UTP kablovi

Neoklopljena upredena parica (Unshielded Twisted Pair) :

Cat1 i Cat2 - zastarelo, za govorni opseg
Cat3 -za stare Ethernet mree brzine 10Mbps opsega 16MHz
Cat4 - starije mree sa etonom, 10baseT i 100baseT, brzina 16Mbps opsega 20MHz
Cat5 - brzina 100 Mbps, opseg 100 MHz, FastEthernet
Cat5e - kao Cat5, ali vee propusne moi, za horizontalno kabliranje
Cat6 i Cat7 - jo u postupku standardizacije, brzine 1Gbps, opseg 1GHz, za vertikalno
kabliranje
STP kablovi
Oklopljena upredena parica (Shielded Twisted Pair) :
Zatieni od elektromagnetskih smetnji
Faradejovim kavezom
-----------------------------------------------
LAN (Local Area Networks)
MAN (Metropolitan Area Networks)
WAN (Wide Area Networks)
(Wireless Networks).
PAN (Personal Area Networks).
(Internetworks).
--------------------------------------------------------------Mree ravnopravnih
raunara (workgroups):
nema servera, jednostavne, manji broj korisnika, jeftine, slaba sigurnost
Linux, Unix, MacOS, Windows for Workgroups
-Klijent-server mree:
visoka pouzdanost, sloene, veliki broj korisnika, kvalitetan hardver, vea sigurnost,
centralizovano administriranje, bolje deljenje resursa, laki back-up
Namenski raunar(i) server(i): visoko raspoloivi i proirivi raunari
Serveri datoteka i serveri za tampanje
Serveri baze podataka
Serveri aplikacija
Serveri elektronske pote
FTP serveri
WEB serveri
Klijent-server mree su sloenije za instaliranje i konfiguraciju sa gledita jednog sistem
administratora, ali su ubedljivo nadmone u odnosu na mree ravnopravnih
raunara iz sledeih razloga:
mreu moe initi znatno vei broj korisnika na primer, ne moete napraviti mreu
ravnopravnih raunara u kojoj e biti 1000 raunara;
serveri omoguavaju bolju organizaciju i raspodelu resursa, a podaci i resursi
servera mogu se centralno administrirati i kontrolisati;
iako je za upravljanje zatitnom u klijent-server mreama dovoljan jedan
administator, ovakve mree su sigurnije od mrea ravnopravnih raunara;
razervne kopije podataka se lake prave, jer se svi podaci koje treba sauvati
obino nalaze na serverima.
---------------------------------------------------1978 godine meunarodna organizacija za standardizaciju ISO (International Standards Organization)
stvorila je OSI (Open Systems Interconnection) konceptualni model sastavljen od 7 slojeva, kao standard
za povezivanje otvorenih sistema. Termin otvoreni sistem (engl. open system) prvi put se javlja sredinom
1970-tih godina i predstavlja arhitekturu iji su protokoli i interfejsi, odnosno komunikaciona pravila,
usklaeni sa objavljenim standardima. Dva ovakva sistema koriste kompatibilne skupove komunikacionih
pravila to omoguava komunikaciju izmeu njih, te se zato nazivaju otvorenim.

****ta su to protokoli i stekovi protokola?

U kontekstu raunarskih mrea, protokoli su pravila i tehnike procedure komunikacije i saradnje
mrenih entiteta. U raunarskim mreama postoji veliki broj protokola koji imaju razliitu namenu i
izvravaju razliite poslove.

Protokoli rade na odreenom sloju OSI referentnog modela. Sloj na kome protokol radi opisuje njegove
funkcije. Na primer, protokol koji radi na fizikom sloju obezbeuje da paket podataka proe kroz mrenu
karticu do mrenog kabla. Nabrojaemo bez opisa najpoznatije protokole i arhitekture na razliitim
slojevima OSI modela:

Aplikacioni sloj HTTP, POP, SMTP, SNMP, FTP, Telnet, SIP, SSH, NFS, XMPP

Prezentacioni sloj XDR, ASN.1, SMB, AFP, NCP

Sloj sesije TLS, SSH, RPC, NetBIOS, ASP, Winsock, BSD sockets

Transportni sloj TCP, UDP, RTP, SCTP, SPX, ATP

Mreni sloj IP, ICMP, IGMP, BGP, OSPF, RIP, IGRP, EIGRP, ARP, RARP, X.25

Sloj veze HDLC, Frame relay, ISDN, ATM, 802.11 WiFi, FDDI, PPP

Fiziki sloj UTP, STP, koaksijalni ili optiki kabl, radio ili beini prenos

TCP /IP

TCP/IP
TCP/IP je skup protokola koju je razvila agencija DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), a
koja je kasnije ukljuena u Berkeley distribuciju UNIX sistama (BSD). Internet je zasnovan na TCP/IP skupu
protokola, koji je postao de-facto standard za povezivanje raunara i mrea. TCP/IP model ine sloj pristupa
mrei, Internet sloj, transportni sloj i aplikacioni sloj. TCP/IP model ne specificira sloj veze podataka i fiziki
sloj, ve koristi razliite protokole (SLIP, PPP1) i tehnologije (Ethernet) na tom sloju.
Internet sloj odgovara sloju mree u OSI modelu. Bavi se IP adresiranjem i rutiranjem paketa, ime
obezbeuje vezu izmeu raunara koji se ne moraju nalaziti na fiziki istoj mrei. Na ovom sloju prisutni su
sledei protokoli: IP (Internet Protocol) koji obezbeuje transfer informacija od raunara do raunara, ICMP
(Internet Control Message Protocol), koji obezbeuje kontolne poruke IP protokolu i ARP (Adress Resolution
Protocol) koji povezuje logike adrese2 sa fizikim adresama3.
Transportni sloj preuzima podatke sa vieg nivoa, po potrebi vri segmentaciju podataka u datagrame ili
uspostavljanje virtuelnih veza i prenosi podatke do odredita koristei usluge Internet sloja. Na
transportnom sloju prisutni su TCP (Transmission Control Protocol), koji obezbeuje pouzdanu vezu izmeu
dva procesa, otkriva i ispravlja greke i UDP (User Datagram Protocol), koji ne uspostavlja virtuelne veze
niti obezbeuje mehanizam za detekciju greaka.

Aplikacioni sloj omoguava aplikacijama, odnosno korisnicima da pristupe servisima

Internet mree. Na aplikacionom sloju izmeu ostalih prisutni su i sledei protokoli: HTTP
(HyperText Transport Protocol) zs pristup Web stranicama, FTP (File Transport Protocol) za
transfer datoteka, POP3 (Post Office Protocol v3) za prijem dolazee elektronske pote,
SMTP (Simple Mail Transport Protocol) za slanje elektronske pote i DNS (Domain Name
System) za razreavanje imena u IP adrese
TCP/IP je skup protokola
koji je razvila agencija DARPA
(Defense Advanced Research Projects Agency),
a koji je kasnije ukljuen u BSD UNIX
Internet je zasnovan na TCP/IP skupu protokola,
koji je postao de-facto standard
za povezivanje raunara i mrea
TCP/IP model ine:
1 SLIP (Serial Line Internet Protocol) je adaptacija TCP/IP skupa protokola za raunare koji su
na mreu povezani preko serijskog porta. Smatra se zastarelim i zamenjen je PPP
protokolom (Point-to-Point Protocol), tj. adaptacijom TCP/IP skupa protokola za raunare
koji su na mreu povezani modemom. PPP koristi kompresiju podataka u cilju poveanja
propusnog opsega i metode autentifikacije (PAP i CHAP) za poveanje sigurnosti.
2 32-bitne IPv4 ili 128-bitne IPv6 adrese; odgovaraju sloju mree OSI modela. Dodeljuju se
mrenim ureajima (mreni interfejsi raunara i rutera) shodno tome na kojoj se mrei
nalaze i mogu se promeniti.
3 48-bitne MAC adrese; odgovaraju sloju veze OSI modela. Nepromenljive su, a dodeljuje ih
proizvoa mrene opreme.

 sloj pristupa mrei

Internet sloj
transportni sloj
aplikacioni sloj
TCP/IP model ne specificira sloj veze podataka i fiziki sloj,
ve koristi razliite protokole
(SLIP, PPP i Ethernet tehnologije) na tom sloju
sloj

OSI model

TCP/IP model

sloj aplikacije

sloj aplikacije

sloj prezentacije

ne postoji u modelu

sloj sesije

ne postoji u modelu

transportni sloj

transportni sloj (TCP)

mreni sloj

meumreni sloj (IP)

sloj veze podataka

fiziki sloj

sloj za povezivanje raunara sa

mreom

---------------------------------------------------Ureaji za povezivanje mrea:

obnavljai signala (repeater)
koncentratori (hub)
mreni mostovi (bridge)
komutatori (switch)
ruteri (router)
LAN komutatori (switch)
vieportni ureaj sloja veze podataka (2.OSI sloj)
Komponente LAN komutatora:
prikljuni interfejs (port interface) - logiki interfejs fizikog porta koji obavlja sve funkcije
specifine za podatke prvog i drugog sloja, ukljuujui translaciju okvira razliitih tehnologija
fizikog sloja i konverziju okvira MAC podsloja.
tabela izvorinih MAC adresa SAT (Source Address Table) - za kontrolu protoka podataka.
Tabela: MAC adrese krajnjih sistema i port preko kog su zadnji put slali ili primali podatke.
Ruteri
ureaji koji usmeravaju pakete kroz mreu
ne brinu o integritetu podataka, ve o putanjama od izvorita i odredita
koriste tabelu rutiranja koju skladite i periodino auriraju u DB rutera
slabije performanse (propusnost i kanjenje)
via cena
koriste viestruke putanje
mere zatite (broj preskoka poruka, vreme ivota, smanjuju beskonani
saobraaj
izoluju broadcast saobraaj (broadcast ne prolazi kroz ruter)

-----------------------------------------------------Osnovni zadaci operativnog sistema:

pokretanje raunara
konfigurisanje raunara (usklaivanje hardvera i softvera)
prilagoavanje raunara korisniku
prikazivanje korisnikog interfejsa
podrka izvravanju programa i korienju memorije
rukovanje ulaznim i izlaznim podacima (signalima)
upravljanje sistemom datoteka
razreavanje sistemskih greaka u izvravanju
obezbeivanje alata za razreavanje greaka
obezbeivanje pomoi korisniku
optimizovanje perfomansi sistema
------------------------------------

Uvod u mrene operativne sisteme

U raunarskim mreama imamo raunare klijente i raunare servere
Osim klasinog klijent/server okruenja postoje i peer to peer mree
Serverski sistemi razlikuju se po konfiguraciji zavisno od namene
to se tie hardverske razlike izmeu servera i desktop raunara, ta razlika je mala jer oni poseduju sline
komponente kao i obini raunari.
Uobiajeno je da imaju veliki diskovni prostor, veliku operativnu memoriju RAM, CPU sa vie jezgara
(multicore) i brze mrene kartice
Serveri se obino dele u tri grupe: tower, rack i blade serveri.
Tower serveri - kada je potrebno obezbediti mogunost proirivosti komponenti servera a na utrb veeg
zauzea prostora.
Rack serveri smetaju se u specijalizovane serverske ormare.
Blade serveri - novi koncept, koji se zasniva na koritenju zajednikih komponenti za sve servere, ime se
postie njihova vea gustina.
Podravaju tzv. headless konfiguraciju, gde moemo instalirati OS, podesiti aplikacije i ukloniti grafiku
karticu, tastaturu, mia i monitor.
Na taj nain podiemo sigurnost takvog servera na znatno vii nivo.
Operativni sistem koji se izvrava na serveru nazivamo mreni OS (MOS) i on poseduje znatno vee
mogunosti od klijentskih OS.
MOS treba da velikom broju klijenata omogui razliite mrene usluge, koje on putem velikog broja
softverskih servisa ostvaruje.
Za operativne sisteme za server karakteristino je:
bezbednost i pouzdanost,
mogunost rekonfigurisanja softvera i hardvera bez zaustavljanja
fleksibilnost mrenog povezivanja.
Svaki servis moe da radi zasebno na serveru, pa se samim tim svakom serveru i daje ime u zavisnosti koji
servis on obavlja:
Backup server:zaduen za pravljenje rezervnih kopija daoteka i sistema.
Print server:upravlja i kontrolie tampae i obrauje zahteve
Proxy server:keira WEB stranice i obezbeuje veu bezbednost mree.
Terminal server:obezbeuje udaljeno bezbedno(kriptovano)povezivanje

WEB server:zaduen za hostovanje web stranica i dokumenata

Istorijat razvoja Windows MOS

Poetak razvoja Windows MOS poinje 1992 godine sa pojavom Windows for Workgroups 3.1.
Sledee godine izala je poboljana verzija, Windows for Workgroups 3.11 koja je doivela jo veu
popularnost.
Tek sa pojavom Windows NT linije, Microsoft ozbiljno uazi u MOS
1994 godine izlazi Windows NT 3.1, sluio kao maina za razvijanje programa, mreni server i radna stanica
(korisnika maina u mrei).
Po prvi put tada imamo dva odvojena operativna sistema klijent-server.
Ve krajem 1994 godine, izlazi Windows NT 3.5 Server da bi 1996 izaao jako popularan Windows NT 4.0.
2000 godine izlazi Windows 2000 - aktivni imenik(Active Directory).
Windows Server 2003 predstavljen je 24.aprila 2003 godine,
Njegov naslednik Windows Server 2008 izaao je februara 2008.
Samo etri godine nakon toga, 2012 godine, objavljena je i poslednja verzija mrenog operativnog sistema
Windows Server 2012.

