjali sudbinu siromanih ena i pripadnica
radnike klase. A budui da privilegirani mukarci nisu
poeli ravnopravno sudjelovati u skrbi u kuanstvima, za
slobodu klasno privilegiranih ena svih rasa nuno je bi
lo kontinuirano podreivanje pripadnica radnike klase i
siromanih ena (...) U konanici, klasna mo pokazala se
vanijom od feminizma. Taj je dosluh pomogao destabilizi
rati feministiki pokret (hooks, 2004: 60).

185

3. POLOAJ ENA U PERIODU

RESTAURACIJE KAPITALIZMA
Prelazak iz realnog socijalizma na trine meha
nizme kapitalistikog naina proizvodnje u Srbiji, znaio
je za veinu stanovnitva pad BDP-a (bruto domaeg pro
izvoda), smanjenje linih dohodaka, smanjenje produktiv
nosti, nezaposlenost, pojavu siromatva zaposlenih (No
vakovi, 2010: 382), a ekonomska kriza u odnosima izmeu
republika koja je prerasla u krizu jugoslovenskog drutva
u celini, dalje je eskalirala u graanskom ratu i raspadu
drave. U strukturnom smislu, period koji se danas nazi
va tranzicija ili blokirana transformacija, predstavlja
prelazni period, upravo zbog toga to su se u tom razdo
blju uvali elementi starog i nastajali oblici novog sistema
drutvene regulacije (Lazi et al., 2004: 59). Socijalistiki
sistem se menja uvoenjem viepartijskog politikog si
stema i uklanjanjem ogranienja za privatno vlasnitvo,
uz irenje trine privrede. U ovom periodu, dolo je do re
produkovanja i produbljivanja klasnih nejednakosti i njega
karakterie proces tokom koga su pripadnici stare vladaju
e grupacije (kolektivno-vlasnike klase), preuzeli reim u
politikom i ekonomskom smislu (Lazi et al., 2004).46
Poloaj ene u postsocijalistikom periodu transfor
macije u Srbiji bio je obeleen procesima koji su uticali na
celo drutvo, kao to su unitavanje privrede, vrtoglav pad
privrednog rasta, rat i poveanje siromatva i nezaposleno
sti, ali i svim onim procesima koji su se odvijali na mikro
46

ire o ovim procesima, kao sto su konverzija poloaja politike elite u ekonomski
kapital, i uopte o interesima koje su republike i pokrajinske elite imale u raspa
du Jugoslavije pogledati u: Lazi, Mladen. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd:
Slubeni glasnik

186

nivou drutvene realnosti kao to su zaustavljanje moder

nizacije porodice i retradicionalizacija branog obrasca
(Mili 2009; Bobi 2003).
vi
Prema nalazima pojednih istraivanja,47 ve pr
rezultati tranzicije poetkom 1990-ih pokazuju da su pro
mene pogodile vie ene nego mukarce (Kolin et al., 2010:
17). Navodi se da ene lake ostaju bez posla u onim indu
strijskim granama koje prve gube trinu utakmicu, kao
to je tekstilna industrija, zatim, da se ee proglaavaju
vikom radne snage u dravnoj administraciji, zdravstvu
i obrazovanju (Kolin et al., 2010: 17). Zanimljivo je obrati
ti panju kako pokazatelji, uoeni u ovom tranzicijskom
periodu, predstavljaju samo poetak procesa koji se nasta
vljaju sve do danas.
U toku tranzicije ene su se nale na dvostrukom
udaru. Na tritu, pad zaposlenosti u zemljama u tranzici
ji, generalno je vie pogodio ene prema izvetaju UNI
CEF-a (The United Nation Childrens Fund), iz 1999. go
dine, u Centralnoj i Jugoistonoj Evropi, pad zaposlenosti
od 1989. do1990. godine bio je drastian: 26 miliona ljudi je
izgubilo posao, od ega 14 miliona ena (Novakovi, 2010:
385).48 Druga karakteristika poloaja ena za vreme tran
47

Kolin Marija; ikari, Ljiljana. 2010. Ekonomska i politika participacija ena u

Srbiji u kontekstu evropskih integracija. Beograd: Institut drutvenih nauka.

48

Nakon raspada socijalistikog dravnog sistema koji je porodici obezbeivao raz

ne vrste socijalne pomoi, sada je taj servis sveden na rad ene koja preuzima
na sebe jo vie rada u domainstvu, brige o deci i brige o starima. Takoe, u to
ku tranzicije, ena se ukljuuje u sferu rada jer je na to prinuena zbog odravanja
kunog budeta. Podaci istraivanja ISIFF-a (Instituta za socioloka istraivanja
Filozofskog Fakulteta u Beogradu) iz 1995. godine na uzorku od 800 ena, daju
sledee podatke za taj period: svega 5,7% ena smatra da je teko uskladiti po
sao i porodicu; 3/4 ispitanica smatra da poslove oko deteta obavljaju ravnoprav
no sa partnerom (sic!); takoe, 3/4 smatra da nema nikakvih tekoa sa detetom

187

zicije jeste beg u sivu ekonomiju. Angaovanje u sivoj eko

nomiji je odlika svih zemalja u tranziciji i ona je pokazatelj
krize javne ekonomije (Novakovi, 2010: 385). U SFRJ
vee angaovanje ljudi u sivoj ekonomiji zabeleeno je od
kraja 1980-ih, usled krize ekonomske aktivnosti i niskih
realnih zarada zaposlenih. Od 1990. do 1995. godine, ue
e sive ekonomije je poveano u SRJ (Saveznoj Republici
Jugoslaviji) od 24% do 30%, u Sloveniji sa 14% na 19%, u Bu
garskoj od 17% na 40%, u Rusiji od 15% na 42% (Novakovi,
2010: 388). ene, kao i muki radnici niih kvalifikacija,
bile su vie ukljuene u sivu ekonomiju, sa ciljem poprav
ljanja porodinog budeta. U SRJ 2000. godine, ene su u
sivoj ekonomiji zaraivale 39% manje od mukaraca, a u
javnom sektoru 32%!
Pored pogoranja poloaja enske populacije na tr
itu rada, tranzicijski period je posebno uticao na jaanje
konzervativnih vrednosti, to je znailo sve vee potiski
vanje ena u privatnu sferu i valorizovanje tradicionalne
uloge majke i domaice. Ideoloki posmatrano, promovie
se i itav set konzervativnih vrednosti o materinstvu, pro
blemu bele kuge ili nedovoljnog raanja, a koji se opet
svode na resurse same porodice i na teret ena, kao odgo
vornih za bioloku reprodukciju. Ovo je nakon socijalizma
bio svakako korak unazad i gubljenje autonomije za koje
su se prethodne generacije ena borile. Pojedina istraiva

to govori da ene roditeljstvo ne doivljavaju tegobno. Iako su podaci pokazali

da iskljuivo ena obavlja sve poslove u domainstvu (osim nabavke hrane i de
lom ienja), svega 11,7% ispitanica je nezadovoljno takvim poloajem (Blago
jevi, 1995: 181-206).

188

nja o nasilju u porodici tokom tranzicije49 ukazuju na veze

koje postoje izmeu promena u ekonomiji tj. prelaska na
trinu ekonomiju i rodnih obrazaca u porodici: Osiroma
enje, smanjen pristup plaenim poslovima, kao i nesigur
nost radnih mesta i opta neizvesnost, postali su znaajni
faktori rizika ranjivosti ena nasiljem u porodici, smanjiv
i mogunosti da ena napusti nasilnog mua (Nikoli-Ri
stanovi, 2008: 103).
Posmatrano posebno u kontekstu loih zakono
davnih mera u tom periodu, i uz patrijarhalnu retradici
onalizaciju, situacija za ene postaje jo sloenija. Ovo is
traivanje je znaajno jer ukazuje direktno na veze koje
ekonomski sistem ima na formiranje rodnih obrazaca u
drutvu tamo gde je na nivou drutva vea jednakost,
ima i manje nasilja.50 Neke od tih veza ukazuju na odnos
izmeu ekonomske marginalizovanosti mukaraca i njiho
vog nasilnikog ponaanja promene na makronivou iza
zivaju promene na mikronivou (Nikoli-Ristanovi, 2008:
109): S jedne strane, bolji socijalni i ekonomski poloaj ne
kih mukaraca doveo je do osnaivanja mukog identiteta
i obnavljanja tradicionalnih rodnih uloga unutar porodice.
Sa druge strane, a najverovatnije i najee, opadanje soci
jalnog i ekonomskog statusa velikog dela muke populaci
je, kao i poveanje statusne inkompatibilnosti, socijalnog
stresa i socijalne izolacije, takoe su povezani sa rizikom
da ena bude zlostavljana. Za ovu drugu grupu mukara
49

Vidi vie u: Nikoli-Ristanovi, Vesna. 2008. Preiveti tranziciju. Beograd: JP Slu

beni glasnik.

50

Vidi vie u: Zatvoreni krug nasilja, intervju sa Vesnom Nikoli-Ristanovi, Vre

me, 7. februar 2008. (Dostupno na: http://www.vreme.co.rs/cms/view.ph
p?id=580215).

189

ca je karakteristino da kriza ili marginalizacija mukosti

to jest produbljivanje jaza izmeu drutvenog konstruk
ta muke hegemonije i stvarnih mogunosti da se u njega
uklope moe doprineti njihovom nasilnikom ponaanju
unutar porodice (Nikoli-Ristanovi, 2008: 112). Nasilje u
porodici kao i patrijarhalne uloge su neto to je obelea
valo i socijalistiki period, s tom razlikom to je u vreme
socijalizma kontekst drutva bio drugaiji: Patrijarhat
kod nas nikada nije sasvim nestao, ali on nije bio pretera
no izraen u vreme socijalizma, pogotovo stoga to je bilo
sasvim normalno da ene rade. ene su tako sebe i doi
vljavale, kao samostalne.51
Od poetka 2000-ih, u Srbiji, se deavaju ekonomske
promene koje su karakteristine za kapitalistiki sistem
na periferiji. Punim otvaranjem ka meunarodnom tri
tu omoguen je ulazak multinacionalnog kapitala u zemlju
uz ogromne dravne subvencije. Uloga drave se menja ta
ko to postaje sve manje redistributivna, te se uglavnom
svodi na obezbeivanje povoljne investicione klime. Ova
ekonomska orijentacija manifestuje se i kroz izmene rad
nog zakonodavstva, i sve veu zastupljenost fleksibilnih,
atipinih radnih odnosa, a na raun sigurnog, stalnog
zaposlenja, sa punim radnim vremenom, sigurnom zara
dom, kontinuitetom radne i ivotne karijere (Novakovi,
2010: 383).
Strukturne promene drutva koje su se dogodile od
razile su se na sve drutvene grupe, pri emu enski rad
ni kontigent opskrbljuje kapitalistiku ekonomiju velikim
51

Vidi vie u: Zatvoreni krug nasilja, intervju sa Vesnom Nikoli-Ristanovi, Vre

me, 7. Februar 2008. (Dostupno na: http://www.vreme.co.rs/cms/view.ph
p?id=580215).

190

brojem neplaenog ili slabo plaenog rada. Tako ene zau

zimaju mesto rezervne armije rada, i nalaze se na sekun
darnom tritu rada Na njemu je znatno nii stepen si
gurnosti zaposlenja, najamnine su manje a radno vreme
fleksibilno, i donosi znaajne utede u korist kapitala (No
vakovi, 2010: 388).52 Dakle, u toku ovog perioda, dolo je do
pojaavanja svih onih negativnih efekata koji su deceniju
ranije poeli da karakteriu poloaj ene na tritu femi
nizacija siromatva, promovisanje koncepta privatne brige
i nege i line odgovornosti za efekte siromatva, u skladu
sa neoliberalnom logikom trita. Drava se u stvari posta
vlja kao partner poslodavcima u neoliberalnom zahtevu za
smanjenjem socijalnih davanja i podrke pojedincu. Tako
e, socijalna politika se izmeta iz firme, a sistemi zdrav
stvene i socijalne zatite se reformiu po ugledu na EU
Veina ovih mera je na tetu (ne)zaposlenih ena, posebno
onih iz siromanih klasa ili slojeva (Novakovi, 2010: 382).
Imajui ovo u vidu, i feminizacija pojedinih sektora
u tranziciji dobija novu dimenziju usled napada kapita
la na javni sektor i usluge, u ovim sektorima dolazi do pa
da zarada, a samim tim i ugleda tih radnih mesta. Stoga,
mukarci, kao oni koji imaju vie izbora, biraju da rade
na onim poslovima koji su bolje plaeni, ostavljajui ma
nje plaene poslove enama. Najee je re o poslovima
52

O privatizacijama u Srbiji nakon 2000-ih, govore izvetaji Majkla Hadsona (Mic

hael Hudson) urednika Meunarodnog konzorcijuma za istraivako novinarstvo.
Izvetaji govore o 51 milijardi dolara koje su domai tajkuni izvlaili putem ofor
kompanija u inostranstvu i dobra su ilustracija naina na koji kapitalizam funkci
onie u jednoj zemlji poluperiferije kao to je Srbija. Vidi vie u Iz Srbije je izneta
51 milijarda dolara od privatizacijske pljake, intervju sa Majkl Hadsonom, Radio
Slobodna Evropa, 04. Oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slobodnaevro
pa.org/content/hadson-kako-je-iz-srbije-izvuena-51-milijarda-dolara/25126407.
html).

191

u zdravstvu, obrazovanju i slubama socijalne zatite. O

tome na koji nain se ovi poslovi postepeno pretvaraju u
robu, pie i autorka Ursula Hjus: Ako prihvatite stav da
nova vrednost proistie iz proizvodnje i prodaje novih roba,
onda to implicira da je veliku krizu mogue izbei samo
ukoliko se pronau novi izvori novih roba. Moja teza je da
upravo javni sektor predstavlja jedan takav izvor.53 Iako
ova autorka govori vie o procesima krize kapitalizma koji
su zahvatili razvijene zemlje (naroito poslednjih deceni
ju do dve), po njenim reima, u pitanju je globalni trend,
iz ega moemo zakljuiti da se kapitalistiki sistem mora
posmatrati globalno ako hoemo da razumemo deavanja
na periferiji. Takoe, zakljuujemo da se radi o sistemu
koji se prvenstveno bazira na izvlaenju profita, a na raun
blagostanja drutva. Sada se to izvlaenje profita dogaa u
sektoru javnih usluga, koji je u socijalizmu bio opravdano
shvatan kao neto svima dostupno. Vano je spomenu
ti, da kada drava smanjuje budetska izdvajanja za javne
usluge, taj posao u privatnoj sferi preuzimaju ene one
su glavne pruateljke neplaenih usluga u odsustvu usluga
koje prua javni sektor.54
Stopa zaposlenosti i stope aktivnosti ena u odnosu
na mukarce je znatno nia od 2000. godine, dok stope ne
zaposlenosti i neaktivnosti rastu. Tokom 2007. i 2008. godi
ne je dolo do privremenog poboljanja, ali je to poboljanje
poniteno efektima ekonomske krize (Babovi, 2012: 16).

53

Vidi vie u: Javni sektor u doba krize kapitalizma, intervju sa Ursulom Hjus, Ma
ina, 20. Februar 2015. (Dostupno na http://www.masina.rs/?p=920).

54

Vidi vie u: Javni sektor u doba krize kapitalizma, intervju sa Ursulom Hjus, Ma
ina, 20. Februar 2015. (Dostupno na http://www.masina.rs/?p=920).

192

Ono to karakterie ekonomski poloaj ena u Srbiji jeste

i njihova manja imovinska mo u odnosu na mukarce.55
Kada je re o javnoj sferi i politikoj moi, broj ena
u parlamentu bio je 1992. svega 4,4%, a zatim 6,4% u 1997.
godini. U narednoj deceniji taj broj se poveavao 2000.
godine, nakon izbora, iznosio je 10,8%, 2003. godine 12,4%,
a 2008. godine 21,6%. Meutim, nakon tog perioda, i pored
poveanja broja ena u skuptini na 30%, to je ujedno bila
i propisana zakonska kvota o ueu ena u zakonodavnoj
vlasti, realniji pokazatelj njihove moi u procesima odlui
vanja jeste injenica da ih je u izvrnoj vlasti bilo svega ne
koliko,56 dok je njihov broj na nivou lokalnih samouprava
takoe minimalan 2004. godine svega 6 ena su predsed
nice optine, u poreenju sa 159 mukaraca predsednika
optina!

55

Tako je, prema podacima istraivanja o ivotnim uslovima ena u Centralnoj Srbi
ji, u domainstvima koja poseduju zemljite, u svega 18% sluajeva bar deo tog
zemljita upisan na ene; zatim, meu domainstvima koja ive u sopstvenom
stambenom prostoru tek u 15% sluajeva vlasnici tih stanova su ene; meu
domainstvima koja poseduju neki poslovni prostor tek u 19% sluajeva vlasnica
je ena, dok u domainstvima koja poseduju automobil ene su vlasnice tek u
13% sluajeva (Babovi, 2012: 84). Ovi podaci govore o velikoj ekonomskoj mo
i mukaraca u odnosu na ene to neminovno povlai za sobom i druge oblike
moi.

56

Sastav Vlade Republike Srbije iz 2002. godine: od 19 ministara, 4 su bile ene;

2004. godine: od 17 ministara 2 ene; 2006. godine: od 16 ministara 1 ena;
2007. godine: od 23 ministra 4 ene; 2008. godine: od 24 ministra 4 ene;
2009. godine: od 25 ministara 5 ena; 2012. godine: od 19 lanova 5 ena; i
2014. godine: od 22 lana (ukljuujui potpredsednike i ministre bez portfelja) 4
ene. Prema listi Svetskog ekonomskog foruma na kojoj su 142 zemlje, Srbija je
108 u svetu po zastupljenosti ena na ministarskim pozicijama dok je po broju
ena u parlamentu na 22. mestu. Vidi vie na: http://www.euractiv.rs/ljudskaprava/7972-srbija-nazadovala-po-rodnoj-ravnopravnosti-.html?tmpl=compo
nent&print=1&page).

193

O uslovima rada ena u neoliberalizmu govori i sle

dei podatak prema procenama Svetske banke, u Srbiji
vie od 70% ena koje rade nema ugovor o stalnom zaposle
nju. Nije poznato koliko radnika i radnica u Srbiji radi u si
voj zoni. Tako, prema podacima Inspekcije rada najmanje
je 390.000 radnika i radnica u Srbiji koje poslodavci nisu
prijavili. Zvanian broj zaposlenih u Srbiji je oko 1.700.000,
to znai da gotovo 20% posto ljudi radi na crno. Prema po
dacima Republikog zavoda za statistiku, najbrojniji meu
neprijavljenim radnicima su neobrazovani ak 75%, dok
je visokoobrazovanih 1%. Poslodavce kontrolie svega 250
inspektora, koji stignu da provere poslovanje tek svakog
desetog poslodavca tokom jedne godine.57
Za period od 2005. do 2010. godine, prema podacima
iz Ankete o radnoj snazi, ene su daleko vie pogoene ne
zaposlenou u odnosu na mukarce, uprkos viem obra
zovnom nivou. Stopa nezaposlenosti ena bila je znatno
vea od stope nezaposlenosti mukaraca za celi period.
U aprilu 2010. godine, stopa zaposlenosti ena iznosila je
40,2% i znaajno je nia od stope zaposlenosti mukaraca
koja je bila 54,3%. Kada se poredi sa ostalim zemljama, ova
stopa je nia u odnosu na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju
i znatno nia od stope zaposlenosti ena u 27 zemalja EU
57

Prema reima predsednice ASNS-a (Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata)

procene pokazuju da bez papira radi od 700.000 do 1.000.000 ljudi i ta brojka
se ve godinama ne smanjuje. To je veliki problem koji e kulminirati tek za ne
koliko godina. A onda e posledice biti strane. Prvo za same radnike i radnice,
kojima poslodavci ne uplauju ni sta ni zdravstveno, a potom i za dravu, koja
e sve te neplaene doprinose, poreze i osiguranja na neki nain morati da po
kriva iz drugih budetskih prihoda. Vidi vie u: Bez papira zaposleno 390.000
ljudi, Veernje novosti, 29. Septembar 2014. (Dostupno na: http://www.novosti.
rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:512314-Bez-papira-zaposleno390000-ljudi).

194

koja je 2009. godine iznosila 58,6% (uz naznaku da je ovo

oekivan podatak s obzirom na slabost periferne kapitali
stike ekonomije u poreenju sa zemljama EU).58 Podaci
za posebne kategorije ena u Srbiji govore da, u odnosu na
prosek nezaposlenosti ena, ene izbeglice karakterie vi
a stopa nezaposlenosti, i to za 15 procentnih poena, rase
ljenja lica za 32 procentna poena, a Romkinje za 39!59 One
su izloene dvostrukoj diskriminaciji, na osnovu pola ili
roda i na osnovu toga to pripadaju odreenoj marginalizo
vanoj grupi.
Ako se posmatra po sektorima, udeo ena zaposle
nih u uslunom sektoru bio je neto vii nego udeo za mu
karce (55% prema 50%) i manji u industriji (15% ena prema
21% mukaraca), dok je zaposlenost ena i mukaraca u po
ljoprivredi skoro ista (oko 30%) (Izvetaj o humanom razvo
ju Srbije, 2005: 18).
Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2011-2020.
navodi postojanje niza problema sa zapoljavanjem ena,
ali preporuke koje upuuje daleko da mogu predstavljati
reenje koje podstie rodnu ravnopravnost i punu zaposle
nost ena. U strategiji se navodi da je demografska slika
Republike Srbije loa, da natalitet pada a da nacija stari,
kao i da nisu obezbeeni dovoljni kapaciteti za brigu o deci
i starima, te da je u skladu sa tim problemima potrebno u
narednom periodu osnivanje sve veeg broja socijalnih ser
visa za brigu o zavisnim lanovima domainstva. Takoe,
58

Vidi vie u: Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2011-2020. (Dostupno

na: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/302_nacionalna_strategija_zapo
sljavanja_2011-2020.pdf ).

59

Vidi vie u: Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2011-2020. (Dostupno

na: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/302_nacionalna_strategija_zapo
sljavanja_2011-2020.pdf ).

195

navodi se i da e u narednom periodu doi i do poveanja

zaposlenosti u privatnom sektoru, a smanjenja zaposleno
sti u javnom sektoru, u kome su veinom zaposlene ene,
te da to moe poveati jaz u stopama zaposlenosti izmeu
mukaraca i ena.60 Dve stvari su odmah uoljive govo
ri se o dravnoj strategiji zapoljavanja u narednom peri
odu koja ujedno ukljuuje rezove u javnom sektoru, dakle,
istom sektoru za kojim postoji potreba u smislu socijalnih
servisa. Zatim, kako se detektuje da postoji problem natali
teta, samo naizgled se preporuuje da je potrebno ekonom
ski osnaiti porodicu tj. uvesti vea dravna ulaganja u so
cijalnu brigu, dok se direktno promovie sasvim suprotno,
a to je svoenje reavanja problema reprodukcije, brige o
deci i starima na individualni nivo, tj. na same ene, koje bi
trebalo da prihvatanjem fleksibilnih poslova usklade rad i
karijeru:
Postojei Zakon o radu prua mogunost sklapanja
fleksibilnih ugovora o radu, ali je zastupljenost takvih ob
lika rada jo uvek mala. U tom smislu je potrebno izmena
ma zakona o radu uiniti fleksibilne oblike rada atraktivni
jim i to i za poslodavce i za zaposlene (...) Vea zastupljenost
radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom i obavljanje
poslova van prostorija poslodavca, koji su naroito pogodni
za ene koje brinu o zavisnim lanovima domainstva (de
ci i starima), omoguila bi poveanje zaposlenosti naroito
ena, i mogue poveanje nataliteta zbog usklaivanja zahteva

60

Prema izvetaju UNDP-a (The United Nations Development Programme), veruje

se da e mere tednje, za koje se oekuje da budu odlunije implementirane,
imati negativni efekat na zaposlenost ena. Vidi vie na: http://www.rs.undp.org/
content/serbia/sr/home/mdgoverview/overview/mdg3/

196

posla i porodinog ivota (prim.aut). S obzirom na injenicu

da su ene u Republici Srbiji bolje obrazovane od muka
raca, kao i da radni uinak nije u bitnoj vezi sa vremenom
provedenim na poslu, naroito kada je u pitanju intelek
tualni rad koji se moe obaviti za pola radnog vremena ili
od kue, treba pruiti mogunost ire primene fleksibilnih
ugovora o radu naroito za zapoljavanje ena gde god je to
mogue.61
Kao to se vidi, Nacionalna strategija zapoljavanja
promovie fleksibilne oblike rada kao reenje za usklaiva
nje rada i roditeljstva, to je u sutini poveanje obima rada
za ene, s obzirom na obavljanje kunih poslova. Takoe,
predlozi ostaju na previe deklarativnom nivou, bez uvia
nja realnog stanja na terenu a to je da fleksibilizacija ne
poboljava poloaj radnitva generalno, ve upravo suprot
no. Koncept fleksigurnosti (izraz nastao kombinacijom ter
mina fleksibilnost i sigurnost), je reenje koje se nudi u
sklopu ekonomske i socijalne reforme koje je putem razli
itih modela implementirano u zemljama Evropske unije i
od strane socijaldemokratskih vlada u Holandiji, Danskoj,
Nemakoj i Belgiji, u periodu od 1990. do 2000. godine, sa
namerom da se poveanjem fleksibilnosti na tritu po
vea zaposlenost stanovnitva. Neke od kljunih odredbi
su: princip lakeg otputanja i lakeg zapoljavanja, uenje
novim vetinama i proizvodnim tehnikama, usavravanje
radne snage, socijalna sigurnost za nezaposlene, lako dola
enje do posla, podsticaj samozapoljavanju i rad od kue.
61

Vidi vie u: Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2011-2020, str 44. (Do
stupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/302_nacionalna_strategi
ja_zaposljavanja_2011-2020.pdf).

197

Ideja je da se sistemom dodatnog obrazovanja i kolovanja

i kombinovanjem veeg broja poslova moe obezbediti si
gurnost zaposlenja. Od 2006. godine Evropska komisija
naroito podstie ovaj model zapoljavanja koji treba da
obezbedi fleksibilnost kako poslodavcima, tako i radni
tvu. Meutim, poznato je da u praksi, posebno u uslovima
nepotovanja zakonskog okvira ili njegove neadekvatno
sti, kao i nepostojanja mehanizama putem kojih je mogu
e zatiti radnitvo, poslodavci koriste ovaj princip kako bi
otpustili viak radne snage u uslovima niskih profitnih
stopa i kako bi poveali nesigurnost radnika i radnica i na
taj nain umanjili njihovu pregovaraku snagu, te povea
njem konkurencije na tritu rada uticali i na smanjenje
nadnica.
U Srbiji, fleksibilnost kao princip bi navodno treba
lo da oivi posustalu privredu i obezbedi veu zaposlenost,
predstavljajui jednu od kljunih odrednica izmenjenog
Zakona o radu. U sluaju ena, fleksibilnost se promovie
kao koncept koji bi enama omoguio da ispune sopstve
na dva cilja da pomire karijeru i roditeljstvo. Vrlo esto
se taj ideal ostvarenost ene na oba ivotna polja posma
tra kao emancipatorski uspeh. U tom sluaju, ne dovode se
u pitanje uslovi u kojima bi trebalo poveati natalitet de
ava se da mnoge ene postaju majke uz rizik od gubljenja
posla, kao to su esta otputanja tokom trudnoe, a neret
ko pod teretom roditeljstva one gube i karijeru.62

62

Od januara do septembra 2013. godine Inspektoratu za rad, obratila se 51 e

na zaposlena na odreeno vreme, a koje su zbog trudnoe dobile otkaz uprkos
odredbama tada vaeeg Zakona o radu koji propisuje nemogunost dobijanja
otkaza u vreme odsustva u toku trudnoe i nakon poroaja.

198

Procesi kao to su fleksiblizacija rada, smenski rad,

rad na odreeno, rad po ugovoru koji se stalno produava
umesto stalnog zaposlenja, zahvataju i mukarce i ene.
Ali neki poslovi su tradicionalno vezani uz ensku radnu
snagu, kao na primer poslovi ienja ili uslune delatno
sti, staranja, socijalne zatite, sve u svemu oni koji su sla
bije plaeni i podloniji fleksibilizaciji. Jedan od primera
fleksibilnog rada jeste i sve ei agencijski rad. Naime, sa
procesom restruktuiranja javnih preduzea, delatnosti ko
je su se ranije obavljale unutar preduzea (a to su najee
usluge obezbeenja i ienja) sada se izmetaju van firme
i preputaju drugim kompanijama tj. agencijama, preko
kojih zatim preduzea unajmljuju radnike i radnice. Ovi
procesi se pravdaju kao poveanje standardizacije i racio
nalizacije u procesu rada. Meutim, ne samo to uvoenje
agencijskog rada u sektor javnih usluga dovodi do opadanja
kvaliteta posla,63 ve takva praksa doprinosi i optoj razje
dinjenosti i otuenosti radnitva.64 Poslodavci esto koriste
agencije za zapoljavanje kako bi izbegli odredbe Zakona o
radu. Agencijski poslovi su jedan od najnesigurnijih obli
ka rada, oni nisu ak ni zakonski regulisani tj. Zakon o ra
du formalno ne prepoznaje agencijski rad to znai da oni
rade u pravnom vakuumu (iako se procenjuje da nekoliko
desetina hiljada ljudi u Srbiji je zaposleno putem raznih
63

Ovo je na primer uoljivo u poslovima ienja u zdravstvenim institucijama. Vidi

vie u: Outsourcing u zdravstvu odavno je zapoeo. H-ALTER, 13. Novembar
2013. (Dostupno na: http://www.h-alter.org/vijesti/outsourcing-je-odavno-zapo
ceo).

64

ire o tim procesima kod: Hjus, Ursula. 2012. Kriza kao kapitalistika prilika:
Nova akumulacija kroz komodifikaciju javnih usluga. Beograd: Centar za politi
ke emancipacije. str. 23-61. (Dostupno na: http://pe.org.rs/wp-content/uplo
ads/2013/01/U-borbi-za-javno-dobro-CPE-2012.pdf).

199

agencija).65 Radnici i radnice u agencijama rade bez garan

tovanih osnovnih radnih prava (agencije esto zapoljava
ju radnike bez ili preko nejasnih ugovora o radu, plaaju
ih ispod minimalno zagarantovane cene rada, ne uplauju
doprinose), sa vrlo promenjivim uslovima rada koji mogu
da ukljue rad po smenama, rad za vie poslodavaca za istu
platu, noni rad, dvokratno radno vreme, nebezbednost na
radu i sl. Kada su u pitanju poslovi ienja, taj rad se i u
drugim delovima sveta prebacuje na agencije, a koje u Sr
biji posluju esto netransparentno i krei zakon. ene su
vie izloene ovim oblicima nesigurnog rada jer je njihova
mogunost izbora esto suena.
Dalje, odredba Nacionalne strategije za zapoljavanje
za period 2011-2020, ne samo to najavljuje uvoenje novih
mera Zakonom o radu iz 2014. godine (a koje su se oigled
no u praksi ve sprovodile, samo se teilo njihovom uvoe
nju kao legalne prakse), ve i odgovornost za reprodukciju
svodi iskljuivo na ene. Takoe, pretpostavlja se da bi ene
trebalo da se posvete raanju kao zadatku koji ima pred
znak ouvanja nacije od demografskog starenja, te da bi
im fleksibilni oblici rada to i omoguili fleksibilni oblici
rada koji se ovom strategijom namenjuju prvenstveno e
nama, predstavljaju to kao neku vrstu pogodnosti za ene,
umesto da se radi na promociji pune zaposlenosti i drav
nih ulaganja u sistem brige o deci. Dakle, pod izgovorom
nacionalno odgovorne politike zapravo se sprovodi klasi
na mera tednje gde se trokovi sa budeta prebacuju na
domainstva, koja ne samo to moraju u punom opsegu da
vode rauna o porodici, ve dodatno moraju da rade kako
65

Vidi vie na: http://centarzamame.rs/blog/2014/07/07/materinstvo-roditeljstvou-izmenama-dopunama-zakona-o-radu/

200

bi uopte izneli sve finansijske izdatke. Vrlo sline odred

be predviaju se i u okviru Nacionalne strategije za pobolja
nje poloaja ena i unapreenje ravnopravnosti polova,66 kao i
Strategije podsticanja raanja iz 2008. godina67 (koja svakako
nije zaivela zbog nedostatka resursa, ali koja je i program
ski konzervativna jer problem nedovoljnog raanja u Srbiji
prebacuje u velikoj meri na same ene).
to se tie reproduktivnih prava ena, jasno je da
ona zavise od materijalnih sredstava. Sa poveanjem ugo
vora na odreeno i part-time poslove, kao i agencijskih, po
veava se nesigurnost rada i za trudnice. Kao to je ranije
pomenuto, Ugovor o povremenim i privremenim poslovi
ma, kao i Ugovor o delu, ne garantuje uslove rada jednake
onima koje regulie Ugovor o radu, te njegovim istekom,
trudnica moe ostati bez posla. Isto vai i za rad po ugovo
ru na odreeno vreme, s tim to ovaj ugovor u sluaju da
njegov rok istekne u toku trajanja porodiljskog odsustva,
ne sme biti prekinut sve do povratka ene na posao. Da
kle, trudnica je zatiena samo u tom periodu. Znaajna je
i zakonska izmena u sada ve poznatom lanu 179, novog
ZOR-a. Naime, iako se lanom 187. predvia da za vreme
trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta
i odsustva radi posebne nege deteta, poslodavac ne moe
zaposlenom da otkae ugovor o radu, uveden je novi lan
179. koji predvia da e poslodavac moi da otkae ugovor
66

Vidi vie u: Nacionalna strategije za poboljanja poloaja ena i unapreenje rav

nopravnosti polova. (Dostupno na:
http://www.euintegracije.skgo.org/upload/Document/Doc/2013_01/Nacional
na_strategija_za_poboljsanje_polozaja_zena_i_unapredjenje_ravnopravnosti_po
lova.pdf ).

67

Vidi vie na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

201

o radu, ukoliko postoji neki od otkaznih razloga iz tog la

na Zakona o radu.68 Ovi otkazni razlozi su, na primer: u
sluaju ako radnik i radnica ne ostvaruju rezultate rada ili
nema potrebna znanja i vetine ili sposobnost za obavljanje
poslova na kojima radi, zatim, ako nesavesno ili nemarno
izvrava radne obaveze, itd. Problem je, kao prvo, to to su
ova dva lana zakona oigledno neusaglaeni, i kao drugo,
to bi samovolja poslodavca mogla biti taj kriterijum koji
odreuje (ne)potovanje lana 179. zakona.
to se tie drugih zakonskih odredbi, tokom prve 32
nedelje trudnoe, zaposlena ena ne moe da radi preko
vremeno i nou, ako nadleni lekar proceni da bi to moglo
da kodi njenom zdravlju i zdravlju deteta. Za vreme po
slednjih osam nedelja trudnoe, lekarska procena je suvi
na trudnica ne moe da radi prekovremeno i nou u bilo
kom sluaju (u poslednje etiri nedelje trudnoe, trudnica
ne sme da radi, odnosno zakon propisuje obavezno bolo
vanje). Meutim, kada je u pitanju preraspodela radnog
vremena, poslodavac moe da je izvri samo uz pisanu sa
glasnost zaposlene osobe, to znai da zakon ostavlja mo
gunost neke vrste pritiska poslodavca na radnicu ili rad
nika, ako se uzme u obzir da preraspodela radnog vremena
u naim uslovima rada esto znai prekovremeni rad.69
Jedna od retkih pozitivnih mera Vlade Republike
Srbije doneta tokom 2014. godine vezana za ene u trud
68

Vidi vie u: Zakon o radu, str. 56. (Dostupno na: http://www.minrzs.gov.rs/cir/

dokumenti/rad/zakoni).

69

Tako prema poslednjim izmenama i dopunama Zakona o radu poslodavac mo

e da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i
zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom sa teim
stepenom psihofizike ometenosti samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Vidi
vie na: http://www.minrzs.gov.rs/cir/dokumenti/rad/zakoni

202

noi, jeste izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, po

kojoj se ubudue za trudniko bolovanje isplauje nakna
da u visini 100% zarade, umesto dosadanjih 65%. Iz kase
Republikog fonda za zdravstveno osiguranje, obezbeuje
se 65% naknade za trudniko bolovanje, a ostatak e biti
obezbeen iz dravnog budeta. Meutim, tokom iste go
dine, donesena je sledea odluka: odlukom gradske uprave
Beograda, smanjuju se socijalna davanja za socijalno ugro
ene penzionere i penzionerke, osobe sa invaliditetom,
korisnike i korisnice besplatnih obroka, stare o kojima bri
nu gerontodomaice, porodice sa trojkama, etvorkama,
petorkama, estorkama i duplim blizancima.70 Tako su
Odlukom o dodatnim oblicima zatite porodilja, smanje
ni iznosi jednokratnog novanog davanja enama tokom
trudnoe za nezaposlene majke grad umesto 50.000 pla
a 20.000 dinara, a zaposlenim umesto 25.000 po 10.000
dinara. Ovakva smanjenja se pravdaju ozbiljnom ugroe
nou ekonomske situacije u kojoj se nalazi grad. Kada se
radi o periodu neoliberalizma, jasno je, dakle, da efekti kri
ze putem mera tednje pogaaju prvenstveno najranjivije
kategorije stanovnitva, a to je u suprotnosti sa liberal
nom retorikom ljudskih prava i deklarativne zatite ranji
vih grupa. U okviru ugroenih kategorija, takoe je jasno
da vie stradaju ene: Budui da ene ine ogromni broj
korisnika socijalnih programa i ogromni broj meu zapo
slenima koji su manje plaeni, ene i njihove potrebe bie
prve na udaru u okviru borbi za socijalna izdvajanja (Se
kuli, 2014: 412).

70

Vidi vie na: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/461550/Nie-naknade-za-neza

poslene-porodilje-samo-su-poetak-mera-tednje-Grad-smanjuje-sva-socijalnadavanja

203

Krenje prava ena se odnosi takoe i na brojne po

kuaje ukidanja reproduktivnih prava ene. U pitanju je
ograniavanje prava na abortus.71 Naime, od ena se oe
kuje da u uslovima starenja stanovnitva i ekonomske kri
ze, preuzmu odgovornost za poveanje nataliteta. Tako se
pokazuje da se stanje u ekonomiji preklapa sa diskrimina
cijom ena, posebno tamo gde su vlade zemalja koje su u
krizi spremne na ustupke konzervativnim strujama kako
bi zadrali bar deliminu podrku, a to se esto odnosi
na prava ena, prava LGBT, romske, migrantske i drugih
populacija. Autori/ke, koje se bave vezom izmeu razvo
ja kapitalizma i roda naglaavaju da je potreba za kapita
lom proizvela ideoloki savez izmeu konzervativnih pa
trijarhalnih ideologija i ideologije neoliberalizma. Trite
i danas koristi kao resurs razlike meu ljudima, kako na
rodnoj osnovi, tako i rasne i etnike razlike, ime se naru
ava jedinstvo radnike klase i njena solidarnost. To Silvija
Federii (Silvia Federici) naziva akumulacijom razlika.72
Ono to se predvia novim zakonskim izmenama
jeste i pomeranje granice za odlazak u penziju,73 ime se
71

Primer iz regiona jeste Makedonija, gde su usvojene zakonske izmene po kojim

ena ima dozvoljen abortus samo jedanput godinje, a drugi abortus ena e mo
i dobiti samo ukoliko se utvrdi da trudnoa predstavlja opasnost po ivot ene ili
ako se utvrdi da bi se dete rodilo sa tekim telesnim ili duevnim nedostacima, u
sluaju silovanja ili rodoskrvnua. Vidi vie u: Makedonija ograniila pristup abor
tusu, Radio Sarajevo, 10. Juni 2013. (Dostupno na: http://www.radiosarajevo.
ba/novost/115250/makedonija-ogranicila-pristup-abortusu).

72

(...)prvobitna akumulacija nije prosto akumulacija i koncentracija upotrebljive rad

ne snage i kapitala. To je i akumulacija razlika i podela unutar radnike klase, ime
hijerarhije zasnovane na rodu, kao i na rasi i uzrastu, postaju konstitutivni ele
menti klasne vladavine i formiranja modernog proletarijata (Federii, 2013: 86).

73

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

predvieno je da se poevi od januara 2015. na svakih est meseci poveava
starosna granica za odlazak ena u penziju, da bi 2032. ona bila 65 godina, od
nosno da bi se izjednaila sa uslovima za mukarce.

204

situacija dodatno komplikuje jer ene, u uslovima nesigur

nog stalnog zaposlenja, teko mogu da ostvare potrebne go
dine staa, to samo govori o nesigurnosti koja e da prati
penzijsko osiguranje, a koje postaje sve vie privilegija. Za
ene, koje sada imaju preko 50 godina, pomeranje grani
ce za odlazak u penziju postaje pogubno, iako je to jedna
od glavnih preporuka koju Srbiji upuuje EU74 i time bi se
Srbija, na osnovu granice odlaska u penziju, izjednaila sa
nekim evropskim zemljama, ali ne sa svim (u Francuskoj,
ta granica je smanjena na 60 godina za pojedine radnike, u
Velikoj Britaniji i Austriji ene mogu u penziju sa 60, u Ho
landiji ta granica od 65 nije jo uvek dostignuta, dok to po
meranje granice za ene sa 60 na 65 vai za zemlje koje su
u krizi, poput Grke, i koje su pod konstantnim pritiskom
EU i MMF-a [Meunarodnog monetarnog fonda]). Pome
ranje granice za penzionisanje je mera kojom bi se navod
no penzioni fond uinio finansijski odrivijim. U praksi,
time se samo neopravdano produava radni vek, smanjuju
izdaci za penzije, a mere tednje prebacuju na lea socijal
no ugroenijih kategorija. Zajedno sa drugim preporuka
ma EU, ove mere se ine socijalno nepravednim, posebno
prema enama koje imaju sve manje ansi da preko parttime zaposlenja i nesigurnih uslova rada, ostvare potrebne
godine radnog staa. Kada je u pitanju trite rada, trai
74

Ekonomske preporuke koje su u maju 2014. godine, usvojili ministri ekonomije i

finansija EU na sastanku na kojem su prisustvovali i guvernerka NBS-a (Narod
ne banke Srbije) Jorgovanka Tabakovi i ministar finansija Lazar Krsti, odnose
se na: budetski rebalans radi ubrzanja mera fiskalne konsolidacije, reformisa
nje penzionog sistema, reavanje problema nenaplativih dugova, zavravanje
restrukturiranja dravnih preduzea kao i reformu javnog sektora. Vidi vie u:
Ekonomske mere koje Brisel preporuuje Srbiji, Novi magazin, 14. Maj 2014.
(Dostupno na: http://www.naslovi.net/2014-05-14/novi-magazin/ekonomskemere-koje-brisel-preporucuje-srbiji/9951131).

205

se proirivanje kratkoronog zapoljavanja (jer navodno

sadanja obaveza da se radniku ponudi ugovor za stalno
nakon godinu dana moe da odvrati poslodavca od zapo
ljavanja), kao i promena odredbe isplate otpremnine za ceo
radni vek (umesto toga predlog je da se obavezna otprem
nina uvede samo za one godine koje je radnik proveo kod
sadanjeg poslodavca). Takoe, poslodavac bi mogao da
iznajmi radnika i radnicu drugom poslodavcu koji onda
ima mogunost da ga/je otpusti bez otpremnine. Pored to
ga, za odlazak u penziju, otpremnina se smanjuje sa tri na
dve prosene zarade zaposlenog, tj. za oko 33% manje. Sve
ove mere su usvojene poslednjim izmenama i dopunama
Zakona o radu u Srbiji. Na taj nain nova zakonska reenja
i uvoenje mera tednje po diktatu MMF-a i EU, pogaaju
one koji ve imaju manje anse na tritu. Takoe, zahtevi
za sticanjem profita se predstavljaju kao primarniji nego
socijalna briga o ugroenim kategorijama.
ene se takoe susreu sa mizoginijom i raznim ob
licima uvreda prilikom pokuaja da se zaposle, s tim da po
slodavci esto postavljaju granicu zaposlenja na 35 godina
starosti ili naglaavaju da trae ene mlae od 30 godina i
atraktivnog izgleda, ispituju ih o porodinim planovima i
obavezama (Babovi et al., 2010: 43-44). U istraivanju dis
kriminacije ena u javnim preduzeima i organima uprave
u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, ak 43% uesnica istra
ivanja smatra da starije ene mogu da se zaposle samo ako
poseduju kvalifikacije i sposobnosti koje su izuzetno po
trebne odreenoj organizaciji (Todorov, 2012). Prema istom
istraivanju, zlostavljanje na radnom mestu (mobing), je
lino doivelo dve treine ispitanica, skoro etvrtina je na
vela da su im se koleginice alile zbog zlostavljanja koje su

206

pretrpele od rukovodilaca, a 18 ispitanih ena je ukazalo

na sluajeve svojih prijateljica koje su zbog uestalog zlo
stavljanja rukovodioca (oba pola) morale da napuste posao
(uzorak istraivanja je 300 ena iz 16 optina u Vojvodini,
zaposlenih u organizacijama javnog/dravnog sektora). Is
kustva ena u mobingu pokazuju da se on jako teko doka
zuje jer postoje razliite strategije prikrivanja zlostavljanja.
Takoe, tokom 2000-ih godina zabeleen je izrazit
stepen nasilja u porodici to govori o tome da ekonomske
mere itekako imaju uticaja na jaanje krize unutar porodi
ce, a to je, opet u suprotnosti sa jaanjem zakonodavnog
okvira. Prema istraivanju sprovedenom 2001. godine na
uzorku od 700 ena iz veeg broja gradova i sela u Srbi
ji, 30,6% ena je odgovorilo da su bile rtve fizikog nasi
lja, 26,3% da je doivelo pretnje fizikim nasiljem, a 46,1%
psihiko nasilje. U 7,4% sluajeva nasilje je ukljuivalo i
upotrebu oruja ili orua kojima bi se mogle naneti teke
povrede (Nikoli-Ristanovi, 2008: 107). Treba napomenu
ti da je tek 2002. godine izmenjen Krivini zakonik Repu
blike Srbije, i da je tek tada u zakon uneto krivino delo
nasilja u porodici, u okviru kojega se po prvi put silovanje u
braku oznaava krivinim delom.75 Ovo je bio rezultat rada
enskih nevladinih organizacija u Srbiji i njihovog dugogo
dinjeg lobiranja da se zakon izmeni. Verovatno je i da se
uzrok otpora tretiranju nasilja u porodici kao krivinog de
la nalazio u odbijanju drave da se sfera privatnosti i doma
prepozna kao sfera dominacije, moi i nasilja, odnosno da
se posmatra kao sfera politikog. Kada se govori o nasilju,
75

Vidi vie u: Rodno nasilje kao politiki problem, 2-dio, H-ALTER, 23. Mart 2008.
(Dostupno na: http://www.h-alter.org/vijesti/rodno-nasilje-kao-politicki-problem2-dio).

207

vano je spomenuti da nasilje nad enama ne mora imati

direktne veze sa kapitalistikim sistemom, ali se u okviru
tog sistema ono na specifian nain generie i opstaje.
to se tie teme kunog rada u post-socijalistikom
periodu, kuni rad je, kako naglaavaju feministkinje
marksistike orijentacije, integralni deo kapitalistikog
naina proizvodnje jer kapitalizam kroz istoriju zavisi od
konstantnog izvora neplaenog rada ena (Federii, 2013).
Prema podacima studija, u industrijalizovanim dravama,
zaposlene ene, s punim radnim vremenom, provode pro
seno 23 sata nedeljno obavljajui neplaene kune poslo
ve, izmeu 6 i 12 sati na brigu o deci (neplaeno) a to je
2 do 4 puta vie od broja sati koje mukarci posvete istom
poslu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, briga o deci dosee i
60% aktivnosti koje obavljaju ene.76 Na taj nain, podela
na privatno/javno i podreen poloaj ene u domainstvu,
ine da je pozicija ene podreena u odnosu na mukarce
a njen rad manje vrednovan kako u socijalistikom tako i u
kapitalistikom drutveno-ekonomskom sistemu. Razlika,
ako se stvari posmatraju idealno-tipski, jeste u tome to se
u kapitalizmu sa sredinjom logikom profita i ideologijom
efikasnosti, za razliku od socijalistike ideje i prakse zado
voljavanja potreba, rad ene u kui posmatra kao neto to
se podrazumeva. Dakle, insistira se na tome da ene treba
da rade kod kue, ali i da budu deo trita rada to je u
stvari kapitalisitka logika.
Ono to je jo zanimljivo jeste i savremena retori
ka po kojoj obrazovanje ena igra kljunu ulogu u njenoj
emancipaciji. To ipak, sudei prema nekim istraivanjima,
76

Vidi vie u: Ekonomija enske brige, Libela, 25. Mart 2014. (Dostupno na:
http://www.libela.org/prozor-u-svijet/4892-ekonomija-zenske-brige).

208

nije sluaj kada su u pitanju kuni poslovi. Istina je da e

ne koje imaju visoke obrazovne kvalifikacije ree obavljaju
kune poslove, ali obrazovanje igra vrlo ogranienu ulogu
u oslobaanju ene od porodinih obaveza, pogotovu ako
nije praeno znaajno poveanom platenom moi (Bla
gojevi, 2013: 98).
Za nas je vano i kako se ove pojave interpretiraju,
jer kada je u pitanju kuni rad, zauuje upornost kojom
se odrava toliko upadljiva razlika u obavljanju kunih po
slova izmeu mukaraca i ena (promene koje belee pove
ano uee mukaraca su minimalne).77 I upravo ta nepro
menjivost poslova kunog rada ukazuje na to da su ene
i dalje strukturno bitno podreene zbog korisnosti i rod
nog oblikovanja privatne sfere u kapitalizmu budui da
je sistem obiteljsko-kuanskoga rada nuan za cirkulaciju,
akumulaciju i reprodukciju kapitala, enska emancipacija
nije mogua u kapitalistikom nainu proizvodnje.78
Ovde je vano pomenuti da se u Srbiji, nakon 2000.
godine i perioda demokratskih promena, pitanje prava
ene i rodne ravnopravnosti predstavlja kao znaajno insti
77

Budui da svjedoimo promijenjenim oblicima trita rada i strukturama obitelji,

paralelno uviamo da su se modeli ene kuanice i supruga hranitelja promijenili.
No, bez obzira na taj tip promjene, tradicionalni oblici brige, kao i deficit brige, nje
ge i skrbi nisu se promijenili. Vidi vie u: akardi, Ankica. 2013. enski problem
u politikoj ekonomiji od jugoslavenskog samoupravljanja do mjera tednji. u:
Stvar br.5. Novi Sad: Gerusija. (Dostupno na: http://gerusija.com/ankica-cakar
dic-zenski-problem-u-politickoj-ekonomiji-od-jugoslavenskog-samoupravljanjado-mjera-stednji/#b8HJo32Orxoia1Uh.).

78

Vidi vie u: akardi, Ankica. 2013. enski problem u politikoj ekonomiji od ju

goslavenskog samoupravljanja do mjera tednji. u: Stvar br.5. Novi Sad: Gerusija.
(Dostupno na: http://gerusija.com/ankica-cakardic-zenski-problem-u-politickojekonomiji-od-jugoslavenskog-samoupravljanja-do-mjera-stednji/#b8HJo32Or
xoia1Uh.).

209

tucionalno pitanje. Osnovan je Savet za ravnopravnost po

lova Vlade Republike Srbije, formirana je Uprava za rodnu
ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne po
litike, Odbor za ravnopravnost polova Narodne skuptine.
Takoe, u okviru administracija na lokalnom i nacional
nom nivou formirani su i saveti za ostvarivanje ravnoprav
nosti polova, zatim Ombudsman za zatitu prava graana,
Sekretarijat za zdravlje, zapoljavanje i ravnopravnost po
lova Pokrajine Vojvodine i Institut za ravnopravnost polova
Autonomne pokrajine Vojvodine. Usvojena je rodno po
zitivna politika u razliitim telima (Republiki zavod za
statistiku, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Agencija
za privredne registre), to je znailo usaglaavanje politike
ovih institucija sa politikom rodne ravnopravnosti (Kolin et
al., 2010: 36-37). Od vanih dokumenata doneta je i Nacio
nalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreenje
rodne ravnopravnosti za period 2010-2015, Akcioni plan za
njeno sprovoenje kao i Deklaracija Stalne konferencije
gradova i optina (SKGO) Saveza gradova i optina Srbije
o potovanju principa rodne ravnopravnosti na lokalnom
nivou vlasti u Srbiji. Pored ovog, do danas, kao vani zako
ni koji se odnose na oblast diskriminacije i koji imaju za
cilj promociju rodne ravnopravnosti, doneseni su Zakon o
rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije na
osnovu koga je formiran nezavisan i samostalan dravni
organ Poverenik za zatitu ravnopravnosti.
U praksi, i pored svih pobrojanih institucija ne vidi
se njihov doprinos poboljanju poloaja ena, to je pove
zano i sa tim da se te institucije kao i pravna regulativa
ne bave sutinskim pitanjem emancipacije ena odnosno
problematizacijom kapitalistikog naina proizvodnje koji

210

uslovljava socijalnu depriviranost enske populacije. Ova

kav kozmetiki pristup reavanja pitanja rodne nejedna
kosti koji izostavlja kritiku ireg drutvenog konteksta i
sistemsku analizu rodno-radnih procesa u kapitalizmu, u
najmanju ruku, se ne moe tretirati kao adekvatan politi
ki odgovor.
4.

ZAKLJUAK

Ovaj rad je imao za cilj da ukae na osnovne prome

ne u poloaju ena u sferi rada u Srbiji, posmatrano kroz
istorijsku perspektivu, od samoupravnog socijalizma do
perifernog kapitalizma obeleenog neoliberalnim tenden
cijama. Tekst se bavi poreenjem dva drutveno-ekonom
ska sistema, sa ciljem da se utvrde specifine veze koje po
stoje izmeu eksploatacije ena i uvoenja kapitalistikog
naina proizvodnje.
Od perioda socijalizma, preko transformacija 1990ih, pa sve do uvoenja neoliberalnih mera nakon 2000-ih,
moe se uoiti, da se radni poloaj ena nije poboljavao,
nego naprotiv u znatnoj meri se pogoravao. I pored oe
kivane transformacije drutva u skladu sa moderniza
cijskim naelom napretka nakon sloma socijalizma, mo
gunosti za zaposlenje, uslovi rada, visina zarade, pozicije
odluivanja, koji su ukazivali na nejednak poloaj muka
raca i ena u socijalizmu, takoe su karakteristika i pe
rioda kapitalizma u Srbiji. I pored donetih zakona i rada
institucija u oblasti zatite rodne ravnopravnosti, situacija
tokom 2000-ih za ene, nije znaajno poboljana u odnosu
na prethodnu deceniju (kada se pogledaju podaci koji go
vore o podruju rada, trita i svojinskih odnosa). Naroito
izraeni problemi su u oblasti zapoljavanja i nedovoljan

211

pristup tritu rada za ene. Zatim, ene i dalje zarauju

manje od mukaraca dok je odnos vlasnitva nad nekret
ninama u vie od 80% sluajeva u korist muke populacije.
Ovo se svakako mora posmatrati u kontekstu ekonomske
krize i mera tednji koje pogaaju prvenstveno ranjive ka
tegorije stanovnitva. Periferni kapitalistiki sistem ka
rakterie i segregacija trita, eksploatacija jeftine radne
snage, nesigurni oblici rada kao to su fleksibilni poslovi
i agencijski rad. Takve poslove, usled nemogunosti zapo
slenja i prinude usklaivanja materinstva i rada, mnogo
ee prihvataju ene.
U radu se ukazuje i na to da se poloaj ena ne mo
e posmatrati samo u kontekstu javne sfere, jer se eksplo
atacija ena dogaa i u privatnoj sferi, koja zbog utiska
prirodnosti ove sfere i njene konstrukcije kao prostora
intimnosti i samorazumljivosti, prikriva sutinske nejed
nakosti meu polovima. Polazei od postavki socijalisti
kog i materijalistikog feminizma, rad u domainstvu je
neophodan za odravanje kapitalistikog sistema. Ovo is
traivanje ukazuje na to da ene veinski obavljaju rad u
privatnoj sferi, kako u samoupravnom socijalizmu tako i
u dananjem perifernom kapitalizmu. I pored brojnih in
cijativa i deliminih reenja putem ustanova za decu, re
storana drutvene prehrane, zakonskih oblika zatite ma
terinstva itd. socijalizam ipak nije uspeo da oslobodi ene
kunog rada. Meutim, treba naglasiti da razlika izmeu
socijalizma i kapitalizma postoji u dve razliite koncepcije
emancipacije ena i dva razliita odnosa spram reavanja
tog problema.
Naime, socijalizam je promovisao koncept emanci
pacije u kome se napredak za ene posmatrao kroz njeno

212

puno zaposlenje, njen izlazak iz sfere privatnosti i podru

tvljavanje funkcija domainstva i brige o deci. Iako je stvar
nost socijalizma u Jugoslaviji bila daleko od ovog ideala,
idejno naslee takvih promiljanja, kao i praktini rad na
reavanju poloaja ena ostaje do danas vredno naslee.
Time se ne pokuava promovisati vraanje na forme ve
viene u real-socijalizmu niti podvoenje pitanja ena is
kljuivo pod klasno pitanje, kako se to esto simplifikuje
i pripisuje ovakvim analizama, ve na potrebu da se pre
ispitaju vredni aspekti iz prolosti koji su olako odbaeni
sa raspadom dvadesetovekovnog socijalizma. Naspram
socijalistikog modela emancipacije, kapitalistiki mo
del pokuava da pomiri te dve sfere i da profitira iz njih,
kroz usklaivanje rada i materinstva tj. totalno korienje
resursa ena, ime se problem roditeljstva kao i rada u pri
vatnoj sferi i dalje prebacuje na same ene. Ovo je vano
napomenuti, jer u kapitalizmu postoji samo iluzija da je e
na emancipovana. Njena emancipacija je mogua samo
ako poseduje resurse kojima bi se unajmio tui rad (naj
ee druge ene, dakle ene nie klase), za obavljanje tog
istog rada. Ovo neminovno razjedinjuje ene, tj. klasne su
protnosti meu enama se dalje reprodukuju. Takoe, ovo
je pitanje kojim se savremeni feministiki pokret ne bavi,
iako su vrednosti jedinstva ena i meusobne solidarnosti,
temeljne u diskursu feminizma.
Treba istai i to da su socijalizam i projekat samou
pravljanja, sa svojim konceptom drutvene brige o deci i
organizacije ivota porodice ostali do danas nedovoljno is
traeni, ali i potisnuti, kako revizionistikim i jednostra
nim odbacivanjem socijalizma kao neuspelog projekta, ta
ko i neoliberalnom logikom reavanja tih pitanja u okviru

213

privatne sfere. Takoe, pitanje koje ostaje otvoreno za bu

dua istraivanja, jeste do koje mere je socijalizam stvorio
preduslove za emancipaciju ene i koji procesi su to uspo
ravali? Sa druge strane, od poetka transformacije koja je
ene svrstala meu najvee gubitnike tranzicije, pa do
dananjeg momenta, pitanje jeste na koji nain artikulisa
ti radikalnu borbu za prava ena koja nee zaobii i borbu
protiv onih zakonskih regulativa i delova sistema koji po
sebno utiu na eksploataciju ena kao to su novi Zakon
o radu, fleksibilizacija, prekarni oblici rada, mere tednje i
naravno samo domainstvo i porodini odnosi.
U zakljuku se moe spomenuti, iako to nije bila cen
tralna tema ovog rada, na koji nain dosadanje koncep
tualizacije poloaja ena u okviru kapitalistikog perioda,
utiu na problem artikulisanja dananje feministike bor
be. Da li se moe govoriti o odreenom nasleu liberalnog
feminizma koji usporava dananju kritiku kapitalistikog
sistema i da li to podjednako vai za sve drave na prostoru
bive Jugoslavije? Ovde se moe rei samo da je dominant
na (ali ne i celokupna) feministika aktivnost i teorijsko pr
omiljanje o tim temama bilo uoblieno bez previe kritike
politiko-ekonomskih aspekata tranzicije i evrointegracija
koje su se prihvatale kao nesumnjivo progresivne prome
ne i posmatrale iskljuivo kao kulturoloki procesi. Kao re
zultat, kritika rodnih razlika, danas je odvojena od kritike
drutveno-ekonomskog sistema koji takve razlike proizvo
di. U skladu sa ovim, feministike alternative u budunosti
zahtevaju promiljanje drugaijeg sistema, upravo ukazi
vanjem na veze izmeu klasne i rodne eksploatacije.

214

Literatura:
Aruzza, Cinzia. 2014. Dangerous Liaisons: The Marriages
and Divorces of Marxism and Feminism. London: Merlin
Press.
Babovi, Marija; Cveji, Slobodan; Pudar, Gazela. 2010.
Studija o humanom razvoju. Beograd: UNDP Srbija.
Babovi, Marija. 2009. Radne strategije i odnosi u domain
stvu: Srbija 2003-2007. u: Porodice u komparativnoj perspek
tivi. Beograd: ISIFF.
Baret, Miel. 1983. Potinjena ena. Beograd: Radnika
tampa.
Berkovi, Eva; Mili, Anelka; Petrovi, Rua. 1981. Do
mainstvo, porodica i brak u Jugoslaviji. Beograd: ISIFF.
Bel, Huks. 2006. Od margine ka centru. Beograd: Femini
stika 94.
bell hooks. 2004. Feminizam je za sve: strastvena politika.
Zagreb: Centar za enske studije.
Blagojevi, Marina. 1995. Svakodnevica iz enske perspekti
ve: samortvovanje i beg u privatnost. u: Drutvene promene
i svakodnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih. Beograd:
ISIFF.
Blagojevi, Marina. 2013. Rodni barometar u Srbiji : razvoj
i svakodnevni ivot. Beograd: Program Ujedinjenih nacija
za razvoj.
Bobi, Mirjana. 2003. Prekomponovanje braka, partnerstva
i porodice u savremenim drutvima. u: Stanovnitvo br. 1-4.

215

Beograd: Institut drutvenih nauka i Drutvo demografa

Srbije. str. 65-91.
Boinovi, Neda. 1952. Poloaj ene u FNRJ. Beograd:
Izdanje Saveznog odbora Socijalistikog saveza radnog
naroda Jugoslavije.
Boinovi, Neda. 1996. ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX
veku. Beograd: Feministika 94 i ene u crnom.
akardi, Ankica. 2013. enski problem u politikoj ekono
miji od jugoslavenskog samoupravljanja do mjera tednji.
u: asopisu Stvar br. 5. Novi Sad: Gerusija. (Dostupno na:
http://gerusija.com/ankica-cakardic-zenski-problem-upolitickoj-ekonomiji-od-jugoslavenskog-samoupravljanjado-mjera-stednji/#8EKjWsJTvUoBxVpM).
Despot, Blaenka. 1989. Emancipacija i novi socijalni pokre
ti. Osijek: Meuopinska konferencija SKH.
Gjuki-Srdar, Mirjana. 1982. Neka razmatranja o organiza
ciji ivota porodice. u: asopisu ena br. 5-6. Zagreb: Konfe
rencija za drutveni poloaj ene i porodice RK SSRNH.
str.78-87.
Gudac-Dodi, Vera. 2006. ena u socijalizmu. Beograd:
INIS.
Hadiomerovi, Hasan. 1959. Ekonomija enskog rada i po
loaj ene u drutvu. Sarajevo: Veselin Maslea.
Hjus, Ursula. 2012. Kriza kao kapitalistika prilika: Nova
akumulacija kroz komodifikaciju javnih usluga. u: U borbi
za javno dobro. Beograd: Centar za politike emancipacije.
str. 23-61. (Dostupno na: http://pe.org.rs/wp-content/uplo
ads/2013/01/U-borbi-za-javno-dobro-CPE-2012.pdf).

216

Drezgi, Rada. 2010. Bela kuga meu Srbima. Beograd:

IFDT.
Federii, Silvija. 2013. Kaliban i vetica ene, telo i prvobit
na akumulacija. Zrenjanin: Burevesnik.
Kecman, Jovanka. 1978. ene Jugoslavije u radnikom po
kretu i enskim organizacijama 1918-1941. Beograd: Institut
za savremenu istoriju-IP Narodna knjiga.
Kerovac, Nada. 1990. Poloaj ene u zapoljavanju. u asopi
su ena br. 1-2. Zagreb: Konferencija za drutveni poloaj
ene i porodice RK SSRNH. str. 87-97.
Kolin, Marija; ikari, Ljiljana. 2010. Ekonomska i politi
ka participacija ena u Srbiji u kontekstu evropskih integraci
ja. Beograd: Institut drutvenih nauka.
Lazi, Mladen; Cveji, Slobodan. 2004. Promene drutvene
strukture u Srbije: sluaj blokirane post-socijalistike transfor
macije. u: Drutvena transformacija i strategije drutvenih
grupa: Svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma.
Beograd: ISIFF
Lazi, Mladen. 2011. ekajui kapitalizam. Beograd: Slu
beni glasnik.
Mili, Anelka; Tomanovi, Smiljka. 2009. Porodice u Sr
biji danas u komparativnoj perspektivi. Beograd: ISIFF.
Mili, Anelka. 2011. Marksistiki i socijalistiki feminizam.
u: Uvod u rodne teorije. Novi Sad: Mediterran publishing.
Mies, Maria. 1986. Patriarchy and Accumulation on a World
Scale. United Kingdom: Redwood Books.

217

Mihovilovi, A. Miro. 1975. Budet vremena zaposlene ene.

u: ena izmeu rada i porodice. Zagreb: Institut za drutve
na istraivanja Sveuilita u Zagrebu.
Nikoli-Ristanovi, Vesna. 2008. Preiveti tranziciju. Beo
grad: JP SLUZBENI GLASNIK.
Novakovi, Nada. 2010. ene i trite rada u drutvu u tran
zicijii u: asopisu Politika revija br.1, IX vol. Beograd:
Institut za politike studije. str. 377-408.
Papi, arana. 1993. Novija feministika kritika patrijarhata:
relativizacija univerzalizma. u: asopisu Sociologija br.1. vol.
35. Beograd: ISIFF. str. 107-122.
Sekuli, Nada. 2014. Drutveni status materinstva sa poseb
nim osvrtom na Srbiju danas. u: asopisu Sociologija br. 4,
vol. LVI. Beograd: ISIFF. str. 401-424.
Tomi, Vida. 1981. ena u razvoju socijalistike samouprav
ne Jugoslavije. Beograd: Novinsko-lzdavaka radna orga
nizacija Jugoslovenska stvarnost OOUR Jugoslovenski
pregled.
Todorov, Danica. 2012. ene i diskriminacija. Novi Sad: Po
krajinski ombudsman.
anin, ali, Mari. 2004. Socijalna istorija Srbije 1815-1941.
Beograd: Clio
Struni asopisi:
asopis ena. 1974. br. 1. Zagreb: Konferencija za dru
tveni poloaj ene i porodice RK SSRNH.

218

asopis ena. 1976. Uvodnik, br. 1-2. Zagreb: Konferen

cija za drutveni poloaj ene i porodice RK SSRNH.
asopis ena. 1982. br. 5-6. Zagreb: Konferencija za
drutveni poloaj ene i porodice RK SSRNH.
Internet adrese:
Diskriminacija je enska svakodnevica, Libela, 30. Maj
2014. (Dostupno na: http://www.libela.org/vijesti/5091-diskri
minacija-je-zenska-svakodnevica/).
Zarade mukaraca vee nego zarade ena, Euractiv.rs,
22. Februar 2013. (Dostupno na: http://www.euractiv.rs/
ljudska-prava/5467-zarade-mukaraca-vee-nego-zaradeena ).
enama plate manje za 200 evra, Veernje novosti, 31.
Januar 2014. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/na
slovna/drustvo/aktuelno.290.html:475938-Zenama-plata-ma
nja-za-200-evra).
Svaki etvrti graanin Srbije na ivici siromatva, Blic,
07. Septembar 2014. (Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/
Drustvo/493419/Svaki-cetvrti-gradjanin-Srbije-na-ivici-siro
mastva).
Porodiljama u Beogradu manje para zbog loe situacije,
protest u Kragujevcu zbog kanjenja naknade 12 meseci,
Veernje novosti, 28. April 2014. (Dostupno na: http://www.
novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:489317Porodiljama-u-Beogradu-manje-para-zbog-lose-situacije-pro
test-u-Kragujevcu-zbog-kasnjenja-naknade-12-meseci).

219

Ekonomija njege i brige, Intervju sa Gordanom Stojako

vi, Kulturpunkt, 18 April 2013. (Dostupno na: http://www.
kulturpunkt.hr/content/ekonomija-njege-i-brige-izgradila-jezemlju).
Zatvoreni krug nasilja, intervju sa Vesnom Nikoli-Ri
stanovi, Vreme, 7. februar 2008. (Dostupno na: http://
www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=580215).
Iz Srbije je izneta 51 milijarda dolara od privatizacijske
pljake, intervju sa Majkl Hadsonom, Radio Slobodna
Evropa, 04. Oktobar 2013. (Dostupno na: http://www.slo
bodnaevropa.org/content/hadson-kako-je-iz-srbije-izvuena-51milijarda-dolara/25126407.html).
Javni sektor u doba krize kapitalizma, intervju sa Ursu
lom Hjus, Maina, 20. Februar 2015. (Dostupno na http://
www.masina.rs/?p=920).
Bez papira zaposleno 390.000 ljudi, Veernje novosti,
29. Septembar 2014. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/
vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:512314-Bez-pa
pira-zaposleno-390000-ljudi).
Outsourcing u zdravstvu odavno je zapoeo. H-AL
TER, 13. Novembar 2013. (Dostupno na: http://www.h-alter.
org/vijesti/outsourcing-je-odavno-zapoceo).
Makedonija ograniila pristup abortusu, Radio Saraje
vo, 10. Juni 2013. (Dostupno na: http://www.radiosarajevo.
ba/novost/115250/makedonija-ogranicila-pristup-abortusu).
Ekonomske mere koje Brisel preporuuje Srbiji, Novi
magazin, 14. Maj 2014. (Dostupno na: http://www.naslovi.

220

net/2014-05-14/novi-magazin/ekonomske-mere-koje-briselpreporucuje-srbiji/9951131).
Rodno nasilje kao politiki problem, 2-dio, H-ALTER,
23. Mart 2008. (Dostupno na: http://www.h-alter.org/vijesti/
rodno-nasilje-kao-politicki-problem-2-dio).
Ekonomija enske brige, Libela, 25. Mart 2014. (Dostup
no na: http://www.libela.org/prozor-u-svijet/4892-ekonomijazenske-brige).
Izvetaji:
1. Izvetaji Poverenika za zatitu ravnopravnosti:
- Primena antidiskriminacionog zakonodavstva i krivi
nopravna zatita
- Diskriminacija u oblasti rada i zapoljavanja: zbornik
miljenja, preporuka i upozorenja Poverenika za zati
tu ravnopravnosti, 2013.
2. Izvetaji UNDP:
- Izvetaj o humanom razvoju Srbija 2005, dostupno na:
http://www.bgcentar.org.rs/
- Izvetaj o humanom razvoju, 2014, dostupno na: f
le:///C:/Users/Korisnik/,
3. Ostali izvetaji:
- Statistiki godinjak FNRJ, 1954; 1956; 1960; Beograd:
Savezni zavod za statistiku.

221

- Statistiki godinjak, SFRJ, 1963, Beograd: Savezni

zavod za statistiku.
- Rodna ravnopravnost u poslovanju, UN Women, do
stupno na: http://weprinciples.org/files/
Dokumenta:
- Zakon o radu: http://www.minrzs.gov.rs/cir/
- Nacionalna strategije za poboljanja poloaja ena i
unapreenje ravnopravnosti polova, dostupno na:
http://euintegracije.skgo.org/
- Nacionalna strategija zapoljavanja za period 20112020, dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/
- Strategija podsticanja raanja iz 2008, dostupno na:
http://www.srbija.gov.rs/

222
222

223

Ivan Radenkovi

Penzijski sistemi u kontekstu promena

drutvenih formacija od Kraljevine Jugoslavije do danas
1. 

Istorijski kontekst razvoja penzijskih sistema

U nemalom broju recentnijih radova koji obrau

ju segmente socijalne politike u Srbiji, problemima soci
jalnog osiguranja esto se prilazi sa isto tehnike strane,
ak i kada se razmatra istorijski kontekst njegovog nasta
janja. Tako se istorijat socijalnog osiguranja esto svodi
na postupke hronoloke klasifikacije vodei se promena
ma u pravnoj regulativi, ne objanjavajui pritom drutve
ne antagonizme koji realno deluju na pravnu regulaciju.
Kako bi se osigurao istorijsko-materijalistiki uvid u dru
tvenu funkciju institucija socijalnog osiguranja potrebno
je vie od pravno-istorijske taksonomije. tavie, potrebno
je izloiti specifine istorijsko-materijalne uslove nastan
ka socijalnog osiguranja u kontekstu nacionalne drave,
uspostaviti funkcionalne veze izmeu uvoenja socijalnog
osiguranja i stepena eksploatacije najamnog rada, kao i
mapirati drutveno-istorijske prelaze u kojima se socijalno
osiguranje poinje odvajati od njegove karitativne osnove
postajui drutveno pravo, zasnovano na obavezi zajednice.
Sa jedne strane, socijalno osiguranje potencira
dimenziju ljudskog dostojanstva: organizovana zatita u
sluaju bolesti, nesree na poslu, starosti, invalidnosti i
drugih rizika, odnosno, kontinualno stvaranje materijal
nih uslova drutvene reprodukcije utemeljene na meu

224

generacijskoj solidarnosti. Isto tako, ono je od velikog eko

nomskog i privrednog znaaja jer obezbeuje i odrava
fond ivog drutvenog rada. Uvoenjem razliitih progra
ma zatite na radu osigurava se ne samo odravanje rad
ne sposobnosti ljudi, ve se doprinosi poveanju prosenog
radnog uinka zaposlenih, odnosno, poveava se produk
tivnost rada.
Sa druge strane, injenica da organizovano socijal
no osiguranje nastaje u okvirima nacionalne drave ba u
kapitalizmu, govori u prilog tome da je, u izvesnom smislu,
ono iznueno kako bi se sauvali postojei politiko-eko
nomski odnosi. Bizmarkov (Otto von Bismarck) socijali
stiki potez uvoenja obaveznog socijalnog osiguranja1
ne treba tumaiti kao progresivan in ustanovljenja soci
jalnih funkcija drave, ve kao sraunat politiki odgovor
na one iste klasne pritiske koji su ga naterali da donese i
Zakon protiv socijalista (Sozialistengesetz). U jeku uestalih
i masovnih radnikih trajkova, kao i stalnog porasta soci
jaldemokratskih glasova, dominantan politiki odgovor
bio je usmeren na otupljivanje otrice klasne borbe putem
pozitivno-pravnih ustupaka. Ve se u ukazu cara Vilhel
ma I (Wilhelm I) iz 1881. godine, nalazi stav da se borba
sa ruilakim stremljenjima nemakih socijaldemokra
ta treba voditi ne samo represalijama, ve i pozitivnim
1

1883. godine je u Nemakoj donesen prvi Zakon o obaveznom socijalnom osi

guranju za sluaj bolesti. Nakon godinu dana, donesen je zakon kojim se uvodi
obavezno osiguranje za sluajeve nesree na poslu (Unfallversicherung), a 1889.
donesen je Zakon o obaveznom osiguranju za sluaj iznemoglosti, starosti i smr
ti (Invliditts und Alterversicherung). Osiguranje protiv navedenih socijalnih rizika
ispustilo je, ne sluajno, osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Vidi vie u: Pei,
Ratko. 1957. Nastanak i razvoj socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, tom I. Beo
grad: Savezni zavod za socijalno osiguranje.

225

merama koje e unaprediti blagostanje radnika. Jedna od

pozitivnih mera za unapreenje blagostanja radnitva je
i propisani starosni uslov od 70 godina za industrijsko rad
nitvo pri odlasku u penziju, i to u vreme kada je prosena
starost ljudi u Nemakoj iznosila oko 46 godine,2 a eksplo
atacija radne snage (kroz apsolutno poveanje vika vred
nosti) putem produenja radnog dana bila redovna pojava.
Slini razlozi za uvoenje obaveznog socijalnog osi
guranja krajem XIX veka eksplicitno su prisutni u celoj
Evropi. Primera radi, austrijski poslanik Kamije (Chami
ec) je, prilikom skuptinske rasprave o radnikom pitanju
i rasprave o uvoenju obaveznog socijalnog osiguranja za
sluaj bolesti, smrti i nesree na poslu, zastupao stav da se
Zakon o socijalnom osiguranju mora doneti ne zbog opa
snosti krianskog socijalizma jednog Ladloua (Ludlow)
ili Kringslija (Kringsleey), ili od strane katedarskih soci
jalista melera (Schmeller) ili Brentana (Brentano), koje
mase ne razumeju, ve od strane revolucionarnog socijali
zma () Zadaci osiguranja za sluaj nesree kao i osigura
nja za sluaj bolesti jesu da radnike sprijatelje sa postojeim
poretkom, te da ih zainteresuju za njegovo dalje odranje.3
Dakle, sistemske forme institucija socijalnog osiguranja
bi trebalo traiti u polju drutvene borbe izmeu klasa, ne
gubei iz vida i transformacije kapitalistike drave.
Kako ne bi ostalo na tome da zamisao socijalnog osi
guranja istorijski vezujemo iskljuivo za kapitalizam, treba
naglasiti da su oblici meugeneracijske solidarnosti posto
2

Vidi vie u: http://www.tatsachen-ueber-deutschland.de/en/society/content/

glossary08.html?type=1

Vidi vie u: Zdravstveno osiguranje u Jugoslaviji. Beograd: Savezna narodna

skuptina. 1955. str. 8-9.

226

jali od najstarijih vremena. Od grkog instituta Koinonia,4

preko rimskog Collegio Teniorum,5 srednjevekovnog hri
anskog milosra i optinskih fondova za siromane, do
pojave zanatskih korporacija, ideja socijalnog osiguranja
je stalno bila prisutna kao stvar meusobnog pomaganja.
Stvaranjem gildi (guildes), uglavnom u gradovima, poja
vili su se i novi oblici socijalne zatite. Kako nije postojao
veliki broj zanatskih korporacija u jednom gradu, majsto
ri su zapoljavali samo nekoliko radnika koji su sa svojim
porodicama obino i iveli u domainstvu majstora. Ova
kav patrijarhalni sistem rada i zapoljavanja nije pruao
radnicima samo zaradu, ve i minimalnu socijalnu zati
tu. Postojali su pravilnici o ureenju korporacija u itavoj
Evropi koji su propisivali obavezu korporacije da brinu o
radnicima u sluaju iznemoglosti, dok je obaveza majstora
bila da brine o radnicima u sluaju bolesti. Neretko su u
veim evropskim gradovima finansijski jae zanatske kor
poracije osnivale bolnice i pripomone blagajne za svoje
zaposlene. Iako je u poetku meusobno pomaganje pred
stavljalo vanu funkciju zanatskih korporacija, od kraja
XVII veka funkcija minimalne socijalne zatite poinje da
se zanemaruje u korist dobijanja privilegija i odbrane eko
nomskih interesa majstora.

Koinonia - zadruni savez za osiguranje grkih trgovaca osnovan kako bi se spre

ili eventualni gubici na pomorskim putovanjima

Rimski socijalni institut ili tzv. kasa za sahranu. Kako bi se koristila sredstva ove
kase osiguranici su morali potpisati pristupnicu i redovno uplaivati mesene rate
kako bi porodica posle smrti osiguranika mogla dobiti odreenu sumu, ne samo
za trokove sahrane ve i kao primitivni oblik porodine penzije. Vidi vie u: Vla
hov, Gustav. 1951. Iz istorije socijalnog osiguranja. u: Narodna drava. br. 4-5.
Beograd. str. 9

227

Nakon to je Francuska revolucija proizvela realne

ishode apstraktnih naela jednakosti i slobode za sve,6 jedan od neposrednih rezultata je bilo i totalno nestajanje
instituta socijalne zatite. Razbijeni su osnovi na kojima je
poivao institut zanatske korporacije dok je istovremeno
nestalo kako patrijarhalne brige majstora tako i instituci
ja koje su radnitvu, koliko toliko, obezbeivale minimum
socijalne zatite. Koncentracija velikog proletarijata u gra
dovima, zatvaranje malih zanatskih radionica i izgradnja
velikih fabrika, stvaranje novih trita, sve to je delovalo
razorno na radniku klasu. Kako je dolo do pooptava
nja robne proizvodnje, tako je i radna snaga postala roba
otelotvorena i omasovljena na tritu radne snage. Zatva
ranjem svakog izlaza iz robne proizvodnje, radnika kla
sa bila je primorana da prodaje svoju radnu snagu u cilju
vlastite reprodukcije. U Engleskoj je, nakon amandmana
na Zakon o sirotinji iz 1831. godine, bio otvoren put kapi
talistikom razvoju industrije, ali i stvaranju nezapame
ne bede industrijskog radnitva. Stoga su nastajui oblici
socijalne zatite unutar radnike klase predstavljali egzi
stencijalni refleks protiv enormne eksploatacije kojoj su
bili podvrgnuti. U Engleskoj su stvarana Udruenja prija
telja (Friendly Societies), u Francuskoj su to bila Drutva za
uzajamnu pomo (Les Societies de Secours Mutuels), u Kana
di Bratska udruenja (Fraternal Benefit Societies), dok su u
Holandiji postojale Radnike kutije (Knechtbossen) name
njene novanoj pomoi za bolesne lanove. Zajedniko
svim ovim drutvima bilo je potpomaganje svojih lanova
i njihovih porodica u sluajevima bolesti, nesrea na po6

Ovo sve je iskljuivalo ene, sluge i druge klasno, polno i rasno podreene sku
pine.

228

slu, a kasnije i u sluajevima iznemoglosti i smrti, dok je

osiguranje za sluaj invalidnosti i starosti zahtevalo vee
izdatke koji se uglavnom nisu odobravali. Ipak, ova dru
tva se mogu smatrati preteom instituta kolektivnog sta
ranja, jer su karitativne oblike staranja zamenili oblicima
garantovanih prava. Dok su karitativni oblici staranja i
skrbi poivali na dobroj volji i milosru, ovi oblici kolek
tivnog staranja i skrbi su bili regulisani statutima i zajem
eni institucijama udruivanja. Njihovi fondovi za samo
pomo bili su finansirani doprinosima lanova drutva, a
nekada doprinosima poslodavca i drave. Poto ni vlasni
cima fabrika unakaena radna snaga nije predstavljala garant za stabilnu proizvodnju, a time ni za stabilan profit,
oni poinju osnivati zavodske bolnice, sklonita, blagajne
za pripomo i penzijske blagajne. U drugoj polovini XIX
veka uspostavlja se i zakonska odgovornost vlasnika fabri
ka za sluajeve nesrea na poslu koje pretrpe njihovi radni
ci. U Nemakoj je, primera radi, 1871. godine donet Zakon
o obezbeenju (jemstvu), u kome je propisano da je vlasnik
duan da snosi odgovornost ukoliko se radnici/ce, ne svo
jom krivicom, povrede prilikom obavljanja posla. Sve do
revolucija iz 1848. godine radnitvu je bilo nemogue da se
organizuje, shodno optoj represiji, te je pravo samoorgani
zovanja radnike klase omogueno (izboreno) nakon talasa
revolucija irom Evrope. Kroz sindikalno organizovanje, te
zadobijanja prava glasa i politike borbe radnikih partija,
radnika klasa je mogla da izvri pritisak na kapitalisti
ku dravu u smislu regulacije najamnih odnosa. Naravno,
vie se ne radi o kapitalistikoj dravi koja daje poreske
povlastice za osnivanje privatnih blagajni za uzajamnu pomo, ve o instanci koja propisuje prava i obaveze u oblasti

229

socijalne zatite. Obaveznom socijalnom osiguranju pret

hodila su zakonodavstva kojima se ograniavalo radno vre
me, isprva za ene i decu, a kasnije i za odrasle radnike.
Nakon to je Nemaka uvela obavezno socijalno osiguranje
1883. godine, njen primer su poele slediti i druge evropske
drave. Austrija je 1887. godine uvela obavezno socijalno
osiguranje za sluaj nesree na poslu, da bi godinu dana
kasnije uvela i obavezno osiguranje za sluaj bolesti. Nor
veka uvodi obavezno socijalno osiguranje za sluaj bolesti
1894. godine, a Finska godinu dana kasnije. U Italiji je oba
vezno socijalno osiguranje za sluaj bolesti uvedeno 1910.
godine, u Maarskoj 1907, u Engleskoj 1911, u Rumuniji i
Rusiji 1912. godine.7
Domino efekat dravne regulacije problema iz sfere
socijalne politike na meunarodnom planu, shodno logici
kapitalistikog razvoja proizvodnih snaga i uticaju drave
na drutvenu podelu rada, zahvatio je i bive jugosloven
ske teritorije. Pritom, mora se imati u vidu injenica da su
ove teritorije pre stvaranja socijalistike Jugoslavije bile
pod razliitim politikim i privredno-pravnim reimima.
Slovenija i Dalmacija bile su deo Austrije; Hrvatska, Slavo
nija i Vojvodina bile su deo Maarske; Srbija, Crna Gora i
Makedonija imale su svoja zakonodavstva, ali kada se radi
o socijalnom osiguranju, jedino je u Srbiji, pod uticajem
zanatlijsko-radnikih udruenja i samostalnih radnikih
drutava sa kraja XIX veka, socijalno osiguranje bilo arti
kulisano kao jedan od osnovnih interesa radnike klase.
U Crnoj Gori i Makedoniji radnika klasa faktiki nije ni
postojala pre Prvog svetskog rata poto su dominantni obli
7

Vidi vie u: Pei, Ratko. 1957. Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugo
slaviji, I tom. Beograd: Savezni zavod za socijalno osiguranje. str.10

230

ci privreivanja bili vezani za porodine zadruge i plemen

sku organizaciju rada, a u situaciji privredne i tehnoloke
nerazvijenosti stvaranje proletarijata kao uslova sine qua
non kapitalizma nije mogue.
Pod uticajem ubrzane kapitalistike ekspanzije, na
teritoriji Vojvodine se poinju formirati i razliita udrue
nja za samopomo 1883. godine u Vrcu, 1873. u Temi
varu i Velikom Bekereku (dananjem Zrenjaninu). Tako
se u Vojvodini prve klice otpora kapitalizmu (ali i njegovi
nuni pratioci) javljaju ne iz redova industrijskih radnika
ve iz redova poljoprivrednika koji stvaraju prve organiza
cije za socijalno pomaganje lanova.
Kada se radi o Srbiji, istorija obaveznog socijalnog osi
guranja formalno pravno poinje tek 1922. godine, nakon
donoenja Zakona o socijalnom osiguranju radnika. Iako
je osiguranje za sluaj bolesti i nesree na poslu bilo pred
vieno u sklopu Zakona o radnjama iz 1910. godine, zbog
Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata ono nije stupilo
na snagu. Pre nego to je socijalno osiguranje postalo arti
kulisano kao zahtev postavljen od strane radnike klase,
u Srbiji se predistorija socijale vezuje za razliite oblike
optinske uzajamnosti. Optinska uzajamnost zasnivala se
na stvaranju rezervi koje bi se koristile u sluajevima eks
tremne opasnosti (rata) ili oskudice. Briga optine za siro
mane bila je stvar razliitih uredbi8 koje je donosila dra
va. Pored toga, u Srbiji je omogueno osnivanje osiguranja
za lica u radnom odnosu u okviru esnafskih organizacija.
Kalfe i uenici poinju da se organizuju stvarajui razlii
8

Vidi vie u: Zbornik zakona i uredaba Knjaevstva Srbije od poetka 1849. do

konca 1850. Beograd. 1853. str. 88-89 i Zbornik zakona i uredaba Kneevstva
Srbije za godinu 1860, XIII. Beograd. 1861. str. 150-151.

231

ta drutva za uzajamnu pomo.9 Ova drutva su postepeno

izrastala u zadruge koje su svojim lanovima obezbeivale
besplatnog lekara, lekove, posmrtninu i naknadu u sluaju
bolesti. Zadrugarstvo je dobilo i zakonsko mesto 1902. godi
ne donoenjem Zakona o zadrugama i uzjamnom poma
ganju.
U tom periodu (XIX vek i poetak XX veka sve do
osnivanja Kraljevine SHS) socijalno osiguranje se provodi
lo vrlo selektivno. Primera radi, u privilegovane kategorije
od stratekog znaaja za dravu su spadale vojska i inov
nici, stoga su ovi drutveni slojevi imali socijalnu sigur
nost, dok su rudari10 i elezniari imali minimalnu socijal
nu sigurnost, a ostali druveni slojevi nikakvu.
Tek su sa stvaranjem klasnih radnikih organizacija
u Srbiji elementi socijalnog osiguranja mogli biti sistemat
ski artikulisani i kao takvi biti reprezentovani kao dru
tvena nunost. Ve je 1895. godine, sa prvim brojem lista
Socijal-demokrata, u odeljku nazvanom Da se predstavi
mo, jasno formulisan zahtev radnike klase u pogledu
socijalnog osiguranja. U taki 14 se navodi kako je nuno
da se svim obolelim radenicima osigura ne samo besplat
no leenje ve i pomo novana za sve vreme bolesti, a u
taki 15 da se svim radenicima koji su napunili 55 godi
9

Godine 1875. poinju da se stvaraju drutva za uzajamnu pomo: Drutvo kro

jakih radnika, tipografa, bravarsko-stolarskih radnika itd. Ove organizacije su bile
profesionalnog tipa jer su zakonski jedino kao takve mogle postojati. Drugi razlog
je taj to su jedino profesionalne organizacije bile izuzete od policijskog terora.
Vidi vie u: Lapevi, Dragia. 1928. Poloaj radnike klase i sindikalni pokret u
Srbiji. Beograd: Centralni sekretarijat radnikih komora.

10

Statistike smrtnosti u srpskim rudnicima videti u: Lapevi, Dragia. 1928. Polo

aj radnike klase i sindikalni pokret u Srbiji. Beograd: Centralni sekretarijat rad
nikih komora. str. 87

232

na osigura penzija (Pei, 1957a: 70). Nesumnjiv je znaaj

pojavljivanja socijaldemokrata u Srbiji jer su se u okviru
njihovog delovanja, pogotovu u okviru lista Socijal-demo
krat, poele pojavljivati tendencije sindikalizma. Tanije,
postojea drutva za uzajamnu pomo su poela poprima
ti sindikalni karakter zahvaljujui socijalistikim idejama
koje su zagovarali prve srpske socijaldemokrate. Ove ideje
su kulminirale u Rezoluciji o optem i obaveznom osigura
nju radnika, koje je doneo Glavni radniki savez (osnovan
1903).11
Nakon talasa brojnih radnikih trajkova, te bes
krajnim skuptinskim raspravama i razliitim verzijama
Zakona o radnjama, vlada nije vie mogla ignorisati pitanje
socijalnog osiguranja. Sfera rada je postala otvoreno kla
sno konfliktno polje u kojem su radniki zahtevi dobijali
sve vie na znaaju, uprkos dominantnim kapitalistikim
privrednim interesima i dravnoj politici koja ih je titila.

11

Rezolucija je predviala otvaranje jedinstvene kase gde bi svi fondovi uplaiva

li doprinose, kao i da centralna kasa formira filijale svuda gde ima vie od 100
osiguranika. Takoe, predvieno je i uvoenje obaveznog osiguranja u sluaju
bolesti i smrti za sve radnike, dok osiguranje u sluaju nesree na poslu treba biti
obavezno za industrijske radnike, graevinare, saobraajce i zanatlije. Predvie
no je i da doprinose podjednako plaaju i poslodavci i radnici, a da optine regu
liu i vre nadzor nad uplatama. to se upravljanja tie, predvieno je da radnici
postavljaju dve treine osoblja u upravnim i nadzornim odborima, dok poslodavci
uestvuju sa treinom. Isto tako, trebalo je formirati kontrolnu komisiju koju e za
pojedine kategorije osiguranika obrazovati skuptine zadrugara. Ona je trebalo
biti postavljena pri centralnoj kasi gde bi trgovaka udruenja, udruenja srp
skih industrijalaca i zanatski savezi birali svoje izaslanike, dok bi ministar privrede
postavljao predsednika komisije.

233

2. Socijalno osiguranje nakon stvaranja

Kraljevine SHS
Nakon ujedinjenja su pojedine pokrajine, zbog do
tada vaeeg zakonodavstva, morale da prilagode instituci
je socijalnog osiguranja. Pokrajine koje su bile pod Austro
ugarskom imale su potekoa prilikom ovog usklaivanja.
Slovenija i Dalmacija su ostale bez nosioca osiguranja u
nesrenim sluajevima kao i opteg penzionog osiguranja.
Banat, Baka, Baranja, Meumurje i Prekmurje ostali su
bez centrala koje su bile stacionirane u Budimpeti: centra
le za bolesniko osiguranje, osiguranja za poljoprivredni
ke i osiguranja za nesrene sluajeve. Isto tako, Slovenija i
Dalmacija, kao i Bosna i Hercegovina, su izgubile veinske
radnike samoupravne funkcije pri osnovanim fondovima.
U cilju odranja kontinuiteta glede ve postojeih eleme
nata socijalnog osiguranja, pokrajine su morale reformisa
ti svoje institucije shodno novom dravnom poretku.
Za vreme vrenja dunosti prvog ministra socijalne
politike novoosnovane Kraljevine, Vitomira Koraa, izra
eni su principi na osnovu kojih treba graditi institucije
socijalnog osiguranja: 1) realizacija osiguranja za sluajeve
bolesti, nesree na poslu, starosti, iznemoglosti i smrti; 2)
osiguranje od svih pomenutih rizika sprovoditi na osnovu
najire obaveze i unifikacije osiguranja; 3) obavezno osigu
ranje obezbediti i za lanove porodica; 4) osiguranje obez
bediti i u sluajevima poroaja kako bi se zatitile majke
i odojad; 5) osiguranje sprovoditi ne optereujui previe
zanatlije, inovnike i industrijske radnike; 6) osiguranje
sprovoditi na bazi paritetne uprave i jednake zastuplje
nosti radnika i poslodavaca; 7) pri uvoenju osiguranja
predvideti potrebnu dravnu pomo i nadzor nad radom

234

socijalnih institucija. O ovim principima su se izjasnili svi

predstavnici zanatlija, radnika i industrijalaca ukljuujui
i zavode za socijalno osiguranje iz cele zemlje. Nakon sve
obuhvatne rasprave i neslaganja oko odreenih principa12
krenulo se u izradu nacrta zakona na emu se i stalo zbog
smene ministra Koraa. Novi ministar Vjekoslav Kukovac
je Koraeve principe koji su sluili kao osnova zakona o
socijalnom osiguranju radnika i radnica, preradio u Ured
bu o ureenju osiguranja radnika za sluaj bolesti i nesre
e. Bez obzira na intervenciju delegacije koju je predvodio
Luka Pavievi, a koja se ticala predloga da se uvede puna
samouprava, problemi upravljanja socijalnim osiguranjem
su prenebregnuti od strane vlasti. Tanije, upravljanje osi
guranjem na principu pariteta je znailo i sve vei otpor
kapitalistikih privrednih krugova uvoenju osiguranja
za sluaj starosti, iznemoglosti i smrti.13 Na kraju je ova
12

Naravno, neslaganja su isplivala u vezi sa uvoenjem osiguranja za sve rizike.

Dakle, prvi princip je odbaen a usvojeno je samo osiguranje za sluaj nesree
na poslu i za sluaj bolesti.

13

Situacija u Kraljevini Jugoslaviji u izvesnom smislu podsea na trenutnu situaciju

Srbije. Interes kapitalistikih krugova u Kraljevini Jugoslaviji bio je isprepleten kako
sa plasmanima stranog kapitala, koji su tada zadobili dinovske razmere, tako
i sa interesima vlasti. Stvaranjem Jugoslavije su se uveali strani kapitali emu
je pogodovala jeftina cena radne snage, nepostojanje zakonskog okvira koji bi
titio radnike kao i pogodna carinska politika koja je omoguavala ostvarenje veli
kih ekstraprofita stranim investitorima. Vetaka konjuktura na internacionalnom
tritu sirovina stvorena usled naoruavanja imperijalistikih sila u meuratnom
periodu doprinela je plasiranju stranog kapitala u jugoslovensko rudarstvo. Tako
e, strani kapital je dominirao i u bankarskom sektoru sa preko 20 formiranih
banaka zbog ega Narodna banka nije mogla imati nezavisnu kreditnu politiku.
Drava je bila zavisna od stranih zajmodavaca i od potrebe oslanjanja antinarod
nih reima na inostranstvo pri emu su korumpirane strukture vlasti bile ispreple
tene sa krupnim kapitalom. Kako je drava garantovala stranom kapitalu nekon
trolisano velike profite, uvoenje socijalnog osiguranja znailo je za vlast slabljenje
stranog tutorstva i potencijalnu obustavu investicija. Ipak, prolongiranje Zakona o

235

Uredba usvojena 1921. godine iako, pored injenice da ona

zapravo predstavlja kopiju ugarskog zakonodavstva koje je
ve postojalo na teritorijama Hrvatske, Slavonije i Vojvodi
ne, za neke teritorije (BiH, Slovenija i Dalmacija) ova Ured
ba predstavljala je regresivni momenat jer princip samou
prave nije bio veim delom radniki.14
Nosilac osiguranja za celu zemlju bio je novoformira
ni Okruni ured sa centralom u Beogradu, dok je Zemalj
ska blagajna u Zagrebu ugaena iz razloga unifikacije
sistema socijalnog osiguranja. Ova uredba je predstavljala
uvod za donoenje Zakona o socijalnom osiguranju iz 1922.
godine u kome je zakonodavstvo koje je vailo za Hrvatsku,
Slavoniju i Vojvodinu, bilo, manje vie, prepisano. Ukrat
ko, ovaj zakon je hotimino eleo spreiti svako jaanje
socijalistikog pokreta, pogotovu putem davanja presudne
uloge radnicima u upravljanju. Iako je ovaj zakon izglasan
u Narodnoj skuptini, na njegovo sprovoenje se ekalo
itavih 6 meseci zbog ega je poslanik Socijaldemokratske
radnjama i Zakona o socijalnom osiguranju omoguilo je stranom kapitalu opsta
nak. Meutim, pootrena devizna ogranienja u periodu pre Drugog svetskog
rata znaila su tekoe za izvoz profita te je strani kapital veliki deo svojih profita
plasirao u nova jugoslovenska preduzea. Videti detaljnije u: Dimitrijevi, Sergije.
1958. Strani kapital u privredi bive Jugoslavije. Beograd: Nolit.
14

Jo jedan bitan momenat u kontekstu kapitalistike logike nejednakog razvoja:

uredbom se predvialo i to da se na teritoriji Makedonije i Crne Gore osiguranje
primenjuje samo u mestima koja broje najmanje 10.000 stanovnika, kao i u pred
uzeima koja imaju vie od 20 radnika. Dakle, socijalno osiguranje se sprovodilo
samo na onim teritorijama koje su imale razvijeniju kapitalistiku privredu i gde je
postojala relativno formirana radnika klasa. Oni delovi zemlje u kojima dominiraju
predmoderni zemljoposed i pretkapitalistike obiajnosne strukture u pogledu
regulacije drutvenih odnosa, ti delovi nisu u datom momentu mogli predstavljati
solidnu osnovu za kapitalistiku akumulaciju jer se odnosi kapitalistike eksploa
tacije kao takvi tamo nisu mogli lako formirati zbog plemenske privrede i jo uvek
prisutnog feudalnog naina proizvodnje.

236

partije, Nedeljko Divac, podneo interpelaciju ministru za

socijalnu politiku.
Prolongiranje zakona od strane vlade nailo je na otpor radnike klase koja je zahtevala njegovo primenjivanje
kroz donoenje serije rezolucija. Radnike novine su objavi
le lanak pod nazivom Juri na radniku klasu u kome
je Paieva vlada otro kritikovana zbog navodnog oza
konjenja socijalnog osiguranja (asopis Radnike novi
ne, 1922: 2). Suprotnu poziciju u sredstvima javnog infor
misanja predstavljao je asopis Balkan u kome su voene
kampanje protiv zakona od strane poslodavaca i drugih
krugova. U ovom listu je socijalno osiguranje bilo predsta
vljano lozinkom komunistikog gnezda i zborita (aso
pis Radnike novine, 1922: 3). Ipak, razlozi za donoenje
ovog zakona su: 1) ustavna obaveza je nalagala donoenje
zakona jer je lanom 31 predvieno donoenje zakona koji
garantuje obezbeenje radnika u sluaju bolesti, nesre
e, besposlice, starosti i smrti; 2) bilo je potrebno uskladiti
zakonodavstvo na celokupnoj teritoriji novostvorene dra
ve; 3) radniki pokreti su u tolikoj meri imali podrke u
narodu, pogotovu nakon stvaranja zajednike drave, da
buroazija nije olako mogla ignorisati njihove zahteve. U
prilog tome, Centralno radniko sindikalno vee je ve
1919. godine okupilo oko 300.000 lanova, a Socijalistika
radnika partija (komunista) je imala oko 60.000 lanova.
Zatim, 1919. i 1920. obeleene su serijom trajkova15 da bi na
izborima za Ustavotvornu skuptinu socijalisti (komunisti)
dobili 198.376 glasova (58 mandata), a socijaldemokrati
dobili 46.792 glasa (10 mandata) (Pei, 1957a: 115). Jaanje
15

trajk elezniara iz 1920. godine, trajk rudara u Bosni, trajk protiv vojne inter
vencije u Maarskoj i Sovjetskom savezu.

237

radnike klase i njenih zahteva je direktno uticalo na to da

vlada napravi izvesne ustupke koji su u sluaju socijalnog
osiguranja implicirali pokrivanje svih rizika. Nakon dono
enja Zakona o zatiti drave, tzv. Obznane, radnika klasa
trpi velike gubitke ali istovremeno popularnost socijalisti
kih ideja ne jenjava. tavie, one u ilegali jo vie dobijaju
na snazi. Nakon Obznane je sprovoenje zakona imalo za
cilj da smiri strasti u narodu i privremeno odloi oruanu
pobunu.
Zakon o osiguranju radnika iz 1922. godine je poivao
na sledeim principima:
1) Obavezno osiguranje ne zavisi od volje radnika i
parcijalnih akcija preduzea, ve od zakona koji oba
vezuje svako preduzee na osiguranje lica koja stupa
ju u radni odnos.
2) Pokriveni svi rizici gubitak sposobnosti za rad, bolest (gde je ukljueno osiguranje u sluajevima trud
noe i poroaja), nesree na poslu, iznemoglost, sta
rost i smrt.
3) Sveobaveznost osiguranja pored radnika, pod ovu
obavezu su potpadali i uenici, vebenici, uenici u
radionicama javnih prosvetnih zavoda, nekvalifiko
vana lica, lica koja se bave najamnim radom od kue,
mornari, kuepaziteljke (ukoliko im je mesena zara
da u naturi i novcu via od 200 dinara).
4) Obaveza osiguranja neovisna je o visini zarade (ovaj
princip je upitan, pogotovo kada se radi o kuepazite
ljicama).
5) Centralizacija osiguranja vrhovno telo zadueno
za sprovoenje osiguranja je formirano pod imenom
Sredinji ured za osiguranje radnika. On je imao me-

238

sne organe, okrune urede i privatno-drutvene bol

nike blagajne.
6) Osiguranje se temeljilo na principu samouprave
uredi su imali karakter autonomnih tela sa vaeim
paritetnim principom.
7) Doprinosi su se odreivali na osnovu nadnice, a nov
ane potpore prema platnim razredima.
8) Sudovi radnikog osiguranja vrili su funkciju rea
vanja sporova nastalih krenjem zakona o osigura
nju radnika.
9) Dobrovoljno osiguranje za ona lica koja su oslobo
ena obaveznog osiguranja i za lica koja su istupila sa
posla koji ih je obavezivao na osiguranje.
10) U sluaju bolesti zakon je predviao pravo na bes
platnu zdravstvenu zatitu i hranarinu (hranarina u
trajanju od 52 nedelje u visini od 2/3 dnevne zarade).
11) U sluaju trudnoe i poroaja zakon je predviao
pravo na besplatnu lekarsku pomo, pravo na nova
nu pomo i pripomo za ishranu deteta (potpore su
iznosile 3/5 nadnice dva meseca pre i posle poroaja).
12) U sluaju nesree na poslu zakon je predviao pravo
na besplatnu zdravstvenu zatitu i hranarinu, ali i na
rentu u sluaju smanjene radne sposobnosti preko
10% (invalidnine su bile premale u iznosu od 500
nedelja doprinosa dok je invalidska penzija iznosila
1/12 prosenog godinjeg doprinosa).
13) U sluaju iznemoglosti i starosti zakon je predviao
pravo na penziju.
14) U sluaju smrti zakon je predviao pravo na pogreb
ninu, pravo na rentu deci preminulog i pravo na tro
godinju pomo udovicama (Pei, 1957a: 124-126).

239

Meutim, u praksi su odstupanja od osnovnih prin

cipa bila redovna pojava. Prvo, zakon nije ukljuio rizik od
nezaposlenosti, a primena za sluajeve invalidnosti, staro
sti i smrti bila je odloena. Najvee krenje osnovnog prin
cipa obaveznosti bilo je u tome to su, shodno zakonu, od
obaveze osiguranja bili privremeno izuzeti poljoprivred
nici i sluge u poljoprivredi, zatim lica koja su smetena u
popravnim domovima i zatvorima kao i lica koja obavljaju
kune poslove. Iako je zakon predvideo da e za te katego
rije doneti posebne akte i statute, oni nisu nikada doneti a
izuzea su ostala stalna. Izuzimanja su se jo vie proirila
tako da su ak i rudari izuzeti iz obaveznog osiguranja. Isto
tako, nezakonito su izuzeti i radnici zaposleni u preduze
ima javnih radova. Svi radnici koji su radili na dravnim
graevinama, putevima i mostovima pre donoenja Zako
na o osiguranju radnika izuzeti su, jer su svi radovi bili pro
jektovani pre donoenja samog zakona. Naravno, preduzi
mai su argumentovali kako u vreme projektovanja nisu
mogli ukljuiti izdatke za doprinose po osnovu socijalnog
osiguranja, te da bi, po tom osnovu, zapoeti radovi trebalo
da budu prekinuti, ili da drava pokrije razliku za doprino
se. Iako je Sredinji ured bio protiv takvih argumenata, ovi
radnici koji su radili na najteim poslovima ostali su izuze
ti iz osiguranja ak i nakon 1925. godine.
Izuzimanje radnika iz osiguranja je bilo regulisano
ne samo naredbama i uredbama Ministarstva socijalne
politike, ve i finansijskim zakonima. Odredbama Finan
sijskog zakona za godinu 1932/33. predvieno je izuzima
nje od obaveze osiguranja za sva lica koja rade kao dnev
niari i honorarci. Za ove kategorije radnitva obrazovan
je posebni fond na osnovu Uredbe o potpornom fondu

240

pomonog osoblja drave. Od 1934/35. godine obaveza izu

zea od socijalnog osiguranja saekala je i putare, osoblje
Crvenog krsta, radnike u Renoj plovidbi, itd. Osiguranje
nije sprovedeno ni za sledee kategorije radnika/ca: kunu
poslugu, dvorkinje, kelnere i konobarice, sobarice, stru
no osoblje u bolnicama i zdravstvenim ustanovama. Dakle, drava je preuzela sveukupno upravljanje socijalnim
osiguranjem te time potvrdila realnu injenicu da je ona
ta instanca u drutvu koja je mnogo ira od zakona, jer je
u stanju da menja zakone koje sama donosi onda kada to
politike prilike zahtevaju.
Privredna kriza koja nastupa tridesetih godina XX
veka donela je sa sobom i pad broj osiguranika, ali i pad
nadnica. Prema podacima SUZOR-a (Sredinji ured za osi
guranje radnika) 1930. godine je bilo 631.181 osiguranika,
dok je 1934. taj broj smanjen na 543.559. Do 1930. je finan
sijska situacija bila povoljna jer je samo u grani osigura
nja za sluaj bolesti beleen kontinuirani poslovni viak.16
Meutim, nakon 1930. godine, situacija se znatno menja a
prosene nadnice belee pad. Poetkom 1930. godine pro
sena nadnica je iznosila 26,56 dinara, dok je iste godine
u aprilu mesecu prosena nadnica iznosila 21,57 dinara.
Do 1934. godine, nadnice belee drastian pad to je dove
lo i do smanjenja prihoda Sredinjeg ureda za preko 110
miliona dinara. Ve 1931. godine deficit Sredinjeg ureda
belei cifru od 31 miliona dinara. Slina je bila situacija i
sa osiguranjem za sluaj nesree na poslu. Kako bi se spre
16

Za 1922/23. viak je iznosio 21,10%, 1924. 2,47%, 1925. 3,54%, 1926.

5,28%, 1927. 0,23%, 1928. 8,83%, 1929. 4,25%. Vidi vie u: Petna
est godina Sredinjeg ureda za osiguranje radnika 1922-1937. Zagreb: SUZOR.
1938. str. 105.

241

ilo odlivanje prihoda, vlasti su poveale stopu doprinosa

sa 5% na 6%. Ovom merom se samo privremeno uspelo
umanjiti postojei deficit (1926. je deficit u ovoj grani izno
sio 28 miliona dinara) da bi se 1929. godine ponovo pojavio
u iznosu od 14.717.965 dinara (Pei, 1957a: 141-142). Zbog
porasta deficita vlast je 1933. godine ponovo poveala sto
pu doprinosa na 7%. Godine 1936. vlast ponovo die stopu
doprinosa na 8% to je pozitivno uticalo na stanje godinjeg
bilansa SUZOR-a. tavie, krajem iste godine zabeleen je
suficit od 2.673.002 dinara. Na prihodnu i rashodnu stranu
takoe je uticalo i to to se odlagalo osiguranje za sluaje
ve iznemoglosti, starosti i smrti.17 Uskraivanjem invalid
nine i penzije vlasti su dodatno uticale na poveanje stope
eksploatacije tako to su stare ljude i invalide zapoljavali
uprkos njihovoj nesposobnosti za rad. To je uticalo da se
broj bolesnih lica poveava, a bolesniki trokovi, trokovi
lekova i hranarine preliju na osiguranje za sluaj bolesti
(Pei, 1957a: 149).
Sve do poet
ka Dru
gog svet
skog rata situ
a
ci
ja u
pogledu socijalnog osiguranja je bila obeleena razlii
tim disfunkcijama koje su negativno uticale na fond ivog
drutvenog rada prevelika eksploatacija, niske zarade,
pad prihoda penzijskih fondova, antisocijalne i selektiv
ne dravne intervencije (krenje principa univerzalnosti
i obaveznosti socijalnog osiguranja od strane drave), raz
grabljivanje imovine SUZOR-a od strane domae izdajni

17

Takoe je uticalo i to to su SUZOR-u smanjene dravne subvencije u vie navra

ta (1927. godine sa milion dinara na 300.000 dinara; 1928. godine sa 300 hiljada
na 250 hiljada dinara; 1929. godine sa 250 hiljada na 50 hiljada dinara) (Pei,
1957a: 146-149).

242

ke vlasti i okupatora,18 spoljni pritisci i loa spoljna politi

ka, guenje radnikih borbi od strane represivne politike
vlade, itd. Sve ove negativne tendencije su kulminirale sa
Drugim svetskim ratom, kada su radnike borbe izale iz
fabrika kao svojih lokalnih prostora i poele se voditi na
irem planu teei da reteritorijalizuju narodnu borbu i da
joj daju sutinski socijalistiki predznak.

3.

Socijalno osiguranje nakon II svetskog rata

Narodna revolucija, koja se odigrala tokom Drugog

svetskog rata, je u pogledu socijalnog osiguranja otvorila
prostor za iru pokrivenost, a ono vie nije bilo samo stvar
radnike borbe za bolje uslove rada ve celokupne narodne
vlasti u drutvu u kojem radnika klasa predstavlja cen
tralnu instancu. Socijalno osiguranje je predstavljalo jedno
od osnovnih prava radnog oveka i kao takvo imalo je svoje
mesto i u Ustavu FNRJ. Kako su ratna razaranja ostavi
la katastrofalne posledice na celokupnu privredu zemlje,
socijalno osiguranje nije odmah moglo biti realizovano u
obimu koji je potreban jer za to nisu postojale materijalne
mogunosti.

18

Godine 1942. i 1943. odrane su konferencije u Berlinu i Budimpeti na kojima

se vrila podela imovine socijalnog osiguranja izmeu domae vlasti i okupatora.
Ratna teta socijalnog osiguranja iznosila je, po procenama ura poljaria, negde oko 3,2 milijarde dinara. Da nije bilo okupacije, imovina socijalnog osiguranja
bi narasla, prema proceni istog autora, do 4 milijarde dinara. Vidi vie u: poljari,
uro. 1948. O starom i novom osiguranju. u: Vjesnik rada, br. 6. Zagreb. str. 8.

243

Poto je za vreme okupacije rascepkana teritorijalna

uprava19 odraavala haotino stanje u pogledu socijalnog
osiguranja, nakon osloboenja je trebalo preduzeti odree
ne korake u pravcu unifikacije sistema nosioca socijalnog
osiguranja. Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije
(NKOJ) je 1945. godine doneo odluku po kojoj se sve insti
tucije socijalnog osiguranja (uredi za osiguranje radnika,
bratinske blagajne, blagajne za osiguranje nametenika
javnih i privatnih eleznikih i brodarskih preduzea, itd.)
moraju staviti pod vrhovni dravni nadzor Poverenitva
za socijalnu politiku NKOJ-a. Na taj nain je sprovedena
materijalno pravna unifikacija socijalnog osiguranja sa tenjom da se uspostavi izjednaavanje socijalnih doprino
sa i socijalnih davanja. Meutim, iako je odlukom iz 1945.
godine normativno odreeno ovo izjednaavanje, u praksi
je situacija bila znatno sloenija. Naime, ve je 1944. godine
doneta odluka o platnim razredima (osnovicama osigura
nja) za razliite kategorije radnika/ca: posebno za slube
nike/ce, posebno za rudare i posebno za ostale radnike/
ce. Za slubenike je vailo da se shodno Odluci o odrei
vanju platnih razreda o penzionom osiguranju slubenika
doprinos jednako deli izmeu slubenika i poslodavca. Na
osnovu Odluke o odreivanju platnih razreda u radnikom
osiguranju, za prva 3 razreda su trokove doprinosa snosi
li iskljuivo poslodavci dok su za ostale razrede doprinosi
plaani po pola pola poslodavac, pola radnik/ca (Pei,
1957b: 3). Jedino je za sluajeve nesree na poslu doprinose
u celosti pokrivao poslodavac. Tek su naredbama iz 1945.
19

Severni deo Slovenije, itava Srbija, Banat, Srem i BiH bili su pripojeni Nemakoj,
a juni deo Slovenije, zajedno sa Dalmacijom i Primorjem i Crnom Gorom Italiji,
dok su Baranja i Baka pripojeni Maarskoj, a Makedonija Bugarskoj.

244

godine uvedene jedinstvene doprinosne stope (7% za slua

jeve bolesti, 3% za sluajeve nesree, 9% za penziono osigu
ranje i 1% za sluajeve nezaposlenosti) to je predstavljalo
progresivnu tendenciju ka stvarnoj unifikaciji i centraliza
ciji osiguranja. Ovim naredbama je obaveza poslodavca za
uplatu doprinosa kod penzionog osiguranja (iznemoglost,
starost i smrt) poveana sa polovine na dve treine iznosa
(Pei, 1957b: 4). NKOJ je 1945. godine, u cilju poboljanja
sistema socijalnog osiguranja, doneo odluku (Slubeni list
DFJ, br. 9/45) o privremenoj pomoi licima koja primaju
potpore kod ureda za osiguranje radnika. Davanje privre
mene pomoi predstavljalo je dodatak na zakonske iznose
penzija gde je odreeno da ukupni iznos penzije, zajedno
sa privremenom potporom, ne sme meseno biti vei od
6.000 dinara. Iste godine su potpore proirene i na inva
lidske pomoi kao i na penzije rudara. Takoe, doneta je i
Uredba o mirovanju rokova za sticanje ili gubitak prava i za
podnoenje pravnih lekova u socijalnom osiguranju (Slu
beni list DFJ, br. 70/45) koja je imala za cilj da zatiti od
zastare one osiguranike (i lanove njihovih porodica) koji
nisu uspeli da ostvare socijalna prava zbog ratnih okolnosti
(internacija, deportacija, prinudni rad, itd). Jedan od bitni
jih propisa koji je donesen nakon Drugog svetskog rata je i
Pravilnik o dodeljivanju penzija starim i iznemoglim rad
nicima i nametenicima iz sredstava Sredinjeg zavoda za
socijalno osiguranje. Poto je veliki broj lica koja su bila u
radnom odnosu u meuratnoj Jugoslaviji ostao bez socijal
nog osiguranja i penzija iz razloga prolongiranja sprovoe
nja socijalnog osiguranja, ovim pravilnikom se elela obu
hvatiti i ta kategorija lica priznavanjem prava na penziju.
Sva lica koja su nakon 1925. godine bila u radnom odnosu a

245

koji su 1945. napunili 65 godina (za ene 60 godina) stekla

su pravo na starosnu penziju.
Ipak, nakon osloboenja su postojale i negativne
karakteristike u funkcionisanju socijalnog osiguranja.
Jedna od kljunih funkcionalnih slabosti bila je povezana
sa koegzistencijom razliitih propisa. Zakonom o sprovo
enju socijalnog osiguranja iz 1945. godine nisu se izme
nile dotadanje karakteristike ovog sistema, a odluke
AVNOJ-a iz iste godine nisu proglasile nevaeim meu
ratno socijalno zakonodavstvo. Tako je nastavljena praksa
uspostavljanja centralnog nosioca osiguranja (sa seditem
u Zagrebu), ali se osiguranje sprovodilo po razliitim propi
sima (opte radniko osiguranje, saobraajno, elezniko,
privatno-nameteniko, itd). Ovakvo formalno reorganizo
vanje nije sadrajno objedinilo socijalno osiguranje jer nije
izvrena stvarna materijalno-pravna unifikacija putem
izjednaenja prava i obaveza radnike klase prema zako
nu koji ureuje oblast socijalnog osiguranja. Materijalnopravna unifikacija bi znaila da je radnika klasa realno
jednaka pred zakonom u pogledu prava i obaveza prema
socijalnom osiguranju to odmah nakon osloboenja nije
bio sluaj.
Ovu tekou je posleratna drava imala u vidu jer
je ve 1946. godine donet Zakon o socijalnom osiguranju
radnika, nametenika i slubenika (Slubeni list FNRJ, br.
65/46) koji je poeo sa primenom 1947. godine. Ovim zako
nom su obuhvaene sve grane socijalnog osiguranja i samim tim, sve kategorije zaposlenih lica bez obzira na vrstu
rada. Poto je osnovan Dravni zavod za socijalno osigu
ranje nosilac socijalnog osiguranja postala je drava. Kao
ustanova od optedravnog znaaja, socijalno osiguranje je

246

u tom smislu postavljeno na novim organizacionim osno

vama. Poput dravnih preduzea, organizovanje i upravlja
nje socijalnim osiguranjem sastojalo se od funkcionalnog
rukovodstva (koje je bilo u direktnoj nadlenosti ministra
rada FNRJ), i operativnog rukovodstva (koje je bilo zadue
no za poslovanje i sprovoenje socijalnog osiguranja i kao
takvo povereno Dravnom zavodu za socijalno osiguranje
koje je imalo status pravnog lica). Operativno rukovodstvo
je bilo zadueno i za finansijske poslove, praenje i izradu
statistika kao i za kontrolu sprovoenja osiguranja, dok su
konkretni poslovi sprovoenja osiguranja preneti na filija
le i ekspoziture Dravnog zavoda za socijalno osiguranje.
Visina doprinosa ureena je Uredbom o visini doprinosa
za socijalno osiguranje za sve kategorije osiguranika (Slu
beni list FNRJ, br. 105/46) po kojoj je predvieno odvajanje
u iznosu od 28% od ukupne zarade osiguranih lica.20
Poto je drava preuzela na sebe sve obaveze iz sfe
re socijalnih prava, tako je i finansijski sistem institucija
socijalnog osiguranja morao pretrpeti znatne promene.
Socijalno osiguranje je u potpunosti bilo ukljueno u opte
dravni finansijski sistem, a sredstva za pokrie rashoda
obezbeivala su se u saveznom budetu (opti dravni fond
akumulacije). Na taj nain je zasebna imovina socijalnog

20

Od toga je za osiguranje u sluajevima bolesti, trudnoe i poroaja odvajano 6%

zarade, za osiguranje u sluaju nesree na poslu 2,7%, za sluajeve iznemo
glosti, starosti i smrti 12%, a na ostale socijalne doprinose ukljuujui dodatak
za decu radnika/ca i nametenika/ca 6%, za slubu posredovanja rada 1% i za
radnika odmaralita 0,3%. Ova Uredba je predviala i da od ukupnih doprinosa
poslodavci (preduzea) plaaju znatno vei deo u iznosu od 20,7% dok su radnici
plaali svega 7,3% (Pei, 1957b: 9).

247

osiguranja21 prestala biti izvor za socijalna davanja jer su

doprinosi prestali funkcionisati kao samostalni prihodi iz
kojih su se formirali fondovi socijalnog osiguranja. Oni su
predstavljali samo sredstva kojim su se pokrivali tekui
rashodi dok se ostatak obraunavao i uplaivao u budet.
Poto novi zakon nije privilegovao odreene profesije, jedi
na razlika koju je uveo jeste diferenciranje na osnovu prin
cipa: za vie rada i teeg rada, vea su i prava iz socijalnog
osiguranja. Ovo znai da je naputen princip istog osigu
ranja, tj. vrednovanje prava iskljuivo prema izvrenim
uplatama. Progresivne tendencije u novom zakonu su se
ogledale i u tome to je poboljan sistem starosnih penzija.
Tako je granica za ispunjavanje uslova za starosnu penziju
smanjena sa 70 godina na 65 godina starosti za mukarce,
a za ene sa 60 na 55 godina. Takoe, doneti su i posebni
propisi kojima se socijalno osiguranje proirilo i na izvesne
kategorije nezaposlenih lica koje nisu bile predviene zako
nom. Obavezno socijalno osiguranje je bilo obezbeeno za
zanatlije, lanove proizvodnih i preraivakih zadruga, za
lanove sreskih, gradskih i viih izvrnih odbora narodnih
odbora (kojima je rad u odborima iskljuivo zanimanje),
kao i za lanove ribarsko-proizvoakih zadruga. Delimi
no osiguranje (elementi socijalnog osiguranja poput zatita
od nesree na poslu, zdravstvena zatita, bolest, itd.) je bilo
obezbeeno za uenike privredno-strunih kola, za pola
znike privredno-strunih kurseva, kao i za brigadire.
Pored progresivnih tendencija, takoe su postojale i
zakonske praznine koje su se ticale statusa dravnih slu
benika i poljoprivrednika. Oni su ostali izvan opteg siste
21

Zasebna imovina znai da penzijski sistem nije bio deo budetskog sistema i da
je bio izuzet iz dravne svojine.

248

ma socijalnog osiguranja, kako u pogledu zdravstvene za

tite, tako i u pogledu penzija. Kada se radilo o penzijama,
za dravne slubenike je vaila Uredba o penzionisanju
dravnih slubenika (Slubeni list FNRJ, br. 86/45) koja je
ovoj kategoriji lica davala izvesne prednosti. Primera radi,
u sluaju banjskog leenja, obian radnik je imao potpo
ru za dnevne sitne trokove (ili, u sluaju da ima branog
druga dobijao/la je potporu za izdravanje porodice), dok je
dravni slubenik imao svoju punu zaradu.
Bez obzira na progresivne elemente zakona iz 1946.
godine, jedna zemlja koja je izvrila socijalistiku revolu
ciju nije mogla dopustiti opstajanje izvesnih elemenata
iz starog sistema koji su privilegovali odreene profesije
i pojedince. Takva koegzistencija je naprosto smetala, a
socijalno osiguranje se nije dalje moglo razvijati u skladu
sa razvojem drutveno-ekonomskog ivota u socijalistikoj
Jugoslaviji. Zato je Zakon o socijalnom osiguranju radni
ka i slubenika i njihovih porodica iz 1950. godine doneo
potpuno izjednaenje radnika i slubenika u svim pravi
ma iz socijalnog osiguranja. Ovo izjednaenje nije znai
lo da su prava slubenika smanjena i time izjednaena sa
radnikim pravima iz sfere socijalnog osiguranja, ve to da
su prava radnika podignuta na nivo koji su do tada uivali
slubenici. Organizacioni okvir je bio tako ureen da vie
nisu postojale zasebne ustanove za sprovoenje socijalnog
osiguranja, ve su ove slube bilo pripojene resoru socijal
nog staranja. Ovim zakonom je pitanje uplate doprinosa
reeno na nain da je drava iz opteg fonda akumulacije
pokrivala socijalne usluge, a radnike zarade uopte nisu
bile optereivane doprinosima, tj. nije postojalo individual
no plaanje doprinosa od strane osiguranika. Isuvie veli

249

ko naglaavanje uloge drave u pogledu socijalnog osigu

ranja je u tadanjoj javnosti stvorilo predstavu da radnici
socijalno osiguranje dobijaju od drave besplatno.22 Ovim
zakonom su bila obuhvaena i lica koja obavljaju vane jav
ne funkcije poput lica u predstavnikim organima i dru
tvenim organizacijama (predsednici, sekretari, lanovi
vlade, lanovi narodnih odbora, lanovi Sindikata, lanice
AF-a, itd).
Takoe, zakon iz 1950. godine je reio pitanje koje
prethodni zakon nije reio, a ticalo se osiguranog vreme
na, tj. vremena za koje su se plaali doprinosi. Naputanje
kriterijuma osiguranog vremena znailo je da se u radni
sta uraunava svo vreme koje je osiguranik proveo u rad
nom odnosu bez razlike da li je i kakav bio taj radni odnos,
da li je uopte postojalo socijalno osiguranje, itd. U sta
se uraunavalo i vreme provedeno u ratu, zarobljenitvu,
internaciji ili revolucionarnom radu. Sa zakonom iz 1950.
godine kriterijumi za odlazak u penziju bili su: za starosnu
punu penziju potrebno je 35 godina staa za mukarce i 30
godina za ene; za nepotpunu penziju je bilo potrebno ispu
niti uslov od 65 godina starosti za mukarce i 55 za ene,
22

U jugoslovenskom je asopisu za drutvena pitanja Naa stvarnost 1953. godi

ne pokrenuta diskusija u kojoj je jedan od glavnih aktera bio i Milentije Popovi i
koja se ticala socijalne politike i samoupravljanja. Diskusija je odraavala proble
me administrativnog centralizma i uloge radnike klase u socijalistikoj dravi. U
duhu administrativnog centralizma, upravljanje socijalnim osiguranjem sastojalo
se u direktnim fiskalnim zahvatima u preduzea od strane drave te njihovo tran
sferisanje u centralne organe kako bi se odatle vrila socijalna davanja. Izraz
davanje je u izvesnom smislu provocirao radniku klasu jer nije odraavao su
tinu realnih drutvenih odnosa te je implicitno inio nevidljivim stvarne nosioce
drutvenog razvoja. U tom smislu Popovi i kae da Nema radnicima ta da se
daje, jer to to se daje njihovo je. Vidi vie u: Socijalna politika i samoupravlja
nje. u: Naa stvarnost, br. 5. Beograd. 1953. str.109

250

plus najmanje 15 godina radnog staa; za porodinu pen

ziju udovice je uslov ili 45 godina ivota u trenutku smrti
mua, ili potpuna i trajna nesposobnost za rad u asu smrti
osiguranika, ili ako ima dete do 7 godina ivota; za udovca
je uslov ili 60 godina ivota u asu smrti ene, ili potpuna
nesposobnost za rad pod uslovom da je izdravan od stra
ne ene; za decu je bezuslovno do 17 godina, a do 24 godina
ukoliko se koluju (Pei, 1957b: 15).
Jo jedna od progresivnih stvari koje su predviene
ovim zakonom jeste i uee sindikata u kontroli nadlenih
organa koji su zadueni za poslove sprovoenja socijal
nog osiguranja. Takoe, Centralni odbor Saveza sindikata
Jugoslavije imao je zakonsku obavezu davanja miljenja u
pogledu procedura socijalnog osiguranja, vrenja nadzora
i uestvovanja u izradi propisa u oblasti socijalnog osigura
nja. Ovim zakonom se, u stvari, po prvi put u istoriji jugo
slovenskog socijalnog osiguranja sindikatima omoguava
da vre funkcije u upravnim strukturama socijalnog osi
guranja.
Meutim, zakon iz 1950. godine je pored uspostavlja
nja irine socijalnih prava, imao i tu osobinu da nije pratio
realan ekonomski razvoj zemlje. Tanije, irina prava koja
je obezbeivao nisu odgovarala dostignutom ekonomskom
razvoju zemlje kao ni odnosu u kojem dostignuta prava
odgovaraju drutvenom poloaju i doprinosu koji osigu
ranik daje drutvu. U izvesnom smislu ove realne protiv
renosti su anticipirale samoupravnu fazu jugoslovenskog
socijalizma jer se ve 1951. godine poinje zakonski spro
voditi upravljaka politika u privrednim preduzeima.
Preduzea su iz dravnog vlasnitva prela u drutveno
vlasnitvo, te su kao takva data na upravljanje radnitvu

251

i radnikim organizacijama. Gradualna transformacija u

samoupravni sistem na svim podrujima drutvenog ivo
ta ostavila je socijalno osiguranje i njegove dominantne
administrativne metode da koegzistiraju sa novim siste
mom.23
Novi drutveni odnosi zahtevali su i promene u siste
mu socijalnog osiguranja. Tako je ve 1952. godine done
ta Uredba o doprinosu za socijalno osiguranje (Slubeni
list FNRJ, br. 18/52) u kojoj i dalje ne postoji individual
ni doprinos, ali zato postoji jedinstveni kolektivni dopri
nos na teritoriji FNRJ (koji plaaju preduzea, dravni
organi, ustanove, zadruge, privatni poslodavci, itd). Stopa
ovog doprinosa koji ulazi u sastav drutvenog doprinosa, i
koji plaaju privredne organizacije, iznosi 45% od platnog
fonda radnika. Iste godine donosi se i Uredba o osniva
nju zavoda za socijalno osiguranje (Slubeni list FNRJ, br.
30/52) kojom je osnovan jedinstveni Savezni fond socijal
nog osiguranja. Primarna raspodela sredstava fonda bila
je zakonski ureena Uredbom o finansiranju socijalnog
osiguranja (Slubeni list FNRJ, br. 54/53) iz 1953. godine.
Raspodela sredstava je bila u nadlenosti ministra finansi
ja FNRJ dok su Skuptine zavoda za socijalno osiguranje
narodnih republika imale zadatak da sredstva raspodele
na republiki fond i na fondove pojedinih sreskih zavoda
za socijalno osiguranje. Iz republikog fonda su se finan
sirala dugorona davanja i deji dodaci, a iz lokalnih krat
23

Administrativno-centralistiki metodi karakteristini za dravnu fazu socijalizma

su i kasnije predstavljali prepreku samoupravljanju. Iako je samoupravljanje bilo
zvanino usvojeno kao dominantni pravac socijalizma u Jugoslaviji, birokratske i
tehnomenaderske strukture su esto predstavljale branu procesima ekonomske
demokratizacije koji su inicirani samoupravljanjem.

252

korona davanja poput materijalnih obezbeenja usred

bolesti i trenutne nesposobnosti za rad, obezbeenje za
vreme i posle trudnoe, za starosne penzije prve godine
nakon penzionisanja, itd. Ova uredba je omoguila repu
blikim skuptinama da kod Republikog zavoda obrazuju
fondove iz kojih bi se eventualna dopunska sredstva mogla
koristiti za potrebe pokrivanja prevelikih rashoda. Raspo
dela sredstava izmeu zavoda za socijalno osiguranje sreza
(grada) i republikog zavoda bila je ureena republikim
drutvenim planom. Ukoliko bi dolo do odstupanja od
plana, tj. ako se rashodi lokalnog fonda ne bi mogli pokriti
sredstvima iz pripadajue kvote redovnih doprinosa, onda
je sreski narodni odbor u obavezi da obezbedi lokalnom
fondu potrebna dopunska sredstva. Ova sredstva su se mogla nadomestiti bilo kao dotacija iz lokalnog budeta bilo
uvoenjem dodatnog doprinosa za sve obaveznike u sre
zu. Meutim, dopunski doprinosi nisu uticali na trokove
proizvodnje privrednih organizacija ve su oni inili samo
deo dobiti koja preostaje po odbitku saveznog i republikog
poreza.
Jedan od nedostataka ovakvog sistema finansiranja
bio je taj to nije mogao pratiti novi Zakon o zdravstvenom
osiguranju, te je 1955. godine doneta nova uredba po kojoj
se uvodi namenski princip u finansiranju socijalnog osigu
ranja. Po ovoj uredbi predvieno je formiranje tri razliita
fonda: za zdravstveno osiguranje, za invalidsko-penziono
osiguranje i za osiguranje u sluaju nezaposlenosti. Naime,
lokalni fondovi su Uredbom iz 1953. godine bili potpuno
odvojeni i nepovezani. Poto je realno postojao problem
obezbeenja dopunskih sredstava za pokrivanje ekscesiv
nih rashoda kod veeg broja deficitarnih zavoda, a vikovi

253

kod ostalih zavoda se nisu mogli preusmeriti u deficitar

ne zavode, problem se esto reavao uvoenjem dopun
skih doprinosa. Ono to je lanano stvaralo dalje probleme
odnosilo se na injenicu da su narodni odbori stavljeni u
nezavidan poloaj jer su morali pokrivati deficite lokalnih
fondova socijalog osiguranja i u sluajevima kada su sred
stva ve raspodeljena i alocirana za druge potrebe. Zato
su, kao odgovor na ovaj problem, 1955. godine uspostavlje
ni fondovi za reosiguranje pri republikim zavodima. Na
taj nain su se budeti lokalnih zajednica, kao i republi
ki budeti, oslobodili obaveze pokrivanja deficita u fondo
vima socijalnog osiguranja. Jedna od specifinosti iz 1955.
godine je bila i uvoenje posebnih stopa doprinosa. Ovo je
znailo da je bilo mogue odreenim obveznicima odre
diti vie ili nie stope doprinosa spram jedinstvene opte
stope doprinosa. Povienje stope se vrilo u sluajevima
kada su premaeni rashodi u smislu prevelikih izostanka
sa posla, dok se smanjenje stope vrilo u sluajevima kada
su stvarni rashodi u smislu izostanaka sa posla bili nii od
odreene opte stope. U tim sluajevima se ustvari radi
lo o premiranju osiguranika. Posebne stope doprinosa su
vaile za sva preduz ea koja su imala vie od 50 zaposle
nih i bile su organizovane na granskom principu. Smisao
ove mere se sastojao u tome da se povee interes preduz e
a odnosno njegovog radnog kolektiva sa interesom orga
na socijalnog osiguranja i zdravstvene slube na analizi i
otklanjanju uzroka, koji dovode do poveanja optereenja
fondova iznad proseka odnosno na odranju i unapreenju
uslova koji obezbeuju smanjenje optereenja ispod prose
ka (Hero, 1955: 31).

254

Stvaranje fondova za reosiguranje je donekle reilo

probleme deficitarnih zavoda, ali je i dalje pitanje konso
lidacije socijalnog osiguranja bilo otvoreno. Nakon 1952.
godine, osnivanjem Saveznog zavoda nije izvrena centrali
zacija socijalnog osiguranja ve neophodno objedinjavanje
slube. Savezni zavod je imao funkcije koje je vrio resorni
organ Savezne dravne uprave, dok su lokalni i republiki
zavodi zapravo vrili funkcije upravljanja socijalnim osigu
ranjem u ime drutvene zajednice. Meutim, sa Uredbom
iz 1955. godine, izvrena je podela izmeu upravnih i samo
upravnih funkcija, tanije, izvrena je podela rada izmeu
upravnih i drutvenih organa. Prva faza samoupravljanja
je za drutvene organe samoupravljanja znaila i vrenje
niza upravljakih funkcija i nadlenosti. Tako su izvrni
odbori imali u okviru svoje nadlenosti poslove konkretnih
prava osiguranika (utvrivanje radnog staa, odluivanje o
banjskom leenju, itd.). Posao donoenja konkretnih akata
vezanih za lina prava iz sfere socijalnog osiguranja postao
je osnovni posao izvrnih odbora to je vodilo ka tome da se
zanemaruju razmatranja osnovnih problema slube soci
jalnog osiguranja. Na taj nain se i samouprava razvodnja
vala, a realni problemi socijalnog osiguranja nagomilavali.
Stoga je Uredbom iz 1955. godine posao donoenja akata
iz domena linih prava osiguranika prenesen na direktore
zavoda, te je uvedena podela rada izmeu samoupravnih i
upravnih funkcija izvrni odbori su od 1955. predstavljali
drutveno-politike organe zaduene za donoenje optih
akata u pogledu celokupnog socijalnog osiguranja, dok su
direktori dobili funkcije reavanja individualnih prava osi
guranika.

255

Kada se radi o izmenama penzijskog osiguranja,

Zakonom o socijalnom osiguranju iz 1952. godine, napra
vljene su izmene prilikom raunanja osnovica penzija. Do
tada je vaio sistem odreivanja penzijskih osnovica na
osnovu visine zarade tokom radnog veka, da bi se sa ovim
zakonom kao objektivniji kriterijum uzela struna spre
ma i radni sta. Zarada je ovim zakonom poela sluiti
kao korektiv navedenih kriterijuma. Naravno, ovakakav
kriterijum podloan je kritici jer na odreivanje penzija
ne utie data konjuktura koja se odraava kroz dinamiku
plata. No, kako bi se organizovale penzijske osnovice bilo
je potrebno uvesti i penzijske razrede za svaku pojedina
no utvrenu penzijsku osnovicu. Za radnike i slubenike
u privredi vaile su 4 kategorije strunosti: nekvalifikova
ni, polukvalifikovani, kvalifikovani i visokokvalifikovani
radnici/ce. Za svaku kategoriju strunosti bilo je od 4 do 6
penzijska razreda. Slina je organizacija odreivanja pen
zija vaila i za dravne slubenike. Uredba iz 1952. godine
ipak nije proizvoljno odreivala penzijske osnove i razrede,
ve je uzimala u obzir odnos prosenih plata po ondanjem
platnom sistemu. Osiguranik/ca je na osnovu strune spre
me i staa razvrstan/a u odreeni penzijski razred, te dobi
ja penzijsku osnovicu koja odgovara, shodno drutvenom
merilu, njegovom/njenom radnom doprinosu. Meutim,
zarada je imala i ulogu korektiva u ustanovljenim penzij
skim razredima. Ako je radno lice u poslednje tri godine
ostvarivalo zaradu u iznosu viem za 20% od iznosa penzij
skog osnova koji mu pripada na osnovu staa i strunosti,
onda se ono neposredno razvrstava u vii penzijski razred
te se, shodno tome, vri i korekcija. Tako mukarci sa 35
godina staa i ene sa 30 godina staa postiu punu penziju

256

u visini iznosa osnova u okviru svog penzijskog razreda. Za

nepune godine staa ema je sledea: za 15 godina staa sti
e se pravo na 50% od penzijske osnovice, a sa svakom sle
deom godinom se penzija poveava za 2% (za mukarce),
odnosno, 3% (za ene). Uredbom iz 1952. godine se obezbe
uje i zatita minimalnih penzija - linih u iznosu od 4.500
dinara, a porodinih 3.500 dinara (prosena plata je tada
iznosila oko 8.000 dinara).
Ve sredinom pedesetih ekonomske okolnosti se
menjaju, a linerna zatita, odnosno obezbeenje prava na
minimalnu penziju, nije uzimala u obzir nesklad izmeu
seoskog i gradskog stanovnitva. Zato se 1956. godine dono
si posebna uredba koja postojeu iz 1952. godine koriguje u
pogledu minimalnih penzija. Ovom uredbom je minimal
na penzija razdvojena na dva dela: na zakonsku penziju
iji se iznos ureuje optim propisima i na poseban zatit
ni dodatak koji je stavljen u zavisnost od ukupnih prihoda
penzionera.24 Takoe, ovom uredbom su korigovane stavke
iz Zakona o socijalnom osiguranju iz 1950. godine, koje se
tiu statusa penzionera koji pored uivanja penzije osniva i
radni odnos. Ve je Uredbom iz 1953. godine penzioneru/ki
koji uivaju linu penziju, a pritom imaju zasnovan radni
odnos, zakonski obustavljeno dobijanje penzije sve dok tra
je radni odnos. Ukoliko se pak penzionisana lica zaposle
sa nepotpunim radnim vremenom, a imaju platu koja pre
lazi dve treine penzije (ako je preko 6.000 dinara mese
no), njima se takoe penzija obustavlja. Svakako, za sve one

24

Zatitni dodatak pripada penzionerima ija se domainstva ne zaduuju porezom

na dohodak, ili se pak zaduuju osnovnim porezom na dohodak od poljoprivrede
do 50 dinara godinje po lanu domainstva.

257

koji su se i pored penzionisanja odluili da rade, dodatni

sta se uzimao u obzir shodno sistemu penzijskih razreda.
Jedna od stvari koja je interesantna u kontekstu
FNRJ odnosi se na omoguavanje uzajamnog pomaga
nja na isto privatnoj osnovi za lica samostalnih profesija.
Godine 1956. Savezno izvrno vee donosi Uredbu o fon
dovima za uzajamno pomaganje (Slubeni glasnik FNRJ,
br. 15/56) koja je imala za cilj da omogui usklaivanje
poslovanja ovih fondova sa osnovnim principima drutve
nog ureenja FNRJ. Ovi fondovi su bili povezani sa optim
sistemom socijalnog osiguranja ukljuujui nadzor koji je
vrio stalni predstavnik sreskog zavoda za socijalno osigu
ranje i ije je mesto bilo obavezno u upravnim odborima.
Takoe, oni posluju izvan sistema opteg socijalnog osigu
ranja, te lanstvo u fondu ne utie na prava koja osigurani
ci imaju u sistemu opteg socijalnog osiguranja. Fondove
po zakonu mogu osnivati i lica koja su osigurana po osno
vu opteg osiguranja. Da bi se ovakav fond osnovao bilo je
potrebno zadovoljiti kriterijume lanstva i delatnosti soci
jalnog osiguranja (limit od 100 ljudi kako bi se omoguilo
davanje jednokratne i kratkorone pomoi, i limit od 300
ljudi u sluaju davanja dugorone pomoi). Do kraja 1956.
godine su iz 3 republike stigle prijave za formiranje ova
kvih fondova, ukupno 12 prijava.25
Krajem 1957. godine, postojala je rasprava u rukovo
deim organima drave o tome kakve tendencije postoje u
penzionom osiguranju i koliko su one u skladu sa samo
upravljanjem. Ako uzmemo u obzir da je postojalo, i da
25

Iz NR Hrvatske je stigla prijava radi osnivanja Obrtniko nabavno-prodajne zadru

ge u Splitu, iz NR Srbije je stiglo 5 prijava i iz NR Slovenije 6 prijava (Pei, 1957b:
52-53).

258

postoji i dalje, dvojno penzijsko osiguranje potpuno osigu

ranje bazirano na stau i nepotpuno bazirano na minimal
nom broju godina potrebnim za penzionisanje onda se da
uoiti koegzistencija dva paralelna sistema. Jedan je Beve
ridovog tipa koji poiva na univerzalnom obezbeenju od
starosti, a drugi Bizmarkovog tipa koji se odnosi na obave
zan radni sta kao uslov za penziju.26 esto se u ovim ras
pravama ulo da bi starosnu penziju za pune godine slube
trebalo odbaciti, te ustanoviti jedinstvenu starosnu penziju
koja bi uzimala u obzir drutveno potrebnu granicu za pri
znavanje iznemoglosti. Bazini argument protiv starosne
penzije ticao se prvenstveno injenice da penzija ostvare
na na osnovu punog radnog staa ne odgovara zateenim
drutvenim potrebama jer za posledicu ima znatan priliv
penzionera jo uvek sposobnih za rad. Meutim, ono to je
samoupravna linija neprestano isticala, i to je bio pravac
kojim se socijalno osiguranje razvijalo narednih godina,
jeste injenica da radni sta u socijalistikom jugosloven
26

Bizmarkov model poiva na odranju relativnog ivotnog standarda penzionera,

to znai da zaposleni, poslodavci i drava uestvuju putem plaanja doprinosa
u sistemu meugeneracijske solidarnosti. Za razliku od Bizmarkovog sistema,
Beveridov model zasnovan je na socijalnom obezbeenju i odranju apsolutnog
ivotnog standarda penzionera. Ovaj model osmiljen je kako bi se redukovalo
siromatvo starih ljudi te obezbedili minimalni prihodi u starosti. Po pravilu, u okvi
ru Beveridovog modela osnovne penzije po osnovu prebivalita (dobijaju je sva
lica u zemlji nakon propisane starosne granice) se finansiraju iz optih poreza,
dok u Bizmarkovom modelu finansiranje se vri putem doprinosa. Nakon pede
setih godina XX veka, oba modela poinju da konvergiraju. U okviru Bizmarkovog
modela uvedeni su neki elementi koji garantuju minimalne prihode u starosti. Pri
mera radi, u nacionalnim dravama u kojima dominira Bizmarkov sistem sniene
su stope zamene koje su uticale na smanjivanje razlika izmeu razliitih profesija
unutar penzijskog sistema. Takoe, Beveridov sistem penzija je u ovom periodu
uveo elemente koji uzimaju u obzir imovinsko stanje, tj. isplata penzija se vri na
osnovu kriterijuma visine prihoda penzionera tokom radnog veka.

259

skom drutvu znai doprinos pojedinca drutvenoj zajed

nici, te da prema principu raspodele prema radu treba
urediti i sistem socijalnog osiguranja. Ako bi se odbacila
starosna penzija za pune godine radnog staa, i uspostavila
samo penzija za iznemoglost, to bi znailo uspostavljanje
jedne jedinstvene penzije za sve osiguranike, bez obzira
koliko je koji osiguranik doprineo zajednici (Pei, 1957b:
97). Shodno tome da samoupravni privredni planovi nisu
odraavali mogunosti drutvene zajednice da stvori bla
gostanje u pogledu zadovoljenja potreba svih lanova, ve
su unutar robne privrede morali raunati na svetske tri
ne disfunkcije, princip raspodele prema radu je morao biti
prenesen i na sferu socijalnog osiguranja.
Meutim, kriterijumi odreivanja penzija prema
strunosti i stau se ne mogu smatrati samoupravnim jer
je veliki deo radnika/ca svoje penzije dobijao, ne na osnovu
srazmerne vrednosti koje su drutvu dali, ve na osnovu
formalnih kvalifikacija. Bez obzira na injenicu da je pen
zijsko osiguranje bilo organizovano na nesamoupravnim
osnovama, osnovni parametri su u poreenju sa ostalim
zemljama, kada su penzije u pitanju, bili i vie nego povolj
ni. Godine 1957. penziona davanja belee uee u BDP-u
samo sa 3,1%, to je u odnosu na industrijski visoko razvije
ne zemlje bilo ak i neto nie.27 Tadanja prosena penzija
je iznosila 65% od prosene zarade, dok su par godina una
zad zabeleene neto manje oscilacije: 1954. i 1955. godine
penzija je iznosila 58%, odnosno, 61,4% prosene zarade.
Ipak, bilo je potrebno ugraditi samoupravne principe u sve
27

Uee penzija u BDP-u V. Britanije je 1957. godino iznosilo 3.41%, u ved

skoj 3.39%, u Francuskoj 4.4% dok je u Austriji ovaj udeo iznosio 6.2%. (Pei,
1957b: 98)

260

delove organizacije socijalnog osiguranja, a to je uraeno

1964. godine, nakon donoenja Ustava.
U Tezama za novi penzijski sistem iz 1964. godine28
koriguju se dotadanji zakonski uvedeni kriterijumi za
odreivanje penzijskih osnovica, ali i uvode jo neki dodat
ni kriterijumi. Zakonom o penzijskom osiguranju iz 1957.
godine uveden je sistem degresije29 i plafonskih razreda
kao i to da se za obraun penzije poinje uzimati prosek li
nih dohodaka u poslednjoj godini (poslednjih 12 meseci u
radnom odnosu). Odatle je proiziao problem adekvatnog
merila doprinosa pojedinca jer se esto deavalo da se lina
primanja u poslednjih 12 meseci nametaju i na taj nain
krivotvore realni doprinosi zajednici. Time je bila izgublje
na (...) veza izmeu perioda aktivnog rada u toku koga je
osiguranik stvarao dohodak i isplaivao doprinose u fon
dove socijalnog osiguranja za svoju buduu penziju i osno
va za odreivanje samog iznosa (visine) penzije (Dunov,
1964: 82). Zato je prva stvar koju je Zakon o penzijskom
osiguranju iz 1964. godine uradio jeste to da je stvorio pred
uslove za uspostavljanje meuzavisnosti prava i obaveza
prema fondovima penzijskog osiguranja. U tom smislu je
pravo na penziju utemeljeno na principu zavisnosti i traja
nja ulaganja u fond, s obzirom na to da se tu radi o merilu
28

Teze za novi penzijski sistem pisao je Savezni sekretar za rad Rista Dunov sa
svojim saradnicima te ih je 1963-64. godine predao na razmatranje Saveznoj
Skuptini SFRJ.

29

Sistem degresije znai da postoji zakonski propisana stopa doprinosa, sa opa

dajuim osnovicama koje se odreuju shodno penzijskim razredima. Na primer,
procenat od linog dohotka koji ulazi u penzijski osnov kree se od 78% u XX
penzijskom razredu gde su lini dohoci do 11.450 dinara, do 68.5% u I penzij
skom razredu, koji obuhvata sve line dohotke iznad 53.900 dinara. Procent opa
da sve do 63% za line dohotke preko 140.000 dinara i koji pripadaju I-a razredu.

261

koliine i vrednosti radnog doprinosa zajednici. Dakle, ne

vie prema merilu kvalifikacija i staa prilikom odreiva
nja penzijskih osnovica, ve njihovim uspostavljanjem u
jedinstvenoj proporciji prema linim dohocima. Osnovice
za penzije su se po novom zakonu utvrivale u skali od 40
do 50 osnovica. Grupe osnovica odgovarale su grupama li
nih dohodaka tako da su osiguranici koji imaju pribline
line dohotke osigurani na istu osnovicu. Svaka osnovica
ini 85% od srednjeg iznosa linog dohotka unutar odgova
rajue grupe. Osiguranici su se rasporeivali na godinjem
nivou u odgovarajue osnovice osiguranja na osnovu pro
seka linog dohotka osiguranika ostvarenog u prethodnoj
godini, a odreena osnovica vai godinu dana unapred, bez
obzira na promene koje se dogaaju u visini linog dohot
ka te godine. Osnovice su se usklaivale (revalorizovale)
sa optim kretanjem linih dohodaka te se promena skale
vrila onda kada visina linih dohodaka prekorai zakon
ski utvrenu granicu. Na osnovu valorizacije osnovica, za
odreivanje penzija je zakonski propisano uzimanje prose
ka osnovica po kojima je osiguranik bio osiguran u posled
njih 5 godina. Zakon je dao ak i mogunost da osiguranik/
ca moe zahtevati da mu/joj se umesto 5 poslednjih godina,
za odreivanje visine penzije uzme kontinuirani period od
bilo kojih 10 godina u toku radnog veka.
Kada se radi o indeksaciji penzija, one su bile indek
sirane trokovima ivota gde su odluke o indeksaciji dono
sile skuptine republikih zajednica socijalnog osiguranja,
svaka za svoje podruje i u skladu sa kretanjima troko
va ivota. Zakon je, takoe, predviao minimalni procenat
porasta koji je obavezan za sve republike. U ovom zakonu
je jasno ukazano na potrebu usaglaavanja opteg pora

262

sta produktivnosti rada i materijalne baze penzijskih fon

dova. Kako se sa novim zakonom eleo stvoriti prostor za
stabilizaciju stopa doprinosa na relativno due vremenske
periode shodno drutvenim planovima, tako je bilo uvede
no i stvaranje namenskih rezervi. U tom kontekstu bilo je
potrebno obezbediti sredstva za valorizacione rezerve pen
zijskih fondova u cilju: 1) pokrivanja obaveza koje nastaju
valorizacijom penzijskih osnovica aktivnih osiguranika
prilikom njihovog penzionisanja (u vezi sa usklaivanjem
skale osnovica sa kretanjem nominalnih linih dohodaka)
i 2) valorizacije iznosa penzija kako se, zbog kontingenta,
tako i visine penzija, ne bi morala poveavati stopa dopri
nosa utvrena shodno drutvenim planovima. Takoe, bila
je predviena mera uvoenja sigurnosnih rezervi u koje bi
se slivala sredstva za poslovnu rezervu fonda. Njena funk
cija bila je povezana sa ublaavanjem oscilacija u visini
prosene stope osnovnog doprinosa na prelazu iz tekueg
u naredni period planiranja fonda, kao i zbog progresivnog
rasta kontingenta penzija. Isto tako, sigurnosna rezerva
je sluila za pokrivanje manjkova koji su se u bilansu fon
dova pojavljivali zbog nedovoljnog pokria obaveza fonda
doprinosima za odreeni period kao i zbog nedovoljnog
ukamaivanja raspoloivih sredstava. Obezbeivanje sred
stava za isplatu penzija vrilo se iz akumuliranih sredstava
penzijskih fondova, ali i dotacijama iz budeta drutvene
zajednice. Dotacije fondovima imale su za cilj da pokriju
isplate penzija priznatih pre donoenja novog zakona, kao
i za pokrie optereenja nastalog priznavanjem i odreiva
njem penzija pod uslovima povoljnijim od optih (admini
strativne, borake, izuzetne penzije).

263

Usklaivanje penzijskog sistema sa samoupravnim

principima znailo je i uspostavljanje sistema na ekonom
skim osnovama.30 Od kraja Drugog svetskog rata do 1964.
godine, situacija se u sistemu tekueg finansiranja penzija
znatno promenila. Iako je zaposlenost pratila obaveze pen
zijskog sistema, kontingent penzija se uveavao shodno
logici tekueg finansiranja. Sve dok je ovaj sistem u stanju
mladosti, dotle postoji solidna akumulaciona baza jer je
priliv doprinosa od strane zaposlenih vei nego tekue oba
veze prema penzionerima. im sistem poinje da funkci
onie u uslovima veeg priliva penzionera i obaveza ispla
ivanja penzija, penzijski fondovi poinju da daju povratne
informacije o tome koliko su dobro postavljeni osnovni
parametri sistema. Potrebe za starosne i porodine penzi
je su 1958. godine iznosile 30,9 milijardi dinara da bi 1963.
godine taj iznos bio 115,6 milijardi dinara. Uee starosnih
i porodinih penzija u BDP-u za 1958. godinu iznosilo je
1,7%, a 1963. godine procenat se poveao na 3,2%.31 Na ten
denciju uveanja uea penzija u BDP-u zakon iz 1964.
godine odgovorio je izvesnim parametarskim reformama
(promena starosne granice za odlazak u penziju, nove ska
le osnovica, itd), ali i drugaijim sistemom finansiranja
30

Tvrdnja da se penzije tiu samo socijalne politike drutva isputa iz vida injeni
cu da svi oni koji uplauju doprinose u drutvene fondove penzijskog osiguranja
obezbeuju drutvu finansijska sredstva koja se daljom oplodnjom investiraju, ili
reinvestiraju, jaajui i proirujui materijalnu bazu penzijskog osiguranja. Dakle,
nije re samo o socijalnoj politici nego o tome da samo ljudski rad stvara sredstva
za penzion
e fondove - posredi je drutveno-ekonomski odnos, a ne samo soci
jalna politika vlade.

31

Da je stari penzijski sistem iz 1958. godine ostao na snazi, potrebe za isplatu

penzija bi, po proraunima penzijskih zavoda, 1970. godine iznosile 232 milijarde
dinara. Takoe, uee penzija u BDP-u bi 1970. godine prelo 4%. Vidi vie u:
Novi penzijski sistem. Beograd: Biblioteka Savezne Skuptine. 1964.

264

(vea autonomija penzijskih fondova, uvoenje valorizacio

nih i sigurnosnih rezervi, itd).
Kada se radi o uslovima za sticanje penzije, zakonom
iz 1964. godine se starosna granica za odlazak u nepunu
penziju smanjuje za mukarce sa 65 na 60 godina, dok za
ene ona ostaje 55 godina. Zakon je predvideo dve varijante
(starosna granica i potrebne godine staa) kada su u pita
nju opti uslovi za sticanje penzije. Prva varijanta predvia
penziju ukoliko se ispuni starosna granica od 60 godina (za
ene 55 godina) i ako je lice bilo u radnom odnosu najma
nje 20 godina. U tom sluaju e penzija za 20 godina staa
iznositi 50% penzijske osnovice poveavajui se za svaku
godinu radnog staa za 2,5% za mukarce, odnosno za 3,3%
za ene. Osiguranik moe ostvariti pravo na penziju i pre
navrenih 60, odnosno 55 godina ivota, ukoliko ima naj
manje 35 godina radnog staa (30 godina za ene). Takoe,
penzija se moe ostvariti i sa 65 godina (mukarci), odno
sno sa 60 godina (ene) ukoliko radni sta iznosi najma
nje 15 godina. U tom sluaju penzija iznosi 40% od penzij
ske osnovice. Druga varijanta predvia da se penzija moe
ostvariti i sa navrenih 55 godina ivota i sa najmanje 35
godina radnog staa (mukarci), odnosno 50 godina staro
sti i 30 godina radnog staa (ene). U tom sluaju penzija
e iznositi 80% penzijske osnovice i poveava se za svaku
godinu dodatnog staa za 4% penzijske osnovice, a najvie
do visine penzijske osnovice za sta od 40 (za mukarce),
odnosno 35 godina (za ene).
to se tie stopa doprinosa za penzijsko osiguranje,
one su 1958. godine iznosile 5,8%, a 1963. godine 8,9%. Ovaj
trend rasta je novi zakon hteo stabilizovati na dugi rok, te
je uveo i namenske rezerve o kojima je ve bilo rei. Ue

265

e drutvene zajednice u finansiranju penzijskog sistema

postavljeno je shodno injenici da su osiguranici svojim
radom stvarali vrednosti koje odgovaraju potrebnim sred
stvima za pokrie obaveza po osnovu penzijskog osigura
nja. Ta sredstva pre 1964. godine nisu bila namenski izdva
jana u penzijske fondove, ve ih je drutvena zajednica
koristila za opte potrebe. Saglasno tome, sredstva su se
poela vraati penzijskim fondovima iz onih izvora u koje
su uplaivana do 1964. godine (iz dotadanjih investicionih
fondova), te je na taj nain izvreno delimino osamostalji
vanje fondova.
Ono to je zapravo bio najvei problem u vezi sa pen
zionim sistemom ticalo se naina na koji je ovaj sistem
reflektovao odnose u privredi, tanije, neujednaene uslo
ve privreivanja radnih organizacija, kao i sticanje linog
dohotka. Ovi privredni odnosi su se preslikavali i na pen
zijski sistem stvarajui izvesnu neravnoteu u pogledu
redistribucije penzija. Nenadograenost sistema drutve
ne raspodele je omoguila iznimno velike odnose izmeu
dohodaka koji su uticali i na kreiranje skale penzijskih
osnovica.32 Ono to je samoupravljanje donelo penzijskom
sistemu ticalo se ustanovljenja srazmere drutvene pro
duktivnosti rada i visine penzija. U tom kontekstu pove
32

Uprkos sprovoenju privredne reforme, koja je ciljala na poveanje produktivno

sti, ujednaavanje privreivanja redistribucijom dohotka izmeu privrednih subje
kata i trinoj verifikaciji poslovanja, odnosi izmeu linih dohodaka ostali su i
dalje astronomski. Primera radi, rudari u SFRJ su po prosenim linim dohocima
zauzimali tek 32. mesto. Najvia primanja su imali lanovi kolektiva projektantskih
organizacija, ak za 20.000 dinara vie nego zaposleni u naunim institucijama.
Takoe, primanja u zdravstvu su bila za 10.000 dinara manja nego dohoci zapo
slenih u jugoslovenskoj lutriji. Vidi vie u: Vukmanovi Tempo, Svetozar. 1967.
Sindikati u novim uslovima, Beograd: Kultura. str. 18.

266

anje drutvene produktivnosti rada bi uticalo i na visinu

penzija, tanije, penzija se ne bi poveavala samo po osnovu
kretanja ivotnih trokova indeksiranjem prodajnih cena
proizvoda na malo, ve bi rasla shodno poveanju drutve
nih proizvodnih snaga. Samoupravni organi u oblasti pen
zijskog osiguranja mogli su na osnovu kamata na sredstva
penzijskog fonda uloena u privredni razvoj (i drugih dru
tvenih doprinosa), odravati tempo rasta penzija shodno
optem drutvenom rastu. To i jeste bila praksa penzijskih
fondova jer su od druge polovine 1960-ih godina, oni posta
li jedni od najveih investitora u zemlji.
U Tezama za penzijski sistem iz 1963. godine, data je
mogunost proirenja dopunskog osiguranja na celokupne
kolektive preduzea. Meutim, ovaj predlog je naiao na
protivljenje vodeih drutvenih struktura te je to pitanje pre
samog donoenja zakona opseno komentarisano i disku
tovano. Predsednik Savezne skuptine Jugoslavije, Edvard
Kardelj, kritikovao je mogunost kolektivnog dopunskog
osiguranja privrednih organizacija. Razlog tome je to su
se u tadanjem sistemu raspodele (...) jo uvek mogle pro
nai mogunosti za prebacivanje neopravdanih trokova
na drutvene fondove. A pogotovu jo postoje mogunosti
da se odreena drutvena sredstva prebacuju na dopunsko
osiguranje. Ako bismo dopustili da se smanjuju fondovi za
proirenu reprodukciju u korist dopunskog penzijskog osi
guranja, to bi bila izrazita teta na raun drutvenih fon
dova, bez obzira na to to su to fondovi preduzea.33 Poto
je samoupravljaki pravac za radniku klasu znaio, ili je
33

Izlaganje Edvarda Kardelja na zajednikoj sednici Saveznog i Socijalno-zdrav

stvenog vea povodom Teza o penzijskom osiguranju. Vidi vie u: Novi penzijski
sistem. Beograd: Biblioteka Savezne skuptine. 1964. str.103.

267

trebalo znaiti, samoprepoznavanje u voenju procesa pro

irene reprodukcije, onda je razumljiva Kardeljeva zabri
nutost u vezi sa fondovima. Politika dimenzija njegove
argumentacije postaje jasna ako se ima u vidu da su sre
dinom 1960-ih godina sredstva investicionih fondova pri
vrednih organizacija inila neto manje od 25% ukupnih
sredstava za investicije, i da je investiciona politika bila
u krizi jer je insvesticiona potronja bila ekscesivno pod
sticana kako bi se sredstva iz investicionih fondova pred
uzea koristila, ne za poveanje proizvodnje ili proirenje
sirovinske baze, nego kako bi se spreila redistribucija iz
razvijenih u nerazvijena podruja zemlje.34 Ovaj se argu
ment nesumnjivo nastavlja kako na lou investicionu poli
tiku, tako i na injenicu da su preduzea manje ulagala
u investicione fondove, a vie u line dohotke. Poveanje
dohodaka se odraavalo i na penzijski sistem, reproduku
jui nepravednu raspodelu koja je postojala u privredi. Ovi
temeljniji procesi u privredi su onemoguavali uspostavlja
nje penzijskog sistema na principima samoupravljanja, jer
ni osnovni princip samoupravljanja raspodela dohotka
34

Ukoliko u privredi jedne republike preovladava odreena privredna grana, uslovi

za sticanje dohotka u njoj mogu izazvati meurepublike tenzije u sluaju da izo
staje sklad izmeu produktivnosti i dohotka. Neekonomski odnosi u raspodeli,
prilikom administrativnog odreivanja cena sirovina, uticali su na to da se per
petuira nerazvijenost odreenih delova Jugoslavije, to je povlailo za sobom i
jednosmerno prelivanje dohotka iz nerazvijenih u razvijena podruja. Niske (admi
nistrativno odreivane) cene sirovina znaile su nie dohotke (i nemogunost
formiranja rezervnih i investicionih fondova, zbog ega je privreda nerazvijenih
podruja SFRJ bila optereena isplatama anuiteta, tj. godinjih iznosa kojim se
otplauju dugoroni zajmovi), a time i sporiji razvoj za odreena podruja, dok
su visoke cene proizvoda preraivake industrije znaile, pored viih dohodaka i
intenzivnijeg razvoja, i administrativnu protekciju. Prelivanje dohotka je tako spre
ilo mnotvo privrednih integracija, pogotovu onih koja ukljuuju preduzea iz
razliitih republika.

268

prema radu koji je trino verifikovan nije u potpunosti

funkcionisao. Tako ni doprinosi ulagani u penzijske fondo
ve nisu mogli odraavati distribuciju dohotka prema radu
jer je takva distribucija bila podlona trinim i admini
strativnim disfunkcijama.
Sa Zakonom o osnovnim pravima iz penzijskog i
invalidskog osiguranja iz 1972. godine (Slubeni list SFRJ,
br. 35/72), republike su mogle, u skladu sa svojim specifi
nostima i mogunostima, zakonima propisivati iri obim
prava i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Sprovoe
nje osiguranja bilo je preneto na samoupravne interesne
zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja, tzv. SIZ-ove,
pri emu su republike i pokrajinske zajednice bile udru
ene u Savez zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja.
Godine 1977. formirane su republike samoupravne intere
sne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja. Teritori
jalna organizacija drutvene zajednice je uticala i na redi
stribuciju penzija, te se u lanu 10 ovog zakona kae da se
valorizacija linih dohodaka vri prema kretanju proseka
linih dohodaka na podruju zajednice kod koje se ostva
ruje pravo na penziju. Drutvenim dogovorom utvruje se
iz koje se kalendarske godine uzima prosek linih doho
daka na koji se vri valorizacija linih dohodaka iz ranijih
godina.35
Ono to je novina ovog zakona odnosi se i na propisa
ne uslove za sticanje najmanje starosne penzije. Po zakonu
iz 1964. godine najmanja penzijska osnovica iznosila je 50%
od proseka linih dohodaka ukoliko je ispunjena starosna
granica od 60 godina (za ene 55 godina) i ako je lice bilo
35

Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja (Sl. list SFRJ,

br. 35/72, 18/76, 58/76, 22/78 i 74/80), lan 10, stav 4.

269

u radnom odnosu najmanje 20 godina. U tom sluaju e

penzija za 20 godina staa iznositi 50% penzijske osnovice
dok je za 15 godina staa ona iznosila 40% penzijske osno
vice. Zakonom iz 1972. godine, pravo na starosnu penziju
stie osiguranik kad navri 60 godina (mukarac), odnosno
55 godina ivota (ena) i penzijski sta od 20 godina, dok
visina penzije za 15 godina staa ne moe da iznosi manje
od 35% (za mukarce) odnosno 40% (za ene) penzijskog
osnova. Ovde su ve vidljiva suavanja koja se odnose na
valorizaciju penzijskih osnovica shodno visini linih doho
daka. Takoe, sa zakonom iz 1972. godine penzijska osno
vica predstavlja meseni prosek linih dohodaka koje je
osiguranik, po osnovi svog tekueg i minulog rada, ostvario
u poslednjih 10 godina osiguranja pre ostvarivanja prava
na penziju, ili u bilo kojih uzastopnih 10 godina osiguranja
po izboru osiguranika. Ovim zakonskim propisima su se
pootrili uslovi za odreivanje penzijskih osnovica to je
imalo za cilj usaglaavanje sa optim nivoom produktivno
sti drutvene zajednice.
Ono to se nije reilo u pogledu redistribucije linih
dohodaka shodno produktivnosti rada odraavalo se i na
penzijski sistem gde se, u zavisnosti od linih dohodaka,
preslikavao odnos razvijenih i slabije razvijenih teritorija
u SFRJ. Kako su slabije razvijene teritorije imale nie li
ne dohotke i velike probleme sa otplatama kredita usme
renih u razvoj privrede, te nisu mogle formirati vie cene
svojih proizvoda zbog administrativnih uplitanja, penzije
na ovim teritorijama su bile znatno nie nego u republi
kama koje su imale razvijeniju preraivaku industriju i
povoljnije uslove za formiranje viih cena na unutranjem
tritu. Meutim, penzijski fondovi su uprkos tome aku

270

mulirali znatna sredstva, putem sigurnosnih i valorizaci

onih rezervi, koja su usmeravali u investicione programe
ime se uticalo i na porast zaposlenosti u drutvenoj zajed
nici. Makroekonomski pokazatelji sedamdesetih godina
belee tendenciju ubrzanog zapoljavanja uz usporavanje
rasta produktivnosti, a sve ovo su pratila velika investici
ona ulaganja finansirana uglavnom spoljnim zaduiva
njem. Posledice su se oitovale u godinjem porastu BDP-a
koji je u periodu od 1971. do 1980. godine iznosio 5,9%, dok
je zaposlenost rasla na godinjem nivou za 3,9% uz umanje
nu godinju produktivnost od 1,9%.36 Navedeni procesi su
progresivno doveli do toga da je osamdesetih godina dolo
do krize u penzijskom sistemu. Biva Jugoslavija je poet
kom 1980-ih godina ula u ozbiljnu duniku krizu koja je
trajala do njenog raspada. Nemogunost daljeg zaduiva
nja uz istovremeno servisiranje postojeeg nivoa duga, uti
cala je na pad uvoza, a preko pada uvoza i na pad standarda
graana, kao i uvozno-zavisnih aktivnosti. Pri prosenom
smanjivanju BDP-a od 0,3%, broj zaposlenih lica je pove
avan po prosenoj godinjoj stopi od 1,4% proseno godi
nje, te je produktivnost rada smanjivana po 1,7% godinje.37
Ovakva privredna kretanja uslovila su pojavljivanje defici
ta penzijskih fondova, no uprkos tome, penzijski sistem je
bio uglavnom organizovan na isti nain kao i zakonom iz
1972. godine.
Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalid
skog osiguranja (Slubeni list SFRJ, br, 23/82), donet 1982.
36

Vidi vie na: http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-19552011-bdp-zaposlenost-i-produktivnost/

37

Vidi vie na: http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-19552011-bdp-zaposlenost-i-produktivnost/

271

godine, u veini segmeneta bio je identian sa zakonom iz

1972. godine, ali se njime uvode i neke negativne odredbe
iz prethodnih zakonodavstava. Naime, ovim zakonom se
valorizacija linih dohodaka vrila prema proseku linih
dohodaka u poslednjoj kalendarskoj godini koja prethodi
godini u kojoj osiguranik ostvaruje pravo na penziju. Na taj
nain se penzijski sistem vratio u fazu iz pedesetih godina,
uz jedinu razliku to nije postojao degresivni sistem odre
ivanja penzijskih osnovica. Koeficijenti za valorizaciju li
nih dohodaka iz ranijih godina utvrivali su se svake godi
ne, jedinstveno za sve line dohotke na osnovu statistikih
podataka o kretanju linih dohodaka svih zaposlenih na
teritoriji republike, odnosno autonomnih pokrajina. Sred
stva potrebna za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalid
skog osiguranja radnici u radnom odnosu obezbeuju iz
sredstava line potronje i udruuju ih u okviru zajednice,
u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Sredstva su
se, shodno ovom zakonu, obezbeivala doprinosom iz li
nog dohotka radnika i doprinosom iz dohotka, odnosno
dobiti organizacije, kao i doprinosom iz dobiti i prihoda
koji poslodavac ostvari obavljanjem svoje delatnosti. Kako
su ovi doprinosi indirektno zavisili u velikom delu od kre
ditnog zaduivanja privrede uz opadajuu stopu produktiv
nosti rada, ali i sistema formiranja akumulacije,38 program
stabilizacije stopa doprinosa nije uspevao. Neizbean prati
38

Sistem formiranja akumulacije je pod velom samoupravljanja zapravo bio zasno

van: 1) na centralistiki regulisanoj ekstrakciji i distribuciji; 2) na komplikovanim
depozitno-kreditnim odnosima. Ovakav sistem formiranja akumulacije bio je
osnovni generator investicione euforije sedamdesetih to je uticalo i na hronian
deficit u platnim i trgovinskim bilansima. Godine 1980. deficit trgovinskog bilan
sa je iznosio 6 milijardi dolara, a nediferencirana investiciona politika (disfunkcije
nastale u strukturi investicija) podstakla je procese progresivnih uveavanja tro

272

lac privrednih problema bio je i administrativni aparat ije

je funkcionisanje napravilo znatne probleme, pogotovu na
primeru Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osi
guranje poljoprivrednika.
Imajui u vidu da je penzijsko i invalidsko osiguranje
poljoprivrednika postalo obavezno 1985. godine (s obzirom
na to da su zemljoradnici samo delimino bili obuhvae
ni dobrovoljnim osiguranjem), ono je permanentno bilo u
krizi jer se nije uspeo poveati broj osiguranika zbog loe
postavljenih procedura. Ovaj zakon predstavlja nadograd
nju zakona iz 1982. godine i donet je sa ciljem ukljuivanja
to veeg broja poljoprivrednika u sistem obaveznog pen
zijskog i invalidskog osiguranja. Zakonom iz 1985. su samo
delimino bili obuhvaeni zemljoradnici, lanovi njihovih
domainstava i drugi radni ljudi koji se bave poljoprivred
nom delatnou kao jedinim ili osnovnim zanimanjem.
lan 42. propisivao je da osiguranici sami podnose pri
jave na osiguranje u roku od 30 dana od poetka bavlje
nja delatnou po osnovu po kojem su osigurani, dok e u
suprotnom snositi posledice u vidu novanih kazni pro
pisanih lanom 89. ovog zakona. Kako ovakav nain pri
javljivanja nije doveo do poveanja broja osiguranika, jer
verovatno i nije bilo otrih sankcija od strane drave zbog
nepodnoenja prijava, u novom Zakonu o penzijskom i
invalidskom osiguranju, koji se primenjivao od 01.06.1992.
do 01.01.1997. godine, propisano je lanom 198. stav 3 da
optinska uprava podnosi prijavu Fondu za PIO o poetku,
promeni i prestanku obavljanja poljoprivredne delatnosti
zemljoradnika. Taj zadatak je uglavnom delegiran na slu
kova proizvodnje ime se deficit trgovinskog bilansa jo vie poveavao. Vidi vie
u: Periin, Ivo. 1985. Goropadna inflacija. Novi Sad: Dnevnik. str. 50-92.

273

benike mesnih kancelarija koji nisu imali volje ili znanja

da ovaj veoma vaan posao obave struno, efikasno, a pre
svega u skladu sa vaeim zakonima. Optinske uprave su
imale dunost da dostavljaju sve podatke o promenama
u matinoj evidenciji i vre prijave i odjave osiguranika.
Upravo na ovaj nain stvorena je mogunost za zloupotre
be koje e prouzrokovati brojne probleme, kako za Repu
bliki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, tako i za
zemljoradnike od kojih vei broj nije eleo da uopte bude
osiguran. Zloupotrebe su se deavale tako to su slubenici
optinskih uprava prijavljivali redom sve lanove poljopri
vrednih domainstava bez obzira na uvid u njihovo trenut
no stanje i status. Tako su prijavljivali i one koji ve prima
ju penzije kao i one koji su bili na odsluenju vojnog roka.
Slubenici su lino popunjavali prijave onih koji se nisu
mogli prijaviti na obavezno osiguranje, evidentirali ih i ove
ravali, to je predstavljalo direktno krenje zakona. Godine
1986. izvren je popis poljoprivrednika i poljoprivrednih
domainstava te su na osnovu ovih podataka optinske slu
be vrile prijave na obavezno osiguranje bez uvida u fak
tiko stanje poljoprivrednih domainstava. Takoe, mesne
kancelarije su za tu svrhu koristile i matine knjige roe
nih, birake spiskove, evidencije poreskih obveznika, iako
Poreska uprava godinama nije obavetavala poljoprivred
nike o iznosu neplaenih poreza. Imajui u vidu obavezu
mesnih kancelarija da daju izvetaj o dostavljenim prijava
ma Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osigura
nje (RF PIO), veliki broj poljoprivrednika nikada nije dobio
primerak svoje prijave, a esto je bio sluaj da nisu ni zna
li da su prijavljeni na obavezno penzijsko osiguranje. Ova
situacija daje osnova za sumnju da izvetaji koji su trebali

274

biti upueni RF PIO nisu bili validni. Takoe, simptoma

tina je injenica da Poreska uprava godinama nije vrila
obavetavanje obveznika po osnovu neuplaenih doprino
sa39 te su kasnije nastali veliki problemi. Ovi problemi su
se vremenom gomilali stvarajui dalje probleme, pogotovu
retroaktivnim prijavljivanjem osiguranika. Deavalo se da
se prijava odnosi na odreeni period trajanja osiguranja,
gde se u najeem broju sluajeva radilo o periodu izme
u 1986. i 1990. godine, a da je prijava potpisana i overena i
po deset godina kasnije. Naravno, ovo je ilo na tetu poljo
privrednika jer im je stvarana obaveza plaanja doprinosa
uveana kamatom zbog viegodinjeg neplaanja doprino
sa za ta, zapravo, krivicu moraju snositi institucije penzij
skog osiguranja i optinske uprave.
Ove tendencije su kulminirale krajem 1980-ih godi
na, to je umnogome uticalo na dalji razvoj penzijskog osi
guranja. Poev od 1987. godine Fond za penzijsko i inva
lidsko osiguranje zaposlenih dospeva u stanje finansijske
nelikvidnosti, odnosno nemogunosti da sopstvenim
sredstvima vri redovnu i blagovremenu isplatu penzi
ja i drugih prava, ime je funkcionisanje sistema ozbiljno
bilo dovedeno u pitanje. Naime, pokrivenost ukupnih ras
hoda ukupno ostvarenim prihodima po osnovu uplaenih
doprinosa kontinuirano opada i kree se od 94,1% u 1987.
godini, preko 78,56% u 2000. godini. Uruavanje instituta
drutvenog vlasnitva i samoupravnih principa redistribu
cije dohotka, uvoenje meovitih oblika vlasnitva, terito
39

Osiguranicima su se po istom osnovu (neuplaeni doprinosi) uraunavale kamate

koje su u nekim sluajevima iznosile i po milion dinara a koje su dolazile na napla
tu tek u asu podnoenja prijave za penzionisanje.

275

rijalizacija akumulacije i dezintegracija udruivanja rada

i sredstava, galopirajua inflacija, program dugorone sta
bilizacije, odnosno uvoenje mera tednje, meurepubli
ka trvenja oko raspodele dohotka i sveopta destabilizacija
privrede oznaavali su uvod u mrani scenario 1990-ih.
4. Penzijski sistem u novijim politiko-ekonomskim
okolnostima
Dinamika penzijskih sistema, naravno, nije imuna
na ekonomsko-politike prilike jedne zemlje. Kao svoje
vrstan podsistem, penzije zavise od privrednih kretanja,
stope zaposlenosti, upravljanja tednjom (u koju spadaju
i penzije), indeksacijom penzija, investicionom politikom,
ali i od demografskih tendencija.
Nakon raspada SFRJ, Srbija je u odnosu na bive
republike bila u mnogo loijem stanju. U periodu od 1989.
do 1994. godine BDP je opao za oko 2/3 (Mijatovi et al.,
2008: 12). Tome su doprineli razliiti faktori: raspad SFRJ
te redukcija unutranjeg trita, ekonomske sankcije od
strane UN, hiperinflacija i opadanje realnih zarada, pad
produktivnosti uz neznatne oscilacije u zaposlenosti, ratna
dogaanja koja su vodila isisavanju sredstava iz penzijskih
fondova (pogotovu penzijskih fondova vojnih osiguranika),
poveanje otvorene i prikrivene nezaposlenosti, itd. Tokom
1990-ih godina esto nije isplaivano svih 12 penzija godi
nje, a penzije su 1994. godine na nezakonit nain smanjene
uredbom Vlade Srbije (Mijatovi et al., 2008: 12-13). Totalni
krah penzijskog sistema bio je posledica kraha privrednopolitikog sistema, a 1990-te se pamte i po tome to su pen

276

zije isplaivane i bonovima za struju.40 Takoe, stvoren je

i veliki dug41 prema penzionerima. Dug proistekao iz ka
njenja penzija od po nekoliko meseci bio je nagrizan infla
cijom, posebno 1993. godine, ali i ostalih godina, budui da
je bio stalan, ali ne i revalorizovan. Jo jedan od efekata bio
je taj to je veliki broj ljudi, koji su usled privatizacije ostali
bez posla (kao tehnoloki vikovi ili usled gaenja preduze
a), otiao u prevremenu penziju. Takoe, odnos penzione
ra i aktivnih uplatilaca doprinosa poeo je da se deformie
usled kombinacije nepovoljnih demografskih faktora i ras
tue nezaposlenosti.

40

Problemi u vezi sa penzijama 1990-ih godina bili su reavani i isplatom penzija u

iznosu niem od akontacija penzija prema Uredbi o nainu i dinamici isplate raz
like penzije i novane naknade za pomo i negu (za juli i decembar 1994. godine
i januar i februar 1995. godine), ime je stvoren tzv. mali dug, koji je isplaivan
u bonovima za elektrinu energiju. Takoe, 1999. godine, penzije su isplaiva
ne potvrdom za utroenu elektrinu energiju. Vidi vie u: Obrazloenje predloga
zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
(Slubeni glasnik RS, br. 34/03)

41

Limitiranjem iznosa penzija za period april 1994 - jul 1995. godine, saglasno
Uredbi Vlade Republike Srbije o visini penzija i novanih naknada u periodu pri
mene ekonomskih sankcija Saveta bezbednosti OUN (Slubeni glasnik RS, br.
28/94, 40/94, 50/94 i 59/94), korisnicima penzija isplaivane su manje penzije od
onih koje bi im pripadale prema odredbama zakona, ime je stvoren tzv. veliki
dug.

277

100,0%
90,0%

% penzioneri
% uplatioci doprinosa

80,0%
70,0%
60,0%
50,0%
40,0%
30,0%
20,0%
10,0%
0,0%
1952 1957 1962 1967 1972 1977 1982 1987 1992 1997 2002 2007

Godina

Izvor: (ILO) Penzione reforme u Srbiji iz meunarodnog i regionalnog aspekta. Budimpeta:

International Labor Organisation. 2009. str. 119

Iz gra
fi
ko
na se da vide
ti da je poet
kom 1990-ih
zabeleen pad uplatilaca doprinosa dok se broj penzione
ra poveavao. Dakle, kontingent penzija se naglo povea
va dok se kontingent radne snage smanjuje, a samim tim i
prihodi od doprinosa. Vlada Srbije je 1992. godine poveala
stopu penzijskog doprinosa na 22%, no, bez obzira na ovu
meru, deficit je rastao paralelno sa hiperinflacijom. Visoki
deficit pokrivao se iz primarne emisije novca42 to je poja
42

Ipak, iz 1990-ih godina je preivelo mnjenje da se primarna emisija novca pove

zuje sa hiperinflacijom i monetarnim katastrofama. To ima donekle smisla ako
se misli na dotampavanje para bez realnog pokria u proizvedenim robama i
uslugama. Ali poto je primarna emisija mehanizam kojim Centralna banka poku
ava da predvidi koliinu novca koji je potreban za neinflatorno funkcionisanje
ekonomskog sistema, sve dok postoji pokrivenost novca proizvedenim robama
i uslugama, primarna emisija nije problem jer prati aktuelne privredne parametre.
Ono to se dogaa nakon 2000-ih tie se drugog fenomena u kome primarna
emisija ima sasvim drugaiju funkciju. Ne radi se vie o unutranjim razlozima
usmeravanja primarne emisije, ve o spoljnim razlozima, tanije, o spoljno-trgo

278

alo hiperinflatorne pritiske dodatno obezvreujui pen

zije. Organizaciona promena koja se dogodila uvoenjem
Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 1992. godi
ne pokuala je da formalno uredi statuse razliitih kate
gorija osiguranika. Zato su osnovana, kao posebna pravna
lica, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
zaposlenih, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osi
guranje samostalnih delatnosti i Republiki fond za pen
zijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika. Organizaci
ona diferencijacija penzijskog sistema imala je za cilj da
se struktura dotadanjih nosilaca socijalnog osiguranja
(Samoupravnih interesnih zajednica), koja se faktiki ras
pala, prilagodi novonastaloj situaciji restauracije kapi
talizma, kao i ustanovljenje nove drave. Takoe, bilo je
potrebno uskladiti izjednaavanje privatnog vlasnitva sa
drutvenim i dravnim vlasnitvom pri emu su sredstva
penzijskog fonda (akcije i realni udeli u drutvenim pred
uzeima) bila nezakonito eksproprisana od strane dra
vinskoj politici. Naime, inostrano zaduivanje isto tako doprinosi inflatornim priti
scima, pogotovu ako je javna potronja niska. Kada se drava zaduuje, ona je
primorana da primarnom emisijom stvori koliinu domae valute kako bi konver
tovala devize koje su ule kao kreditni zajam. Ono to se onda dogaa je da se
poveava masa novca domae valute koja nema pokrie u ekonomskom siste
mu Srbije. Ali i dalje stoji pitanje zato je stopa inflacije zadnjih godina u granicama
normale (2011 10,5%, 2012 7,25%, 2013 7,85%, 2014 2,90%). Jedan
od odgovora sastoji se u tome to drava strane kredite upree u popravljanje
velikog trgovinskog deficita. Tako domae firme iz uveane novane mase kupuju
stranu robu i vre plaanja u inostranstvu, te tim istim kreditnim dinarima kupuju
devize utiui na smanjenje novane mase opticajnog dinara. Zato i nema pre
velike inflacije. Kada se drava zaduuje u inostranstvu da bi popunila budetske
rupe, a ne kod centralne banke, krajnji ishod je poveani uvoz u Srbiju. Devizni
priliv po osnovu zaduivanja pomae da se kurs dinara odrava na precenjenom
nivou ime se kontinuirano stimulie uvoz i razara trgovinski bilans, posledino i
platni bilans. U tom smislu inostrano kreditiranje predstavlja odlian mehanizam
za stimulisanje ekonomija, pre svega tuih, jer indirektno stimulie uvoz.