Okruenje Windows Servera

Serveri igraju viestruku ulogu i njima se postavljaju mnogi zadaci koje oni moraju da izvre sa velikim
stepenom pouzdanosti
Bilo kakva greka moe da prouzrokuje veoma opasne posledice po itavu raunarsku mreu.
Neki serveri su konfigurisani da obezbede identifikaciju klijenata (proveru autetntinosti), a drugi da pokreu
aplikacije. 1. Domen kontroler (Domain controller) - uvaju direktorijume sa sistemskim i korisnikim
podacima i upravljaju komunikacijom izmeu korisnika i domena, ukljuujui proces logovanja korisnika,
dokazivanje autentinosti,pretragu po direktorijumima. Svi serveri koji su na domenu, a nisu domen kontroleri,
nazivaju se pridrueni (member) serveri. Serveri koji nisu na domenu nazivaju se samostalni (workgroup ili
standalone).
2. Aktivni imenik (Active Directory) - Za logiku i hijerahijsku organizaciju informacija u imeniku koristi se
struktuirano skladite podataka (datastore), koje se naziva imenikom ili direktorijumom. Ono sadri podatke o
objektima i deljenim resursima u okviru jednog domena a to su:serveri,tampai, volumeni, klijent raunari,
korisniki nalozi i td.
3. Serveri fajlova (File servers) - Ova usluga verovatno spada u najstarije usluge koje bilo koji server prua.
Osnovna usluga sastoji se u obezbeuju prostora na mrei gde moemo da smestimo i delimo fajlove sa drugim
korisnicima na mrei to nam prua viestruke prednosti.
4. Directory Service prepoznaje deljene resurse na mrei i tu informaciju ini dostupnom svim korisnicima
na mrei. Obezbeuju da se imenuje, opie, pristupi, rukuje i zatiti informacija o mren.resursima
5. DHCP server (Dynamic Host Configuration Protocol) ili protokol za dinamiko konfigurisanje hosta, je
zaduen za konfigurisanje specifinih parametara TCP/IP protokola na svakom raunaru u mrei. Dodeljivanje
adresa moe biti organizovano na dva naina statiki i dinamiki.
6. WINS i DNS serveri - omoguavaju da se umesto IP adresa, koriste simbolika imena za vorove.
Pronalaenje IP adrese za dato simboliko ime naziva se preslikavanje imena (name resolution) i to predstavlja
glavni zadatak ovih servera. Domain Name System (DNS) je Internet i TCP/IP standarni servis za imena dok je
WINS server (Windows Internet Name Server) zaduen da prui podrku nekim starijim OS (NetBIOS).
-----------------------------------Operativni sistemi

Operativni sistem je kopleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikas
korienje raunara. Bez operativnog sistema hardver raunara, ma koliko on kvalitetan bio, ne slui niemu.
U optem smislu, operativni sistem se moe definisati kao skup programa koji upravljaju resursima raunarsk
sistema i obezbeuje interfejs ka korisniku.
Da bi zadovoljio sve ove zahteve, operativni sistem ima funkcije:
1) upravljanje perifernim jedinicama,
2) upravljanje memorijom,
3) upravljanje mikroprocesorom,
4) upravljanje podacima i programima,
5) kontrola funkcije (ukljuujui i otkrivanje i otklanjanje greaka).
Windows
proizvod firme Microsoft
prve verzije - samo grafika nadogradnja starog MS-DOS-a j jednostavan korisniki interfejs i dobar
marketing
dve glavne linije Windows-a
za radne stanice (Windows 3.11, 95, 98, ME, XP, Vista, Windows 7)
za servere (Windows NT, 2000, 2003...)
Linux
razvio ga je Linus Torvalds 1991. godine tokom studija, na osnovu MINIX verzije Unix-a
kernel je besplatan (u javnom vlasnitvu)
distribucije - paketi koji ukljuuju kernel, drajvere, verzije grafikog korisnikog interfejsa i odreen broj
korisnikih programa (mogu biti besplatne ili komercijalne)
trenutno postoji preko 200 aktivnih distribucija za PC raunare (Red Hat, Debian, Ubuntu, SuSE, Fedora,
Slackware, Knoppix)
Live distribucije
Na osnovu prenosivosti na razliite tehnologije operativni sistemi se dele na:
prenosive (portable) i
neprenosive (proprietary)
Neki od OS :
1.MS DOS
2.MS Windows
3.Unix
4.Linux
5.MAC OS (Mekinto operativni sistem)