279

ve,43 a povrat od prodaje akcija u vlasnitvu RF PIO samo

delimino osiguran. Nakon 1992. godine, uruavanje dru
tvene strukture, a posledino i penzionog sistema postaje
hronino. Usled potreba finansiranja rata, penzioni fondo
vi su pretrpeli stanovita pranjenja to je u hiperinflacio
nom vrtlogu prolo sve mogue procese rastvaranja. Iako o
tome nema tanih podataka, injenica je da su sredstva iz
akumuliranih penzijskih fondova nestajala i da usled hipe
rinflacije veliki deo tih sredstava nikada nije bio revalori
zovan.
Avramovievim antiinflacionim programom 1994.
godine dolazi do privremene monetarne stabilizacije. Me
utim, 1996. godine stope doprinosa za penzijsko i invalid
sko osiguranje su poveane sa 22% na 29,4% da bi se 1999.
godine stope doprinosa podigle na 32%. Obustavlja se finan
siranje penzija iz primarne emisije, a prihodi od doprinosa
belee realan rast, to utie i na rast penzija. Deficit pen
zionog fonda se pokriva transferima iz budeta to u kon
tekstu nove ekonomske politike oznaava poetak podr
avljenja RF PIO iako su formalno institucije socijalnog
osiguranja izuzete iz dravne svojine. Samim tim, poinje
se sa liberalnom ideolokom propagacijom nesposobnosti
i neefikasnosti RF PIO44 koja je danas dovela do toga da
43

O ovome vie u poslednjem poglavlju ovog rada koje se bavi problematikom imo
vine RF PIO.

44

Uprkos injenici da je RF PIO jo 1990-ih bio protivzakonito podravljen, za im

je sledilo njegovo imovinsko rastvaranje, nakon 2000. godine se sa formiranjem
liberalnog diskursa institucija RF PIO esto sagledavala i tumaila kao sedite
lenjivaca i neradnika koji nepoteno ive na raun drave. Liberalni diskurs kao
teinu osu u svojoj argumentaciji zagovara privatnu efikasnost pri upravljanju pri
vredom, a time i penzijskim sistemom. Otuda i proliferacija radova na temu priva
tizacije penzijskog sistema. Ali u sistemu u kojem koegzistiraju razliite interesne
grupe i klasne frakcije, i koje tee da postanu deo dravnog aparata kroz ulazak u

280

skoro sva istraivanja penzijskog sistema Srbije zagovara

ju uvoenje II stuba45 penzijskog sistema, tanije, njegovu
kapitalizaciju i privatizaciju.
Penzioni sistem je 1999. godine bio dodatno pogoen
jer je usled bombardovanja i dalje privatizacije, ukupna
privredna aktivnost zemlje smanjena za 18%. To je utica
lo na ve disfunkcionalno stanje u odnosu broja aktivnih
osiguranika i penzionera gde je 1999. godine zabeleen
odnos od 1:2. Godine 2000. Srbija je brojala 1,5 miliona
penzionera, od ega u RF PIO zaposlenih otpada preko 1,2
miliona. Prosena penzija je iznosila preko 90% prosene
plate, a zaposlenima koji su se penzionisali tokom 2001.
godine sa punim staom penzije su u proseku bile vee od
prethodnih plata. Udeo izdataka za penzije u drutvenom
razne komisije, radne grupe i ekspertske timove, nemogue je oekivati politiku
homogenizaciju jer je politika polje ispresecano suprotstavljenim interesima. Zato
se u liberalnim pristupima esto pojavljuju i kompromisna reenja koja oprav
davaju politiku Vlade u pogledu statusa RF PIO. U ovim radovima se preesto
zanemaruje injenica da je penzijski sistem specifina formacija dravnog javnog
duga. To svakako zanemaruje i drava kada tvrdi da uestvuje sa preko 40%
sredstava u vidu dotacija RF PIO. Penzijski sistem je sa oko 75% sredstava vrsta
individualne tednje koju garantuje drava, specifina vrsta javnog duga. Preosta
lih 25% su davanja koja sama Vlada, na teret republikog budeta, svojim odlu
kama odobrava za penzije borcima oslobodilakih ratova, za beneficirani radni
sta odreenim slubama (policija, rudari, i dr.), za nacionalne penzije umetnicima
i zaslunim sportistima, te naknade akademicima i druga socijalna i invalidska
davanja u skladu sa ciljevima Evropske socijalne povelje. Prema tome, samo je
ovaj drugi blok penzijskih oblika, iskljuivo vezan za dravni budet. Meutim,
ovakvu diferencijaciju je skoro nemogue nai u aktuelnim radovima koji se bave
penzijskim sistemom. Vidi vie u: Reforma penzionog sistema i imovina Fonda
PIO. Beograd: Udruenje sindikata penzionera Srbije. 2014. str. 21.
45

Prema terminologiji Svetske banke I stub ini javno finansiran penzijski sistem
zasnovan na principu meugeneracijske solidarnosti, II stub predstavlja obave
zno privatno penzijsko osiguranje, dok III stub predstavlja dobrovoljno penzijsko
osiguranje.

281

proizvodu je dostigao blizu 15%. Zateeni su veliki dugovi

u sistemu: u fondu zaposlenih veliki dug u iznosu od 2,5
mesenih izdataka za penzije i kanjenje u isplati penzija
za 2 meseca, dok je u fondu poljoprivrednika kanjenje u
isplatama dostiglo ak 23 meseca (Mijatovi, Hiber, 2008:
12-13).
Godinu dana nakon petooktobarske revolucije stu
pila je na snagu prva reforma penzijskog sistema u okviru
koje se stopa doprinosa smanjuje sa 32% na 19,6%. Raste
reenje zarada je trebalo podstaknuti nova zapoljavanja i
uticati na suavanje sive ekonomske zone, no, ovom merom se uticalo samo na realan rast zarada usled smanjenog
optereenja doprinosima. To je prouzrokovalo negativne
posledice u penzijskom sistemu jer je priliv od doprinosa
drastino smanjen, a zaposlenost stagnirala.

u%

Kretanje zarada i realan rast

50
40
30
20
10
0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvor: B. Mijatovi; D. Hiber. 2008. Kapitalizacija penzijskog osiguranja u Srbiji. Beo

grad: Centar za liberalno-demokratske studije. str 13

Ovim zakonom je pomerena starosna granica za pen

zionisanje: za ene sa 55 na 58 godina, a za mukarce sa
60 na 63. Time se elelo uticati na srednjorono smanjenje

282

broja penzionera. Kako je zvanino zauzet stav da e nova

ekonomska politika zemlje zavisiti u velikoj meri od efeka
ta daljih privatizacija, ali i od inostranog zaduivanja, sfe
ra penzionog osiguranja bila je ureivana shodno merama
strukturalnog prilagoavanja i fiskalne stabilizacije. Kako
nije dolo do poveanja zasposlenosti, prihodi u penzij
skom sistemu su poeli opadati, a transferi iz republikog
budeta bili su poveani. Takoe, uvodi se mera indeksaci
je penzija putem kombinovane vajcarske formule sa jed
nakim ponderom (50% indeksiranje zaradama i 50% indek
siranja cenama, tj. trokovima ivota). Cilj ove mere bilo
je spreavanje paralelnog rasta penzija sa zaradama kako
bi se smanjio budetski deficit, odnosno, deficitno finan
siranje penzija. Efekti prve reforme nisu bili znatni, ali je
uspostavljena praksa redovne isplate 12 penzija godinje.
Reformski zahvati su imali za cilj smanjenje uea pen
zija u BDP-u, ali ako pogledamo podatke RF PIO, videe
mo da je stopa uea penzija u BDP-u nakon 2001. godine
oscilirala uz tendenciju rasta.
Uee rashoda za penzije u BDP-u
2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

10,8

11,2

10,9

11,0

11,6

11,2

12,2

13,4

Izvor: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu (bez vojnih osiguranika). Dostupno na:
http://www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/nastava/Novi%20Studijski%20Prog rami/
III%20godina/FinansijskiPosrednici/Vezbe/Penzijski%20sistem%20Republike%20Srbije.pdf

Rast penzija u 2001. godini doveo je i do poveanja

uea penzija u drutvenom proizvodu, na 10,8% u 2002.
godini. Kako je brzi rast realnog drutvenog proizvoda u
2004. i 2005. godini (8,4% i 5,4%) delimino pratio rast real

283

ne prosene penzije (5,7% i 7,0%), dolo je do zanemarivog

opadanja uea penzija u drutvenom proizvodu (10,9%
u 2004. godini). I pored izvesnog smanjenja u odnosu na
2003. godinu, uee je 2006. godine znatno vee nego 2001.
godine (za 0,6%). Ukupna ocena finansijskih efekata novog
modela indeksacije penzija moe biti sledea: usporen je
rast penzija u odnosu na prosene zarade novim nainom
indeksacije, ali je usled niske stope zaposlenosti i smanje
ne produktivnosti rada, uee penzija u BDP-u i dalje veli
ko, a deficitno finansiranje sistema i dalje neminovno.
Nakon formiranja dravne zajednice Srbije i Crne
Gore celokupna nadlenost u oblasti socijalnog osiguranja
prela je na drave lanice.
Donoenjem Zakona o penzijskom i invalidskom
osiguranju 2003. godine, drugi paket reformi penzijskog
sistema podrazumevao je izvesne parametarske prome
ne. Novina ovog zakona odnosila se na obuhvat obaveznih
doprinosa po osnovu ugovora o autorstvu, kao i ugovora o
radu u studentskim zadrugama. Ova mera je uticala na
pojaanje prihodne strane penzijskog fonda za nekoliko
milijardi dinara, s tim da su poveane i budue obaveze
RF PIO s obzirom na to da ta stavka nadalje ulazi u penzij
sku osnovicu. Takoe, uvedena je metodologija bodovnog
sistema obraunavanja penzija, a obraunski period koji se
uzima u obzir je proiren na period od 1970. godine. Pen
zija u isplati i opti bod usklaivali su se etiri puta godi
nje na osnovu kretanja trokova ivota i prosene zarade
zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu,
i to u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta
(odnosno pada) trokova ivota i polovine procenta rasta
(odnosno pada) zarada.

284

Ovde bi trebalo odvojiti sistem definisane isplate

penzije koji je vaio do 2003. godine od bodovnog sistema.
U standardnom (tradicionalnom) sistemu sa unapred defi
nisanom penzijom naknada zavisi od: 1) obraunske (akru
alne) stope po godini staa koja, kao kljuni parametar,
pokazuje koji procenat zarade ulazi u obraun penzije za
jednu godinu staa; 2) od mere individualnih zarada (valo
rizacija i obraunski period); 3) broja godina staa tokom
kojih se doprinos uplaivao. Obraunski period je po stari
jim zakonima iznosio deset uzastopnih godina osiguranja
koje su za osiguranika najpovoljnije, a valorizacija se vrila
na osnovu rasta neto zarada. Akrualna stopa nije bila line
ralna, ve se menjala u zavisnosti od broja godina staa.
Za mukarce, akrualna stopa je iznosila 2,33% za prvih 15
godina staa, a zatim 2% za svaku narednu godinu. Za ene
za prvih 15 godina staa akrualna stopa je iznosila 2,66%,
zatim se uveavala po 3% za narednih 5 godina, a za svaku
godinu preko 20 godina staa stopa je iznosila 2%. Maksi
malna penzija iznosila je 85% penzijske osnovice, a mini
malna 35%. Kod bodovnog sistema odnosi su slini ali je
opti bod u Srbiji podvrgnut indeksaciji cenama. Indeksa
cija podrazumeva usklaivanje tj. podizanje iznosa penzija
u isplati tokom perioda penzionisanja, za razliku od valori
zacije koja obuhvata period pre penzionisanja.
Da bi se priblino izraunala penzija na osnovu
bodovnog sistema, zaradu iz svake godine od 1970. treba
podeliti sa godinjom prosenom republikom zaradom u
toj godini. Tako se dobija koeficijent za tu godinu. Svi koe
ficijenti se onda sabiraju, podele brojem godina za koje
su raunati, a onda se dobijeni proseni lini koeficijent

285

pomnoi godinama staa. Mnoenjem linog koeficijenta

i staa dobija se sopstveni lini bod.
LB = LK RS
LB - Lini bod, LK - Lini koeficijent, RS - Radni sta
Lini bod se mnoi s vrednou opteg boda shodno
sledeoj formuli:

bod

PN = LB OB
PN penzijska naknada, LB lini bod, OB opti

Lini bod je jednak sumi godinjih linih koeficije

nata osim u sluajevima kada sta osiguranja nije jednak
penzijskom stau.46 S obzirom na to da je vrednost opteg
boda povezana sa njegovom indeksacijom, a u Srbiji se on
indeksira shodno cenama, odnos opteg boda u toj godini
i prosene zarade u privredi u bodovnom sistemu e se iz
godine u godinu smanjivati ukoliko se opti bod ne indek
sira sa rastom zarada na nivou cele privrede. Na primer,
ako se opti bod indeksira samo sa rastom cena, onda e on
biti isti (u stalnim cenama) svake godine dok e prosena
zarada u privredi u pogledu rasta varirati iz godine u godi
nu. To znai da e se iz godine u godinu odnos opteg boda
i prosene zarade u privredi smanjivati. Odnos e ostati
nepromenjen u smislu praenja penzija shodno zaradama
samo u sluaju indeksacije opteg boda sa realnom zara
dom. Uvoenje bodovnog sistema baziranog na modifiko
46

Penzijski sta je neto iri pojam, pored staa osiguranja (radni sta, ukljuujui i
beneficirani) ukljuuje i poseban sta (dodatak za ene sa troje dece). Vidi vie u:
Stani, Katarina. 2010. Penzijski sistem u Srbiji: dizajn, karakteristike i preporuke.
Beograd: Centar za liberalno demokratske studije. str. 38-39.

286

vanoj vajcarskoj formuli znailo je budetske utede, ali je

zato uticalo na stagnaciju penzija. (...) (K)ada valorizacija/
indeksacija ne uzima u potpunosti u obzir realni rast zara
da, efekti na penzijska primanja nee biti jednaki za tra
dicionalni sistem unapred definisane penzije i za bodovni
sistem primanja e biti manja u bodovnom sistemu. To je
zbog toga to e obraunska stopa kod bodovnog sistema
(odnos opteg boda i prosene zarade) konstantno opadati,
dok je obraunska stopa u tradicionalnom sistemu fiksna
(Stani, 2010: 22-23). U tom kontekstu je redistribucija pen
zija znaila dalje uruavanje standarda penzionera.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzij
skom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine predvie
no je da se penzije i opti bod usklauju dva puta godinje
samo s kretanjem trokova ivota, s tim to je postojala tzv.
prelazna faza u kojoj su se od 2006. do 2008. opti bod i
penzije indeksirale modifikovanom vajcarskom formu
lom, koja je iz godine u godinu u sve manjem i manjem
procentu uzimala u obzir kretanja zarada (37,5% u 2006.
godine, 25% u 2007. i 12,5% u 2008). Vlada Srbije je obezbe
dila postepeni prelaz na novi reim kako bi se ublaile pro
mene, ali i politike posledice ovih promena. Dve su stva
ri predviene za tranzicioni reim: 1) prelaz sa vajcarske
formule na trokove ivota je izveden postepeno do 2009.
godine; 2) posebnom klauzulom je obezbeeno da se pro
sena penzija ne moe u sledee tri godine (do kraja 2008.)
smanjiti ispod 60% prosene zarade i da se u tom sluaju
vre vanredne korekcije i prosena penzija podie na 60%.
Ovim drugim se privremeno negirao uspostavljeni indek
sacioni mehanizam uvoenjem kombinovane indeksacije
trokovima ivota i zaradama. Naime, neko vreme se, do

287

snienja odnosa prosene penzije i zarade na 60%, koristi

indeksacija trokovima ivota, a u tom trenutku se prela
zi na indeksaciju zaradama do kraja trogodinjeg perioda.
Tako je u januaru 2008. godine dolo do vanrednog uskla
ivanja od 11% po ovom lanu. Takoe, u oktobru iste godi
ne je dolo do jo jednog vanrednog usklaivanja (dodatnih
10% na redovno usklaivanje) kao odgovor na zahtev koali
cionog partnera u aktuelnoj Vladi Srbije. Nakon toga dola
zi do zamrzavanja penzija koje faktiki traje i do danas.
Treba imati u vidu da je indeksacija penzija deo
mehanizma tednje u okviru fiskalne konsolidacije. Razlog
zato se tedi kroz indeksaciju penzija, a ne valorizacijom
zarada je taj to ako bi se utede pravile odabirom formule
koja kombinuje zarade i cene, kako za valorizaciju tako i
za indeksaciju penzija u isplati, pojedinani penzioneri bi
osetili znaajan pad prihoda u trenutku odlaska u penziju,
ali bi se kasnije njihov ivotni standard blago poboljavao.
Kada se smanjenje trokova obavlja samo putem indeksa
cije penzija sa cenama, a valorizacija zaradama, pojedinac
se u tom sluaju suoava sa manjim padom prihoda u tre
nutku penzionisanja, ali ivotni standard ostaje na istom
nivou tokom itavog perioda penzionisanja. Ako se ima u
vidu da su u Srbiji nakon 2010. godine uvedeni mehanizmi
valorizacije i indeksacije iskljuivo prema cenama, onda je
jasno da su okolnosti i vie nego nepovoljne za penzionere.
Takoe, zakonom iz 2005. godine podignuta je i starosna
granica: za mukarce sa 63 na 65 godina a za ene sa 58
na 60.
Nakon velikih sindikalnih protesta usled kojih je
Zakon o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i
invalidskom osiguranju povuen iz skuptinske procedure

288

2010. godine, Vlada Srbije je odluila da ue u pregovore

sa sindikatima. Predstavnici pet sindikalnih organizacija
prihvatili su ponudu Vlade da minimalna penzija (penzija
koja se isplauje onim licima koja su zbog ogranienog vre
menskog perioda pri uplati doprinosa ostvarila pravo na
niu penziju od one koja je zakonski definisana kao mini
malna) u Srbiji iznosi najvie 27% prosene zarade, s tim
da se u zakon unese i posebna odredba koja odreuje donji limit prosene osnovne penzije na 60% prosene plate.
Vlada je zaobila zahtev na nain da predlog nije zakonski
kodifikovan ve je ostalo na tome da sindikati i vlada pre
govaraju kada prosena penzija padne ispod 60% prose
ne plate. Usvajanjem novog predloga Zakona o penzijskom
i invalidskom osiguranju iz 2010. godine (Slubeni glasnik
RS, br. 101/2010) Srbija je ispunila uslov prema MMF-u
u smislu odobrenja revizije standby aranmana vrednog
380 miliona evra. Kako se Zakonom o budetskom siste
mu iz 2010. godine (Slubeni glasnik RS, br. 73/2010) i dalje
odravala granica nepovoljne indeksacije penzija sve dok
se njihovo uee u BDP-u ne smanji ispod 10%, penzije
su realno zaostajale u odnosu na zarade. Kako je na kraju
ipak zakon donet u pregovorima izmeu sindikata i vlasti,
sistem indeksacije je ponovo promenio timung. Izvre
na je promena naina usklaivanja penzija tako to su se
usklaivale penzije prve dve godine (od 1. aprila 2011. i 1.
aprila 2012. godine) u procentu koji predstavlja zbir procen
ta rasta (pada) potroakih cena u prethodnih est mese
ci, i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta
BDP-a u prethodnoj kalendarskoj godini. Penzije su se
usklaivale dva puta godinje (1. aprila i 1. oktobra) sa kre
tanjem potroakih cena u prethodnih est meseci, s tim

289

to bi se u sluaju da BDP u prethodnoj kalendarskoj godi

ni poraste vie od 4%, usklaivale u procentu koji predsta
vlja zbir procenta rasta (pada) potroakih cena i procenta
koji predstavlja razliku izmeu realne stope rasta BDP-a u
prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%.
Kretanje bruto domaeg proizvoda
6

5,4

5,4

5
4

3,8

3,6

3
2

1,6
1,0

1
-3,5

-1,3

-0,8

-2,5

-2,5

-1
-2
-3
-4

2005.

2006.

2007.

2008.

2009. 2010.

2011. 1Q2012. 2Q2012. 3Q2012. 2012.

Izvor: Biznis i finansije. Dostupno na: http://bif.rs/2013/04/recesija-u-srbiji-u-2012-neza

poslenost-najvise-brine/

S obzirom na to da 2012. godine kretanje BDP-a bele

i pad u sva 4 kvartala, dok cene belee rast,47 indeksaci
jom opteg boda se ne omoguuje realan rast penzija (za
47

U 2011. godini cene proizvoaa industrijskih artikala poveane su u proseku za

14% u odnosu na 2010. godinu. Rast cena se dogodio u oblasti sledeih proiz
voda: cene nafte i gasa belee rast od 34%, cene uglja od 25,6%, cene prehram
benih proizvoda od 22,6%, cene odee od 18,9%, cene el. energije od 16,9%,
cene pia od 12,8%, cene hemikalija i hemijskih proizvoda od 12,2%. Vidi vie u:
Statistiki godinjak Republike srbije 2012. Beograd: RZS. 2012. str. 163.

290

procenat koji je vei od 4% rasta BDP-a). Bodovna formula

je vrlo osetljiva na indeksaciju opteg boda i ukoliko ne uzi
ma u obzir kretanje zarada dovodi do znaajnog pada sto
pe zamene.48 Ovakva indeksacija bi dovela do pada stope
zamene u narednih deset godina za vie od 12 procentnih
poena, zavisno od kretanja realnih zarada. Jedino ukoli
ko BDP realno bude rastao za najmanje 2 procentna poe
na vie od realnih zarada, nee doi do tako dramatinog
pada stope zamene. Ako pogledamo efekte recesije u Srbiji
u periodu od 2009. do 2012. godine, i odnos BDP-a i rasta
zarada, onda su jasne posledice koje se odnose na sistem
indeksacije.
Efekti recesije
BDP

2001-2008

Preraivaka
ind.

2009-2012

Investicije
Izvoz roba
Uvoz roba
Zaposlenost
Zarade
Inflacija
Budetski
deficit

-10

-5

10

15

20

25

Izvor: Izvetaj o razvoju Srbije 2012. Beograd: Ministarstvo regionalnog razvoja i lokal
ne samouprave. 2013. str. 6
48

Stopa zamene predstavlja procentualni odnos poslednje plate i prve penzije.

291

Uporedimo iznose prosenih penzija od 2010. godi

ne do danas. Prema podacima iz statistikih biltena RZS,
2010. godine je prosena starosna penzija iznosila 25.195
dinara. Prosena invalidska penzija iznosila je 20.054
dinara dok je prosena porodina penzija iznosila 16.048
dinara. Godine 2011. su starosne penzije iznosile 26.683
dinara, invalidske 21.312 dinara i porodine 17.131 dinara.
Za 2012. godinu starosne penzije su iznosile 28.585 dinara,
invalidske 22.786 dinara i porodine 18.920 dinara.49 Ako
imamo u vidu da je 2012. penzijski fond vojnih osiguranika
prikljuen jedinstvenom RF PIO, onda je razumljivo pove
anje iznosa prosenih penzija u odnosu na 2011. godinu,
s obzirom na to da je prosena penzija vojnih osiguranika
skoro dvostruko vea nego prosena starosna, a skoro tro
struko vea od prosene porodine penzije.50 Iako se pro
sena penzija za sve korisnike 2012. godine kretala oko 55%
prosene neto zarade, struktura penzionera je, iako hete
rogena, takva da vie od 2/3 penzionera prima penzije koje
ne mogu osigurati ni ivotni minimum. ak i ako se uzmu
u obzir medijalne vrednosti, poveanje penzija se realno
skoro i nije dogodilo uprkos tvrdnji aktuelnih vlasti da su
se penzije uveale za 20% od 2008. godine do danas. Aktu
elni premijer, Aleksandar Vui, i ministar rada, Aleksan
dar Vulin, odgovorili su na albe sindikata i penzionera na
otre mere smanjenja penzijskih prava povodom usvajanja
zakona o PIO iz 2014. godine, da je vanredno poveanje
penzija u periodu od 2008 do 2014. godine osnovni razlog
za poveanje budetskog deficita.51 Samovoljni statistiki
49

Statistiki godinjak Republike srbije 2012. Beograd: RZS. 2012. str. 163.

50

Vidi detaljnije: http://www.makroekonomija.org/penzije/penzije-u-srbiji-ii-2012/

51

Vidi detaljnije na: http://sindikalizam.org/2014/11/28/odluka-o-smanjenju-penzi

ja-suprotna-ustavu-i-zakonu/

292

fantazam vladajuih politikih struktura ne samo da nije u

stanju da precizno razdvoji razne uzroke budetskog defi
cita, ve demonstracijom vlastite politike moi iskrivljuje
statistike podatke koje objavljuje jedna dravna instituci
ja, Republiki zavod za statistiku. Poto se uee penzi
ja u BDP-u nije smanjilo, tavie, prelo je 14%, i poto je
standardna alopojka vlasti o tome kako finansira vie od
1/3 penzija, sve okolnosti za novu parametarsku reformu
su bile spremljene, uprkos injenici da se od javnosti krije
nesamostalnost RF PIO.52 Sa zakonom iz 2010. godine je
bilo potrebno poveati uee od doprinosa za beneficirani
radni sta te su vojni penzioneri preli u RF PIO; bilo je
potrebno napraviti izmene u indeksaciji te su penzije stag
nirale; bilo je potrebno smanjiti minimalnu penziju na 27%
prosene zarade, to se uinilo; bilo je potrebno odrediti rok
od 10 godina koliko lice mora da provede na odreenom
radnom mestu da bi ostvarilo pravo na beneficirani sta,
ili 5 godina, ukoliko je utvrena invalidnost bez obzira na
injenicu da je poslodavac realno u mogunosti da radnika
koji radi devet godina i 11 meseci dri na istom radnom mestu,
a onda ga premesti na neko drugo kako bi izbegao uveana pla
anja za njegov sta. Sve je ovo bilo potrebno, ali i neto vie.
Zato je poslednjim Zakonom o izmenama i dopuna
ma zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slu
beni glasnik RS, br. 34/200375/2014) iz 2014. godine, na
52

Ovo pogotovu ako se ima u vidu da drava (Agencija za privatizaciju) prodaje

akcije i realne udele u privatizovanim preduzeima, a koja su bila u vlasnitvu RF
PIO, pri emu RF PIO nema nikakvu autonomiju u pogledu upravljanja svojim
sredstvima. Tako da pria o tome da su transferi iz budeta za RF PIO uzrokovali
ogroman budetski deficit nema smisla ako se uzme u obzir da je transfer iz repu
blikog budeta ka RF PIO zapravo transfer koji potie iz nekontrolisane prodaje
svojine RF PIO.

293

mala vrata, skoro neprimetno, ulo u problematiku pen

zija jo jedno hiperracionalno parametarsko udo. Ovog
puta, najavljene su ozbiljne utede u budetu jer, navodno,
poslednjim zakonom stvaraju se uslovi za toliko iekivanu
budetsku konsolidaciju u kojoj penzije, u dominantnom
politikom diskursu, po pravilu, predstavljaju remetilaki
faktor. No, nakon ovog zakona penzije e se pripitomiti.
Najvanija novina koju uvodi novi zakon odnosi se
na izjednaavanje uslova za sticanje prava na starosnu
penziju izmeu mukarca i ene. Zaposleni stie pravo na
starosnu penziju kada navri 65 godina ivota i najmanje
15 godina staa osiguranja. Zakonodavac predvia prelazni
period za izjednaavanje ovog staa koji se odnosi na zapo
slenu enu u trajanju od 2015. pa do 2031. godine. Uslov za
sticanje prava na starosnu penziju poveava se u periodu
od 2015. do 2020. godine za est meseci, dok se u periodu od
2020. do 2031. godine poveava za dva meseca, sve dok se
u potpunosti ne izjednae uslovi za sticanje prava na staro
snu penziju za enu i mukarca. Takoe, uvedeni su penali
za prevremeno penzionisanje. Primera radi, ukoliko lice
ode u prevremenu penziju sa 60 godina, po novom zakonu
e umanjenje po osnovu penala iznositi 20,4%. Ukoliko pro
sena penzija sa ispunjenim uslovom od 65 godina izno
si, recimo, 24.200 dinara, onda e lice koje se sa 60 godina
penzionisalo imati umanjenje od skoro 5.000 dinara. Dakle, raspon umanjenja ide od 4,08% za godinu dana ranijeg
penzionisanja, do 20,4% za penzionisanje u ezdesetoj godi
ni. Ukoliko je pak obraunati iznos prevremene starosne
penzije nii od najnie penzije (koja je u julu 2014. iznosi
la 13.288 dinara), korisniku sa niom penzijom e biti pri
pisan iznos minimalne penzije. Oni koji steknu uslov za

294

starosnu penziju, ali nemaju dovoljno godina staa ii e

na minimum koji zakon predvia, a to je 15 godina staa.
Takoe, po novom zakonu nova granica radnog staa do
2032. godine bie 45 godina to znai da e mladi ljudi, koji
su se rano zaposlili biti doslovno kanjeni jer nee ispunja
vati starosnu granicu, ali e imati dovoljno radnog staa.
U tom smislu morae due raditi zbog ispunjenja starosne
granice. Ali e to, sa druge strane, uticati i na uveanje visi
ne njihove penzije ako ih ikada doekaju.
to se tie odredbi o posebnom stau, ranijim zako
nom bio je predvien poseban sta za enu koja je rodila
tree dete, te joj se po tom osnovu uraunava u posebni
sta vreme u trajanju od dve godine. Nakon izmena, pored
navedenog, predvien je poseban sta i za enu koja je rodi
la jedno dete u trajanju od est meseci i enu koja je rodila
dvoje dece u trajanju od godinu dana. Navedena odredba
je ustanovljena u cilju vee zatite zaposlenih ena, ali u
kontekstu celokupne ekonomske politike drave, karak
ter ovih odredbi ne predstavlja nikakav podsticaj u smislu
realne populacione politike.
Izmene zakona tiu se i propisa koji reguliu pravo
na porodinu penziju. Predvieno je i da se korisniku poro
dine penzije ne obustavlja isplata u sluaju kada ostvaruje
ugovorenu naknadu, tj. ukoliko radi, na mesenom nivou
u iznosu niem od najnie osnovice, vaee u momen
tu uplate doprinosa (odnosno brie se ogranienje iznosa
od 50% osnovice koja je, npr. u julu iznosila 20.198 dina
ra). Dosadanjim odredbama se porodina penzija obusta
vljala i u sluaju da se ostvarivala ugovorena naknada na
mesenom nivou u iznosu do polovine od najnie osnovice,
vaee u momentu uplate doprinosa. Zakonska novina tie

295

se prava uivalaca porodine penzije koji rade. Dakle, oni

nee izgubiti pravo na primanje porodine penzije, ukoliko
ugovorena zarada od 1. januara 2015. godine bude nia od
najnie osnovice osiguranja u tom trenutku, to bi u ovom
asu bilo oko 20.000 dinara. Na ovaj nain se korisnicima
porodine penzije, a posebno imajui u vidu njihove veoma
male iznose, obezbeuje mogunost neto veeg dodatnog
prihoda.
Takoe, novim zakonom su stope doprinosa pove
ane sa 22% na 26% (14% na teret zaposlenih i 12% na teret poslodavca). Ova mera bi, navodno, trebalo da pojaa
fiskalnu disciplinu ali i donese utede budetu. Novim
zakonom je promenjen i sastav Upravnog odbora RF PIO
dok je Nadzorni odbor ukinut. Odnos 4:3, izmeu pred
stavnika Vlade i svih ostalih uesnika,53 jasno govori da je
ovu oblast Vlada proglasila strateki vanim poljem za svo
ju intervenciju.
Ovakve autoritarno-etatistike tendencije su u Srbi
ji prisutne ve dui niz godina, no treba imati u vidu da
nijedna vlast do sada nije u tolikoj meri nagrizla i umanjila
steena socijalna prava. Jo jedan od poteza aktuelne vlasti
ovo dokazuje. Antisocijalna politika domiljatost aktuel
ne vlade je, u okviru mera za smanjenje budetskog defici
ta, jednim administrativnim potezom selektivno smanjila
penzije. Prema novom planu, a u skladu sa izbegavanjem
rezova za veliki deo glasakog tela koji glasa za aktuelnu
politiku opciju, penzije do 25.000 dinara nee biti umanji
53

Vlada po novom zakonu imenuje 4 predstavnika UO RF PIO, dok ostala 3 ine

predstavnici osiguranika, poslodavca i penzionera. Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije (preko Udruenja sindikata penzionera Srbije) i
Savez penzionera delegiraju po jednog lana UO RF PIO.

296

vane.54 Primanja penzionera izmeu 25.000 i 40.000 dina

ra bie umanjena po sledeoj formuli: kada se od iznosa
penzije oduzme neumanjiv iznos od 25.000 dinara, razlika
se mnoi sa 0,22. Ako penzija, primera radi, iznosi 35.000
dinara, odbije se 25.000 dinara, dok se preostalih 10.000
dinara pomnoi sa 0,22 odsto. Umanjenje tada iznosi 2.200,
a penzija koju e taj penzioner dobijati, iznosi 32.800 dina
ra. Predvianja vlade su da e se ostvariti utede, na ime
penzijskih naknada u bruto iznosima, u iznosu od oko 12
milijardi dinara godinje, to zaista predstavlja zanemar
ljiv bilansni uinak ako se ima u vidu da se samo za sub
vencije, nakon rebalansa budeta iz 2014, planira izdvojiti
93,7 milijardi dinara.55
Smanjenje plata i penzija sigurno nee znatnije
umanjiti budetski deficit. Naprotiv, problemi koje e iza
54

Nakon smanjenja penzije iznad 25.000 dinara, predsednik vlade je u skuptin

skoj raspravi o rebalansu budeta za 2014. i o budetu za 2015, odranoj 22.
decembra 2014. godine, poruio da vie nee biti smanjenja penzija i da graa
ni ubudue mogu oekivati samo boljitak. Meutim, Narodna skuptina je 25.
12. 2014, dopunila Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (lan 80. b) koji
glasi: Izuzetno od lana 80. ovog zakona, za vreme primene Zakona o privre
menom ureivanju naina isplate penzija () penzije se mogu poveavati samo
u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem i zakonom kojim se ure
uje budet. lan 80. od kojeg se ovom odredbom odstupa, predvia da e se
visina penzija usklaivati shodno trokovima ivota svakog 1. aprila i 1. oktobra.
Poto trokovi ivota stalno rastu, za oekivati je da e se taj trend nastaviti i u
2015. godini. S obzirom na rekordno restriktivan budet za 2015. godinu, citirana
odredba e obustaviti estomeseno usklaivanje penzija sa uveanim trokovi
ma ivota, ili, u najboljem sluaju, uiniti da stopa rasta penzija bude znatno nia
od stope rasta trokova ivota. Ovim merama se zapravo kri Ustav (lan 20.
stav 2) kao i Evropska socijalna povelja (lan 12. taka 1-3) kojom se obavezuju
sve lanice Saveta Evrope da se sistem socijalne sigurnosti odrava i postepeno
podie na vii nivo.

55

Vidi vie na: http://akter.co.rs/26-ekonomija/107599-rebalansom-bud-eta-sub

vencije-ve-e-za-15-8-odsto.html

297

zvati tiu se prvenstveno standarda penzionera i smanje

nja javne potronje. Ako se ima u vidu da iz line potronje
graana PDV uestvuje sa vie od 50% u budetu, onda je
jasno da e se ovim merama naneti gubitak upravo repu
blikom budetu. Fiskalna disciplina kroz poveanje
fiskalnih nameta u direktnoj je vezi sa pogrenom eko
nomskom politikom u zemlji, jer rast poreza vodi smanje
nju privredne aktivnosti, poveanju nezaposlenosti, gae
nju radnih mesta, rastu sive ekonomske zone, i, po obiaju,
nepravednoj redistribuciji od siromanih ka bogatijima.
Iako se na prvi pogled moe initi da se selektivnim sma
njenjem penzija vri egalitarnija redistribucija, efekti do
kojih e ovakva redistribucija dovesti bie jedino usmereni
na egalitarizaciju bede. Uostalom, to pokazuju i gore nave
deni podaci.

4.1. Demografski pokazatelji starosne strukture

stanovnitva
Uticaj koji politika ima na demografska kretanja je
nesumnjiv te opta demografska situacija u zemlji, kao i
bioloka reprodukcija njenog stanovnitva, zavise od eko
nomsko-politikih kretanja. Odliv mozgova iz zemlje, uki
danje steenih socijalnih prava kao deo paketa mera ted
nje, smanjenje ivotnog standarda stanovnitva, porast
kriminala, porast stope samoubistava, hronina nezapo
slenost, porast stope apsolutne eksploatacije radnog sta
novnitva, eksplozija beskunika, siromatvo starih ljudi,
samo su neki od fenomena koji odraavaju optedrutvene
uslove reprodukcije. Sama injenica da u Srbiji ne posto

298

ji artikulisana populaciona politika, ve se ona sprovodi

selektivno u okvirima pojedinih zakonskih okvira, govori
da konkretne ekonomsko-politike mere vlasti protivre
no deluju na sveukupnu demografsku sliku. Kako demo
grafski pokazatelji nisu izraz prirodne nunosti jer se ne
tiu iskljuivo fenomena starenja stanovnitva, a demo
grafska politika nije konstatovanje istorijske sudbine naci
je koja je unapred zacrtana, formiranje populacione politi
ke, pogotovu u kontekstu penzijskog sistema, ne moe biti
svedeno na defanzivno suoavanje sa injenicama starenja
populacije. Demografska kretanja su esto u recentnijim
studijama penzijskog sistema prikazivana sa negativnim
predznakom, kao neto zbog ega tekui sistem finansira
nja vie nije odriv. Na samu injenicu starenja i produet
ka ivotnog veka se gleda kao na neto negativno zbog ega
penzijski sistem ne moe biti odriv, i zbog ega se mora
reformisati. Zapravo, reformistika instrumenatalizacija
demografije preesto se vodi tezom o razdvojenosti feno
mena starenja od politike zapoljavanja. Zanemarivanjem
ove veze eli se legitimisati reforma penzijskog sistema
koja ide u pravcu apologije trenutnih zakonskih odredbi,
kao i uvoenja privatnih penzijskih fondova, kapitalizacije
RF PIO itd.56 Ovakvi stavovi ilustruju apsolutni prioritet
56

Profesor Miladin Kovaevi esto ponavlja svoju argumentaciju na osnovu kau

zalnog neprepoznavanja problemskih taaka penzijskog sistema. Moram prizna
ti da se taj argument i ta vrste perspektive (poveanje zaposlenosti i rast BDP-a
prim. autora) redovno naglaava i u strunim krugovima, meutim problem sa
tom dijagnozom je taj to se tu vrtimo u krugu, to je to jedan circulus vitiosus,
u kome se u stvari ne sagledava ta je uzrok, a ta posledica. Dakle nema rasta
bez prethodne reforme, a u toj reformi, ako govorimo o reformi sistema javnog
sektora i najvanije karike, a to je penzion
i sistem. Bez reforme te karike nee biti
rasta, niti e biti rasta zaposlenosti, niti ga moe biti. Vidi vie u: Reforma pen
zionog sistema i imovina Fonda PIO. Beograd: Udruenje sindikata penzionera
Srbije. 2014. str. 16.

299

reforme RF PIO iz razloga to rashodi republikog budeta

za penzije prave velike distorzije koje umanjuju moguno
sti podsticaja u ekonomiji i na taj nain deluju destimula
tivno. Meutim, ako se ve govori o uzrocima i posledica
ma, treba napomenuti i injenicu da su rashodi za penzijski
sistem uvrteni u republiki budet uprkos injenici da su
jo 1990-ih godina institucije socijalnog osiguranja zakon
ski izuzete iz dravne svojine te ne bi trebale ni biti deo
budeta. Ako se govori o tome ta je uzrok budetskim dis
torzijama, onda se ne sme prenebregnuti injenica da RF
PIO nije u stanju, zbog postojeih zakonskih akata i njiho
voj koliziji, da upravlja svojom imovinom u cilju izmiriva
nja obaveza isplate penzija. ak i da se smanje stope dopri
nosa, zbog dominantnog politikog pravca drave, to ne bi
delovalo stimulativno na zapoljavanje i izlazak iz sive eko
nomske zone jer je to iskustvo ve potvreno 2001. godine,
kada su doprinosi smanjeni a zaposlenost stagnirala. Kako
demografski pokazatelji ne bi iskljuivo i neargumentova
no sluili podravanju teze o bezalternativnosti reforme
penzijskog sistema, potrebno ih je povezati sa podacima o
nezaposlenosti i zaposlenosti.
Opte uzev
i, demo
graf
ske pojek
ci
je za period od
2011. do 2041. ukazuju na tendenciju pada uea mladih
osoba, sa tendencijom daljeg pada, dok je udeo starih visok
i stalno raste. Uee stanovnitva koje je mlae od 15 godi
na bi u ovom periodu opalo sa 14,4% na 11,7%, dok bi uee
starijih od 65 godina poraslo sa 17,3% na 25,2%. Udeo najsta
rijih, od 80 i vie godina, pokazuje tendenciju ka poveanju
sa 3,5% na 7,8%, a procena je da e prosena starost stanov
nitva porasti sa 42,1 na 46,5 godina. Takoe, neminovno je

300

i smanjenje uea radno sposobnog stanovnitva (od 15 do

64 godine), a pad bi se kretao od 3,0% do 8,2%.57
P rojektovane promene udela starog stanovnitva.
Srbija i zemlje u okruenju, 2010-2050.
% 35
30
25
20

2010

15

2030

10

2050

5
0

ra

o
aG

n
Cr

ja

bi
Sr

ija

Al

n
ba

sk

r
a

e
ak

s
at
rv

.
ka
ija
eg
rs
rc
en
a
e
v
g
o
iH
Sl
Bu
na
s
Bo

ija

ka

ija

n
do

Ru

un

Izvor: Svetska banka, web database: http://go.worldbank.org/KZHE1CQFA0

Projektovani pokazatelji starenja Srbije, 2010-2050.

(90% interval predvianja)
Udeo starih (65+) u ukupnoj populaciji
Koeficijent zavisnosti starih
Interval
(%)
(65+ / 15-64)*
predvia
nja
2010 2020 2030 2040 2050 2010 2020 2030 2040 2050
5%
- 19,11 20,22 20,84 22,72
- 29,52 32,00 33,05 37,51
Medijana 16,81 19,66 21,42 22,80 25,95 24,67 29,88 33,15 35,76 42,66
95%
- 20,11 22,78 25,19 30,13
- 30,25 34,29 38,92 49,48
Izvor: Kalkulacija autora na bazi 10.000 simulacija stohastike projekcije.
Napomena*: Broj starih 65 i vie godina na 100 lica u radnom uzrastu (15-64)
Izvor: Zdravkovi, Aleksandar; Domazet, Ivana; Nikitovi, Vladimir. 2012. Uticaj demo
grafskog starenja na odrivost javnih finansija u Srbiji. u: Stanovnitvo, br. 1. Beograd:
Institut drutvenih nauka i Drutvo demografa Srbije.
57

Vidi vie u: Projekcije stanovnitva Republike Srbije, 20112041. Beograd: Repu

bliki zavod za statistiku. (Dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=2208)

301

Kada se ovi poda

ci dove
du u vezu sa rela
tiv
nim
pokazateljima odnosa izmeu zaposlenih, nezaposlenih
i penzionera onda se u dananjem kontekstu kristalizuje
sledea slika: na 100 zaposlenih u Beogradu i Novom Sadu
dolazi 54,8 penzionera i 18,4 nezaposlene osobe, dok je u
ostatku Srbije 111,2 penzionera i 59,3 nezaposlena. Najma
nji broj penzionera na 100 stanovnika je, prema podacima
RZS-a za 2012. godinu, u Beogradu (17,9), Sremskoj oblasti
(17,8) i Mavanskoj oblasti (19,9), dok je najvei broj u Zaje
arskoj (31,9), Pirotskoj (29) i Borskoj oblasti (27,1). Najvi
e nezaposlenih na 100 stanovnika imaju Toplika oblast
(16,9), Jablanika oblast (17,1) i Mavanska oblast (17,2). Na
100 zaposlenih najmanje penzionera i nezaposlenih imali
su Beograd (69) i Novi Sad (92), a najvie su imali Topli
ka oblast (244), Jablanika oblast (234), Zajearska oblast
(229), Pirotska oblast (205) i Raka oblast (203).58 Iz ovih
podataka se da sagledati teritorijalna struktura penzione
ra u odnosu na brojeve zaposlenih i nezaposlenih. Povezi
vanjem ovih podataka sa optim demografskim podacima
iz prethodne tabele moe se ustanoviti trend da e sredine
sa ekscesivnim brojem penzionera (u odnosu na Beograd
i Novi Sad) progresivno postajati jo starije, a nezaposle
ni iz tih sredina migrirati u sredine koje imaju vei broj
zaposlenih. Drugim reima, teritorijalna struktura Srbi
je e postati takva da e najvei broj radno sposobnih biti
koncentrisan u par optina, dok e se starije stanovnitvo
koncentrisati u optinama u kojima je odnos 3:1 u korist
penzionera (Toplika, Pirotska, Raka oblast itd).
Iako ovi podaci govore u prilog tome da penzijski sistem ulazi u fazu starosti, jedini odgovor koji se srpskoj
58

Za detaljniju analizu navedenih podataka videti na: http://www.makroekonomija.

org/0-miroslav-zdravkovic/odnos-broja-zaposlenih-penzionera-i-nezaposlenih-ifonda-zarada-i-penzija-po-oblastima-srbije/

302

javnosti nudi jesu oblici kapitalizacije59 RF PIO. U Srbiji

prevladava opti konsenzus oko ovoga podran i promo
visan od strane dravnih struktura, visokokolskih insti
tucija, nevladinih think-tankova, kao i od strane privat
nih banaka i osiguravajuih drutava. Neretko su osnovni
argumeti koncentrisani ne samo na nepravednu rtvu koju podnosi drava, ve i demografske pokazatelje.
Navodno, privatizacija penzionog osiguranja moe reiti
ovaj problem jer se ono ne bi zasnivalo na neefikasnom
sistemu tekueg finansiranja ve na sistemu definisanih
doprinosa i kapitalizovane tednje. Takoe, zagovornici
uvoenja obaveznog privatnog penzionog osiguranja slede
ovu logiku: poto starenje stanovnitva redukuje radnu
snagu, a posledino i ukupni output zemlje, rezultat toga
su smanjene penzijske osnovice. Poto to privatni penzijski
fondovi ne rade, jer poivaju na sistemu utvrenih dopri
nosa, opasnost od demografskih disfunkcija se redukuje.
Takoe, privatni sistem finansiranja penzija onemoguava
svaku dalju redistribuciju. No krenimo redom.
59

Pod kapitalizacijom se podrazumeva vie stvari: reformom javnog sektora bi se

sprovela korporativizacija javnih dravnih i komunalnih preduzea, kao i infra
strukturnih fondova koji bi se formirali radi ubiranja renti (putem direktnih poreza
koji obveznici plaaju) na bazi nove zemljine politike. To bi znailo da se penzijski
fond transformie kao ogranieno-investicioni fond koji uestvuje na tritu kapi
tala. Kapitalizacija podrazumeva i to da se dravna imovina i prava prenesu na
RF PIO. To praktino znai da recimo Telekom, kao firma sa solidnim prihodima,
prenosi deo svog akcionarskog kapitala u preferencijalne akcije. Tim akcijama,
koje bi pripale Fondu, ne moe se upravljati preduzeem, ali bi donosile fiksni pri
nos. Onda Telekom moe da se dokapitalizuje. Taj pravac kapitalizacije zagovara
radna grupa za restrukturiranje RF PIO. Druga opcija jeste uvoenje II stuba (oba
vezno privatno penzijsko osiguranje) putem smanjenja tranzicionih trokova koji
ukljuuju i smanjenje penzija. Ovu tezu podrava veina eksperata sa Liberalno
demokratskih studija. Detaljnije o predlozima kapitalizacije govori se u poglavlju
koja se bavi imovinom RF PIO.

303

4.2. Problemi sa privatnim penzijskim fondovima

Demografski argument privatno finansirane pen
zije vs. javno finansirane penzije. Starenje svakako nepo
voljno utie na produktivnost, kao i na redukciju radne
snage. to vie starih ljudi, to manje radno sposobnih.
U sistemu tekueg finansiranja penzija loi demograf
ski pokazatelji efektivno utiu na smanjenje akumula
cije doprinosa. Meutim, i kod sistema privatnih penzio
nih planova60 demografija vri uticaj kada doe vreme
za penzionisanje, shodno privatnom penzijskom planu,
moraju se likvidirati odreena finansijska sredstva kako
bi se isplatile penzije. Ukoliko su ta finansijska sredstva
akcije, onda e nepovoljni demografski faktori takoe
usloviti nepovoljnu situaciju prilikom penzionisanja e
akcije veinske populacije penzionera biti prodate, a pro
daja e premaivati kupovinu poto je mlaa generacija
malobrojnija. To e posledino dovesti do pada cena akcija
jer ponuda daleko premauje potranju, i samim tim, do
pada penzija. Penzije iz privatnih ema zavise od uplae
nih doprinosa i sposobnosti izabranog fonda da ih dodat

60

Obino su privatni penzioni planovi povezani sa sistemom definisanih doprinosa

gde se visina penzije odreuje na osnovu iznosa sredstava koja su akumulirana
na ime penzije individualnog lica. U istom obliku sistema penzija sa definisanim
doprinosima, obaveze se prilagoavaju raspoloivim sredstvima, pa se pojedinac
suoava sa rizikom vezanim za hartije od vrednosti. Kapitalno finansirane penzije
koriste sredstva akumulirana iz doprinosa od ili u ime lanova fonda. U sistemu
potpuno kapitalno finansiranih penzija, sva davanja se isplauju iz akumuliranih
sredstava. Kod delimiino kapitalno finansiranih penzija, davanja se isplauju iz
akumuliranih sredstava i sredstava tekuih doprinosa. Vidi detaljnije u: Barr, Nic
holas i Diamond, Peter. 2009. Reforming pensions: Principles, analytical errors
and policy directions. Internation
al Social Security Review, Vol. 62, No. 2. pp.530

304

no uveava (defined contribution), dok, na kraju, rizik snosi

korisnik.
Argument u vezi sa javnom potronjom privatni
fondovi smanjuju javnu potronju na penzije. Ovde naila
zimo na pojam tranzicionih trokova i oni mogu biti dvoja
ki: mogu ih snositi ili zaposleni ili drava. Dugorono, ta
nije, generacijski posmatrano, privatni penzijski fondovi
mogu smanjiti izdatke drave za penzije. Meutim, u krat
kom i srednjem roku uvoenje privatnih penzijskih plano
va podrazumeva velike budetske pritiske. Kako zaposleni
ne mogu finansirati penzije starijih penzionera, jer upla
uju na privatni raun doprinose, tada je drava obavezna
da pokriva celu jednu generaciju koja je u sistemu tekueg
finansiranja. To obino biva ili ekstremnim zaduivanjem
ili fiskalnim zahvatima ili kombinovano.
Argument profesionalizacije privatni penzioni
fondovi olakavaju posao vladi. Vlada svakako mora inter
venisati i kod sistema javnih i privatnih penzija. tavie,
vladina politika je u svakom momentu odluujua fiskal
na neobazrivost moe dovesti do inflacije koja podriva
tzv. stabilnost privatnih fondova. Ako je dravna regula
cija neefektivna onda e se to odraziti disfunkcijama na
finansijskim tritima: trita e omanuti u usmeravanju
tednih sredstava ka produktivnim investicijama. Takoe,
est je i argument da su privatne eme sigurnije od vla
dinih mera intervencije nego sistemi tekueg finansiranja.
To naravno nije tano. Vlada moe privatnim fondovima
uskratiti i redukovati povratna sredstva na investicije tako
to moe zahtevati od menadera zadravanje vrednosnih
papira u sklopu imovinskog portfolija (obveznica, trezor
skih zapisa, itd. koje emituje drava), iako ta sredstva ima

305

ju relativno stabilan ali nizak prinos. Isto tako, vlada moe

redukovati poreske privilegije privatnom fondu.
Argument diverzifikacije rizika privatni penzijski
fondovi smanjuju rizik. Diverzifikacija rizika je skoro pa
magina re. Meutim, tu stvar ne treba preuveliavati iz
vie razloga. Prvi razlog je taj to su i privatni i javni pen
zijski fondovi podjednako podloni delovanju makroeko
nomskih, politikih i demografskih faktora. Menadment
privatnih fondova ne garantuje da e se finansijsko trite
oblikovati u skladu sa njihovim odlukama. tavie, fluk
tuacije na finansijskim tritima, bez obzira na kompeten
tan menadement, mogu dovesti do propasti investicija, a
alokacija sredstava poprimi krajnje mistine crte. Tako se
moe desiti da dve osobe sa identinim ivotnim doprinosi
ma imaju sasvim razliite penzije.
Srbija je dve godine nakon petooktobarske revoluci
je bila suoena sa opcijama koje je Svetska banka ponudi
la pri reavanju problema penzijskog sistema. Tada je dra
va odbacila njen predlog da se uvede obavezno privatno
penzijsko osiguranje, tzv. II stub po modelu Svetske banke,
zbog velikih tranzicionih trokova. Meutim, 2005. godi
ne Vlada Srbije donosi Zakon o dobrovoljnim penzijskim
fondovima (Slubeni glasnik RS, 85/2005), tzv. III stub po
modelu Svetske banke, kojim se ustanovljuje pravni okvir
za delovanje, organizaciju i upravljanje imovinom.
Kod sistema tekueg finansiranja prikupljeni dopri
nosi za penzijsko i invalidsko osiguranje automatski se
isplauju penzionerima na mesenom nivou. Takoe,
minimalna i maksimalna penzija odreena je zakonom.
Nain isplate penzija vri se na mesenom nivou iz dva
dela, dok prekid u uplati doprinosa utie na ostvarivanje

306

penzijskog prava. Kod dobrovoljnih penzijskih fondova

(DPF), doprinosi se evidentiraju na individualnim rau
nima sa kojih se sredstva investiraju i uveavaju (ili uma
njuju) za ostvareni prinos (ili gubitak). Iznos penzije zavi
si od visine uplaenih sredstava, duine uplata i prinosa.
Takoe, prekidi u uplatama ne utiu na prava lanova u
meri u kojoj je to sluaj kod sistema tekueg finansiranja
koji zahteva povezan sta i doprinose. Postoji i zakonski donji uplatni limit od 500 dinara. Uplate do 5.329 dinara su
administrativnom zabranom osloboene poreza na doho
dak graanakoji inae iznosi 12%.
Sredstva DPF-ova se prikupljaju putem uplata, ali
i njihovim uveanjem, odnosno, umanjenjem putem ula
ganja prikupljenih sredstava na finansijskim tritima.
Zakonom je regulisano odvajanje drutva za upravljanje
DPF-ovima od dobrovoljnog penzijskog fonda, gde jedino
drutvo za upravljanje ima status pravnog subjekta osno
vanog kao zatvoreno akcionarsko drutvo. Novani deo
osnovnog kapitala drutva za upravljanje, prilikom osniva
nja, iznosi najmanje milion evra u dinarskoj protivredno
sti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan upla
te. Zakon takoe regulie imovinu dobrovoljnog penzijskog
fonda koja se nalazi u svojini njegovih lanova, srazmerno
njihovom udelu u imovini fonda. Imovina dobrovoljnog
penzijskog fonda je odvojena od imovine drutva za upra
vljanje, to ini osnovu itavog sistema dobrovoljnog pen
zijskog osiguranja. Imovinsko stanje DPF-ova je povezano
sa nadzornom, tzv. kastodi bankom,61 kod koje je otvoren
61

Banka koja je zaduena za voenje rauna DPF-ova i obavlja druge kastodi uslu
ge za raun fonda. Kastodi banka brine o hartijama od vrednosti fonda, tako da je
imovina potpuno odvojena od drutva za upravljanje. Preko nje se odvija trgovina

307

raun DPF-ova. Zakon je regulisao da imovina DPF-ova ne

moe biti predmet prinudne naplate, zaloga, hipoteke, ne
moe se ukljuiti u likvidacionu ili steajnu masu drutva
za upravljanje, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti
za izmirivanje obaveza lana DPF-a i drugih lica prema
treim licima. Zakonodavac je oigledno ovde imao u vidu
potrebu da se zatiti imovina lanova fonda usled sve ue
stalijih poremaaja na finansijskom tritu.
Meutim, sva ranjivost kapitalizovane tednje i pri
vatnih oblika penzijskog sistema se pokazala ve 2009.
godine, kada su se efekti svetske finansijske krize prelili
i na poslovanje DPF-ova. Godine 2008. DPF-ovi u Srbi
ji su beleili poveanje bilansne aktive, to je bila direkt
na posledica osnivanja novih drutava to je znailo i vei
poetni ulagaki kapital sa osnivanjem svakog novog dru
tva. Istovremeno, poveali su se i neto gubici koji su poet
kom 2009. godine iznosili 254 miliona dinara. Drutva za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ostvarila
su krajem 2008. godine ukupne prihode od 256 miliona
dinara i ukupne rashode od 509 miliona dinara. Prihodi
od upravljanja fondovima su 2008. godine iznosili 130 mili
ona dinara (51% u strukturi ukupnih prihoda). U struktu
ri ukupnih rashoda najvee uee od 86,8%, odnosno 442
miliona dinara, imali su rashodi iz redovnog poslovanja
koji su u odnosu na prethodnu, 2007. godinu vei za 43,9%.62
hartijama od vrednosti za raun klijenta. Na taj nain se banka pojavljuje na berzi
dok ime pravog vlasnika akcije ostaje skriveno. Podatke iz evidencije o hartijama
od vrednosti i imena klijenata kastodi banka uva kao poslovnu tajnu. Ako dru
tvo za upravljanje propadne, fond ostaje netaknut i preuzima ga drugo drutvo za
upravljanje.
62

Vidi vie na: http://www.naslovi.net/2009-04-25/biznis-novine/penzijski-fondoviimali-gubitke-ali-sacuvali-imovinu/1130546

308

Broj lanova koji uplauju u DPF-ove 2014. godine je izno

sio preko 244.306, a vrednost ukupne imovine dobrovolj
nih penzijskih fondova iznosi oko 19 milijardi dinara.63
No, ako uemo u strukturu portfolija DPF-ova, vide
emo da ovi fondovi najvie ulau u dravne obveznice
(55,1%), trezorske zapise (18,9%), akcije (3,3%) i oroene depo
zite (4,4%).64 Ovi podaci potvruju tezu da DPF-ovi funk
cioniu shodno dominantnoj politici drave. Investiranje
kapitala penzijskog fonda u dravne obveznice je zbog
malog prinosa (niske kamatne stope), ali i manjeg rizika,
realno, neproduktivna stvar, pogotovu ako imamo u vidu
injenicu da se na taj nain pokriva fiskalni deficit drave.
Sa aspekta ekonomskog razvoja zemlje postavlja se i pita
nje isplativnosti konvertovanja tednje u pokrivanje fiskal
nog deficita. Ovo je jedan od razloga zato drava smanjuje
i javne investicije, pogotovu u kontekstu aktuelnih mera
tednje.65 Druga stvar je u tome to su DPF-ovi prinueni
63

Vidi vie na: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/u-dobrovoljnim-penzijskim-fon

dovima-19-milijardi-dinara_474921.html

64

Ristanovi, Sneana. Reforma penzijskog sistema Srbije, III STUB / razvoj dobro
voljnih penzijskih fondova uslov i vaan cinilac uspene reforme, podaci za 2013.
godinu. Vidi vie na: http://www.ses.org.rs/kbf2013prezentacije/Snezana%20
Ristanovic.pdf

65

U aktuelnoj situaciji sprovoenja mera tednji (i restriktivne fiskalne politike),

dravna potronja se smanjuje poveanjem indirektnih ili nedistorzivnih poreza,
to znai i vee oporezivanje individualne potronje. Shodno logici MMF-a, unu
tranja potronja se redukuje smanjenjem javnih investicija koje bi posledino tre
balo da vode i smanjenju budetskog deficita. U kontekstu dravnih obveznica,
ono to se esto ne razume, pogotovu kada se u zvaninoj vladinoj politici pod
crtava sloboda trita, jeste to da dravne obveznice oznaavaju u stvari drav
nu rentu tj. zagarantovan priliv novca privatnim investitorima. Pitanje je da li su
trini lobiji koji su esto isticali da je isplaivanje penzija upitno, ustvari eleli da
iskljuivo privatni sektor ima pristup dravnoj renti umjesto da direktno investira u
realni sektor, primera radi, putem korporativnih obveznica. Isto se moe primeniti

309

da investiraju u dravne obveznice i hartije od vrednosti

kako bi zadrali njihove poreske prerogative. Dobrovoljni
penzijski fondovi su fondovi posebne vrste i u vlasnitvu su
svojih lanova, srazmerno njihovom udelu u imovini fonda
te kao takvi nemaju svojstvo pravnog lica i ne podleu oba
vezi plaanja poreza na dobit pravnih lica kao ni poreza
na dodatu vrednost. Kako su DPF-ovi vrlo vani za dra
vu zbog pokrivanja fiskalnog deficita, njihova funkcija je,
shodno strukturi portfolija, ta da u doglednoj perspektivi
uestvuju u stvaranju uslova za smanjivanje tranzicionih
trokova kako bi se uveo II stub obaveznog privatnog pen
zijskog osiguranja. Nemogue je prevideti ovu stvar ukoli
ko se novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
uzme u obzir. Na argument da je novim zakonom sprove
dena pravednija redistribucija, moe se dati kontraargu
ment kako se penzijski sistem ne sagledava kao oblast koja
zavisi od mnotva ekonomsko-politikih faktora. Takoe,
uvid u funkcionisanje DPF-ova daje nam osnova da odba
cimo tezu o slaboj neoliberalnoj dravi, kao i tezu da je
drava u ovoj fazi kapitalizma u stanju povlaenja. tavi
e, na delu su jake autoritarno-etatistike tendencije koje
i na tvrdnje da dravne obveznice u penzijskim fondovima koriste diverzifikaciji
portfolija. Zato bi neko eleo da se dravna renta u obliku obveznica isplauje
privatnim investitorima budui da je oigledno re o koliziji sa investitorskim funk
cionisanjem slobodnog trita? U vreme finansijske krize koja je i danas prisutna
finansijska trita su vodei protagonisti u zahtevima za smanjivanjem deficita
kako bi se teret javnog duga skinuo sa lea ekonomije i privatnog sektora. I to je
sutina, jer su rezultati vladine podrke vodeim finansijskim institucijama razorni
iz razloga to drava putem izdavanja obveznica zaduuje te smanjuje nivo naci
onalne tednje, to spreava i finansiranje javnih investicija. Zapravo, jedan od
razloga propasti kejnzijsanske ekonomije jeste u tome to je privatnom sektoru u
sprezi sa dravom pre odgovaralo da kupuje dravne obveznice nego da plaa
poreze.

310

izraavaju restrukturiranje zakonodavne vlasti i primat

dravne administracije pri organizaciji reima akumulaci
je unutar nacionalne drave.66 Novim zakonom se zapravo
66

Dananja kapitalistika drava ne moe ostaviti netaknutim opte, formalne i uni

verzalne norme jer mora konstatno intervenisati u proces reprodukcije optih uslo
va proizvodnje. Otuda i posebna uloga razliitih uredbi ije je, po obiaju, ad hoc
donoenje motivisano prilagoavanjima datoj konjukturi shodno konkretnoj situ
aciji i dominantnim klasnim interesima. Normiranje postaje sve vie stvar dravne
administracije, zakonske kolizije skoro su pa pravilo, a zakon i parlament kao tra
dicionalno mesto Razuma ustupaju mesto izvrnoj vlasti i dravnoj administraciji.
Iako jaanje izvrne vlasti poinje jo u fazi monopolistikog kapitalizma, dana
nji oblici ovog fenomena daleko prevazilaze problem intervencionistike drave.
Autoritarni etatizam, u pojmovniku teorije kapitalistike drave, zapravo oznaava
strukturu neoliberalne, jake drave, ija snaga je istovremeno i posledica njenog
slabljenja. Autoritarni etatizam je rezultat i odgovor na politiko-ekonomsku kri
zu te zbog toga pokazuje generike elemente politike krize kao krize drave.
Zakonski okviri koje drava danas proglaava mogu se primenjivati tek nakon to
ih izvrna vlast partikularizira i pretvori u konkretne norme. Dakle, nije re prosto o
intervencionistikoj dravi, ve o razliitim hegemonistikim interesima koji deluju
unutar dravnog aparata. Posledino, ne radi se o personalizaciji vlasti ve, ako
bi se htelo konkretizovati do kraja, o Vuiu ne kao jednom i jedinom premijeru,
ve o mnotvu klasnih interesa koji se reprezentovani u njemu. Parafrazirajui
Pulancasa (Nicos Poulantzas) moe se rei da ne postoji jedan i jedini premijer
ve vie njih u jednom. Unutar dravne administracije postoji mnotvo klasnih
interesa gde frakcije krupnog kapitala igraju vanu ulogu u odnosu prema drav
noj administraciji. Njih dravna administracija shvata kao privilegovane partnere te
deluje u pravcu prikazivanja usko klasnih interesa kao opte-nacionalnih (eksperti
kao nosioci tehnolokog napretka i industrijskih imperativa, rukovodioci privatnih
preduzea kao figure ekonomske moi i nacionalne veliine, itd). itava struktu
ra dravne administracije izraava specifine hegemonistike interese te putem
razliitih radnih grupa, komiteta i delegacija, saveta i neformalnih krugova deluje
u pravcu usmeravanja akumulacije. Zato autoritarni-etatizam ne oznaava prost
mehanizam preuzimanja ekonomskih funkcija od strane drave i logino naputa
nje liberalnih okvira, ve ovo preuzimanje sledi iz logike heterogenih klasnih intere
sa koje je potrebno materijalno poduprti u cilju stabilizacije politike strukture koja
usmerava procese akumulacije. Ovi procesi daleko prevazilaze okvire nacionalne
reprodukcije jer momenti transnacionalnog kretanja kapitala imaju apsolutni prio
ritet. Novi oblici akumulacionih reima predstavljaju opte uslove reprodukcije pri
lagoene razliitim frakcijama kapitala a drava u tom procesu zauzima centralno
mesto.

311

sistemski ele smanjiti izdaci za penzije kako bi se omogu

ila dalja zaduivanja zemlje te stvorili uslovi za kapitali
zaciju RF PIO. U tome DPF-ovi imaju posebno strukturno
mesto jer deluju u pravcu umanjenja fiskalnog deficita.
Da bi razumeli praktinu dimenziju funkcionisa
nja DPF-ova na nivou uplatioca doprinosa, potrebno je na
konkretnom primeru pokazati odnos prinosa i uloenih
sredstava. Drutva za upravljanje DPF-ima imaju obave
zu da dnevno izraunavaju vrednost neto imovine svojih
fondova. Neto vrednost imovine penzijskog fonda je jedna
ka razlici izmeu ukupne imovine fonda i obaveza fonda.
Penzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice67
na dan uplate, a neto vrednost imovine fonda je proizvod
broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedi
nice. Vrednost investicione jedinice pokazuje trendove
u prinosima na ulaganja, odnosno rezultate investiranja
drutva za upravljanje. Ako tedite za penziju, recimo, u
okviru penzijske eme koju prua osiguvarajue drutvo
Delta Generali, onda bi situacija izgledala ovako. Vrednost
67

Investiciona jedinica izraava srazmerni obraunski udeo u ukupnoj neto imovini

otvorenog investicionog fonda. Ona izraava vrednost koja se izraunava tako to
se neto vrednost fonda deli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Kada inve
stitor (budui penzioner/ka) uloi odreena sredstva u fond on/a zapravo kupuje
odreeni broj investicionih jedinica. Taj broj investicionih jedinica se dobija tako
to se iznos uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu investicionih jedinica)
podeli sa vrednou investicione jedinice na dan uplate. Kako se menja vrednost
imovine investicionog fonda, tako se menja i vrednost investicione jedinice. Na
osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, budui penzioner/ka moe sva
kog dana napraviti kalkulus vrednosti svog uloga u fondu kao proizvod dnevne
vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje.Kada budui penzi
oner/ka eli da povue deo ili celokupan ulog iz fonda, on/ona zapravo prodaje
svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja e mu biti isplaena jednaka su
proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanje
ne za naknadu za otkup.

312

investicione jedinice 2006. godine iznosila je 1.000 din. U

prvom tromeseju 2014. godine vrednost investicione jedi
nice iznosi 1.988 din. To bi znailo da ako ste 2006. godine
uloili 1.000 dinara, krajem 2014. godine ste na tih 1.000
din. dobili 988 din. Ako uzmemo u obzir valutne fluktu
acije i obezvreenje dinara u odnosu na evro, za 8 godina
bi dobitak bio minoran. Takoe, ukoliko bi neko uplaivao
meseno 3.000 dinara u intervalu od 20 godina, pod uslo
vom da prinos na godinjem nivou bude 8,50%, on bi nakon
navrenih 53 godine, narednih 20 godina mogao svakog
meseca da dobija iznos od oko 15.000 dinara. Ukoliko bi
pod istim uslovima prinos na godinjem nivou bio 2%, u
tom sluaju bi dodatna penzija meseno iznosila oko 4.400
dinara. Kako je prinosnu stopu teko planirati, teko je sa
sigurnou znati i iznos penzije. Da u ovome lei ar rizika
nije teko uvideti. Zapravo, mnogo vei drutveni problem
predstavlja injenica da se rizik prevaljuje na tedie.
Deviza koja glasi: Manje solidarnosti, vie novca!,
oigledno je i u Srbiji postala deo mainstream-a. Poto se u
Srbiji, shodno dominantnom individualistikom ideologe
mu,68 solidarnost uzima sa negativnim predznakom, odno
68

Moe se uiniti kontradiktornim da sa autoritarno-etatistikim sistemom mogu

koegzistirati individualne slobode. Meutim, kontradiktornost se moe pojaviti
samo ako se autoritarni etatizam izjednai sa faizmom. Autoritarni etatizam je
specifian nastavak demokratske buroaske drave oliene u predstavnikoj
formi koji je na primeru Srbije zbog istorije socijalistikog naslea, u izvesnom
smislu, ambivalentan. Faistika drava predstavlja vanredni oblik drave i podra
zumeva lomove dravnog aparata, kao i unitavanje narodnih pokreta i radnike
klase. Uspon narodnih pokreta i jaanje radnike klase sami po sebi ne podsti
u neposredno faizam. Naprotiv, tek sa efektivnom krizom drave faizam kao
reakcija srednjoklasnih vlasnika dobija na znaaju, a samim tim, radnika klasa
postaje stvarni neprijatelj. Primer autoritarnog etatizma pre oznaava ograniava
nje demokratskih sloboda i rtvovanje socijalnih prava, nego neposredno mate
rijalizovano nasilje kao oblik disciplinovanja pojedinaca i grupa. U kapitalistikom

313

sno, u kontekstu penzija se o solidarnosti prestalo misliti

na jedan drutveno prihvatljiv nain socijalne redistribuci
je sredstava, sva je prilika da e dominantni politiki pra
vac zadrati sistem meugeneracijske solidarnosti kao
iskljuivo dravnu milost. Ipak, ovakva dravna milost
naelno i dalje visi u vazduhu.
Ve 2008. godine svetski privatni penzijski fondo
vi belee gubitke u iznosu od oko pet biliona dolara. U
ovu cifru ulaze gubici imovine na pojedinanim penzij
skim raunima, ali i imovine penzijskih fondova koji su se
morali zatvoriti zbog bankrota. Samo u SAD-u gubici su
iznosili oko 3300 milijardi dolara, a u Velikoj Britaniji oko
300 milijardi dolara. Globalna finansijska kriza je poseb
no pogodila privatne penzijske fondove koji su investirali u
akcije vie od treine svoje ukupne imovine. Fondovi s donainu proizvodnje proces individualizacije je postavljen kao razdvajanje unutar
drutvene podele rada i procesa proizvodnje. Individua se unutar drutvene
podele rada pojavljuje kao materijalna kristalizacija procesa koji povezuje razliite
momente proizvodnje i njihovu dalju reprodukciju. Ostvarenje ovakvog referent
nog materijalnog okvira omogueno je kapitalistikom dravom. Drava deluje u
skladu sa organizacijom drutvene podele rada te utie na reprodukciju individu
alizacije koja potie iz samog radnog procesa. Kada je re o ideolokim procesi
ma, drava institucionalizuje individualizaciju pretvarajui drutveno-ekonomske
individue u pravno-politike subjekte. Ovde nije samo re o tome da se ovim
postupcima zamagljuju klasni odnosi ve da se ideolokim postupkom individua
lizacije aktivno utie na podelu i fragmentiranje narodnih masa. Autoritarno etati
stika struktura zapravo opstaje sve dok funkcionisanje procesa individualizacije
deluje rastvarajue na narodne mase. Sve dok kapitalistiki materijalno referentni
okvir stvara uslove za reprodukciju slobodnih individua odvojenih od sredstava
za rad i nadzora nad procesom rada, i sve dok sloboda za radniku klasu znai
slobodu od svega, ali i individualnu a ne klasnu diferencijaciju, znaenje individu
alnosti bie apstraktno povezano sa procesom pretvaranja ekonomskih individua
u pravno-politike u emu drava igra vanu ulogu. Ovakav apstraktni tip indivi
dualizacije predstavlja konstitutivni element reprodukcije uspostavljenih drutve
nih odnosa funkcioniui neometano i u okvirima autoritarnog etatizma. Detaljnije
u: Poulantzas, Nicos. 1982. Drava, vlast, socijalizam. Zagreb: Novi svijet.

314

bro diverzifikovanim investicijskim portfolijima ostvarili

su manje gubitaka nego to je ukupan postotak pada vred
nosti deonica.69 Od 2009. godine, na osnovu preporuka OECD-a, privatni penzijski fondovi poeli su da kreiraju svo
je imovinske portfolije na bazi veinskih udela dravnih
obveznica radi umanjenja rizika na finansijskim tritima.
Meutim, ovakva politika umanjenja rizika dovela je i do
umanjenja prinosa na finansijskim tritima, te posledi
no, i do umanjenja penzijskih naknada.
Kao zakljuni deo ovog kratkog razmatranja, para
frazirau Dozefa Stiglica (Joseph Stiglitz) koji privatne
penzijske fondove posmatra u kontekstu globalnih finan
sijskih turbulencija i koji smatra da je privatni penzioni
sistem u mnogim sluajevima kombinacija loeg rauno
vodstva, pohlepe i slabe kontrole od strane vlade. Sa nepo
srednim problemima suoen je, dakle, privatni penzioni
sistem, a ne javni. U naem kontekstu, privatni dobrovoljni
penzijski sistem nalazi se u vrstom zagrljaju jake drave.

5.

Imovina RF PIO

5.1. Proces svojinske transformacije i problem akcija

RF PIO u preduzeima
Kada se radi o imovini RF PIO potrebno je, u kon
tekstu sadanje situacije, razmotriti genezu institucional
nih mehanizama koji su uspostavljeni u cilju zapoinjanja
69

Vidi vie na: http://www.poslovni.hr/trzista/privatni-mirovinski-fondovi-izgubilipet-bilijuna-dolara-103658

315

procesa privatizacije, inicijalno sa Zakonom o drutvenom

kapitalu (Slubeni list SFRJ, br. 84/89, i 46/90), Zakonom
o uslovima pretvaranja drutvene svojine u druge oblike
svojine (Slubeni glasnik RS, br. 48/91, 75/91, 48/94, i 51/94)
i Zakonom o svojinskoj transformaciji (Slubeni glasnik RS,
br. 32/97). Ovi zakoni imali su za cilj da omogue uslove za
postepenu transformaciju drutvene svojine putem privati
zacija preduzea, a posredno su uticali i na svojinu RF PIO
koja je na razliite naine bila integralni deo preduzea
koja su privatizovana. Pre nego se pokrenu konkretni pro
cesi koji su omogueni ovim zakonima, treba napomenuti
da institut drutvene svojine, kao istorijsko naslee jugo
slovenskog samoupravnog socijalizma, i dalje predstavlja
mesto ambivalencije, pogotovu ako se uzme u obzir sve
tost privatne svojine u kontekstu restauracije kapitalizma.
To najvie dolazi do izraaja ako se uzmu u obzir viego
dinji svojinski sporovi nastali izmeu RF PIO i Republi
ke Srbije. Iako u ovim sporovima na obe strane prevladava
zajedniki negativan stav po pitanju efikasnosti drutvene
svojine, koja predstavlja lo, socijalistiki element, polje ambivalencije postaje vidljivo ukoliko se izotre protiv
renosti nastale u vodeim strukturama RF PIO.
Kada se danas u vodeim strukturama RF PIO pri
znaje i uvaava injenica da su penzioni fondovi za vreme
socijalistike Jugoslavije bili stabilni i jaki, zahvaljujui ne
samo velikoj stopi zaposlenosti, povoljnijim demografskim
pokazateljima, ve i povezanosti institucija sistema, onda
se naglaava vanost uloge koju su penzijski fondovi imali i
u investiranju. Meutim, kada se sa reformistikih pozicija
koja brane postojei politiki sistem istovremeno naglaa
va zahtev za povratkom preostale drutvene imovine koja

316

se nenamenski troila iz sredstava penzijskih fondova za

izgradnju puteva, vodovodnih mrea, stambenih objekata
itd, onda se postavlja pitanje da li RF PIO treba i ubudu
e biti investicioni fond ili ogranieno-investicioni fond,
kako predlae grupa za restrukturiranje RF PIO. Protiv
renost postaje vidljiva ako se uzme u obzir zahtev RF PIO
da se iz perioda u kojem je vladao oblik drutvene svoji
ne utvrdi vlasniki udeo Fonda u privredi, te da se odrede
i izdvoje sredstva koja se trebaju vratiti Fondu na osnovu
nenamenskih ulaganja kao da ta ulaganja nisu stvara
la uslove da se u penzijske fondove slivaju sredstva u vidu
doprinosa od novostvorenih radnih mesta. Ako se gradila
vodovodna mrea onda su se morali angaovati i radnici,
to je usled visoke investicione potronje stvaralo uslove
za nova zapoljavanja, te se deo njihovih dohodaka slivao
u penzijske fondove po osnovu obaveznog socijalnog osigu
ranja. Dakle, nije svejedno u ta se investira jer je investi
ranje u infrastrukturu istovremeno i investiranje u nova
radna mesta, to je neto sasvim drugaije od investiranja
u hartije od vrednosti i uestvovanju na finansijskom tri
tu. Zato treba naglasiti i uiniti funkcionalnom vezu izme
u penzijskih fondova i ulaganja u proizvodnju, kako bi se
teza o nenamenski ulaganim sredstvima za vreme soci
jalizma stavila u njene ideoloke okvire. Otuda je u okvi
ru samoupravnog socijalizma sasvim logino da se objekti
koji su graeni sredstvima penzijskih fondova i knjie kao
drutveno vlasnitvo, jer su ta sredstva stvarana od strane
neposrednih proizvoaa kojima je sistem drutvenog vla
snitva omoguavao udruivanje sredstava za rad. Udru
ivanje sredstava za rad je znailo i spajanje privrednih
subjekata, kao i stvaranje sloenih organizacija udruenog

317

rada. Dakle, pitanje vlasnitva penzijskih fondova za vre

me socijalizma jeste pitanje koje se tie strukture privrede
u celini, a problem titulara drutvene svojine, koji se danas
postavlja od strane vodeih struktura RF PIO, predstavlja
protivrenost u pojmu.
Ipak, penzijski fondovi su za vreme socijalizma ima
li autonomiju u pogledu investicionih odluka, a odvojenost
od drave je bila u izvesnom smislu zagarantovana. Pri
mer koji dobro ilustruje odvojenost budetskih sredstava
od sredstava Fonda je i izgradnja autoputa Beograd Ni
sedamdesetih godina. Tada je Fond pozajmicu Vlade SR
Srbije uredno vratio, uplativi na raun Sekretarijatu za
saobraaj i puteve sva dugovana sredstva (Kadijevi et al.,
2013: 21). Dakle, upravljanje sredstvima Fonda je bila stvar
investicione politike samog Fonda i sprovoena je kao bit
na podsistemska stvar u saglasju sa optom investicionom
politikom drave. Zato ostaje nejasno kako i zato su sred
stva Fonda iz perioda drutvene svojine nenamenski tro
ena, ukoliko su relativno autonomne investicione odluke
dolazile iz samog Fonda? Ovaj prividni nesporazum se
zapravo dogaa delovanjem ideolokog okvira u kojem se
kreu ne samo vodee strukture RF PIO, ve i veliki deo
politiko-institucionalnih centara, a koji se tie konstitutiv
nog slepila prema istorijsko-materijalnoj stvarnosti.
Kada se govori o drutvenoj svojini u kontekstu jugo
slovenskog samoupravnog socijalizma, mora se imati u
vidu odreujui politiki pravac Saveza komunista po pita
nju vlasnitva neposrednih proizvoaa nad sredstvima za
proizvodnju i nadzorom nad procesom rada. Ovaj pravac
je tendencijski bio usmeren ka omoguavanju ekonomskopolitikih preduslova za sticanje relativne autonomije i u

318

pogledu upravljakih funkcija. Demokratizacija osnovnih

ekonomsko-politikih procesa bila je sistemski zamilje
na kao povezanost osnovnih organizacija u privredi, pre
ko komuna, optina i republika, pa sve do nivoa federacije.
Jedan od razloga za uvoenje samoupravljanja nalazio se
u potrebi za prevazilaenjem monokratskih principa upra
vljanja koji proistiu kako iz kapitalistikog privatnog vla
snitva, tako i iz praksi realnih etatistikih socijalizama.
Protivrenosti izmeu drave, drutva i individua bile su
prepoznate u samoupravnom socijalizmu i o tome su se
vodile debate. Pogotovu je interesantna problematizacija
odnosa drutva i drave koja se vodila u Savezu komuni
sta ezdesetih godina XX veka.70 Sukob nastaje, po pravilu,
izmeu drave i drutva, tj. izmeu dravno posredovanog
socijalizma i samoupravnog socijalizma. Velike drutvene
promene odraavaju strukturne zakonitosti meu kojima
drava kao politiki centar igra veoma vanu ulogu. Nakon
jugoslovenske revolucije, drava je ta koja je obezbeivala
uslove za stvaranje realne baze akumulacije, preuzimaju
i sve vane uloge kako bi obezbedila stabilnost sistema.
Meutim, ona tu stabilnost nije mogla obezbediti samo na
osnovu politike ideje iza koje stoji, ve je morala uzeti u
obzir i zateeni nivo produktivnosti, kao i dostupnost kapi
tala i resursa, kako bi strukturni uslovi njenog delovanja
bili realni. Zato je jugoslovenskoj dravi nakon Drugog
svetskog rata bio prvenstveni zadatak da mobilie i isto
vremeno izgrauje bazu, da jaa sindikalne organizacije i
drutvene organizacije, reju, da nastupa odozdo kako bi
ideju socijalizma prilagodila strukturnim uslovima sa ko70

Vidi vie u: Vukmanovi Tempo, Svetozar. 1985. Memoari, I i II tom. Beograd:

Narodna knjiga i Zagreb: Naprijed.

319

jim se suoila kao politika vlast. Meutim, kako se drav

na vlast poela vremenom odvajati od drutvene baze, tako
su se i stvarali politiko-ekonomski uslovi za transformaci
ju drave. Kako ni dravno organizovani socijalizam nije
bio u stanju da demokratizuje upravljake funkcije u svim
sferama drutva, on je stalno pribegavao dokazivanju
kako neposredni proizvoai nisu u mogunosti da najra
cionalnije upravljaju procesom materijalne proizvodnje i
raspodele. Argumenti71 za ovu etatistiku tezu nalaze se u
verovanju da su radnici duboko proeti najamnom psiho
logijom, da su politehniki zaostali i da nisu u stanju da
sagledaju realne potrebe drutva.72 Odvajanje radnika i
drave u pogledu upravljanja predstavlja samo jedan nivo
analize. Kada se radi o penzijskim fondovima onda je stvar
neto drugaija. Zakonom o socijalnom osiguranju radni
ka, nametenika i slubenika donetim 13. avgusta 1946.
godine, uvedeno je dravno socijalno osiguranje, zasnova
no na principu finansiranja sredstvima doprinosa koji pla
aju poslodavci i zaposleni, pri emu je drava bila garant
svih prava. Ve 1950. godine, stupa na snagu Zakon o soci
jalnom osiguranju radnika, slubenika i njihovih porodi
71

Videti kritiku ovakve argumentacije: Vukmanovi Tempo, Svetozar. 1967. Sindika

ti u novim uslovima. Beograd: Kultura.

72

Iz svega ovoga je sledilo kako radnici nisu u stanju da obuhvate jedan sloeni
fenomen poput savremene privrede, kako zbog nedovoljne kompetentnosti i mesta koje zauzimaju unutar drutvene podele rada, tako i zbog minimalnih interesa
koje imaju za proirenje proizvodnje. Ovo je rezultiralo napetostima koje su se
pojavljivale na liniji interesa preduzea (koordinacije proizvodnih jedinica) i interesa
privrede (drutvene zajednice), to je predstavljalo konstantnu prepreku sa kojom
se suoavalo radniko samoupravljanje. Ipak, samoupravljanje je znailo negaciju
etatistikih tendencija u socijalizmu a funkcija drutvene svojine je predstavljala
bazu na kojoj je bilo mogue uspostaviti uslove udruivanja rada i sredstava za
rad kako bi neposredni proizvoai ovladali proirenom reprodukcijom.

320

ca, kojim se zavrava proces razvoja socijalnog osiguranja

kao dravnog osiguranja. Ipak, dravna uprava je i dalje
prisutna u poslovima socijalnog osiguranja jer su se jedino
zakonom i propisima Vlade FNRJ mogla propisivati pra
va i obaveze po osnovu socijalnog osiguranja, dok su se, u
cilju pravilne primene propisa, mogla donositi uputstva od
strane nadlenih organa dravne uprave. Poslove drav
nog socijalnog osiguranja vrili su odreeni dravni organi
resora socijalnog staranja i organi resora zatite narodnog
zdravlja, u okviru svojih redovnih nadlenosti. Finansijska
sredstva za sprovoenje socijalnog osiguranja je obezbe
ivala drava, iz sredstava opte dravne akumulacije.73
Socijalno osiguranje ve 1953. godine prelazi iz nadlenosti
dravne uprave na republike Zavode za socijalno osigura
nje postajui u institucionalnom smislu odvojeno od drav
ne uprave. Nakon donoenja Ustava SFRJ iz 1963. godine,
termin socijalno osiguranje zamenjuje se terminom soci
jalna sigurnost, a organizacije socijalne sigurnosti postaju
institucije uzajamnog osiguranja svih radnih ljudi. Kada
je 1972. godine donet Savezni Zakon o osnovnim pravima
iz penzijskog i invalidskog osiguranja, republike su dobi
le znatnu autonomiju u odreivanju prava iz penzijskog i
invalidskog domena jer su zakonom predviena i osigura
na samo osnovna prava iz istog domena. Sve do 1992. godi
ne, kada je formiran RF PIO, relativna autonomija penzij
skih fondova je bila zagarantovana. Kada krajem 1980-ih
godina SFRJ poinje ulaziti u proces cepanja, a sve bive
republike u procese planiranja svoje samostalnosti, kada
drava preuzima ulogu restauratora kapitalizma, tada
73

Zavod za socijalno osiguranje, Istorijat, vidi vie na: http://www.zso.gov.rs/istori

jat.htm

321

poinju da se gube sve relativne autonomije koje su bile

izborene u socijalistikoj jugoslovenskoj istoriji. I tada se po
logici vlasnikih i institucionalnih transformacija pojavlju
je etatistika ideologija koja se namee odozgo, zanemara
jui zateene procese koji se odigravaju u bazi. Ono to je
bio primarni zadatak drave nastale raspadom SFRJ jeste
uspostavljanje kontrole nad svim drutvenim procesima,
ali i transformisanje osnovnih drutvenih odnosa, pogoto
vu svojinskih. Koncentracija i centralizacija politike moi
drave74 osobito je ilustrativna kada se radi o imovinskom
sporu sa RF PIO. Naime, legislativni okvir koji je usposta
vljan tokom devedesetih stvorio je, pored optedrutvene
paralize, takvu zakonsku koliziju koja je onemoguila RF
PIO da vri funkcije upravljanja kako nad sredstvima koja
su akumulirana, kroz akcije i udele u preduzeima, tako
i nad objektima koji su namenjeni penzionerima (banje,
rehabilitacioni centri, itd).

74

Ovde se ne radi prosto o homogenizaciji drave, ve o procesima koji gene

riu kontradikcije u dravnom aparatu. Poveana koncentracija i centralizacija
dravne moi danas se oituje kao reakcija na suprotstavljene klasne interese
i frakcije kapitala ispresecane sa zahtevima narodnih masa. Za razliku od etati
stikih tendencija koje su postojale i u samoupravljanju, uprkos formalno izvre
noj decentralizaciji, sadanja dravna politika se vodi logikom birokratske tajne
kao strukturalnog naina funkcionisanja dravne birokratije. U tom kontekstu je
nemogua neposredna drutvena kontrola politikih odluka poto je administra
tivna i vladina birokratija privilegovano mesto donoenja politikih odluka. Iako su
u samoupravljanju bile prisutne tendencije odvajanja drave od drutva, taj sistem
je obezbeivao minimum ekonomske demokratije u kreiranju politike preduzea,
kao i prostor za javnu kritiku dominantne politike. Sa restauracijom kapitalistike
drave i njenim autoritarno-etatistikim oblikom ne postoji mogunost politikog
izbora: ili se podvrguti dravnoj administraciji, ili odustatati od toga. Zapravo, radi
se o fuziji konkretnih ekonomskih interesnih grupa i dravne administracije, o spe
cifinom odnosu koji nastaje kao posledica razaranja pravne drave.

322

Sredstva koja su se kroz doprinose slivala u penzi

one fondove u periodu od 1960-ih godina do poetka pro
cesa privatizacije sluila su, pored njihove osnovne uloge
odravanja tekueg penzijskog finansiranja, i investicionoj
potronji. Ona su se usmeravala na izgradnju i finansira
nje, unapreenje i adaptaciju proizvodnje radnih orga
nizacija, dakle, bila su veoma vaan inilac u stvaranju
materijalne baze za proirenu reprodukciju drutva. Iako
valorizacija tih sredstava do danas nije izvrena, prema
procenama radne grupe za restruktuiranje RF PIO radi
se o vie milijardi eura (Kadijevi et al., 2013: 5). Penzij
ski fondovi su kroz programe zatite na radu i prevencije
invaliditeta finansirali preko 370 radnih organizacija, 125
zatitnih radionica za zapoljavanje osoba sa invaliditetom,
25 rudnika, 55 komunalnih preduzea kroz programe pre
vencije od zaraznih bolesti, kao i preko 90 drugih organiza
cija (Kadijevi et al., 2013: 6). Nekada enorman investicioni
potencijal penzijskih fondova je, na taj nain, kroz procese
drutvene transformacije ka tipinoj perifernoj kapitali
stikoj ekonomiji izlapeo, i to ima svoju predistoriju.
Donoenjem Zakona o drutvenom kapitalu (Slube
ni list SFRJ, br. 84/89 i br. 46/90) koji je oznaavao poetak
privatizacije srpske privrede, namera zakonodavca bila je
da se ne utvruje procenat ulaganja Fonda u radne organi
zacije, ve da se linearno odredi procenat kapitala za svako
preduzee koje je ulo u proces transformacije. Ovaj proce
nat je zakonski propisan u visini od 30% od prodaje i pri
vatizacije svakog privrednog subjekta i na taj nain bi bio
transferisan RF PIO. Zakonom o svojinskoj transformaciji
iz 1997. godine, procenat namenjen penzionom fondu od

323

svakog subjekta privatizacije bio je smanjen na 10%.75 Kako

je otpoela primena Zakona o svojinskoj transformaciji, ali
i Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, tako su se nagomi
lavali problemi koji su onemoguavali praenje kapitala
Fonda, pogotovu kroz njegove akcije i udele u preduzei
ma.
Kako su preduzea u procesu svojinske transfor
macije poela da dostavljaju Fondu odluke o prenosu 10%
vrednosti drutvenog kapitala, i kako se formalno i sadr
inski nije radilo o pravim hartijama od vrednosti (zbog
loe primene propisa od strane preduzea), tako se ove
odluke nisu mogle evidentirati u knjigama Direkcije Fon
da, ve se vodila vanbilansna evidencija, tanije, one su
bile prihvaene kao obavetenja o vrednosti akcija iji je
vlasnik Fond po osnovu Zakona o svojinskoj transformaci
ji. Poto ove odluke nisu mogle biti uknjiene kao imovina
Fonda, a Fond je oekivao da sva preduzea koja su dosta
vila odluke o prenosu dela vlasnitva Fondu retroaktivno
dostave odtampane akcije u skladu sa Zakonom o hartija
ma od vrednosti kako bi ih Direkcija Fonda mogla uknjii
ti kao svoju legalnu imovinu. Vanbilansna evidencija je do
2002. godine obuhvatila podatke o 525 preduzea koja su u
okviru svojinske transformacije ula u proces privatizaci
je (Kadijevi et al., 2013: 7). Meutim, prema informacija
ma RF PIO broj odluka koje su dostavljene Fondu su usled
ponitavanja i daljih izmena premaivale broj od 525 pred

75

U pitanju je voluntaristika administrativna odluka iza koje ostaju nejasni kriteriju

mi po kojima se stopa odreuje. Smanjenje prihoda od privatizacije u korist RF
PIO sa 30% na 10% po preduzeu ima utemeljenje jedino u tom smislu da se
fond eleo uiniti zavisnijim od drave.

324

uzea.76 Takoe, u takvim haotinim okolnostima postoja

la su i preduzea koja su ula u proces svojinske transfor
macije, a koja nisu dostavila odluke o prenosu drutvenog
kapitala. Sa nemalim brojem preduzea koja nisu privati
zovana (ostala su drutvena ili su u procesu podravljenja),
i koja nisu transformisana u drutva kapitala, odnosno u
D.O.O ili A.D., Agencija za imovinu Vlade Republike Srbi
je je zakljuila sporazume o ueu dravnog kapitala u
visini od 99% kapitala. Ti sporazumi su zapravo izbrisali
zakonski udeo RF PIO od 10% u tim preduzeima, jer nji
hovim podravljenjem udeo Fonda nije mogao biti ni pro
pisno evidentiran.77
Novac koji se uplaivao Fondu po osnovu prodaje
drutvenog kapitala, kao i uplate dividendi, evidentiran je
u glavnoj knjizi Direkcije Fonda kao prihod, ali je istovre
meno evidentiran u vanbilansnoj analitici Fonda koja je
sluila kao kontrolni mehanizam praenja svojinske tran
sformacije od strane Direkcije za procenu vrednosti kapi
tala. Meutim, problem sa kojim se Fond susreo ticao se
evidentiranja uplata, poto se esto nije moglo na osnovu
izvoda zakljuiti da li se radi o sredstvima koja su ostva
76

To se dogaalo zato to su preduzea dostavljala nedovoljne informacije koje su

potrebne kako bi se vrednost drutvenog kapitala mogla valorizovati. Skuptine
preduzea su, osim datuma prenosa, u odlukama morale dostaviti i broj akcija
koje se prenose Fondu, nominalnu vrednost pojedinane akcije i vrednost akcija
koje se prenose u ukupnu vrednost drutvenog kapitala. Ono to se esto dea
valo jeste da su neka preduzea u odlukama o prenosu navela samo vrednost
akcija koje se prenose Fondu, ili pak samo broj akcija koje se prenose bez njihove
vrednosti, do takvih odluka u kojima vrednost akcija nije predstavljala 10% dru
tvenog kapitala preduzea (Kadijevi et al., 2013: 7-8).

77

Radi se o drutvenim preduzuema poput D.P. Lepteria iz Sokobanje, D.P.

Mataruka banja, D.P. Fontana iz Vrnjake banje, HTP Banja Koviljaa, Buko
vika banja Aranelovac, itd.

325

rena od prodaje drutvenog kapitala ili je u pitanju uplata

dividendi. Takoe, prilikom uplata sredstava Fondu esto
je kren Zakon o svojinskoj transformaciji poto je Fond
registrovao uplate kako od strane fizikih lica, tako i od
strane preduzea koja su uplaivala sredstva sa razlii
tih iro rauna. Naime, Zakon je propisao da su preduz e
a duna da prenos sredstava namenjen Fondu uplauju
sa namenski otvorenih rauna i da iskljuivo sa njih vre
uplate prema Fondu. Poto je dati legislativni okvir stvo
rio haotino stanje u pogledu upravljako-svojinskih prava
Fonda, kako u proceduralnom smislu tako i u ovlaenji
ma odreenih institucija, ovo stanje se dodatno zaotrilo
sa donoenjem Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, for
miranjem Agencije za privatizaciju i Zakona o Akcijskom
fondu (Slubeni glasnik RS, br. 38/01). Poslove Direkcije za
procenu vrednosti kapitala preuzela je Agencija za pri
vatizaciju sa tim da pored kontrole, ona inicira i sprovodi
postupke privatizacije, dok Akcijski fond vri prodaju kako
dravnih akcija, tako i akcija koje su do dana delovanja
Zakona o privatizaciji prenete Fondu. Problem koji se poja
vio sa novim institucionalnim mehanizmom nije uspeo da
razrei pitanje u vezi sa upravljanjem akcijskim kapitalom
u vlasnitvu Fonda, iako je Zakonom o sredstvima u svoji
ni Republike Srbije iz 1995. godine jasno propisano da su
sredstva u dravnoj svojini i javne slube (javna preduze
a i ustanove) iji je osniva Republika, odnosno teritori
jalne jedinice, osim sredstava koje koriste organizacije obave
znog socijalnog osiguranja i sredstava koja su prema posebnom
zakonu u svojini druge organizacije.78 Dakle, sredstva oba
78

Slubeni glasnik RS, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/2005, I Osnovne odred
be, lan. 1

326

veznog socijalnog osiguranja nisu predmet dravne svojine

i ona se zakonski izuzimaju iz reima svojine Republike
Srbije. I pored toga, akcijama u vlasnitvu Fonda upravljao
je Akcijski fond koji je sredstva od prodaje akcija uplaivao
na raun Fonda bez da je Fond mogao da utie na to po
kojoj ceni i kada e prodati akcije. Da stvar bude jo para
doksalnija, Fond je morao da plaa porez na promet za sva
ku prodatu akciju zajedno sa provizijama brokerskih kua.
Zakonska kolizija po ovom pitanju jo vie dolazi do izra
aja ako se ima u vidu da Akcijski fond nema zakonsko
pravo po osnovu Zakona o privatizaciji, lan 70, stav 2, da
uzima procenat od prodaje akcija Fonda poto zakon kae
da sredstva ostvarena prodajom akcija RF PIO se u celi
ni prenose istom. Meutim, po osnovu Pravilnika o visi
ni naknade trokova i provizije u postupku prodaje akcija
pred Akcijskim fondom (Slubeni glasnik RS, br. 53/03),
Akcijski fond je prodajom akcija skidao procenat pre upla
te istih sredstava budetu Republike Srbije.
Donoenjem Zakona o privatizaciji iz 2001. godine,
Fond je zatraio putem dopisa privrednim subjektima da
dostave odtampane akcije ili potvrde o vlasnitvu u skla
du za Zakonom o hartijama od vrednosti. Meutim, Mini
starstvo privatizacije je zaustavilo celu stvar potvrujui
da je vanbilansna evidencija Fonda ispravna, te shodno
Zakonu o hartijama od vrednosti potvrdila da odluke pred
uzea dostavljene Fondu nisu u skladu sa zakonom. Ipak,
primarni razlog za zaustavljanje slanja odtampanih akcija
Fondu je bio taj to je Ministarstvo za privatizaciju spro
vodilo verifikaciju postupka svojinske transformacije, nakon ega su sve akcije evidentirane u Privremenom regi
stru hartija od vrednosti (HOV). Na osnovu evidentiranih

327

podataka Privremenog registra HOV, Fondu su priznate

akcije samo u stotinak preduzea to se nije slagalo sa van
bilansnom evidencijom Fonda koja je obuhvatala vie od
525 preduzea. Poto su zakonski propisani uplatni rauni
za priliv prihoda od prodaje domaih akcija i dividendi na
osnovu Plana predrauna konsolidovanog rauna Trezo
ra (Slubeni glasnik RS, br. 92/02) i Plana za uplatu javnih
prihoda (Slubeni glasnik RS, br. 64/03), uplate do dana
njeg dana leu na dva rauna: na validan uplatni raun i
na redovan raun Fonda. Iako je Uprava za javna plaa
nja omoguila Fondu pristup izvodima gde su zabeleene
uplate od prodaje akcija, u velikom broju sluajeva zadati
datum postao je izvod uplatnog rauna, a u izvodu redovnog
rauna postoji traenje sa istog. ak ne postoji ni analiti
ka evidencija o uplatama 10% sredstava od strane budeta
jer su do kraja 2002. godine uplatioci bili banke koje nisu
dostavljale informacije o tome koje je preduzee bilo proda
to, te se nije moglo utvrditi da li se radi zapravo o vrednosti
od 10% (Kadijevi et al., 2013: 12).
Poenta ove nezavrene prie (poto su i danas aktu
elni sudski sporovi oko imovine RF PIO i drave) potvru
je primat ekonomskog vlasnitva nad pravnim, a konflikt
koji je nastao na terenu odvajanja pravnog od ekonomskog
vlasnitva to dobro ilustruje. Kao to je pokazano, pravnosvojinski osnov postoji i sastoji se u zakonski propisanom
odvajanju svojine Fonda od dravne svojine. Ipak, putem
institucionalnih mehanizama drave, zakonsko pravo Fon
da je svedeno na imaginarno pravo, jer je sve ekonomske
funkcije u odluivanju i raspolaganju akcijama i udela
Fonda u preduzeima preuzela drava. To se moda naj
bolje pokazuje kada su u pitanju realni udeli Fonda u pred

328

uzeima koji nisu pretvoreni u akcije. Poto je Agencija

za privatizaciju vrila prodaju udela Fonda mimo njegove
saglasnosti, ona nije imala ni zakonskog osnova za to. U
tom smislu ugovori o prodaji udela Fonda u preduzeima
su nezakoniti jer ni RF PIO nema evidenciju o tome u kojim privatizovanim preduzeima se prodao udeo u njiho
vom vlasnitvu. Iz svih ovih razloga RF PIO trai79 da se
pokrenu sudski postupci za utvrivanje nitavnosti priva
tizacija u pogledu onih preduzea u kojima je Fond imao
udela, kao i da se omogui Fondu da upravlja imovinom
koja mu pripada.
***

Zakonom o svojini Republike Srbije iz 1995. godine,

koji je izuzeo imovinu RF PIO iz dravne imovine, pro
puteno je da se jasno definie celokupna imovina Fonda,
dok je drava u svoju korist poela knjiiti i nepokretno
sti koje su izgraene sredstvima Fonda: zgrade Zavoda za
socijalno osiguranje, medicinsku i nemedicinsku opremu,
rehabilitacione centre, banjska leilita, itd. Sedamdese
tih godina XX veka graeni su objekti sredstvima tada
njeg Republikog zavoda za socijalno osiguranje u okviru
Programa za stvaranje materijalne osnove za prevenciju
invalidnosti i rehabilitaciju radnika. Ovi objekti su u pro
cesu privatizacije 1990-ih godina prodavani treim licima
kada je njihova strogo namenska funkcija zanemarena, a
korisnici ovih objekata vie nisu ni penzioneri/ke ni rad
79

Vidi vie u: Reforma penzionog sistema i imovina Fonda PIO. Beograd: Udruenje
sindikata penzionera Srbije. 2014.

329

nici/ce. Na inicijativu Vlade Republike Srbije, 2007. godi

ne pokrenut je i postupak privatizacije specijalnih bolnica
za rehabilitaciju. Tada su izabrani privatizacioni savetnici
za 14 specijalnih bolnica, na ta je Fond reagovao pokre
tanjem sudskih postupaka za utvrivanje prava svojine
nad ovim objektima. Nakon to je Fond pokrenuo sudske
postupke, Vlada Republike Srbije donela je Zakljuak br.
023-405/2008-2 u kome se daju preporuke Ministarstvu za
ekonomiju i regionalni razvoj i Agenciji za privatizaciju da
pre svih postupaka privatizacije specijalnih bolnica i reha
bilitacionih centara sporazumno urede pitanja vlasnitva
nad nepokretnostima koje su graene sredstvima Fonda.
Kako Agencija za privatizaciju nije delovala u skladu sa
Zakljukom, te je nastavila sa privatizacijom specijalnih
bolnica, Fond je nastavio sa sudskim postupcima. Poto su
sudovi doneli privremene mere u korist Fonda, te obusta
vile korake Agencije za privatizaciju, prvostepenim presu
dama u korist Fonda reeno je est parninih postupaka.
Vrednost nekretnina prikazujemo u sledeoj tabeli.

Specijalna bolnica
Merkur Vrnjaka Banja
ubor Kurumlijska banja
Specijalna bolnica Novi Pazar
Specijalne bolnice Ivanjica
Specijalne bolnice Banja Koviljaa
Specijalne bolnice Joanika banja
TOTAL:

Ulaganja Fonda
17.126.320,45 evra
17.886.912,64 evra
19.065.232,51 evra
26.204.091,20 evra
10.604.327,15 evra
8.007.872,54 evra
98.894.756,49 evra

Izvor: Kadijevi; Raji; Grgurevi. 2013. Strategija upravljanja imovinom RF PIO.

Beograd

330

injenica da je Fond izgradio veinu specijalnih bol

nica u Srbiji implicira i to da je Fond tokom 30 i vie godi
na, od kada su ti objekti izgraeni, plaao njihovo tekue i
investiciono odravanje, te na taj nain vrio svojinsku oba
vezu na zakonit nain. Tokom 2011. godine, pojedini sudo
vi su na osnovu albi preinaili odluke o pojedinim objek
tima na tetu Fonda uprkos ustanovljenoj sudskoj praksi
koja omoguuje pravo RF PIO za utvrivanje svojinskih
prava na osnovu zakona. Tek je 2013. godine Vrhovni kasa
cioni sud Republike Srbije usvojio revizije predloene od
strane RF PIO, te ukinuo nezakonite presude Apelacionih
sudova i vratio prvostepene presude u korist Fonda.80
Kada su u pitanju zdravstvene institucije, Fond je u
periodu od 1969. do 2000. godine izgradio preko 200 zdrav
stvenih ustanova u okviru programa zdravstvene zatite
radnika. Samo za izgradnju Klinikog centra u Beogradu
deo koji je uloio Fond iznosi 44.375.767,30 evra po valori
zaciji iz juna meseca 2011 godine (Kadijevi, et al., 2013: 17).
Pored zdravstvenih institucija Fond je investirao i u za
titne radionice koje su, nakon donoenja Zakona o penzij
skom i invalidskom osiguranju iz 1972. godine, zapoljavale
invalide rada u okviru razliitih programa. Fond je samo
na teritoriji Republike Srbije izgradio preko 160 zatitnih
radionica u kojima je bilo zaposleno preko 12.000 ljudi, ula
ui kako u izgradnju, tako i u opremu i nabavku osnov

80

Pored navedenih objekata Fond je dobio sudski spor i pravo svojine nad sledeim
specijalnim bolnicama: Radon (Nika banja), Ozren (Sokobanja), Banja Juna
kovi (Apatin) i Gamzigradska banja (Zajear). Valorizacija koju je uradila radna
grupa za restrukturiranje RF PIO, a koja se tie samo imovine specijalnih bolnica
(suma vrednosti samih objekata i vrednosti zemljita na kojem su ovi objekti gra
eni) iznosi oko 500 milion
a evra.

331

nih sredstava za rad.81 Fond je takoe ulagao i u izgradnju

i opremanje dvadeset specijalnih kola irom Srbije. Tako
e, u okviru programa prevencije irenja zaraznih bolesti u
periodu od 1970. do 1978. godine, Fond je izdvajao sredstva
za izgradnju i rekonstrukciju vodovodnih i kanalizacionih
mrea u 55 javno-komunalnih preduzea u Srbiji. Mree
su graene na teritorijama optina Valjevo, Pirot, Titovo
Uice, Priboj, Kraljevo, aak, Leskovac, abac, Novi Pazar itd. U istom periodu Fond je izgradio i opremio preko
20 gerontolokih centara i domova za stara lica gde mu je
samo delimino priznato svojinsko pravo.82 Dalje, Fond je u
okviru programa Zatite na radu ulagao sredstva u preko
600 radnih organizacija u periodu od 1969. do 1990. godi
ne, finansirajui izgradnju proizvodnih hala i rekonstruk
ciju objekata. U istom periodu Fond je finansirao izgrad
nju stanova, nabavku opreme, tampanje publikacija za
mnoge korisnike, poput Samoupravnih interesnih zajed
nica, Saveza penzionera Srbije, Saveza invalida rada Srbi
je itd. Prisutan je i problem svojine kod preduzea koja su
se privatizovala da bi, retroaktivno, privatizacija istih bila
ponitena. Sluajevi ponitenih privatizacija u preko 600
preduzea u formalno-pravnom smislu znae da se pred
uzea vraaju u stanje pre zakljuenja ugovora sa kupci
ma kapitala, tj. vraaju se u stanje koje je podrazumevalo i
imovinske udele Fonda. Meutim, kako Agencija za priva
81

Zatitne radionice poput DES iz Novog Sada, Kosmos iz Beograda, Niteks

iz Nia, Goa iz Smederevske Palanke, 29. novembar iz Kragujevca i Suboti
ce, Godomin i Jugovo iz Smedereva, Zorka iz apca, samo su neke od 160
zatitnih radionica koje su izgraene sredstvima Fonda.

82

I dalje ostaje sporno svojinsko pravo nad domovima za stara lica u Beogradu
(Beanijska kosa), Zrenjaninu, Jagodini, Kragujevcu, Kruevcu, Niu, Leskovcu i
Mladenovcu, uprkos injenici da su ovi domovi graeni sredstvima Fonda.

332

tizaciju upravlja imovinom privrednih subjekata kod kojih

je ponitena privatizacija, Fond i nakon ponitenja nema
pravo uvida, raspolaganja i upravljanja imovinom koja mu
zakonski pripada.

5.2. Predlozi radne grupe za restrukturiranje RF PIO

S obzirom na navedene neregularnosti u pogledu
upravljanja imovinom RF PIO, kao i implicitnom drav
nom politikom koja preko Agencije za privatizaciju tei
da oslobodi akcijski profil RF PIO, u javnost sve vie izla
ze predlozi za alternativna reenja u pogledu finansiranja
penzija. Ovi predlozi uglavnom dolaze iz ekonomskih kru
gova bliskih Uniji poslodavaca Srbije i u njima se zagovara
trina finansijalizacija, korporativna odgovornost u upra
vljanju rizicima, kao i uvoenje portfolio menadmenta,
pogotovu kada se radi o penzijskom sistemu.
Na primer, predlae se da u cilju odranja penzijskog
sistema deo dravne imovine kroz aktuelno restrukturira
nje javnih preduzea pree u portfolio Fonda u vidu prefe
rencijalnih akcija. Dakle, unoenje dela dravne imovine u
imovinski portfolio RF PIO bi se vrilo na osnovu toga to
je nekada Fond sluio kao rezervni budet Republike Srbi
je, te kako bi se kompenzovao trenutni nedostatak drav
nih sredstava i obaveza drave prema Fondu, aktuelni pro
cesi korporativizacije (pretvaranje javnih i komunalnih
preduzea u akcionarska drutva) se pojavljuju kao an
sa za odrivost RF PIO. Jedan od predloga radne grupe za
restrukturiranje RF PIO tie se i uea Fonda u kapitalu
novostvorenih zemljinih fondova, tanije, mogunosti da

333

na nivoima lokalnih samouprava Fond uestvuje u ostvari

vanju prihoda od gradske rente.
Imajui u vidu da se glavni pravci reformisanja pen
zijskog sistema vode argumentacijom koja i dalje tei da
se prilagodi dravi u pogledu redistributivnih zahteva RF
PIO, postaje jasno da se selektivna struktura akumula
cije u kojoj drava ima kljunu organizacionu ulogu vodi
sasvim drugaijom logikom. Sa jedne strane, RF PIO se
pojavljuje kao kritiar nenamenskog investiranja koje
je sprovodio za vreme socijalizma, te od drave retroaktiv
no zahteva redistribuciju ovih sredstava, a sa druge stra
ne se pojavljuje kao budui ogranieno-investicioni fond
koji se u situaciji opte niske stope zaposlenosti u drutvu
vodi logikom namenskog investiranja na tritu kapita
la. Problem se pojavljuje, kao i obino, u polju unutar koga
se ne zauzimaju stavovi. To polje je strateki vano, a tie
se investiranja koje bi RF PIO mogao ukljuiti u svoj pro
gram. Hipotetiki posmatrano, ukoliko se deo sredstava
vrati RF PIO po osnovu akcija i udela u preduz eima, ta
sredstva bi mogla u srednjem roku posluiti ne samo za
pokrivanje deficita u isplati penzija, ve i kao investiciona
baza za pokretanje proizvodnje. Ovde je, naravno, potrebno
imati u vidu da bi ova sredstva trebalo da budu uloena u
preostala drutvena i dravna preduzea, ali sa obzirom na
dominantni politiki pravac, ovde treba oekivati otpore od
strane drave. Poto su aktuelna nastojanja RF PIO usme
rena na prilagoavanje aktuelnim ekonomsko-politikim
procesima koji podravaju neoliberalnu transformaciju
drave i drutva, predlozi koje dolaze iz vodeih struktura
RF PIO ne sagledavaju reenja problema penzijskog siste
ma u irem drutvenom kontekstu. Konstitutivno slepilo

334

vodeih struktura Fonda odraz je nerazumevanja bazine

drutvene funkcije penzijskog sistema koja se temelji na
povezanosti politike zapoljavanja i sistema meugene
racijske solidarnosti. Ako se samo konstatuje niska stopa
zapoljavanja, nepovoljna demografska kretanja i ekonom
ska neodrivost sistema meugeneracijske solidarnosti, i
ako se ovi elementi ne pojavljuju kao organski povezani u
zahtevima RF PIO prema dravi, onda se optedrutveni
zahtevi redukuju na sitnosopstvenike zahteve koji tee
samoodrivosti u uslovima opteg drutvenog raspada
nja. U tom kontekstu simptomatino itanje u zahtevima
Fonda za povraajem nenamenski utroenih sredstava
iz vremena socijalizma dobija interpretativno razreenje:
ako se nenamenski investiralo u infrastrukturu i pro
izvodnju, po emu bi investiranje u hartije od vrednosti,
dravne obveznice ili blagajnike zapise spadalo u namen
sko investiranje? I dalje, aktuelni stav RF PIO po pitanju
imovine depolitizuje ulogu penzijskog sistema.

6.

Zakljuak

Moemo zacrtati izvesno tendencijsko ponavljanje

kada se radi o istoriji penzijskog sistema na ovim prostori
ma. Analizirajui penzijski sistem u Kraljevini Jugoslaviji
(ali i celokupnu sferu socijalnog osiguranja) doli smo do
zakljuka da se tu radilo samo o pokuaju uspostavljanja
sistema, u smislu da su socijalna prava bila deo legislativ
nog, a time i optedrutvenog simulakruma. To znai da su
penzije bile privilegija malog broja ljudi. Tadanjoj dravi
(ali i vlasnicima kapitala) je socijalno osiguranje predsta
vljalo uglavnom nepredvieni troak, to svakako nije bio

335

sluaj kada se radilo o stvaranju jakog oslonca u izvrnoj

vlasti (socijalno osiguranje inovnika i vojnika). Sa druge
strane, socijalistika istorija Jugoslavije nam govori sasvim
drugu priu. Celokupna socijalistika privreda i drutvo
poivali su na elementarnom uvidu u znaaj fonda ivog
drutvenog rada, a iza sistema socijalne sigurnosti opet je
stajao rad, kao i svi oni koji su nekada radili i koji rade.
A pravo na penziju su imali skoro svi. Od dravnog do na
samoupravnim osnovama ureenog penzijskog sistema,
socijalistika istorija Jugoslavije govori nam ta znai pen
zijski sistem i u kojoj meri on moe biti moan pokreta
kljunih drutvenih procesa poput zapoljavanja. Sa ras
padom SFRJ penzijski sistem e, paralelno sa privredom,
jedva zadrati nekakav oblik. Naravno, promena u sadra
ju onoga to penzijski fondovi akumuliraju nuno utie i
na njihov oblik. Deformacije penzijskog sistema nastale
nakon sloma SFRJ danas se odraavaju kako kroz kata
strofalnu ekonomsku politiku, tako i kroz reprodukovanje
dravne tajne kada se radi o sudbini sredstava penzijskih
fondova iz 1990-ih godina. Sve ovo, i jo mnogo vie od toga,
uticalo je na aktuelan politiki stav prema penzijskom
sistemu. Penzijski sistem, kao i celokupna sfera rada, u
okvirima aktuelnog dravnog projekta doivljava regresi
ju, to je uprkos apologetskoj i racionalnoj logici odbrane
mera tednji drutveno neodbranjivo. Kao da je posredi
specifina istorijska cirkularnost. Danas institut socijalnog
osiguranja podsea, i vie nego to to elimo da priznamo,
na stanje u kojem se nalazio izmeu dva svetska rata. Kod
narodnih masa se budi sve vei revolt, kako zbog optih
uslova rada, tako i zbog progresivnog osiromaenja starijeg
dela populacije. Veina mladih ljudi veruje da nikada nee

336

ni doekati penziju te da se od njih nepravedno uzimaju

doprinosi koji se uplauju za sadanje uivaoce penzija.
Neprepoznavanje znaaja koji ima tekui sistem finansi
ranja penzija zasnovan na meugeneracijskoj solidarnosti
indikator je desolidarizacije i depolitizacije drutva. Za ovo
je zasluna recentnija istorija poev od graanskog rata na
teritoriji bive SFRJ, restauracije kapitalizma, katastrofal
ne ekonomske politike prethodnih i sadanjih vlada koje
su iscrpile i demobilizovale stanovnitvo. Takoe, liberal
ni zanos nakon dvehiljaditih samo je zamaglio temeljne
ekonomsko-politike procese u drutvu, nekritiki slavei
evropske integracije, individualnu preduzetniku inicijati
vu, apstraktni pojam demokratije i sveopte portvovanje
drutva u ime boljeg sutra. Kako se ve vie od dvadeset
godina eka bolja sutranjica, uz konstantno ubeivanje
od strane vlasti da nam je svima bolje, tranzitoloka rtva
koju veina drutva svakodnevno podnosi znai iskuava
nje apsolutne egzistencijalne granice. Zato treba odbaciti
sva reenja koja opravdavaju rtvu, pogotovu rtvovanje
RF PIO u cilju sveopte drutvene reforme. Prvenstveno
zato to sistem tekueg finansiranja sadri u sebi prekopo
trebnu redistributivnu komponentu iji socijalni karakter
treba biti usmeravan pametnom ekonomskom politikom,
a ne politikom koja sebe smatra bezalternativnom. Ozbilj
na je greka aktuelno ignorisanje injenice da svaki izbor
izmeu kapitalnog finansiranja i tekueg finansiranja oba
vezno znai i izbor po pitanju preraspodele meu genera
cijama.
U dominantnom politikom diskursu optedrutve
na reforma se ne shvata kao reforma strukture. Reformsko
opredeljenje vladajuih politikih opcija naprosto je lozin

337

ka za procese klasne redistribucije moi koji se odigravaju

iza lea radnog naroda. Zato reformisanje drutva ne sme
poeti reformom RF PIO jer penzijski sistem kao takav
nije kriv za nastajanje i generisanje drutveno-ekonomske
krize. Njega ne treba rtvovati ve ga treba uiniti funkcio
nalnim u smislu vraanja radnim ljudima onoga to je nji
hovo vlasnitvo.
Izgovor da treba poeti sa kapitalizacijom penzijskog
sistema kako bi se tek naknadno pospeilo zapoljavanje
ljudi je oigledna besmislica. Poreskim rastereenjem/
smanjenjem doprinosa se nee automatski pospeiti zapo
ljavanje. Ono to se desilo 2001. godine i to e se ubudue
deavati, ukoliko se administrativno smanje doprinosi bez
radikalnih politiko-ekonomskih prilagoavanja, odra
zie se samo na poveanje zarada ve zaposlenih dok e
zapoljavanje stagnirati, a siva ekonomska zona rasti. Kao
svojevrsan podsistem, penzijski sistem mogue je uiniti
funkcionalnim ukoliko se izvri pritisak na dravu i njene
obaveze prema RF PIO. Meutim, ni to nee biti dovoljno
ukoliko ne doe do organizovanja radnog naroda u snagu
koja e moi da utie na promenu socijalno retrogradnih
procesa koji unitavaju i obesmiljavaju samu supstancu
drutva. Iako narod nije homogena kategorija, te nije oi
en od vlastitih kontradikcija, odnos tranzicionih gubit
nika i pobednika postaje vidljiv kao odnos velike veine i
male manjine.
Ono to bi morao biti minimum leve politike u kon
tekstu penzijskog sistema jeste uvanje javnog penzijskog
sistema zasnovanog na meugeneracijskoj solidarnosti.
Prvenstveno zato to omoguava mehanizam redistribuci
je, to moe sluiti kao katalizator zapoljavanja (funkcija

338

investicionog fonda) i delovati na poveanje javne potro

nje. Penzijski sistem se ve decenijama politiki instru
mentalizuje. Sa jedne strane, drava prema penzionerima
ima fer odnos (ne dira penzije do 25.000 dinara) osigu
ravajui na taj nain politikoj eliti izborne glasove kod
penzionera, dok, sa druge strane, zagovara reformu pen
zijskog sistema zamerajui mu lou i neefikasnu socijalnu
funkciju. Ve na ovom nivou se oituju sve ambivalencije
kapitalistike drave jer postaje jasno da joj faktiki nije
stalo do efikasnog funkcionisanja penzijskog sistema. Ono
do ega joj je stalo tie se odranja uslova vlastite politike
reprodukcije. U tom smislu, trebalo bi otpoeti sa prome
nom upravo ovakve bezalternativne reformske politike
i usmeriti upravljanje penzijskog sistema u pravcu nepo
sredne demokratske kontrole od strane radnika/ca i pen
zionera/ki.

339

Literatura:
Barr Nicholas i Diamond Peter, Reforming pensions: Prin
ciples, analytical errors and policy directions, International
Social Security Review, Vol. 62, No. 2, 2009, pp.5-30
irkovi Rua, PIO fond, vlasnik bez vlasti, Danas,
01.04.2014, (Dostupno na: http://www.danas.rs/danasrs/
ekonomija/fond_pio__vlasnik_bez_vlasti.4.html?news_
id=279041 ).
Dimitrijevi Sergije, Socijalistiki radniki pokret u Srbiji
1878-1918, Nolit, Beograd, 1982.
Hero akir, Finansijski sistem socijalnog osiguranja Soci
jalno osiguranje, izdanje Saveznog zavoda za socijalno
osiguranje, sveska 12, Beograd, 1955.
Holzmann Robert, Aging Population, Pension Funds, and
Financial Markets, Regional Perspectives and Global Chal
lenges for Central, Eastern and Southern Europe (Directions
in Development), The International Bank for Reconstruc
tion and Development / The World Bank, 2009.
Izvetaj o razvoju Srbije 2012, Ministarstvo regionalnog raz
voja i lokalne samouprave, Beograd, 2013.
Kadijevi Valerijan; Dragoljub Raji; Slavenko Grgurovi;
Predlog strategije upravljanja imovinom RF PIO, Udruenje
sindikata penzionera Srbije, Beograd, 2013.
Lapevi Dragia, Poloaj radnike klase i sindikalni pokret
u Srbiji, Centralni sekretarijat radnikih komora, Beo
grad, 1928.

340

Meunarodna organizacija rada, Penzione reforme u Srbiji

iz meunarodnog i regionalnog aspekta, Beograd, 2009.
Mijatovi Boko i Hiber Drago, Kapitalizacija penzijskog
osiguranja u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studi
je, Beograd, 2008.
Novi penzijski sistem, Biblioteka Savezne Skuptine, Beo
grad, 1964.
Obrazloenje predloga zakona o izmenama i dopunama
zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni
glasnik RS, br. 34/03)
Ostoji Sinia, Osiguranje i upravljanje rizicima, Data sta
tus, Beograd, 2007.
Penzione reforme u Srbiji iz meunarodnog i regionalnog
aspekta Izvetaj sa Konferencije o penzijskim reforma
ma u Srbiji, Podregionalna kancelarija MOR za centralnu
i istonu Evropu, Budimpeta, 2009.
Periin Ivo, Goropadna inflacija, Dnevnik, Novi Sad, 1985.
Petnaest godina Sredinjeg ureda za osiguranje radnika 19221937, SUZOR, Zagreb, 1938.
Pei Ratko, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u
Jugoslaviji, I tom, Savezni zavod za socijalno osiguranje,
Beograd, 1957a.
Pei Ratko, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u
Jugoslaviji, II tom, Savezni zavod za socijalno osiguranje,
Beograd, 1957b.
Piketty, Thomas. 2014. Capital in the Twenty-first Century.
Cambridge Massachusetts: Belknap of Harvard UP

341

Poulantzas Nicos, Drava, vlast, socijalizam, Globus, Zagreb, 1981.

Privredna komora Srbije, Predlog nove ekonomske politike
za period 2012 2016 godine, Beograd, 2012.
Radnike novine, br. 41, Komunistika partija Jugoslavije,
Beograd, 1922.
Radnike novine, br. 55, Komunistika partija Jugoslavi
je, Beograd, 1922.
Ristanovi Sneana, Reforma penzionog sistema Srbije
III stub razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova i vaan ini
lac uspene reforme, (Dostupno na : http://www.kss.org.rs/
news/2012/11/src/121114ristanovic.pdf).
Simi Adrijana, Upravljanje rizicima u penzionim fondovi
ma u Republici Srbiji, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2013.
Socijalna politika i samoupravljanje, asopis Naa stvar
nost, broj 5, Beograd, maj 1953.
Statistiki godinjak Republike Srbije 2012, RZS, Beo
grad, 2013.
arac Nedim, Poloaj radnike klase u Bosni i Hercegovini
pod Austro-Ugarskom okupacijom 1878-1914, Rad, Beograd,
1951.
poljari uro: O starom i novom osiguranju, Vjesnik rada
br. 6, juni 1948.
Toporowski Jan, The End of Finance - Pension Funds, Deri
vatives and Capital Market Inflation, Routledge Frontiers of
Political Economy, London, 1999.

342

USAID, Izazovi uvoenja obaveznog privatnog penzijskog

sistema u Srbiji, Jovi Printing Centar, Beograd, 2009.
Vlahov Gustav, Iz istorije socijalnog osiguranja. List
Narodna drava, broj 4-5, Beograd, 1951.
Vukmanovi Tempo Svetozar, Sindikati u novim uslovima,
Kultura, Beograd, 1967.
Vukmanovi Tempo Svetozar, Memoari, I i II tom, Narod
na knjiga Beograd i Naprijed Zagreb, 1985.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05,
101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10
Zbornik zakona i uredaba u Knjaevstvu Srbiji od 2. februara
1835. do 23. oktobra 1875. godine, Knjigopeatna Knjaesta
Srbskog, Beograd, 1877.
Zbornik: Reforma penzionog sistema i imovina Fonda PIO,
Udruenje sindikata penzionera Srbije, Beograd, 2014.
Zdravstveno osiguranje u Jugoslaviji, Savezna narodna
skuptina, Beograd, 1955.

343

344
344

345

Jelena Velji

Od javnog ka privatnom:
neki aspekti finansiranja visokog
obrazovanja u periodu konsolidacije
kapitalizma

UVOD
U ovom radu prikazan je pregled odnosa izmeu
drave i visokokolskih ustanova, s naglaskom na proces
finansiranja. Vremenski okvir koji je uzet za ovo istrai
vanje protee se od 1992. do 2014. godine. Poetna taka u
ovom vremenskom okviru je izabrana jer su Zakonom o
univerzitetu donetom avgusta 1992. godine u visokoobra
zovni sistem prvi put uvedeni studenti/kinje koji/e plaaju
svoje studije. Analizirani su delovi zakona o univerzitetu,
odnosno, visokom obrazovanju, kao i upisne politike, te
tendencije u pogledu upisa samofinansirajuih studenata/
kinja. Konano, dobijeni podaci dovedeni su u vezu sa irim tendencijama redukovanja dostupnosti visokog obra
zovanja u drutvu.
Fokus istraivanja je prvenstveno na finansiranju
nastavnih delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta. U
tom smislu, ovim radom nisu obuhvaene vie kole, niti
instituti i istraivake ustanove, kao ni ustanove student
skog standarda. Razlozi za ovakav, sueni fokus, lee u
kombinaciji dva faktora: ogranieni vremenski okvir unu

346

tar koga je istraivanje trebalo sprovesti i nedostupnost

informacija o finansiranju pomenutih ustanova. Sprega
ova dva faktora znaila je da neophodne informacije nije
bilo mogue obezbediti bez aktiviranja mehanizma propi
sanog Zakonom o dostupnosti informacija o javnom zna
aju.
Jedna od potekoa odnosila se na nalaenje pregle
da broja upisanih studenata/kinja za svaku kolsku godinu
i informacije o njihovom statusu. Druga potekoa odno
sila se na utvrivanje trokova studija. U tom smislu, nije
uvek bilo mogue doi do informacija o visini kolarine na
dravnim fakultetima za sve kolske godine. Ako su neke
informacije i bile dostupne, do njih se moe doi samo poje
dinanim traganjem za informacijama na pojedinanim
fakultetima. Drugim reima, ne postoji objedinjeni pregled
ovih informacija na jednom mestu. U pogledu raspoloivo
sti i dostupnosti podataka, jo je gora situacija kada su u
pitanju drugi trokovi studiranja razne takse, nadoknade
za prijave ispita itd. Trei problem na koji smo naili tie se
finansijskih izvetaja fakulteta, odnosno dokumenata koji
bi nam pruili uvid u to koje su potrebe fakulteta za sred
stvima iz budeta, u kom obimu su ta sredstva isplaena,
ili moda nisu, kakva je situacija sa sopstvenim prihodima
(u koje izmeu ostalog spadaju i kolarine) i konano, kako
izgledaju rashodi visokokolskih ustanova. Fakulteti su
zakonom obavezani da ove informacije naine dostupnim
javnosti, meutim, u praksi se to vrlo retko deava.
Iako su mehanizmi propisani Zakonom o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja neupitno kori

347

sni, ipak zahtevaju protok odreenog vremena,1 a u radovi

ma drugih istraivaa/ica se pokazalo da ustanove visokog
obrazovanja nisu uvek sklone da im se povinuju. Primera
radi, jedno od istraivanja koje se upravo bavi ovom pro
blematikom je Transparentnost univerziteta u Srbiji koje
je sprovela Beogradska otvorena kola 2013. godine. Auto
ri/ke istraivanja su najpre pretraivali sajtove fakulteta
u potrazi za informacijama za koje je procenjeno da su od
javnog znaaja i da njihovo objavljivanje predstavlja mini
mum dobre prakse u vezi sa transparentnou poslovanja
visokokolskih institucija. Kako podaci nisu bile dostup
ni, upueni su zahtevi za pristup informacijama od javnog
znaaja (Beogradska otvorena kola, 2013).
Rezultati navedenog istraivanja oslikavaju stanje
stvari u vezi sa transparentnou rada visokokolskih usta
1

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, trailac

podnosi zahtev za ostvarivanje prava na pristup koji sadri, izmeu ostalog, to
precizniji opis informacije koja se trai. Ukoliko zahtev u tom smislu nije uredan,
strana od koje se trai odreena informacija ima pravo da od traioca trai da
zahtev dopuni u roku od 15 dana. Jednom kada je zahtev potpun, organ vlasti
duan je da u roku od 15 dana stavi na uvid traene informacije. Organi vlasti
imaju pravo i da ovaj prvi rok odgode za najdue 40 dana, ako iz opravdanih raz
loga nisu u mogunosti da ga potuju, o emu obavetavaju traioca u roku od 7
dana.
Ukoliko informacije nisu dostavljene u propisanim rokovima (ili dostavljanjem
reenja o odbijanju zahteva ili utanjem uprave), trailac podnosi albu Pove
reniku za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Poverenik o
albi odluuje najkasnije u roku od 30 dana, a u meuvremenu omoguava orga
nu vlasti ili traiocu (ako je neoph
odno) da se izjasni o albi, te utvruje injenino
stanje. Poverenik albu moe odbiti ili naloiti organu vlasti da traene informacije
dostavi. Videti: Milenkovi, D. 2010. Prirunik za primenu Zakona o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja. Beograd: Poverenik za informacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. http://www.poverenik.org.rs/images/
stories/dokumentacija-nova/vodic/prirucnikzaprimenuzakonacir.pdf
(preuzeto: 06.01.2015).

348

nova, odnosno prikazuju sa kojim potekoama se suoava

ju ljudi zainteresovani za istraivanje oblasti finansiranja
visokog obrazovanja. Kada je re o finansijskim planovi
ma, od 140 fakulteta samo 18 je imalo ove podatke na svom
sajtu. Od tih 18, svi su pomenute podatke iznosili kao inte
gralni deo Informatora o radu, ali nisu bili posebno istak
nuti, dok u nekim sluajevima podaci nisu postojali ni u
Informatoru ili su bili veoma zastareli. Takoe, samo 16
fakulteta je odgovorilo na zahtev za pristup informacijama
od javnog znaaja, s tim to je u odgovorima esto isticano
kako se podaci mogu nai na sajtu, to nije uvek bio sluaj.
Druga za nas zanimljiva stavka odnosila se na finansijski
izvetaj od 140 fakulteta, 29 je imalo finansijski izvetaj
dostupan na sajtu, ali isto kao deo Informatora o radu. Iako
se moe uiniti da su informacije o kolarinama dostup
ne, od 140 fakulteta, 46 ih objavljuje na sajtu, dok je jo 18
fakulteta dostavilo ovaj podatak putem odgovora na zahtev
za pristup informacijama od javnog znaaja. To je ukupno
64. Kada je re o dokumentima kojima su specifikovane
kolarine, odnosno kojima se objanjava koje usluge fakul
tet prua za plaenu kolarinu, a koje se naplauju poseb
no, svega 11 fakulteta uopte ima ovaj dokument 2 su ga
objavila na sajtu, a od 9 je dobijena informacija uz pomo
zahteva. Ostala akta koja su takoe bila u vrlo malom broju
sluajeva dostupna, ukljuuju: dokumenta kojima se regu
liu cenovnici, informacije o davanju prostora u zakup,
spisak studentskih taksi sa iznosima i tako dalje (Beograd
ska otvorena kola, 2013: 13-19). Na sline nalaze, konano,
ukazuje i jedno istraivanje o sistemu statistikih podata
ka u Srbiji, koje je sprovedeno od strane samih univerzitet
skih radnika/ca (EQUI-ED, 2013).

349

Zbog nave
de
nog, odlu
e
no je da za potre
be ovog
istraivanja prvi deo rada bude posveen praenju zakon
ske regulative, posebno one koja regulie oblast finansi
ranja visokog obrazovanja, te odluka o broju studenata za
upis kolskih godina i visini kolarina u periodu od 1992.
do 2001. na dravnim fakultetima, ali i prosene neto zara
de u istom periodu. U drugom delu, koji pokriva period od
2001. do 2014, uz krai osvrt na rezultate poreenja slinih
podataka samo u ovom periodu, analizom zakonske regu
lative i dokumenata koji reguliu strategiju razvoja visokog
obrazovanja, prikazane su dalje tendencije koje ukazuju na
sve jasnije povlaenje drave iz polja visokog obrazovanja i
njegovo preputanje trinim mehanizmima.
Pre nego to preemo na analizu sistema finansira
nja visokog obrazovanja u datom periodu, vano je podseti
ti se specifinosti drutveno-istorijskog konteksta.
Najpre, u kapitalistikim dravama, irenje neolibe
ralne ideologije i njena implementacija vezuju se za period
1970-ih i 1980- ih godina dvadesetog veka. Ovaj proces pod
razumevao je promociju slobodnog tria, privatizacije i
privatne svojine generalno, te deregulacije, odnosno povla
enja drave i dravnog finansiranja iz sfere brige o javnom
dobru i njegovo preputanje privatnoj inicijativi.2
Iako socijalistika Jugoslavija nije bila imuna na
neoliberalne tendencije koje su postojale u kapitalisti
kim zemljama, u politikoj i drutvenoj stvarnosti SFRJ
one su se oitovale na drugaiji nain. Ipak, raspad SFRJ,
pored ratova, karakterisala je i transformacija privrede
i drutvenih odnosa uopte iz socijalizma u kapitalizam.
2

Temeljnije obraeno u: Harvey, 2007.

350

Ova promena nije se odigrala preko noi i svakako njene

korene nalazimo u razliitim procesima koji su se odigra
vali postepeno i pre devedesetih godina dvadesetog veka i
koji mogu po sadraju podsetiti na neoliberalne reforme u
kapitalistikim drutvima koje karakteriu demontiranje
takozvane drave blagostanja, a u slubi globalizacije kapi
tala. Neki od znaajnih procesa u Jugoslaviji su svakako
postepene promene drutvene svojine u dravnu, meovi
tu i privatnu, postepena deregulacija i privatizacija javnih
dobara, odnosno preduzea koja su njima upravljala. Ovu
sudbinu nije izbeglo ni polje visokog obrazovanja.
U domaem kontekstu, neoliberalizacija visokog
obrazovanja podrazumevala je najpre postepeno povla
enje drave iz finansiranja koje se ogleda u stagnaciji ili
tek blagom poveavanju broja studenata kojima se odo
brava finansiranje studija iz republikog budeta. Sa dru
ge strane, uspostavljanje kategorije samofinansirajuih
studenata/kinja, odnosno uvoenje kolarine i razliitih
taksi, pratio je i konstantan rast broja odobrenih mesta za
upis na fakultet za ovu kategoriju. Iako nije jasno do koje
mere je ovaj obim i realizovan, potrebno je ispitati u kom
stepenu je drava omoguavala upis sve veeg broja samo
finansirajuih studenata (a ne, na primer, onih finansira
nih iz budeta), imajui u vidu injenicu da fakulteti tokom
vie od dvadeset godina nisu radikalno menjali kapacite
te, odnosno, videti do koje mere su nedostatna sredstva iz
budeta zamenjena direktnim uplatama studenata/kinja.3
3

Ovu analizu svakako bi trebalo dopuniti i informacijama o situaciji sa akademskom

radnom snagom, odnosno sve veom prekarizacijom radnih mesta u okviru aka
demije. To je takoe jedna od tema kojom se na ovom mestu neemo baviti, ali
za naelne uvide i opte tendencije moe se pogledati: Afonso, Alexander. 2013.

351

Dalje, izmenama zakonske regulative, fakultetima je

najpre omogueno, a kasnije su i podsticani da stiu sop
stvene prihode. Na taj nain, omogueno im je da svoju
delatnost, finansiranu od strane drave, koriste i za sticanje
sopstvenog profita kroz saradnju sa privredom i drugim
akterima. Dodatno, analizom ponuene grae relevantnih
dokumenata moe se videti i u kojoj meri je dravna poli
tika obrazovanja varirala od obrazovanja koje slui dru
tvu do onog koje je prevashodno usmereno ka zadovoljenju
potreba trita i kapitala.
Ovaj rad nudi empirijsku potkrepu za teze, tako to
analizira pravni kontekst i daje hronologiju ovih promena
u pravnom, politikom i drutvenom pogledu.

Finansiranje i dostupnost visokog obrazovanja

1990-2001.
U ovom delu rada prikazana je analiza situacije u
pogledu kolarina i broja samofinansirajuih studenata od
1992. do 2001. godine. Takoe, dat je i pregled broja sufi
nansirajuih studenata od trenutka kada je ova kategorija
uvedena posredstvom Zakona o univerzitetu, odnosno od
1998. godine.
Meutim, pre nego to se fokusiramo na ovaj period,
nastojaemo da damo kratku analizu republikog Zakona
o univerzitetu (Slubeni glasnik SR Srbije 46 (1990), 5, str.
172184, prema: Grbi, 2008: 257), koji je donet 1990. i vaio
How academia resembles a drug-gang. (Dostupno na: https://alexandreafonso.
wordpress.com/2013/11/21/how-academia-resembles-a-drug-gang/ preuzeto:
25.12.2014.).

352

je do 1992. godine. U ovom periodu, politiku razvoja univer

zitetskog obrazovanja i uslove za njeno sprovoenje utvr
ivala je Skuptina Socijalistike Republike Srbije, kao i
mreu univerziteta i fakulteta u Republici, uz prethodno
miljenje skuptina socijalistikih autonomnih pokrajina
(lan 108). Kako bi politika razvoja univerzitetskog obra
zovanja i zadovoljavanja potrebe drutva u toj oblasti bila
sprovedena, skuptina republike/pokrajine osniva pose
ban fond za univerzitetsko obrazovanje (lan 109). Potre
be drutva ovim zakonom definisane su lanom 110 kao:
1) izvoenje nastave na osnovnim studijama prema pla
nu i programu studija za redovne studente; 2) investicije u
objekte, nabavku sredstava i opreme za nastavu i nauni
rad u funkciji nastave; 3) amortizacija i tekue investiciono
odravanje objekata i opreme; 4) nauno i struno usavr
avanje nastavnika i saradnika na univerzitetu; 5) rad sa
izrazito uspenim i darovitim studentima; 6) fizika aktiv
nost studenata; 7) ujednaavanje uslova rada univerziteta i
fakulteta u skladu sa utvrenim drutvenim standardima;
i 8) razvoj informaciono-dokumentacione osnove.
Republiki/pokrajinski fondovi za nauku i obrazova
nje obezbeivali su (lan 110) sredstva za nauno istraiva
ki rad i izvoenje nastave na univerzitetima i fakultetima
i za studente/kinje magistarskih studija koji su na osnov
nim studijama imali prosenu ocenu 9; dalje za nauna
istraivanja, umetniki rad kojim se unapreuje nastava i
rad Zajednice univerziteta Srbije. Iz istih fondova namen
ski su se obezbeivala sredstva za rad i investicije univerzi
teta/fakulteta, na osnovu godinjeg programa rada, i to za:
materijalne trokove (prema osnovama i merilima utvre
nim pravilnikom Republikog, odnosno pokrajinskog fon

353

da), amortizaciju, line dohotke i zajedniku potronju pre

ma (kolektivnom ugovoru), tekue investiciono odravanje
i isplatu zakonom utvrenih obaveza (doprinosi i porezi)
(lan 111), kao i sredstva za rad univerzitetske biblioteke i
fiziku aktivnost studenata/kinja (lan 112).
Kada je re o statusu studenata/kinja, ovaj zakon
propisivao je postojanje dve kategorije studenata/kinja
redovnih i vanrednih. Razlika izmeu redovnih i vanred
nih studenata/kinja nije postojala u finansijskom pogledu
jer su studije bile besplatne, ve se odnosila na obavezu
pohaanja nastave i druge obaveze propisane statutom
fakulteta (lan 76.), dok su obavezu plaanja trokova
redovnih osnovnih studija imali samo strani studenti/kinje (lan 72) (Slubeni glasnik SR Srbije, 46 (1990), 5, str.
172184, prema: Grbi, 2008: 257).
Skuptina Socijalistike Republike Srbije donela je,
u skladu sa zakonom, odluku o broju studenata za upis u
prvu godinu studija za kolsku godinu 1990/91, (Skupti
na Socijalistike Republike Srbije, Odluka o broju stude
nata za upis u prvu godinu studija na fakultetima i viim
kolama kolske 1990/91. godine, od 11. maja 1990. godine,
Slubeni glasnik SR Srbije, 46 (1990), str. 22, prema: Grbi,
2008: 306) kojom je odobren upis ukupno 14.488 studena
ta/kinja na fakultetima i univerzitetima u Srbiji4 i to:

Ovom odlukom nisu obuhvaeni fakulteti SAP Vojvodine i SAP Kosovo i Metohija.

354

Visokokolska ustanova
Univerzitet u Beogradu
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Univerzitet u Kragujevcu
Univerzitet u Niu
UKUPNO

Redovni
studenti

Vanredni
studenti

Ukupno

8.047

1.698

9.745

288
1.594
2.006
11.935

30
365
460
2.553

318
1.959
2.466
14.488

Tabela 2.1: B
 roj studenata odobren za upis prve godine na fakultetima za
kolsku 1990/91. godinu (Izvor: Grbi, 2008: 306).

Istom odlukom, utvren je i broj studenata sa terito

rija SAP Kosovo (186) i SAP Vojvodina (65) koji su mogli
upisati prvu godinu fakulteta/viih kola koje u tim pokra
jinama ne postoje. Za ovu grupaciju nije precizirano da li
se upisuju kao redovni ili vanredni studenti.
Naredne godine Skuptina donosi Zakon o upisu stu
denata na fakultete i vie kole za kolsku 1991/92. godi
nu, kojim se (lan 1) nadlenost za odluivanje o broju stu
denata za upis prve godine u predstojeoj kolskoj godini,
prenosi na Vladu, (Slubeni glasnik Republike Srbije, 47
(1991) 28, str. 1068, prema: Grbi, 2008: 313) koja prateom
odlukom odreuje i odobreni broj studenata za upis u pred
stojeoj kolskoj godini (Vlada republike Srbije, Odluka o
broju studenata za upis u prvu godinu studija na fakulte
tima i viim kolama kolske 1991/92. godine, od 30. maja
1991. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, 47, (1991),
prema: Grbi, 2008: 314):

355

Visokokolska ustanova
Univerzitet u Beogradu
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Univerzitet u Kragujevcu
Univerzitet u Niu
Univerzitet u Novom Sadu
Univerzitet u Pritini
UKUPNO1
1

Redovni
studenti
7.432
296
1.500
1.835
4.300
3.000
18.363

Vanredni
studenti
2.263
30
365
427
623
700
4.408

Ukupno
9.695
326
1.865
2.262
4.923
3.700
22.771

Ovom tabelom nije obuhvaen broj studenata/kinja odobren za upis na Pedago

kim akademijama, s obzirom na to da se na njima ostvarivao VI-1 stepen strune
spreme, odnosno da su bile ekvivalentne viim kolama.

Tabela 2.2: B
 roj studenata odobren za upis prve godine na fakultetima za
kolsku 1991/92. godinu (Izvor: Grbi, 2008: 314).

Jula 1992. godine, Narodna skuptina donosi sledeu

odluku o broju studenata za upis prve godine na fakulte
tima (Slubeni glasnik Republike Srbije, 47, (1991), prema:
Grbi, 2008: 344-348):
Redovni
studenti

Vanredni
studenti

Ukupno

9.016

2.781

11797

353

50

403

Univerzitet u Kragujevcu

1.645

320

1965

Univerzitet u Niu

2269

447

2716

Univerzitet u Novom Sadu

4165

595

4760

Univerzitet u Pritini

2.286

445

2731

Ukupno

19734

4638

24372

Visokokolska ustanova
Univerzitet u Beogradu
Univerzitet umetnosti u Beogradu

Tabela 2.3: B
 roj studenata odobren za upis prve godine na fakultetima za
kolsku 1992/93. godinu (Izvor: Grbi: 2008: 344-348).

356

Tokom ove tri godine moemo primetiti trend rasta

broja mesta za upis redovnih i vanrednih studenata:

Godina

Redovni

Vanredni

Ukupno

1990/91

11935

2553

14488

1991/92

11063

3085

14148

1992/93

13283

3598

16881

Tabela 2.4: Pregled broja studenata odobren za upis prve godine na fakulteti
ma za kolske 1990/01, 1991/92 i 1992/93. godine
(Izvor: Grbi, 2008).

U tabeli 2.4 prikazan je trend rasta broja redovnih i

vanrednih studenata/kinja, u vreme kada status vanred
nog studenta nije podrazumevao plaanje kolarine. Kako
u odluci za kolsku godinu 1990/91. nije naveden odobren
broj studenata/kinja za upis na univerzitetima u Novom
Sadu i Pritini, ovi podaci nisu uvreni u ukupan broj
studenata/kinja u naredne dve kolske godine (1991/92 i
1992/93), kako bi bila omoguena uporedivost. Na osnovu
ove tabele vidimo trend blagog poveanja odobrenih mesta
za vanredne studente/kinje, dok se broj mesta za redovne
najpre smanjio, ali ve sledee godine poveao, to je na
neki nain u skladu sa trendom ukupnog poveanja odo
brenog broja studenata/kinja.
U avgustu 1992. godine dolazi do novih izmena Zako
na o univerzitetu (Narodna skupina Republike Srbije,
Zakon o Univerzitetu, od 7. avgusta 1992. godine, Slubeni
glasnik Republike Srbije, 48, (1992), str. 1885-1896), prema:
Grbi, 2008: 353) koje donose znaajne novine. Najpre, po

357

prvi put se uvodi mogunost osnivanja privatne visoko

kolske ustanove (lan 12), dodatkom da pored Republike,
univerzitete i fakultete mogu osnivati i domaa i strana
fizika i pravna lica. Dodatno, nepokretnosti i imovina koje
ustanova stie na drugi nain osim kroz republika dava
nja, definisani su kao svojina fakulteta.
Takoe, pored sredstava od osnivaa i novoustano
vljenih kolarina, istim lanom ostavljena je mogunost da
fakulteti i univerziteti stiu sredstva i iz drugih izvora. Iz
budeta, posredstvom Ministarstva prosvete, obezbeuju
se sredstva za obavljanje naunog, odnosno umetnikog
rada koji se obavlja u cilju podizanja kvaliteta nastave na
univerzitetima/fakultetima iji je osniva Republika (lan
61). Ove odredbe dodatno su precizirane u poglavlju 10 o
nainu finansiranja i poslovanja univerziteta. Time je usta
novljeno da Republika kao osniva finansira sve nivoe stu
dija i nauni/umetniki rad koji se obavlja u cilju podiza
nja kvaliteta nastave na univerzitetu, odnosno fakultetu
(lan 124), odnosno da obezbeuje sredstva fakulteta/uni
verziteta za: materijalne trokove poslovanja, amortizaciju
i investiciono odravanje, plate radnika u skladu sa zako
nom i kolektivnim ugovorom, opremu, obavljanje naunog,
odnosno umetnikog rada koji je u funkciji podizanja kva
liteta nastave, nauno i struno usavravanje nastavnika i
saradnika, podsticanje razvoja nauno-nastavnog i umet
niko-nastavnog podmlatka, rad sa darovitim studentima,
meunarodnu saradnju, izvore informacija i informacione
sisteme, kao i druge namene u skladu sa zakonom (lan
125). Ova sredstva univerzitet/fakultet stie na osnovu ugo
vora koji zakljuuje sa Vladom (na osnovu godinjeg pro
grama rada univerziteta, za obavljanje delatnosti u toku

358

jedne kolske godine), dok je Vlada ta koja propisuje nor

mative i standarde uslova rada univerziteta i fakulteta
za delatnosti koje se finansiraju iz budeta i materijalna
sredstva za njihovo ostvarenje (lan 127). Visinu kolarine
za sve nivoe studija, pak, utvruje univerzitet, na predlog
fakulteta, po prethodno pribavljenom miljenju osnivaa
(lan 128).
Sa druge strane sredstva za osnovna, primenjena i
razvojna istraivanja, odnosno za ostvarivanje umetnikih
projekata koje univerzitet i fakultet obavljaju za potrebe
drugih korisnika stiu se na osnovu ugovora sa tim kori
snicima (lan 61). U lanu 129 precizirani su naini na
koje univerzitet/fakultet moe sticati sredstva: ostvariva
njem programa naunih istraivanja, odnosno umetnikih
projekata po posebnim uslovima, ostvarivanjem progra
ma strunog obrazovanja i usavravanja, iz naknada koje
plaaju studenti, iz izdavake i informativne delatnosti, iz
kamata i dividendi, iz prihoda na osnovu autorskih prava i
patenata, iz poklona i zavetanja, iz drugih izvora nastalih
obavljanjem delatnosti. Naknadnim izmenama Zakona iz
1993. godine, propisano je da sredstva koja visokokolske
ustanove stiu od neposrednih korisnika ine javni prihod
Republike (Narodna skupina Republike Srbije, Zakon o
izmenama i dopunama Zakona o univerzitetu, Slubeni
glasnik Republike Srbije, 49, (1993), str. 1741-1743, prema:
Grbi, 2008: 443). Ipak, ve u ovom periodu vidimo otvara
nje prostora za dravne visokokolske ustanove da koriste
i dravne resurse za obavljanje primarne delatnosti razvi
jaju druge vidove angaovanja u svrhu ostvarivanja profita.
Pored odluke o broju studenata za upis studija svih
nivoa studija ije se obrazovanje finansira iz budeta, po

359

pribavljenom miljenju univerziteta, Vlada donosi i odluke

o broju studenata koji sami finansiraju svoje studije (po pri
bavljenom miljenju fakulteta), vodei rauna o kadrov
skim, prostornim, tehnikim i drugim mogunostima
fakulteta i u skladu sa drutvenim potrebama (lan 31).
Meutim, s obzirom na veliki priliv samofinansirajuih
studenata tokom godina, ostaje otvoreno pitanje definicije
drutvenih potreba u datom period
u, kao i do koje je mere
drava zapravo investirala u proirenje kadrovskih i mate
rijalnih kapaciteta visokokolskih ustanova kako bi odgo
vorila na sve veu potrebu za visokim obrazovanjem.
U vezi sa navedenim je i uvoenje kolarina za stu
dente koje fakulteti/univerziteti upisuju van utvrenog
broja (lan 8), a lanom 36. propisano je da ovi studenti
sa fakultetom/univerzitetom zakljuuju ugovor kojim su
precizirane cena studija i obaveze fakulteta i univerziteta
spram njih, a uvodi se i obaveza pohaanja nastave (lan
35). Uz to, polaganje ispita uz nadoknadu trokova sada se
odigrava posle tri neuspela polaganja, umesto dotadanjih
pet (lan 41). lanom 43 samofinansirajuim studentima
omoguava se da nastave studije u okviru broja koji se
finansira iz budeta, ukoliko poloe sve ispite u prethod
noj godini studija. Dodatno, uvodi se plaanje polaganja
ispita za studente kojima je istekao apsolventski sta (lan
47).
U lanu 42 navedena je dinamika upisa narednih
godina studija, po kojoj se naredna godina upisuje sa mak
simalno dva nepoloena ispita iz prethodne5, uz mogunost
5

Izmenama Zakona iz 1993, postavljeni su neto relaksiraniji uslovi za upis nared

ne godine: 1) dva nepoloena ispita ukoliko u prethodnoj godini studija ima naj
vie sedam predmeta, 2) tri nepoloena ispita iz prethodne godine studija u kojoj

360

da se statutom fakulteta utvrdi obaveza polaganja odree

nih predmeta kao uslov za upis u narednu godinu studija.
S tim u vezi, uvodi se obaveza plaanja ponovljene godine.
Naime, student koji ponovi godinu studija snosi troko
ve studija za tu godinu srazmerno poveanim trokovima
fakulteta za ponovljenu godinu (lan 43). Ovo pitanje bli
e se ureivalo optim aktom fakulteta/univerziteta. Na taj
nain, otvorila se mogunost da fakulteti sami, arbitrarno,
odreuju cene naknada, bez utvrenih merila za obraun
realnih trokova.
Godine 1994, iako sufinansirajui studenti nisu posto
jali kao posebna kategorija definisana zakonom, izmena
ma odluke Vlade o kolarini (Grbi, 2008: 477) uvodi se
jedan model sufinansiranja koji je podrazumevao da samo
finansirajui studenti, ukoliko ostvaruju neka od prava iz
domena socijalne zatite i imaju odgovarajui prosek oce
na mogu plaati cenu kolarine umanjenu za 50% ili 25%, a
slina dinamika uvedena je i za studente koji upisuju prvu
godinu studija, kojima se u obzir uzima, pored ostvarenja
prava iz socijalne zatite, i prosek ocena u poslednjem ili
poslednja dva razreda srednje kole. 6
ima osam, devet ili deset predmeta, 3) etiri nepoloena ispita ukoliko prethodna
godina ima najmanje jedanaest predmeta.
6

Samofinansirajui student u potpunosti je osloboen kolarine za upis u letnji

semestar ukoliko ostvaruje pravo na materijalno obezbeenje, pravo na smetaj
u ustanovu socijalne zatite za decu bez roditelja ili pravo na dodatak za pomo
i negu drugog lica u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zatite i socijalne
sigurnosti graana i ima prosenu ocenu iz poloenih ispita najmanje 9, samo
finansirajui student plaa 50% od utvrenog iznosa ukoliko ostvaruje pravo iz
socijalne zatite i ima prosenu ocenu najmanje 8.5 (osam i po), a 75% kolarine
plaa onaj student koji pored ostvarivanja prava iz socijalne zatite ima prosenu
ocenu najmanje 7,5. Student prve godine studija koji ostvaruje pravo iz socijal
ne zatite, a koji je sa odlinim uspehom zavrio sve razrede srednje kole, ne
plaa kolarinu za upis u letnji semestar. Student koji je zavrio poslednji razred
srednje kole sa odlinim uspehom plaa 75% od utvrenog iznosa kolarine za

361

U peri
o
du izme
u dve izme
ne zako
na koji
ma se
regulie oblast visokog obrazovanja (1992-1998) takoe
dolazi do rasta broja studenata kojima je odobren upis u
statusu samofinansirajueg studenta:
Vanredni / samofinansirajui
od 1993.

Godina

Redovni

Ukupno

1992/93

19734

4638

24372

1993/94

19044

9434

28478

1994/95

18588

10711

29299

1995/96

18588

12849

31437

1996/97

17705

16367

34072

1997/98

18250

18892

37142

Tabela 2.5: Odnos broja budetskih i samofinansirajuih studenata 19921998. godine (Izvor: Odluke Vlade o broju studenata za upis u prvu
godinu studija na fakultetima od 1992. do 1997. godine, dostupno
u: Grbi, 2008).

Kao to moemo videti, broj redovnih studenata se

minimalno menjao ili u nekim periodima ak i smanjivao.
Sa druge strane, broj vanrednih studenata, odnosno onih
koji sami finansiraju svoje kolovanje, od uvoenja nadok
nada/kolarina, u stalnom je rastu i u periodu od 6 godina
poveao se za vie od 4 puta.
Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine, pored kate
gorija studenata koji se finansiraju iz budeta i samo
finansirajuih studenata koji plaaju ekonomsku cenu
kolarine, i zvanino je uvedena kategorija sufinansiraju
upis u letnji semestar, a student koji je zavrio poslednja dva razreda sa odli
nim uspehom plaa 50% od utvrenog iznosa (Vlada Republike Srbije, Odluka
o izmenama Odluke o visini kolarine za 1993/94. godinu za osnovne studije na
fakultetima iji je osniva Republika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 50, (1994),
10, str. 176-177, prema: Grbi, 2008: 477).

362

ih studenata koji plaaju deliminu kolarinu (Narodna

skuptina Republike Srbije, Zakon o univerzitetu, Slube
ni glasnik Republike Srbije, 54, (1998), 20, str. 505-515, pre
ma: Grbi, 2008: 589-635).
Takoe, zakonski su definisani uslovi za prelazak iz
jednog u drugi status, odnosno za zadravanje statusa. Uko
liko student koji se finansira iz budeta ili sufinansirajui
student ne ponovi nijednu godinu u toku osnovnih studija,
on/ona zadrava status u pogledu plaanja studija. Sa dru
ge strane, ako student koji se finansira iz budeta, odnosno
sufinansirajui student, ne ispuni uslov za upis u narednu
godinu studija, moe da nastavi studije u statusu samofi
nansirajueg studenta (lan 51). Samofinansirajuim i sufi
nansirajuim studentima je omogueno da steknu status
budetskog studenta ukoliko poloe sve ispite prethodne
godine studija u toku jedne kolske godine (lan 51). U tom
smislu, u odnosu na odredbe prethodnog zakona iz 1992.
godine uslovi za ostvarenje statusa budetskog studenta tokom studija su preciznije odreeni. Isto, studenti koji pona
vljaju godinu, snose trokove studija za ponovljenu godinu
srazmerno trokovima fakulteta za njegovo kolovanje u
toj godini (lan 52). Visinu trokova utvruje fakultet, a
najvie do visine kolarine utvrene za samofinansiraju
eg studenta (lan 52) (Narodna skuptina Republike Srbi
je, Zakon o univerzitetu, Slubeni glasnik Republike Srbi
je, 54, (1998), 20, str. 505-515, prema: Grbi, 2008: 589-635).
Na ovom mestu vidimo da je ozakonjena jedna vrsta pred
uzetnike tendencije u odreivanju visina naknade za stu
diranje, po kojoj cena studija u ponovljenoj godini, koja je
nekada bila srazmerna poveanim trokovima fakulteta

363

za ponovljenu godinu, sada moe dostii ak i pun iznos

kolarine za samofinansirajueg studenta.
Pored navedenog, sredstva koje fakultet/univerzitet
stie od kolarina nisu vie odreena da ine javni prihod
Republike, ve je namenjeno da se, zajedno sa budet
skim izdvajanjima i sredstvima iz ostalih izvora (pruanje
usluga treim licima, pokloni, donacije sponzorstva, itd.)
koriste za obavljanje osnovne delatnosti (lanovi 134-138).7
Analiza upisnih politika predstavljenih u prethod
nom delu rada pokazuje ta se u periodu od 1993. (od uvo
enja kategorije studenata koji plaaju svoje studije) do
2001. godine deavalo sa brojem budetskih i samofinan
sirajuih studenata, odnosno sufinansirajuih od 1998.
godine. Dodatno, ponudiemo pregled cena kolarina na
osnovnim i magistarskim studijama u istom periodu. Ovaj
pregled porediemo sa prosenim neto zaradama u datom
periodu u Srbiji.
Grafikom 2.1 predstavljen je odnos odobrenog broja
studenata finansiranih iz budeta sa samofinansirajuim
i sufinansirajuim, za upis u prvu godinu osnovnih studija
date kolske godine.

Odnosno za trokove poslovanja, zarade zaposlenih (u skladu sa zakonom i

kolektivnim ugovorom), opremu, obavljanje naunog/umetnikog rada koji je u
funkciji podizanja kvaliteta nastave, nauno i struno usavravanje nastavnika i
saradnika, podsticanje razvoja nastavnog podmlatka, rad sa darovitim studenti
ma, meunarodnu saradnju, izvore informacija i informacione sisteme i drugo.

364

20000
18000
16000
14000
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0

94

3/

9
19

95

4/

9
19

budet

96

5/

9
19

97

6/

9
19

98

7/

9
19

sufinansiranje

99

8/

9
19

00

9/

9
19

01

0/

0
20

samofinansiranje

Grafik 2.1: Odnos budetskih i samofinansirajuih studenata na osnovnim stu

dijama 1993-2000 i sufinansirajuih od 1998. (Izvor: Odluke Vlade
o broju studenata za upis u prvu godinu osnovnih studija na fakul
tetima iji je osniva Republika i visini kolarine, od 1993. do 2000.
godine, dostupno u: Grbi, 2008).

U nedostatku drugih informacija, u Grafiku 2.1 su

analizirane i poreene odluke koje Vlada, shodno zakonu
koji regulie oblast visokokolskog obrazovanja, donosi o
broju studenata koji mogu upisati odreenu visokokolsku
ustanovu iji je Republika osniva. Ove odluke ne znae da
je taj broj i realizovan to to je Vlada, na predlog fakulteta
odobrila odreene upisne kvote, ne znai da postoji tolika
zainteresovanost buduih studenata za odreeni fakultet.
Ipak, uprkos tome, zanimljiva je tendencija da se iz godi
ne u godinu odobravao sve vei broj samofinansirajuih
studenata, pogotovo u vreme kada jo uvek nisu postojali
sufinansirajui studenti kao zasebna kategorija. Ovaj broj
je svoj vrhunac dostigao kolske 1997/98. godine.8 Tako
8

Odlukom vlade za kolsku 1998/99 samofinansirajui studenti nisu bili obuhvae

ni, dok 1999/00 nisu upisivani samofinansirajui.

365

e, broj sufinansirajuih studenata je u padu praktino od

trenutka kada je ta kategorija uvedena, odnosno od 1998.
godine.
Kao i u sluaju osnovnih studija, broj studenata na
magistarskim studijama koji su finansirani iz budeta se
vrlo malo menjao, dok od prve godine uvoenja kolarina
raste broj samofinansirajuih:
4500
4000
3500
3000
2500
2000
1500
1000
500
0

budet
sufinansiranje
samofinansiranje

94

4
99

5
99

6
99

7
99

8
99

9
99

/0

/0

/9

/9

/9

/9

/9

3/

9
19

0
00

Grafik 2.2: Odnos budetskih i samofinansirajuih studenata na magistarskim

studijama 1993-2000 i sufinansirajuih od 1998. (Izvor: Odluke
Vlade o broju studenata za upis u prvu godinu magistarskih studija
na univerzitetima i fakultetima iji je osniva Republika, od 1993.
do 2000. godine, dostupno u: Grbi, 2008).

Kada je re o kolarinama, treba naglasiti da su ko

larine u ovom periodu (1993-2000) bile odlukama vlade
definisane po grupacijama, odnosno da nisu propisivane
za pojedinane fakultete.9 U tom smislu, sledea tabela je
izvedena iz pojedinanih odluka vlade za svaku kolsku
godinu. Prosena visina kolarine dobijena je sabiranjem
9

Na primer, ista kolarina bila je propisana za sve pravne fakultete, sve medicin
ske, sve umetnike itd.

366

propisanih kolarina na svim fakultetima i deljenjem sa

brojem fakulteta:

30000
Samofinansirajui O

Samofinansirajui M

25000
20000
15000
10000
5000
0
94

/
93

19

5
99

6
99

7
99

/9

/9

/9

/9

/9

4
99

8
99

/0

/0

9
99

0
00

Grafik 2.3: Odnos cene kolarina na osnovnim (O) i magistarskim (M) studi
jama 1993-2000. (Izvor: Odluke Vlade o broju studenata za upis
u prvu godinu osnovnih i magistarskih studija na univerzitetima i
fakultetima iji je osniva Republika i visini kolarine, od 1993. do
2000. godine, dostupno u: Grbi, 2008).

Iako kolske 1999/2000 godine nisu upisivani samo

finansirajui studenti u prvu godinu, za istu kolsku godi
nu odlukom je utvrena visina kolarine, koja se verovatno
odnosila na ve postojee studente. Kao to moemo videti,
kolarina je blago rasla u periodu izmeu 1993. i 1998. godi
ne, dok izmeu 1999. i 2001. belei drastini rast.
Meutim, kako bismo stekli uvid u to ta je ovaj rast
zapravo znaio, uporediemo cene kolarine sa prosenim
neto zaradama u datom periodu (RZS, 2011). U tabeli 3.6
prosena plata izraena je u (novim) dinarima na mese
nom nivou od 1994. godine. Godina 1993. nije ukljuena u

367

obraun zbog inflacije. U tabeli je prikazana prosena neto

zarada u privredi, van privrede,10 kao i prosek ova dva sek
tora. Mnoenjem je dobijena i godinja prosena neto zara
da za oba sektora:
Sektor
1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Privreda
(mesena
159
328 618 702
961 1181 2359 5667
plata)
Vanprivreda
(mesena
190
397 790 1157 1373 1532 2483 6426
plata)
UKUPNO
165
343 658 798 1052 1261 2389 5840
(prosek)
Godinje
1980 4116 7896 9576 12624 15132 28668 70080
Tabela 2.6: Pregled prosenih mesenih i godinjih neto zarada u Republici
Srbiji u periodu od 1994. do 2000. godine (Izvor: Republiki zavod
za statistiku, 2011, str. iv-vi).

10

Kada je 2011. godine RZS objavio da vie nee publikovati podatke o prosenoj
zaradi u privredi, navedeno je da prelaskom na novu Klasifikaciju delatnosti vie
ne postoji potreba za diferenciranjem delatnosti kao privrednih ili vanprivrednih.
U obrazloenju se navodi da je takva podela uvedena 1977. godine, u vreme
kada su materijalnom proizvodnjom bile obuhvaene privredne delatnosti, koje
su stvarale drutveni proizvod. Sa druge strane, delatnosti u kategoriji van privre
de uestvovale su u preraspodeli i potronji drutvenog proizvoda. Primenjujui
novu klasifikaciju, RZS obraunava podatke prema onoj definiciji proizvodnje koja
obuhvata ukupnu ekonomiju i sve delatnosti (Republiki zavod za statistiku, Pre
stanak objavljivanja podataka o pro senoj zaradi u privredi, Republika Srbija,
2011.). U vanprivredne delatnosti spadale su istraivako-razvojne usluge, advo
katske i druge usluge, obrazovanje, nauka, kultura, informacije, zdravstvena i
socijalna zatita, drutveno-politike zajednice, samoupravne interesne zajednice
i drutveno-politike organizacije. Podela na privredne i vanprivredne delatnosti,
shodno odluci Saveznog izvrnog vea iz 1977. godine moe se videti na slede
em linku: http://www.podaci.com/_z1/2129877/O-upvdel02v7714-8018.html
(pristupljeno: 28. 09. 2014.).

368

Poreenjem iznosa zarade i kolarine, dobijamo sle

dei rezultat:
35000
30000
25000

Samofinansirajui O Ig.

20000

Sufinansirajui O Ig.
15000

Sufinansirajui O II+g.

10000

Prosena godinja
neto zarada

5000
0

/9

3
99

/9

/9

4
99

5
99

/9

6
99

98

19

/
97

98

19

/
97

II

/9

98

19

/0

99

19

/0

00

20

Grafik 2.4: Poreenje prosenih neto godinjih zarada sa prosenom cenom

kolarine za 1) samofinansirajue studente osnovnih studija koji
upisuju prvu godinu (O Ig.), 2) sufinansirajue studente osnovnih
studija koji upisuju prvu godinu (O I g.) i 3) sufinansirajue studente
osnovnih studija koji upisuju drugu i vie godine osnovnih studi
ja (O II+g.) (Izvor: RZS, (2011), Odluke Vlade o broju studenata za
upis u prvu godinu osnovnih studija na fakultetima iji je osniva
Republika i visini kolarine, od 1993. do 2000. godine, dostupno u:
Grbi, 2008).

kolarina je za 1993/94 bila definisana samo za let

nji semestar, zbog prethodne hiperinflacije i uvoenja novog
dinara. Ovde je izvedena sa pretpostavkom da je ista vrednost
vaila za upis u prethodni, zimski semestar. Takoe, kolske
godine 1998/99. godine upisivani su budetski i sufinansira
jui studenti (dakle, bez samofinansirajuih), kao i 1999/00,
shodno odlukama Vlade. Meutim, upravo u ovom perio
du dolazi do zanimljivih pomeranja. kolske 1998/99, iako
su upisivani samo sufinansirajui studenti, njihova kolari
na je, paradoksalno, priblina punoj ceni kolarine koju su
prethodne kolske godine plaali samofinansirajui studenti.

369

Isto se desilo i naredne, kolske 1999/2000. godine. kol

ske 2000/01. godine ponovo se upisuju samofinansirajui
studenti, dok istovremeno dolazi do najveeg porasta visine
kolarina, kako za ovu kategoriju, tako i za sufinansirajue
studente koji se upisuju u prvu godinu studija.11
Odnos kolarina i prosenih zarada u datom periodu je
sledei:

GODINA

a)
KOLARINA
Samofinan
sirajui koji
upisuju prvu
godinu (u no
vim dinarima)

b)
KOLARINA
Sufinansiraju
i koji upisuju
prvu godinu
(u novim
dinarima)

c)
KOLARINA
Sufinansira
jui koji upi
suju drugu i
vie godine
(u novim
dinarima)

PRO
ODNOS
SENA
GODI
NJA
NETO
ZARADA
(u novim
dinarima)

1993/94

144

1980

0.07

1994/95
1995/96
1996/97
1997/98
1998/99
1999/00

578.25
655
1620
1616,66
/
/

/
/
/
/
1609.55
1443.33

/
/
/
/
/
/

1980
4116
7896
9576
12624
15132

2000/01

20159,57

10054,25

2882,97

28668

0.29
0.15
0.20
0.16
0.12
0.09
a) 0.70
b) 0.35
c) 0.10

Tabela 2.7: Odnos prosene kolarine i prosene godinje neto zarade (Izvor:
RZS, (2011), Odluke Vlade o broju studenata za upis u prvu godi
nu osnovnih studija na fakultetima iji je osniva Republika i visini
kolarine, od 1993. do 2000. godine, dostupno u: Grbi, 2008).

Ova tabela prikazuje odnos prosene godinje neto

zarade sa kolarinama za tri razliite kategorije studena
11

kolarina za sufinansirajue studente koji su upisivali drugu i vie godine studija

ostala je na istom nivou kao i prethodne kolske godine.

370

ta: a) samofinansirajue koji upisuju prvu godinu studija

prvi put, b) sufinansirajue koji upisuju prvu godinu stu
dija prvi put i c) sufinansirajue koji upisuju drugu i vie
godine studija. Iz priloenog moemo videti da je udeo za
plaanje kolarine u prosenoj zaradi oscilirao uz dugoro
no jasnu tendenciju rasta. Od ove tendencije odudara samo
period od 1998. do 2000. godine i moemo pretpostaviti da
je u pitanju sticaj okolnosti ili se radi o posledici odreenih
oportunistikih mera koje je vlast sprovodila s obzirom na
situaciju u zemlji u datom periodu (kompleksna politika
situacija, rat, NATO bombardovanje, opozicioni i student
ski protesti). Ve sa kolskom 2000/01 godinom, vidimo do
koje mere je zapravo poraslo izdvajanje prosene zaposlene
osobe za kolarinu 10 puta.
Kada je re o ekonomskim indikatorima generalno,
BDP je u periodu 1990-1999. opao za vie od 48%, dok je
BDP po glavi stanovnika bio nii 1999. u odnosu na 1990.
za 45.7% (The Ministry of Education and Sports (MOES),
2001). Rekonstrukcijom monetarnog sistema 1994. zausta
vljena je tendencija pada. U periodu izmeu 1995. i 1997.
godine dolazi do rasta potronje za obrazovanje (uglavnom
za plate), to se pravda finansijskim uplivom spolja nai
me, strategijom borbe za opstanak aktuelnog reima koji
je prodajom dela dravnih preduzea (deo telekomunika
cija) pokuavao da ouva mir tokom sve snanijih protesta
u ovom periodu. Istovremeno, ukupna potronja za obra
zovanje kao deo BDP-a smanjila se sa 3,5% 1990. na 3,2%
u 1999. godini. Paralelno, smanjivala se i ukupna godinja
potronja za obrazovanje po ueniku/studentu, to je bilo u
skladu sa optim smanjenjem BPD-a po glavi stanovnika.

371

Kao to se vidi u tabeli 3.8, primetno je da je pad izdvajanja

za obrazovanje vei nego pad BDP-a (MOES, 2001).

Godina
1990.
1999.
1999/1990.
Smanjenje u
procentima

BDP per capita

(u dolarima)
3229
1793
54,3%
-45,7

Potronja za obrazovanje po ueniku/studentu

Osnovno
Sekundarno
Visoko
obrazovanje obrazovanje
obrazovanje
554
788
1498
263
337
751
47,6 %
42,8%
50,1%
-52,5

-57,2

-49,9

Tabela 2.8: O
 dnos BDP per capita i potronje za obrazovanje po aku/studen
tu, za osnovno, srednje i visoko obrazovanje (Izvor: MOES, 2001).

Kada je re o strukturi rashoda za obrazovanje,

1998. godine, ukupan budet za ovaj sektor iznosio je 621
milion dolara, od ega je 46% odlazilo na osnovno obrazo
vanje, srednjokolsko (sekundarno) 25%, postsekundarno
4% i univerzitetsko 25% (MOES, 2001). Tri godine kasnije,
budet za obrazovanje manji je za skoro 50% (345,4 milio
na dolara) i iznosio je 17,4% republikog budeta. Njegova
struktura prikazana je na tabeli 3.9:
Struktura budeta za obrazovanje 2001. godine
Osnovno obrazovanje
53%
Sekundarno obrazovanje
25%
Visoko obrazovanje
12%
Ueniki standard
3%
Studentski standard
6%
Sport
1%
Tabela 2.9: Struktura budeta za obrazovanje 2001. godine (Izvor: MOES,
2001).

372

Primetno je da su se u periodu od 1998. do 2001. godi

ne izdvajanja za visoko obrazovanje u okviru ukupnog
budeta za obrazovanje smanjila sa 25% na 18%, (ukljuimo
li i studentski standard).
Izneseni podaci navode na zakljuak da su se u ovom
periodu odigrala dva paralelna procesa. Sa jedne strane,
drava je smanjivala izdvajanja za visoko obrazovanje, dok
je istovremeno omoguavala i podsticala sve veu finansij
sku autonomiju visokokolskih ustanova, putem ozakonje
nja kategorije sopstvenih prihoda. Sa druge strane, univer
ziteti su od strane drave podsticani da sopstvene prihode
sve vie stiu od kolarina, tako to im je drava odobravala
upisivanje sve veeg broja samofinansirajuih studenata.
Na taj nain, nedovoljna izdvajanja drave za visoko obra
zovanje nadomeivana su uplatama studenata.

Finansiranje i dostupnost 2001-2014

Sa promenom vlasti 2000. godine, u februaru 2001.

formira se novo Ministarstvo prosvete i sporta. Tokom 2001,
Ministarstvo formulie strategiju i akcioni plan za sprovo
enje reforme obrazovanja u Srbiji u periodu od 2002. do
2004. godine (Ministarstvo prosvete i sporta (MPS), 2002).
Kada je re o visokom obrazovanju, glavni cilj je formiranje
sistema koji je u skladu sa Bolonjskim procesom. Prioriteti
su podrazumevali uspostavljanje sistema koji omoguava
veu efikasnost, kontrolu kvaliteta programa i izvoenja
nastave, relevantne nastavne programe u skladu sa naci
onalnim potrebama i zahtevima trita i poveanje stu
dentske participacije u donoenju odluka (MPS, 2002: 52).

373

Neke od ovih ideja delimino su formulisane prelaznim

Zakonom o Univerzitetu (2002), iji je cilj bio prevashod
no vraanje autonomije univerzitetu, to je bila osnovna
zamerka Zakonu iz 1998. godine (Bogdanovi, 2005: 27). U
ovom periodu, Sektor za visoko obrazovanje Ministarstva
prosvete, u okviru pripreme strategije reforme, analizirao
je postojee stanje (MPS, 2003) i rezultati ovih analiza bie
predstavljeni u nastavku teksta.
Analizom se konstatuje da se visoko obrazovanje
tretira kao javno dobro koje bi trebalo da finansira drava
u granicama raspoloivog budeta (MPS, 2003: 9). Meu
tim, kako se dalje navodi, dok je potreba ljudi za visokim
obrazovanjem rasla, a paralelno nivo ekonomskih aktiv
nosti drutva opadao, aktuelni kapacitet (visokokolskih
ustanova) je znaajno prerastao budetska sredstva, to je
dovelo do toga da veina institucija funkcionie sa polovi
nom ili manje kapaciteta. Kako su paralelno osnivane pri
vatne visokokolske institucije koje su pruale obrazovanje
ljudima koji su mogli da ga plate, postavljeno je pitanje da
li e insistiranjem da dravne institucije nastave da prua
ju samo besplatno (iz budeta finansirano) obrazovanje
vlada odricati pravo na sticanje mogue boljeg obrazovanja
onima koji mogu da plate? (MPS, 2003). Drugim reima,
ministarstvo je bilo svesno injenice da postoji potranja za
visokim obrazovanjem i da je ona vea od kapaciteta koje
mogu da ponude dravne VU. U ovoj situaciji profitiraju
privatni fakulteti koji omoguavaju kolovanje onima koji
su u mogunosti da ga sami finansiraju. Kada je ve jed
nom ustanovljeno da postoji ova vrsta potranje, namet
nulo se kao sasvim logino da se nastavi sa dotadanjom
praksom omoguavanja dravnim VU da iz ove situacije

374

izvlae finansijsku korist. Gotovo je cinina parola omo

guavanja boljeg (dravnog, prim. aut.) obrazovanja oni
ma koji mogu da ga plate, pod kojom se pomenuta praksa
ustalila, s obzirom na injenicu da su se paralelno dravna
izdvajanja za visoko obrazovanje sve vie smanjivala.
Meu razliitim moguim nainima12 reavanja ovog
problema, odabran je onaj koji podrazumeva da je potreb
no odrediti broj studenata za koje je visoko obrazovanje
javno dobro (selekcija na osnovu zasluga) i prepustiti insti
tuciji da odlui o visini kolarine za ostale studente, dok
iznos kolarine nije vezan za iznos koji se plaa iz bude
ta, ve za procenjenu trinu vrednost (MPS, 2003: 9) Na
ovom mestu ve vidimo uspostavljanje tendencije visoko
kolskih ustanova, koju Ministarstvo u principu odobrava,
da se cena kolarine formira shodno zainteresovanosti
za program koji nudi odreeni fakultet. Drugim reima,
obrazovne institucije, iako jo uvek tretirane kao javno dobro i finansirane iz budeta, dobijaju mogunost da budu
profitno orijentisane.
Ovaj pristup je doveo do nekoliko problema, kojih je
i Ministarstvo bilo svesno. Najpre, neki fakulteti su dobija
12

a) Odrediti iznos kolarine za sve studente koji e se dodavati budetskim sred

stvima i tako se pokriti postojei kapacitet visokokolskih institucija.
b) Odrediti skalu za iznos kolarina (od 0% do 100% na osnovu zasluga) koje e
se dodavati budetskim sredstva i tako se pokriti postojei kapacitet.
c) Odrediti broj studenata za koje je visoko obrazovanje javno dobro (selekcija na
osnovu zasluga) i prepustiti instituciji da odlui o visini kolarine za ostale studen
te. Iznos kolarine nije vezan za iznos koji se plaa iz budeta, ve za procenjenu
trinu vrednost.
d) Odrediti broj studenata koji imaju pun ili delimian pristup budetskim sred
stvima (na osnovu zasluga) i prepustiti instituciji da odlui o visini kolarine za
ostale studente.
(Navedeno prema: MPS, 2003).

375

li vie sredstava, a neki manje od kolarina, pa je dolo do

njihovog raslojavanja po bogatstvu. S obzirom na postoje
u autonomiju u pogledu politike troenja ovih sredstava,
neki fakulteti su se odluili na ulaganje u infrastrukturu,
dok su drugi sredstva troili samo na plate. Kako su stu
denti postali izvor finansijske dobiti, fakulteti poveavaju
broj upisanih studenata nesrazmerno realnim kapaciteti
ma (prostor, osoblje itd.). Univerzitet, iako formalno ue
stvuje u donoenju odluka u vezi sa upisnom politikom,
na ovo ne utie, kao ni vlada, iz oportunih razloga (MPS,
2003: 10). Sa druge strane, Ministarstvo je bilo svesno da
novi sistem reprodukuje zateene drutvene nejednakosti.
Tako se konstatuje da na rezultate u prethodnom kolova
nju i prijemnom ispitu neizbeno utiu ivotni standard i
obrazovni nivo porodice, ime je imunijima omoguena
prednost verovatnije je da e upravo oni biti budetski
finansirani, a ak i ako ne budu njihove porodice e vero
vatno moi da plate kolarine (MPS, 2003:10). Ipak, i pored
uoenih tekoa novog sistema, odustajanje od uzimanja
materijalnog poloaja u obzir pri odluivanju o dobijanju
statusa budetskog studenta obrazloeno je nemoguno
u uvida u realno finansijsko stanje porodice s obzirom na
rairenost sive ekonomije. Ovi razlozi su navedeni u prilog
sumornog zakljuka tadanjeg Ministarstva da ne postoji
mogunost uspostavljanja pravednijeg modela finansira
nja u situaciji stagnirajue ekonomije (MPS, 2003:10).
U ovom periodu postojala je i ideja da se uvede drav
no finansiranje privatnih visokokolskih institucija. Ipak,
ustanovljeno je da za sprovoenje ove ideje u tom trenutku
ne postoje sredstva, ali se konstatuje da blizu 50% nastav

376

nog osoblja zaposlenog na dravnim institucijama obavlja

deo radnog vremena i na privatnim (MPS, 2003: 13).
U datim okolnostima, finansiranje visokog obrazova
nja u javnom sektoru vrilo se iz dve vrste izvora: 1) drav
ni budet (plate, trokovi nastave, odravanje) i 2) sopstveni
prihodi. U periodu izmeu vaenja Zakona o univerzitetu
iz 2002. godine omoguena je delimina finansijska auto
nomija visokokolskih ustanova raspodelu priblinih
suma za plate i tekue i investiciono odravanje utvrivali
su fakulteti, a pripadala im je svojina nad sredstvima koja
potiu od prihoda fakulteta (MPS, 2003: 5).
Kada je re odreivanju naina isplate budetskih
sredstava visokokolskim institucijama, ova oblast reguli
sana je Uredbom o normativima i standardima uslova rada
univerziteta i fakulteta koje se finansiraju iz budeta. Njo
me su utvreni normativi i standardi trokova poslovanja,
kao i nain obrauna materijalnih sredstava i sredstava za
plate i koeficijenti za obraun i isplatu plata univerzitetima
i fakultetima, za delatnosti koje se finansiraju iz budeta, u
skladu sa zakonima koji reguliu oblast visokog obrazova
nja i plate u dravnim organima i javnim slubama. Kon
kretno, uredba definie naine isplaivanja zarada zaposle
nog nastavnog i nenastavnog osoblja i trokova poslovanja
fakulteta u koje spadaju: komunalne usluge, platni promet
i bankarske usluge, trokove putovanja, odravanje objeka
ta i opreme, osiguranje lica i imovine, izdavaka delatnost,
investiciono i tekue odravanje, meunarodna saradnja,
nabavka stranih asopisa i knjiga, lanarine meunarod
nih asocijacija i strunih organizacija, materijali i opre
ma za obrazovanje, kulturu, rekreaciju, tj. za vannastavne
aktivnosti studenata, itd. (Vlada RS, 2002).

377

Zarade nastavnog osoblja odreene su shodno ukup

nom broju zaposlenog osoblja koje je neophodno za ispu
njenje nastavne kvote (est etrdesetpetominutnih aso
va nedeljno po predavau/ici). Kako bi se nastavna kvota
izraunala, uzima se u obzir broj upisanih studenata koji
se finansiraju iz budeta, ukupan broj asova predvien
nastavnim planom i broj nastavnih grupa (njihova veliina
zavisi od oblasti, tj. nastavnih metoda koje se koriste, a koje
data institucija pokriva). Dobijeni iznosi se usklauju i sa
raspodelom zvanja i godinama minulog rada.13 Ipak, auto
nomija visokokolskih ustanova u pogledu politike zapo
ljavanja, omoguavala je to da su na kraju ustanove mogle
imati previe ili nedovoljno osoblja. U tom smislu, u praksi
se deavalo da zaposleni u ustanovama koje imaju nedo
voljno osoblja, imaju vee optereenje, ali shodno tome i
vee plate (MPS, 2003: 15).
Kada je re o tekuim trokovima, zanimljivo je da su
ovi trokovi raunati shodno udelu budetskih izdvajanja u
ukupnim prihodima visokokolske ustanove, to implicira
da drava diskreciono moe odluiti o iznosu tekuih tro
kova koje pokriva (Vukasovi, 2009: 122).
U prvoj polovini dvehiljaditih, Ministarstvo je bilo
svesno injenice da sredstva za administrativne trokove
i investiciono odravanje retko u punom iznosu dolaze do
13

Za detaljnije informacije o obraunu budetskih izdvajanja za visokokolske usta

nove prema Uredbi, pogledati:
Babin, M; Laeti, P. 2009. Finansiranje neintegrisanog univerziteta u Srbiji
institucionalna studija sluaja, u: Vukasovi, M. (et al.) (prir.). Finansiranje viso
kog obrazovanja u jugoistonoj Evropi: Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija,
Srbija. Beograd: Centar za obrazovne politike. (Dostupno na: http://www.cep.
edu.rs/public/Finansiranje_visokog_obrazovanja_u_Jugoistocnoj_Evropi_0.PDF
preuzeto: 17.12.2014.).

378

fakulteta (MPS, 2003: 15). Ipak, osim puke konstatacije,

dodatna panja ovom pitanju nije posveena.
Takoe, u Strategiji reforme je opisan i nain stica
nja sopstvenih prihoda putem istraivakih projekata i
saradnje sa privredom ili javnim sektorom. Ove aktivnosti
obino su vezane za odreenu grupu profesora i slue kao
dodatni izvor za njihove plate (MPS, 2003: 16). Institucije
na ovome profitiraju tako to se deo prihoda (od 5% do 50
%) izdvaja za njih. Poslednja taka, kolarine, postaju naj
direktniji izvor za sticanje dobiti, s obzirom na to da, uko
liko ne ele da odustanu od studija, studenti i studentkinje
prosto nemaju izbor osim da (trino odreenu) kolarinu i
uplate. Kao to je ve pomenuto, to dovodi i do velikog dis
balansa izmeu razliitih fakulteta i njihovih upisnih poli
tika, a samim tim i prihoda koje ostvaruju.
Plan Ministarstva kako da izae na kraj sa celokup
nom situacijom podrazumevao je promociju finansijski
odgovorne institucije, putem uspostavljanja integrisanog
univerziteta (MPS, 2003: 16). Ovaj model je podrazumevao
izmenu u finansiranju visokokolskih ustanova sredstva
iz budeta i od kolarina uplaivala bi se prvo univerzitetu
pa bi se potom, putem odluka univerzitetskih tela i orga
na prosleivala fakultetima, a jedan deo bi se koristio za
finansiranje rada univerzitetskih servisa. Predloeni model nikada nije zaiveo u praksi, iako se tokom godina vie
puta u javnosti vodila rasprava o njegovom uvoenju. Jedan od razloga neuspeha lei u velikom otporu akadem
ske zajednice, odnosno pojedinanih fakulteta, prema ideji
koja je podrazumevala da se odreknu prihoda koje ostva
ruju na osnovu dravne infrastrukture i poloaja na tri
tu, a u korist potencijalno pravednije raspodele.

379

Kao i ranijim propisima, Zakonom iz 2002. godine

predvieno je da odluke o broju studenata za upis u prvu
godinu studija svih nivoa donosi Vlada (lan 32), dok visinu
kolarine odreuje univerzitet, odnosno fakultet (lan 133).
Uprkos nepovoljnom preseku stanja objavljenom u Stra
tegiji reforme, u odeljku koji se tie predloenih reenja,
navedeno je da je potrebno utvrditi proceduru upisa stu
denata i definisati strukturu kolarina. Ipak, utvrivanje
strukture kolarina ostavljeno je za budua razmatranja,
dok je Zakon o univerzitetu iz 2002. godine ukinuo sufi
nansirajue studente kao kategoriju.
Kako ne postoji dovoljno informacija o rastu kola
rina za svaku kolsku godinu, daemo prikaz odnosa cene
kolarine za kolsku 2003/04 godinu i prosenih neto zara
da u datom periodu:
Prosena
kolarina
(u dinarima)
Univerzitet u Beogradu
Univerzitet umetnosti
Univerzitet u Novom
sadu
Univerzitet u Niu
Univerzitet u Kragu
jevcu
Univerzitet u Pritini
2

54.907
90.000
Nedovoljno
informacija2
46.906

Prosena
Prosena
Odnos
neto mese neto zarada zarada i
na zarada
godinja
kolarina
(u dinarima) (u dinarima)
11500
11500

138 000
138 000

0.39
0.65

11500

138 000

11500

138 000

0.33

35.272

11500

138 000

0.25

26.900

11500

138 000

0.19

U Vodiu za brucoe nisu objavljene informacije o ceni kolarine za sve fakultete

Univerziteta u Novom sadu.

Tabela 3.1: O
 dnos cene kolarine za kolsku 2003/04 godinu i prosenih neto
zarada tokom 2003. (Izvor: Glas javnosti, Vodi za brucoe, 2003;
RZS, 2011: vi).

380

U tabeli su prikazani odnosi prosene cene kolarine

po univerzitetu i prosene neto zarade tokom 2003. godine.
Moemo videti da je za kolarinu potrebno izdvojiti od 19%
do 65% godinje zarade. Iako su na ovom mestu koriene
informacije o prosenoj neto zaradi u Srbiji, treba imati u
vidu i da su razliiti regioni u kojima se nalaze univerzitet
ski centri nejednako ekonomski razvijeni, pa da su samim
tim i zarade neujednaene. U tom smislu, izvesno je da su
izdvajanja za kolarinu zapravo i vea nego to se iz ovih
podataka moe videti.
U narednom periodu, Ministarstvo prosvete i spor
ta fokusirano je na usaglaavanje sistema visokog obrazo
vanja sa Bolonjskom deklaracijom potpisanom od strane
dravne zajednice Srbije i Crne Gore 2003. godine. Upravo
ovo je bilo osnovni cilj nove strategije MPS za period 20052010. godine, donete maja 2005. godine. Glavni zadaci bili
su uvoenje trociklusnog sistema studija (osnovne, master
i doktorske), ESPB sistema,14 sistema obezbeenja kvali
teta putem uspostavljanja odgovarajuih tela (Nacionalni
savet, Komisija za akreditaciju), promocija koncepta ue

14

Evropski sistem prenosa bodova predstavlja pokuaj da se celokupni student

ski angaman neophodan za savlaivanje nekog predmeta kvantifikuje. Jedan
ESPB bod vredi 25-30 radnih sati, a pretpostavka je da bi student/kinja trebalo
da bude angaovan/a na studijama osam sati dnevno. Tokom ovog radnog vre
mena prosean student/kinja trebalo bi da je u mogunosti da ostvari sve aktiv
nosti koje su u vezi sa studijama (prisustvo na nastavi, izrada seminarskih radova,
spremanje ispita itd.), ukoliko je radno optereenje iskazano kroz ESPB bodove
ispravno izraunato. Za vie informacija pogledati, na primer: Markovi-Neduin,
R; Laeti, P. 2002. Evropski sistem prenosa bodova u visokom kolstvu: vodi
kroz ECTS. Beograd: Alternativna akademska obrazovna mrea. (Dostupno na:
http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/izdanja/Vodic_kroz_ECTS.pdf preuze
to: 10.12.2014.).

381

nja tokom itavog ivota, 15 uspostavljanje sistema prizna

vanja diploma u skladu sa meunarodnim dokumentima
itd. (MPS, 2005).
Sa donoenjem bolonjskog Zakona o visokom obra
zovanju 2005. godine,16 status studenata u pogledu finansi
ranja odreuje se rangiranjem prilikom upisa fakulteta, a
kasnije shodno broju prijavljenih odnosno poloenih pred
meta: 1) student koji se finansira iz budeta opredeljuje se
za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari naj
manje 60 ESPB; 2) samofinansirajui student bira pred
mete u vrednosti od najmanje 37 ESPB bodova (lan 87).
Broj ESPB bodova neophodnih za upis naredne godine u
statusu budetskog studenta bio je propisan Zakonom i
iznosio je 60 ESPB bodova. To je praktino znailo da je
zadravanje ili sticanje statusa budetskog studenta uslo
vljeno polaganjem svih ispita iz prethodne godine studi
ja, odnosno ispita u vrednosti od 60 ESPB bodova. Tokom
nekoliko godina od uvoenja ESPB sistema, vlast je ili ad
hoc uredbama ili izmenama Zakona svake godine omogu
avala da broj bodova neophodnih za upis naredne godine
u statusu budetskog studenta bude 48. Drava svakako ne
bi izlazila u susret studentima/kinjama, da ovim odluka
ma nisu svake godine prethodili veliki studentski protesti
upravo sa zahtevom da uslov za budetsko finansiranje
bude smanjen. Ovako postavljeni zahtevi ili su na ruku
15

Koncept uenja tokom itavog ivota podrazumeva prilagoavanje institucija

visokog obrazovanja tekuim izazovima globalizacije, demografskih transforma
cija u smislu starosti stanovnitva, te brzog tempa tehnolokih promena odnosno
promena na tritu rada. Za vie informacija o ovom konceptu iz perspektive
Bolonjskog procesa pogledati: Eueopean Higher Education Area. 2014. Lifelong
learning. (Dostupno na: http://www.ehea.info/article-details.aspx?ArticleId=14 ).

16

ija je primena poela od kolske 2006/07. godine.

382

akademskoj zajednici, koja je uesnike/ce protesta pokua

vala da diskredituje kao lenje. Meutim, tokom protesta je
ukazivano na to da programi nisu bili usklaeni sa ESPB
sistemom, odnosno da nisu iskazivali realno optereenje
studenata/kinja, pa je u tom smislu za najvei broj stude
nata/kinja bilo praktino nemogue da poloe sve ispite u
toku jedne kolske godine. S obzirom na to da bi se ispunja
vanjem ovog teko ostvarivog uslova17 stekao i status stu
denta finansiranog iz budeta, jasno je da su ovi protesti
imali socijalnu dimenziju.
Tako
e, uve
de
na je tzv. budet
ska kvo
ta koja se
odnosila na studente/kinje upisane od kolske 2006/07.
godine. Ona je podrazumevala da nisu svi studenti/kinje
koji ispune odreeni uslov (izraen u polaganju predmeta
u vrednosti odreenog broja ESPB bodova) mogli da stek
nu status budetskog studenta ve bi se oni putem rang
lista rasporeivali na budetska mesta kojih je za predsto
jeu kolsku godinu moglo biti 20% vie nego prethodne.
Koliki je ovo bio problem za studentsku populaciju govori
podatak da je jedan od zahteva svakog studentskog prote
sta (2008, 2009. i 2010.) bio i ukidanje budetske kvote
zahtev da se omogui upis u statusu budetskih studena
ta svima koji su ispunili uslov (poloili odreen broj ispita
iskazan u ESPB bodovima) ili makar da Vlada finansira
kolovanje onih koji se nisu rangirali u okviru postojeeg
broja budetskih mesta (Velji, Bojanovi, 2011: 194-198).
17

Na primer, analiza prolaznosti na ispitima koju je Univerzitet u Beogradu objavio

2008. godine pokazuje da je tokom kolske 2006/07. godine 21,11% studenata
prve godine poloilo sve predmete iz prethodne kolske godine i upisalo drugu
godinu studija, ime su stekli pravo da se finansiraju iz budeta (Univerzitet u
Beogradu, 2008).

383

Na ovom mestu, valja uzeti u obzir i injenicu da standardi

kojim bi se akademska postignua merila ili ne postoje ili
prosto nisu ujednaeni. Shodno tome, nije uvek najjasnije
koji kriterijumi utiu na to da li e neko ispit poloiti ili ne i
da li e dobiti viu ili niu ocenu, iako od toga zavisi njegov/
njen status u pogledu finansiranja.
Zanimljivo je da su protesti u vezi sa implementaci
jom novog sistema visokog obrazovanja poeli ve od prve
godine njegove primene. kolske 2006/07. godine, veliki
studentski protesti izbili su povodom pitanja usklaivanja
starih i novih zvanja. Studenti/kinje su traili da oni koji
su u skladu sa starim propisima dobili naziv diplomirani
budu izjednaeni sa novim zvanjem master, dok je profe
sorska zajednica smatrala da ih treba izjednaiti sa niim
zvanjem (beelor), te podrati da naknadno upisuju master studije, ukoliko su studirali na fakultetima u trajanju
od etiri godine.18 Kako u ovo vreme jo uvek nije bilo jasno
da li e se i u kojoj meri master studije finansirati iz bude
ta, studenti/kinje u protestu su osnovano sumnjali da glav
ni razlog za ovakvu interpretaciju zakonskih akata od stra
ne profesorske zajednice zapravo lei u sticanju profita.19
Nije potrebno posebno naglaavati da je i u ovom
periodu dolazilo do rasta kolarina na dravnim univerzi
tetima. Ovaj rast pratila su isprva opravdanja rukovodilaca
ovih institucija kako drava ne izdvaja ili ne uplauje fakul
18

Za predloge Konferencije univerziteta Srbije u vezi sa usklaivanjem zvanja pogle

dati: Konferencija univerziteta Srbije KONUS. 2006. Kriterijumi za usklaivanje
naziva steenih prema propisima koji su vaili do stupanja na snagu Zakona o
visokom obrazovanju. (Dostupno na: http://www.kg.ac.rs/Docs/KONUS_kriteri
jumi_NoviSad.pdf preuzeto: 12.12.2014.).

19

Autentinim tumaenjem odredbi novog Zakona, koje je donela Skuptina, zva

nja diplomirani i master ipak su izjednaena 2007. godine.

384

tetima ni ona sredstva koja je bila zakonom obavezana da

obezbedi.20 U pitanju su sredstva za materijalne trokove,
tekue i investiciono odravanje, plate zaposlenih, opremu,
biblioteki fond, obavljanje naunoistraivakog/umetni
kog rada koji je u funkciji podizanja kvaliteta nastave, nau
no i struno usavravanje zaposlenih, podsticanje razvoja
nastavno-naunog i nastavno-umetnikog podmlatka, rad
sa darovitim studentima, meunarodnu saradnju, izvore
informacija i informacione sisteme, izdavaku delatnost,
rad studentskog parlamenta i vannastavnu delatnost stu
denata, finansiranje opreme i uslova za studiranje studena
ta sa hendikepom i druge namene, u skladu sa zakonom.
Sopstveni prihodi ovim zakonom sticani su putem ko
larina, donacija, poklona i zavetanja, sredstava za finan
siranje naunoistraivakog, umetnikog i strunog rada,
projekata i ugovora u vezi sa realizacijom nastave, istrai
vanja i konsultantskih usluga, naknada za komercijalne i
druge usluge, osnivakih prava i iz ugovora sa treim lici
ma i drugih izvora, u skladu sa zakonom (Zakon, 2005).
U tom smislu, fakulteti su motivisani da poveavaju i broj
budetskih i broj samofinansirajuih studenata ove prve
u nadi da e od drave dobijati vie sredstava, a ove druge
jer su im, kao to je ranije u tekstu navedeno, sredstva od
samofinansirajuih studenata esto dostupnija.21
20

Videti na primer: Veernje novosti. 2011. Pamet u dugovima. Novosti. (Dostup

no na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:336617Rektor-Pamet-u-dugovima pristupljeno: 29. 12. 2014.).

21

Iako je sistemom akreditacije donekle onemogueno da fakulteti upisuju preko

meran broj studenata bilo koje kategorije, s obzirom na materijalna, prostorna,
kadrovska i druga ogranienja, postoje odreene rezerve spram same strukture
tog sistema koja moe uticati i na njegovu funkciju. (Vie o tome u: Velji, Bojano
vi, 2011: 198).

385

Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji 2009. godi

ne u odnosu na dohodak po stanovniku je visoka u poree
nju sa drugim zemljama:
Prosena godinja kolarina u odnosu na BDP po stanovniku,
2008. (OECD) i 2009. (Srbija)
Rang u pogledu
Cena u odnosu na BDP
Fakultet
cene
po stanovniku (Srbija)
Arhitektura
1
64,8
Stomatologija
1
64,8
Elektrotehnika
2
39,7
Sport i fizika kultura
2
39,7
Farmacija
3
36,7
Organizacione nauke
4
34,8
Medicina
5
33,7
Veterinarska medicina
6
32,4
Filoloki
7
32,1
Filozofski
8
32,0
Teoloki
9
28,9
Medijana za 10 najskupljih oblasti studiranja36,0
Bezbednost
10
28,7
Matematiki
11
27,5
Graevinski
12
27,0
Ekonomski
12
27,0
Politike nauke
13
25,4
Saobraajni
14
24,3
Uiteljski
15
21,6
Bioloki
15
21,6
Specijalno obrazovanje
16
21,0
Hemijski
16
21,0
Poljoprivredni
17
20,8
Geografski
17
20,8
Mainski
18
16,2
Tehnoloko-metalurki
18
16,2

386

umarski
Fizika hemija
Tehniki fakultet Bor
Rudarsko-geoloki
Medijana za sve oblasti studiranja

18
18
19
20

16,2
16,2
13,5
12,1
27,0

Tabela 3.2: Prosena godinja kolarina u odnosu na BDP po stanovniku,

2008. (OECD) i 2009. (Srbija).

Drava

Cena u odnosu
na BDP po sta
novniku

BDP po stanovni
ku u USD

Koreja

19,1

27.858

Irska

15,7

40.744

Japan

13,9

33.115

SAD

13,7

46.125

Republika
Slovaka

12,6

21.555

Novi Zeland

11,2

26.948

Australija

10,8

38.493

Kanada

9,8

38.527

Medijana

7,6

Portugal

5,4

22.899

Holandija

4,5

40.682

Italija

4,3

29.657

panija

3,4

30.252

Francuska

2,2

33.598

Austrija

2,2

39.241

vajcarska

2,1

41.045

Belgija

1,6

35.812

Tabela 3.3: Prosena godinja kolarina u odnosu na BDP po stanovniku

(Izvor: OECD, 2012).

387

Kada je re o budetskim izdvajanjima za visoko

obrazovanje, u periodu od 2005. do 2010. godine, situacija
je sledea:

5.210,888
5.819,424
4.576,927
7.967,538
6.712,326
8.907,524

14.450,261
17.448,503
19.790,476
28.695,291
27.408,239
29.725,237

36,06%
33,35%
23,13%
27,77%
24,49%
29,97%

Uee VO u budetu (3/2)

Ukupni prihodi VO u milio

nima dinara (3+4)

9.239,373
11.629,079
15.213,549
20.727,753
20.695,913
20.817,713

Uee prihoda iz sop

stvenih izvora u ukupnim
prihodima VO (4/5)

Prihodi VO iz sopstvenih
izvora u milionima dinara

2005.
429.764,926
2006.
548.405,821
2007.
646.466,666
2008.
742.293,141
2009.
867.778,775
2010. 1.055.307,545

Prihodi VO iz budeta u
milionima dinara

Ukupni budetski rashodi u

milionima dinara

Godina

Uee visokokolskog obrazovanja (VO) u budetu Srbije

2,15%
2,12%
2,35%
2,79%
2,38%
1,97%

Tabela 3.4: Pregled budetskih izdvajanja za visoko obrazovanje, 2005-2010.

(Izvor: Bojkovi, Ostoji, 2010).

Istraivanje OECD-a, meutim, navodi da su 2010.

godine javne obrazovne institucije u Srbiji finansirane iz
privatnih izvora u obimu od 34%, to je posle Portugalije,
najvei procenat u Evropi. U periodu od 2007. do 2009.
godine, putem dravnog finansiranja 66% trokova univer
ziteta, 42% studenata/kinja je dobilo priliku da se koluje iz
dravnog budeta (OECD, 2012: 34).
Takoe, istraivanja koje obavlja Evropska asocija
cija univerziteta (European University Association) pore
enjem budetskih izdvajanja za visoko obrazovanje u raz
liitim zemljama, pokazuju da su u periodu od 2008. do
2014. godine u Srbiji, izdvajanja, iako su nominalno stabil

388

na ili ak rastu, kada se u obzir uzme inflacija, ona zapravo

sve manja:
Evolucija finansiranja
iz budeta 20082014

Zemlja/sistem
Promena korigovana za stopu
Nominalna promena
inflacije (proraun je ukljuio (nije korigovana u skla
provizornu stopu za 2014.)
du sa inflacijom)

Poveanje vee od
40%
Poveanje izmeu
20% i 40%

Island
Nemaka, Norveka, vedska

Austrija, Belgija (fr.),

Nemaka, Norveka,
Poljska, Srbija, vedska

Austrija, Belgija (fr.)

Belgija (fl.), Holandija

Poljska

Hrvatska, Portugalija

Belgija (fl.), Island, Holandija,

Portugalija

Slovenija, Slovaka

Poveanje izmeu
10% i 20%
Poveanje izmeu
5% i 10%
Izmeu poveanja
za 5% i smanjenja
za 5%
Smanjenje izmeu
5% i 10%
Smanjenje izmeu
10% i 20%

Hrvatska, Slovenija

eka, panija

eka, Srbija, Slovaka,

panija

Italija

Smanjenje izmeu
20% i 40%

Irska, Italija, Litvanija, Ujedi

njeno kraljevstvo

Maarska, Irska, Litvni

ja, Ujedinjeno kraljev
stvo

Smanjenje vee od
40%

Grka, Maarska

Grka

Tabela 3.5: Evolucija budetskih izdvajanja za visoko obrazovanje 2008-2014.

(Izvor: EUA, 2014: 10).

U Srbiji su izdvajanja nominalno poveana izmeu

20% i 40%, dok su realno smanjena i to u obimu izmeu 10%
i 20%. Tako, ne udi zakljuak, koji je zajedniki za razliita
istraivanja, da se dobar deo trokova studija prebacuje na

389

teret studenata/kinja, odnosno njihovih porodica/doma

instava.
Odnos drave i univerziteta u pogledu finansiranja
prilino je nejasan i to pokazuje i jedno istraivanje tada
njeg prorektora za finansije Univerziteta u Beogradu,
Branka Medojevia, iz 2008. godine po kome drava dugu
je od 2002. godine naovamo Univerzitetu u Beogradu oko
deset miliona evra, a svim univerzitetima u Srbiji oko dva
deset pet miliona evra (Medojevi, 2014). Ovo stanje kon
stantovano je ve godinu dana ranije, 2007. godine, kada je
Univerzitet u Beogradu trebalo da pregovara sa Vladom o
finansiranju univerziteta (Glasnik Univerziteta u Beogra
du, br. 134, god. XLV: 75). Ipak, svi predlozi za reavanje
ovih problema koji su se u javnosti mogli uti ukljuivali
su razliite modele prebacivanja finansijskog tereta drave
na druge grupe, ponajvie studente/kinje: vauerizacija,22
studentski krediti itd. U svakom sluaju, radilo se o podsti
canju fakulteta da sticanjem sopstvenih prihoda pokrivaju
svoje trokove i eventualno ostvaruju profit.
Paradoksalna situacija do koje ovo dovodi najbolje se
moe videti iz Izvetaja o radu Univerziteta u Beogradu u
2007. godini. U odeljku Finansijski izvetaj navodi se da
su sredstva iz budeta pokrivala u 2004. godini 61,78% ras
22

Predloenim sistemom odreeni broj srednjokolaca (shodno zaslugama u pret

hodnom kolovanju) bi dobio vauere za plaanje kolarine od drave. Te vau
ere mogli bi da koriste na dravnim i privatnim ustanovama. Za vie informacija
pogledati tekstove: Puonji, D. Vaueri za najbolje brucoe. Blic. 28. 06. 2010.
(Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/195806/Vauceri-za-najbolje-brucose preuzeto: 02.12.2014.); Domazet, D. Model finansiranja visokog obra
zovanja primenom vauera. Rad predstavljen na skupu Trendovi razvoja: Akredi
tacija bolonjskih studija. Kopaon
ik, 05.-08.03.2007. (Dostupno na: http://www.
trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2007/radovi/t3b/t3b-1.pdf preuzeto: 01.12.2014.).

390

hoda, u 2006. 46, 74%, i u 2007. 34,75%. Zapravo, novac upla

en iz budeta u 2007. nije bio dovoljan da u potpunosti
pokrije ak ni trokove komunalnih usluga, a ako bi se izu
zela sva lina primanja, materijalni trokovi su iz budeta
bili pokriveni u obimu od 22,51% (Glasnik Univerziteta u
Beogradu, br. 143, god. XLVI: 30-31).
Finansijski rezultat ostvaren u 2007. godini
Ukupan prihod
261.043.477,83
Ukupan rashod
289.829.489,07
Rezultat poslovanja
- 28.786.011,24
Preneta sredstva iz 2006. godine
78.504.958,25
Konaan saldo
+ 49.718.947,01
Korigovanje prihoda za PDV i amortizaciju
2.295.292,41
Stanje na tekuem raunu na dan 31.12. 2007.
52.014.239,42
Tabela 3.6: Rezultat poslovanja Univerziteta u Beogradu 2007. godine
(Izvor: Glasnik Univerziteta u Beogradu, br. 143, god. XLVI).

Iz priloenog se vidi da je Univerzitet poslovao sa

minusom u tekuoj godini, ali da, meutim, postoji veli
ki suficit, kada se uraunaju sredstva preneta iz prethod
ne godine. U ovoj situaciji posebno je zanimljivo to to su
ministarstva prosvete i nauke smanjivala sredstva za mate
rijalne trokove za rad odreenih slubi u toj godini zbog
znaajnih prenetih sredstava iz prethodne godine (Gla
snik Univerziteta u Beogradu, br. 143, god. XLVI), kako je
na vie mesta u izvetaju navedeno. Upravo na ovaj nain
stvara se zaarani krug u kojem drava ne daje fakulteti
ma sredstva na koja se zakonom obavezala i podstie ih
da stiu sopstvene prihode kako bi u narednom koraku

391

informacije o sopstvenim prihodima fakulteta koristila da

jo vie umanjuje ona sredstva koja sama daje.
Materijalni izdaci nisu jedini troak koji drava ne
finansira u potpunosti. U jednom od izvetaja Ministarstva
prosvete navedeno je sledee: Osnovne studije i manji deo
magistarskih studija finansiraju se iz dravnog budeta u
pogledu trokova odravanja i plata za proraunat odobren
broj nastavnika, ali fakulteti imaju i sopstvene prihode, od
dodatnog priliva studenata i drugih aktivnosti. Ova inje
nica rezultira izuzetno irokim rasponom plata zaposlenih
na univerzitetu sa istim strunim kvalifikacijama i jed
nakim nastavnim fondom na razliitim fakultetima istog
univerziteta, npr. vanredni profesori na Beogradskom
univerzitetu primaju izmeu 400 i 2400 evra. Doktorske
studije se ne finansiraju iz dravnog budeta ve od strane
studenata (Kova-Cerovi, 2006).23
Takoe, sredstva koja drava izdvaja za plate nastav
nog osoblja, na fakultetima se uveavaju iz sopstvenih pri
hoda, odnosno jednim delom i iz kolarina, o ijoj visini
odluuje upravo profesorska zajednica odreenog fakul
teta. Sa tim na umu, ne udi i puko ignorisanje ili aktiv
no protivljenje koje akademija ispoljava prema otvaranju
pitanja visine kolarina plasiranom putem studentskih
protesta. tavie, namera da se ouva status quo odnosno
mogunost za paualno odreivanje cene kolarine vidljiva
je i u odlukama koje se donose na univerzitetskom nivou.
Tako, Predlog merila za utvrivanje kolarine za studen
te koji plaaju kolarinu koji je usvojio Savet Univerziteta
u Beogradu 2007. godine, uz konstataciju ogromnih dugo
23

Danas postoji i odreeni (mali) broj budetskih mesta za studente/kinje doktor

skih studija.

392

va drave prema univerzitetu, kao jedan od principa za

utvrivanje kolarine navodi da su minimalne kolarine
postojee kolarine, korigovane za stopu inflacije, i uve
ane za 10% za potrebe razvoja fakulteta (Glasnik Univer
ziteta u Beogradu, br. 134, god. XLV: 78). Dakle, pored toga
to ne postoji ni namera da se ozbiljno analizira struktura
kolarine, verovatnoa da e studentske zahteve za sma
njenjem kolarine ili besplatnim obrazovanjem podrati
znaajan broj profesora/ki minimalna je, dok god su njiho
ve, i ne tako male, plate na ovaj nain povezane sa kolari
nama (Velji, Bojanovi, 2011).
Da se situacija sa nedovoljnim budetskim izdva
janjima nije ni malo promenila makar od 2000. godine,
potvrdila je i drava sama u dokumentu Strategija raz
voja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, donetom 2012.
godine. Tu se navodi da se na osnovnu utvrenih norma
tiva i zavrnih rauna visokokolskih ustanova utvruju
sredstva za materijalne trokove. Meutim, iako je drava
podzakonskim aktima obavezana da ova sredstva isplau
je, ona to ve godinama ne ini (sem interventno), pravda
jui se nedostatkom budetskih sredstava.24 Na taj nain,
ne samo da je stvoren dug drave spram institucija viso
kog obrazovanja, ve dolazi do ugroavanja odvijanja same
nastave usled nedostatka osnovnih uslova za rad (npr. gre
janje i drugi operativni trokovi) (Vlada RS, 2012: 176-177).
Shodno tome, sopstveni prihodi, iji vei deo ine kolari
ne preusmeravaju se u trokove koje je drava trebalo da
pokrije. kolarine, sa druge strane, nisu formirane kao
24

Pitanje preraspodele, odnosno malog budeta za prosvetu je pitanje i prioriteta

same drave. Dodatno, time se otvaraju i ira pitanja voenja drave, te naina
formiranja dravnog budeta uopte.

393

naknade za redovne usluge koje visokokolska ustanova

prua studentu u okviru ostvarivanja studijskog progra
ma, (Zakon, 2005) ve se one formiraju po principu zain
teresovanosti za studijski program, odnosno trino.
Sa strane drave, svest o nepravednosti postojeeg
sistema finansiranja postoji i saeta je u nekoliko taaka.
Konstatuje se da su u dosadanjem sistemu kvalitet i efi
kasnost studija ugroavale ustanove visokog obrazovanja,
koje su u cilju zadovoljenja sopstvenih finansijskih intere
sa sprovodile prekomerni upis i nekontrolisano otvaranje
novih odeljenja. Dodaje se i da je dravna upisna strategi
ja, neusklaena sa prioritetima privrednog i drutvenog
razvoja, odgovorna za mali broj studenata/kinja na pri
rodnim i tehnikim fakultetima u odnosu na drutvene.
Takoe, ustanovljena je izvesna neravnopravnost budet
skih i samofinansirajuih studenata iz socijalnog aspekta
budetski studenti iz svog statusa crpe razliite beneficije
(smetaj, ishrana itd.) na koje samofinansirajui, shodno
svom statusu nemaju prava, to im dodatno oteava finan
sijsku situaciju. Situacija je utoliko gora, kada se u obzir
uzme i injenica na koju ukazuju izvesna istraivanja da
uenici boljeg materijalnog stanja postiu i bolji uspeh tokom srednjokolskog obrazovanja (Vlada RS, 2012: 178) to
aktuelni sistem rangiranja za upis na visokokolske usta
nove ini nepravednim prema onima koji su slabijeg mate
rijalnog stanja.
Kada je re o finansiranju VU, pored toga to je
sistem netransparentan po pitanju dravnih izdvajanja
za kolovanje studenata, nije utvreno ni kako se formi
ra cena kolarine. Takoe, primeena je neravnoprav
nost privatnih VU sa dravnim, s obzirom na to da ove

394

prve nemaju pravo na upis budetskih studenata,25 a kao

poseban problem istie se finansiranje doktorskih studija
i dostupnost informacija o ukljuivanju u projekte za stu
dente ovog nivoa. S obzirom na navedeno, konstatuje se da
postojei sistem finansiranja VO ne reava probleme ni
ravnopravnosti u dostupnosti obrazovanja, ni efikasnosti
studiranja, ni kvaliteta studija, niti podrava studiranje u
onim oblastima koje su posebno vane za razvoj privrede
i drutva u Srbiji. (Vlada RS, 2012: 178) Meutim, umesto
da se sa ovim problemima izbori na adekvatan nain regu
liui faktore koji utiu na to da visoko obrazovanje posta
ne sve manje dostupno sve veem broju ljudi, predloena
reenja ista su kao i pre nekoliko godina (npr. vauerizaci
ja) i zapravo teret finansiranja i dalje ostavljaju na studenti
ma/kinjama i njihovim porodicama.
Paralelno sa ovim procesom, u javnosti se sve vie
zagovara ideja okretanja univerziteta tritu, koja je svoj
formalni oblik dobila upravo kroz Strategiju. Okretanje
tritu podrazumeva nekoliko razliitih oblika. Sa jedne
strane, fakulteti se ohrabruju da se na ove ili one naine
takmie za studente/kinje. Sa druge strane, potrebno je
ostvarivati partnersku saradnju sa privrednim subjektima
kako bi zajednikim snagama pomogli razvoju privrede,
to obukom kadrova neophodnih (uglavnom privatnim)
preduzeima, to sprovoenjem razliitih istraivanja za
potrebe privrede.
Ovako shvaenom preduzetnikom univerzitetu
funkcija vie nije doprinos drutvu, ve pre svega nekoj
25

Polemika o dravnom finansiranju privatnih VU povedena je izmeu ostalog i

povodom predloga za uvoenje vauera. Akademska javnost dravnih univer
ziteta burno je reagovala na predloge da drava finansira i odreene trokove
privatnih VU, s obzirom na to da ne izdvaja dovoljno sredstava ni za fakultete iji
je osniva.

395

nedefinisanoj privredi u kojoj su naglaene privatne ini

cijative i preduzea. Tako se od univerziteta oekuje da
promovie kulturu preduzetnitva, osposobljava studen
te za samozapoljavanje i podrava njihovo obrazovanje,
inovativno pregalatvo i preduzetnitvo, osniva poslovne
inkubatore kroz koje bi nastavno osoblje i studenti komer
cijalizovali svoje ideje. Drava bi, sa druge strane, podsti
cala osnivanje fondova rizinog kapitala zbog neophod
ne podrke preduzetnikim inicijativama u okviru VU,
davala podsticajna nepovratna sredstva, plaala deo neop
hodnih savetodavnih usluga itd. Poseban program podr
ke bi bio usmeren ka razvoju centara istraivako-obra
zovne-privredne izvrsnosti koje bi inile i VU, a u cilju
privlaenja stranih kompanija koje bi otvarale sopstvene
istraivako-razvojne centre u Srbiji.26 To je, konano, upra
vo ovako zamiljeno i Strategijom (Vlada RS, 2012: 92-93).
Paralelno sa ovim procesima, zvanina paradigma
u okviru koje se smeta i promovie visoko obrazovanje je
ona koja ga definie kao vid dodatnog ulaganja koje poje
dinci, shodno sopstvenom slobodnom izboru, vre u sebe
i svoju budunost, pa stoga i trokovi ovog ulaganja polako
treba da padnu na one koji od njega imaju korist sami
studenti. Na taj nain, polje delovanja univerziteta, odno
sno njegova misija drastino se suava humanistika
26

O nekim problemima privatno finansiranih istraivanja i istraivakih institucija

pogledati na primer: Robinson, Dejvid, Univerziteti su i dalje na neizvesnom tere
nu, u: Vukasovi, Martina (et al.), Finansiranje visokog obrazovanja u jugoistonoj
Evropi: Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Srbija, Centar za obrazovne poli
tike, Beograd, 2009, dostupno na: http://www.cep.edu.rs/public/Finansiranje_
visokog_obrazovanja_u_Jugoistocnoj_Evropi_0.PDF (preuzeto: 17.12.2014.);
Kraovec, Primo, Rad u nauci i kulturi, u: Vesi (et al.), U borbi za javno dobro:
Analize, strategije i perspektive, Centar za politike emancipacije, Beograd, 2012,
dostupno na: http://pe.org.rs/wp-content/uploads/2013/01/U-borbi-za-javnodobro-CPE-2012.pdf (preuzeto: 12.12.2014.).

396

dimenzija gotovo i da ne postoji, kao to je to sluaj i sa ide

jom univerziteta kao mesta za kritiko razmatranje stvar
nosti, odnosno pitanja od javnog znaaja.
Posledice
Kada govorimo o dostupnosti visokog obrazovanja,
pitanje finansiranja visokokolskih ustanova nije jedino
koje je vano obraditi. Drugi faktori koji utiu na to da li
e neko imati priliku da studira ili ne ukljuuju i sve pret
hodne ivotne prilike ili okolnosti koje su ga/je zadesile do
trenutka kada se osoba nala pred vratima odreene viso
kokolske ustanove.
Neki od tih faktora analizirani su u studiji Socijal
na dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji Studija zatee
nog stanja, objavljenoj 2012. godine.27 U ovoj studiji, izme
u ostalog, analizirani su podaci Republikog zavoda za
statistiku koji se odnose na upis studenata/kinja na viso
kokolske ustanove 2010. godine. Ovi podaci poreeni su
sa podacima o ukupnoj populaciji Srbije, kao i onim izne
tim u anketama o ivotnom standardu (iz 2007.) i radnoj
snazi (2010). Analiza je takoe podrazumevala prikuplja
nje podataka razliitih dravnih ustanova, visokokolskih
ustanova, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, lokal
nih samouprava, studentskih udruenja itd. S obzirom na
to da je istraivanje ovolikog obima prvi put sprovedeno u

27

EQUI-ED Tempus projekat Jednak pristup za sve: Osnaivanje socijalne dimen

zije u cilju jaanja evropskog prostora visokog obrazovanja. 2012. Socijalna
dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji Studija zateenog stanja. (Dostupno na:
http://www.equied.ni.ac.rs/radni-paketi/radni-paket-1/radni-paket-1-clanci/108dostupna-studija-zatecenog-stanja.html preuzeto: 12. 08. 2014.).

397

Srbiji, u nastavku teksta, bie prikazani glavni zakljuci o

dostupnosti visokog obrazovanja.
Analizirane karakteristike obuhvatile su: 1) socioekonomski status (ukupne prihode domainstva, zani
manje roditelja, obrazovanje roditelja, region u kome ivi
porodica studenta/kinje), 2) prethodno kolovanje, 3) inva
liditet i 4) etniku pripadnost (EQUI-ED, 2012: 16).
Kada je re o prihodima domainstva, prema poda
cima iz istraivanja Instituta za socioloka istraivanja
obavljenog 2007. godine 526 (26,4%) domainstava u Srbiji
imalo je lanove u uzrastu od 18 do 25 godina (dakle, lano
ve koji su potencijalni studenti) (EQUI-ED, 2012: 17).
lan/ica domainstva star/a 18-25 godina
Materijalni
poloaj
Nizak
Nii srednji
Srednji
Vii srednji
Visok
Ukupno

Nema
83
537
409
276
161
1466

Ima
5,7
36,6
27,9
18,7
11,0
100

11
162
151
132
70
526

Ukupno
2,1
30,8
28,7
25,1
13,3
100

94
699
560
408
231
1992

4,7
35,1
28,1
20,5
11,6
100

Tabela 4.1: Odnos materijalnog poloaja domainstva i lanova domainstva

studentskog uzrasta (Izvor: EQUI-ED, 2012: 17).

Odnos izmeu kategorija domainstava iznad i ispod srednjeg materijalnog poloaja u pogledu lanova
domainstva studentskog uzrasta ide u korist onih sa viim materijalnim primanjima. U tom smislu, materijalni
poloaj domainstava sa lanom studentskog uzrasta [je]

398

generalno malo bolji nego materijalni status ostalih doma

instava (EQUI-ED, 2012: 18).
Kada je re o onim domainstvima koja imaju lano
ve/ce studentskog uzrasta, situacija je sledea:
Domainstva sa lanovima studentskog uzrasta
Materijalni
poloaj
Nizak

Nema studenta

Ima studenta

Ukupno

11

100.0

0.0

11

100

102

62,9

60

37,1

162

100

Srednji

76

50,3

75

49,7

151

100

Vii srednji

49

37,1

83

62,9

132

100

Visok

22

31,4

48

68,6

70

100

260

49,4

266

50,6

526

100

Nii srednji

Ukupno

Tabela 4.2: Odnos materijalnog poloaja domainstva i lanova domainstva

koji studiraju (Izvor: EQUI-ED, 2012: 18).

Shodno dobijenim podacima, osnovano se zaklju

uje da se obuhvat visokim obrazovanjem, a time i anse
pojedinca da se upie na fakultet ili viu kolu, smanjuju
sa smanjenjem materijalnog statusa domainstva u kome
osoba ivi (EQUI-ED, 2012: 18). Osobi staroj od 18 do 25
godina anse da ne studira su izuzetno velike ukoliko ivi u
domainstvu niskog materijalnog poloaja. Takoe, anse
da ne studira su skoro duplo vee ukoliko ivi u domain
stvu nieg srednjeg materijalnog poloaja, dok su joj an
se da studira ili ne studira priblino jednake, ukoliko vodi
poreklo iz domainstva srednjeg materijalnog poloaja.
Osobe koje ive u domainstvima vieg srednjeg ili viso
kog materijalnog poloaja imaju 1.7, odnosno 2.2 puta vee
anse da studiraju (EQUI-ED, 2012: 19).

399

Zani
ma
nje rodi
te
lja je jo jedan od vanih fak
to
ra kada govorimo o ansama za studiranje. U prikazanoj
tabeli poreeni su podaci iz ankete o strukturi zanimanja
u ukupnom stanovnitvu u Srbiji (iz 2007.) i oni dobijeni
obradom V obrazaca koje studenti/kinje popunjavaju pri
likom upisa studija/godine:
Zanimanje
Vlasnici, funkcioneri, menaderi
Strunjaci
Slubenici, policija, vojska
Radnici u uslugama
Kvalifikovani radnici i zanatlije
Radnici, poljoprivrednici
Nepoznato, nema podataka
SVEGA

Zaposleni
Roditelji studenata/kinja
Broj
%
Broj
%
123849
5,4
8778
3,8
619902 27,3
72167
31,6
159488
7,0
15356
6,7
329991 14,5
11023
4,8
844102 37,1
10333
4,5
196142
8,6
13095
5,7
97779
42,8
2273473 99,9
228531
100,0

Tabela 4.3: Odnos strukture zanimanja u ukupnom stanovnitvu sa strukturom

zanimanja roditelja studenata (Izvor: EQUI-ED, 2012: 21).

Na osnovu ovih podataka zakljueno je da postoji

nesrazmera izmeu osoba koje studiraju i koje su kao zani
manje roditelja navele strunjak i svih ostalih grupa, od
kojih su izrazito podzastupljene grupe kvalifikovanih rad
nika, zanatlija i radnika u uslugama (EQUI-ED, 2012: 22).
Kada se porede podaci o obrazovanju oeva/majki
studenata/kinja upisanih 2010. godine sa podacima o rad
no aktivnim mukarcima/enama u 2007, uoavaju se veli
ke razlike u udelu visokoobrazovanih kod studenata/kinja
iji su roditelji zavrili stepen obrazovanja nii ili vii od
srednje kole, pa je zakljuak prilino sumoran. Naime, u
odnosu na dete iji je otac zavrio srednju kolu, dete iji
je otac bez kole, ima 5 puta manje anse da bude student,

400

a odnos ansi da se bude student kod dece ija majka ima

manje od srednje, srednju i visoku kolu je 1:5:10 (EQUIED, 2012: 25).
Takoe, anse za studiranje se menjaju shodno mestu stanovanja, pa tako osobe koje ive u mestima koja nisu
univerzitetski centri ili velika mesta imaju manje an
se za pristup visokom obrazovanju, posebno kada je re
o akademskim specijalistikim ili doktorskim studijama
(EQUI-ED, 2012: 26):
Stepen studija

Mesto stanovanja
Univerzitet Sedita Ostala
Van
ski centri
VU
mesta Srbije

Osnovne akademske

43,0

27,3

25,8

3,8

Osnovne strukovne

42,4

28,1

27,1

2,5

Master

43,5

26,3

23,7

6,5

Specijalistike strukovne

41,2

27,1

21,9

9,7

Specijalistike
akademske

62,1

14,2

15,3

8,3

Doktorske

66,9

14,4

13,8

4,8

Ostalo

44,5

28,3

23,8

3,4

43,6
99615

27,1
61900

25,4
58083

3,9
8933

Ukupno

Ukupno
100,0
135477
100,0
48760
100,0
26996
100,0
1744
100,0
731
100,0
5206
100,0
9617
100,0
228531

Tabela 4.4: Mesto stanovanja studenata (Izvor: EQUI-ED, 2012: 27).

Velike razlike u zastupljenosti na visokokolskim

ustanovama vidimo i u pogledu prethodnog obrazovanja.
Poreenjem broja uenika/ca razliitih tipova srednjokol

401

skih ustanova sa njihovom zastupljenou u visokom obra

zovanju, dolazi se do zakljuka da su uenici/ce gimnazija
srazmerno vie zastupljeni, dok su podjednako zastuplje
ni uenici/ce ekonomskih, upravnih i birotehnikih kola;
uenici/ce svih drugih srednjih kola su podzastupljeni u
populaciji studenata/kinja prve godine (EQUI-ED, 2012:
33).
Uenici/ce IV razreda prema koli i brucoi/kinje
prema prethodno zavrenoj koli
Studenti/kinje koji
Uenici/ce IV razre
kola
dolaze iz srednje
da srednjih kola
kole
Gimnazija
16318 28,9% 12763
37,5%
Ekonomija, pravo, administracija
9257 16,4% 5569
16,4
Zdravstvo i socijalna zatita
5690 10,1% 2072
6,1%
Trgovina, ugostiteljstvo, turizam
3209
5,7% 1089
3,2%
Kultura, umetnost i javno
1331
2,3%
459
1,3%
informisanje
Tehnike kole
20607 36,5% 8592
25,2%
Ostale srednje etvorogodinje kole
54
0,1% 3055
9,0%
Ostalo
58
0,1%
426
1,2%
UKUPNO
56524
100% 34025
100%
Tabela 4.5: Odnos broja srednjokolaca/ki po vrsti srednje kole i njihova
zastupljenost u ustanovama visokog obrazovanja
(Izvor: EQUI-ED, 2012: 33).

Razlika je vidljiva i u pogledu vrste studija28 koju

neko upisuje:

28

Akademske studije izvode se na fakultetima, dok se strukovne izvode na viim

kolama.

402

Prethodno zavrena
kola
Gimnazija
Ekonomija, pravo,
administracija
Zdravstvo i socijalna
zatita
Trgovina, ugostiteljstvo
i turizam
Kultura, umetnost i
javno informisanje
Poljoprivredne i hemij
sko-tehnoloke
Elektrotehnika
Metalske i mainske
Graevinske, arhitek
tonske, geodetske
Saobraajne
Ostale tehnike (bez
smera)
Ostale srednje etvoro
godinje kole
Ostalo
Nema podataka
UKUPNO

Vrsta studija
Ukupno
Akademske
Strukovne
11697 46,4% 1066 12,1% 12783 37,5%
4200 16,6%

1369

15,5%

5569 16,4%

1217

4,7%

910

10,3%

2127

6,4%

511

2,0%

578

6,5%

1089

3,2%

378

1,5%

114

1,2%

491

1,4%

968

3,9%

669

7,6%

1637

4,8%

999
521

4,0%
2,0%

572
475

6,5%
5,3%

1571
996

4,6%
3,0%

248

0,9%

245

2,8%

493

1,4%

121

0,5%

179

2,1%

300

0,9%

2282

9,1%

1354

15,3%

3636

10,7%

1860

7,4%

1195

13,6%

3055

9,0%

150
50
25223 99,0%

50
200 0,99%
26
76
8802 98,80% 34025 100%

Tabela 4.6: Odnos broja srednjoolaca po vrsti srednje kole i njihova zastu
pljenost u ustanovama visokog obrazovanja shodno vrsti studija
(Izvor: EQUI-ED, 2012: 34).

Uoljivo je da uenici/ce gimnazija imaju vee an

se da upiu akademske studije, za razliku od uenika svih
kola (izuzev ekonomskih, upravnih ili birotehnikih) koji
u nesrazmerno velikom broju upisuju strukovne studije
(EQUI-ED, 2012: 34).

403

Moglo bi se rei da je velika zastupljenost uenika/

ca gimnazija na fakultetima posledica injenice da se zavr
etkom gimnazijskog kolovanja ne dobija nikakva radna
kvalifikacija, to svrene gimnazijalce/ke nuno i podstie
na univerzitetsko obrazovanje. To je, svakako, tano. Uvide
predstavljene u tabeli trebalo bi takoe itati i kroz pita
nje dostupnosti visokog obrazovanja svrenim uenicima/
ama srednjih strunih kola. Ovi srednjokolci/ke nisu
sistemski usmereni ka visokom obrazovanju. Meutim,
izmenama koje predlae Strategija obrazovanja pristup
visokokolskim ustanovama mogao bi im biti dodatno ote
an uvoenjem optih i strunih matura. Drugim reima,
jasno je da Strategija ne daje nikakav odgovor na ovu vrstu
strukturnog problema i da drutvena jednakost kao vred
nost nije cilj koji ona promovie.
Kada je re o osobama sa invaliditetom, ako se u obzir
uzme podatak da je minimalna stopa uestalosti javljanja
dece sa posebnim obrazovnim potrebama na nivou opte
populacije 7% (Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta
u Beogradu i Save the children 2005:4, navedeno prema:
EQUI-ED, 2012: 35), jasno je da je i ova grupa podzastuplje
na u visokom obrazovanju:

404

Vrsta potekoe

Broj

Korisnik/ca kolica
Oteano kretanje
Delimino oteenje vida
Potpuno oteenje vida
Delimino oteenje sluha
Potpuno oteenje sluha
Hronina oboljenja
Tekoe u govoru
Tekoe u uenju
Ukupno

Procenat od ukupnog
broja studenata/kinja

10
84
473
21
77
13
449
36
34
1197

0,2

0,2

0,5

Tabela 5.9: Opta zastupljenost osoba sa invaliditetom i njihova zastupljeno

stu u VU (Izvor: EQUI-ED, 2012: 35).

Dodatno, i etniku pripadnost je potrebno analizirati

kada govorimo o dostupnosti visokog obrazovanja:

Nacionalna pripadnost

Srbin/Srpkinja
Maar/ica
Bonjak/inja
Crnogorac/ka
Hrvat/ica
Slovak/inja
Musliman/ka
Rusin/ka
Makedonac/ka
Rom/kinja

Broj studenata

197775
3170
2253
1196
604
597
513
297
220
204

Procenat u
studentskoj
populaciji
(2010.)
86,50
1,40
1,00
0,50
0,30
0,30
0,20
0,10
0,10
0,10

Procenat u
ukupnoj popu
laciji (prema
popisu iz
2011.)3
83,3
3,53
2,02
0,54
0,81
0,73
0,31
0,20
0,32
2,05

405

Rumun/ka
Jugosloven/ka
Ostali
Nije se izjasnio/la
Nepoznato
Ukupno
3

200
148
870
3315
17169
228531

0,10
0,10
0,30
1,50
7,50
100,0

0,41
0,32

Republiki zavod za statistiku. 2012. Popis stanovnitva, domainstava i stano

va 2011. u Republici Srbiji Stanovnitvo - Nacionalna pripadnost podaci po
optinama i gradovima. (Dostupno na: http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublika
cije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf preuzeto: 21.12.2014.)

Tabela 5.10: Opta zastupljenost nacionalnih manjina i njihova zastupljenost

na VU (Izvor: EQUI-ED, 2012: 39; RZS, 2012: 22).

Pripadnici/ce nacionalnih manjina su takoe podza

stupljeni u studentskoj populaciji, kada se poredi broj stu
denata/kinja koji se izjanjavaju kao pripadnici/ce odre
ene grupe sa njenom zastupljenou u optoj populaciji.
Tu bi posebno trebalo naglasiti da je udeo Roma/kinja u
studentskoj populaciji 20 puta manji nego njihovo ue
e u ukupnoj populaciji Srbije, odnosno 0,09% na prema
2,05 % (RZS, 2012: 40). Na ovom mestu trebalo bi uzeti u
obzir i neke indicije da mnogi/e romski/e studenti/kinje ne
navode identitet u V obrascima, s obzirom na to da bi ovo
moglo predstavljati metodoloki problem. Ipak, ak i da je
podzastupljenost romske populacije posledica neprijavlji
vanja nacionalne pripadnosti, to nam takoe ukazuje na
stepen etnike diskriminacije u drutvu.
Na osnovu svega iznetog, vidimo da reprodukcija
nejednakosti ne poinje sa upisom na fakultet ili viu ko
lu. Ona je sistemskog karaktera izbor odreene osobe
da studira uslovljen je ne samo prethodnim kolovanjem,
ve i mnogim drugim faktorima, ponajvie onim na koje ta

406

konkretna osoba nije imala nikakav uticaj kolovanjem

i zanimanjem roditelja, mestom stanovanja, prihodima
domainstva, invaliditetom i etnikom pripadnou. Kao
to smo imali prilike da vidimo u ovom radu, visoko obra
zovanje ne vidi sebe kao instancu koja bi trebalo da odgovo
ri na ove strukturne barijere koje postoje u drutvu, kao to
ni drava ne vidi sebe kao instancu koja bi trebalo sistem
ski da ove probleme reava. Naprotiv, ini se da ih novim
pristupima visokom obrazovanju samo pogorava.

Umesto zakljuka

U ovom radu, pokuali smo da dokumentujemo

trend povlaenja drave iz finansiranja visokog obrazova
nja. Istraivanjem onih delova propisa koji reguliu oblast
visokog obrazovanja koji se odnose na njegovo finansiranje
dolo se do potvrde teze da se drava tokom analiziranih
dvadesetak godina sve vie povlaila iz finansiranja viso
kog obrazovanja, paralelno ostavljajui mogunost viso
kokolskim ustanovama da nedostatke iz budetske kase
nadomeuju sopstvenim prihodima.
Tako dolazimo i do druge teme koja je predmet rada
studentsko samofinansiranje. Praktino, od samog uvo
enja ove kategorije, drava je svake godine odobravala
sve vei broj samofinansirajuih studenata/kinja za upis
u narednu kolsku godinu, dok se broj odobrenih mesta
za studente/kinje ije se kolovanje finansira iz bude
ta menjao znatno umerenije. Iako bi prilikom donoenja
ovih odluka, drava trebalo da uzima u obzir i kadrovske,
fizike i druge kapacitete visokokolskih ustanova, stie

407

se utisak da to u istraivanom periodu nije bio sluaj. Sa

druge strane, fakulteti su (finansijsku) autonomiju sve vie
koristili za sticanje sve veeg profita, jednim delom i putem osmiljavanja naknada razliite vrste i gotovo potpuno
arbitrarnog odreivanja cene kolarine. Na taj nain, dra
va i univerzitet, funkcioniui u sprezi, sve vei deo finan
sijskih obaveza (drave) prebacivale su na teret studentske
populacije, odnosno njihovih porodica.
Da je obrazovanje u izvesnoj meri nedostupno odre
enim slojevima drutva zakljueno je na osnovu istraiva
nja drugih autora/ki, predstavljenog u zavrnom poglavlju
rada. Podseanja radi, oni koji imaju manje anse da uu
u sistem visokog obrazovanja su oni slabijeg imovinskog
statusa, deca roditelja nieg obrazovanja, oni koji ive van
univerzitetskih centara ili veih gradova, koji nisu imali
odreeni tip srednjeg obrazovanja, osobe sa invaliditetom,
kao i one manjinske etnike pripadnosti. Kako je primetna
tendencija sve veeg rasta kolarina, ako se u obzir uzme
i aktuelna ekonomska situacija i sve vea nezaposlenost,
moe se pretpostaviti da e presek stanja u pogledu dostup
nosti visokog obrazovanja biti jo gori.
Ova tendencija od strane drave, ali i univerziteta,
najee je pravdana nedostatkom sredstava u budetu,
usled devastirane privrede. Meutim, nju prati i sporadi
no ali dosta agresivno propagiranje ideje o linom ulaga
nju u obrazovanje. Ovaj individualistiki pristup visokom
obrazovanju u otroj je suprotnosti sa idejama koje obrazo
vanje tretiraju kao drutvenu korist. Dok ovaj drugi motiv
univerzitet prepoznaje i kao mesto za kritiko razmatranje
stvarnosti odnosno pitanja od javnog znaaja, aktuelna ide
ja vodilja univerzitet smeta ne samo na trite, ve i pre

408

svega na uslugu tritu. Univerzitet je tokom analiziranih

dvadesetak godina preao put od servisiranja potreba dru
tva za obrazovanjem do, kako je odreeno aktuelnim stra
tekim dokumentima, servisiranja potreba trita. Drava
je sa svoje strane, nezavisno ak i od polja visokog obrazo
vanja, doprinela promociji trita kao mere svih vrednosti.
Stoga, u aktuelnom sistemu ne postoji adekvatna redistri
bucija koja bi obezbedila da i oblasti koje nisu prepoznate
na tritu nastave da postoje, odnosno, da ljudi koji rade u
njima mogu da ive.
Univerzitet, tako, ima zadatak da sam sebi organizuje
finansiranje, pruajui usluge zainteresovanim privatnim
subjektima. U skladu sa tim je i promocija ekselentnosti
ovakvom univerzitetu potrebni su kadrovi koji uspeno
prolaze na trinoj utakmici putem, na primer, uspenog
savlaivanja prijemnog ispita, a pre njega srednje kole,
odnosno, posle njega, godina studija. Oni su, a posebno
nakon ovog drila, spremni da se uklope u dat sistem i u
njemu maksimalno profitiraju. Stoga je i studentsku bazu
neophodno oblikovati shodno liberalnim idejama. Ali ne
samo to potrebno ih je uiti ono i samo ono to je tritu
po volji i kapitalu isplativo, pod obeanjem da e se to ispla
titi i studentima. Na taj nain zatvoren je jedan krug imple
mentacije (neo)liberalnih ideja obrazovanja.

409

Literatura i izvori
Afonso, A. 2013. How academia resembles a drug-gang.
(Dostupno na: https://alexandreafonso.wordpress.com
/2013/11/21/how-academia-resembles-a-drug-gang/).
Beogradska otvorena kola. 2013. Transparentnost univer
ziteta u Srbiji. (Dostupno na: http://www.bos.rs/cde/uploa
ded/transparentnost%20rada%20fakulteta.pdf).
Bogdanovi, M. 2005. Tokovi reforme na Univerzitetu u
Beogradu globalna perspektiva, u: Mimica, A; Grac, Z.
(prir.) Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi etiri
godine kasnije: zbornik radova. Beograd. Alternativna aka
demska obrazovna mrea. (Dostupno na: http://www.cep.
edu.rs/public/09_VouS4_godine_kasnije.pdf ).
Bojkovi, G; Ostoji, S. 2010. Finansiranje visokokolskih
ustanova iz javnih prihoda republike i uloga granskih sindi
kata. (Rad predstavljen na skupu Trendovi razvoja: Bolo
nja 2010: Stanje, dileme i perspektive, Kopaonik, Srbija
01.-04.03.2010, dostupno na: http://www.trend.uns.ac.rs/
stskup/trend_2010/radovi/Tema3/T3.1-2.pdf).
European Higher Education Area. 2014. Lifelong lear
ning. (Dostupno na: http://www.ehea.info/article-details.
aspx?ArticleId=14).
European University Association. 2014. Public Funding
Observatory. (Dostupno na: http://www.eua.be/Libraries/
Governance_Autonomy_Funding/PFO_analysis_2014_final.sflb.ashx).

410

EQUI-ED Tempus projekat Jednak pristup za sve: Osna

ivanje socijalne dimenzije u cilju jaanja evropskog
prostora visokog obrazovanja. 2012. Socijalna dimenzija
visokog obrazovanja u Srbiji Studija zateenog stanja. Beo
gard. EQUI-ED. (Dostupno na: http://www.equied.ni.ac.
rs/radni-paketi/radni-paket-1/radni-paket-1-clanci/108dostupna-studija-zatecenog-stanja.html).
EQUI-ED Tempus projekat Jednak pristup za sve: Osna
ivanje socijalne dimenzije u cilju jaanja evropskog pro
stora visokog obrazovanja. 2013. Sistem statistikih poda
taka o visokom obrazovanju u Srbiji. Beograd. EQUI-ED.
(Dostupno na: http://www.equied.ni.ac.rs/radni-paketi/
radni-paket-1.html).
Glas javnosti. 2003. Vodi za brucoe. Glas javno
sti. (Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhi
va/2003/06/07/srpski/A03060601.shtml).
Glasnik Univerziteta u Beogradu, br. 134, god. XLV.
Predlog merila za utvrivanje kolarine za studente koji
plaaju kolarinu. Beograd: Savet Univerziteta u Beogra
du. (Dostupno na: http://www.bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/
glasnik-zakoni/134GlasnikUni.pdf).
Glasnik Univerziteta u Beogradu, br. 134, god. XLV. Smer
nice za pregovore sa Vladom republike Srbije o finansira
nju univerziteta. Beograd: Savet Univerziteta u Beogradu
(Dostupno na: http://www.bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/
glasnik-zakoni/134GlasnikUni.pdf).
Glasnik Univerziteta u Beogradu, br. 143, god. XLVI.
Izvetaj o radu Univerziteta u Beogradu u 2007. Godini.
Beograd: Savet Univerziteta u Beogradu. (Dostupno na:

411

http://www.bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/glasnik-zako
ni/143GlasnikUni.pdf).
Grbi, B. 2008. Zbornik zakona i uredbi o Univerzitetu u Beo
gradu (1945-2000), knjiga 2. Beograd: Univerzitet u Beo
gradu.
Harvey David. 2007. A brief history of neoliberalism. New
York. Oxford University Press. (Dostupno na: http://
www2.warwick.ac.uk/fac/soc/sociology/research/centres/
socialtheorycentre/archive/events2010-11/readinggroup/
harvey_a_brief_history_of_neoliberalism.pdf).
Konferencija univerziteta Srbije KONUS. 2006. Kriteri
jumi za usklaivanje naziva steenih prema propisima koji su
vaili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju,
(Dostupno na: http://www.kg.ac.rs/Docs/KONUS_kriteri
jumi_NoviSad.pdf).
Kova-Cerovi, T. 2006. Nacionalni izvetaj Srbija. Beo
grad: Ministarstvo prosvete.
Kraovec, P. 2012. Rad u nauci i kulturi, u: Vesi (et al.)
(prir.) U borbi za javno dobro: Analize, strategije i perspektive.
Beograd. Centar za politike emancipacije. (Dostupno na:
http://pe.org.rs/wp-content/uploads/2013/01/U-borbi-zajavno-dobro-CPE-2012.pdf).
Markovi-Neduin, R; Laeti, P. 2002. Evropski sistem
prenosa bodova u visokom kolstvu: vodi kroz ECTS. Beo
grad. Alternativna akademska obrazovna mrea. (Dostup
no na: http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/izdanja/
Vodic_kroz_ECTS.pdf).

412

Medojevi, B. 2014.Drava duguje univerzitetima dvade

set pet miliona evra. Danas. (Dostupno na: http://www.
danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/drzava_duguje_uni
verzitetima_dvadeset_pet_miliona_evra.14.html?news_
id=91113&action=print ).
Milenkovi, D. 2010. Prirunik za primenu Zakona o slobod
nom pristupu informacijama od javnog znaaja. Beograd.
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu poda
taka o linosti. (Dostupno na: http://www.poverenik.org.
rs/images/stories/dokumentacija-nova/vodic/prirucnikza
primenuzakonacir.pdf).
Ministarstvo prosvete i sporta. 2002. Kvalitetno obrazova
nje za sve put ka razvijenom drutvu. (Dostupno na: http://
web.archive.org/web/20031004060137/http://www.seeeducoop.net/education_in/pdf/white_pap-yug-ser-srb-t02.
pdf).
Ministarstvo prosvete i sporta. 2003. Visoko obrazovanje u
Srbiji strategija reforme. Beograd.
Ministarstvo prosvete i sporta. 2005. Strategija Ministar
stva prosvete i sporta za period 2005-2010. Beograd. (Dostup
no na: http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/94_strate
gija-ministarstva-prosvete-i-sporta-za-period-2005-2010.
pdf).
OECD. 2012. Strenghtening Integrity and Fighting Corrup
tion in Education: Serbia (Serbian version). (Dostupno na:
http://www.keepeek.com/Digital-Asset-Management/
oecd/education/strengthening-integrity-and-fighting-cor
ruption-in-education-serbia_9789264185777-sr#page1 ).

413

Republiki zavod za statistiku. 2011. Prestanak objavljiva

nja podataka o prosenoj zaradi u privredi. (Dostupno na:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&sour
ce=web&cd=1&ved=0CB0QFjAAahU
KEwi2_Kz-49XHAhWB1iwKHbxiA
RU&url=http%3A%2F%2Fwebrzs.stat.gov.
rs%2FWebSite%2FuserFiles%2Ffile%2FZaposle
nost%2520i%2520zarade%2FZarade%2520u%2520privredi
Lat.doc&ei=kpLlVbbrO4GtswG8xYWoAQ&usg=AFQjC
NGoYy83Q8We4F2xd1CDgSLZeNh6Rg&sig2=9P4Tp7o2
Jkwj_5ZlBk-3nQ&cad=rja).
Republiki zavod za statistiku. 2011. Trendovi. (Dostupno
na: http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2011/
pdf/G20118002.pdf).
Republiki zavod za statistiku. 2012. Popis stanovnitva,
domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji Stanovni
tvo - Nacionalna pripadnost podaci po optinama i gradovi
ma, (Dostupno na: http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePu
blikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.
pdf).
Robinson, D. 2009. Univerziteti su i dalje na neizvesnom
terenu, u: Vukasovi, M. (et al.) (prir.) Finansiranje viso
kog obrazovanja u jugoistonoj Evropi: Albanija, Crna Gora,
Hrvatska, Slovenija, Srbija. Beograd: Centar za obrazov
ne politike. (Dostupno na: http://www.cep.edu.rs/public/
Finansiranje_visokog_obrazovanja_u_Jugoistocnoj_Evro
pi_0.PDF ).
Slubeni glasnik RS, br. 76/2005, 100/2007 autentino
tumaenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013 i 99/2014.

414

Zakon o visokom obrazovanju. Beograd: JP Slubeni

glasnik. (Dostupno na: http://www.paragraf.rs/propisi/
zakon_o_visokom_obrazovanju.html).
Slubeni list SFRJ, br. 14/77 i 18/80. Odluka o utvri
vanju privrednih i vanprivrednih delatnosti. Slubeni
list SFRJ. (Dostupno na: http://www.podaci.com/_
z1/2129877/O-upvdel02v7714-8018.html).
The Ministry of Education and Sports ( MOES). 2001.
Nation
al report of the Federal Republic of Yugoslavia Ser
bia. (Dostupno na: http://www.ibe.unesco.org/Internatio
nal/ICE/natrap/Yugoslavia/html/01.html).
Univerzitet u Beogradu. 2008. Pregled prolaznosti u drugu
godinu. (Dostupno na: http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/
Pregled_prolaznosti_u_drugu_godinu_2007-08.pdf).
Velji, J; Bojanovi, A. 2011. Transformacija Sistema viso
kog obrazovanja u Srbiji 2003-2010: Jedna perspektiva, u:
Veselinovi, A. (et al.) (prir.). Izgubljeno u tranziciji. Rosa
Luxemburg Stiftung, Regionalna kancelarija za jugoisto
nu Evropu. Beograd. (Dostupno na: http://www.rosalux.
rs/userfiles/files/Zbornik%20Izgubljeno%20u%20tranziciji.
pdf).
Veernje novosti. 2011. Rektor: Pamet u dugovima. Novo
sti. (Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/
drustvo/aktuelno.290.html:336617-Rektor-Pamet-u-dugo
vima).
Vlada Republike Srbije. 2012. Strategija razvoja obrazova
nja u Srbiji do 2020. godine. (Dostupno na: http://www.srbi
ja.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678).

415

Vlada Republike Srbije. 2002. Uredba o normativima i

standardima uslova rada univerziteta i fakulteta koje se
finansiraju iz budeta. Slubeni glasnik Republike Srbije,
br. 15, 29.03.2002; 100/2004, 26/05, 38/07, 110/07). (Dostup
no na: http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/pod
zakonski-propisi/obrazovanje-i-vaspitanje/1468-dokumen
ta-iz-oblasti-visokog-obrazovanja).

416
416

417

Vuk Vukovi

Finansijska analiza javnih preduzea

u Republici Srbiji

To su problemi koje moramo reavati prestrukturi

ranjem nae privrede (...) Znai, u prvom redu poveanjem
produktivnosti rada, u drugom redu smanjivanjem broja
zaposlenih do nivoa ekonomske opravdanosti i, naravno,
uspostavljanjem jednog normalnog trita koje funkcionie i
koje e omoguiti da se za svaki proizvod pojavljuje realna kon
kurencija koja e cenu drati na nivou ekonomski opravdane
cene. To je ono to je veliki izazov za nae drutvo u narednoj
godini. Kroz restrukturiranje nae ekonomije doi emo do
onog napretka i do tog nivoa srednje razvijenih zemalja, to svi
elimo () [S]tvarnost jeste teka, ali ako uzmete u obzir sve ovo
to sam vam rekao, ona nije tako loa. Mi smo zemlja u ozdra
vljenju, mi smo zemlja koja je vrlo blizu toga da postane jedna
zemlja normalnog poslovanja, normalnog ivota. Jedan nor
malan budet je pretpostavka za jedan takav normalan razvoj.
Mi vam nudimo jedan takav budet i ja sam siguran da ete vi
imati razumevanja za njega.
(Zoran ini, prilikom predloga budeta za 2002.
godinu, 21. Decembar 2001)

418

UVOD
Motivacija za rad koji predstoji proizilazi, kao i u slu
aju svakog istraivakog napora, iz pritisaka i, moglo bi se
rei, zadataka koje nameu konkretna drutvena stvar
nost Srbije i njeni ui aspekti. Jedan od tih aspekata su sva
kako kretanje i sudbina javnog sektora u najirem smislu
te odrednice, to je, kako je ve poznato, pitanje koje se iz
nova nametalo poev od restauracije kapitalizma na ovim
prostorima i naroito njenog ubrzanja nakon 2000. godine,
a u okviru zvaninog politiko-ekonomskog pravca (uz sve
njegove fluktuacije). Navedeni deo iz ekspozea o predlogu
budeta za 2002. godinu ima najpre ilustrativnu funkciju
kada bi izostala referenca u poslednjem redu, lako bi se
moglo pomisliti da je u pitanju ekspoze iz tekue ili pro
le godine. Sline aspiracije vladajueg aparata u periodu
u proteklih desetak godina, izraene kako u navedenom
pasusu, tako i u ekspozeu predsednika Vlade Aleksandra
Vuia od 27. aprila tekue godine (Vui, 2014), upuuju,
s jedne strane, na to da je drutvena stvarnost ostala ne
promenjena u odreenim svojim fundamentalnim obe
lejima (naroito u pogledu legitimacijskog osnova koji se
neizbeno izmeta u budunost), ali, sa druge, i na to da se
politika kretanja u poslednje dve godine mogu razumeti i
kao svojevrstan pokuaj nastavka tranzicione politike iz
prvih godina nakon 5. oktobra 2000.1 U tom smislu, mo
1

Ovo vai u onom smislu u kome se od tvrdog kursa neoliberalnih reformi po

vremeno odustajalo, naroito u izbornim godinama, da bi on kasnije bio iznova
najavljivan i delimino sprovoen. Zanimljivo je i da analiza vanrednih parlamen
tarnih izbora odranih 28. decembra 2003. godine, koju je sproveo CeSID, ve
tada upuuje na takvo poputanje: Rezultati ovih izbora jasno ukazuju da su

419

glo bi se tvrditi da se promena vladajue garniture pre dve

godine, u pogledu pravca ekonomske politike, neposredni
je nadovezuje na ovaj period, obeleen brim tempom tr
ino-orijentisanih promena.2 Stoga se moe oekivati i da
e se reformisanje javnog sektora u celini i svih njegovih
delova u odreenoj meri vratiti na takav tempo. Otud i
onaj zadatak koji namee drutvena situacija, ali jo vie
i pretenzija da se na nju utie ba se usled mogunosti ta
kvog toka dogaaja namee neophodnost jedne svestranije
i ozbiljnije analize javnog sektora.
Raskorak izmeu uoenog u stvarnosti javnog sekto
ra, bilo da se to izraavalo kroz partikularna iskustva odre
enih aktera ili skoro pa apokrifne interpretacije u vezi sa
njegovim realnim stanjem (Nikoli, 2012; Vukovi, 2014),
i predstave koja se, posredstvom veine dominantnih eko
nomskih analiza i napisa u tampi, ve dui niz godina
pokuavala nametnuti kao jedina legitimna, ispostavio se
kao podsticajan za pokuaj da se pokrene jedno trezveni
je istraivanje o javnom sektoru. Ono ne bi polazilo od uo
cenu tranzicije, na politikom planu () platile stranke koje su inicirale proces
privatizacije. Veoma rairen uticaj Srpske radikalne stranke u najveem delu teri
torije obavezivae buduu Vladu da vodi takvu socijalno-ekonomsku politiku koja
bi smanjila socijalno nezadovoljstvo (Centar za slobodne izbore i demokratiju,
2004: 177). Za interesantnu analizu uloge Srpske radikalne stranke u sukobima
oko tranzicije, naroito meu niim drutvenim slojevima, vidi vie u: Vetta, T.
2011. Nationalism is Back! Radikali and Privatization in Serbia. u: Headlines of
Nation, Subtexts of Class: Working-Class Populism and the Return of the Re
pressed in Neoliberal Europe. New York: Berghahn Books. str. 37-56. Sa posled
njom vladom, tvri neoliberalni pravac ponovo je postao zvanina politika.
2

Zanimljivo je uporediti navedene ekspozee sa ekspozeom Vojislava Kotunice

od 2. marta 2004, gde pitanja ekonomske politike ne samo to zauzimaju manje
mesta vis-a-vis drugih pitanja, ve su postavljena i na donekle drugaiji nain
(Kotunica, 2004).

420

biajenih implicitnih pretpostavki o javnom sektoru kao

nunom zlu, pa se shodno tome njegovo odredite ne bi
moglo svesti na predstavu o neredu i javaluku koji vla
daju u tom privrednom podsistemu.
Cilj rada koji predstoji je, u tom smislu, viedimenzi
onalan i sastoji se od primarne i dve sekundarne dimenzije.
Primarna dimenzija odnosi se, naravno, na analizu poda
taka koji su za potrebe rada prikupljeni i njene sopstvene
ciljeve i zakljuke. Poetna hipoteza analize sadrana je u
stavu da e prikupljeni podaci u celini ili najveim delom
pokazati da je stanje javnih preduzea znatno drugaije od
onog koje se u javnosti, pomou ve pomenutih sredstava,
pokuava nametnuti kao stvarno. Drugim reima, oeki
valo se da e analiza pokazati da to stanje nije onako loe
kakvim se nastoji prikazati. Takva oekivanja formirana
su pre svega na osnovu sasvim proizvoljnog iznoenja ne
potkrepljenih stavova o javnim preduzeima (naroito u
politikim debatama) sa razliitih strana, dok u isto vreme
nigde (bar prema znanju autora) nisu postojale ozbiljnije
analize na tu temu. U tom smislu je polazna pretpostav
ka da e prave brojke pokazati neopravdanost pomenutih
stavova, pre svega u pogledu sposobnosti stvaranja dobiti i
(pre)zaduenosti, bitno uticala na oblik i ciljeve analize. O
njenoj (u dometima ovog rada) konanoj ispunjenosti bie
vie rei u samom zakljuku. Sekundarne dimenzije tiu
se, prvo, doprinosa podsticanju ireg istraivakog podu
hvata o javnom sektoru koji e obuhvatiti i druge njegove
delove najpre ono to se naziva optom dravom (Fi
skalni savet, 2014: 28) i podjedinice opte drave (republi
ki budet, fondove socijalnog osiguranja, dravne agencije,
zavode i druga tela) i, drugo, pruanja osnovnih smernica

421

u pogledu izvor podataka za, konkretno, javna preduzea

i predloga specifinih metodolokih reenja kojima bi se
ona mogla analizirati.
Iako je javni sektor u irem smislu bio odreen kao
prvobitno podruje istraivanja, ispostavilo se da se zbog
vremenskih i materijalnih ogranienja takva zamisao ne
moe sprovesti. Zato su kao ui analitiki fokus odabrana
javna preduzea, delom zato to predstavljaju vaan deo
javnog sektora (i obavljaju znaajan deo njegovih funkcija),
delom zato to su oznaena kao podruje bitnih reformi i
reorganizacija u budunosti. Ovde treba napomenuti da u
javnosti preovladava neprecizna upotreba termina javno
preduzee i njegovo meanje sa terminom dravno pred
uzee naime, javno preduzee je posebna pravna forma
privrednog drutva ija je delatnost regulisana Zakonom
o javnim preduzeima (Slubeni glasnik RS, br. 119/2012,
116/2013 autentino tumaenje i 44/2014 dr. zakon), gde
je ono odreeno kao preduzee koje obavlja delatnost od
opteg interesa, pri emu takvu delatnost obavljaju pri
marno javna preduzea (mada, prema Zakonu, ne i isklju
ivo), dok se labaviji pojam dravnih preduzea moe
odnositi i na preduzea sa drugom pravnom formom ak
cionarskog drutva ili drutva sa ogranienim obavezama
u kojima je drava veinski, ali ne i jedini vlasnik, ili koje
iz nekog drugog razloga poprima odreenu pravnu formu.
Tako su, na primer, Telekom Srbija ili eleznice Srbije
akcionarska drutva u veinskom vlasnitvu drave, iako
se termin javno preduzee u svakodnevnoj upotrebi e
sto odnosi i na njih.
U radu koji predstoji analiza javnog sektora ograni
ena je, prema tome, samo na ona preduzea koja imaju

422

pravnu formu javnog preduzea, najpre radi preciznosti, s

obzirom na to da nigde ne postoji jasno omeen i potpun
spisak preduzea u veinskom dravnom vlasnitvu, kao
ni bilo kakvi izvori pomou kojih bi se taj spisak relativno
jednostavno mogao sastaviti.3 U suprotnom, obuhvat ana
lize bio bi u znatnoj meri proizvoljan i nepotpun, pa bi se
samim tim mogao i lako dovesti u pitanje na osnovu krite
rijuma izbora. Sa druge strane, kao poetni okvir jedinica
koje su dalje podvrgnute analizi upotrebljen je Spisak jav
nih preduzea koji objavljuje Narodna banka Srbije (Na
rodna banka Srbije, 2012a), mada je njegova poslednja do
stupna verzija ona iz januara 2012. godine, nakon ega je, u
martu iste godine, NBS izdala saoptenje da se do daljnjeg
koristi spisak iz januara (Narodna banka Srbije, 2012b). Po
tom su iz spiska od ukupno 716 preduzea uklonjena ona
u steaju ili restrukturiranju, kako bi se dolo do to i
stijeg i jedinstvenijeg skupa, odnosno do onih preduzea
koja su aktivna privredna drutva, nakon ega je formira
na lista javnih preduzea na kojoj je bilo ukupno 697 jedi
nica, to je kasnije i uneto u bazu podataka na osnovu koje
je vrena analiza. Pomou Registra privrednih subjekata
Agencije za privredne registre (APR) za svako preduzee
sa spiska pojedinano je obavljena provera privredne ak
tivnosti i statusa. Treba takoe istai i da su iz analize, u
ovom koraku, uklonjena javna preduzea sa seditem na
Kosovu i Metohiji (ukupno 40 preduzea), i to iz tri razloga:
1. Nije u potpunosti jasno da li su ta preduzea zaista,
na neki relevantan nain, pod ingerencijama drav
3

To, da ponovimo, znai da u analizu nisu ukljuena i neka od najveih preduzea

u dravnom vlasnitvu (poput ve pomenutih Telekom Srbija i eleznica Srbi
je), s obzirom na to da nemaju pravnu formu javnog preduzea.

423

nog aparata Republike Srbije ili se samo, iz odree

nih razloga, vode kao takva;
2. U cilju postizanja uporedivosti sa drugim analizama
i publikacijama, u kojima se Kosovo i Metohija naj
ee ne uzimaju u obzir;
3. Nije jasno da li su to sva javna preduzea na teritoriji
Kosova i Metohije ili ne, pri emu takoe nije jasan ni
osnov po kome bi odreena preduzea bila ukljuena
ili iskljuena iz Spiska javnih preduzea.
Tako preien spisak, sastavljen od 657 preduzea
i grupisan u tri kategorije (o tome detaljnije u odeljku 1.1),
uzet je kao konaan za dalju analizu. Proces prikupljanja
potrebnih podataka tekao je prvenstveno pretragom Regi
stra privrednih subjekata, odnosno Registra finansijskih
izvetaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika
APR, i unoenjem odgovarajuih podataka u bazu podata
ka.
S obzirom na to da je Registar finansijskih izveta
ja poeo sa radom 1. januara 2010. godine, to je odredilo i
vremenske okvire istraivanja iako je za bilo kakvo ade
kvatnije sagledavanje trendova i tendencija potreban dui
vremenski period od svega etiri godine, injenica da su
finansijski izvetaji javnih preduzea dostupni tek od 2011.
godine (odnosno, od 2010, s obzirom na to da svaki redovni
godinji finansijski izvetaj sadri i podatke iz prethodne
godine) usmerila je analizu na aktuelno stanje, pre nego na
kretanje, pa u tom smislu ovaj rad treba tako i posmatra
ti. Finansijski izvetaji odabrani su kao izvorna graa pre
svega zbog javne i lake dostupnosti, to ne iziskuje velike
materijalne i vremenske resurse, ali i zato to (u sluaju da

424

su potpuni) pruaju relativno opsene podatke o finansij

skom stanju jedinica na koje se odnose.
U pogledu opte vrednosti ovih finansijskih izveta
ja, njihova se verodostojnost moe dovesti u pitanje dru
gim reima, postoji prostor za tvrdnju da oni, u nekoj sra
zmeri, ne predstavljaju na adekvatan nain realno stanje
samih preduzea. To je stvarna mogunost u onoj meri u
kojoj se mogu osporiti njihova objektivnost i istinitost pri
likom sastavljanja (za ta rukovodstva javnih preduzea
imaju najveu odgovornost), kao i opravdanost specifinih
raunovodstvenih praksi, mada najozbiljniji argument u
prilog tome predstavlja i neodreen obuhvat nezavisne re
vizije izvetaja. U svakom sluaju se moe tvrditi da pri
sustvo odreenog broja neispravnosti i greaka doprinosi
manjoj verodostojnosti (mada je to opti problem priku
pljanja bilo kakvih podataka). Meutim, iako sekundarna
analiza, koja se oslanja na podatke nastale nezavisno od
samog istraivanja, nuno predstavlja slabiji postupak od
analize koja stvara sopstvenu grau, to nije znailo i odsu
stvo provere i otklanjanje odreenih protivrenosti. Kada
su uoavani finansijski izvetaji sa podacima koji ne iska
zuju smisleno stanje (na primer, kada sve pozicije u izve
taju sadre nulte vrednosti), takve jedinice su otklanjane iz
analize kako ne bi krivile krajnju predstavu, ili su podaci
ukrtani sa drugim dostupnim podacima kako bi se stekla
ira slika koja moe doprineti objanjenju zateenog stanja
(na primer, ispitivanjem podataka o vlasnikim udelima ili
godini osnivanja). Takoe, ukoliko bi se u jednom izvetaju
nala jedna vrednost za odreenu godinu, a u narednom,
za istu tu godinu, neka druga, kao validna je uzeta ona iz

425

poslednje dostupne godine (pod pretpostavkom da je u no

vijem izvetaju izvrena korekcija vrednosti).
Naposletku, trebalo bi pomenuti neto to moe da
predstavlja znaajno ogranienje u pogledu preciznosti i
tanosti prikupljenih podataka. Naime, prilikom finansij
ske analize (iji e postupci ubrzo biti objanjeni), korie
ni su i podaci koji se nalaze u napomenama uz finansijski
izvetaj, s obzirom na to da pruaju dodatne informacije i
blia odreenja o poslovanju preduzea in toto, ali i odree
nim pojedinanim aspektima, kao to su primenjena rau
novodstvena pravila, promene u strukturi kapitala, uzroke
velikih i vanih promena na odreenim stanjima, itd. Kao
to e se videti u odeljku 1.1, neto manje od treine pred
uzea (216) ima finansijske izvetaje kod kojih su dostupne
i napomene. Veliki broj preduzea, uz ve pomenuta vre
menska i materijalna ogranienja, doprineo je tome da na
pomene nisu uzimane u obzir za sva preduzea, ve samo
za ona iji bi podaci manifestovali neku neloginost ili pro
tivrenost, kako bi se one razumele i eventualno otklonile.
Iako to moe predstavljati vano ogranienje (i, shodno to
me, treba ga imati na umu), podaci su, u ovom radu, dati
na odreenom nivou agregacije, usled ega dodatne speci
fikacije i objanjenja relativno uskog tipa u odreenoj meri
gube na znaaju, tim pre to se u praksi finansijske analize
napomene uzimaju kao bitne jer se ona najee izvodi za
jedno, nekoliko ili grupu preduzea, te je stoga vano razu
meti istorijat odreenog preduzea, njegove specifine od
luke i tome slino. U tom smislu, to je vea grupa jedinica
na kojoj se vri analiza, to je manji i znaaj ovih pojedinosti
na optijim nivoima.

426

FINANSIJSKI IZVETAJI I ANALIZA

Finansijski izvetaji se mogu odrediti kao strukturi
rani prikaz finansijskog poloaja i poslovnih promena koje
su nastale u izvetajnom periodu, sa ciljem da se obezbede
informacije o finansijskoj poziciji, performansama, odno
sno finansijskom uspehu i promenama finansijske pozicije
pravnog lica, odnosno, oni su godinji izvetaji preduzea,
i sastoje se, izmeu ostalog, od bilansa stanja, bilansa uspe
ha, izvetaja o tokovima gotovine, izvetaja o promenama
u kapitalu, napomena i, kada je to mogue, izvetaja revi
zora (Kneevi, 2008: 5). U tom pogledu, mogu se dodatno
odrediti i kao skupovi informacija koji predstavljaju funk
cionalnu i vremenski zaokruenu celinu poslovnih proce
sa koji su se dogodili u jednoj kompaniji (Kneevi, 2008:
9). Mogu se izraivati na razliitim vremenskim osnovama
(meseno, kvartalno, polugodinje, godinje), ali su finan
sijski izvetaji javnih preduzea koji su korieni u ovom
radu izraivani na godinjoj osnovi.
U pogledu sastavnih delova finansijskih izvetaja ko
ji su malopre navedeni, njihova vanost varira u skladu sa
posebnim ciljevima koje finansijska analiza moe poprimi
ti, u zavisnosti od aktera koji analizu vri ili je za nju zain
teresovan, tipa informacije koja se njome eli dobiti, vrste
preduzea i delatnosti u kojoj ono posluje, itd. Za potrebe
ovog rada, u analizu su uzeti bilans stanja i bilans uspeha,
kao, na optem nivou, najvaniji pojedinani delovi finan
sijskog izvetaja. Izvetaj o tokovima gotovine, iako kljuan
u dopunjavanju informacija iz oba bilansa, ovde nije ana
liziran to zbog ogranienja samog rada, to zbog toga to
cilj rada nije primarno usmeren ka gotovinskim tokovima.

427

U svakom sluaju, neophodno je pre svega objasniti ta su

bilans stanja i bilans uspeha.
Bilans stanja (ili bilans imovine) preduzea predsta
vlja deo finansijskog izvetaja koji pokazuje stanje imovine
(sredstava) i izvora sredstava na tano utvreni dan u toku
godine (Labus, 2007: 57). Najee je to 31. decembar, to
je sluaj i sa izvetajima koji su ovde analizirani. Podeljen
je na dva velika dela aktivu, koja se odnosi na celokupnu
imovinu preduzea, i pasivu, koja se odnosi na (finansijske)
izvore kojima se imovina finansira kapital i obaveze. Bi
lans stanja nuno poiva na sledeem identitetu:
Aktiva = Pasiva
odnosno,

Aktiva = Kapital + Obaveze

Dakle, vrednost imovine mora biti jednaka vrednosti

izvora finansiranja, odnosno, obaveza i kapitala, to prak
tino znai da preduzee svom svojom imovinom odgovara
za preuzete obaveze u okviru redovnog poslovanja (Labus,
2007: 58). Struktura aktive, tj. sredstava, ukazuje na koji su
nain sredstva uloena (i u tom smislu poblie upuuje na
investicione aktivnosti), dok struktura pasive ukazuje na
efekte finansijske aktivnosti, odnosno finansijsku struktu
ru i nain finansiranja imovine (Kneevi, 2008: 11). Treba
takoe istai i da, iako aktiva i pasiva moraju biti jednake u
zbiru vrednosti svih stavki, to ne znai da nekoj pojedina
noj stavci na strani aktive odgovara neka tano odreena
stavka na strani pasive. U svakom sluaju, aktiva preduze
a se, u prvom koraku, deli na stalna, dugorona i obrtna,
kratkorona sredstva. Kako bi se izbeglo ulaenje u nepo

428

trebne detalje, za sada je dovoljno rei da se sredstva raz

vrstavaju kao stalna ili obrtna pre svega u skladu sa time
da li se oekuje da e biti potroena u okviru redovnog po
slovnog ciklusa preduzea ili u periodu do 12 meseci tada
su u pitanju obrtna sredstva ili u vie ciklusa ili u perio
du duem od 12 meseci tada su u pitanju stalna sredstva
(Kneevi, 2008: 12). Potom se tako razvrstana sredstva da
lje dele, ve prema obliku koji poprimaju ili funkciji koju
imaju u poslovanju (materijalna ili nematerijalna, zalihe,
potraivanja, avansi, gotovina i gotovinska sredstva itd.).
Pasiva se takoe moe podeliti na dva dela: na sop
stveni i pozajmljeni kapital, pri emu je sopstveni kapital
razlika izmeu aktive i obaveza, a pozajmljeni kapital se
odnosi na te obaveze, koje se mogu odrediti kao sadanje
obaveze (prema treim licima prim. aut.) koje su proiza
le iz prolih ekonomskih dogaaja preduzea i ije podmi
renje (likvidacija) podrazumeva odliv resursa preduzea
(Kneevi, 2008: 13). Prema slinoj logici kao i malopre,
obaveze se dele na kratkorone i dugorone, a mogu se po
deliti i na dugove (krediti sa razliitim rokom dospea) i te
kue obaveze (prema dobavljaima, po osnovu poreza, itd).
Sve pozicije na bilansu stanja mogu se potom razvrstavati
najpre prema dva kriterijuma: kriterijumu rastue likvid
nosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi (to je uobia
jeno za raunovodstvo kontinentalne Evrope) i kriterijumu
opadajue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi
(to je uobiajeno za anglosaksonsku tradiciju) (Knee
vi, 2008: 14-15).
Dok bilans stanja prikazuje stanje imovine i nain
na koji se ona finansira, bilans uspeha, sa druge strane,
prikazuje sve finansijske tokove prihoda i rashoda u toku

429

jedne godine. Za razliku od bilansa stanja koji pokazuje fi

nansijsku poziciju na tano odreeni dan, bilans uspeha je
periodian izvetaj, u smislu u kome njegove stavke prika
zuju informacije za odreeni period. Slino bilansu stanja,
deli se prvenstveno na prihode i rashode, a razlika izmeu
ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstavlja dobitak ili
gubitak preduzea (Labus, 2007: 59; Kneevi, 2008: 16).
Potom se prihodi i rashodi mogu podeliti prema svom is
hoditu i mogu biti poslovni, finansijski i ostali (vanredni).
Poslovne prihode i rashode karakterie vrsta korelativna
veza, s obzirom na to da proistiu iz zajednikih poslov
nih dogaaja (odnosno, iz obavljanja osnovne delatnosti
ili, primera radi, prodaje proizvedene robe), dok izmeu fi
nansijskih i ostalih prihoda i rashoda ne postoji nuno ve
za, s obzirom na to da su posledica meusobno nezavisnih
poslovnih dogaaja (Kneevi, 2008: 18). esto je i najzani
mljivija pojedinana informacija iz bilansa uspeha krajnji
rezultat, odnosno dobitak ili gubitak, ali to nikako nije sve,
s obzirom na to da je to samo krajnja linija, a da se pre nje
mogu nai raznovrsni dodatni podaci pomou kojih se po
slovanje preduzea moe adekvatnije proceniti.
Stoga, kao to je ve napomenuto, ova dva sastavna
dela finansijskih izvetaja su ovde uzeta kao podloga za fi
nansijsku analizu. Finansijska analiza se sada ve moe
preciznije odrediti, i to kao istraivanje, kvantificiranje,
deskripcija i ocena finansijskog statusa i uspenosti poslo
vanja preduzea (Stojiljkovi, Krsti, 2000, prema Knee
vi, 2008: 5). Iako ciljevi finansijske analize inae najvie
zavise od podataka koje oni koji je vre ele da dobiju, ovde
je ona primenjena da bi se ispitali razliiti aspekti poslova
nja javnih preduzea, te da bi se stekla jasnija predstava o,

430

ako se tako moe rei, njihovom finansijskom zdravlju.

Ovde treba povui terminoloku razliku izmeu analize fi
nansijskih izvetaja, koja je znatno iri pojam, i finansijske
analize kako se ona ovde (ali neretko i drugde) koristi, od
nosno u znaenju analize (pomou) finansijskih pokazate
lja ili koeficijenata (u stranoj literaturi ratio analysis ovaj
izraz se ponekada koristi i kod nas, kao racio analiza).
Finansijski pokazatelji su koeficijenti koji dovode u
odnos dve ili vie pozicija iz finansijskih izvetaja (na pri
mer, obrtnu imovinu i kratkorone obaveze), a svrha im je
da izraze odreenu dimenziju poslovanja ili njen deo (na
primer, likvidnost, odnosno neku njenu varijantu). Ako bi
se pravilna interpretacija finansijskih pokazatelja mogla
saeti u jednoj rei, onda bi ta re bila poreenje. Drugim
reima, vrednosti odreenog finansijskog pokazatelja sa
me po sebi nisu od veeg znaaja, nego ih treba porediti ili
sa odreenom referentnom vrednou, odnosno standar
dom, ukoliko on postoji za dati pokazatelj, ili sa prosenom
vrednou istog pokazatelja (ili slinog, ako ne postoje po
daci) u privrednoj grani, sektoru delatnosti ili nekoj uoj
grupi u kojoj se preduzee nalazi. Naalost, kod nas se ret
ko kad mogu nai takvi opti podaci, pa je u tom smislu po
sao pravilnog razumevanja pokazatelja otean, a tamo gde
takvi podaci postoje, odmah se moe uoiti i njihova vea
eksplanatorna vrednost.
U finansijskoj analizi izvedenoj u ovom radu, anali
tiki fokus je ogranien na tri grupe pokazatelja, i to profi
tabilnosti, likvidnosti i solventnosti, iako postoje i drugi ko
ji ovde nisu upotrebljeni (Pavlovi, 2008; Kneevi, 2008;
Stanii, 2013). Takva odluka doneta je iz tri razloga: prvo,
moe se rei da su oni najrelevantniji za ono to je od va

431

nosti ovde, s obzirom na to da pokrivaju mesta koja se

esto pominju u (neo)liberalnoj kritici sposobnost stva
ranja dobiti i zaduenost; drugo, priroda javnih preduze
a kao specifinih privrednih drutava na poetku isklju
uje neke pokazatelje (kao one u grupi pokazatelja trine
vrednosti); i, tree, neki pokazatelji se ne mogu izraunati
zbog razliitih praksi izvetavanja kod nas i u inostranstvu,
odnosno zbog razliitog sastava pozicija u finansijskim iz
vetajima (to je sluaj sa odreenim brojem pokazatelja iz
grupe poslovne aktivnosti). U obzir su, prema tome, uzeta
ova tri faktora i s osvrtom na to je formiran i konani skup
pokazatelja koji su predstavljali osnov za analizu. Bitno je
napomenuti i da su pre analize sve pozicije iz finansijskih
izvetaja, inae izraene u dinarima, preraunate u evre,
prema srednjem kursu NBS na dan sastavljanja bilansa,
kako bi se minimizovali efekti inflacije4, s obzirom na to
da su godinje stope inflacije iznosile, za period od 2010. do
2014. godine i tim redosledom: 10,2%, 7%, 12,2% i 2,2%, dok
je za isti period stopa inflacije evra u proseku iznosila 2,3%
(Agencija za privredne registre, 2011, 2012, 2013, 2014; Eu
rostat, 2014).
Jo jedna vana napomena tie se problema subven
cija: one, iz razloga koji su podrobno objanjeni u odeljku
3.3, nisu mogle biti uzete u obzir, uprkos neospornoj vano
sti tog pitanja, pa bi obavljenu analizu i iz nje izvedene za
kljuke trebalo uzeti sa tim ogranienjem.
Naposletku, treba rei i sledee: ovde, kao i kod nekih
drugih analitikih (i vie naunih) postupaka, instrument
4

Problem stabilnosti novane jedinice se ovime ne reava u potpunosti, s obzirom

na to da i evro podlee inflaciji, ali je znatno stabilniji od dinara, ime se uticaj in
flacije moe lake kontrolisati (Stanii, 2013: 8).

432

analize bitno opredeljuje njen ishod, u smislu u kome su

navedeni pokazatelji, pa i itav instrumentarij finansijske
analize, osmiljeni najveim delom za analizu privatnih
preduzea. To je problem partikularnog tipa koji u izvesnoj
meri ograniava primenu ovog metoda, ali postoji i optiji
(moda bi se moglo rei i epistemoloki) problem: da li se
javna preduzea, kao privredna drutva sasvim drugaije
vrste od privatnih preduzea (kako po svojim ciljevima, ta
ko i po okruenju u kome posluju, ali i veliini rizika sa
kojim se suoavaju), mogu adekvatno istraiti analitikim
oruem koje je osmiljeno u drugaije svrhe? Drugim re
ima, u kojoj meri specifina logika analize finansijskih
pokazatelja moe da utie na tanost ishoda istraivanja
drugaijeg tipa entiteta? U svakom sluaju, esto su na ras
polaganju, bar u prvom asu, samo aproksimativni metodi
analize neka se, prema tome, i celina rada koji predstoji
tako i razume, a odgovor na prethodno postavljena pitanja
mora se odloiti.
Konano, nada je autora da e analiza na nared
nim stranicama bar unekoliko doprineti ne samo boljem
razumevanju i preciznijem sagledavanju jednog vanog
segmenta javnog sektora, nego i irim naporima u prav
cu preispitivanja kako krajnjih posledica, tako i poet
nih pretpostavki raznovrsnih programa racionalizacija,
privatizacija i reformi, kao i formulisanju alternativne
ekonomske politike u pogledu javnih preduzea i javnog
sektora koja bi, na prvom mestu, bila socijalno prihvatlji
va odnosno, politika koja bi govorila o blagostanju naji
rih drutvenih slojeva pre nego o ekonomskim cenama,
normalnim budetima i normalnim tritima. Opte je
slaganje da su reforme potrebne ali, kao to je neret

433

ko sluaj, upravo takvo opte slaganje znai da je u pitanju

problem iza kojeg se kriju brojni sporovi i protivrenosti.
Pitanje istinski socijalne reforme i reavanja nagomilanih
problema u ovom privrednom podsistemu ne moe se ade
kvatno reiti bez ozbiljnog analitikog rada koji bi doneo
opipljive empirijske rezultate. Iako su dometi i aspiracije
ovog rada skromni, nada je autora da e bar malo tome do
prineti.5 To su zadaci koje danas pred nas postavlja naa
drutvena stvarnost.

U tom pogledu, predstoji izraz velike zahvalnosti autora na pomoi koja mu je

ukazana u vie navrata i bez koje bi taj doprinos bio manje ozbiljan, kvalitetan i
promiljen: u prvom redu, Jeleni Pei na detaljnim i rigoroznim komentarima na
sve verzije teksta, potom Ani Jovi na velikom i neinspirativnom poslu unoenja
najveeg dela podataka u statistiku bazu i Neveni orevi, bez ije strune
pomoi autor verovatno ne bi nimalo razumeo logiku finansijskih izvetaja i one
kljune aspekte finansijske analize.

434

1.

OPTI PODACI

1.1. Raspoloivost podataka i struktura prema sektoru

delatnosti
Svih 657 jedinica koje su ule u konanu obradu je
klasifikovano u tri grupe, prema raspoloivosti podataka
u Registru privrednih subjekata i Registru finansijskih iz
vetaja Agencije za privredne registre:
1. preduzea koja imaju sve podatke (grupa I) redovni
godinji finansijski izvetaji su dostupni u celosti, za
godine 2011-2013, ili najmanje za dve godine;
2. preduzea koja imaju osnovne podatke (grupa II)
raspoloiva je samo tabela osnovnih podataka iz go
dinjeg finansijskog izvetaja za sve tri godine ili naj
manje dve, dok potpunih izvetaja nema, ili ih ima
samo za jednu godinu;
3. preduzea koja nemaju podatke (grupa III) nema ni
izvetaja ni osnovnih podataka, ili postoje iskljuivo
osnovni podaci samo za jednu godinu.

435

Tabela 1.1.1: Primer tabele osnovnih podataka sa internet stranice APR

Osnovni podaci iz godinjeg finansijskog izvetaja za obveznika revizije za 2013.
godinu
iznosi u 000 dinara

zaposleni kao ceo broj

Naziv podatka
Ukupna aktiva (AOP 024)

Tekua godina

Prethodna godina

12.255.684

12.247.636

Ukupni kapital
(AOP 101)

12.231.822

12.230.047

od toga: Osnovni kapital

(AOP 102)

12.231.046

11.481.779

154

747.646

20.348

13.246

Neto dobitak (AOP 229)

154

107

Neto gubitak (AOP 230)

26

26

od toga: Gubitak iznad visine

kapitala (AOP 023)

Nerasporeeni dobitak
(AOP 108)
Gubitak do visine
kapitala (AOP 109)
Poslovni prihodi
(AOP 201)

Broj zaposlenih
(AOP 605)

Razvrstavanje za 2014. godinu

PREMA PODACIMA IZ FINANSIJSKOG IZVETAJA OBVEZNIK JE RAZVRSTAN U

2 malo PRAVNO LICE
Izvor: Registar finansijskih izvetaja, APR

Shodno tome, dobijena su i tri analitika nivoa ili

kruga:

436

1. sloenija finansijska i racio (indeksna) analiza sprove

dena je samo na prvoj grupi preduzea, s obzirom na to
da jedino ona imaju podatke potrebne za takvu analizu
(redovne finansijske izvetaje);
2. osnovna finansijska i, tamo gde je to mogue, racio
analiza sprovedena je na prvoj i drugoj grupi preduze
a, s obzirom na to da obe grupe raspolau osnovnim
podacima;
3. u sluaju poslednje, tree grupe preduzea, obavljena
je samo deskripcija u pogledu podataka o rasporedu
prema regionima i sektoru delatnosti.

Sloenija finansijska analiza, prema tome, obuhvata

sledee pokazatelje: operativnu profitnu maru, EBITDA i
EBIT, pokazatelje tekue, reducirane i korigovane nova
ne likvidnosti, zaduenosti, odnosa duga prema kapitalu
i koeficijent pokria kamata. Osnovna finansijska analiza
obuhvata, osim podataka iskazanih van finansijskih po
kazatelja, neto profitnu maru i stopu prinosa na ukupna
sredstva, s obzirom na to da druge pokazatelje, koji bi bili
relevantni, nije bilo mogue izraunati.
Od ukupno 657 preduzea, sve podatke ima njih 216
(32,9%), osnovne 238 (36,2%), a bez podataka su 203 predu
zea (30,9%). U tom smislu, analizu je bilo mogue uraditi
za 454 preduzea. U tabeli 1.1.2 je dat pregled preduzea
prema sektoru delatnosti i raspoloivosti podataka, a za
odreivanje sektora delatnosti upotrebljena je zvanina
klasifikacija delatnosti kojom se koristi i Republiki zavod
za statistiku (Republiki zavod za statistiku, 2010).
Izmeu ostalog, iz pomenute tabele se moe utvrditi
specifina koncentracija preduzea bez podataka u pogle
du delatnosti 81,7% ovih preduz ea nalazi se u svega pet

437

od ukupno esnaest delatnosti, a koncentracija je najvea

u sektoru strunih, naunih, inovacionih i tehnikih delat
nosti i sektoru graevinarstva.
Tabela 1.1.2: Sektor delatnosti i raspoloivost podataka
(ukupan broj i % u odnosu na delatnost)
Raspoloivost podataka

Delatnost

Poljoprivreda,
umarstvo i ribarstvo
Rudarstvo
Snabdevanje elektrinom
energijom, gasom, parom i
klimatizacija
Snabdevanje vodom, upra
vljanje otpadnim vodama, kon
trolisanje procesa uklanjanja
otpada i sline aktivnosti
Graevinarstvo
Trgovina na veliko i malo,
popravka motornih vozila i
motocikala
Saobraaj i skladitenje
Usluge smetaja i
ishrane

Nema
podataka

Osnovni
podaci

Svi
podaci

Ukupno

20,0%

20,0%

60,0%

100,0%

100,0%

0,0%

0,0%

100,0%

17

35

53

1,9%

32,1%

66,0%

100,0%

10

97

106

213

4,7%

45,5%

49,8%

100,0%

68

15

91

74,7%

8,8%

16,5%

100,0%

0,0%

40,0%

60,0%

100,0%

17

15

34

5,9%

50,0%

44,1%

100,0%

50,0%

50,0%

0,0%

100,0%

438

Informisanje i
komunikacije
Finansijske delatnosti
i delatnost osiguranja
Poslovanje
nekretninama
Strune, naune,
inovacione i tehnike delat
nosti
Administrativne
i pomone uslune
delatnosti
Dravna uprava i
odbrana, obavezno
socijalno osiguranje
Umetnost, zabava
i rekreacija
Ostale uslune
delatnosti
UKUPNO

19

40

67

28,4%

59,7%

11,9%

100,0%

33,3%

33,3%

33,3%

100,0%

14

23

60,9%

21,7%

17,4%

100,0%

58

14

77

75,3%

18,2%

6,5%

100,0%

14

31

29,0%

45,2%

25,8%

100,0%

10

70,0%

20,0%

10,0%

100,0%

11

17

36

30,6%

47,2%

22,2%

100,0%

0,0%

33,3%

66,7%

100,0%

203

238

216

657

30,9%

36,2%

32,9%

100,0%

U sluaju te dve grupe delatnosti, uglavnom se radi

o graevinskim direkcijama i urbanistikim zavodima
(po pravilu iz manjih mesta), to, uz prethodnu injenicu
koncentracije u svega nekoliko delatnosti, moe da prui
razloga za sumnju da se radi o nekoj vrsti manipulacije ili
svesnog prikrivanja podataka, iako je pravi razlog ovakvog

439

stanja posebno zakonsko reenje.6 Prema lanu 33. Zakona

o raunovodstvu (Slubeni glasnik RS, br. 62/2013), iako su
pravna lica, odnosno preduzetnici duni () da redovne
godinje finansijske izvetaje za izvetajnu godinu dostave
Agenciji (za privredne registre prim. aut.), odredbe ovog
zakona se, prema lanu 4, ne odnose na korisnike budet
skih sredstava. Korisnici budetskih sredstava, prema la
nu 78. Zakona o budetskom sistemu (Slubeni glasnik RS,
br.54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013,
63/2013 - ispr. i 108/2013), izvetaje podnose Upravi za tre
zor, koja je za njih nadlena i objavljuje Spisak korisnika
javnih sredstava (Uprava za trezor, nd), a u okviru kojeg
su, prema Pravilniku o Spisku korisnika javnih sredstava
(Slubeni glasnik RS, br. 120/2013), posebno evidentirani
direktni i indirektni korisnici sredstava budeta Republi
ke Srbije () kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su
ukljueni u sistem konsolidovanog rauna trezora () kao i
korisnici javnih sredstava koji nisu ukljueni u sistem kon
solidovanog rauna trezora, a pripadaju javnom sektoru.
Na ovom spisku se, od ukupno 203 preduzea bez podatka,
moe, pomou matinog broja, pronai veina tih predu
zea (194), to znai da su ona pod ingerencijom Uprave
za trezor (kao indirektni korisnici budetskih sredstava),
te da njihovi izvetaji iz tog razloga nisu dostupni u APR.
Meutim, za razliku od APR, Uprava za trezor nema javno
dostupan registar pomou kojeg bi bilo mogue prikupiti
6

Povod (iako ne i dokaz) za ovakvu sumnju daju brojni primeri afera koje se
periodino dogaaju upravo u vezi sa ovim entitetima, a u pogledu zloupotreba
slubenog poloaja, oteivanja budeta i slino, bez obzira na to da li one imaju
stvarnu podlogu ili ne (RTS, 2. Oktobar 2012; Beta, 23. Januar 2013; Radio 021,
25. Jun 2013; Lojanica, 2014; B92, 26. Mart 2014).

440

podatke o javnim preduzeima za koje je ona nadlena, to

dodatno oteava zadatak celovite analize ovog dela javnog
sektora.

1.2

Regionalni raspored i struktura prema veliini

Za potrebe prikazivanja geografskog rasporeda jav

nih preduzea, kao regionalne jedinice su odabrani stati
stiki regioni, onako kako su definisani u Uredbi o nomen
klaturi statistikih teritorijalnih jedinica (Slubeni glasnik
RS, br. 109/09 i 46/10). Ovakvo reenje primenjeno je pre
svega da bi se omoguila uporedivost sa publikacijama
zvanine statistike (Republiki zavod za statistiku, 2014:
415), ali i zarad izbegavanja nepraktinosti prikazivanja po
upravnim okruzima, s obzirom na njihovu brojnost i na i
njenicu da se regionalni raspored ovde koristi samo u de
skriptivne svrhe.
Iz analize su, kao to je ve napomenuto u Uvodu, iz
ostavljena preduzea sa seditem na Kosovu i Metohiji, a
osim tamo navedenih razloga, najvei broj njih nema nika
kve podatke u Registru finansijskih izvetaja.

441

Tabela 1.2.1: Raspored preduzea prema regionima i raspoloivosti

podataka (% prema redu i koloni)
Raspoloivost podataka
Grupa I i II

Statistiki region

Vojvodina

Beograd

umadija i
Zapadna Srbija
Juna i
Istona
Srbija

Ukupno

Grupa III

Ukupno

166

53

219

75,8%

23,2%

100%

36,6%

26,1%

33,3%

48

25

73

65,8%

34,2%

100%

10,6%

12,3%

11,1%

123

68

191

64,4%

35,6%

100%

27,1%

33,5%

29,1%

117

57

174

67,2%

32,8%

100%

25,8%

28,1%

26,5%

454

203

657

69,1%

30,9%

100%

100%

100%

100%

Ukrtanjem podataka o regionalnom rasporedu i ve

liini preduzea dobija se preciznija predstava o tome koja
su preduzea zastupljenija u odreenim regionima (tabe
la 1.2.2). Veliina je odreivana na nain na koji to radi i
APR, tako da su preuzimane oznake za veliinu uvedene
poev od 2014. godine, u skladu sa vaeom pravnom regu

442

lativom (Zakon o raunovodstvu, Slubeni glasnik RS, br.

62/2013, kao i Pravilnik o izmenama pravilnika o sadrini
i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna dru
tva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, Slubeni
glasnik RS, br. 3/2014). Pravna lica se razvrstavaju na mi
kro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosenog broja
zaposlenih, visine poslovnog prihoda i prosene vrednosti
poslovne imovine, utvrenih na dan sastavljanja redovnog
godinjeg finansijskog izvetaja u poslovnoj godini.7
Grafikon 1.2.1: Struktura preduzea prema veliini, za preduzea sa svim i
osnovnim podacima (grupe I i II)
50

40

30

20

10

Mikro

Malo

Srednje

Veliko

Precizni kriterijumi razvrstavanja sadrani su u lanu 6. Zakona o raunovodstvu

(Slubeni glasnik RS, br. 62/2013).

443

Tabela 1.2.2: Veliina preduzea i regionalni raspored (% prema redu i koloni),

za preduzea sa svim i osnovnim podacima
(grupe I i II)
Statistiki region
Vojvodina

Mikro

Veliina

Malo

Srednje

Veliko

Ukupno

Beograd

Juna i
Istona
Srbija

umadija
i Zapadna
Srbija

Ukupno

57

29

31

119

47,9%

1,7%

24,4%

26,1%

100,0%

33,9%

4,2%

22,8%

26,1%

25,8%

74

19

71

66

230

32,2%

8,3%

30,9%

28,7%

100,0%

44,0%

39,6%

55,9%

55,5%

49,8%

31

14

26

18

89

34,8%

15,7%

29,2%

20,2%

100,0%

18,5%

29,2%

20,5%

15,1%

19,3%

13

24

25,0%

54,2%

4,2%

16,7%

100,0%

3,6%

27,1%

0,8%

3,4%

5,2%

168

48

127

119

462

36,4%

10,4%

27,5%

25,8%

100,0%

100,0%

100,0%

100,0%

100,0%

100,0%

444

2.

OSNOVNA FINANSIJSKA ANALIZA

Ovo poglavlje se prvenstveno odnosi na finansijsku

analizu sprovedenu na javnim preduzeima iz I i II grupe
preduzea, klasifikovane s obzirom na raspoloivost poda
taka. Prvi deo poglavlja tie se trenutnog stanja i viegodi
njeg kretanja bilansnih pozicija koje su zajednike za obe
grupe preduzea (tabela 1.1.1), dok se u drugom analiziraju
finansijski pokazatelji koje je mogue izraunati sa datim
zajednikim pozicijama. U tom smislu, preciznije i tanije
preispitivanje ovde izloenih zakljuaka bie izneto u tre
em poglavlju, ali e se oni odnositi samo na prvu grupu
preduzea.
2. 1.  Pregled stanja i kretanja osnovnih podataka
iz finansijskih izvetaja
Aktiva

Kao to je ve reeno u uvodu, prilikom razmatranja

strukture finansijskih izvetaja, aktiva predstavlja deo bi
lansa stanja koji izraava vrednost imovine, odnosno sred
stava, kojom preduzee raspolae u poslovanju i pomou
nje ostvaruje svoje poslovne ciljeve. Zato su stanje aktive
i, pre svega, kretanje njene vrednosti u vremenu, uopte
uzev bitni pokazatelji poslovanja preduzea i smera u ko
me se ono ili grupa preduzea kree. Naravno, pozitivni ili
negativni trendovi se ne smeju posmatrati nezavisno od
opteg nacionalnog i internacionalnog makroekonomskog
ambijenta.

445

Tabela 2.1.1: Ukupna aktiva javnih preduzea (iznosi u 000 evra)

Godina
2010
Prosena
vrednost

2011

2012

2013

33.431,46

52.103,56

45.686,01

47.156,16

Korigovana
prosena vrednost

4.312,84

4.489,97

4.235,87

4.266,67

Medijalna
vrednost

1.446,62

1.523,66

1.492,91

1.602,95

14.609.549

23.655.017

20.741.448

20.984.492

Ukupna aktiva u godini

Veliki rast prosene vrednosti aktive u 2011. godi

ni se najpre moe pripisati rastu aktive najteeg javnog
preduzea Elektroprivrede Srbije usled vrtoglavog po
veanja revalorizacionih rezervi u iznosu od skoro 550
milijardi dinara.8 Kada se iz obrauna proseka aktive izu
zmu ekstremne vrednosti, to je sluaj sa vrednou aktive
EPS, Puteva Srbije i Srbijagasa, odnosno kada se izuzme
5% sluajeva sa najviom i najniom vrednou, dobija se
korigovani prosek, to, u sluaju rasporeda podataka koji
odstupa od normalnog, daje daleko adekvatniju meru one
vrednosti aktive koja predstavlja prosek ove grupe predu
zea. Nakon takvog postupka, moe se rei da je prosena
vrednost aktive u periodu od 2010. do 2013. godine imala
skoro pa neprimetne fluktuacije, iako se makroekonomski
ambijent u ovom periodu moe uslovno podeliti na dva ci
klusa: ciklus krhkog oporavka od posledica sloma 2008,
8

Revalorizacione rezerve nastaju preraunavanjem ili prilagoavanjem podataka o

vrednosti osnovnih sredstava ili nematerijalnih ulaganja, odnosno revalorizacije,
najee zarad usklaivanja knjigovodstvene sa fer vrednou (Meunarodni
raunovodstveni standard - MRS 16, Slubeni glasnik RS, br. 77/2010).

446

tokom 2010. i 2011. godine, i ciklus ponovnih recesionih

kretanja poev od kraja 2011, pa do blagog smanjenja ten
zija tokom 2013. godine (Agencija za privredne registre,
2011, 2012, 2013, 2014). Bilo da su u pitanju zanemarljive
fluktuacije ili odrazi kratkotrajnih uzastopnih tendencija
poboljanja i pogoranja opteg privrednog stanja, prose
na imovina, odnosno sredstva javnih preduzea, nije pretr
pela znaajnije promene uprkos tendencijski dugotrajnom
pogoranju privrednih uslova. Ipak, isto se ne moe rei za
ukupnu vrednost aktive, s obzirom na to da je, sa okona
njem perioda krhkog oporavka, doivela pad vrednosti u
iznosu od neto manje od 3 milijarde evra, nakon ega se
stabilizovala.
Meutim, aktiva se samo uslovno moe poistovetiti
sa imovinom, ne samo zato to je aktiva knjigovodstvenotehniki pojam, a imovina-sredstva ekonomski, ve pre
svega zato to se gubitak u poslovanju moe iskazati, a kod
nas se i iskazuje, kao odbitna stavka sopstvenog kapitala,
osim ukoliko prevazilazi visinu kapitala, kada se iskazu
je kao ispravka vrednosti kapitala u aktivi (Pavlovi, 2008:
12). U tom smislu, postoje dve vrste gubitka: gubitak do
visine kapitala, koji se potom odbija od vrednosti (ukup
nog) kapitala, i gubitak iznad visine kapitala koji se belei
u aktivi. U sluaju takvog gubitka, stvarni ukupni kapital
preduzea je negativan, pa se zato pozicija kapital (AOP
101) uopte i ne javlja u izvetaju, ali se iskazuje u aktivi da
bi se postiglo uravnoteenje sa vrednou pasive.
Drugim reima, nastanak ili poveanje gubitka iz
nad visine kapitala iskazuje se kao poveanje u vrednosti
aktive, to, u kontekstu izolovane analize kretanja aktive,
moe da narui tanost zakljuka o realnom kretanju nje

447

nog imovinskog elementa. Kako bi se postigla adekvatni

ja procena podudarnosti izmeu aktive i sredstava javnih
preduzea na nivou osnovnih podataka sa kojima se ovde
raspolae (s obzirom na to da je analiza strukture aktive ov
de neizvodljiva), podaci iz prethodne tabele su korigovani
za eventualne gubitke iznad visine kapitala.
Tabela 2.1.2: Gubitak iznad visine kapitala (iznosi u 000 evra)
Godina
Broj preduzea sa GIVK
(% od ukupnog broja preduzea)
Proseni GIVK

2011

29
(6,6%)

42
53
(9,3%) (11,7%)

268

Ukupni GIVK
1

2010

2012

2013
48
(10,8%)

411

538

5261

7.772 17.273

28.532

264.750

Ovde je uklonjen Srbijagas kao jedinica sa ekstremnom vrednou, jer u ovoj go

dini iskazuje gubitak iznad visine kapitala u iznosu od 234.192 miliona evra.

Tabela 2.1.3: Ukupna aktiva javnih preduzea korigovana za gubitke

iznad visine kapitala (iznosi u 000 evra)
Godina
2010

2011

2012

2013

Prosena vrednost

33.413,68

52.065,51

45.623,17

46.660,24

Promena prosene
vrednosti (u %)

- 0,05%

- 0,07%

- 0,14%

- 1,05%

4.293,24

4.447,80

4.166,20

4.198,65

Promena kor. pros.

vrednosti

- 0,45%

- 0,94%

- 1,65%

- 1,60%

Medijalna vrednost

1.396,84

1.519,74

1.461,31

1.484,08

14.601.777

23.637.743

20.712.917

20.717.145

Korigovana prosena
vrednost

Ukupna aktiva u
godini

448

Iako se uee preduzea sa gubitkom iznad visine

kapitala ne moe smatrati zanemarljivim (tim pre to su ovo
samo preduzea sa gubitkom iznad, ali ne i do visine kapita
la), sa druge strane, ne treba zaboraviti da je to uee u ne
to vie od dve treine javnih preduzea, te da se trenutno ne
moe znati u kom smeru bi se ono menjalo kada bi se dovelo
u odnos sa svim preduzeima. Uprkos tome to je uticaj ovog
tipa gubitka na ukupnu aktivu i njeno kretanje srazmerno ma
li od 2010. do 2012. godine, to znai da tih godina struk
turno nije igrao veliku ulogu u formiranju krajnje vrednosti
aktive, u 2013. godini se moe primetiti i rast u apsolutnom
iznosu gubitaka iznad visine kapitala i njihov vei udeo u
aktivi, to je posledica velikog rasta ukupnih gubitaka iznad
visine kapitala.
Zaposleni

Moda i najzanimljiviji pojedinani podatak predsta

vlja broj zaposlenih9 u javnim preduzeima, s obzirom na
redovno licitiranje o njegovom tanom iznosu u javnosti, u
zavisnosti od toga sa koje strane dolaze najnovije proce
ne od preko 100.000 ili 150.000, do neto skromnije, zva
nine procene APR od neto vie od 98.000 zaposlenih za
2013. godinu, na osnovu koje se u poslednje vreme baziraju
i sve ostale (Saoptenje, 2013: 6).

Broj zaposlenih u finansijskim izvetajima je godinji prosek, odnosno zbir za

poslenih na kraju svakog meseca u toku obraunskog perioda, podeljen brojem
meseci poslovanja (Pravilnik o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za
privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, Slubeni glasnik
RS, br. 114/2006, 5/2007 ispr. i 119/2008).

449

Tabela 2.1.4: Zaposleni u javnim preduzeima

Godina
2010

2012

2013

Prosean broj zaposlenih

304

264

263

264

Korigovani proseni broj

98

96

99

101

135.030 121.572 121.170

118.836

Ukupan broj zaposlenih

2011

Broj preduzea za koja su podaci dostupni po godinama nije svuda isti za 2010.
godinu je u pitanju 437 preduzea, za 2011. i 2012. se radi o 454, a za 2013.
godinu je to 445 preduzea.

Pad ukupnog broja zaposlenih za 13.458 ljudi u 2011.

godini je uglavnom posledica smanjenja broja zaposlenih u
Poti Srbije od 48% (13.899) u istoj godini, nakon ega do
lazi do stagnacije u kretanju zaposlenosti u javnim predu
zeima, pa ak i do blagog pada u poslednjoj godini.
Prihodi i dobit

U pogledu finansijskih performansi javnih preduze

a, odnosno poslovnih rezultata, one su izraene kroz po
slovne prihode i neto dobitak, odnosno gubitak, kao dva
osnovna kriterijuma bilansa uspeha meu kojima posto
je kljune razlike. Poslovni prihod je, kao to je i reeno
u Uvodu, jedan od etiri vrste prihoda, odnosno rashoda
(postoje jo i finansijski, ostali i vanredni vanredni pri
hodi-rashodi su posledica okolnosti izvan samog poslova
nja), i predstavlja poveanje sredstava (smanjenje obaveza)
koje proistie iz redovnog poslovanja, odnosno obavljanja
osnovne poslovne delatnosti preduzea, i najee u njemu
najvei udeo imaju prihodi od prodaje dobara ili usluga
(Pavlovi, 2008: 15; Kneevi, 2008: 17). Prirodno, poslovni

450

rashodi se tiu trokova nabavne vrednosti prodate robe,

trokova materijala, zarada, amortizacije i drugih aktiv
nosti neophodnih za regularno funkcionisanje preduzea.
Razlika izmeu prihoda i rashoda je poslovni dobitak ili
gubitak i on predstavlja osnovu na kojoj se dalje izmiru
ju finansijski i ostali rashodi. Neto dobitak, kao to i sam
naziv govori, predstavlja bott om line, odnosno krajnji,
ukupni rezultat nakon svih rashoda i nakon izmirivanja
poreskih obaveza. Iako su poslovni prihodi i neto dobitak,
oigledno, u jakoj vezi, preduzee sa visokim prihodima
ne mora nuno imati i visoki neto dobitak ako je, primera
radi, optereeno znaajnim finansijskim rashodima ili se
suoava sa nepredvienim okolnostima u izvetajnoj godi
ni. Veza izmeu prihoda i neto dobitka, sa jedne strane, i
stavki koje su do sada razmotrene (aktiva i broj zaposlenih)
sasvim je oigledna, s obzirom na to da prihodi i dobitak
utiu na rast aktive i preduzeu omoguavaju da proiruje
poslovanje, bilo preko poveanja imovine, bilo preko stva
ranja potrebe za novim radnicima.
Tabela 2.1.5: Poslovni prihodi javnih preduzea (iznosi u 000 evra) i njihovo
uee u prihodima svih privrednih drutava na teritoriji RS
Godina
2010

2012

2013

10.778,73

9.938,98

10.155,22

1.630,98

1.758,87

1.752,65

1.764,07

881,32

900,63

922,01

969,64

5.448.638

4.893.543

4.512.296

4.519.073

Proseni poslovni
prihod

12.468,28

Korigovani prose
ni prihod
Medijalni prihod
Ukupni prihodi JP

2011

451

Ukupni prihodi
svih PD
Uee JP u
prihodima svih pri
vrednih drutava

68.817.420,6

77.075.818,3

76.871.945,8

76.053.456,8

7,9%

6,3%

5,9%

5,9%

Izvor: raunica autora, na osnovu Saoptenja APR za period 2010-2013.

U ovom sluaju, razliite mere centralne tendencije
daju osnova za razliite interpretacije dok proseni po
slovni prihod belei pad u 2011. godini, korigovani prose
ni i medijalni prihod iskazuju blagi rast, to je u skladu sa
rastom ukupnih prihoda svih privrednih drutava u Srbiji.
U 2012. i 2013. godini, zajedno sa prosenim i ukupnim pri
hodima javnih preduzea, korigovani proseni i medijalni
prihod pokazuju stagnaciju ili porast, uprkos padu prihoda
svih privrednih drutava. To moe da ukae na relativno
stabilniju poziciju javnih preduzea u odnosu na makro
ekonomsku sredinu i na kontinuitet u poslovanju koji u
odreenoj meri odoleva recesionim tendencijama u po
slednje dve godine. Ovde treba skrenuti panju na jedan
mogui prigovor i preduprediti ga: stabilnost i eventualna
ekonomska prednost javnih preduzea nemaju neposred
ne veze sa time to su drava i budet, u krajnjoj liniji, ga
ranti njihovog poslovanja, odnosno to im je rizik prilikom
poslovanja unekoliko umanjen zbog specifinosti poloaja.
Poslovni prihodi, kao to je ve reeno, proistiu i formi
raju se iz obavljanja delatnosti, pre upliva drugih novanih
tokova (u irem smislu), pa se zato svaka pomo sa stra
ne ne odraava na prihodovnu dimenziju poslovnog po

452

loaja.10 Upravo zbog ogranienosti procene rezultata po

slovanja samo na osnovu njegovog prvog nivoa (prihoda),
potrebno je sagledati neto finansijske rezultate.
Tabela 2.1.6: Neto dobici i gubici javnih preduzea
(iznosi u 000 evra)
Godina
2010
Proseni dobitak

2011

2012

2013

1.048

1.416,5

485,8

978,3

33,5

38,3

26

29,5

7,3

6,5

7,4

8,3

Ukupni neto dobitak

274.582

402.296

129.215

278.802

Proseni gubitak

1.107,8

825,7

3.290,3

3.265,9

140,1

206,7

216,3

194

57,6

69,6

89

62,4

184.996

136.238

608.712

506.211

Neto rezultat (dobitak gubitak)

89.586

266.058

- 479.497

-227.409

Broj preduzea sa neto

gubitkom (%)

167
(38,2%)

165
(36,3%)

185
(40,7%)

155
(34,8%)

Korigovani proseni
dobitak
Medijalni dobitak

Korigovani proseni
gubitak
Medijalni gubitak
Ukupni neto gubitak

Preliminarni zakljuak koji se ovde moe doneti,

osim toga da je broj preduzea koja posluju sa gubitkom
znaajan, tie se toga da se prethodna, solidna pozicija u
10

Naravno, s obzirom na to da svako preduzee posluje u kontinuitetu, kao i da se

bilansne pozicije nalaze u meusobnim odnosima, poslovni prihodi, kao rezultat
same mogunosti poslovanja, imaju posredne veze sa itavom mreom odnosa
u kojima se javna preduzea nalaze ali to nije od primarne vanosti u ovom mo
mentu analize. Isto tako, nema sumnje da se deo odgovora za pozitivno stanje
u pogledu prihoda nalazi u injenici da ona pruaju odreene, u izvesnoj meri,
nezamenljive usluge ija se tranja sporo i teko menja.

453

pogledu prihoda iz samog poslovanja na kraju pretvara u

znatno slabiju poziciju u pogledu neto finansijskih rezul
tata. Iako se na agregatnom nivou moe, kao i u sluaju
prethodnih pokazatelja, uoiti stabilizacija u 2013. godini,
uveanje stavke neto rezultat i pad broja preduzea sa
gubitkom, ukupni gubici su se znaajno uveali u odnosu
na period 2010-2011. Meutim, bez detaljnije i preciznije
analize drugih vanih pozicija, ne moe se nita vie rei
o uzrocima ovoga da li su u pitanju finansijski rashodi
(odnosno, zaduenost i slaba finansijska struktura), rast
poslovnih rashoda, neadekvatna iskorienost sredstava
ili drugi faktori koji se ne mogu uoiti na ovom nivou ras
poloivih podataka. Neke od odgovora na ta pitanja dae
analiza finansijskih pokazatelja u narednom odeljku.
U zakljuku, trebalo bi se osvrnuti na uvreenu pred
stavu, podsticanu kako od strane vodeih ljudi trenutne
vlasti, tako i ekonomskih strunjaka, o tome da je broj za
poslenih odgovoran za negativan neto finansijski rezultat
javnih preduzea (Svetska banka, 2014). Iako je analiza
rashoda na zarade i srodne stavke, usled okolnosti, ostala
izvan domena ovog istraivanja, ve se sada moe rei da
je mala verovatnoa da na agregatnom nivou postoji nepo
sredna veza izmeu kretanja zaposlenosti i kretanja gubi
taka. Sa jedne strane, kao to smo videli postoji prvo pad,
potom stagnacija u kretanju ukupnog broja zaposlenih, i
onda ponovo blagi pad, u periodu 2010-2013. Sa druge stra
ne, sa takvim tendencijama se poklapa upravo veliki rast
u apsolutnim iznosima neto gubitaka javnih preduzea i,
shodno tome, pojava ozbiljnog negativnog neto rezultata.
To navodi na zakljuak da se uzroci loeg rezultata javnih
preduzea moraju traiti na drugom mestu.

454

2.2

Analiza osnovnih finansijskih pokazatelja

Neto profitna mara

Profitne mare (margine), kao grupa osnovnih poka

zatelja profitabilnosti na osnovu bilansa uspeha, pokazu
ju, u najoptijem obliku, koliki udeo prihoda iz poslovanja
preduzee zadrava u nekom vidu dobiti i uglavnom se iz
raavaju u procentima. Razliite profitne mare koriste se
kao pokazatelji sledeih stvari:
1. bruto mara dovodi u odnos prihode od prodaje uma

njene za trokove prodaje i poslovne prihode;

2. operativna mara to ini sa poslovnim dobitkom i pri
hodima;
3. neto mara deli neto dobit sa poslovnim prihodima;

S obzirom na raspoloivost podataka, ovde je mogue

izraunati samo neto mare za preduzea. Neto mara je
korisna jer pokazuje koliki udeo poslovnih prihoda osta
je preduzeu nakon to se izmire sve obaveze, odnosno, ma
lo slikovitije, koliko je od prihoda prolo do dna bilansa
uspeha, i u tom smislu ukazuje na krajnju uspenost po
slovanja. U prethodnom odeljku su se mogli videti apsolut
ni i proseni iznosi prihoda i dobiti, to ne otkriva mnogo
o strukturi preduzea prema sposobnosti da prihode na
kraju pretvore u dobit. Kao i ove iznose, i neto maru naj
vie ima smisla sagledavati u vremenskom nizu. Poree
nje izmeu preduzea, pa ak i u istoj delatnosti, ne govori
mnogo upravo zato to se neto mara ne bavi onim bitnim
postupcima i procesima koji se dogaaju izmeu poslov
nih prihoda i dobiti, a koji mogu znatno opredeliti uspeh
preduzea primera radi, ukoliko se preduzee zaduilo

455

zarad proirivanja proizvodnih kapaciteta, to e se odraziti

na neto dobit i ona e biti znatno manja. Prosene vredno
sti su ovde date najpre da bi se kasnije, u odeljku 3.1, mogli
vriti poreenje i eventualna korekcija dobijenih rezultata.
Tabela 2.2.1: Preduzea prema neto mari (u %), broj i procenat,
i prosene vrednosti neto mare
Godina
2010
N

2011

2012

2013

2,1

12

2,7

11

2,5

12

2,8

-49,99 do -25

18

4,2

16

3,6

23

5,2

16

3,7

-24,99 do -5

83

19,2

80

17,9

97

21,7

73

16,7

-4,99 do 0

61

14,6

59

13,2

56

12,6

56

12,8

101

23,4

118

26,5

98

22

103

23,6

0,51 do 1

38

8,8

37

8,3

36

8,1

41

9,4

1,01 do 2

37

8,6

39

8,7

41

9,2

43

9,9

2,01 do 3

22

5,1

13

2,9

23

5,2

25

5,7

Preko 3,01

61

14,1

72

16,1

61

13,7

67

15,4

Do -50

0,01 do 0,50

Prosena vrednost

- 3,21%

- 3,22%

- 4,52%

- 3,59%

Korigovana pros.
vrednost

- 2,12%

- 1,90%

- 3,13%

- 1,94%

Kao to se moe videti, opti trend se ne razlikuje

mnogo od onog koje se moe videti iz kretanja neto dobit
ka i gubitka (tabela 2.1.6), s obzirom na to da postoji rast
preduzea sa negativnom marom u 2012. godini, a potom
njihovo smanjenje. Meutim, ono to nam ovde prikazana
diferencijacija govori jeste to da se udeo preduzea sa eks
tremno negativnim marama (prve tri grupe) uglavnom

456

kree oko etvrtine svih preduzea tokom svih godina, ia

ko je smo prisustvo takvih mari ozbiljno i zabrinjavaju
e, te da se, pojedinano, najvei broj preduzea kree u
oblasti koja je neto iznad nule. Takoe, znaajan je i po
datak da se 1/5 javnih preduzea kree u oblasti pozitiv
nih mari iznad 1% (nije zanemarljiv ni podatak da oko 15%
preduzea posluje sa marom iznad 3%), s obzirom na to da
je ukupni trini prosek u Evropi za 2013. godinu iznosio
4,44% i da se neto mare u sektorima slinim onima u koji
ma posluju javna preduzea kreu oko njega, a neke su ak
i ispod njegove vrednosti (na primer, u sektoru uklanjanja
otpada prosena mara je 1,55%, u graevinskom 2,06%, a u
sektoru opteg odravanja javne infrastrukture 2,40%) (Da
modaran, 2014).
Naposletku, s obzirom na funkciju i mesto javnih
preduzea u privrednom sistemu, kao to je istaknuto u
uvodu, ona i nisu u strogom smislu rei obavezna da stiu
veliku dobit, to se moe videti iz naina kako su definisani
ciljevi osnivanja i poslovanja javnih preduzea u Zakonu
o javnim preduzeima (Slubeni glasnik RS, br. 119/2012,
116/2013 autentino tumaenje i 44/2014 dr. zakon), ko
liko bi trebalo da su obavezna da svim graanima pruaju
kvalitetne usluge koje se smatraju optim dobrima i da svo
ju delatnost obavljaju na nain koji omoguava trajno, kon
tinuirano pruanje tih usluga (a to znai da bi se problem
negativnih mari morao reiti na nain koji ne povlai za
sobom poremeaje u radu preduzea vis-a-vis graana, to
ne iskljuuje i napore na unapreivanju nivoa tih usluga).

457

Stopa prinosa na ukupna sredstva

(ROA, Return on Assets)

Upravo u vezi sa nainom obavljanja delatnosti je i

stopa prinosa na ukupna sredstva, jo jedan od pokazate
lja profitabilnosti, pri emu ovde nije u fokusu dobitak kao
takav, ve odnos dobitka sa sredstvima koja su angaovana
u njegovom stvaranju (Kneevi, 2008: 115). U obraunu se
ovde u odnos dovode neto dobitak i prosena poslovna ak
tiva (usled ega se podaci daju samo za tri godine).11 Stopa
prinosa na sredstva pokazuje da li su kapaciteti preduze
a (imovina) dovoljno i efikasno iskorieni u poslovanju,
zbog ega ona moe biti zanimljiva kao jedan od indikato
ra naina rukovoenja javnim preduzeima i kapacitetima
koji su im na raspolaganju. Prilikom poreenja ove stope u
odnosu na razliita preduzea ili njihove grupe, treba imati
na umu razliku izmeu kapitalno i radno intenzivnih de
latnosti, s obzirom na to da je obim imovine razliit u zavi
snosti od toga da li delatnost zahteva vie kapitala ili rada
kao faktora proizvodnje. Iako ima vie (preciznijih, ali i slo
enijih) naina za utvrivanje tanih razmera tog odnosa,12

11

Dodue, ima razliitih metodologij, gde se umesto neto dobitka uzima poslov
ni dobitak, a umesto prosene aktive njena vrednost na dan formiranja bilansa.
Ovde je upotrebljena metodologija sa neto dobitkom i prosenom aktivom pre
svega da bi se, to se tie neto dobitka, omoguila analiza ove stope u kontekstu
osnovnih podataka sa kojima se trenutno rukuje, a to se tie prosene poslovne
aktive, to je uinjeno da bi se nivelisale eventualne fluktuacije u vrednosti tokom
godine, s obzirom na to da je dobitak ostvaren angaovanjem prosene vrednosti
sredstava, a ne krajnje, pa je u tom smislu ovo i konzervativnija, stroa metodolo
gija.

12

U ovakvim sluajevima od pomoi mogu biti razliiti koeficijenti obrta na primer,

zaliha kod proizvodnih preduzea ili stalne imovine da bi se bolje sagledala dina
mika kapitala i rada, ali je to na ovom nivou raspoloivosti podataka neizvodljivo.

458

ovde je dovoljno ralaniti stope prinosa prema delatnosti

kao okvirnoj odrednici kapitalne ili radne intenzivnosti.

Tabela 2.2.2: Prosene vrednosti stope prinosa na ukupna sredstva na optem

nivou, prema sektoru delatnosti i prosena stopa prinosa svih
privrednih drutava
Godina
2011

2012

0,77%

0,40%

0,09%

Snabdevanje elektrinom energijom, ga

som, parom i klimatizacija

- 5,63% - 4,40%

- 1,07%

Snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim

vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja
otpada i sline aktivnosti

- 0,91% - 2,16%

- 0,32%

Graevinarstvo

- 3,96% - 6,51%

- 2,68%

Trgovina na veliko i malo, popravka motor

nih vozila i motocikala

- 1,39%

0,71%

1,26%

Saobraaj i skladitenje

- 1,04%

2,05%

3,30%

Usluge smetaja i ishrane3

Informisanje i komunikacije

- 1,61%

0,49%

3,24%

Finansijske delatnosti i delatnost osigu

ranja

0,37%

3,93%

0,003%

Poslovanje nekretninama

1,02% - 0,67%

- 0,20%

Poljoprivreda, umarstvo i ribarstvo

Rudarstvo

2013

459

Strune, naune, inovacione i tehnike

delatnosti

- 3,55%

3,73%

- 8,76%

Administrativne i pomone uslune

delatnosti

- 0,10% - 1,76%

- 5,74%

Dravna uprava i odbrana, obavezno

socijalno osiguranje

5,14%

39,7%4

- 0,7%

Umetnost, zabava i rekreacija

3,20%

9,05%

- 1,05%

Ostale uslune delatnosti

- 2,44% - 4,45%

- 7,92%

Prosena stopa prinosa na ukupna

sredstva na nivou svih javnih preduzea

- 0,01% - 0,01%

- 0,006%

Stopa prinosa na ukupna sredstva svih

privrednih drutava
3

1,9%

0,4%

0,9%

U pitanju je samo jedno preduzee, Borski turistiki centar, ija je aktiva porasla
viestruko tokom tri godine, dok dobit varira od nekoliko desetina hiljada dinara,
preko tri miliona, pa na nekoliko stotina hiljada, zbog ega je iskljueno iz analize.
Izvor: Raunica autora, na osnovu Saoptenja APR za period 2010-2013.
U pitanju su ukupno tri preduzea koja takoe pokazuju ogromne varijacije u do
bitku/gubitku.

Izuzev nekoliko delatnosti koje, u odreenim godina

ma, belee pozitivne stope prinosa, uopte uzev je oigled
no da je stanje u ovom pogledu nezadovoljavajue, tim pre
to su u pitanju negativne stope prinosa, iako je opti stan
dard ovog pokazatelja (onoliko opti koliko moe biti s ob
zirom na razlike u kapital-rad intenzivnosti) bar 5%. Ipak,
s obzirom na to da je ovo stopa prinosa na ukupna sredstva,
pa prema tome u njih ukljuuje i potraivanja, kao otvo
reno pitanje ostaje to koliko rizina potraivanja znatno
ea kod javnih preduzea nego kod privatnih doprinose
inflaciji vrednosti aktive na utrb dobitka, to e delimi
no biti rasvetljeno u treem delu, ispitivanjem uea po

460

traivanja u poziciji likvidnosti. Iz prosene vrednosti ovog

pokazatelja za sva privredna drutva na teritoriji RS vidi se
da javna preduzea, na optem nivou, ne pokazuju velika
odstupanja i da u tom smislu nema znaajnijih specifino
sti u odnosu na stanje itave privrede.

461

3.  ANALIZA FINANSIJSKIH POKAZATELJA

U ovom odeljku, za razliku od prethodnog, analiza
je sprovedena samo na preduzeima koja imaju sve podat
ke (216 preduzea) i to na veem broju pokazatelja iz tri od
etiri grupe koje se prate pri analizi finansijskih izvetaja
(profitabilnost, likvidnost, solventnost), s obzirom na veu
dostupnost podataka neophodnih za sloeniju finansijsku
analizu. To e, sa jedne strane, omoguiti korekciju i pre
ciznije formulisanje odreenih zakljuaka iz prethodnog
odeljka, a sa druge, sagledavanje poslovanja javnih pred
uzea u vie dimenzija (pre svega onih koji se odnose na
finansijsku strukturu).
3.1. Pokazatelji profitabilnosti
Operativna profitna mara

Za razliku od neto profitne mare koja, kako je ve

napomenuto, dovodi u odnos neto dobitak i poslovne priho
de i time daje uvid u uspenost poslovanja in toto, operativ
na mara se dobija deljenjem poslovnog rezultata (poslovni
prihodi - poslovni rashodi), odnosno poslovnog dobitka ili
gubitka, sa poslovnim prihodima, tako da iskazuje posto
tak prihoda koji se kasnije moe upotrebiti za izmirivanje
finansijskih i poreskih obaveza i prelivanje u neto dobi
tak. U tom smislu, ona je bitna jer upuuje neposredno na
nain i kvalitet obavljanja osnovne delatnosti i zanemaruje
druge trokove koje preduzee ima, za razliku od neto mar
e. Visoka operativna mara je stoga indikator da preduze
e u osnovi dobro posluje. Takoe, operativna mara uka

462

zuje i na cenovnu politiku ako se prihodi uslovno svedu

na raunicu P x Q tako da predstavljaju proizvod cene do
bara (P) i njihove koliine (Q), onda operativna mara, pri
fiksnoj koliini dobara i usluga, otkriva da li je cenovna po
litika ispravno odreena.13
Tabela 3.1.1: Prosene vrednosti neto i operativne mare (u %)
za preduzea koja imaju sve podatke
Godina
2010

2011

2012

2013

Prosena neto mara

- 3,13%

- 3,05%

- 5,71%

- 5,13%

Korigovana prosena
neto mara5

- 1,95%

- 2,09%

- 4,08%

- 3,01%

Prosena operativna
mara

- 0,61%

- 1,29%

- 1,62%

- 0,78%

Korigovana prosena
operativna mara

0,21%

- 0,35%

-0,68%

0,80%

Korigovana prosena vrednost iskljuuje 5% ekstremnih donjih i gornjih vrednosti.

Velike razlike u prosenim vrednostima neto i ope

rativne mare ukazuju na to da ne-poslovni momenti (u
smislu osnovne delatnosti) na agregatnom nivou bitno od
reuju krajnje negativni neto finansijski rezultat, izraen
u neto mari, te da je stanje znatno bolje u pogledu samog
odnosa poslovnih prihoda i rashoda, pre finansijskih i dru
gih rashoda. Drugim reima, moglo bi se tvrditi da za je
dan broj preduzea problem ne lei toliko u tome to imaju
13

Naravno, koliina dobara je varijabilna, pre svega dugorono (kao i svi mikroeko
nomski momenti), mada se postavlja pitanje stepena te varijabilnosti u sluaju
javnih preduz ea koja pruaju osnovne usluge ija se tranja, kao to je ve istak
nuto, sporo i teko menja, naroito u uslovima privredne stagnacije.

463

prevelike rashode (usled, na primer, trokova na zarade,

to se esto tvrdi) koje ne mogu da pokriju prihodima ili
da su cene njihovih dobara i usluga isuvie niske da bi ge
nerisale adekvatan nivo prihoda, koliko u uticaju drugih
momenata u operacijama preduzea koje pozitivan (ili bar
blago negativan) poslovni rezultat pretvaraju u negativan
(ili ozbiljno negativan) krajnji rezultat. To znai da krediti,
poreske obaveze ili vanredni rashodi optereuju poslova
nje odreenog broja javnih preduzea u toj meri da ona, i
uz relativno pozitivne poslovne rezultate, ne mogu da dou
do pozitivnog neto rezultata. U obrnutom sluaju, negati
van poslovni rezultat bi se, bez veeg uticaja drugih ras
hoda, isto pretvarao i u negativan neto rezultat, to bi
nedvosmisleno ukazivalo ili na nedovoljan nivo prihoda
(zbog neadekvatnih cena) ili na isuvie visok nivo rashoda.
Sluaj velike optereenosti poslovanja ne-poslovnim ras
hodima je, po svemu sudei, sluaj u EPS-u: EPS tokom
tri od etiri posmatrane godine ima pozitivnu operativ
nu maru (2010 8,49%, 2011 5,77%, 2012 -2,77%, 2013
15,14%), ali se njegovi poslovni prihodi ne mogu objasniti
navodno visokim subvencijama, s obzirom na to da u sve
etiri godine preko 93% prihoda sainjavaju prihodi od
prodaje, a da stavka ostali poslovni prihodi, u koju ula
ze i prihodi od subvencija, ne prelazi 4%. Upravo je obrnut
sluaj sa Putevima Srbije iako je njihova neto mara
u sve etiri posmatrane godine negativna (poev od 2010:
-12,31%, -3,55%, -27,34%, -4,07%), a operativna mara pozitiv
na (27,13%, 6,59%, 2,07%, 7,37%), ovde stavka ostali poslov
ni prihodi ini preko 95% svih prihoda.14 To samo znai
14

Ipak, ovde treba imati na umu razliku u delatnostima s obzirom da je delatnost

Puteva Srbije izgradnja puteva i autoputeva i njihovo odravanje, kao javnog

464

da je prilikom ispitivanja pojedinanih vanijih preduzea

potrebno biti dodatno oprezan pre nego to se, to je esto
sluaj u javnosti, brzopotezno donese presuda o njihovom
poslovanju, ali je takoe kljuno postaviti pitanje dravne
politike prema javnim preduzeima. Ako je u pitanju sla
ba finansijska struktura, kakvi su krediti u pitanju? Ako

Operativna mara
Godina
2010
N
Do -50

2011
%

1,5

2012
%

2013
%

1,9

1,4

%
3

1,4

-49,99 do -25

3,9

4,2

15

7,0

3,8

-24,99 do -5

39

19,2

46

21,4

41

19,1

45

21,2

-4,99 do 0

38

18,7

42

19,5

41

19,1

28

13,2

0,01 do 0,50

2,5

2,8

3,3

3,8

0,51 do 1

2,5

2,3

2,8

11

5,2

1,01 do 2

13

6,4

16

7,4

13

6,0

2,8

2,01 do 3

13

6,4

2,8

14

6,5

4,2

Preko 3,01

79

38,9

81

37,7

75

34,9

94

44,3

Ukupno

203

215

215

212

dobra, ona u sadanjem ekonomskom aranmanu i ne moe biti preterano profi

tabilna poto su reim plaanja i cenovna politika sasvim drugaiji nego u sluaju
EPS-a. Davanjem (auto)puteva u koncesije (kao to je sluaj u nekim zemljama)
ili proirivanjem kategorija puteva ija se upotreba naplauje (preko vremenski
definisanih vinjeta, itd.), promenio bi se i aranman, pa bi se verovatno promenila
i dinamika profitabilnosti ali za sada nema ozbiljnijih nagovetaja u tom pravcu.
Naravno, ne treba zaboraviti ni svima poznate dugogodinje malverzacije sa ovim
preduzeem.

465

se radi o poreskom optereenju, kakva je poreska politika

drave prema ovim preduzeima? Naposletku, ako stavka
ostali rashodi predstavlja najvei odliv novca, koji su to
onda vanredni rashodi koji ne ulaze u redovno poslovanje
(na koje preduzee, prema definiciji tih rashoda, ne moe
da utie) i zato se oni javljaju u tolikom obimu?
Tabela 3.1.2: Preduzea (sa svim podacima) prema operativnoj
i neto mari (u %), broj i procenat
Neto mara
Godina
2010
N

2011
%

2012
%

2013
%

1,9

1,9

2,4

3,3

3,8

3,7

12

5,7

12

5,7

39

18,8

45

21

52

24,5

38

18,2

31

14,9

21

9,8

28

13,2

23

11

51

24,5

54

25,2

48

22,6

53

25,4

17

8,2

21

9,8

21

9,9

25

12

15

7,2

17

7,9

16

7,5

16

7,7

14

6,7

2,8

3,8

12

5,7

29

13,9

38

17,8

22

10,4

23

11

203

215

215

212

Prvo to se moe uoiti iz ovih rezultata jeste da je

broj preduzea u poslednjoj grupi (mara = +3,01%) vie
nego dvostruko (negde ak i trostruko) vei kada se radi o
operativnoj mari, kao i da je broj preduzea sa izuzetno
negativnom marom (do -50%) u oba sluaja jednocifren i

466

uglavnom nije vei od 5, to najverovatnije ukazuje na to

da se radi o preduzeima koja imaju hronine probleme u
poslovanju koji se ne tiu samo upravljanja preduzeem,
ve i ireg socio-ekonomskog konteksta. Zanimljivo je da
se na vrhu, po visini negativne operativne mare, ni u jed
noj godini ne nalazi nijedan od velikih gubitaa, ve su
to, u najveem broju, komunalna preduzea iz manjih me
sta (Vlasotince, Arilje, Priboj, Uice, Trstenik, Valjevo, Bor,
Prokuplje, Sokobanja, itd.), uz izuzetak dva urbanistika
zavoda (Beograd i Kragujevac) i Nacionalnog parka er
dap, kao i dva velika preduzea, Srbijavode i Beogradvo
de, koja se javljaju samo jedanput. U pogledu komunalnih
preduzea iz pomenutih mesta koja su u ovoj grupi najza
stupljenija, na osnovu njihovog geografskog poloaja (od
nosno, na osnovu toga to su iz manjih gradova) moglo bi
se rei da jedan deo problema ne lei toliko u neadekvat
noj cenovnoj politici iz mikroekonomske perspektive, ko
liko u irem drutveno-ekonomskom kontekstu, odnosno
niskom standardu, slaboj platenoj sposobnosti i slaboj
privrednoj aktivnosti (reju u makroekonomskoj situaciji).
Drugim reima, izvor neuspenog poslovanja ovih predu
zea se dobrim delom nalazi i izvan njih samih, pa je za
njegovo reavanje potreban niz mera i politika koje pre
vazilaze mikroekonomski nivo pojedinanih preduzea.
Veliina i sektor delatnosti u kojima preduzea sa negativ
nom operativnom marom posluju ne ukazuju na bilo ka
kve specifinosti, s obzirom na to da su takva preduzea u
manjoj ili veoj meri srazmerno rasporeena unutar delat
nosti i s obzirom na veliinu, odnosno, konzistentno slede
opti raspored iz tabele 3.1.2.

467

U svakom sluaju, za preciznije lociranje potekoa u

poslovanju potrebno je podrobnije ispitati obim poslovanja
i uslove u kojima se odvija, to nas dovodi do neophodnosti
analize prihoda i strukture rashoda (jer je jasno da, pored
odreenog broja preduzea koja su optereena ne-poslov
nim rashodima, i dalje postoje ona koja trenutnim nai
nom obavljanja osnovne delatnosti ne uspevaju da odrivo
funkcioniu). U tom smislu su bitni sledei momenti koje
bi trebalo ispitati:
1. Uticaj prihoda od subvencija na formiranje krajnjeg
iznosa poslovnih prihoda, s obzirom da oni u njih
ulaze (Stanii, 2009: 247);
2. Odreeni elementi strukture rashoda, pre svega tro
kovi amortizacije i njihova teina.

EBITDA i EBIT

Neto dobitak pre kamate, poreza i amortizacije, ili,

skraeno, EBITDA15, kako se najee koristi u literaturi i
praksi (od Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and
Amortization16), pripada pokazateljima profitabilnosti i za
cilj ima da, slino operativnoj profitnoj mari, ukae na te
kuu sposobnost preduzea da stvara dobit. Ipak, za raz
liku od operativne mare, EBITDA (kao i EBITDA mar

15

Dobija se sabiranjem neto dobitka, rashoda kamata, trokova poreza i trokova

amortizacije.

16

U SAD se koriste razliiti termini za amortizaciju materijalne imovine (depreciation)

i nematerijalne imovine (amortization), kakvi su, primera radi, patenti, dok se pre
ma naim standardima to sve skupa podvodi pod amortizaciju (Pavlovi, 2008:
17).

468

a17) prua precizniji uvid u tu sposobnost jer iz raunice

uklanja, osim trokova poreza i rashoda kamata, i troko
ve amortizacije, ime se neutraliu efekti razliitih naina
finansiranja, poreskih stop i razliite metode obrauna
amortizacije, kao i varijacije u obimu imovine i trokova
amortizacije te imovine. Takoe, ovim pokazateljem se tro
ak amortizacije ne predstavlja kao odliv gotovine, ime se
dalje upuuje na sposobnost generisanja dobitka.18 To je u
isto vreme i dobra i loa strana ovog pokazatelja dobra,
jer olakava poreenje izmeu razliitih preduzea i bolje
sagledavanje procesa stvaranja dobiti, pre svega kod predu
zea sa velikim obimom osnovnih sredstava, a loa jer su
svi ovi trokovi stvarni trokovi, naroito u sluaju amorti
zacije i kapitalnih izdataka koji su neophodni za odrava
nje imovinske baze na osnovu koje se poslovanje i odvija.
U tom smislu, kritike na raun EBITDA kao pokazatelja,
osim to on nije deo zvaninih raunovodstvenih standar
da i meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja,
ispravno upuuju na opasnost da se preduzea odreenog
profila predstave u znatno boljem svetlu nego to je zapra
vo sluaj. Na primer, preduzee koje je ozbiljno optereeno
dugom i raspolae velikom koliinom osnovnih sredstava
moe se predstaviti, prosto reeno, kao da sve to nema.
Za korekciju elementa amortizacije se zato koristi
drugi, srodan pokazatelj EBIT19 (Earnings Before Interest
and Taxes), odnosno neto dobitak pre kamate i poreza, jer,
17

Dobija se deljenjem iznosa EBITDA sa prihodima.

18

Ipak, treba imati na umu da EBITDA nije jednak tokovima gotovine (cashflow),
iako se to esto poistoveuje, jer ne uzima u obzir gotovinske izdatke za sredstva
u toku godine.

19

Dobija se sabiranjem neto dobitka sa trokovima poreza i rashodima kamata, ili

oduzimanjem trokova amortizacije iz EBITDA.

469

kao to se i moe videti, vraa trokove amortizacije u obra

un i time otklanja problem koji otvara prethodni pokaza
telj. Zato njih, kao uostalom i druga merila, treba koristiti
iskljuivo uslovno i u vezi sa drugim pokazateljima. Ovde
e se oba pokazatelja koristiti kako bi se, pored opteg sta
nja i kretanja, pre svega ispitao uticaj amortizacije na kraj
nji poslovni rezultat.
Tabela 3.1.3: Prosene vrednosti EBITDA (iznosi u 000 evra)
i EBITDA mare (u %)
Godina
2010

2011

5.235,86

5.437,27

2.008,48

3.074,50

Korigovani proseni
EBITDA

357,15

374,69

329,02

402,44

Prosena
EBITDA mara

8,55%

8,06%

5,72%

6,89%

Proseni EBITDA

2012

2013

Iako proseni EBITDA pokazuje vie nego dvostruki

pad u 2012. godini (u odnosu na 2011.), relativno slabi pad
u vrednosti korigovanog prosenog EBITDA u istoj godini
(takoe u odnosu na prethodnu godinu) upuuje na to da se
fluktuacije u prvom proseku mogu pripisati najveim jav
nim preduzeima, odnosno da je, bez ekstremnih vredno
sti, prosek za veinu preduzea pretrpeo nevelike promene
u 2012. godini, a u 2013. porastao zajedno sa nekorigovanom
prosenom vrednou EBITDA i prosenom marom. To
je u skladu sa optim trendom olienim u pogoranim eko
nomskim prilikama tokom 2012. godine, a veliki pad pro
senog EBITDA se moe objasniti pre svega viestrukim
poveanjem gubitaka Srbijagasa (sa -39.412.492 evra 2010.
godine na -340.945.141 evra 2013), gubitkom EPS-a u 2012.

470

godini (2011. i 2013. EPS je poslovao sa dobitkom) i vie

strukim poveanjem gubitka Puteva Srbije u istoj godini.
To onda objanjava i razlike izmeu prosene i korigovane
prosene vrednosti EBITDA tokom sve etiri godine.
Tabela 3.1.5: Prosene vrednosti EBIT (u 000 evra) i EBIT mare (u %)
Godina
Proseni EBIT
Korigovani proseni EBIT
Prosena EBIT mara
Razlika izmeu EBITDA mare i
EBIT mare

2010

2011

2012

2013

1.470,24

2.032,12

-985,31

330,52

57,13

27,30

9,75

27,85

- 0,90%

- 0,85%

- 2,99%

- 2,39%

9,45%

8,91%

8,71%

9,28%

Kao to se moe zakljuiti iz poreenja prethodne

dve tabele, oigledno je da su trokovi amortizacije izuzet
no veliki, to se oituje u poslednjem redu tabele 3.1.5 ko
ji prikazuje razliku izmeu dve mare, ali i u prosenim
vrednostima EBITDA i EBIT. Zato su trokovi amorti
zacije toliko veliki da li je to zato to se raspolae veli
kom koliinom osnovnih sredstava koja ne mogu da se u
potpunosti ili na efikasan nain upotrebe, zato to razliiti
metodi obrauna amortizacije daju i razliite vrednosti i
stope rasta, ili zato to se vodi investiciona politika koja ne
daje dobre rezultate20 predstavlja pitanje na koje ovde ni
je mogue dati odgovor, delom zato to i prevazilazi okvire
20

To moe biti sluaj sa vie puta navoenom gasifikacijom. Vidi vie u: Gasifi
kacija promaena investicija?, B92, 22. Jun 2014, (Dostupno na: http://www.
b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=06&dd=22&nav_id=865948), kao
i trei deo Insajderovog serijala Energetski (ne)sporazum, koji ukazuje na to da
su u pitanju upravo investicije koje se nisu ili se nee isplatiti, a da se u isto vreme
radi o odlivu budetskog novca u privatni sektor).

471

ovog rada. Stopa prinosa na ukupna sredstva je, time to

je uglavnom niska ili negativna, a u svakom sluaju ispod
referentne vrednosti od 5%, ve uputila na to da se imovi
na ne koristi na zadovoljavajui nain. Poslednja, mada i
saznajno najslabija opcija jeste da su trokovi amortizacije
veliki jer se radi o preduzeima koja posluju u kapitalno
intenzivnim delatnostima, ali to i dalje ne doprinosi obja
njenju loeg poslovanja (odnosno, u ovom sluaju, negativ
ne EBIT mare), s obzirom na to da, oigledno, kapitalno
intenzivna preduzea nisu ni u kom sluaju osuena na
izuzetno nisku dobit.
U svakom sluaju, zanimljivije je, u pogledu gornjih
rezultata, to to korigovani proseni EBIT pokazuje otar
pad ve u 2011. godini, u emu sledi operativnu maru koja
je takoe u 2011. u odnosu na 2010. iskazala najvei pad u
poreenju sa 2012. kada dolazi do opteg slabljenja privred
nih aktivnosti (tabela 3.1.1), to pad prosenog EBIT dosled
no prati. Odstupanje od prosenog EBIT se moe objasniti
rastom EBIT odreenih velikih preduzea, odnosno sma
njenjem pojedinih veih gubitaka. Pad operativne i EBIT
DA mare i korigovanog prosenog EBIT (kao i EBIT mar
e) ve u 2011. je najverovatnije posledica pada prosenog i
ukupnog prihoda u istoj godini (tabela 2.1.5). Mogue je da
je ovaj pad samo nastavak ranijeg trenda, mada bi za utvr
ivanje tanog poetka i uzroka ovih problema trebalo oti
i znatno dalje u prolost, makar pre 2008. godine i skoro
izvesnog uticaja svetske ekonomske krize, iako izvetaji iz
tih godina nisu javno dostupni.

472

3.2 Pokazatelji likvidnosti i solventnosti

Likvidnost

Likvidnost preduzea se moe odrediti kao spo

sobnost preduzea da izmiri obaveze u roku dospea, i to
kratkorone obaveze iji je rok dospea do jedne godine
(Pavlovi, 2008: 128; Kneevi, 2008: 13). U vezi sa tim,
razliiti oblici imovine preduzea (zalihe, gotovina i goto
vinski ekvivalenti, kratkoroni i dugoroni plasmani, pa,
u krajnjoj liniji, i osnovna sredstva) imaju i razliitu likvid
nost, s tim to se ovde ona poim
a kao stepen udaljenosti
pojedinih sredstava od transformacije u novana sredstva
u okviru normalnog poslovnog ciklusa, pri emu taj stepen
zavisi od broja faza kroz koje ta sredstva moraju da prou
da bi stekla novani oblik, vremena potrebnog za to i si
gurnosti da e se to dogoditi (Pavlovi, 2008: 128). Tako su,
na primer, gotovina i gotovinski ekvivalenti najlikvidniji
oblik imovine jer ve imaju novani oblik, dok su zalihe
manje likvidne, jer je potrebno vie vremena da se pretvo
re u novac, to se odvija u vie faza i u okviru neizvesnijeg
procesa. U skladu sa rangiranjem imovine prema likvid
nosti postoje i razliiti, manje ili vie konzervativni, poka
zatelji likvidnosti koji uzimaju u obzir oblike imovine koji
se po toj osobini razlikuju, i u tom smislu se razvrstavaju u
pokazatelje likvidnosti prvog, drugog i treeg stepena (Pa
vlovi, 2008: 130).
Prvi takav pokazatelj je pokazatelj tekue ili opte li
kvidnosti (ili opti racio likvidnosti, a meri likvidnost treeg
stepena) koji u odnos dovodi celokupnu obrtnu imovinu sa
kratkoronim obavezama. Pokazatelj tekue likvidnosti se
smatra merilom opteg finansijskog stanja preduzea i ko

473

risti se prilikom ocene kreditnog boniteta od strane bana

ka (Pavlovi, 2008: 129), a treba da pokae i da li su obaveze
koje dospevaju u roku od godinu dana pokrivene imovinom
koja je u tom roku vezana za preduzee (obrtna imovina).
Kratkorone obaveze se odnose na kratkorone pozajmice,
obaveze po osnovu plata, prema dobavljaima, po osnovu
razliitih poreza i tome slino. Vrednost pokazatelja koja
iznosi 1 znai da je vrednost obrtne imovine jednaka krat
koronim obavezama, vrednost ispod toga oznaava da je
iznos kratkoronih obaveza vei od iznosa obrtne imovine,
dok vrednost iznad 1 sutinski pokazuje da je obrtna imo
vina vea od kratkoronih obaveza, to ukazuje na manje
ili vie likvidnu poziciju.
Tabela 3.2.1: Preduzea prema tekuoj likvidnosti i njena prosena vrednost
Godina
2010
N

6 

2011

2012

2013

0 do 0,50

42

20,9

59

27,8

68

31,8

73

35,1

0,51 do 1,00

83

41,3

80

37,7

79

36,9

72

34,6

1,01 do 1,50

30

14,9

24

11,3

31

14,5

23

11,1

1,51 do 2,00

17

8,5

19

9,0

3,7

15

7,2

Preko 2,01

29

14,4

30

14,2

28

13,1

25

12,0

Prosena tekua
likvidnost6

1,48

1,30

1,42

1,29

Medijana

0,82

0,77

0,77

0,72

Za razliku od prethodnih pokazatelja, ovde nema negativnih vrednosti, a najmanje

vrednosti se u sve etiri godine u proseku kreu oko 0,04.

474

Kao to se moe videti, veina preduzea (preko 60%)

tokom sve etiri godine ima vei iznos kratkoronih oba
veza od obrtne imovine, s obzirom na to da se nalazi ispod
vrednosti 1, i u tom smislu imaju izuz etno nizak stepen li
kvidnosti, budui da imaju potekoa da pokriju sve krat
korone obaveze. Pored toga, primetan je i negativan trend
porasta preduzea sa najniom likvidnou tokom ispitiva
nih godina, u okviru prve grupe. Kao referentna vrednost
ovog pokazatelja se u literaturi najee pominje odnos 2:1,
odnosno vrednost u iznosu od 2 (Pavlovi, 2008: 129; Kne
evi, 2008: 111), mada s obzirom na veliinu i strukturu
obaveza preduzea to moe biti i 1:1 (Kneevi, 2008: 139).
Prema prvoj varijanti, tek manje od 1/6 preduzea ima za
dovoljavajuu likvidnost, a prema drugoj, izmeu 1/3 i 1/4
njih, u zavisnosti od godine. Meutim, treba imati na umu
dve stvari: prvo, slabija likvidnost ovde ne znai da predu
zea i doslovno ne mogu da posluju i izmiruju obaveze, ve
da probleme u ovom pogledu mogu reiti, i najverovatnije
i reavaju, zaduivanjem (kratkoroni krediti, koji se najvi
e koriste u ove svrhe, u 2013. godini porasli su za 10,2%, a
njihovo uee u strukturi ukupnih kredita je u poslednjoj
ispitivanoj godini iznosilo 56,1% (Agencija za privredne re
gistre, 2014: 13); drugo, ovakvo stanje ne odstupa previe
od prosene vrednosti ovog pokazatelja zabeleene za sva
privredna drutva u Srbiji, s obzirom da on za 2010. izno
si 0,95, za 2011. 0,93, za 2012. 0,95, a za 2013. godinu 0,89
(Agencija za privredne registre, 2011, 2012, 2013, 2014). U
tom smislu, nelikvidna pozicija javnih preduzea, po sve
mu sudei, ima najvie veze sa optim problemima likvid
nosti u srpskoj privredi, na ta upuuju i zvanine analize
(Agencija za privredne registre, 2014).

475

Meutim, kod ovog pokazatelja treba imati na umu

da nije sasvim precizan, pre svega jer se oslanja na impli
citnu pretpostavku prodaje itave obrtne imovine radi ser
visiranja obaveza, to se nee dogoditi ukoliko se preduzee
posmatra kao tzv. going concern (u skladu sa principom
kontinuiteta preduzea kao jedne od osnovnih pretpostav
ki finansijskog raunovodstva, na ta upuuje i Kneevi
(Kneevi, 2008: 51), odnosno kao entitet kome ne preti li
kvidacija u predvidljivoj budunosti, to se uglavnom svo
di na narednih 12 meseci. Drugim reima, on sve oblike
imovine tretira kao visoko likvidne. Zbog toga se koriste
pokazatelji koji dodatno preciziraju o kakvoj se imovini ra
di to je sluaj sa pokazateljem reducirane (ili rigorozne)
likvidnosti, odnosno tzv. brzim testom, koji iz raunice
iskljuuje zalihe, kao najnelikvidnija sredstva u okviru
obrtne imovine i zbog potencijalne zastarelosti, kao i odlo
ena poreska sredstva i aktivna vremenska razgranienja,
te se dri potraivanja, gotovine i gotovinskih ekvivalenata
i kratkoronih plasmana. Stoga je u pitanju i konzervativ
niji, oprezniji indeks koji meri likvidnost drugog stepena.21

21

U vezi sa tekuom likvidnou, ono to moe pomoi u njenom preciziranju jeste

tzv. Cash Conversion Cycle (CCC) koji pripada grupi pokazatelja poslovne aktiv
nosti i meri vreme koje je preduzeu potrebno da proda zalihe, izmiri potraivanja
i plati obaveze. U tom smislu, mogue je da preduzea sa niim pokazateljem
tekue likvidnosti budu zapravo i likvidnija od onih sa viim, ako imaju manji CCC
od njih, odnosno ako za manje dana konvertuju sredstva u novane tokove. Ipak,
zbog razlika u raunovodstvu kod nas i u zapadnim zemljama, pre svega to kod
nas ne postoji pozicija Cost of Goods Sold (COGS) kao posebna pozicija, ovaj
pomoni pokazatelj nije bilo mogue izraunati, bar ne bez ozbiljnije koliine po
sla koja prevazilazi mogunosti ovog istraivanja.

476

Tabela 3.2.2: Preduzea prema reduciranoj likvidnosti i njena prosena vred

nost
Godina
2010
N

2011

2012

2013

0 do 0,50

63

31,5

76

35,3

83

39,3

92

44,2

0,51 do 1,00

83

41,5

81

37,7

77

36,5

59

28,4

1,01 do 1,50

20

10

21

9,8

20

9,5

29

13,9

1,51 do 2,00

16

16

7,4

3,8

2,4

Preko 2,01

18

21

9,8

23

10,9

23

11,1

Prosena reduci
rana likvidnost

1,22

1,05

1,17

1,08

Medijana

0,69

0,67

0,63

0,59

Male razlike izmeu prosene vrednosti tekue i re
ducirane likvidnosti (ne prelaze 0,26), kao i izmeu medi
jalnih vrednosti dva pokazatelja, govore nam da zalihe ne
utiu u velikoj meri na poziciju likvidnosti, mada je oito
da se raspored preduzea pomera ka dnu tabele, te da je
ovde broj preduzea sa izuzetno negativnom pozicijom ve
i. Meutim, ovde treba biti obazriv iz dva razloga: prvo,
referentna vrednost kod ovog pokazatelja je 1:1 (Pavlovi,
2008: 130; Kneevi, 2008: 111), ali u odreenim sluajevi
ma moe biti i 0,5:1 (Kneevi, 2008: 138), tako da sada, po
malo paradoksalno, vei broj preduzea zadovoljava stan
dard (oko 1/4, u sluaju standarda od 1:1, ili izmeu 2/3 i 1/2,
u sluaju standarda od 0,5:1), i drugo, vrednost indeksa is
pod 1 u odreenim delatnostima (pre svega onima u kojim
se zalihe ne zadravaju dugo) ne znai nuno i probleme u
poslovanju, ve moe implicirati i efikasnost, kao posledi

477

ca kratkog zadravanja zaliha, odnosno brze prodaje istih

(Pavlovi, 2008: 130). Takoe, promene u vrednostima po
kazatelja mogu biti odraz promene u organizaciji nabav
ke, snabdevanja i promena u mrei distribucije (Pavlovi,
2008: 130). Ipak, s obzirom na to da smo, preko EBITDA
pokazatelja, videli da veina javnih preduzea posluje sa
velikom koliinom imovine, malo je verovatno da se radi o
tome. Naalost, za razliku od pokazatelja tekue likvidno
sti, podaci o reduciranoj likvidnosti na nivou cele privre
de nisu dostupni, te je nemogue zakljuiti kako se javna
preduzea pozicioniraju u odnosu na ostatak privrede.
Kao najkonzervativniji pokazatelj, odnosno pokaza
telj likvidnosti prvog stepena, koristi se indeks novane
likvidnosti, tzv. cash ratio, koji uzima u obzir samo zaista
likvidnu imovinu, a to su gotovina i gotovinski ekvivalenti,
i dovodi je u odnos sa kratkoronim obavezama (Pavlovi,
2008: 130). U ovom kontekstu je pokazatelj novane likvid
nosti zanimljiv ne toliko zbog onoga ta zaista meri, ve
najvie zbog procenjivanja uea potraivanja u poziciji
likvidnosti.
Meutim, za potrebe ovog rada, izraunat je poka
zatelj korigovane novane likvidnosti koji iz redukovane
likvidnosti oduzima samo potraivanja, a ostavlja, pored
gotovine, i kratkorone finansijske plasmane.22 To je ui
njeno pre svega zato to su ovde u fokusu javna preduz e
a, od kojih se i ne oekuje da imaju visok indeks novane
likvidnosti, zbog svog ekonomskog poloaja ne samo u
22

Zanimljivo je, dodue, da se u stranoj literaturi ovaj pokazatelj navodi i u drugom

obliku, sa kratkoronim plasmanima, to je ovde sluaj sa korigovanim pokaza
teljem, dok je u naoj on sveden samo na gotovinske ekvivalente (Friedlob et al.,
2003: 75).

478

smislu manjeg rizika poslovanja zbog forme vlasnitva, to

je ranije ve i napomenuto, ve pre svega zato to veinom
pruaju neophodne, osnovne usluge, za koje neretko i ne
ma supstituta (ili bar bliskih supstituta) i znatno je manja
ansa da e element potraivanja, kao, oigledno, krupan
element obrtne imovine javnih preduzea i vano sredstvo
likvidnosti, biti podvrgnut iznenadnom obaranju, to bi iz
iskivalo i veu koliinu gotovinskih sredstava za izmiriva
nje nastalih obaveza.23 Drugim reima, ovaj pokazatelj je u
svojoj originalnoj formi prestrog, odnosno neadekvatan
za javna preduzea, a osim toga, od najveeg je znaaja ov
de samo kao pomono sredstvo u proceni teine potrai
vanja. ak se ni na optem nivou od ovog pokazatelja ne
oekuje da bude isuvie visok, ve se uzima samo kao je
dan od faktora u odreivanju likvidnosti. Tako se od pred
uzea ne oekuje da imaju velike koliine gotovine koje le
e da bi njom podmirili svoje obaveze, pa je, s tim u vezi, i
isuvie visok pokazatelj novane likvidnosti znak da neto
nije u redu sa poslovanjem, da se gotovina gomila bez po
trebe poeljan je samo optimalan nivo gotovine koji omo
guava relativno sigurno poslovanje i investicionu aktiv
nost, to ne znai i njen najvei mogui nivo (Stanii, 2013:
44). U tom smislu za ovaj pokazatelj i ne postoji odreena
referentna vrednost, jer pomenuti optimalni nivo varira u
zavisnosti od mnotva inilaca. S obzirom na to, ima smi
sla sagledavati ga jedino komparativno, pa se donja tabela
moe lake protumaiti u poreenju sa finansijskom ana
lizom grupe od 4.272 hotela iz 2012. godine, gde prosena
23

Ovo je naroito sluaj sa onim preduzeima koja se odlikuju visokom vertikalnom

integrisanou, odnosno, koja kontroliu proces proizvodnje od poetka do kra
ja, tj. do same isporuke proizvoda.

479

vrednost originalnog, standardnog pokazatelja novane li

kvidnosti (dakle, onog koji rauna samo sa gotovinom i nje
nim ekvivalentima) iznosi 0,42, a medijana 0,23 (Stanii,
2013: 44). Naravno, ova analiza ovde ima samo provizornu i
orijentacionu ulogu radi lakeg smetanja dobijenih rezul
tata u perspektivu.

Tabela 3.2.3: Preduzea prema korigovanoj novanoj likvidnosti i njene pro

sene vrednosti
Godina
2010

2011

183

90,1

0,51 do 1,00

10

1,01 do 1,50

1,51 do 2,00
Preko 2,01

0 do 0,50

2012

2013

197

91,2

195

90,7

190

90,5

4,9

2,3

3,3

3,3

1,0

1,4

0,9

1,4

0,5

1,9

1,4

3,4

3,2

3,7

10

4,4

Prosena
korigovana
likvidnost

0,52

0,38

0,49

0,39

Medijana

0,04

0,03

0,03

0,02

Dakle, kada se oduzmu potraivanja i kratkoroni

plasmani, pozicija likvidnosti se radikalno menja, to po
kazuju velike promene u prosenoj vrednosti, ali pre svega
promena rasporeda preduzea, odnosno pad veine pred
uzea na dno skale (preko 90%). Blage fluktuacije nanie
poklapaju se sa takvim trendom i kod reducirane i kod te
kue likvidnosti. Ako se osvrnemo na ve pomenutu anali
zu grupe hotela, moe se tvrditi da ovakav raspored nema
toliko veze sa time to su u pitanju javna preduzea, koliko
sa time to posluju u delatnostima u kojima su potraiva

480

nja oslonac likvidnosti, ali i sa ve istaknutom ugroenom

likvidnou na nivou privrede.
Ispitivanju potraivanja je ovde posveena panja ne
samo zato to sainjavaju, po svemu sudei, glavno sred
stvo likvidnosti javnih preduzea, ve najpre zato to ta
kvu njihovu ulogu treba procenjivati prema riziku naplate
potraivanja, kako od stanovnitva, tako i od privrednih
drutava. O stepenu ovog rizika dovoljno govori i uvoenje
privatnih sudskih izvrilaca u okviru pokuaja smanjenja
udela nenaplativih potraivanja, a osim toga, iako je tano
da su ova potraivanja stabilnija jer za isporuena dobra
nema bliskih supstituta, verovatno je da e dalje pogora
nje ve nepovoljne drutveno-ekonomske situacije dovesti
i do rasta rizinih potraivanja. Kada preduzee proceni
da je odreeno potraivanje verovatno naplativo, ono se
u bilansu stanja iskazuje u punoj vrednosti; kada proceni
da to nije sluaj, onda se, ako je delimino naplativo, vri
korekcija njegove vrednosti (ona se smanjuje), a ako je ne
naplativo, onda se najee otpisuje u celini, to u kona
nici smanjuje vrednost imovine preduzea. U tom smislu,
ak i blagi rast ovakvih potraivanja moe da dovede do
ugroavanja pozicije likvidnosti javnih preduzea, to, na
ravno, ne implicira kompletnu obustavu plaanja obaveza,
ali je, u najmanju ruku, oteava i odlae, time potencijal
no pokreui svojevrsnu spiralu negativnih finansijskih i
ekonomskih posledica. Konkretno, poveanje cena najpre
komunalnih usluga, i njihovo dovoenje na ve uvenu
ekonomsku cenu moe proizvesti ovakav rizik i na sred
nji rok ugroziti likvidnost javnih preduzea, mada takav
tok dogaaja zavisi od vie faktora.

481

Iako su javna preduzea u celini u solidnoj poziciji po

pitanju likvidnosti (poto, kao to smo videli, postoji i zna
ajan broj onih koja nisu), opti trend, prema pokazatelju
reducirane likvidnosti koji moemo uzeti kao najadekvat
niji, ukazuje na pogoranje ove pozicije. U tom pogledu,
svaka nepromiljena dravna politika u pravcu sada ve
urgentne racionalizacije moe samo dodatno podstai ta
kva kretanja i, na kraju, pogorati problem.
Solventnost

Solventnost se, za razliku od likvidnosti, odnosi na

sposobnost izmirivanja dugoronih obaveza, pa se moe re
i i da predstavlja likvidnost na dugi rok (Pavlovi, 2008:
131). Preduzee moe biti likvidno, ali ne i solventno dru
gim reima, ono moe biti sposobno da izmiruje kratko
rone obaveze, ali ne i one koje e dospevati u budunosti.
Dugorone obaveze su, najpre, one nastale po osnovu du
goronih kredita, a njihovo plaanje zavisi od relativne ve
liine duga i mogunosti preduzea da stvara dobit. U tom
smislu, postoje dva shvatanja sigurnosti u pogledu izmiri
vanja obaveza ono u kojem sopstveni kapital ima glav
nu ulogu u obezbeivanju potraivanja poverilaca i ono,
novije, u kojem se sigurnost shvata malo elastinije, tako
da se glavnim faktorom dugorone sigurnosti (solventno
sti) smatra profitabilnost preduzea (Pavlovi, 2008: 132).
U svakom sluaju, odreeni nivo zaduenosti je najee
neophodan za finansiranje i proirivanje stalne imovine i
na taj nain moe da doprinese razvoju preduzea, ali je,
naravno, visok nivo zaduenosti pokazatelj slabe solvent
nosti, naroito pod nepovoljnim spoljnim uslovima, ako su,
primera radi, u pitanju devizni krediti, gde bi devalvacija

482

domae valute poveala trokove kamata, ili ako je na delu

ira finansijska neizvesnost. Sluaj finansiranja rasta pu
tem agresivnog zaduivanja na kraju dovodi do nestabilnih
prihoda i, shodno tome, ugroava obavljanje osnovne delat
nosti.
U literaturi pokazatelji solventnosti nisu jednozna
no definisani, a veina njih se dri prvog shvatanja sigur
nosti (Pavlovi, 2008: 133). U ovom radu su ispitani sledei
osnovni pokazatelji: zaduenosti (debt ratio), odnosa duga
prema kapitalu (debt-to-equity ratio) i koeficijent pokria
kamata. To je, za namere i mogunosti ovog istraivanja,
sasvim dovoljno da se odredi u kakvom su poloaju javna
preduzea u pogledu solventnosti.
Pokazatelj zaduenosti dovodi u odnos ukupne oba
veze (kratkorone i dugorone) sa ukupnom imovinom
(aktivom) (Kneevi, 2008: 113). Tako, ukoliko je pokazatelj
zaduenosti za neko preduzee, na primer, 22%, to znai da
je 22% njegove imovine finansirano putem zaduivanja. Na
osnovu nune jednakosti izmeu aktive i pasive, ovaj po
kazatelj u isto vreme pokazuje i odnos pozajmljenih pre
ma ukupnim izvorima finansiranja. Drugim reima, ona
ukazuje na uee svih pozajmljenih izvora u finansiranju
aktive i uee pozajmljenih izvora u ukupnom kapitalu. S
obzirom na to da finansijska struktura varira u zavisnosti
od delatnosti, odnosno da je za neke delatnosti vea zadu
enost uobiajena (pre svega u kapitalno intenzivnim, zbog
veeg obima sredstava) i nije povod za sumnju u solvent
nost. U sluaju ovog pokazatelja ne postoji odreena refe
rentna vrednost (mada, svakako, ne bi trebalo da prelazi
1:1, jer bi to znailo da ima dug vei od vrednosti imovine),
te je najbolje pratiti ga po godinama.

483

Meutim, s obzirom na to da rauna i sa kratkoro

nim i dugoronim obavezama kao ukupnim pozajmlje
nim sredstvima, pokazatelj zaduenosti nije ista i preci
zna mera zaduenosti kao takve, jer kratkorone obaveze,
kao to je ve bilo reeno, pored kratkoronih finansijskih,
ukljuuju i obaveze prema dobavljaima i poreske obave
ze. Ilustracije radi, ukoliko se u odnos sa imovinom dove
du samo dugorone obaveze kao pravi pozajmljeni izvori,
korigovana prosena vrednost radikalno opada i iznosi, za
period 2010-2013, tim redom: 4,20%, 3,52%, 3,42%, 3,17%. Uz
prethodni zakljuak o stabilnosti vrednosti ukupne aktive
(a time i pasive) javnih preduzea, to znai da udeo dugo
ronih obaveza opada, a da, to se vidi iz prosene vred
nosti u tabeli 3.2.4, raste udeo kratkoronih. Zbog nepreci
znosti, ovaj pokazatelj treba samo koristiti kao prvi korak
u analizi.
U tu svrhu, sledei pokazatelj koji dalje upuuje na
finansijsku strukturu jeste tzv. debt-to-equity pokazatelj, tj.
odnos duga prema kapitalu koji dovodi u odnos dugoro
ne obaveze i ukupni kapital (Kneevi, 2008: 113; Stanii,
2013: 36). Na taj nain, on predstavlja precizniju meru za
duenosti jer ukazuje na to koliko vrednosti sopstvenih iz
vora finansiranja (kapital) sainjavaju dugorone obaveze.
Primera radi, ukoliko ovaj pokazatelj iznosi 30%, to znai
da vrednost dugoronih obaveza ini 30% vrednosti kapi
tala. Kao i u prethodnom sluaju, i ovde ima smisla pratiti
ga prema sektorima delatnosti, zbog razliite finansijske
strukture u zavisnosti od toga da li je delatnost kapitalno ili
radno intenzivna, a iz prikaza su iskljuena preduzea sa
gubitkom iznad visine kapitala, s obzirom na to da njihov
realni kapital ima negativnu vrednost. Takoe, izrauna

484

ta je korigovana prosena vrednost pre svega to pri odno

su duga prema kapitalu postoje preduzea sa ekstremnim
vrednostima (u jednom sluaju je u pitanju ak i petocifre
na vrednost), to nije sluaj u pogledu pokazatelja zadue
nosti. U zagradama je, pored procentualne vrednosti po
kazatelja, prikazan broj preduzea na koji se taj pokazatelj
odnosi u okviru date delatnosti.
Tabela 3.2.4: Korigovane prosene vrednosti pokazatelja zaduenosti i odnosa
duga prema kapitalu, prema sektoru delatnosti24

2010
Poljoprivreda,
umarstvo i
ribarstvo
Rudarstvo
Snabdevanje
elektrinom
energijom,
gasom
Snabdevanje
vodom
Graevinarstvo
Trgovina na
veliko i malo,
popravka mo
tornih vozila
Saobraaj i
skladitenje
Usluge sme
taja i ishrane

24

Zaduenost

Odnos duga prema kapitalu

Godina

Godina

2011

2012

2013

2010

2011

2012

2013

56,37% 59,55% 60,74% 59,45% 22,31%

(33)*
(33)
(33)
(33)
(31)

25,83%
(30)

36,59% 38,85% 41,86% 42,89%

(102)
(102)
(102)
(102)

7,87%
(104)

7,94%
(102)

8,16%
(103)

54,37% 55,97% 61,84% 60,79% 21,20% 130,03%7

(14)
(14)
(14)
(14)
(14)
(13)

25,34%
(12)

9,96%
(11)

8,98%
(101)

21,65% 29,15%
(28)
(30)

44,43% 48,31% 51,65% 54,08% 27,83% 437,38% 829,54% 20,65%

(12)
(12)
(12)
(12)
(13)
(15)8
(14)
(11)
/

Za sektore delatnosti koji su obeleeni oznakom / nema podataka, tanije, nije

bilo mogue izraunati korigovanu prosenu vrednost jer se radi o tri ili manje
preduzea.

485

Informisanje i
komunikacije
Finansijske
delatnosti i
delatnost osi
guranja
Poslovanje ne
kretninama
Strune, nau
ne, inovacio
ne
Administrativ
ne i pomone
uslune
Dravna upra
va i odbrana
Umetnost,
zabava i rekre
acija
Ostale uslune
delatnosti
Korigovana
prosena vred
nost na nivou
svih preduzea
* 
7
8

55,73%
(6)

52% 49,17% 52,41%

(6)
(6)
(6)

1,59%
(5)

2,38%
(7)

3,01%
(7)

0,96%
(8)

29,98% 31,84% 34,36% 37,71%

(8)
(8)
(8)
(8)

2,15%
(8)

1,94%
(8)

1,50%
(8)

2,55%
(8)

21,10% 26,54% 28,93% 33,87%

(8)
(8)
(8)
(8)

0,10%
(8)

1,30%
(7)

2,61%
(7)

2,86%
(7)

38,35%
(4)

26,14%
(4)

40,09% 42,74% 45,09% 46,38% 11,57%

(199)
(199)
(199)
(199)
(197)

11,73%
(205)

10,47%
(199)

8,95%
(197)

Brojevi u zagradama oznaavaju broj preduzea u datom sektoru delatnosti pre

ma godinama
Medijana ovde iznosi 8,60%.
Medijana ovde iznosi 18,30%.

Osim to preduzea u veini delatnosti pokazuju

sasvim solidnu poziciju25 u pogledu pokazatelja zadue
25

U literaturi nije mogue pronai univerzalnu referentnu vrednost koja bi, kao u slu
aju nekih prethodnih pokazatelja, ukazivala na nedvosmisleno dobar poloaj, a
jedino to postoji su napomene da bi vrednosti trebalo pratiti tokom godina i po
rediti ga sa prosekom privredne grane, to su podaci koji za Srbiju nisu dostupni
u ovom trenutku. U tom smislu, ovo je procena autora koja se zasniva na tome
da su u pitanju ukupne obaveze i da je stanje ovog pokazatelja i bolje nego to bi
se moglo oekivati, naroito u svetlu ve ispitanih pokazatelja.

486

nosti, uoljivo je i da kretanje ovog pokazatelja samo do

odreene mere prati opti trend pogoranja privrednih
uslova, odnosno da stepen zaduenosti postepeno raste na
optem nivou, dok je na nivou delatnosti stanje diferen
cirano sektor delatnosti sa najveim brojem preduzea
(vodosnabdevanje) i sektor u kome su neka od najveih
javnih preduzea (energetika) pokazuju blagi rast, ali on, s
obzirom na veliki obim imovine neophodan za obavljanje
delatnosti, nije preteran, naroito u sluaju snabdevanja
elektrinom energijom.26 Tamo gde ima razloga za dodat
nu panju jesu sektori koji nisu kapitalno intenzivni, pre
svega sektor administrativnih i pomonih uslunih delat
nosti i sektor umetnosti, zabave i rekreacije, kao i graevi
narstvo i saobraaj i skladitenje, s obzirom na to da rast
zaduenosti u ovakvim sektorima nije dobar znak i posta
vlja se pitanje zato do njega dolazi u tom periodu.27 Kao to
je ve pokazano, najvei deo rasta se najverovatnije moe
pripisati rastu udela kratkoronih, a ne dugoronih obave
za. U pogledu ovog pokazatelja, pozicija javnih preduzea
i nije onoliko loa koliko se to moglo oekivati, naroito s
obzirom na novi krug recesionih tokova.
U pogledu odnosa duga prema kapitalu, ako se iz
uzmu ekstremne prosene vrednosti, ovaj indikator po
ka
zu
je trend opa
da
nja na optem ni
vou, dok na ni
vou
pojedinanih delatnosti, kao i prethodni pokazatelj, ima
diferencirano kretanje, ali ni u jednoj delatnosti nema vi
26

Procena da rast nije veliki je doneta na osnovu toga to je u sektoru energetike

on oko 3-4%, a u vodoprivredi 6%, i u pitanju su, kao to je ve napomenuto,
ukupne obaveze prema ukupnoj imovini.

27

S tim to ovde treba biti obazriv pa ne zaboraviti da zbog manjeg broja preduzea
svaka pojedinana promena ima i veu teinu, nego u delatnostima gde je broj
preduzea vei.

487

soku vrednost, ako se izuzme nekoliko ekstremnih pro

senih vrednosti. Ovo ukazuje na izuzetno dobru poziciju
javnih preduzea po pitanju dugorone sigurnosti u uem
smislu (odnosno, po pitanju dugoronih kredita). To nam,
kada se poblie ispita, govori da, uprkos zabrinjavajuem
padu korigovane prosene vrednosti kapitala na nivou svih
preduzea od 2010. godine naovamo,28 uee dugoronih
obaveza nije raslo u 2012. i 2013. u znaajnijoj meri, jer bi
odnos duga prema kapitalu u tom sluaju ostao na istom
nivou. Ni u godini u kojoj se to jeste desilo, odnosno u 2011,
nije dolo do ozbiljnijeg poveanja dugoronih obaveza
ili su one ostale na istom nivou, s obzirom na minimalni
pad u vrednosti kapitala u 2011. godini. Dakle, s obzirom
na date pokazatelje i njihova kretanja, pitanje koje se ne
izostavno postavlja je zato pad u vrednosti kapitala, bar
na agregatnom nivou, kao izvora finansiranja nije bio pr
opraen veim zaduivanjem, s obzirom na nisko uee
dugoronih kredita u finansijskoj strukturi? Postoje dve
mogunosti:
1. vee zaduivanje u ovom vidu nije bilo mogue zbog
ve velikog nivoa kratkoronih finansijskih obaveza
meutim, sudei prema pokazatelju zaduenosti,
ovo nije bio sluaj, bar ne u nekoj znaajnoj meri;
2. s obzirom na to da dodatno zaduivanje esto nije
mogue jer bi kamate na njega bile vee nego one ko
je se ve plaaju, rashodi na kamate su bili toliki da

28

Iznosi u 000 evra, 2010-2013, tim redosledom: 8.211, 8.102, 7.444, 6.841 (iako
nekorigovani prosek u 2011. godini pokazuje skoro dvostruki rast vrednosti kapi
tala u odnosu na prethodnu godinu, to upuuje na poveanje kapitala najveih
preduzea).

488

bi svaki njihov dodatni rast bio problem zbog visokih

kamatnih stopa ili slabih poslovnih rezultata.
Trei i poslednji pokazatelj, koeficijent pokria ka
mata, treba da ukae da li je to bio sluaj, s obzirom na to da
ukazuje na mogunost preduzea da iz poslovnih rezultata
pokriva rashode obraunatih kamata, dovoenjem u odnos
EBIT i stavke rashoda kamata, budui da se pretpostavlja
da se prihod iz poslovanja koristi za izmirivanje tih obave
za (Stanii, 2013: 83). Naravno, to je koeficijent vii, to je
vea i finansijska mo. Sa jedne strane, on donekle poka
zuje potencijal za dodatno zaduivanje (jer pokazuje koliko
jo prostora ima u tom smislu), ali sa druge, ne moe se
koristiti za to u preciznom i strogom smislu upravo zato to
bi nove kamate uglavnom bile vie nego dotadanje (Sta
nii, 2013: 84). Takoe, ovaj pokazatelj je manjkav jer ne
govori mnogo o sposobnosti vraanja glavnice kredita.
Tabela 3.2.5: Preduzea prema koeficijentu pokria kamata i prosene vred
nosti koeficijenta (u %)
Godina
2010

2011

Bez rashoda
kamata

62

28,7*

65

Do 0,00

41

28,9

3,5

0,01 do 1,00

2012

2013

30

63

29,1

62

28,7

43

28,9

55

36,2

41

28,5

4,7

5,9

6,3

1,01 do 1,50

24

16,9

18

12,1

22

14,5

21

14,6

Preko 1,50

72

50,7

81

54,4

66

43,4

73

50,7

142

65,7

149

68,9

152

70,3

144

66,6

Sa rashodima
kamata

489

Korigovana
prosena
vrednost

17,12

11,47

10,34

6,64

Pros. vred
nost za sva
privredna
drutva

0,34

1,93

0,39

1,21

Procenti u redu iznad i ispod podebljane crte se odnose na uee preduzea u

ukupnom broju ovde ispitivanih preduzea (216), dok se procenti u sredinjim re
dovima odnose na uee preduzea, u odreenom intervalu, u broju preduzea
koja imaju rashode na kamate, pa zato se procenti iz te dve grupe, na prvi po
gled, meusobno ne poklapaju. Tamo gde zbir procenata iz redova iznad i ispod
podebljane crte ne dostie 100% nedostaju preduzea za koja nema finansijskih
izvetaja u toj godini.

Ovde se kao minimalna pozitivna vrednost moe uze

ti vrednost od 1,5, to znai da, nakon izmirivanja kamata,
preduzeu na raspolaganju ostaje treina EBIT, ostavljaju
i mu, uslovno reeno, odreeni prostor (dodue, minima
lan) za dodatno zaduivanje.29 Prema tome, ako se po strani
ostavi injenica da neto manje od treine preduzea nema
nikakvih rashoda kamata, te da neto manje od polovine ili
polovina od onih koja imaju zadovoljava navedeni uslov
(pod pretpostavkom da nemaju znaajnih rashoda van sa
mog poslovanja), pitanje o izostanku dodatnog zaduivanja
zarad nadoknade pada vrednosti kapitala ostaje oprav
dano, tim pre to prosena vrednost koeficijenta na nivou
cele privrede pokazuje da su, u proseku, javna preduzea u
znatno boljoj poziciji u odnosu na ostatak privrednih dru
tava. Naravno, nije mali ni broj preduzea koja ne uspevaju
29

Ukoliko ovo deluje kao isuvie mali deo EBIT da bi se omoguilo dodatno zadu
ivanje, treba se podsetiti da EBIT nije isto to i neto dobit, jer preduzee moe
dodatno prihodovati iz finansijskih i drugih izvora, ve da on oznaava strogo
poslovni rezultat.

490

da adekvatno pokriju rashode kamate, bilo da im je ovaj ko

eficijent negativan, bilo da je ispod ovde odreene referent
ne vrednosti, dok kretanje broja preduzea sa negativnim
koeficijentom, po svemu sudei, prati opti privredni trend,
naglaen u 2012. godini. To pitanje, dakle, ostaje opravdano
na agregatnom nivou, i ponovo se dotie dravne politike u
ovoj oblasti, te stoga ostaje nejasno da li je ova mogunost
prosto zanemarena, odnosno da li su upravljake strukture
ovih preduzea procenile da nije svrsishodno umanjivati
poslovni rezultat zarad proirenja kapaciteta30, ili postoje
znaajni ne-poslovni momenti koji spreavaju takav ishod.
Ovde se moda treba osvrnuti na zakljuak iz odeljka 3.1,
preciznije, na zakljuak iz analize operativne mare, odno
sno pitanje o uzrocima velikih razlika u odnosu na neto
maru. Tada su ponuene tri mogunosti za znatno niu
neto od operativne mare slaba finansijska struktura,
specifina poreska politika i veliki uticaj rashoda koji se ne
tiu neposredno poslovanja (ostali rashodi). U ovom odelj
ku videli smo da je malo verovatno da je slaba finansijska
struktura uzrok tih razlika, to ostavlja poresku politiku i
ostale rashode kao mogue uzroke. Poto se poreska poli
tika trenutno ne moe podrobnije istraiti niti o njoj neto
vie saznati (osim da su javna preduzea sa dobitkom pod
lona standardnoj stopi poreza na dobit u iznosu od 15%),
naroito o tome postoje li odreene poreske olakice i po
vlastice, ostaje samo to da se, u ovom trenutku, potekoe u
celokupnom funkcionisanju javnih preduzea, osim onih
koje proizilaze iz samog poslovanja, pripiu, bar u nekoj me
ri, uticaju rashoda izvan samog poslovanja. U tom smislu,
30

To podrazumeva da se rukovodstva javnih preduzea zaista i bave ovakvim pro

cenama, to verovatno i nije sluaj.

491

ukoliko je ova pretpostavka tana, treba postaviti pitanje i

o tome o kakvoj se vrsti rashoda radi, koliki je taan opseg
njihovog uticaja i, ako je veliki, zato je to tako? Naravno,
precizan odgovor na ovo pitanje bi zahtevao analizu ovih
rashoda to znai i detaljno analiziranje napomena uz fi
nansijske izvetaje ali se sada moe ukazati na pravce u
kojima bi neko budue ispitivanje moglo da se kree: da li
se radi o rashodovanju imovine, manjkovima, otpisu potra
ivanja, ili, pak, o ostalim nepomenutim rashodima. Bilo
kako bilo, vano je imati na umu da su u pitanju vanredni,
nehotimini rashodi koji nastaju kao posledica okolno
sti na koje preduzee nije u mogunosti da utie (Pavlovi,
2008: 83). To, naravno, ne znai da se za to ne moe pripisa
ti odgovornost ako je to mogue, ona e pre biti na strani
rukovodstva javnih preduzea, ukoliko su za ovakve pojave
odgovorni unutranji uzroci, poto je sasvim mogue i da
se radi o spoljanjim uticajima i uzrocima, u smislu ire
mree odnosa u kojima se nalazi svako preduzee kao mi
kroekonomska jedinica. U tom sluaju bi se odgovornost
nalazila ili na strani samog sistema tih odnosa ili na strani
instanci viih od samih preduzea koje, iz odreenih razlo
ga, donose ovakve odluke.

492

Tabela 3.2.6: Prvih pet preduzea po negativnom koeficijentu pokria kamata

Godina

2010

2011

2012

2013

Preduzee

Mesto

Koeficijent

JKP 6. oktobar

Kikinda

-1.2532

Javno preduzee Rzav

Arilje

-4.688,6

JKP Vodovod i kanalizacija

Panevo

-1.136,4

Javno preduzee Nistan

Ni

JKP Usluga

Priboj

-49,4

Javno preduzee Rzav

Arilje

-6.936

JKP Vodovod i kanalizacija

Panevo

-1.958,7

JKP Beogradske elektrane

Beograd

-1.013,4

JKP Pijaca

Leskovac

-178,5

Javno preduzee Nistan

Ni

-123,1

JVP Vode Vojvodine

Novi Sad

Javno preduzee Rzav

Arilje

JKP Vodovod

abac

-2.448

JP Nuklearni objekti Srbije

Vina

-1.799,8

JUP Urbanistiki zavod Beograda

Beograd

Javno preduzee Rzav

Arilje

JP Zavod za udbenike

Beograd

-6.741,7

Javno preduzee za sklonita

Beograd

-3.548,9

JKP Vodovod

abac

JUP Urbanistiki zavod Beograda

Beograd

-379,4

-15.796,96
-6.572,2

-864,2
-10.436,7

-1.099
-1.001,2

493

Prikaz iz gornje tabele ovde je radi ilustracije toga

da se, sa izuzetkom Voda Vojvodine, Beogradskih elek
trana i, eventualno, Zavoda za udbenike (koji se javlja
ju, dodue, samo jednom u sve etiri godine), pri vrhu po
negativnom iznosu ovog koeficijenta ne nalaze velika i/ili
najvea preduzea. Mogunost dodatnog zaduivanja za
preduzea koja se najee javljaju u tabeli, oigledno, nije
postojala, a pritom i veina belei pad u vrednosti kapita
la tokom godina, dok u preostalim sluajevima ona ostaje
konstantna, to znai da ova preduzea ne belee dovoljno
velike gubitke u vrednosti kapitala kako bi u veem obi
mu to uticalo na agregatni pad u vrednosti kapitala. Dru
gim reima, on se odvija negde drugde. U tom smislu je
zanimljivije ono to se deava na drugoj strani vrednost
kapitala manje ili vie pada ak i kod preduzea koja su u
prvih deset po pozitivnoj vrednosti pokria kamata (gde su
koeficijenti etvorocifreni i trocifreni), to je, osim u odre
enom broju sluajeva, situacija i sa ostalim preduzeima
koja belee pozitivan koeficijent, pa u tom smislu pitanje o
izostanku dodatnog zaduivanja ovde tek dobija na snazi.
3.3 Subvencije
Problematika subvencija predstavlja goruu temu u
javnim raspravama (naroito onima kojima nedostaje ar
gumentativni kvalitet) povodom javnih preduzea, gde se
u pitanje ne dovodi samo njihov iznos, ve i to da li one uopte treba da postoje. Subvencije se, kao materijalna potpora
iz budeta ili drugih sredstava, mogu alocirati u skladu sa
razliitim namenama. Sistem nacionalnih rauna (SNA
2008), kao meunarodno prihvaeni skup preporuka, sa
dranih u odreenom broju pojmova, definicija, klasifika

494

cija i raunovodstvenih pravila, koji se koristi za, izmeu

ostalog, ekonomsku analizu i merenje veine ekonomskih
pokazatelja, subvencije (subsidies) odreuje kao tekua ne
povratna sredstva koja dravne jedinice () daju preduze
ima na osnovu nivoa njihovih proizvodnih delatnosti ili
koliine ili vrednosti dobara i usluga koje ona proizvode,
prodaju ili uvoze, a u sluaju domaih proizvoaa mogu
biti i sredstvo uticanja na njihov nivo proizvodnje (EC et
al., 2009: 148). Kao podvrsta ovog opteg pojma subvenci
ja izriito se navode i subvencije javnim korporacijama
(javnim preduzeima) kao redovni transferi namenjeni po
krivanju njihovih gubitaka koji nastaju usled poslovanja
sa cenama koje su nie od prosenih trokova proizvod
nje, u sluajevima u kojima to predstavlja svesnu drav
nu ekonomsku i socijalnu politiku (EC et al., 2009: 149).
Na Zakon o budetskom sistemu (Slubeni glasnik RS,
br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013,
63/2013 - ispr. i 108/2013) subvencije smeta u javne rasho
de (l. 27), a pravi se i razlika, dodue ne u zvaninim akti
ma, izmeu tekuih i kapitalnih subvencija (Svetska ban
ka, 2014), pri emu kapitalne subvencije slue za izgradnju
i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, a
tekue za pokrivanje tekuih trokova poslovanja.
Ono to je prilikom prikupljanja podataka predsta
vljalo najvei problem, i to je efektivno onemoguilo io
le preciznu i smislenu analizu kretanja subvencija javnim
preduzeima, jesu viestruke nejasnoe u pogledu toga ka
ko se tano i u kojim stavkama knjie subvencije. Na pozi
ciju koja se tie ve pomenutih kapitalnih subvencija (AOP
683 Kapitalne subvencije i druga dravna dodeljivanja za
izgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalnih

495

ulaganja), osim sredstava eksplicitno namenjenih toj svrsi,

unose se i otpis dugova po osnovu poreza i doprinosa i pri
liv sredstava u cilju pokria gubitaka kumuliranih tokom
vie poslovnih godina, prema Pravilniku o sadrini i formi
obrazaca finansijskih izvetaja (Slubeni glasnik RS, br.
114/2006, 5/2007 - ispr. i 119/2008). Drugim reima, mogu
e je podvesti pod ovu poziciju iznos sredstava namenjen
za vie razliitih operacija, pa ostaje nejasno koji deo sred
stava ide u, na primer, stvarnu nabavku osnovnih sred
stava, koji predstavlja otpis dugova po jednom ili drugom
osnovu, itd. Drugi i jo vaniji problem jeste postojanje jo
tri pozicije na kojima je mogue uneti subvencije, ali i tran
sfere po drugim osnovama:
1. Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa,
kompenzacija i povraaja poreskih dabina (AOP
673);
2. Dravna dodeljivanja za premije, regres i pokrie te
kuih trokova poslovanja (AOP 684);
3. Ostala dravna dodeljivanja (AOP 685).
Prilikom prikupljanja podataka, uinjen je pokuaj
da se prikupe i podaci koji se odnose na subvencije tako
to su odabrane pozicije AOP 673 i AOP 683, kao jedine
pozicije koje se eksplicitno tiu subvencija. Meutim, kao
problem se potom javilo i to da nije jasno da li se kapital
ne subvencije knjie pod poziciju prihodi od premija, sub
vencija ili ne, a dodatnu konfuziju je stvaralo i to to su
u nekim izvetajima iznosi bili jednaki, a u drugima ne.
Opravdanost sabiranja ove dve pozicije radi izraunavanja
ukupnog iznosa subvencija ugroena je rizikom da se bar
u nekim sluajevima dva puta sabira isto i da se na kraju
doe do veeg i netanog iznosa. Veu prepreku je stvara

496

lo kako to to je subvencije mogue knjiiti u nekoliko po

zicija, bez preciznog znanja o tome da li se, gde i ta sve
preklapa, tako i to to bi korienje veine ovih pozicija za
raunanje subvencija podrazumevalo i uzimanje u rauni
cu novanih tokova koji nemaju veze sa subvencijama per
se (premije, regres, kompenzacije, povraaj poreskih dabi
na, itd.), to bi u krajnjem vodilo inflaciji ukupnog izno
sa subvencija. Zato je doneta odluka (ija se opravdanost
svakako moe sporiti) da se iz analize u potpunosti iskljui
problem subvencija, pod pretpostavkom da je bolje nemati
nikakav, nego netaan zakljuak.31
Bez obzira na to, cilj prilikom pokuaja da se istrae i
subvencije nije se svodio samo na to da se priblino odrede
apsolutni iznosi subvencija kod ispitivanih preduzea, ve
najpre da se izvri korekcija u odreenim pokazateljima.
Primera radi, bilo bi vredno korigovati stope neto ili ope
rativne mare za iznos subvencija ili njihovo uee u po
slovnim prihodima ili poslovnom i neto dobitku, izraeno
u procentima. To bi svakako ponudilo precizniju predsta
vu o tome u kojoj meri i na koji nain subvencije doprino
se poslovanju preduzea. Ipak, pokuaj da se izvesno usta
novi kako se tano subvencije unose i ta sve, osim onoga
to je i zvanino oznaeno subvencijom, zaista sainjava
dravnu pomo javnim preduzeima, lako moe biti tema
posebnog rada. U tom smislu, svu dosadanju analizu tre
ba posmatrati sa ovom napomenom na umu.

31

Pritom, nije nimalo izvesno ni to da li ovaj obraun moe da bude makar i aprok
simativan. U svakom sluaju, kada se uzmu u obzir prethodno iznete napomene,
otvoreno je pitanje saznajne vrednosti, odnosno relevantnosti, raunice koja bi
se ovde mogla eventualno izvesti.

497

Naravno, ako se nastupi iz liberalne politiko-eko

nomske pozicije, lako je iz ovoga izvui zakljuak da bi jav
na preduzea trebalo da posluju bez subvencija meutim,
treba imati na umu implikacije takvog zakljuka. Oprav
dano je pretpostaviti da bi manjak prihoda izazvan povla
enjem subvencija najverovatnije bio nadoknaen ne toli
ko poveanjem efikasnosti u radu javnih preduzea, koliko
poveanjem cena usluga, na ije je posledice do sada ve
ukazano. Zato bi bilo korisnije i promiljenije preispitati
kako se i gde (tanije kome i onda, logino, zato ba tu) dode
ljuju subvencije, to povlai za sobom razmatranje dva pi
tanja ire drutvene prirode: transparentnosti u alociranju
budetskih i drugih dravnih sredstava i odluivanja o alo
kaciji tih sredstava, koliko u pogledu iznosa primaocima,
toliko i u pogledu procenjivanja da li su odreene drutve
ne potrebe time zadovoljene ili, ako nisu, kako to uiniti.

Zakljuak

Osvrui se na polaznu hipotezu iznetu u uvodu tek

sta, potrebno je ukratko rezimirati zakljuke analize sve tri
grupe pokazatelja, pre svega u svetlu njihovog (ne)slaganja
sa dominantnom predstavom o javnim preduzeima.
Oigledno je, iz osnovne finansijske analize, da u
pogledu stvaranja dobiti javna preduzea (iz grupe II i III
prema raspoloivosti podataka) pokazuju negativan trend,
to se oituje u rastu gubitaka iznad visine kapitala tokom
ispitivanog perioda, kao i u pogoranju neto rezultata. U
tom smislu za dobar deo javnih preduzea slobodno moe

498

da se kae da u datom periodu zaista nisu pokazivala spo

sobnost stvaranja dobitka. Ipak, vanije je, a i zanimljivije,
skrenuti panju na to da ovaj trend nije jednoznaan niti
jednostavan, te da i elementarno deskriptivno razlaganje
pokazuje diferencijaciju (naroito kod neto rezultata), s ob
zirom na to da vie od polovine javnih preduzea posluje sa
pozitivnim rezultatom, ali i da postoje suprotne fluktuacije
iz godine u godinu. Takoe, vano je istai pravac kretanja
broja zaposlenih u ispitivanoj grupi preduzea uprkos do
minantnoj predstavi, taj pravac je katkad negativan, a kat
kad stagnirajui.
Kretanje neto profitne mare takoe pokazuje slo
enije odnose iako oko 1/4 preduzea ima izuzetno ne
gativne mare, to govori u prilog tezi o neprofitabilnosti,
veina njih iskazuje pozitivne vrednosti mare. Takoe,
nezanemarljiv je udeo i preduzea sa pozitivnom vredno
u od nekoliko procenata, to je, u komparativnoj perspek
tivi (vis-a-vis trinog proseka u Evropi za 2013. godinu kao
orijentira), znaajna stavka. U vezi sa tim, zanimljivo je da
prosene stope prinosa na ukupna sredstva ne pokazuju
vea odstupanja od stanja u celoj privredi.
Ve se ovde moe naslutiti da se, kad se zae ispod
povrine dominantne predstave o stanju javnih preduzea,
pomalja neto diferenciranija i sloenija pojava, koja je de
lom saglasna sa ovom predstavom, a delom od nje odstupa,
nameui potrebu za preciznijim i izotrenijim pogledom
na javna preduzea.
Ono to dodatno doprinosi uoavanju kompleksnosti
ispitivane pojave je analiza operativne profitne mare koja
pokazuje vaan uticaj drugih, ne-poslovnih momenata na
formiranje negativnog neto rezultata (dodue, treba istai

499

da se oblasti analize iz drugog i treeg odeljka ne pokla

paju u potpunosti, s obzirom na to da je u treem odeljku
obuhvat suen na preduzea koja imaju sve podatke za
najmanje dve godine, te da se taj rezultat ne moe jednim
zahvatom pripisati loem poslovanju i onome to se, to
implicitno, to eksplicitno, podrazumeva pod tom kvalifi
kacijom. Tome u prilog govori i velika uloga potraivanja
u likvidnosti javnih preduzea (pri emu pokazatelj tekue
likvidnosti znaajnije ne odstupa od svojih vrednosti za ce
lu privredu), kao i zakljuak da u pogledu solventnosti, kao
sposobnosti dugoronog izmirivanja obaveza, javna pred
uzea pokazuju sasvim solidno stanje, mada i ovde treba
imati na umu da takva ocena, kao to je pokazano, zavisi
od sektora delatnosti. Ono to se skoro nedvosmisleno mo
e istai kao pozitivno jeste stanje po pitanju koeficijenta
pokria kamata, s obzirom na to da treina preduzea ne
ma rashode na kamate, a da oko polovine zadovoljava na
vedeni standard, kao i da generalno pokazuju bolje stanje u
odnosu na privredu Republike Srbije u celini.
Stoga, ako bismo stremili donoenju opteg zaklju
ka, onda bi taj zakljuak ukazivao na, kao to je ve re
eno, vieznano, diferencirano i sloeno stanje u kome
se nalaze javna preduzea, kao i na to da se dominantna
predstava, bar na ovom nivou, ne moe u celosti, odnosno
u svim njenim aspektima, odbaciti. S jedne strane, u po
gledu profitabilnosti i likvidnosti, oigledno postoji potre
ba za promenom sadanjeg stanja, s obzirom na to da je
ono nezadovoljavajue, dok sa druge, pokazatelji zaposle
nosti, operativne mare, stope prinosa na ukupna sredstva
i indeksi solventnosti negiraju vaenje onih aspekata do
minantne predstave koji odgovaraju ovim merilima (pre

500

zaduenost, eksplozija zapoljavanja, itd.) to je pomenu

to u uvodu teksta. U tom smislu, moe se rei da ovaj rad
pre predstavlja ukazivanje na budue zadatke i, ako se tako
moe rei, jedan dvostruki poziv.
Prvo, potrebno je otii dalje od deskriptivnog nivoa
koji je ovde bio mahom zastupljen i izvriti obimniju uzro
nu analizu koja bi pokuala da odgovori na najvanije pita
nje zato je stanje onakvo kakvim ga zatiemo? Na neka
od tih pitanja ve je upueno: zato ostali rashodi imaju
tako veliku ulogu u kretanju novca u i iz preduzea? za
to dolazi do rasta gubitaka iznad visine kapitala? zato su
trokovi amortizacije veliki, kako je pokazano u odeljku
3.1? Naravno, ona se ne bi smela ograniiti samo na ove
probleme, ve bi morala da postavi i pitanje o organizaciji
rada u javnim preduzeima, politici zarada, odnosima sa
drugim ekonomskim jedinicama unutar ireg sistema od
nosa, internoj dravnoj politici prema javnim preduzei
ma i tome slino. Takoe, morala bi da obuhvati i pokuaj
diferenciranja izmeu uzroka koji se mogu pripisati optem makroekonomskom stanju i onih koje moemo pod
vesti pod unutranje, mikro-ekonomske. Mogunosti ova
kve analize tiu se u velikoj meri i vrste grae koju treba
prikupiti i na kojoj treba raditi, s obzirom na to da podaci
iz finansijskih izvetaja nisu ni izbliza dovoljni za tako obi
man zadatak, pa bi zato bilo neophodno temi pristupiti sa
znatnom metodskom otvorenou i irinom i, to je samo
praktina realizacija tog stava, kombinovati razliita sred
stva i pristupe.
Drugo i to je druga, politiko-drutvena strana onog
dvostrukog poziva treba razmiljati o nainima na koji
se javna preduzea (ali i ne samo ona!) mogu reformisati,

501

tako da se negativno stanje na koje je viestruko ukazano

izmeni u pravcu koji e biti povoljan kako za sama pred
uzea, tako i za korisnike njihovih usluga. U tom pogle
du je daleko korisnije gledati ka onim iskustvima koja su
moda nedovoljna jer su svea i nedovrena, ali i ne sa
svim poznata, poto su potisnuta i ostavljena po strani u
registru reformskih reenja dominantne ideologije. Radi
se o raznolikim varijantama demokratskog uea (parti
cipatory governance) u odreivanju fiskalne, komunalne i
generalno ekonomske politike od strane onih na ije ivote
te odluke ostavljaju i najvie posledica. Iskustvo participa
tivnog planiranja gradskog budeta u Porto Alegreu samo
je najuveniji primer takve logike, koja bi mogla da zameni
onu koja je ve na delu (Baiocchi, 2003). Svakako, za to je
potrebna ozbiljna drutvena snaga koja e moi da takva
reenja adekvatno i osmisli, uvaavajui specifine uslove
nae zemlje, a zatim i da povede napore za njihovo ostva
renje.

502

Literatura:
Agencija za privredne registre. 2011. Saoptenje o
poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2010. godi
ni. (Dostupno na: http://www.apr.gov.rs/LinkClick.
aspx?fileticket=dWbbsI4UByA%3d&tabid=286&porta
lid=0&mid=1080).
Agencija za privredne registre. 2012. Saoptenje o poslova
nju privrede u Republici Srbiji u 2011. godini. (Dostupno na:
http://www.apr.gov.rs/LinkClick.aspx?fileticket=k4gQeMa
aKpE%3d&tabid=286&portalid=0&mid=1225 ).
Agencija za privredne registre. 2013. Saoptenje o po
slovanju privrede u Republici Srbiji u 2012. godini. (Do
stupno na: http://www.apr.gov.rs/LinkClick.aspx?filetic
ket=HoPxVcncvnQ%3d&tabid=286&portalid=0&mid=1546 ).
Agencija za privredne registre. 2014. Saoptenje o poslova
nju privrede u Republici Srbiji u 2013. godini. (Dostupno na:
http://www.apr.gov.rs/LinkClick.aspx?fileticket=c5gyYdPU
AMM%3d&tabid=286&portalid=0&mid=1717 ).
Baiocchi, G. 2003. Participation, Activism, and Politics: The
Porto Alegre Experiment. u: A. Fung, E.O. Wright (eds.),
Deepening Democracy: Institutional Innovations in Empowe
red Participatory Governance. London: Verso. str. 45-77.
Beta. 2013. Prokuplje: Dugovi blokirali rad Direkcije za iz
gradnju. Blic Online. (Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/
Srbija/364195/Prokuplje-Dugovi-blokirali-rad-Direkcije-zaizgradnju ).

503

B92. 2014. Gasifikacija promaena investicija?. B92.

(Dostupno na: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph
p?yyyy=2014&mm=06&dd=22&nav_id=865948).
B92, et al. 2014. Uhapeni direktori u Niu. B92. (Do
stupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.ph
p?yyyy=2014&mm=03&dd=26&nav_category=16&nav_id
=828622).
Centar za slobodne izbore i demokratiju. 2004. Oko izbora
(13). Beograd: Dosije.
Damodaran, A. 2014. Operating and Net Margins by Indu
stry Sector. (Dostupno na: http://www.stern.nyu.edu/~ada
modar/pc/datasets/marginEurope.xls ).
ini, Z. 2001. Predlog zakona o budetu Republike Srbije
za 2002. godinu. Virtuelni muzej Zorana inia. (Dostup
no na: http://www.zorandjindjic.org/govori/govor-dr-zorana%C4%91in%C4%91i%C4%87-u-skup%C5%A1tini-srbije-21?for
mat=simple ).
EC, IMF, OECD, UN & World Bank. 2009. System of Na
tional Accounts 2008. New York: European Commission,
International Monetary Fund, Organisation for Econo
mic Co-operation and Development, United Nations and
World Bank.
Eurostat. 2014. HCIP inflation rate. (Dostupno na:
http://ec.europa.eu/eurostat/eurostat/tgm/table.do?tab=ta
ble&init=1&plugin=1&language=en&pcode=tec00118 ).
Fiskalni savet. 2014. Budetski proces u Republici Srbiji:
nedostaci i preporuke. (Dostupno na: http://fiskalnisavet.rs/
images/izvestaji/budzetski_proces.pdf ).

504

Friedlob, George T. and Schleifer, Lydia L.F. 2003. Es

sentials of Financial Analysis. New Jersey: John Wiley &
Sons, Inc.
Kneevi, G. 2008. Analiza finansijskih izvetaja. Beograd:
Univerzitet Singidunum.
Kotunica, V. 2004. Ekspoze predsednika Vlade Republike
Srbije dr Vojislava Kotunice. Vlada Republike Srbije. (Do
stupno na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=4775).
Labus, M. 2007. Osnovi ekonomije. Beograd: Stubovi kultu
re.
Lojanica, V. 2014. Uice: Krivine prijave protiv bivih el
nika Direkcije za izgradnju. Blic Online. 8.7.2014. (Dostup
no na: http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/479176/Uzice-Krivic
ne-prijave-protiv-bivsih-celnika-Direkcije-za-izgradnju ).
Narodna banka Srbije. 2012a. Spisak javnih preduzea.
(Dostupno na: http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_7/
javna_preduzeca/javna_preduzeca_2012_01.xls).
Narodna banka Srbije. 2012b. Obavetenje bankama u vezi
sa Spiskom javnih preduzea. (Dostupno na: http://www.nbs.
rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=5604&kon
verzija=no).
Nikoli, G. 2012. Mit o predimenzioniranom javnom sek
toru u Srbiji. B92 Blog 17.11. 2012. (Dostupno na: http://blog.
b92.net/text/21417/Mit-o-predimenzioniranom-javnom-sekto
ru-u-Srbiji/).
Pavlovi, V. 2008. Teorija i analiza bilansa. Beograd: Mega
trend univerzitet.

505

Radio televizija Srbije. 2012. Hapenja zbog korup

cije u Kragujevcu. RTS. (Dostupno na: http://www.
rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1184206/Hap
%C5%A1enja+zbog+korupcije+u+Kragujevcu.html).
Radio 021. 2013. Uhapeni zamenik direktora Urbanizma
i troje iz Gradske uprave za urbanizam. Radio 021. (Do
stupno na: http://www.021.rs/Novi-Sad/Hronika/Uhapsenizamenik-direktora-Urbanizma-i-troje-iz-Gradske-uprave-zaurbanizam.html ).
Republiki zavod za statistiku. 2010. Klasifikacija delatno
sti KD (2010). (Dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSi
te/userFiles/file/Klasifikacija%20delatnosti/Klasifikacija.pdf).
Republiki zavod za statistiku. 2014. Statistiki godinjak
RS. Beograd: Republiki zavod za statistiku.
Slubeni glasnik Republike Srbije, 120/2013. Pravilnik o
Spisku korisnika javnih sredstava. Beograd: JP Slubeni
glasnik.
Slubeni glasnik Republike Srbije, 109/2009, i 46/2010.
Uredba o nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica.
Beograd: JP Slubeni glasnik.
Slubeni glasnik Republike Srbije, 62/2013. Zakon o rau
novodstvu. Beograd: JP Slubeni glasnik.
Slubeni glasnik Republike Srbije, 3/2014. Pravilnik o
izmenama pravilnika o sadrini i formi obrazaca finansij
skih izvetaja za privredna drutva, zadruge, druga prav
na lica i preduzetnike. Beograd: JP Slubeni glasnik.

506

Slubeni glasnik Republike Srbije, 77/2010. Meunarodni

raunovodstveni standardi MRS 16. Beograd: JP Slu
beni glasnik.
Slubeni glasnik Republike Srbije, 114/2006, 5/2007 is
pr. i 119/2008. Pravilnik o sadrini i formi obrazaca fi
nansijskih izvetaja za privredna drutva, zadruge, druga
pravna lica i preduzetnike. Beograd: JP Slubeni gla
snik.
Slubeni glasnik RS, 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011,
93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr. i 108/2013. Zakon o bu
detskom sistemu. Beograd: JP Slubeni glasnik.
Slubeni glasnik RS, 119/2012, 116/2013 autentino tuma
enje i 44/2014 dr. zakon. Zakon o javnim preduz eima.
Beograd: JP Slubenik glasnik.
Stanii, M. 2009. Revizija. Beograd: Univerzitet Singidu
num.
Stanii, N. 2013. Analiza finansijskih izvetaja. Social Sci
ence Research Network. (Dostupno na: http://ssrn.com/ab
stract=2332096).
Svetska banka. 2014. Pregled finansija lokalnih samouprava,
mogunosti za poboljanje efikasnosti: izvetaj broj 87944-YF.
(Dostupno na: http://www-wds.worldbank.org/external/defa
ult/WDSContentServer/WDSP/IB/2014/07/23/000016351_2
0140723163313/Rendered/INDEX/879440WP0P14530PU
BLIC00MPFR2new0srb.txt).
Uprava za trezor. Spisak korisnika javnih sredstava. (Do
stupno na: http://www.trezor.gov.rs/uploads/news/3_540_Spi

507

sak%20korisnika%20javnih%20sredstava%20%20-%20%20
Sl%20_glasnik%20RS,%20broj%20120_13.xls).
Vetta, T. 2011. Nationalism is Back! Radikali and Privati
zation in Serbia. u: D. Kalb, G. Halmai (eds.), Headlines of
Nation, Subtexts of Class: Working-Class Populism and the
Return of the Repressed in Neoliberal Europe. New York:
Berghahn Books. str. 37-56.
Vui, A. 2014. Ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije
Aleksandra Vuia. Vlada Republike Srbije. (Dostupno na:
http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=208780).
Vukovi, V. 2014. Javni sektor u Srbiji: izmeu mita i
stvarnosti. Bilten 27.5.2014. ( Dostupno na: http://www.bil
ten.org/?p=1032).

508
508

509

Milenko Srekovi

Istorijat agrarnih reformi i posledice

privatizacije u poljoprivrednom sektoru

1.

Uvod

U ovom tekstu najpre emo pokuati da u XX veku

izdvojimo ono to je bilo progresivno u razliitim poljopri
vrednim politikama, pre svega to se tie agrarnih reformi.
Poto je progresivno jedna od onih rei kojoj svako daje
sopstveni smisao, odmah emo precizirati ta pod time
podrazumevamo: politiku voenu uverenjem da zemlja
treba da bude data na raspolaganje onima koji je obrauju
i ive od nje, a ne onima koji bi da profitiraju eksploatiu
i tu rad i koristei se svojim privilegovanim poloajem
u vladajuim politiko-ekonomskim strukturama. Sama
parola tj. princip da zemlja pripada onima koji je obrauju
esto je koriena u istoriji agrarnih borbi irom sveta kako
bi se izrazile tenje i interesi seljatva.
Poljoprivredna politika na naim prostorima tokom
XX veka, uprkos svim manama i kompleksnim okolno
stima, sve do poetka 1990-ih godina posedovala je crtu
postepenog progresivnog ukidanja retrogradnih poljopri
vrednih i drutvenih odnosa pomou agrarnih reformi.
Agrarne reforme i Prve i Druge Jugoslavije formalno su
teile potovanju interesa samih seljaka na utrb interesa
velikoposednika, feudalaca i kapitalista, od kojih je odu

510

zimana zemlja kako bi se stavila na raspolaganje onima

koji je obrauju. S jedne strane, imali smo snano seljako
nezadovoljstvo tekim ivotnim uslovima na selu, koje je
zahtevalo sutinske reforme, a s druge strane snaan otpor
feudalaca, buroazije ili kapitalistikih veleposednika, koji
su takve tenje na razliite naine sabotirali.
Dravnom politikom 1990-ih, u kontekstu restauraci
je kapitalizma, a posebno od 2000. godine, zemljite kojim
su do tada raspolagala drutvena poljoprivredna preduze
a i kombinati, kroz restituciju i privatizaciju, dolazi u ruke
novih veleposednika, kojima poljoprivreda nije jedina pri
vredna grana u kojoj posluju. Mnoge od njih sama poljopri
vredna delatnost uopte ne zanima, ve kupuju preduzea
kako bi prali novac1 ili se bavili zemljinom pekulacijom.
Na sve ovo nadovezuju se i drugi problemi poput Spora
zuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom,
liberalizacije trita koja je dovela do dampinga cena proiz
voda domaih poljoprivrednika, uslova ulanjenja u Svet
sku trgovinsku organizaciju, korporativnog lobiranja za
distribuciju genetski modifikovanih proizvoda, privatizaci
je prirodnih resursa i, naravno, sve izraenijih klimatskih
promena koje ine nunim ekoloki svesniji nain proiz
vodnje.
U ovom tekstu najpre emo opisati poljoprivrednu
politiku iz jedne istorijske perspektive, bez koje bi svaki
opis sadanje situacije bio nedovoljno jasan i bez koje ne
bismo ni mogli dati precizan odgovor na pitanje kako smo
1

Najpoznatiji je sluaj narko kartela Darka aria. Protiv aria i jo osam osoba
podignuta je 2010. godine optunica zbog pranja vie od 20 miliona evra od pro
daje kokaina. Novac steen trgovinom narkoticima uloen je u kupovinu poljopri
vrednih preduzea i hotela u Vojvodini.

511

dospeli u ovakvu situaciju. Nadamo se da emo iz istorij

skih lekcija moi da izvuemo pouke o moguim reenji
ma dananjih problema. U zavrnim poglavljima ovog
teksta govoriemo o sadanjim problemima u poljoprivre
di, koji su neraskidivo povezani sa aktuelnom dravnom
politikom, optim smerom kojim se nae drutvo kree, ali
i sa uticajem globalnih finansijskih institucija i krupnih
meunarodnih aktera (kao spoljnih faktora koji odreu
ju uslove integracije u globalni kapitalistiki poredak). U
celini uzev, dananji problemi u poljoprivredi posledica su
neoliberalne dravne politike i njenih ideolokih osnova,
kao i odreenih drutveno-istorijskih okolnosti stoga je i
za njihovo reavanje neophodna drugaija politika volja i
mo da se ta promena sprovede.
2.  Prva Jugoslavija i ukidanje ostataka feudalnih
odnosa agrarnom reformom
Agrarna reforma u Prvoj Jugoslaviji, odnosno Kra
ljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS)2 sprovedena je pod
pritiskom narodnih borbi za poboljanjem ivotnih uslo
va. U krajevima novonastale drave u kojima je jo opsta
jao feudalni poredak, posebno u BiH, seljaci su odmah
po zavretku Prvog svetskog rata oterali vlasnike krup
nih poseda (age i begove), zauzeli zemlju i odbijali plaati
feudalnu rentu i druge feudalne obaveze. Takve seljake
samostalne akcije, kao i glad koja je zavladala u pasivnim
krajevima, uinili su nunom sprovoenje agrarne refor
2

U Kraljevini SHS 1921. godine od poljoprivrede je ivelo 80% a deset godina

kasnije 77% ukupnog stanovnitva. Vidi vie u: Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna
proizvodnja u Kraljevini Jugoslaviji (1919-1940. godine). Beograd: Zavod za ud
benike i nastavna sredstva. str. 17.

512

me na dravnom nivou kako bi se umirilo nezadovoljstvo i

nemiri stanovnitva.3 Pravno regulisanje agrarne reforme
u Kraljevini SHS formalno je inicirano Proglasom regenta
Aleksandra Karaorevia 6. januara 1919. godine4 i Pret
hodnim odredbama za pripremu agrarne reforme5 koje je vla
da Kraljevine SHS usvojila 27. februara 1919. godine.
Nastankom Kraljevine SHS dolo je do spajanja
oblasti razliitog istorijskog i privrednog razvitka u jednu
dravu,6 u jedinstveno trino podruje. Samim tim, agrar
na reforma, sprovedena odmah po okonanju rata, zadrla
je na razliite naine u raznovrsne postojee ekonomskoprivredne oblike. Najvanija posledica tadanje agrarne
reforme, iz perspektive ekonomsko-istorijskog razvitka, je
likvidacija preostalih feudalnih odnosa, nasleenih iz vie
vekovne turske vladavine, u Bosni i Hercegovini, Makedo

Iako je ovo nezadovoljstvo glavni uzrok posezanja za agrarnom reformom koja bi

poboljala ekonomski poloaj stanovnitva, drava je u narednom periodu donela
i odredbu kojom se zabranjuje nasilno zauzimanje zemlje koja je bila u vlasnitvu
veleposednika, pod pretnjom liavanja prava na dobijanje otete zemlje. Ta odred
ba doneta je usled elje vlasti za komprom
isom sa bivim feudalcima i krupnim
vlasnicima poseda (...) Pitanje zemlje aga i begova postalo je predmet pogaanja
i politikih ustupaka izmeu vlasnika bivih feudalaca, s jedne strane, i pred
stavnika vlasti kojima su trebali glasovi, s druge strane (Lazi, 1999: 11).

Slubene novine Kraljevstva SHS, br. 2, 28. januar 1919. Navedeno prema: Malo
vi, Gojko. 2006. Ustanove agrarne reforme Kraljevine Jugoslavije 1919-1941. u:
asopis Arhiv godina VII, broj . Beograd: Arhiv Srbije i Crne Gore, Beograd.
str. 9.

Slubene novine Kraljevstva SHS, 27. februar 1919. Navedeno prema: Malovi,
2006: 9.

Takva razliitost privrednog razvitka ovih oblasti pre svega je uzrokovana njiho
vom dugom potinjenou razliitim imperijama i ivotom pod stranim ekonom
skim, kulturnim i politikim uticajima, ali i nejednakim prirodnim uslovima i prirod
nim bogatstvima tih podruja.

513

niji i Kosovu i Metohiji,7 ukidanje kolonatskog odnosa u

Istri i Dalmaciji, ukidanje aristokratskih veleposeda koji
su se prostirali od Banata do Slovenije, i ukidanje stranog
vlasnitva nad zemljom. Ukidanjem i zabranom kmetov
skih odnosa na teritoriji Bosne i Hercegovine, Makedo
nije i Kosova i Metohije, dotadanji kmetovi proglaeni
su slobodnim vlasnicima zemlje, a dotadanjim vlasnici
ma (agama) novonastala kraljevina propisala je novanu
odtetu, na tetu samih kmetova koji su morali da snose
deo te naknade.8 Bez novane naknade oduzeti su posedi
habsburke dinastije, lanova habsburke carske porodice,
dinastija neprijateljskih zemalja () i posedi koji su dari
vani tuincima za usluge uinjene habsburgovcima.9
Zemlja oduzeta velikoposednicima data je bezemlja
ima seljacima koji do tada uopte nisu imali zemlju u
svom vlasnitvu i onima koji su je imali u zanemarljivom
obimu. Dodeljeno im je onoliko zemlje koliko mogu sami
sa svojom porodicom obraivati.10 Prvenstvo kod ove ras
podele zemlje imali su invalidi, udovice i siroad ratnika,
vojnici i dobrovoljci, koji su se borili za ujedinjenje Srba,
7

U krajevima koji su bili pod vlau Austro-Ugarske kmetstvo je ukinuto 1848.

godine dok u krajevima koji su bili pod vlau Turske taj proces se odvijao u peri
odu od 1804. do 1919. godine. U samoj Srbiji likvidiranje feudalnog sistema bilo
je deo ire borbe za osloboenje od turske vladavine u prvoj polovini 19. veka i taj
sistem je sve vie gubio na snazi u periodu samostalne i nezavisne Srbije.

U literaturi se moe nai podatak da su 46 krupnih begovskih zemljoposjed

nikih porodica () u svojim rukama drale veinu zemljita u BiH. Vidi vie u:
Kamberovi, Husnija. 2003. Begovski zemljini posjedi u Bosni i Hercegovini od
1878. do 1918. godine. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. str 38.

Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme, Slubene novine Kraljevstva

SHS, 27. februar 1919.

10

Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme, Slubene novine Kraljevstva

SHS, 27. februar 1919.

514

Hrvata i Slovenaca.11 Ovom agrarnom reformom podelje

no je oko 1.700.000 hektara zemlje. Zemljini maksimum
je najpre utvren na 100-500 jutara, a zatim povean na
174-869 jutara, s tim to su crkve i banke zadrale vlasni
tvo nad zemljom iznad zemljinog maksimuma. Granine
oblasti u Vojvodini, Slavoniji, Makedoniji, Kosovu i Meto
hiji, kolonizovane su preteno srpskim stanovnitvom, iz
redova ratnih dobrovoljaca i seljatva iz siromanih kraje
va, kojima su dodeljene parcele od 3 do 5 hektara u znak
dravnog i narodnog priznanja.
Ipak, dometi ove agrarne reforme bili su ogranieni
usled zavisnosti od pogaanja s vlasnicima poseda, aga
ma, begovima i predstavnicima muslimanske stranke i
bogatije bosanske klase (Lazi, 1999: 11). Jo u Proglasu
regenta Aleksandra Karaorevia uoava se tenja za
kompromisom sa krupnim veleposednicima, u kojem se
kae: zemlja e se podeliti meu siromane zemljoradni
ke pravinom nadoknadom dosadanjim vlasnicima nje
nim (asopis Politika, 1919: 1). Novano obeteenje za
oduzetu zemlju tetilo je stanovnitvu koje ga je isplaivalo
putem uveanih poreza i drugih dabina. Kasniji sporazu
mi, radi pridobijanja podrke za usvajanje Vidovdanskog
ustava, izmeu Radikalne stranke i Jugoslovenske musli
manske organizacije, koja je predstavljala interese aga i
begova, dodatno su ograniavali sprovoenje agrarne refor
me.12 Takoe, usled korumpiranosti vladajuih politikih
stranaka raspodelom zemlje se pekulisalo kako bi se pri
11

Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme, Slubene novine Kraljevstva

SHS, 27. februar 1919.

12

Vidi vie u: Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna proizvodnja u Kraljevini Jugoslaviji

(1919-1940. godine). Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. str. 46.

515

dobili glasovi seoskih biraa.13 Ovom agrarnom reformom

smanjeni su i veliki kapitalistiki posedi u Hrvatskoj, Slo
veniji i Vojvodini ali nisu ukinuti; na tom planu reforma
niti je uspela, niti je do kraja izvedena (Lazi, 1999: 43).
Agrarni karakter naturalne i polunaturalne privre
de bez krupne akumulacije kapitala i agrarna zaostalost
oblasti u kojima je dominirao feudalni sistem uzrokovali
su okasneli kapitalistiki razvoj Jugoslavije. Jedino je u
vojvoansko-slavonskim oblastima agrarni karakter bio
ekspanzivno-kapitalistiko-poduzetniki i spekulantski
i ulazio je u trgovinu na veliko, u industriju i finansije kao
finansijski kapital (Mirkovi, 1999: 15). Zapadni i severo
zapadni krajevi Jugoslavije, u sastavu kapitalistike eko
nomije Austro-Ugarske, imali su razvijeniju kapitalistiku
privredu, koja je bila podreena interesima koncentraci
je kapitala u Austriji i Maarskoj (Mirkovi, 1999: 15). U
samoj Srbiji nije bilo feudalnog ni kapitalistikog poseda
vojvoansko-slavonskog tipa, a naturalni karakter seoske
privrede, skoro bez trinih vikova, nije obezbeivao sna
niju akumulaciju kapitala. Tek zapoeti privredni razvoj
razoren je u toku Prvog svetskog rata.14
Kako je industrija u Kraljevini SHS bila nerazvije
na i u nemogunosti da apsorbuje viak seoske radne sna
ge preko 80% stanovnitva, a u nekim oblastima i do 90%,

13

Vidi vie u: Vuo, Nikola. 1958. Poljoprivreda Jugoslavije 1919-1941. Beograd:

Rad. str. 25.

14

Naspram tome, severni krajevi Jugoslavije u toku Prvog svetskog rata nisu bili
pod udarom austro-maarsko-nemake invazije pa su u njima u velikoj meri
sauvani materijalna bogatstva i ljudski ivoti, i, po zavretku rata, mnogo bre su
se oporavili.

516

ivelo je na selu i bavilo se zemljoradnjom.15 Takva agrar

na prenaseljenost uslovila je usitnjavanje zemljinog fon
da. Porodice koje su agrarnom reformom dole u posed
zemljinih parcela ipak su ivele u velikom siromatvu,
posebno usled nemogunosti primene i neposedovanja
savremenih tehnikih sredstava. Ratna destrukcija, inte
resi i sukobi nacionalnih buroazija i njihov uticaj na poli
tiki ivot u Kraljevini, nejednaka posedovna struktura
zemljita,16 kao i ogromna ekonomska i posedovna nejed
nakost izmeu pojedinih podruja i pokrajina,17 uprkos
agrarnoj reformi, uticali su na stalno uveanje seoske bede
i broja bezemljaa, sluga i nadniara, prekomerno zadui
vanje stanovnitva za kupovinu hrane i zemlje, i masovnu
ekonomsku migraciju i emigraciju stanovnitva. Seosko
stanovnitvo Bosne i Hercegovine i Crne Gore nije imalo
skoro nikakvih mogunosti da vrati dug jer veina doma

15

Blizu pet miliona ljudi bilo je zaposleno u poljoprivredi i stoarstvu, a u ostalim

granama svega oko milion ljudi. Vidi vie u: Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna
proizvodnja u Kraljevini Jugoslaviji (1919-1940. godine). Beograd: Zavod za ud
benike i nastavna sredstva. str. 9.

16

Na posedima od 0.5 do 10 hektara ivelo je i od poljoprivrede se izdravalo

88,4% svih gazdinstava ili 90% ukupnog stanovnitva. Na drugoj strani bilo je
11% krupnih vlasnika koji su inili 10% stanovnitva iji su posedi bili vei od 20
hektara. Vidi vie u: Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna proizvodnja u Kraljevini
Jugoslaviji (1919-1940. godine). Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sred
stva. str. 10.

17

Dok su u Mariborskoj i Ljubljanskoj oblasti u upotrebi bila najsavremenija sredstva

za obradu zemlje, u Crnoj Gori, Hercegovini, zapadnoj Srbiji, delovima Makedo
nije, Kosova i dr., masovno su se primenjivala najprimitivnija sredstva za obradu
zemlje. Samim tim razlika u prinosu penice i kukuruza izmeu ovih oblasti izno
sila je preko deset do dvanaest metrikih centi po hektaru. Vidi vie u: Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna proizvodnja u Kraljevini Jugoslaviji (1919-1940. godine).
Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. str. 10.

517

instava nije imala prihoda ni od stoke ni od zemlje (Lazi,

1999: 9).
Agrarnom reformom, usled svih tih spoljnih okolno
sti, nisu ukinute klasne razlike na selu, niti je ogranieno
stalno irenje poseda najkrupnijih vlasnika zemlje iji su
posedi, izrazito kapitalistikog karaktera, zahvatali povri
nu od preko 20 hektara. Broj krupnih poseda se u periodu
od 1921. do 1931. godine uveao za 13,5% i u itavoj Jugosla
viji 1931. godine bilo ih je 1.766.600. Vlasnika poseda preko
100 hektara bilo je 1.801, to je inilo 1% od broja vlasnika
poseda, ali su njihovi posedi zauzimali oko 692.200 hekta
ra, odnosno 6,43% ukupnog zemljinog fonda. Svega 11,6%
gazdinstava, odnosno 10% najbogatijeg stanovnitva, pose
dovalo je 45% ukupnog zemljinog fonda, to ini 4.791.600
hektara. Ukupni prihodi ostvareni na veleposednikim
posedima bili su njihovo iskljuivo vlasnitvo i nisu dopri
nosili podizanju opteg drutvenog standarda Nasuprot
tome, gazdinstva od 1 do 10 hektara su bila najbrojnija i
inila su 88,4% svih poljoprivrednih gazdinstava. Na njima
je ivelo oko 90% svih stanovnika sela koji su posedova
li oko 55% ukupnog zemljinog fonda, odnosno 5.854.400
hektara. Gazdinstava veliine od 0,01 do 2 hektara, iji vla
snici nisu mogli da se izdravaju prihodima sa svoje zemlje
ve su opstajali kao polunadniari ili poluproleteri, bilo je
672.800 (Lazi, 1999: 24).
Klasne razlike na selu, posebno oliene u nedovoljnoj
zemljinoj povrini u vlasnitvu siromanih seljaka, dovo
dile su do njihove sve vee zaduenosti kod krupnih seo
skih gazda, privatnih kreditora (lihvara) i drave.18 Nezado
18

1930-ih godina bilo je zadueno vie od jedne treine seoskih gazdinstava ili 41%
ukupnog broja stanovnika. Prema popisu Privilegovane agrarne banke 1931.

518

voljstvo izazvano ovakvim stepenom siromatva prinudilo

je dravu na donoenje Zakona o zatiti zemljoradnika u
aprilu 1932. godine, kojim je obustavljena prodaja imovi
ne dunika radi naplate dugova, a zelenake kamate sve
dene na 10% . Godine 1936. usvojena je Uredba o likvidaciji
zemljoradnikih dugova kojom su sva potraivanja pove
rilaca preuzeta od strane Privilegovane agrarne banke,
sa rokom otplate od dvanaest godina, dok je drava ova
sredstva nadoknaivala optim poveanjem poreza. Ipak,
ova mera je najvie koristila krupnim poveriocima koji su
svoja potraivanja mogli odmah da naplate, dok su dugo
vanja seljaka kod trgovaca ostala vezana za rok otplate od
dvanaest godina, a dugovanja privatnicima prepolovljena.
Ovakvo prividno reavanje problema seoskih dugova samo
je dalo mogunost privatnim bankarima i drugim vlasnici
ma kapitala da pekuliu (Lazi, 1999: 42).
Pred sam poetak Drugog svetskog rata, izmenom
Zakona o finansiranju sabotirani su prethodni zakoni o
agrarnoj reformi odredbom da zemlje dodeljene seljaci
ma za koje nije plaena odteta njihovim bivim vlasnici
ma imaju se vratiti (Lazi, 1999: 11). Reavanje problema u
poljoprivredi zahtevalo je radikalnije mere agrarne refor
me, kao i njeno dosledno sprovoenje, neometano interesi
ma nacionalnih buroazija i krupnih veleposednika, koje
oni ostvaruju uticajem na dravnu vlast.

godine bilo je zadueno 709.525 seoskih domainstava ili oko 4.364.293 seoska
stanovnika, dugom koji je iznosio 6.982.700.000 dinara. Najveu masu kapitala
dugovali su stanovnici Savske banovine a najvei broj zaduenih domainstava
imala je Dunavska banovina. Vidi vie u: Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna proiz
vodnja u Kraljevini Jugoslaviji (1919-1940. godine). Beograd: Zavod za udbenike
i nastavna sredstva. str. 10.

519

Stvaranjem SHS dovreno je ukidanje feudalnih

oblika zavisnosti u pojedinim oblastima zemlje, to je prvi
korak ka oslobaanju rada i formiranju trita radne sna
ge, koje odgovara interesima buroazije. Vladajua elita je
taj proces usporavala, vezivanjem seljatva za zemlju, ali
samo privremeno, kako bi stabilizovala svoju krhku legi
timaciju. Meutim, osnovna tendencija je bila jasna tre
balo je stvoriti preduslove za kapitalistiku eksploataciju
zemlje. Naravno, usled specifine pozicije SHS, ona nije
mogla dosledno i pravolinijski da sledi zapadnoevropski
model, niti je bilo dovoljno vremena, usled zakasnelog pri
kljuivanja svetskom kapitalistikom sistemu i neophod
nosti usaglaavanja razliitih teritorija i ekonomsko-prav
nih regulativa, da se osnovne tendencije ispolje.
3. Druga Jugoslavija i stvaranje socijalistikog
drutvenog poljoprivrednog sektora
Dolaskom na vlast po zavretku Drugog svetskog
rata, Komunistika partija Jugoslavije je na selu sprovo
dila program ukidanja kapitalistikih odnosa i soci
jalistikog preobraaja sela. Taj program se sastojao od
radikalne agrarne reforme odreivanja zemljinog mak
simuma koji mogu posedovati individualni poljoprivredni
proizvoai; oduzimanja zemlje predratnim veleposedni
cima, licima nemake narodnosti, osuenicima za kolabo
racionizam tokom rata; i kolonizacije, odnosno, naseljava
nja plodnih predela stanovnicima koji su do tada prebivali
u siromanim, neplodnim seoskim oblastima. U pogledu
organizacije poljoprivredne proizvodnje radilo se u poet
ku o preslikavanju reformi koje su ve sprovoene u Rusiji

520

po dolasku boljevika na vlast sprovoena je kolektiviza

cija i stvarane su zadruge kolhoznog tipa.19 Poto se taj pro
jekat zavrio neuspehom to su priznali i sami njegovi
protagonisti nakon privrednih reformi 1953. godine pro
izvodnja se sve vie bazira na trinim osnovama, redukuje
se administrativna kontrola nad donoenjem proizvodnih
odluka i podstie rast produktivnosti putem modernizaci
je poljoprivredne tehnike, industrijalizacije, tehnokratiza
cije i profesionalizacije, novanog podsticanja zaposlenih
koji vie doprinose produktivnosti i zaradi, i orijentacije ka
monokulturnoj proizvodnji20 kako bi se plasman na trite
usmerio ka izvozu u inostranstvo. U tom periodu ide se ka
ukrupnjavanju zemljita u drutvenom vlasnitvu i stvara
nju poljoprivredno-industrijskih kombinata, koji industri
jalizacijom poljoprivredne delatnosti i integrisanjem pri
marne poljoprivredne proizvodnje i preduzea za preradu
poljoprivrednih proizvoda, treba da dovedu do to vee pro
duktivnosti na to manjim povrinama, do irenja dru
tvenog (socijalistikog) sektora u poljoprivredi i to vee
kooperacije individualnih poljoprivrednih proizvoaa i
drutvenog sektora (zadruga i poljoprivredno-industrij
skih kombinata). Politika samoupravljanja u preduzeima
zvanino je vaila i u poljoprivrednom sektoru.
Privrednom reformom iz 1953. godine najpre je u
poljoprivredi naputen model kolektivizacije Sovjetskog

19

Kolhozi su kolektivna poljoprivredna imanja formirana u Sovjetskom Savezu nakon revolucije 1917. godine, u kojem je zemljite bilo u dravnom vlasnitvu, a
proizvodna sredstva u vlasnitvu kolhoza.

20

Uzgoj samo jedne vrste poljoprivrednog proizvoda.

521

tipa21 (rasformirane su neuspene seljake zadruge koje je

formirala drava nakon Drugog svetskog rata) pa je SFRJ,
uz Poljsku, jedina socijalistika zemlja u kojoj su privatna
gazdinstva posedovala oko 85% ukupnog zemljita (Mar
kovi, 1979: 88) nasuprot veini socijalistikih zemalja u
kojima je izvrena potpuna kolektivizacija u poljoprivredi
pa se preko 95% ukupne povrine zemljita nalazilo u raznim oblicima kolektivnih gazdinstva.22 Odustajanjem od
kolektivizacije Sovjetskog tipa i dozvoljavanjem paralelnog
postojanja i drutvenog i privatnog gazdinstva, FNR a zatim i SFR Jugoslavija, okarakterisane su kao prva jeres
u agrarnoj politici socijalistikih zemalja (Bergman, 1979:
167-196, prema Zaki, 1999: 18). Ipak, krajnji cilj rukovod
stva KPJ jeste na koncu bio stvaranje krupnih gazdinstava
u drutvenom, socijalistikom sektoru i ukidanje privatne
svojine (Kardelj, 1983: 518), odnosno likvidacija indivi
dualnog sektora poljoprivrede (Zaki, 1999: 17). Zvanini
plan rukovodstva bio je da individualno gazdinstvo preko
kooperacije sa drutvenim sektorom prevede u socija
listiki sektor poljoprivrede (Zaki, 1999: 18) i postepeno
ukine.
Zvanina poljoprivredna politika tog perioda izrae
na je u sledeim reima Edvarda Kardelja, lana predsed
nitva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije:
Cilj nae socijalistike politike na selu je jedan i neizme
21

Svaka socijalistika zemlja pristupila je razliitim metodama socijalistikog preo

braaja poljoprivrede, ali je veina, po ugledu na Sovjetski Savez, izabrala kolek
tivizaciju kao metod socijalistikog preobraaja (Markovi, 1979: 12).

22

U svim socijalistikim zemljama u vreme revolucije, u privredi [je] dominiralo

seljatvo i sitnosopstvenika struktura u poljoprivredi. Izuzev ehoslovake i DR
Nemake svuda je preko 70% ukupnog stanovnitva inilo seljatvo (Markovi,
1979: 12).

522

njiv: rekonstrukcija poljoprivrede u pravcu stvaranja krup

nih socijalistikih, proizvodnih jedinica, sposobnih da
organizuju na bazi savremene tehnike i naunih dostig
nua drutveni proces rada, uz postepeno podrutvljavanje
zemlje. Samo tim putem je mogue iskustva u svetu to
svakodnevno potvruju unaprediti poljoprivrednu proiz
vodnju i poboljati ivotne uslove radnih ljudi. I samo tim
putem mogue je definitivno osloboditi i veliku veinu naeg seoskog stanovnitva siromatva i zaostalosti i otvoriti
mu perspektivu kulturnog ivota, koji se vie nee bitno
razlikovati od gradskog (Kardelj, 1958: 18).
3.1. Agrarna reforma iz 1945. godine
Agrarnom reformom, pre svega oduzimanjem
zemljita veleposednicima, nakon Drugog svetskog rata,
omogueno je stvaranje zemljinog fonda iz kojeg je zemlja
dodeljivana bezemljaima (seljacima koji nisu imali nika
kve obradive povrine za rad) i kolonizatorima (metanima
koje su doselili iz neplodnih, siromanih krajeva u plodnu
ravnicu). Zemljite iz ovog fonda korieno je i za irenje
drutvenog sektora u poljoprivrednoj proizvodnji ime je
bio realizovan glavni cilj socijalistiki preobraaj sela.
Tri meseca po zavretku ratnih sukoba, 23. avgusta
1945. godine, u Privremenoj narodnoj skuptini usvojen je
Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Tadanja agrarna
reforma zvanino je bila zasnovana na principu zemlja
pripada onima koji je obrauju i imala je za cilj: da likvidi
ra ostatke feudalnih i onemogui razvijanje kapitalistikih
odnosa na selu; da svede na drutveno prihvatljivu granicu
pravo na to da zemlju poseduju lica i institucije koji se ne
bave poljoprivredom; da se zemlja dodeli seljacima bez ze-

523

mlje i onima sa malo zemlje23 i; da se stvori zemljini fond

potreban za organizovanje krupnih drutvenih gazdinsta
va (Bajalica, 1958: 29). Ovom prvom reformom, odmah po
zavretku Drugog svetskog rata, zemljini maksimum je
postavljen na 25 do 35 hektara; on e biti smanjen na 10
hektara ve 1953. godine donoenjem novog zakona.
Zemljini fond agrarne reforme i kolonizacije u dru
goj Jugoslaviji bio je sainjen od zemljine imovine oduze
te od lica nemake narodnosti (povrine od oko 637.939 ha,
to je inilo 38,73% ukupne povrine ovog fonda), podra
vljenih velikih zemljinih poseda u privatnom vlasnitvu
(ukupne povrine od 246.929 ha, odnosno 14,99% ukupne
povrine fonda), eksproprisanih crkvenih i manastirskih
poseda (172.022 ha),24 133.106 ha eksproprisanih nezemljo
radnikih poseda, 124.031 ha eksproprisanih povrina 8.774
zemljoradnika poseda ija je povrina nadilazila zemljini
maksimum (samo u Vojvodini je bilo 5.695 ovakvih pose
da dok u ostalim jugoslovenskim zemljama 3.079), 98.471
ha konfiskovanih sudskim presudama (u Vojvodini je bilo
najvie takvih konfiskovanih poseda 3.860, u Hrvatskoj
2.439, Bosni i Hercegovini 1.960 poseda, dok u Srbiji
samo 35), 89.232 hektara koji su pripadali bankama i pred

23

Ukupno, zemlju je dobilo 316.000 siromanih seljaka i bezemljaa. Vidi vie u:

Markovi, Petar. 1979. Koncentracija i centralizacija u savremenom razvoju poljo
privrede. Gornji Milanovac: Kulturni centar. str. 150.

24

Eksproprisana je sva zemlja preko 10 hektara u posedu crkava, manastira i dru

gih verskih institucija, izuzimajui samo verske ustanove od istorijske vanosti
kojima je ostavljeno do 30 hektara obradive zemlje i do 30 hektara ume (Bajali
ca, 1958: 30).

524

uzeima (ovi eksproprisani posedi nalazili su se najvie u

Hrvatskoj 55.672 ha, odnosno 61.72% ovakvih poseda).25
Republika
Srbija sa Kosovom
Vojvodina
Hrvatska
Bosna i Hercegovina
Slovenija
Makedonija
Crna Gora
Ukupno

Ukupna povrina (u ha)

64.017
668.412

Udeo (u %)
3,89
40,58

390.510

23,90

110.512
305.983
97.396
10.475
1.647.305

6,91
18,77
5,94
0,01
100

Tabela 3.1.1: Zemljini fond agrarne reforme i kolonizacije rasporeen po

pojedinim jugoslovenskim repoblikama
(Gaea, 1995: 193)26

Od oko 1.560.000 hektara zemljita, koliko je dobive

no sprovoenjem agrarne reforme 797.000 ha je razdeljeno
siromanim seljacima i bezemljaima, a ostalih 779.000 ha
posluilo je za formiranje dravnog sektora u poljoprivredi,
dravnih poljoprivrednih dobara koja su zajedno sa zadru
gama odigrala krupnu ulogu u razvoju ukupne poljoprivre
25

Eksproprijacijama na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji u zemljini

fond ule su zemlje velikih privatnih poseda, banaka i preduzea, crkava i mana
stira, zemljoradnikih poseda preko maksimuma i nezemljoradnikih poseda
765.320 ha (46,45%), dok je konfiskacijama nemakih poseda, poseda kola
boracion
ista i ratnih zloinaca u fond ulo 736.680 ha (44,72%), a 145.305 ha
(8,83%) otpada na zemlje dobivene po raznim osnovama. Vidi vie u: Gaea,
Nikola. 1984. Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1945-1948. Novi Sad:
Matica Srpska. str. 366-377 i Gaea, Nikola. 1995. Radovi iz agrarne istorije i
demografije. Novi Sad: Matica Srpska. str. 192.

26

Fond Vojvodine prikazujemo izdvojeno iz sastava Srbije, s obzirom na to da zau

zima 40,58% jugoslovenskog fonda

525

de i njenom socijalistikom preobraaju (Markovi, 1979:

149).
3.2. Agrarna reforma iz 1953. godine
dodatno smanjenje zemljinog maksimuma
Nakon administrativno-etatistikog perioda u kojem je uspostavljena puna kontrola nad privrednim ivo
tom, dolazi do privredne reforme kojom se omoguava
slobodnije dejstvo trita u oblasti poljoprivrede, reduku
ju se ekonomske povlastice i monopolski poloaj zadruga
nad odreenim delatnostima (kao na primer nad otkupom
poljoprivrednih proizvoda), cene se formiraju slobodno,
uvozi se bez carinske zatite, a izvozi bez stimulacija.
Usvajanjem Zakona o poljoprivrednom zemljinom
fondu optenarodne imovine 1953. godine, sprovedena je
druga agrarna reforma nakon Drugog svetskog rata kojom je agrarni maksimum individualnih poljoprivred
nih gazdinstava sputen sa 25 na 10 hektara, a preostalo
zemljite dodeljeno poljoprivrednim preduzeima. Ovom
agrarnom reformom drutvena gazdinstva su dobila novih
275.000 hektara obradive zemlje (Petkovi, 1958: 54),27 ime
je povean drutveni, socijalistiki sektor u poljoprivredi.
Time su stvoreni dalji uslovi za ukrupnjavanje zemljinih
poseda u drutvenom vlasnitvu, ime je stvorena osnova
za industrijalizaciju poljoprivredne delatnosti i nastanak
drutvenih poljoprivredno-industrijskih kombinata, koji
nastaju 1957. godine integrisanjem primarne poljoprivred
ne proizvodnje i preduzea za preradu poljoprivrednih pro
27

Napomena: Petar Markovi umesto 275.000 hektara navodi cifru od 290.000

hektara: Za oko 290.000 hektara koliko je bio viak iznad 10 hektara povean je
drutveni sektor u poljoprivredi (Markovi, 1979: 150).

526

izvoda.28 Intergracija u poljoprivredi i prehrambenoj indu

striji povezuje proizvodnju poljoprivredne robe sa njenim
najveim potroaem29 prehrambenom industrijom, to
dovodi do racionalnije organizacije proizvodnje, odnosno
utede na vremenu, materijalu, transportnim trokovima
ali i do zajednikog planiranja razvoja izmeu proizvoaa
sirovina i preraivaa, bolje razmene iskustva izmeu raz
liitih kolektiva i vee saradnje sa naunim institucijama
(Janjetovi, 1958: 74). Obradive povrine najveih poljopri
vredno-industrijskih kombinata u 1966. godini prostiru se
i na preko 20.000 hektara (Janjetovi, 1958: 73).
3.3. Kolektivizacija naspram podrutvljavanja
Poetni neuspeh nekritikog preuzimanja zadru
nog modela kolhoznog tipa kakav je postojao u SSSR-u,
usmerio je rukovodstvo KPJ, koje se bavilo privrednim
reformama, ka veem razvijanju proizvodnih sposobno
sti, modernizaciji proizvodnje i tenji ka trinom uspe
hu a obazrivom irenju socijalistikog sektora kako ne bi
dolo do ugroavanja ekonomskih mogunosti samih pro
izvoaa. Kardelj krajem 1960-ih godina kae da su pret
hodna iskustva pokazala da u naim uslovima nije mogu
klasini metod kolektivizacije sem po cenu tekih eko
28

Integracioni centri stvarali su se najee oko eerana i industrijskih (eksport

nih) klanica. Industrija ulja nije samostalno predstavljala jae gravitacione centre
oko kojih bi se formirali vei poljoprivredno-industrijski kombinati. Ali, zahvaljujui
okolnostima da su neke uljare postojale u rejonima sa razvijenom prehrambenom
industrijom i velikim poljoprivrednim preduzeima, uljare su se izvanredno uklopile
i zaokruile jednu poljoprivredno-industrijsku celinu (kombinati Zrenjanin, Osijek,
Vrbas). Slino je i sa pivarama, skrobarama i mlinovima (Janjetovi, 1958: 74).

29

Rauna se da oko 84 odsto volumena prehrambene industrije direktno zavisi od

poljoprivredne proizvodnje (Janjetovi, 1958: 74).

527

nomskih i politikih poremeaja. Ali iskustva su takoe

pokazala da nije ni potrebno po svaku cenu insistirati na
takvoj kolektivizaciji, jer ona ne predstavlja jedini mogui
metod i put socijalistikog preobraaja sela (Kardelj, 1958:
22). Prema Kardelju, u savremenoj socijalistikoj praksi
prepliu se dve osnovne koncepcije socijalistike izgrad
nje: jedna, koja polazi od stimulativne uloge ekonomskih
odnosa u kojima radi i ivi proizvoa-radnik, i druga koja
polazi od vodee uloge dravne kontrole (Kardelj, 1958:
22). Prva koncepcija napredak socijalizma vidi prvenstve
no u usavravanju dravnog aparata koji treba da upravlja
proizvodnjom i raspodelom, dok je druga usmerena na dalji razvitak i stalno usavravanje novih proizvodnih, odno
sno ekonomskih odnosa u drutvenoj bazi, na usklaivanje
i povezivanje proizvodnih odnosa sa odnosima raspodele,
na pretvaranje takvih ekonomskih odnosa u pokretaku
snagu drutvenog napretka, a samim tim i na postepeno
pretvaranje drave iz sopstvenika u gospodara i slugu ove
ka (Kardelj, 1958: 18). Rukovodstvo KPJ, prema Kardelju,
opredelilo se za ovu drugu koncepciju kako bi obezbedili
stalan uspon proizvodnje i produktivnosti rada, i zbog nje
gove politike celishodnosti; naime, on vie odgovara nepo
srednom materijalnom interesu seljaka (Kardelj, 1958: 21).
Projekat klasinog metoda kolektivizacije i zadru
ga kolhoznog tipa, koji je sprovoen od kraja Drugog svet
skog rata do 1953. godine, doiveo je neuspeh iz brojnih
razloga, ali istiu se proizvodni odnosi koji nisu bili dovolj
no razvijeni da bi takvo zadruno udruivanje uopte bilo
funkcionalno u zadruge su najvie ulazili bezemljai i
siromani poljoprivrednici slabih proizvodnih moguno
sti. Reima samog Josipa Broza Tita:

528

Mi smo nekada administrativnim merama stvarali

radne zadruge i prisiljavali ljude da zajedno rade. Te
zadruge su okupljale mnogo siromaha, bez maina i
drugog alata. Kada smo vidjeli da takve radne zadru
ge nemaju perspektivu, dozvolili smo njihovim la
novima da istupe i rekli smo im da sami proizvode
dok ne budemo imali maine i druge uslove i mogu
nosti za postepeno mijenjanje odnosa na selu (Broz,
1967: 9).
Dok, Kardelj pronalazi i pozitivnu posledicu poetne
kolektivizacije:
Ekonomski uzev, ona nije uspela. Ostaje, meutim,
injenica da su kao rezultat te akcije i mera koje su
bile preduzete u vreme reorganizacije radnih zadru
ga definitivno podseeni koreni kapitalizma na naem selu (Kardelj, 1958: 18).

Pri obrazloenju postepenog podrutvljavanja umesto brze

kolektivizacije zemljita, kako ne bi dolo do odvajanja
seljatva od socijalistikih snaga, pravljeni su i osvrti na
poslednja dva kongresa Prve internacionale Briselski 1868.
godine i Bazelski 1869. godine, na kojima je pokrenuto pita
nje vlasnitva nad zemljom. U rezolucijama ova dva kon
gresa govori se da e se u razvoju proizvodnih snaga stva
rati drutvena nunost da se zemljite pretvori u zajedniku,
drutvenu svojinu. Ali isto tako se ukazuje na razliite pute
ve i metode pretvaranja zemljita u drutvenu svojinu zavi
sno od drutveno ekonomskih uslova, ali u svakom sluaju
ne eksproprijacija i nacionalizacija sitnog i srednjeg seljaka
(Markovi, 1979: 90).
Ipak, bez podrutvljavanja osnovnih sredstava za
proizvodnju i zemlje, kako istie Kardelj, Jugoslavija ne bi
sebe mogla ni nazvati socijalistikom zemljom.

529

Stvarna ekonomska snaga socijalizma u oblasti

poljoprivrede ne sastoji se u procentu kolektivizi
rane zemlje, ve prvenstveno u konkretnom udelu
socijalistikog sektora u poljoprivrednoj proizvod
nji uopte, a posebno u veoj produktivnosti rada na
socijalistikom sektoru u poreenju sa privatnim. A
to ne zavisi toliko od veliine povrina podrutvljene
zemlje koliko od svojine, obima i tehnikog karakte
ra osnovnih sredstava za proizvodnju, to jest orua za
rad. Kad ne bi tako bilo, socijalizam bi bio mogu ve
u srednjem veku (Kardelj, 1958: 18).
3.4. Ukrupnjavanje, modernizacija, industrijalizacija,
uvoenje trinih odnosa i marksistiki zakon o
akumulaciji, koncentraciji i centralizaciji kapitala
Po sprovoenju agrarnih reformi, poto je ekspropri
sana zemlja velikoposednika, kako bi se izbegla ozlojee
nost seljaka nalik onoj izazvanoj prinudnim otkupom u prvim godinama posle rata, izabran je princip dobrovoljnosti
saradnje sitnih seljaka sa novostvorenim drutvenim sek
torom, i to saradnje zasnovane na ekonomskom interesu
i trinim principima, posebno nakon privredne reforme
1953 godine.
Ukrupnjavanje proizvodnje u socijalistikim zemlja
ma sprovodilo se putem podrutvljavanja ili kolektivizaci
je, na ta dva potpuno razliita metoda socijalistikog preo
braaja poljoprivrede (Markovi, 1979: 12). Kolektivizacija
poiva na naelu kolektivizacije celokupnog zemljita dok
podrutvljavanje poiva na eksproprijaciji eksproprijato
ra, dok se u odnosu na sitnog posednika podrutvljava

530

nje [sprovodi] u zavisnosti od ekonomskog interesa i orga

nizacije proizvodnje. Podrutvljavanje zahteva () takvo
organizovanje poljoprivrede () da pitanje svojine postaje
sve manje znaajno u procesu privrednog razvoja () ono
trai punu afirmaciju linog rada do te mere da uporedo sa
razvojem privatna svojina na zemljite sama sebe ukida
(Markovi, 1979: 12).
Za Marksa ovaj proces pretvaranja sitne u krupnu
proizvodnju, odnosno koncentracije i centralizacije kapita
la, predstavlja osnovnu zakonitost procesa razvoja privrede
i proizvodnih snaga, njihov normalan i neminovan tok koji
tee uporedo sa privrednim i drutvenim razvojem. Marks
opti zakon kapitalistike akumulacije ralanjuje na kon
centraciju kao prvu fazu u razvoju proizvodnih snaga i cen
tralizaciju kao dalju i viu fazu. U tom se procesu najpre
raspada naturalna proizvodnja i autarhija u poljoprivredi
i razvija robna proizvodnja, najpre sitna, a zatim krupna
proizvodnja (Markovi, 1979: 20). Tek po okonanju pro
cesa koncentracije i kapitalizacije, prema marksistikoj
teoriji, u sledeoj razvojnoj fazi neminovno dolazi do pod
rutvljavanja. Naime, daljim razvojem kapitala, odnosno
njegovom daljom centralizacijom, dolazi do toga da takav
oblik proizvodnje sam sebe negira i raspada se a formira
ju se novi drutveni odnosi na bazi drutvenog vlasnitva,
odnosno eksproprijacije zemljinog vlasnitva (Markovi,
1979: 93).
Kako na selu u Jugoslaviji kapitalistiki odnosi jo
uvek nisu bili razvijeni do te mere da privatno vlasnitvo
seljaka nad zemljom bude u potpunosti zamenjeno vla
snitvom kapitaliste, niti je robna proizvodnja dominirala
nad naturalnom, nakon ukidanja kapitalistikih odnosa

531

i neuspeha kolektivizacijskog pokuaja, dravni projekat u

poljoprivredi sastojao se u dovravanju akumulacije, kon
centracije i centralizacije kapitala. U neku ruku, u sluaju
FNRJ i zatim SFRJ, drava je bila ta koja je preuz ela na
sebe dovravanje tog kapitalistikog procesa uz istovreme
ni postepen prelazak ka sledeoj, socijalistikoj fazi dru
tvenog razvitka. Naime, razvitak krupne robne proizvod
nje, prema marksistikoj teoriji, preduslov je za prelazak u
viu drutveno-ekonomsku formaciju, odnosno iz kapitali
zma u socijalizam.30 Eksproprijaciju zemljinog vlasni
tva Marks predvia imajui u vidu takve sluajeve kada je
kapitalizam do dolaska radnike klase na vlast, ve dosti
gao visok stepen razvitka, odnosno kada je kapitalizam u
najveoj meri osvojio poljoprivredu i u njoj vladaju kapita
listiki odnosi. K. Marks nije, meutim, obraivao puteve i
naine likvidacije sitne robne proizvodnje u uslovima kada
radnika klasa zauzima vlast, a u poljoprivredi preovlada

30

Mi smo polazili od injenice da je robna proizvodnja u poetnim fazama soci

jalistikog razvitka neophodna, jer ona ne moe nastati na osnovu bilo kakvog
dekreta, makar to bila i snaga revolucije, nego samo takvim razvitkom proizvod
nih snaga koji e robnoj proizvodnji moi dati novi kvalitet. Drugim reima, treba
da bude toliko robe i uz takvu visoku produktivnost rada da ponuda i potranja
i sama cena gube svoj drutveno-ekonomski, pa ak i praktini smisao. Poli
smo, dakle, od injenice da robni karakter proizvodnje moe postepeno nastajati
samo na bazi rastue produktivnosti rada i obilja proizvoda, kojim e biti omo
guena sve slobodnija distribucija prema potrebama pojedinaca, a da njega ne
mogu ukinuti niti dravni dekreti niti problematine proklamacije pragmatistikih
ekonomskih teoretiara da sistem dravno-administrativne distribucije ukida rob
ni karakter proizvodnje. Zato smo se orijentisali na to bolju organizaciju robne
proizvodnje i na to bolju organizaciju slobodnog, socijalistikog trita, uz odgo
varajuu drutvenu kontrolu koju nameu konkretne potrebe. to bude vie pro
duktivnosti rada i vei obim proizvodnje, to e trite biti sve slobodnije u smislu
distribucije, i sve manje slobodno u smislu njegovog uticaja na ekonomske i
drutvene odnose (Kardelj, 1958: 24).

532

va sitno gazdinstvo i sitno-robna proizvodnja (Markovi,

1979: 94).
Za razliku od zanatstva i industrije31 koji proizvode
za trite, poljoprivrednici u Jugoslaviji, godinama jo nakon Drugog svetskog rata, primarno su proizvodili za svoje
potrebe, pa je stoga na selu inicijalno umesto robne proiz
vodnje bio prisutan vid naturalne proizvodnje. Dakle, kako
kapitalistiki odnosi nisu bili razvijeni do te mere da na
selu postoji krupna robna proizvodnja, posleratna socijali
stika drava je najpre trebalo da dovri taj proces. Narav
no, takvo delovanje drave nije bilo uslovljeno samo sle
enjem ekonomskih principa marksistike teorije, koja je
bila zvanina dravna ideologija, ve mnogo vie tenjom
za ekonomskom isplativou do koje je trebalo da dovede
ukrupnjavanje i industrijalizacija poljoprivredne proiz
vodnje, modernizacija poljoprivredne tehnike i tehnologi
je, proizvodnja radi izvoza i dravna kontrola nad privre
dom.32
Po Kardelju, ekonomski zaostalije zemlje treba da
podnesu velike rtve da bi stvorile potrebnu proizvod
nu bazu za bri napredak. Sa takvim tekoama i mi smo
sami imali mnogo da se borimo, pa zato veoma dobro raz
31

Industrija se odmah ukljuivala u trite, robno-novane odnose, a borba na

tritu i konkurencija, neprestano su je gonili na vii organski sastav kapitala, viu
produktivnost (Markovi, 1979: 94).

32

Mnogi ekonomisti osporavali su mogunost sprovoenja na selu Marksovog

zakona o akumulaciji, koncentraciji i centralizaciji kapitala i tvrdili da on vai samo
za industriju. Isticane su sledee specifinosti poljoprivrede kao smetnje prodoru
kapitala: a) Organska proizvodnja i nemogua primena maina u obradi zemlje,
uzgoju biljaka i ivotinja; b) Spor obrt kapitala, vezan za prirodne cikluse repro
dukcije; c) Nepodudaranje vremena rada i vremena proizvodnje; d) Velika zavi
snost proizvodnje od prirodnih klimatskih faktora; e) Zakon o opadajuoj plod
nosti zemljita; i dr. (Markovi,1979: 13).

533

umemo i druge zaostalije zemlje na socijalistikom putu

kada su sklone da podrede sve drutvene interese i faktore
zadacima breg razvitka proizvodnih snaga. No, to, ipak,
ne menja ni injenicu da se, na kraju krajeva, zna ta je
drutveno-ekonomska sadrina socijalizma i komunizma
i da nije sve to je nastalo ili nastaje, ili to je zbog specifi
nih prilika moralo da nastane u toj ili drugoj socijalistikoj
zemlji, ujedno i ideal socijalizma ili oblik kroz koji mora da
proe svaka socijalistika zemlja (Kardelj, 1958: 25).
3.5. Zadrugarstvo
Zadru
gar
stvo je nakon Dru
gog svet
skog rata pri
hvaeno kao oblik podrutvljavanja poljoprivredne proiz
vodnje i vaan inilac u socijalistikom preobraaju sela.
Osnovna postavka ovog pristupa bilo je uverenje da se
socijalistika rekonstrukcija poljoprivredne proizvodnje
ne moe ostvariti putem individualne poljoprivredne pro
izvodnje i na usitnjenim seljakim posedima, ve moder
nizacijom i intenzifikacijom poljoprivredne proizvodnje,
unapreenjem i razvojem drutvenog sektora. Zadruga
je najpre sluila kao etatistiko-administrativni privezak
drave za prevoenje seljaka u socijalizam da bi vreme
nom dolazilo do njenog razvoja u specifinu samoupravnu
radnu zajednicu proizvoaa u poljoprivredi, putem deeta
tizacije proizvodnih odnosa, uvoenja ekonomskih kriteri
juma privreivanja i demokratizacije drutveno-politikog
ivota (Keki, 1958: 48).
U periodu od 1949 do 1964. godine dolazi do opadanja
broja poljoprivrednih zadruga usled njihovog ukrupnjava
nja. U 1949. godini bilo ih je 9.060, dok ih je u 1964. godi
ni svega 2.096. Meutim, povrina od 33.000 hektara koju

534

zadruge zauzimaju u 1950. godini poveana je na 895.000

hektara u 1964, broj traktora sa 47 na preko 19.000, a broj
goveda sa 3.177 na preko 119.000 (Keki, 1958: 489). Pove
ava se i vrednost otkupa poljoprivrednih proizvoda indi
vidualnih proizvoaa, koji je iao preko poljoprivrednih
zadruga kao i broj individualnih poljoprivrednih gazdinsta
va koja su obraena drutvenim sredstvima, pa se zadru
ge pokazuju kao najmasovnije i najefikasnije organizacije
za kooperaciju sa individualnim proizvoaima. Godine
1960. gazdinstva veliine preko 500 hektara posedovala
su jedva oko 25% ukupnih zemljinih povrina drutvenih
gazdinstava, a 1970. godine blizu 60% (Markovi, 1979: 152).
Industrijalizacija poljoprivredne proizvodnje uvodi
monokulturnu proizvodnju, odnosno proizvodnju jedne
poljoprivredne kulture na ogromnim zemljinim povri
nama s ciljem proizvodnje to vie iste robe za plasman
na trite i za izvoz, pod parolom odbacivanja proizvod
nog svatarenja33 karakteristinog za mala porodina
gazdinstva koja na taj nain zadovoljavaju veinu sopstve
nih potreba.34 U FNRJ i SFRJ, pak, takva industrijalizacija
33

Kompleksno opremanje zadruge ili poljoprivrednog dobra u ovom smislu, narav

no, ne znai opremanje za svatarsku proizvodnju, nego opremanje odreenog
tehnolokog procesa tehnikom i drugim sredstvima od poetka do kraja, tako
da on moe dati planirani proizvodni rezultat. To znai podizanje poljoprivrede na
nivo industrijske proizvodnje, odnosno da se tehnoloki proces u poljoprivredi sve
vie pribliava egzaktnosti tehnolokog procesa u industriji (Kardelj, 1958: 26).

34

Ovakva industrijalizacija poljoprivrede i monokulturna proizvodnja danas sve vie

nailazi na kritiku od strane udruenja malih farmera, proizvoaa organske, zdra
vije hrane, kao i seljakih i ekolokih pokreta, koji tvrde da je produktivnost malih farmera vea od produktivnosti agrobiznis korporacija, raznovrsnija i ekoloki
bezbednija. Prema izvetaju Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO), mala
poljoprivredna gazdinstva proizvode srazmerno vie svetske hrane po metru kva
dratnom na zemljitu koje koriste, jer uglavnom imaju vei prinos od velikih farmi

535

poljoprivredne proizvodnje bila je sastavni deo ire indu

strijalizacijske politike i imala elemente 1) usmerenja ka
poveanju produktivnosti i privrednog rasta (zaradom od
plasmana na trite i izvoza) (Kardelj, 1958: 28), 2) moder
nizacije (zaostalog naina poljoprivrednog rada) i 3) ire
nja socijalistikog sektora (putem podrutvljavanja poljo
privredne proizvodnje, zemljita i sredstava za rad kroz
zadruge i poljoprivredno-industrijske kombinate).
3.6. Kritika privilegovanja drutvenog sektora na utrb
individualnih malih gazdinstava
Kritike podrutvljavanja poljoprivredne delatnosti
neizbeno se dotiu i ideoloke, marksistike podloge koja
je motivisala dravni poljoprivredni projekat nakon Dru
gog svetskog rata, ali je vano naglasiti da su i same te kri
tike, koje emo ovde predstaviti, bile ideoloke.
Projekat podrutvljavanja je, na primer, predstavljen
kao opsesivna, dogmatska interpretacija marksizma i
zamera mu se preteno favorizovanje drutvenog sektora
preraivake industrije ( megalomanskih preraivakih
kapaciteta u agrosektoru) na utrb sirovinske, primarne
poljoprivredne proizvodnje uopte a posebno na individu
alnim gazdinstvima, to je rezultiralo stvaranjem oaza
moderne poljoprivrede u moru tipine seljake ekonomi
je (Zaki, 1999: 17). Ovom kritikom zamera se, pre svega,
to je individualno gazdinstvo, koje je obezbeivalo sirovin
sku osnovu za razvijajuu prehrambenu industriju ostalo
nerazvijeno i zaostalo, dok je drutveni sektor, odnosno
u istim zemljama i pri istim agro-ekolokim uslovima. Vidi vie na: http://www.
fao.org/news/story/en/item/260535/icode/

536

gigantizam u poljoprivredi, omoguen oslobaanjem

zemljita, podsticanjem masovnog naputanja sela i
zamene profesije poljoprivrednika atraktivnijim urbanim
delatnostima; obezbeivanjem povoljnih dravnih kredita
esto pretvaranih u nepovratne drutvenim gazdinstvima
za otkup zemljita od seljaka. Odliv poljoprivrednog sta
novnitva tekao je tri do etiri puta bre u poreenju sa
zemljama razvijene trine ekonomije. To je stvorilo dvo
struko nepovoljnu situaciju: mnoga sela su devastirana, a
u fabrikama su kreirane mrtve brigade zaposlenih ija
radna mesta nisu usklaena sa principima produktivno
sti rada. Dolo je do masovnog odliva ljudi iz sela i naglog
smanjenja uea poljoprivrednog u ukupnom broju sta
novnitva to je dovelo do znatnog umanjena snaga indivi
dualnog sektora poljoprivrede. (Zaki, 1999: 18-19).
Prema profesorki Zorki Zaki, ije kritike ovde pre
teno navodimo, prevlast drutvenog nad individualnim
(privatnim) sektorom, uveliko je usporilo transformaciju
ne samo agrarnog sektora ve i privrede u celini, koja je
tokom proteklih decenija trebalo da poprimi daleko vie
obeleja razvijenog, industrijskog drutva (Zaki, 1999: 17).
No, nasuprot tome, treba naglasiti da razvijanje dru
tvenog sektora za industrijsku preradu poljoprivrednih
proizvoda svakako nije negativan proces, ali nedovoljna
industrijalizacija porodinih gazdinstava koja su drutve
nom sektoru obezbeivala sirovinsku osnovu jeste. Iako se
uzrok migracija sa sela u grad moe pronai u moderniza
ciji dominantno ruralne zemlje, kakva je Jugoslavija bila
sredinom 20. veka, one su masovnije ukoliko nije dostig
nut odreeni industrijski razvoj porodinog gazdinstva
(Stevanovi, 2008: 292). Samim tim, migracijski trendovi

537

iz sela u gradove mogu se objasniti tekim ivotnim uslovi

ma na selu i neuspehom u izjednaavanju kvaliteta ivota
u selu sa kvalitetom ivota u gradovima. Takve migracije
usled siromatva, kao drutveni problem, posebno dolaze
do izraaja u periodu opteg industrijskog kraha poev od
1990-ih kada industrija nije bila u stanju da apsorbuje viak radne snage dok se istovremeno poveavala povrina
neobraenog zemljita.
4.

Tranzicioni period 1990-2014.

Na osnovu do sada reenog vidimo da su se na naim

prostorima u XX veku desile dve velike svojinske transfor
macije jedna po zavretku Prvog svetskog rata, druga po
zavretku Drugog svetskog rata. Poetkom 1990. godine
zapoeta je jo jedna, poslednja, u ijoj osnovi se nalaze
restitucija i privatizacija, a koja stoji u suprotnosti sa prve
dve, u smislu da ova poslednja, za razliku od prve, ne favo
rizuje male zemljine posede, i u kojoj, za razliku od dru
ge, dolazi do ukidanja drutvene svojine, denacionalizacije
prethodno nacionalizovanih poseda, i privatizacije ukrup
njenih zemljinih poseda do tada u vlasnitvu ili na ras
polaganju (pravo korienja) drutvenih poljoprivrednih
preduzea. Sa ovom poslednjom svojinskom transformaci
jom, najpre se jo 1989. godine ukida zemljini maksimum,
dok poetkom 2000-ih godina u igru ponovo ulazi strani
kapital i strano vlasnitvo nad zemljom a sam proces pri
vatizacije biva skopan sa brojnim finansijskim malverza
cijama, korupcijom, organizovanim kriminalom i zemlji
nim pekulacijama kojima podsticaj daje dravna politika
dirigovana od strane krupnog kapitala, meunarodnih
finansijskih i politikih institucija i korumpirane politi

538

ke elite. Veina privatizovanih poljoprivrednih preduzea

i kombinata zavrava u steaju, a oni najprofitabilniji zavr
avaju u rukama tajkuna koji uspostavljaju monopol nad
tritem i maloprodajnim objektima, istovremeno povea
vajui uticaj na politiki ivot. Ogromne zemljine parce
le kroz privatizaciju poljoprivrednih preduzea prelaze u
privatno vlasnitvo po ceni mnogo nioj od trine (Jeli et
al., 2010: 611). Ta poljoprivredna preduzea u vlasnitvu taj
kuna u proseku poseduju vie od 20.000 hektara zemljita
(Gulan, 2010).
Pored toga, raspadom Jugoslavije dolazi do raspa
da jedinstvenog jugoslovenskog trita pa se meusobna
trgovina novonastalih republika ureuje putem razlii
tih meudravnih sporazuma usmerenih ka liberalizaciji
trita od kojih su za Srbiju najvaniji: 1) CEFTA (The Cen
tral European Free Trade Agreement) sporazum o slobod
noj trgovini izmeu balkanskih drava koji ostaje na snazi
do prijema u lanstvo Evropske Unije, kao i 2) Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju, koji treba da liberalizuje uvoz
proizvoda iz EU u Srbiju.
Ovim sporazumima tei se integraciji u globalnu
privredu i omoguavanju izvoza domaih poljoprivrednih
proizvoda na inostrana trita. S jedne strane, oni Srbiji
omoguavaju da ima trgovinski suficit u trgovini poljopri
vrednim proizvodima ali usled nieg nivoa konkurentno
sti domae proizvodnje, bez nunih dravnih subvencija,
domai proizvoai esto ne mogu da izdre trku sa mnogo
izdanije subvenionisanom inostranom konkurencijom.
Ukidanjem zemljinog maksimuma od 10 hektara
1988. godine otvoren je put ka ukrupnjavanju poljoprivred
nog zemljita u privatnom vlasnitvu, pa posebno u perio

539

du od 2000. godine dolazi, najvie u Vojvodini, do nastanka

poljoprivrednih farmi individualnih proizvoaa krupni
jih i od 100 hektara, namenjenih ekstenzivnoj monokul
turnoj proizvodnji sa tendencijom ka daljem uveanju. Deo
zemljita ovih farmi zadobijen je direktnom kupovinom, a
deo putem rentiranja od sitnih individualnih vlasnika koji
su prestali da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, ali
su zadrale vlasnitvo nad zemljitem (vlasnici zemljinih
parcela se pretenije opredeljuju za rentiranje svog zemlji
ta, umesto na prodaju, jer ono podrazumeva nie trokove
transakcije i nije trajno).35
U Srbiji se takoe poveava povrina neobraenog
poljoprivrednog zemljita, pre svega usled masovne depo
pulacije i deagrarizacije. Na osnovu podataka statistikog
zavoda Srbije, radi se o 200 hiljada neobraenih hektara
(Jeli et al., 2010: 610). Meutim, prema alternativnim pro
cenama, radi se ak o 600 hiljada neobraenih hektara
(Gulan, 2009: 11-15).
Danas poljoprivreda uestvuje u nacionalnom dohot
ku sa vie od 20% (Tomi et al., 2001) dok je u periodu 20082013. godine prosena vrednost uea bruto dodate vred
nosti (BDV) poljoprivrede u ukupnom BDV-u iznosio oko
10%.36 Prema poslednjem popisu stanovnitva, na selu ivi
40,6% ukupnog stanovnitva Srbije. U periodu od 2002. do
2011. ono se, usled migracija, ali i ubrzanog starenja i niske
stope reprodukcije, smanjilo za 311.139 stanovnika (10,9%), i
po prvi put palo ispod 3 miliona. Prema proceni Organiza
35

Vidi vie u: Sektorske analize i investicione strategije za optine Zapadnobakog

okruga. Beograd: SEEDEV DOO. 2013. str. 15.

36

Vidi vie u: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije za period

2014-2020. Slubeni glasnik RS, br. 85/2014. str. 8.

540

cije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija, broj aktiv

nih poljoprivrednika u Srbiji se u periodu od 1992. do 2008.
godine smanjio za skoro polovinu (Zeki et al., 2011: 43).
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine,37 poljo
privreda Srbije je 99,5% zasnovana na porodinim poljopri
vrednim gazdinstvima (Bogdanov et al., 2014: 29), dok 0,5%
ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u posedu prav
nih lica sveukupno koristi oko 16% povrina i njihova pro
sena veliina je oko 210 hektara po gazdinstvu.38 I dalje
preovlauju gazdinstva male i srednje veliine, do 2 hek
tara odnosno 5 hektara (preko 50%), dok gazdinstva preko
50 hektara ine 1% ukupnog broja gazdinstva, ali raspola
u jednom treinom korienog poljoprivrednog zemlji
ta. Gazdinstva ispod 50 hektara su u preko 99% sluajeva
porodina, dok su najvea gazdinstva ee u vlasnitvu
pravnih lica (pravna lica su u vlasnikoj strukturi gazdin
stva preko 50 hektara zastupljena sa oko 11%) (Bogdanov
et al., 2014: 29). Popis iz 2014. nam takoe otkriva da je na
porodinim gazdinstvima angaovano 98,2% poljoprivred
ne radne snage, dok je samo 1,8% zaposleno na gazdinstvi
ma poljoprivrednih pravnih lica (u centralnoj Srbiji manje
od 1%).
U Srbiji ima 628.552 registrovanih porodinih poljo
privrednih gazdinstava sa 1.416.349 angaovanih lica.
U vlasnitvu pravnih lica i preduzetnika nalazi se 3.000
gazdinstava, a na njima je zaposleno 26.279 lica (Bogdanov
et al., 2014: 4). Republika Srbija raspolae sa 5,06 miliona
hektara poljoprivrednog zemljita, od ega se 71% povrina
37

Videti detaljnije na: http://popispoljoprivrede.stat.rs/

38

Vidi vie u: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije za period

2014-2020. Slubeni glasnik RS, br 85/2014. str 10.

541

obrauje (oranice, vinogradi i vonjaci), dok 19% ine livade

i panjaci. Oranice ine 3.3 miliona hektara, odnosno 65%
obradivog zemljita. Po stanovniku, Srbija raspolae sa 0,7
hektara poljoprivrednog, odnosno 0,46 hektara oraninog
zemljita.39
Najuticajniji domai agroekonomisti kao razlog eko
nomske devastacije poljoprivrede Srbije i stalnog smanje
nja dohotka poljoprivrednih proizvoaa, izmeu ostalog,
navode izvlaenje vika vrednosti iz poljoprivrede u korist
tri sledea sektora: industrije (zbog stalnog poveanja cena
agrarnih inputa kao to su mineralno ubrivo, sredstva za
zatitu bilja, energenti, semenski i sadni materijal, poljo
privredna mehanizacija, veterinarski lekovi i usluge), trgo
vine (zbog niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda
ime se stalno smanjuje udeo farmerskog sektora u struk
turi cene kotanja finalnih poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda, kao i zbog visokih mari na poljoprivrednoprehrambene proizvode i neprimereno dugih ugovorenih
rokova i nepotovanja istih za isplatu preuz etih roba) i ban
karstva (koje pod viegodinjim izgovorom poveanog rizi
ka poslovanja u Srbiji propisuje neuporedivo vie kamatne
stope i neprimereno visoke cene drugih prateih bankar
skih usluga). Prema Miladinu evarliu, sve ovo ugroava
opstanak i konkurentnost domae proizvodnje ne samo na
inostranom, ve i na domaem tritu (Tomi et al., 2010).
Stoarstvo je takoe grana poljoprivrede koja je u kri
zi usled privatizacije poljoprivrednih kombinata, klanica i
mlekara, kao i usled gaenja velikog broja zadruga. Krizi
doprinosi i nepovoljna starosna struktura vlasnika gazdin
39

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije za period 2014-2020.

Slubeni glasnik RS, br 85/2014. str. 9.

542

stava, neadekvatna dravna politika, nepovoljni trini

uslovi, kao i nedovoljno korienje obnovljivih izvora ener
gije. U periodu od 1960 do 2012. godine poveao se broj ivi
ne,40 ali se broj goveda i svinja prepolovio; u istom periodu
prepolovio se i broj gazdinstava koja se bave stoarstvom.41
Proces smanjivanja broja gazdinstava koja se bave stoar
stvom odvija se bre od procesa smanjenja ukupnog broja
gazdinstava. U periodu izmeu dva popisa poljoprivrede,
broj poljoprivrednih gazdinstava sa govedarskom proiz
vodnjom se smanjio na jednu etvrtinu, sa 655 na 177 hilja
da gazdinstava, broj goveda je smanjen za polovinu, sa 1,8
na 0,9 miliona grla, ali se poveao prosean broj grla gove
da po gazdinstvu, sa 2,7 na 5,1. U periodu izmeu 2008. i
2012. godine dolo je i do opadanja vrednosti neto izvoza
proizvoda stoarstva; 2008. godine je iznosila 139 miliona
amerikih dolara, a 2012. svega 40 miliona. Usled smanje
nja broja stoke dolo je i do smanjenja obima proizvodnje
veine proizvoda stoarstva, sa izuzetkom proizvodnje
kravljeg mleka. Ipak, stoarstvo je i dalje vodea grana u
strukturi vrednosti poljoprivredne proizvodnje koja dopri
40

ivinarstvo je jedina grana stoarstva koja je imala pozitivnu stopu rasta broja
grla u prethodnoj deceniji. S druge strane, u period
u izmeu dva popisa poljo
privrednog sekora, broj gazdinstava koja se bave uzgojem svinja smanjio se za
57% a ukupan broj grla se prepolovio. Od ostalih grana stoarstva, zastupljeni su
ovarstvo, kozarstvo i pelarstvo, koji imaju udeo od oko 5% u ukupnoj vrednosti
stoarske proizvodnje. Vidi vie u: Popovi, Rade. 2014. Stoarstvo u Republici
Srbiji. u: Popis poljoprivrede 2012. Beograd: RZS. str. 55.

41

Proizvodnja stoarskih proizvoda je preteno zasnovana na malim i srednjim

porodinim poljoprivrednim gazdinstvima sa veliinom korienog poljoprivred
nog zemljita do 20 hektara. Svako etvrto poljoprivredno gazdinstvo se bavi
govedarstvom; na ukupno 177.252 gazdinstva uzgaja se 908.102 grla goveda.
Proizvodnjom kravljeg mleka bavi se 156 hiljada gazdinstava. Najbrojnija su poro
dina poljoprivredna gazdinstva, dok gazdinstva u statusu pravnog lica i predu
zetnika imaju udeo od 0,1% (Popovi, 2014: 27).

543

nosi pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu i od posebnog

je znaaja za ruralni razvoj (Popovi, 2014).
4.1. Restitucija
Nizom zakona, poev od 1990. godine, zapoeta je,
najpre u manjem obimu, denacionalizacija, odnosno deli
mian povraaj podrutvljenog zemljita bivim vlasnici
ma.
Usvajanjem Zakona o nainu i uslovima priznavanja
prava i vraanju zemljita koje je prelo u drutvenu svoji
nu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiska
cijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljo
privrednih proizvoda (1991), bivim vlasnicima vraano je
zemljite oduzeto po osnovu:
1) Zakona o poljoprivrednom zemljinom fondu opte
narodne imovine iz 1953. godine, na osnovu koga je
tada svim poljoprivrednicima koji su posedovali vie
od tada propisanog zemljinog maksimuma od 10
hektara, oduzet taj viak da bi bio dodeljen drutve
nim poljoprivrednim ustanovama.
2) Zakona o suzbijanju nedoputene trgovine, nedopu
tene pekulacije i privredne sabotae iz 1945. godine,
na osnovu kojeg je oduzimana imovina zbog neizvr
enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih
proizvoda, odnosno imovina onih seljaka koji nisu
obezbedili propisanu koliinu.
Zakonom iz 1991. godine propisano je vraanje istog
ili drugog odgovarajueg zemljita, ili novana nadoknada.
Zakon su sprovodile specijalno formirane komisije nad
lenih organa optinske uprave uz protivljenje zadruga i
poljoprivrednih kombinata iji zemljini fond je bio sai

544

njen i od zemljita predvienog da bude vraeno bivim

vlasnicima. Iako su u ovom sluaju obeteeni preteno
sami seljaci, i ova restitucija oteala je rad i nanela tetu
poslovanju poljoprivrednih drutvenih preduzea, koja su
do tada raspolagala delom zemljita predvienim za resti
tuciju, pa su neka od njih jo tada zavrila u steaju. Zakon
o vraanju zemljita seljacima iz 1991. godine sveo je do
1995. godine udeo drutvenog sektora na 35% (Zaki, 1999:
19).
Drutvena poljoprivredna preduzea su Zakonom o
nainu i uslovima vraanja imovine steene radom i poslo
vanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953. godine, koji
je usvojen 1990. godine, kao i saveznim Zakonom o zadru
gama, iz 1990. i 1996. godine, bila u obavezi da zemljite
i druge nepokretnosti vrate zemljoradnikim zadruga
ma kao ranijim vlasnicima tog zemljita. U praksi je ovo
napravilo niz problema i zloupotreba: 1. proizvoljne gru
pe graana, bez ikakvih zadrunih pretenzija, formirale
su nove zadruge sa ciljem sticanja parcela u dotadanjem
drutvenom vlasnitvu; 2. dravni organi, kao i u privatiza
ciji poljoprivrednih preduzea koja je usledila nakon 2001.
godine, brkali su zadruno, drutveno i dravno vlasni
tvo, kao i pravo korienja drutvenog i dravnog zemljita
sa pravom vlasnitva nad izvorno zadrunom imovinom.42
42

Cilj i smisao Zakona o zadrugama nije taj da drutvena svojina bude transfor
misana, odnosno privatizovana poklanjanjem iste zadruzi, ve da se zadruzi vrati
njeno izvorno zadruno vlasnitvo kojeg je bila liena nakon to je isto bez nakna
de preneto drugim korisnicima. U odnosu na drutvenu svojinu, zadruga je imala
samo pravo korienja kao imovinsko pravo (lan 49. ZZ) tako da se u odnosu na
takvu drutvenu svojinu ne odnosi lan 95. Zakona o zadrugama. Pravo kori
enja, naravno, nije isto to i pravo vlasnitva i pravna teorija i sudska praksa
stoje nedvosmisleno na tom stanovitu. Razlika, kao to je poznato, nije samo
terminoloka ve i sadrinska, jer iako je pravo korienja davalo titularu odree

545

Zakonom o pretvaranju drutvene svojine na poljopri

vrednom zemljitu u druge oblike svojine iz 1992. godine,
podravljeno je zemljite koje je do tada bilo u drutvenoj
svojini, uz veliko protivljenje poljoprivrednih preduzea,
zadruga i radnitva, jer je podravljenje sprovedeno bez
naknade radnicima/ama.
4.2. Konfesionalna restitucija
Proces restitucije se intenzivira 2006. godine formi
ranjem Direkcije za restituciju, osnovane Zakonom o vra
anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednica
ma. Ustanovljenjem specijalizovanog dravnog organa za
pitanja konfesionalne restitucije formirana je specifina
pravna praksa u oblasti imovinsko-pravnih odnosa, koja e
biti od znaaja i za predstojeu veliku restituciju, kae se
na sajtu same Direkcije za restituciju.43
Srpska pravoslavna crkva podnela je zahteve kojim
tra
i vra
a
nje 73.150 hek
ta
ra zemlji
ta od ega 38.988
ha poljoprivrednog zemljita, rimokatolika crkva trai
3.998 hektara od ega 3.956 ha poljoprivrednog zemlji
ta, Jevrejska zajednica trai povraaj 199 hektara od ega
na graanskopravna ovlaenja (upotreba, ubiranje plodova), ukljuujui i pravo
raspolaganja, ovo poslednje je trpelo znaajna javnopravna i zakonska ograni
enja (prenos samo na drutvena pravna lica, ogranienja u odnosu na objekte,
suglasnost za promet i dr.) tako da istinski trini promet sredstvima u drutvenoj
svojini izmeu pravnih lica, praktino, i nije funkcionisao. Vraanje zemljita u
drutvenoj svojini zadruzi,samo zato to ga je ona do tada ili nekada ranije kori
stila, bio bi jedan vid nedoputene privatizacije i bezakonja. Vidi vie u: Zakonska
regulativa denacionalizacije. Projuris Denacionalizacija (restitucija i obetee
nje) (Dostupno na: http://projuris.org/Denacionalizacija/RESTITUCIJA%20I%20
OBESTECENJE%20U%20SRBIJI/Zakonska%20regulativa%20denacionalizaci
je.doc).
43

Vidi vie na: http://www.restitucija.gov.rs/direkcija-za-restituciju.php

546

182 hektara poljoprivrednog zemljita, Islamska zajedni

ca trai vraanje 51 hektara zemljita, od ega 30 hektara
poljoprivrednog zemljita (istovetnu imovinu trae i Islam
ska zajednica Srbije, sa seditem u Beogradu, i Islamska
zajednica u Srbiji, sa seditem u Novom Pazaru),44 Slo
vaka evangelika crkva trai povratak 2.075 hektara, od
ega 1.802 hektara poljoprivrednog zemljita, Evangelika
hrianska crkva u Republici Srbiji, kao pravni naslednik
Nemake evangeliko-hrianske crkve u Kraljevini Jugo
slaviji, trai vraanje 358 hektara poljoprivrednog zemlji
ta, Reformatska hrianska crkva trai 419 hektara poljo
privrednog zemljita, Rumunska pravoslavna crkva trai
povraaj 1.136 hektara poljoprivrednog zemljita, Grko
katolika crkva trai povraaj 766 hektara zemljita, od
ega 537 hektara poljoprivrednog zemljita, a u zahtevima
za povraaj drugih konfesionalnih zajednica ne nalazi se
poljoprivredno zemljite ve druge nepokretnosti.45
Zakonom je predvieno da sva imovina koja ne bude
mogla biti vraena putem naturalne restitucije, bude vra
ena u vidu novanog obeteenja u postupcima pred
Agencijom za restituciju. U postupku restitucije, pre
44

Islamskoj verskoj zajednici (IVZ) nije vraana imovina iz razloga to su obe sada
nje islamske zajednice podnele zahteve za vraanje identine imovine, u svojstvu
pravnih sledbenika IVZ Jugoslavije (kako oni tvrde) koja je kao jedna jedinstvena
zajednica postojala u Kraljevini, a i u posleratnoj Jugoslaviji. S obzirom da posto
je dva stareinstva islamske zajednice koja sebe smatraju pravnim sledbenikom
Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije, odnosno FNRJ, koja je imala
sedite u Beogradu i na ijem elu je bio reis-ul-ulema, takoe sa seditem u
Beogradu, kojoj je pravni subjektivitet priznat jo Zakonom o islamskoj verskoj
zajednici Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine, osnovno je pitanje koja od ove
dve zajednice je njen pravni sledbenik. Vidi vie na: http://www.restitucija.gov.rs/
latinica/direkcija-za-restituciju.php

45

Vidi vie na: http://www.restitucija.gov.rs/direkcija-za-restituciju.php

547

ma podacima Direkcije za restituciju, crkvama i verskim

zajednicama do sada je vraeno, kroz naturalnu restitu
ciju, 21,13% od ukupno traenog poljoprivrednog zemlji
ta, dok ostatak imovine, oekivano oko 40-45%, treba biti
restituisan kroz novano obeteenje.46
4.3. Privatizacija drutvenih poljoprivrednih preduzea
Ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljita u socijali
stikom sektoru, promenom drutvenog ideolokog usme
renja, svakako je olakalo nastanak krupnih privatnih
poseda. Faktikim ukidanjem drutvene svojine, najpre
postepeno poev od 1991. godine, a zatim i u potpunosti
od 2001, otpoeo je proces privatizacije do tada drutvenih
poljoprivrednih preduzea, zadruga i kombinata.
Pored niza problema koji su nastajali i u privatiza
ciji industrijskih preduzea (nekontrolisanje porekla nov
ca kojim su preduzea privatizovana to je omoguilo da
privatizacija poslui pranju novca steenog kriminalom,
odsustvo kontrole potovanja kupoprodajnog ugovora,
sprovoenja investicionog programa i odravanja kontinu
iteta osnovne proizvodne delatnosti, optereivanje priva
tizovanog preduzea hipotekama, itd.), u poljoprivredi je
privatizacija jo dodatno zakomplikovana usled zakonski
nereenog svojinskog statusa poljoprivrednog zemljita.
Drutvena poljoprivredna preduzea mogla su raspolagati
i drutvenim zemljitem, koje je bilo predmet privatizaci
je, i dravnim, koje nije bilo predmet privatizacije, pa su
privatizacione malverzacije nastajale usled nedovoljne raz
granienosti ova dva oblika svojine nad zemljitem. Svojin
46

Vidi vie na: http://www.restitucija.gov.rs/latinica/direkcija-za-restituciju.php

548

ska struktura mnogih poljoprivrednih preduzea sastojala

se od zemljita u dravnom i drutvenom vlasnitvu, kao
i, u manjem obimu, od zemljita u zadrunom ili spornom
vlasnitvu. Po zakonu predmet privatizacije moglo je biti
samo poljoprivredno zemljite u drutvenom vlasnitvu,
ali ne i dravno zemljite na koje su privatizovana drutve
na preduzea samo imala pravo korienja ali ne i vlasni
tva. Ipak, mnoga privatizovana poljoprivredna preduzea
nastavila su da koriste i dravno zemljite, esto bez pla
anja rente, dok su u nekim sluajevima, uz katastarske
manipulacije, novi vlasnici u svoje vlasnitvo upisivali i
dravno zemljite, iako na njega privatizacijom nisu ste
kli pravo vlasnitva. Savet za borbu protiv korupcije je u
novembru 2012. godine ovaj mehanizam detaljno opisao u
Izvetaju o dravnom i zadrunom zemljitu u postupku
privatizacije.47
Zaduivanje je vreno optereivanjem imovine pri
vatizovanih poljoprivrednih preduzea hipotekom, kako bi
se od banaka dobio hipotekarni zajam. Meutim, deavalo
se da vlasnik jo uvek nije ispunio sve odredbe privatiza
cionog ugovora, te je u nekim sluajevima dolazilo do ras
kida privatizacije i vraanja preduzea, sada optereenog
hipotekom, u vlasnitvo Agencije za privatizaciju. Ovakva
praksa ukazuje na odgovornost banaka za davanje kredi
ta i zajmova koji nisu bili pokriveni legitimnim zalogom.
Javnosti je najpoznatiji sluaj Agrobanke, koja je i sama
zavrila u steaju, dajui kredite na osnovu zaloenog
poljoprivrednog preduzea Mala Bosna, koji su nena

47

Vidi vie na: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028-2157/izve

staj-o-drzavnom-i-zadruznom-zemljistu-u-postupku-privatizacije

549

menski korieni od strane kupca i drugih s njim poveza

nih pravnih lica.48
U ovim sluajevima radi se, pre svega, o izvlaenju
imovine i finansijskog kapitala, optereivanju preduzea,
pre nego to su uplaene sve kupoprodajne rate za njegovu
privatizaciju, odnosno pre raskida privatizacionog ugovo
ra. Kredit dobijen od banke bi preko beskamatnih ugovora
o pozajmici, i bez sredstava obezbeenja, bio prebaen na
raune povezanih privrednih drutava ije su poslovanje
kontrolisala ista lica.49

5.

Liberalizacija trgovine

5.1. CEFTA - stvaranje zone slobodne trgovine

u Jugoistonoj Evropi

Stvaranje zone slobodne trgovine u Jugoistonoj

Evropi sprovedeno je pod pokroviteljstvom Pakta za stabil
nost Jugoistone Evrope50 putem bilateralnih sporazuma
48

Vidi vie u: Studija sluaja privatizacija u Srbiji. Beograd: Naled. 2014.

49

Vidi vie u: Studija sluaja privatizacija u Srbiji. Beograd: Naled. 2014.

50

Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope, lansiran je na inicijativu Evropske Uni

je, a pod okriljem OEBS-a i NATO-a, u Kelnu juna 1999. godine, nekoliko dana
po okonanju bombardovanja Srbije i Crne Gore (tadanje Savezne Republike
Jugoslavije) s namerom podsticanja evroatlantskih integracija, a pod izgovorom
spreavanja daljih konflikata na teritoriji Jugoistone Evrope. Prvi specijalni koor
dinator Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope imenovan od strane Evropske
Unije i OEBS-a bio je Bodo Hombah (Bodo Hombach), a 2002. godine ga je
nasledio Erhard Busek (Erhard Busek), koji je 2008. postao savetnik ECIKS-a
(Economic Initiative for Kosovo), nevladine organizacije za promovisanje stranih
direktnih investicija na Kosovu. Sedite Pakta stabilnosti bilo je u Briselu, u Bel
giji, a 2008. godine Pakt je prerastao u Vee za regionalnu saradnju. U samom
osnivakom aktu Pakta za stabilnost podvueno je da NATO alijansa mora igrati
vanu ulogu u postizanju ciljeva Pakta, naroito imajui u vidu nedavne odluke

550

o slobodnoj trgovini izmeu balkanskih drava a zatim i

njihovim pristupanjem Centralnoevropskom sporazumu
o slobodnoj trgovini (CEFTA), ija je inicijalna svrha bila
priprema centralnoevropskih zemalja (Maarske, eho
slovaka, Poljske) za pristupanje Evropskoj Uniji.
CEFTA je nastala usled delovanja tzv. Viegradske
grupe,51 koju su u februaru 1991. godine osnovali tadanji
predsednik ehoslovake Vaclav Havel, Maarske Joef
Antal i Poljske Leh Valensa, kao sastavni deo sopstvenih
tenji ka evroatlanskim integracijama, stoga je njihovo
delovanje bilo pod stalnim mentorstvom i NATO-a i Evrop
ske Unije, i s ciljem eliminisanja ostataka komunistikog
sistema u Centralnoj Evropi. Sam CEFTA sporazum pot
pisan je u decembru 1992. godine u Krakovu i stupio je na
snagu jula 1994 iste godine kada i ozloglaeni NAFTA
sporazum (North American Free Trade Agreement). la
nicama Viegradske grupe pridruila se i Slovenija, potpi
savi CEFTA sporazum 1996, Rumunija 1997, Bugarska
1998. i Hrvatska 2003.
lanice Viegradske grupe imale su znaajnu ulogu
i u irenju projekta politikih i ekonomskih integracija u
alijanse da svoje aktivnosti proiri i na zemlje regiona (pod proirenjem aktiv
nosti najverovatnije se misli na bombardovanje SR Jugoslavije, izgradnju NATO
baze na Kosovu i aktivnosti na pridobijanju balkanskih zemalja u NATO lanstvo).
Takoe se istie da e Sjedinjene Amerike Drave igrati vodeu ulogu u unapre
enju i primeni Pakta. Osim toga, Meunarodni monetarni fond, Svetska banka,
Evropska banka za obnovu i razvoj i EIB, imaju veoma vanu ulogu, u skladu sa
svojim specifinim mandatima, u davanju podrke zemljama regiona u ostvarenju
njihove ekonomske stabilizacije, sprovoenju reformi i razvoja regiona u celini (iz
deklaracije Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, Keln, 10. juni 1999).
51

Viegradska grupa dobila je naziv po maarskom gradu Viegradu u kojem su

1335. godine kraljevi Bohemije (ondanje eke), Poljske i Maarske postigli niz
dogovora o ekonomskoj saradnji.

551

Evropsku Uniju meu svojim istonim susedima Jer

menijom, Azerbejdanom, Belorusijom, Gruzijom, Mol
davijom i Ukrajinom; meutim, tamonji lideri nisu imali
previe apetita za sprovoenje onih reformi koje bi njiho
ve zemlje pribliile Evropskoj Uniji, posebno je najvea
i najvanija meu njima, Ukrajina, postala veoma ravno
duna prema zahtevima Evropske Unije.52
Za izvozno orijentisanu poljoprivredu ovakvi ugovori
doprinose neometanoj ekspanziji na druga trita, pre sve
ga trita siromanijih zemalja, iji su kapaciteti nedovolj
no razvijeni da bi oformili ravnopravnu trinu konkuren
ciju. CEFTA sporazumom carinske barijere za plasiranje
proizvoda u druge drave postaju labavije.
5.2. CEFTA 2006

Kako su izvorne lanice (eka, Slovaka, Poljska i

Maarska, kao i Slovenija) napustile CEFTA postavi deo
Evropske Unije u maju 2004. godine, izmenjeni CEFTA
sporazum koji je Srbija potpisala u decembru 2006. godi
ne, a koji je stupio na snagu u maju 2007, nosio je naziv
CEFTA 2006 Sporazum o izmeni i pristupanju Spora
zumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi. Meu pot
pisnicima CEFTA 2006 sporazuma bile su i dotadanje
lanice izvornog CEFTA sporazuma Rumunija, Bugar
ska i Hrvatska, a izmenom odreenih uslova sporazuma
omoguen je i pristup drugih drava Srbije, Albanije,
Crne Gore, Makedonije, Moldavije, Bosne i Hercegovine i
UNMIK-a koji zastupa Kosovo.
52

The Visegrad group in Eastern Europe: an actor, not a leader (yet), Jana Kobzo
va, The V4Revue online, 4. april 2012. (Dostupno na: http://visegradrevue.eu/
the-visegrad-group-in-eastern-europe-an-actor-not-a-leader-yet/).

552

U narednom periodu, i Rumunija (2007. godine),

Bugarska (2007. godine) i Hrvatska (2013. godine) postale
su lanice Evropske Unije pa su sadanje lanice CEFTA
2006 samo Albanija, Bosna, Bugarska, Makedonija, Mol
davija, Crna Gora, Srbija i UNMIK u ime Kosova (u opti
caju je bilo i pristupanje Ukrajine). CEFTA konsoliduje 32
bilateralna ugovora o slobodnoj trgovini u jedan regionalni
ugovor. Ovim sporazumom propisano je da e potpisnice
ukinuti sve carine na uvoz i sve uvozne dabine fiskalne
prirode za sve proizvode, sem za proizvode koji su predmet
bilateralnih koncesija (uz stalnu tenju i ka liberalizaciji
njihovog uvoza).
Iako je i sama Srbija ekonomski siromana zemlja,
ulaskom Hrvatske u Evropsku Uniju i izlaskom iz CEF
TA-e, ovim sporazumom su bile obuhvaene jo samo zemlje koje su od Srbije ekonomski siromanije, pa je Srbija
tu priliku doekala da povea suficit svog izvoza zahvalju
jui dominaciji na tritu koje obuhvata CEFTA spora
zum. Prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija od
poetka primene sporazuma u spoljotrgovinskoj razmeni
sa lanicama CEFTA ostvaruje suficit, koji je u 2011. godi
ni iznosio 1,5 milijardi dolara izvezla je gotovo duplo vie
poljoprivrednih proizvoda nego to ih je uvezla53 dok je
poljoprivreda inila 22% odsto ukupnog robnog izvoza. U
2013. godini suficit je iznosio 1,7 milijardi dolara. Najzastu
pljeniji u izvozu su itarice i proizvodi od itarica, povre,
voe, gvoe, elik i elektrina energija. U izvozu hrane
dominiraju voe, povre i itarice, meu kojima su najza
stupljeniji kukuruz i maline. Prema Ministarstvu spoljne
53

Vidi vie u: Sektorske analize i investicione strategije za optine Zapadnobakog

okruga. Beograd: SEEDEV DOO. 2013. str. 16.

553

i unutranje trgovine, region CEFTA je jedno od retkih

trita sa kojim Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni,
na koje vie izvozi nego uvozi; vrednost uvoza u 2013. godi
ni bio je 989 miliona dolara.54 Ipak, polovinu poljoprivred
nih proizvoda namenjenih izvozu, Srbija izvozi u zemlje
EU a 40% u zemlje CEFTA-e.
Poljoprivreda je jedini sektor koji od 2005. godine
belei trgovinski suficit, koji je 2011. godine iznosio oko 1,3
milijarde dolara. Poljoprivredno-prehrambeni sektor ue
stvuje u ukupnom izvozu Republike Srbije u proseku oko
20%, dok je u uvozu zastupljen sa nekih 7%, to daje pozitivan
spoljnotrgovinski bilans.55 Prema evarliu i Tomiu, sufi
cit je posledica smanjenja kupovne moi naih potroaa,
kao i promene kategorizacije plasmana ovih proizvoda na
trite Crne Gore od momenta njenog osamostaljivanja (sa
meurepublikog u spoljnotrgovinski promet). Odravanju
ovog suficita doprineli su i eksterni faktori u procesu uklju
ivanja Srbije u meunarodne ekonomske tokove, kao to
su kvote za preferencijalni izvoz iz Srbije u Evropsku uniju
(pre svega za 180.000 tona eera), liberalizacija trgovine
izmeu lanica CEFTA, status najpovlaenije nacije na
tritu SAD i bescarinska razmena sa Ruskom Federaci
jom (Tomi et al., 2010: 42). Ipak, trgovinski suficit ne delu
je tako impresivno ukoliko se neto izvoz prikae po aktiv
nom poljoprivredniku ili po raspoloivom zemljitu, jer se
u tom sluaju radi samo o 1000 dolara po poljoprivrednom
proizvoau, odnosno 200 dolara po hektaru poljoprivred
54

Vidi vie u: Gulan, Branislav. Suficit sa zemljama CEFTA. Agropress. 1.12.2009.

(Dostupno na: http://www.agropress.org.rs/tekstovi/11794.html).

55

Vidi vie u: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije (2014-2024).

Beograd: Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. 2013. str. 13.

554

nog zemljita. Takoe, u strukturi poljoprivrednog izvoza

dominiraju uglavnom nepreraeni poljoprivredni proizvo
di, odnosno proizvodi nieg nivoa finalizacije (Zeki et al.,
2011: 45). Preko 40% ukupnog izvoza poljoprivrednih pro
izvoda 2011. godine inili su primarni poljoprivredni pro
izvodi (voe, povre, itarice) na kojima se ostvaruje dosta
manji prihod nego na njihovim preraevinama.56
S druge strane, treba imati u vidu da spoljnotrgovin
ski suficit u sektoru poljoprivrednih roba dolazi pre svega
od ratarstva (kukuruz, ito, eerna repa, suncokret, soja),
dakle od primarne poljoprivredne proizvodnje, koja samo
proizvodi repromaterijal za prehrambenu industriju, te
samim tim donosi najmanju pojedinanu zaradu samim
poljoprivrednim proizvoaima. Prema direktoru Pro
duktne berze iz Novog Sada arku Galetinu, uz prime
nu standarda agrotehnikih mera, aktuelnih cena inputa
u trenutku zasnivanja proizvodnje i vaee cene penice na
berzi u Novom Sadu, gubitak koji je na proizvoa penice
ostvario, kree se na nivou od oko 130 evra po hektaru.57
Takoe, treba imati u vidu da su izvozni vikovi posle
dica poveanog siromatva graana, odnosno smanjenja
kupovne moi domaeg stanovnitva, a ne poveanja pro
izvodnje. Dakle, u zemljama sa suficitom hrane, imamo
gladne, koji nemaju dovoljno novca za kupovinu hrane.
Prema nekim procenama, gladnih ljudi u Srbiji ima izme
u 500 i 700 hiljada (Tomi et al., 2010: 42).

56

Vidi vie u: Sektorske analize i investicione strategije za optine Zapadnobakog

okruga. Beograd: SEEDEV DOO. 2013. str. 17.

57

Galetin, arko. 2009. Poljoprivreda u suficitu poljoprivrednici u deficitu. Novi

Sad: Produktna berza.

555

Ukupan uvoz Republike Srbije u 2001. godini je izno

sio 4,26 milijardi dolara, dok ve 2007. godine iznosi 18,35
milijardi dolara.58 Ovakva stopa rasta uvoza, koja u pro
seku iznosi oko 27,6% godinje, posledica je liberalizacije
spoljne trgovine i smanjenja carinskih stopa.59 Trgovinski
deficit u istom periodu neprekidno raste (sa 2,54 milijardi
dolara u 2001. godini na 9,53 milijardi dolara u 2007. godi
ni, to ini oko 23% BDP-a).
Damping cena (obaranje cena) izazvan uvozom jef
tinih poljoprivrednih proizvoda uzrok je estih bacanja
poljoprivrednih proizvoda koje domai proizvoai nisu
uspeli da prodaju. Uvezeni poljoprivredni proizvodi jeftini
ji su od domaih iz razliitih razloga ali se izdvaja subven
cionisanje tih proizvoda od strane sopstvenih nacionalnih
vlada. Recimo, agrarni budet Maarske je u proseku devet puta (oko 1,9 milijardi evra) vei od agrarnog budeta u
Srbiji (oko 200 miliona evra); poljoprivredni proizvodi uve
zeni iz Maarske proizvedeni su uz devet puta vee podsti
caje nego to je to sluaj sa domaim proizvodima pa imaju
veliki prostor za dampingovanje cena (Jeli et al., 2010: 610).
Ovakva situacija ugroava domau privredu koja ne moe
da konkurie dampinkim cenama inostranih proizvoda.60
58

Vidi vie u: Strategija i politika razvoja trgovine. Beograd: Ministarstvo trgovine i

usluga. 2008.

59

Uvoz je esto sluio i pranju novca za ta je najpre odgovorna odredba deviznog

zakona koja je omoguavala finansijski nezatvorenu transakciju sa inostranstvom,
odnosno neplaanje robe koja se uvozi. Ta roba bi inostranom prodavcu bila pla
ena sa nekog od tajnih, of-or (offshore) rauna, novcem steenim nelegalnim
radnjama, a zatim bi se uvozniku taj novac vratio poto bi robu prodao na doma
em tritu.

60

Progresivni pokreti malih farmera (Via Campesina posebno) protive se uvoznom

dampingu kao i politici subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje iji je cilj
osvajanje stranih trita koje dovodi do unitenja lokalne proizvodnje.

556

5.3. Privatizacija preraivakih kapaciteta, ukrupnjavanje i

koncentracija vlasnitva i trini monopol
sluaj Salford

Supermarketizacija trita dovela je u tranzicio

nom periodu do promena navika potroaa. Sve vei broj
potroaa nabavlja svoju hranu u supermarketima a sve je
manje tradicionalnijeg naina nabavke neposredne kupo
vine direktno od poljoprivrednih proizvoaa, na zelenim
pijacama ili odlaskom na selo.61 Dok je krajem 1990-ih
otkupljivano samo oko 20% proizvedenog mleka radi indu
strijske prerade, u 2009. godini se otkupljivalo oko 50% pro
izvedene koliine (Drakovi et al., 2011: 69).
U dru
goj polo
vi
ni 2010. godi
ne, ipak, do
lo je do
nestaice mleka na tritu u Srbiji. Kako je investicioni
fond Salford, kao preraiva koji dominira tritem mleka,
nametnuo primarnim proizvoaima nepovoljne uslove
otkupa, dolo je do smanjenja proizvodnje, smanjenja sto
nog fonda, a samim tim i do trine nestaice. Salford je do
koncentracije vlasnitva u sektoru industrijske prerade, a
time i do trinog monopola na prodaju mlenih proizvoda,
doao privatizacijom drutvenih mlekara u tranzicionom
periodu. Pored ovoga, pomenutoj nestaici doprinelo je i,
poev od 2008. godine, smanjenje dravnih stimulacija za
proizvodnju sveeg mleka to je, uz istovremeno smanjenje
otkupnih cena sveeg mleka, dovelo do pada proizvodnje.
61

Danas je u Evropi primetna tendencija obnavljanja veza izmeu potroaa i pro

izvoaa kroz razliite modele direktne i demokratskije saradnje kojom se zaobi
laze trina uslovljanja. Razliiti oblici ovih grupa solidarne razmene ili poljopri
vrede koju potpomae zajednica (CSA Community supported agriculture) su,
na primer, GAS modeli u Italiji (Gruppo dAcquisto Solidale) ili AMAP (Association
pour le Maintien dune Agriculture Paysanne) u Francuskoj. Takva tenja oliena
je i u paroli koja se pojavila i kod nas: Misli globalno, kupuj lokalno.

557

Do smanjenja proizvodnje pasterizovanog i sterilizovanog

mleka dolo je i usled usmerenja preraivaa ka proizvodi
ma koji donose vei profit po jedinici proizvoda. Usled toga,
nestaica je mogla biti razreena samo Uredbom o proiz
vodnji i prometu mleka koja je usvojena u septembru 2010.
a kojom su preraivaka preduzea obavezana da stave u
promet termiki obraeno mleko (pasterizovano i sterilizo
vano) u koliini koja se proizvede od najmanje 40% dnevne
prerade sirovog mleka, a od te proizvedene koliine termi
ki obraenog mleka najmanje je 50% pasterizovano mle
ko.62
Privatizacija industrije prerade mleka nije dovela ni
do najavljene trine konkurencije, niti do trine ravnote
e i izjednaavanja ponude i potranje. Privatizacijom, koja
je nanela tetu poslovanju velikih mlekara iz brojnih gra
dova u Srbiji, zapravo je unitena konkurencija, to je samo
ojaalo trinu dominaciju mlekara u vlasnitvu investici
onog fonda Salford. Osim toga, stalno smanjivanje iznosa
premija, u periodu od 2005. do 2009. godine, koje drava
plaa po litru proizvedenog sveeg mleka, naneta je teta
proizvodnoj strukturi sirovinske baze koja je preteno loci
rana na malim poljoprivrednim gazdinstvima (Drakovi
et al., 2011: 76). Neisplativost proizvodnje dovodi do opada
nja broja mlenih grla i osiromaenja stonog fonda, a time
i do smanjenja proizvodnje mesa i mleka.

62

Vidi vie u: Uredba o proizvodnji i prometu mleka. Sl. Glasnik RS, br. 70/2010 od
10. septembra 2010. godine.

558

5.4. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) posledi

ce po trgovinu poljoprivrednim proizvodima i strukturu
agrarnog vlasnitva

Zona tzv. slobodne trgovine izmeu Srbije i Evrop

ske Unije definisana je Sporazumom o stabilizaciji i pri
druivanju (SSP) sa EU. Sporazum je parafiran 7. novem
bra 2007. godine, potpisan 29. aprila 2008. godine a stupio
na snagu 2013. poto je ratifikovan u parlamentima svih
tadanjih lanica EU. SSP e biti na snazi est godina tokom prelaznog perioda u toku kojeg Srbija treba da libe
ralizuje uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz EU,
odnosno postepeno da ukine veinu carinskih taksi na
uvoz robe iz EU. Ovom liberalizacijom bie obuhvaeno oko
85% trgovine u oblasti poljoprivrede preko razliitih mode
la liberalizacije za razliite grupe proizvoda.63 Ve sada je
u potpunosti liberalizovan uvoz poljoprivrednih proizvoda
koji se ne proizvode u Srbiji (46% ukupnog broja proizvoda),
na oko 37% proizvoda primenjena je postepena liberaliza
cija sve do konanog ukidanja carina na njih u poslednjoj
godini Sporazuma, a na oko 15% proizvoda zadrae se neki
vid carinske zatite i po isteku SSP-a dok na 9 proizvoda
(voe i povre) carinska zatita e ostati ista.
Drugi vaan element SSP-a, u lanu Sporazuma 53.
i 63, je omoguavanje stranim pravnim i fizikim licima
da steknu svojinska prava nad zemljitem i drugim nepo
kretnostima. U roku od etiri godine po stupanju na snagu
SSP-a (dakle, ve 2017. godine) Srbija e u ovom pogledu
izjednaiti tretman za svoje i strane dravljane. Ta je odred

63

Vidi vie u: Vodii kroz EU politike: poljoprivreda. Evropski pokret u Srbiji. 2011.
str. 74.

559

ba u suprotnosti sa vaeim Zakonom o poljoprivrednom

zemljitu iz 2006. godine kojim se zabranjuje stranim lici
ma pravo vlasnitva nad poljoprivrednim zemljitem.
5.4.1. Otimanje zemlje (Land grabbing)

Odredba SSP-a koja omoguava prodaju zemlji

ta strancima daje mogunost domaim tajkunima koji
su kroz privatizaciju prisvojili ukrupnjene poljoprivredne
parcele da, kroz klasian metod zemljine pekulacije, jef
tino steeno zemljite skupo preprodaju stranim korpora
cijama. Otimanje zemlje (land grabbing) je globalni feno
men, koji se u razliitim dravama manifestuje na razliite
naine, a koji se sastoji u korporativnom oduzimanju obra
divog zemljita od seoskih zajednica i malih poljoprivred
nih proizvoaa. Taj fenomen nailazi na otpore irom sve
ta, od strane poljoprivrednih udruenja, seljakih pokreta
i graanskih udruenja, pre svega od pripadnika Via Cam
pesine, iroke globalne koalicije brojnih udruenja malih
poljoprivrednih proizvoaa, seljaka, bezemljaa, itd.64
Retko koja drava je sa EU ispregovarala tako nepo
voljan rok za omoguavanje stranim licima da postanu vla
snici domaeg poljoprivrednog zemljita. U veini zemalja
ta mogunost je data tek godinama poto bi one postale la
nice EU, dok u Srbiji ta mogunost, prema SSP-u, stupa na
snagu u trenutku dok je lanstvo Srbije u EU jo uvek vrlo
neizvesno. Jedno objanjenje bi moglo biti da su interesi
tajkuna uticali na tok pregovora oko SSP-a. Razreenje
64

Pokret za slobodu, kao domai saradnik ove koalicije, u proteklom radu je privati
zaciju poljoprivrednih preduzea predstavljao kao manifestaciju procesa otimanja
zemlje u naoj dravi. Ta interpretacija prihvaena je kasnije i od mnogih drugih
organizacija pa i nekih medija.

560

ovog problema takoe zavisi od politike volje nacionalnih

vlasti. Nacionalnim zakonodavstvom moglo bi na razliite
naine da se ogranii dejstvo spornog lana SSP-a, ukoli
ko ve domae vlasti nisu spremne da odbace taj lan u
potpunosti. Meutim, u zadatim okvirima jedne zemlje na
periferiji kapitalistikog sistema oigledno je da interesi
ostvarivanja profita nadvladavaju interese zatite drutva.

5.4.2. Sluaj Al Dahre

Predugovor koji je vlada Republike Srbije u januaru

2013. godine potpisala sa preduzeem Al Dahra iz Ujedi
njenih Arapskih Emirata (UAE) takoe moemo uvrstiti u
jo oigledniji primer pokuaja otimanja poljoprivrednog
zemljita pod platom investicija. U ovom sluaju radi se
o direktnom sporazumu izmeu drave i emiratske agro
biznis korporacije kojim bi se oko 14.000 hektara zemlji
ta dalo u vlasnitvo korporaciji na 99 godina u zamenu
za investiranje u sistem navodnjavanja.65 Realizacija ovog
sporazuma najverovatnije je dovedena u pitanje usled pro
tivljenja domaih poljoprivrednih proizvoaa koji su do
tada zakupljivali i obraivali oranice koje su bile u planu da
budu ustupljene emiratskoj kompaniji. Udruenje Banat
ski paori prikupljalo je potpise protiv prodaje zemljita
stranim pravnim licima i zahtevali su da se oranice, uz rok
65

U medijima se tvrdilo da bi Al Dahra putem investicija od 100 miliona evra stekla

80% vlasnikog udela u osam dravnih gazdinstava, dok bi dodatnih 100 miliona
evra investicije bilo investirano u izgradnju sistema za navodnjavanje i nabav
ku savremene mehanizacije. Vidi vie u: Potpisan predugovor: Emirati ulau 200
miliona evra u agrar, Radio-televizija Vojvodine, 12. januar 2013. (Dostupno na:
http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/potpisan-predugovor:-emirati-ulazu-200-milionaevra-u-agrar_363646.html).

561

otplate od 20 godina, prodaju porodinim gazdinstvima do

20 hektara ukoliko ukupna povrina zemljita u njihovom
vlasnitvu ne prelazi 100 hektara.
Ovaj predug
ovor sa Al Dahrom deo je uspostavlja
nja kontraverznih specijalnih prijateljskih odnosa izme
u domae i emiratske vladajue elite, u kojem su glavni
protagonisti srpski premijer Aleksandar Vui i emiratski
eik Muhamed bin Zajed (Mohammed bin Zayed), i koje je
dovelo do brojnih investicionih projekata UAE u privredi
Srbije.66
Ve u februaru 2013. godine potpisivanjem meudr
avnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arap
skih Emirata detalji ovakvih sporazuma skriveni su od
javnosti, jer se njim navodno suspenduje nacionalno zako
nodavstvo Srbije na sve ugovore koji e proistei iz meu
dravnog sporazuma.67 Tim povodom Poverenik za infor
macije od javnog znaaja Rodoljub abi je izjavio da su
tajni dogovori sa stranim partnerima u suprotnosti sa srp
skim Ustavom i zakonima, i da Ustav Srbije u lanu 51. stav
2. jemi pravo na pristup podacima koji su u posedu vlasti,
koje moe biti ogranieno samo izuzetno i ako je to neo
phodno u demokratskom drutvu radi zatite od ozbiljne
povrede pretenijeg interesa zasnovanog na Ustavu i zako
nu.
Preduzee Al Dahra je odustala od najavljenog spo
razuma ali je ve u julu 2014. Vlada Srbije napravila zajed
66

Emiratska aviokompanija Etihad kupila je manjinski paket JAT Ervejza i postala

suvlasnik novostvorene dravne aviokompanije Er Srbija.

67

Vidi vie u: Vuieva obeanja iz 1001 noi, Vesti online, 24. jul 2014. (Dostupno
na: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/420905/Vuciceva-obecanja-iz-1001-noci).

562

niko privredno drutvo sa drugom emiratskom agrobiznis

korporacijom Al Rafaved. U tom zajednikom drutvu,
Vlada Srbije ima 20% vlasnitva bez obaveze investiranja.
Prva investiciona aktivnost tog preduzea je bila kupovina
dela imovine dva poljoprivredna drutva u restrukturira
nju.
Takoe, u aprilu 2014. godine Al Dahra je ipak, uz
odobrenje Komisije za zatitu konkurencije,68 preuzela
veinski vlasniki udeo od 51% u kompaniji Rudnap agrar
do tada u stoprocentnom vlasnitvu Vojina Lazarevia.
5.5. Svetska trgovinska organizacija

Svetska trgovinska organizacija (STO) je najvani

ja institucija u oblasti regulisanja meunarodne trgovine
koja je poela sa radom 1995. godine. Do tada je meuna
rodnu trgovinu regulisao Opti sporazum o carinama i
trgovini (GATT), koji je na snazi od 1948. godine. U STO
se ugovornim obavezama definie nacionalna regulativa i
njena primena u oblasti trgovine. Pored trgovine robama,
STO definie i pravila trgovine uslugama i prava intelektu
alne svojine, i reava trgovinske sporove.69
68

Na osnovu korienja podataka i informacija koje su Komisiji dostavili podnosioci

prijave, a koji su tokom predmetnog upravnog postupka smatrani znaajnim za
donoenje ispravne odluke Komisije, zakljueno je da sprovoenje ove koncen
tracije ne dovodi do bitnog spreavanja, ograniavanja ili naruavanja konkuren
cije na tritu Republike Srbije, ili bilo kom njegovom delu, a naroito stvaranjem
ili jaanjem dominantnog poloaja, zbog ega je ocenjeno da se u konkretnom
sluaju radi o dozvoljenoj koncentraciji, pa je stoga odlueno kao u dispozitivu,
navodi se u zakljuku Komisije. Vidi vie na: http://www.kzk.gov.rs/kzk/wp-con
tent/uploads/2014/04/AlDahraRudnap.pdf

69

Naj
ma
sov
ni
ji pro
test pro
tiv STO odi
grao se 1999. godi
ne u Sije
tlu, kada su
demonstranti, uprkos snanoj policijskoj represiji nakon koje je uveden i policij
ski as (prvi put u SAD nakon Drugog svetskog rata), uspeli da odloe otvaranje

563

Srbija jo uvek nije punopravna lanica ove meu

narodne trgovinske institucije (ima status posmatraa)
jer nije ispunila poslednji uslov lanstva, a to je usvajanje
zakona koji bi omoguio distribuciju genetski modifikova
nih proizvoda. Primetno je i sve uestalije lobiranje bioteh
nolokih agrohemijskih korporacija, pre svega Monsanta,
DuPont Pioneera i Syngente, za promenu zakonodavstva
Srbije kojim bi se omoguila trina distribucija genetski
modifikovanih organizama (GMO).70

samita ove organizacije. Razlozi protesta bile su brojne nepravde izazvane glo
balnim delovanjem multinacionalnih korporacija i meunarodne trgovine: iskori
avanje jeftine (i deje) radne snage u siromanim zemljama, ugroavanje ivotne
okoline i odreenih ivotinjskih vrsta, itd.
70

GMO se u prodaji u SAD prvi put naao 1994. godine, uz odobrenje ameri
ke Uprave za hranu i lekove. Ova trina propusnica za GMO nadovezala se
na prethodne sudske odluke koje su otvorile vrata patentiranju biljaka koje se
razmnoavaju polnim putem. To je, dalje, omoguilo da se biljke tretiraju kao
pronalasci, farmeri onemogue da uvaju i presauju seme, i sprei slobodno
nauno izuavanje bilo koje patentirane vrste. Pre toga, znaajna je sudska odlu
ka Vrhovnog suda SAD kojom je genetska modifikovana bakterija tretirana kao
neto to nije proizvod prirode, te shodno tome podlono patentiranju. Poziva
njem na tzv. pravo intelektualne svojine industrija genetskog inenjeringa ukida
vievekovnu praksu uvanja semena za novu setvu na kojoj poljoprivreda poiva.
Poljoprivrednici masovno bivaju prinueni da svake godine iznova kupuju seme i
ostale agrohemijske inpute (herbicide, itd) od agrobiotehnolokih korporacija koje
dominiraju tritem. Ovakva praksa uspostavlja monopol nad distribucijom seme
na, ukida praksu uvanja semena za novu setvu (time i uvanja biodiverziteta) i
nad semenom uspostavlja kontrolu njegovim tretiranjem kao patenta, odnosno
intelektualnog vlasnitva. Na taj nain korporacije uspostavljaju punu kontro
lu nad proizvodnjom i prometom prehrambenih proizvoda. Vidi vie u: Popadi,
Aco. 2013. Biotehnoloki blickrig. u: Borba za budunost. Beograd: Pokret za
slobodu. str. 215.

564

5.6. Potencijalni uticaj najavljenih meunarodnih sporazuma

o slobodnoj trgovini TTIP Transpacifiko trgovinsko i
investiciono partnerstvo

Daleko od oiju javnosti ve due vreme se izmeu

Evropske Unije i Sjedinjenih Amerikih Drava pregova
ra sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini i investi
cijama poznat pod imenom Transpacifiko trgovinsko i
investiciono partnerstvo (TTIP). Godinama unazad, korpo
rativne lobistike grupe kao to je TransAtlantic Business
Dialogue, lobiraju za uklanjanje regulacija koje ograniava
ju rad transnacionalnih korporacija na teritoriji EU i SAD
i zagovaraju usvajanje sporazuma koji bi imao dalekosene
posledice po postojee socijalne, zdravstvene, radne, eko
loke i higijenske standarde. Glavni cilj TTIP je uklanjanje
onih pravila poslovanja koje, iz perspektive korporativnih
interesa, ograniavaju pravljenje profita, dok, iz perspekti
ve graana i zajednice, slue za ouvanje drutvenog stan
darda, prirode, radnikih prava, itd.
Ukoliko bude usvojen TTIP sporazum bi vodio ka
potinjavanju drava i graana interesima profita, pre sve
ga preko najspornije odredbe sporazuma a to je instalira
nje ve vienog mehanizma reavanja spora investitor
protiv drave (ISDS investor-to-state dispute sett lement)
koji bi transnacionalnim korporacijama omoguio da tue
pojedinane drave za gubitke profita izazvane dravnim
politikim odlukama. Na taj nain, amerike i evropske
korporacije bi imale pravo da dovedu u pitanje demokrat
ske odluke suverenih drava (Hilary, 2014) i transnacional
ni kapital bi se po snazi i statusu izjednaio sa nacionalnim
dravama. Investitori bi imali pravo da svoj sluaj direktno
iznesu pred meunarodnim sudovima bez obaveze da naj

565

pre iscpre sva mogua pravna sredstva i prou sve potreb

ne instance domaeg sudstva.
Sjedinjene Amerike Drave su i do sada u skoro sve
bilateralne investicione sporazume ukljuivale i mehani
zam reavanja spora investitor protiv drave. Pokazalo se
da ukljuivanje tog mehanizma izaziva znaajnu tetu po
interese graana i zajednice. Najpoznatiji je sluaj vedske
kompanije Vatt enfall koja tui nemaku dravu za 3,7 mili
jardi dolara zbog dravne odluke, donete nakon katastrofe
u Fukuimi, da zabrani proizvodnju nuklearne energije.
Vie od 500 tubi je podneto protiv najmanje 95 zemalja
(Hilary, 2014), od kojih je preko 400 tubi podneto samo u
poslednjih deset godina.
Meutim, kako je ISDS mehanizam doiveo osudu
velikog broja graanskih organizacija koje su uputile zajed
niko pismo potpisano od strane 200 evropskih, ameri
kih i meunarodnih organizacija, Evropska komisija je u
januaru 2014. najavila tromesenu suspenziju pregovora
o ISDS kako bi se konsultovala sa evropskom javnou.
Meutim, najavljene konsultacije su se svele na pokuaje
ubeivanja javnosti u prednosti ISDS odredbe.
Mogunost da multinacionalne poljoprivredne kor
poracije pred meunarodnim sudovima podnesu tubu i
trae odtetu od drave u sluaju promene zakona kojom bi
se titila prava stanovnitva, a to korporacije mogu tuma
iti kao tetu nanetu svom profitu, jo jedna je nepovoljna
odlika ovakvih investicija u poljoprivredu.

566

5.7. Organska poljoprivreda, odrivi razvoj,

agroekologija, biogorivo i klimatske promene

Sve akutnije pitanje klimatskih promena i posledica

industrijalizovane poljoprivrede na ivotnu sredinu, zajed
no sa korporativnim monopolom nad proizvodnjom i tri
tem, kao i zdravstvenim opasnostima upotrebe pesticida,
u sredite interesovanja i aktivnosti progresivnih poljopri
vrednih i seoskih pokreta stavlja pitanje odrive alternati
ve trenutno dominantnom modelu agrobiznisa.
Pored progresivnih organizacija malih farmera, i
agencija Ujedinjenih nacija Organizacija za hranu i poljo
pri
vre
du (FAO) u svo
jim izve
ta
ji
ma isti
e da su male
farme, ukupno gledano, produktivnije nego korporativ
na poljoprivredna preduzea i da poljoprivreda na njima
moe da bude dovoljna da zadovolji svetske prehrambene
potrebe. U osnovi ovog sukoba, pored brige o ivotnoj sre
dini i zdravstveno bezbednijoj hrani, nalaze se dva modela
poljoprivredne proizvodnje: prvi je monokulturna proiz
vodnja, odnosno proizvodnja jedne iste poljoprivredne vrste na ogromnim poljoprivrednim povrinama uz korie
nje hemijskih sredstava koji bi poveali prinos po hektaru.
Drugi model se sastoji od proizvodnje na malim farmama,
sve ee organske (bez korienja hemijskih sredstava),
koja je biodiverzitetski raznovrsnija od industrijske proiz
vodnje, i ekolokije integrisana u ivotnu okolinu. U okvi
ru prvog modela profit je osnovni aspekt o kojem se vodi
rauna, dok se u okviru drugog modela tei ka potovanju
to vie elemenata socijalno pravedne i odrive proizvod
nje pod kontrolom lokalnih proizvoaa i lokalnih potro
aa. Alternativa korporativnom agrobiznisu razvija se od
strane samih lokalnih poljoprivrednih proizvoaa pa tako

567

postoje i razliiti modeli direktne saradnje, razmene i trgo

vine izmeu potroaa i proizvoaa koja zaobilazi zvani
ne trine kanale optereene brojnim nepovoljnostima po
lokalne proizvoae.71 Organski nain proizvodnje, iako i
sam moe da bude industrijalizovan i podreen korpora
tivnom profitu (sve je primetnije korporativno usmerava
nje ka organskoj proizvodnji), u osnovi sadri alternativu
ekstenzivnoj proizvodnji zasnovanoj na upotrebi hemij
skih sredstava (pesticida, herbicida, mineralnog ubriva i
GMO), koji su i zdravstveno nepouzdani i pod korporativ
nom kontrolom.
Ogromne povrine zaparloenog zemljita u Srbiji
zadovoljavaju uslove organske proizvodnje (nekontamini
ranost tla hemijskim sredstvima), dok je oteavajua okol
nost za pokretanje ovakve proizvodnje trenutna depopula
cija ruralnih sredina i manjak radne snage koja bi mogla
biti angaovana na ovakvim poslovima.
***
Nadamo se da smo ovim tekstom dali mali doprinos
razgranienju interesa drutva i poljoprivrednih proizvo
aa od interesa onih koji u poljoprivredi vide priliku za
privatno gomilanje bogatstva, kao i doprinos razjanjenju
koje pojave u drutvu su ometajui faktor u sprovoenju
progresivnije agrarne politike. Iz svega reenog u ovom
tekstu vidimo da su interesi poljoprivrede, poljoprivrednih
preduzea, poljoprivrednih radnika i samih poljoprivred
nika, najvie ugroeni interesima drutveno privilegovane
71

Radi se o ve pomenutoj poljoprivredi koju potpomae zajednica (CSA Com

munity supported agriculture) i o grupama solidarne razmene kao to su GAS
modeli u Italiji (Gruppo dAcquisto Solidale) ili AMAP (Association pour le Maintien
dune Agriculture Paysanne) u Francuskoj.

568

klase oliene u onima koji svoje profitne interese, uz podr

ku predstavnika vlasti, ostvaruju eksploatacijom tueg
rada i uzurpacijom prirodnih bogatstava. Pored iskljue
nosti poljoprivrednih predstavnika iz politikog ivota i nji
hove neorganizovanosti, oteavajua okolnost su svakako
globalne ekonomske prilike koje favorizuju oblik poljopri
vrede koji je u interesu prisvajanja profita od strane krup
nih korporacija, veleposednika, trinih posrednika, itd. U
tom smeru odvijaju se i aktuelni procesi opisani u ovom
tekstu a koji nanose ogromnu tetu poljoprivrednoj delat
nosti: privatizacija poljoprivrednih preduzea, zemljina
pekulacija, prekomerna koncentracija poljoprivrednog
zemljita, trini monopoli, damping cena, kao i sporazu
mi potpisani u cilju integracije u globalnu ekonomiju. Seo
sko nezadovoljstvo trenutnom situacijom, u istoriji agrar
nih borbi, bilo je vodei pokreta progresivnije agrarne i
poljoprivredne politike. Do promene aktuelnog nezadovo
ljavajueg stanja moe doi samo nametanjem drugaije
politike volje koja bi sprovodila reforme u interesu poljo
privrednog stanovnitva i itavog drutva a ne u interesu
malog broja ljudi kojima je njihov profit jedini interes.

569

Literatura
Aco, Popadi. 2013. Biotehnoloki blickrig. u: Borba za
budunost. Beograd: Pokret za slobodu.
Agrarna i ruralna politika u Srbiji nunost ubrzanja refor
mi. Beograd, Novi Sad: Drutvo agrarnih ekonomista
Srbije DAES. 2011.
Bajalica, Dimitrije. 1958. Agrarna reforma. u: Poljoprivreda
Jugoslavije. Beograd : Rad.
Bogdanov, Natalija et al. 2014. Radna snaga i aktivnosti
poljoprivrednih gazdinstava. Beograd: Republiki zavod za
statistiku.
Broz Tito, Josip. 1958. Razgovor sa predstavnicima poljopri
vrede, 1967. godine. u: Poljoprivreda Jugoslavije. Beograd:
Rad.
Bergman, T. 1979. Agrarpolitik und Agrarwirtschaft sociali
stischer Laender. Saarbruecken: Verlag Breintenbach.
Deklaracija Pakta za stabilnost Jugois tone Evrope, Keln, 10. juni
1999.
Drakovi, Boo. 2011. Trina struktura i nestaice mleka u
Srbiji. u: Agrarna i ruralna politika u Srbiji nunost ubrza
nja reformi. Beograd, Novi Sad: Drutvo agrarnih ekono
mista Srbije DAES.
Enciklopedija Poljoprivreda Jugoslavije. Beograd: Rad.
1958.
Gaea, Nikola. 1984. Agrarna reforma i kolonizacija u Jugo
slaviji 1945-1948. Novi Sad: Matica Srpska.

570

Gaea, Nikola. 1995. Radovi iz agrarne istorije i demografi

je. Novi Sad: Matica Srpska.
Galetin, arko. 2009. Poljoprivreda u suficitu poljoprivred
nici u deficitu. Novi Sad: Produktna berza.
Gulan, Branislav. 2009. Reforme u poljoprivredi Srbije
strategije pada. Beograd: Poslovna politika,vol. 38.
Gulan, Branislav. 2009. Suficit sa zemljama CEFTA. Agro
press.
Gulan, Branislav. 2010. Ko obrauje srpsku zemlju. Agro
press.
Hilary, John. 2014. The Transantlantic Trade and Invest
ment Partnership. Rosa Luxemburg Stiftung.
Izvetaj o dravnom i zadrunom zemljitu u postupku priva
tizacije. Savet za borbu protiv korupcije. Beograd. 2012.
Janjetovi, Milan. 1958. Integracija u poljoprivredi i pre
hrambenoj industriji. u: Poljoprivreda Jugoslavije. Beograd:
Rad.
Jeli, Sreten. 2010. Osetljive take tranzicije poljoprivrede.
Beograd: Socioloki pregled, vol. XLIV
Kamberovi, Husnija. 2003. Begovski zemljini posjedi u
Bosni i Hercegovini od 1878. do 1918. godine. Zagreb: Hrvat
ski institut za povijest.
Kardelj, Edvard. 1958. Jugoslovenski put u socijalizam na
selu. u: Poljoprivreda Jugoslavije. Beograd: Rad.
Kardelj, Edvard. 1983. O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu,
knjiga 1. Beograd: Odbor udruenih izdavaa.

571

Keki, Danilo. 1958. Zadrugarstvo i kooperacija. u: Poljopri

vreda Jugoslavije. Beogad: Rad.
Lazi, Milan. 1999. Poljoprivredna proizvodnja u Kraljevini
Jugoslaviji (1919-1940. godine). Beograd: Zavod za udbeni
ke i nastavna sredstva.
Malovi, Gojko. 2006. Ustanove agrarne reforme Kraljevine
Jugoslavije 1919-1941. u: Arhiv godina VII, broj . Arhiv
Srbije i Crne Gore.
Markovi, Petar. 1979. Koncentracija i centralizacija u
savremenom razvoju poljoprivrede. Gornji Milanovac: Kul
turni centar.
Mirkovi, Mijo. 1950. Ekonomska struktura Jugoslavije
1918-1941. godine. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
Petkovi, Luka. 1958. Razvitak drutvenih gazdinstava. u:
Poljoprivreda Jugoslavije. Beograd: Rad.
Poljoprivreda u tranziciji. Beograd: Centar za prouavanje
alternativa.1999.
Popovi, Rade. 2014. Stoarstvo u republici Srbiji. u: Popis
poljoprivrede 2012. Beograd.
Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme. Slubene
novine Kraljevstva SHS. 27. februar 1919.
Proglas regenta Aleksandra Karaorevia. Politika. Beo
grad. 7. januar 1919.
Sektorske analize i investicione strategije za optine Zapadno
bakog okruga. Beograd: SEEDEV DOO. 2013. godina.
Stevanovi, ura. 2008. Industrijalizacija poljoprivrede i
budunost seljaka. Beograd: Zavod za prouavanje sela.

572

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije

(2014-2024). Beograd: Ministarstvo poljoprivrede, umar
stva i vodoprivrede. 2013.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije za
period 2014-2020. Slubeni glasnik RS, br 85/2014.
Studija sluaja privatizacija u Srbiji. Beograd: Naled. 2014.
The Visegrad group in Eastern Europe: an actor, not a leader
(yet), The V4Revue online, 4. april 2012. (Dostupno na:
http://visegradrevue.eu/the-visegrad-group-in-easterneurope-an-actor-not-a-leader-yet/)
Tomi, Danilo et al. 2010. Agrarna i ruralna politika 3.
Beograd: Drutvo agrarnih ekonomista Srbije.
Tomi, Danilo et al. 2010. Stanje i perspektive poljoprivrede
Srbije u uslovima krize. Beograd: kola biznisa, broj 2.
Tomi, Dragica et al. 2001. Proizvodni potencijali agropri
vrede Srbije faktor unapreenja konkurentnosti. Beograd:
kola biznisa br. 3.
Vodii kroz EU politike: poljoprivreda. Evropski pokret u
Srbiji. 2011.
Vuo, Nikola. 1958. Poljoprivreda Jugoslavije 1919-1941.
Beograd: Rad.
Zaki, Zorka. 1999. Poljoprivreda u tranziciji.Beograd: Cen
tar za prouavanje alternativa.
Zaki, Zorka. 1999. Razvojne performanse individualnog
sektora poljoprivrede u SRJ. u: Poljoprivreda u tranziciji.
Beograd: Centar za prouavanje alternativa.

573

Zeki, Stanislav et al. 2011. Razvojne karakteristike poljo

privrede Srbije i Evropske Unije komparativna analiza. u:
Agrarna i ruralna politika u Srbiji nunost ubrzanja refor
mi. Beograd, Novi Sad: Drutvo agrarnih ekonomista
Srbije.

574

O autorima
Darko Vesi je apsolvent na katedri za sociologiju Filozof
skog fakulteta Univerziteta u Beogradu. lan je Cen
tra za politike emancipacije i jedan od pokretaa dru
tvenog centra Oktobar. U njegova polja interesovanja
spadaju drutvena kritika, marksistika teorija, odbra
na javnih dobara, razmatranje socijalistikih alterna
tiva i drugo. Objavljivao je radove na portalima Bilten
i Maina kao i u naunom asopisu Filozofija i dru
tvo koje izdaje Institut za filozofiju i drutvenu teori
ju Univerziteta u Beogradu. Uestvovao je na nekoliko
internacionalnih konferencija i bio predava na radio
nicama na teme kao to su kritika politike ekonomi
je, marksistika teorija drave, transformacija klasnih
odnosa kroz istoriju i druge.
Filip Balunovi je diplomirani politikolog i doktorant na
Univerzitetu u Firenci. lan je urednitva srpskog
izdanja Le Monde Diplomatique-a. Autor je studije
Srbija na evropskoj periferiji: Zamagljena stvarnost
postsocijalizma (2013) i knjige Beleke sa slobode
(2014).
Ivan Radenkovi, teoretiar i aktivista. Diplomirao filozo
fiju na Filozofskom univerzitetu u Novom Sadu (2004).
lan kolektiva Gerusija iz Novog Sada. lan uredni
tva asopisa za teorijske prakse STVAR. Aktivan u
Udruenju romskih studenata iz Novog Sada kao pro
gram koordinator. Interesuje se za politiku teoriju,
teorije kapitalistike drave, etnika i nacionalna pita

575

nja u kapitalizmu, politiku ekonomiju, kao i teoriju

moderne muzike. Prevodi sa slovenakog i engleskog
jezika.
Jelena Velji, aktivistkinja. Tokom studija etnologije i
antropologije na Filozofskom fakultetu bavila se stu
dentskim organizovanjem. Teme kojima se bavi u
drutvenom angamanu ukljuuju borbe za besplat
no i svima dostupno obrazovanje, feminizam, radni
ka pitanja, antifaizam. Od 2010. godine novinarka lista Republika. Uestvuje u radu Drutvenog centra
Oktobar.
Marija Radoman je studentkinja doktorskih studija na
Odseku za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Beogra
du. Radi i kao istraivaica saradnica na istom fakulte
tu. Teme kojima se bavi jesu poloaj manjinskih grupa
u drutvu, posebno LGBT populacija, feministika teo
rija, poloaj ena itd.
Milenko Srekovi je lan Pokreta za slobodu, kolumnista
Politike, ureivao domae izdanje Z magazina (20072009), priredio knjige Deindustrijalizacija i radni
ki otpor (2011), Zemlja i sloboda (2011), Borba za
budunost (2013), Otimanje zemlje - otpor i alterna
tive (2014). Objavio izbor iz publicistikih radova pod
naslovom Svako zasluuje spas (2015).
Milo Bakovi Jadi je sociolog i politika aktivista iz Beo
grada. Posebna tematska interesovanja: istorija jugo
slovenske levice, problematika savremenog politikog

576

organizovanja, sindikalna teorija i praksa. Uesnik

veeg broja levih incijativa nakon 2002. godine. Danas
lan drutvenog centra Oktobar i Centra za politike
emancipacije, koji su deo koalicije Levi Samit Srbije.
Tanja Vuka je diplomirala sociologiju na Filozofskom
fakultetu u Beogradu i zavrila master studije na odse
ku Studije kulture i teorije roda na Fakultetu politi
kih nauka u Beogradu. lanica je Centra za politike
emancipacije i drutvenog centra Oktobra. Fokusirana
na teme levice i feminizma.
Vladimir Simovi je apsolvent na katedri za sociologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prethodnih godina
bio je aktivan u razliitim radikalno levim inicijativa
ma i pokretima. Danas je lan Centra za politike eman
cipacije, jedne od organizacija lanica Levog samita
Srbije. Uestvuje u radu drutvenog centra Oktobar.
Polja interesovanja, izmeu ostalog, obuhvataju istori
ju Jugoslavije, sa fokusom na samoupravljanje, kultu
ru, kao i pitanja vezana za mogunosti izgradnje soci
jalistikog projekta u 21. veku.
Vuk Vukovi je student sociologije na Filozofskom fakul
tetu u Beogradu. Njegovi teorijski interesi idu u prav
cu ekonomske teorije i analize, klasne analize i istorij
sko-komparativnog pristupa drutvenim naukama. U
poslednje vreme se bavi istraivanjem javnog sektora i
pronalaenjem razliitih, socijalno prihvatljivih mode
la za reavanje njegovih problema.

577

Centar za politike emancipacije (CPE) je organizacija

nastala u Beogradu 2011. godine. Na rad je posveen
promociji politikih i ekonomskih koncepata koji za
cilj imaju ukidanje drutvenih nejednakosti nasta
lih kao proizvod kapitalistikog drutva. Kapitalisti
ki nain proizvodnje tei maksimizaciji profita to se
postie reprodukcijom razliitih oblika eksploatacije i
dominacije. Stavljanje profita u prvi plan, tako, onemo
guava puno zadovoljenje potreba ljudi.
Politike emancipacije, nasuprot tome, u prvi plan isti
u potpuno novu definiciju politike koja naglaava
neophodnost egalitarnog ureenja celokupnog dru
tvenog ivota, zasnovanog na principima solidarnosti.
Stoga, CPE kroz svoj rad insistira na podsticanju bor
be za neposrednu demokratiju u politici i ekonomiji.
U tom smislu osnovni pravac razvoja, kakvim ga mi
vidimo, predstavlja izgradnja drutva demokratskog
socijalizma koje jedino moe maksimizirati zadovo
ljenje potreba ljudi i omoguiti pun razvoj potencijala
svih pojedinki i pojedinaca, odnosno drutva u celini.
U tom cilju, CPE se kroz svoj rad trudi da ponudi okvir
za kritiki pristup i sveobuhvatnu analizu aktuelnih
drutveno-ekonomskih uslova i politike situacije,
kako u lokalnom tako i u globalnom kontekstu. Aktiv
nosti vezane za ovo ukljuuju razliite vrste obrazov
nih i javnih programa, kao to su: organizovanje kon
ferencija, letnjih kola, seminara, javnih diskusija,
radionice, itajuih grupa, produkcija publikacija, pre
voenje tekstova itd, a sve u cilju omogucavanje stal

578

nog protoka progresivnih ideja, teorijskih koncepata i

aktivistikih praksi usmerenih ka pronalaenju alter
native kapitalizmu kao dominantnom drutveno-isto
rijskom sistemu.
Pored razmene znanja i iskustva, jedan od glavnih
ciljeva navedenih aktivnosti organizovanih od strane
CPE jeste i osnivanje zajednike platforme za mobi
lizaciju i potencijalnu saradnju pojedinaca, grupa,
inicijativa, organizacija i pokreta na lokalnom, regio
nalnom i meunarodnom nivou, po pitanju suprotsta
vljanja aktuelnim dominantnim politikama i izgrad
nje drutva demokratskog socijalizma.
Neke od najznaajnijih aktivnosti koje je CPE organi
zovao u prethodnom periodu su:
- Konferencija U borbi za javno dobro: analize, strate
gije i perspektive (2012).
- Zbornik radova U borbi za javno dobro: analize, stra
tegije i perspektive (2012).
- Letnja kola Levica (2012).
- Serija javnih predavanja pod nazivom Zaglavljeni
na periferiji: Analize procesa periferizacije i kritike
tranzicionog diskursa (2013) koja je ukljuivala pre
davanja Ursule Hjus, Primoa Kraoveca, Majkla
Lebovica, Gorana Musia, Katrin Samari, Asbjorna
Vala, Dona Miliosa, Borisa Kagarlickog, Hilari Vein
vrajt itd.
- Letnja kola Perspektive savremene balkanske levi
ce (2013).

579

- Konferencija: Doprinos kritici ekonomske politike u

Srbiji (2013).
- Konferencija Rad , kapital, klasna borba: rad u doba
neoliberalne transformacije (2014).
- konferencija: Bilans tranzicije: doprinos analizi
posledica restauracije kapitalizma (2014).

580

CIP - ,
338.1(497.11)1990/2014(082)
342.151(497.1)1940/...(082)
330.34(497.11)1990/2014(082)
342.734-055.2(497.11)(082)
BILANS stanja - doprinos analizi restauracije
kapitalizma u Srbiji / priredili Darko Vesi ... [et al.]. Beograd : Centar za politike emancipacije, 2015 (Zemun :
Pekograf). - 580 str. : tabele; graf. prikazi ; 21 cm
Tira 500. - O autorima: str. 574-579. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 569-573.
ISBN 978-86-916299-4-6
a) - - 1940- -
b) - - 1990- -
c) - -
- -
COBISS.SR-ID 218670348

581

582