INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA RAUNARSKE NAUKE

PREDMET:INFORMATIKE TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU

FREEBSD
(esej)

Student:
Halis Hasanovi

Mentor:
Msc Edin Korianin

FreeBSD
BSD je ono to dobijete kada gomila Unix hakera sedne i pokua da prebaci Unix sistem na
PC. Linux je ono to dobijete kada gomila PC hakera sedne i pokua da napie Unix sistem za
PC. Jedna zanimljiva i istinita izreka. Dakle, da odmah razjasnimo ta je BSD.
BSD stoji za Berkeley Software Distribution. U poetku je to bio paket zakrpa i dodataka za
zvanini Bell Unix sistem koji je razvijan na Berkli Univerzitetu u Kaliforniji. Vremenom se
do te mere razvio da je postao zaseban operativni sistem koji je sadrao dobar deo koda Bell
Unix sistema. Naravno, Bell licenca vam je bila potrebna da bi ste koristili sam sistem. Ipak,
kod koji je pisan na Berkliju je izdati pod tzv. BSD licencom koja prosto reeno kae:
Radite sa kodom ta god vam je volja, samo stavite do znanja da smo ga mi napisali. Ipak,
jednog trena se grupa koja je radila na razvoju koda raspala i nekoliko novih grupa je nastalo
na temeljima starog rada. Jedna od njih je bio 386BSD Projekat, koji je uzeo BSD kod i
uredio ga da radi na i386 platformi. Vremenom je i taj projekat doiveo podele na FreeBSD i
NetBSD koji je opet iznedrio OpenBSD projekat. Naa pria e nas uglavnom voditi kroz
svet FreeBSDa.
Kao to u naslovu stoji, BSD je namenjen da slui. Zatitni znak FreeBSDa je
Beastie(Zverko) daemon ne demon. To znai da se pre svega radi o monom serverskom
okruenju. Ipak, BSD u sebi nosi sve potrebne aplikacije za svakodnevnu poslovnu ili kunu
upotrebu.

O FreeBSD-u
FreeBSD je istaknuti operativni sistem za arhitekture raunara koje su kompatibilne sa Intel
x86, DEC Alpha i PC-98 arhitekturama (druge platforme su u planu razvoja).
Cilj projekta je da se razvije softver koji e moi da se koristi u svaku svrhu.
FreeBSD je kompletan operativni sistem - kernel, C biblioteke i kompajler, mreni serveri i
klijenti, X-Windows sistem, mnogi programi - sve to je potrebno za svakodnevni rad na
kompjuteru. Izvorni kod celog sistema dostupan je na netu
(ftp://ftp.FreeBSD.org/pub/FreeBSD/).
FreeBSD prua napredne mrene servise, dobru iskoristivost memorije, visoku stabilnost i
performanse rada, tako da predstavlja ekonominu alternativu komercijalnim UNIX

sistemima. Prilagodjen je radu sa velikim brojem desktop i server aplikacija. Pored dobrog
security-a (bezbednosti), odlikuje se i fantastinim performansama, kao i najboljom
implementacijom TCP/IP stack-a to ga ini jednim od omiljenih izbora za web servere. U
principu, FreeBSD je najpopularnija BSD distribucija.
Licenca
Free u imenu znai da se moe koristiti besplatno, ak i za komercijalne upotrebe, ali takodje
i u smislu slobodno. Sa izvornim kodom FreeBSD-a korisnik moe da radi bilo ta - da ga
ita, menja, prepravlja, kopira, prodaje, doslovno sve osim da tvrdi da ga je on napisao.
Osobine
FreeBSD ima mnogo osobina vrednih panje

32-bitni operativni sistem (64-bitni na Alpha-ma) koji je od poetka bio dizajniran kao
takav

preemptivni multitasking sa dinaminim podeavanjima prioriteta koji obezbedjuje fer

i glatku podelu procesorskog vremena, memorije i drugih resursa raunara ak i pri
najveim optereenjima sistema

mogunost da opsluuje vie korisnika u isto vreme tako to svi korisnici mogu da
koriste resurse raunara (tampae, mreu...), ali takodje i da ogranii njihovu
upotrebu

SMP - podrka za maine sa vie procesora (samo za Intel)

stranienje na zahtev koje omoguava brzo izvravanje programa koji zahtevaju dosta
memorije

zatita memorije koja obezbedjuje da programi (ili korisnici) ne mogu omesti jedni
druge; ako se jedan program srui, to nee uticati na ostale ni na koji nain

jak TCP/IP sa odlinom implementacijom TCP/IP stack-a, podrka za mnoge

standarde kao to su SLIP, PPP, NFS, DHCP, NIS, serveri za e-mail, WWW, FTP,
DNS, routing, firewall...

X Window System (X11R6) kojim se prua grafiki korisniki interfejs (GUI)

hiljade gotovih programa se nalaze u FreeBSD ports&packages kolekciji

binarna kompatibilnost sa mnogim programima kompajliranim za Linux, SCO UNIX,

SVR4, BSD/OS i NetBSD

kompatibilnost izvornog koda programa sa veinom popularnih komercijalnih UNIX

sistema, to omoguava jednostavno portovanje progama sa ovih sistema na FreeBSD

kompletna zbirka razvojnih alata za mnoge programske jezike kao to su C, C++,

Java, Fortran, Perl, Pascal (Delphi-Kylix)...

izvorni kod celokupnog sistema, od kernela, preko alatki, do igara i nain

kompajliranja svega toga korienjem samo jedne komande

velika koliina veoma dobre dokumentacije

Zastupljenost

FreeBSD svakodnevno koriste razne kompanije, Internet provajderi, istraivai, studenti,

korisnici kod kue irom sveta.
Slogan "The Power to Serve" (snaga da slui) dobija pravo znaenje kada se vidi da
FreeBSD koriste mnogi veliki sajtovi da opslue svoje korisnike, kao to su Yahoo!, Hotmail,
Apache, Be,Inc., BSDi i mnogi drugi.

Instalacija
Naini instalacije daemona su razliiti. S'obzirom da se radi o mrenom operativnom sistemu
BSD pre svega moete instalirati preko mree tj. direktnim preuzimanjem sa Interneta.
Naravno, tu je i prastara CDROM metoda prizivanja. Ukoliko posedujete irokopojasnu vezu
sa Internetom moete preuzeti ISO datoteke sa http://www.freebsd.org.
FreeBSD se moe instalirati sa CDROM-a, MS-DOS particije ili preko mree (NFS ili FTP).
Instalacija se smatra jednom od najlakih UNIX instalacija koje postoje. U idealnom sluaju
treba boot-ovati mainu sa CD-a (ako maina to ne dozvoljava onda sa flopija), FreeBSD e
prepoznati hardver i putem Kernel Configuration dijaloga e dati mogunost njegovog
podeavanja, zatim sledi particionisanje hard-diska i alociranje prostora, biranje distribucija
koje e se instalirati i samo kopiranje fajlova. Prilikom sledeeg boot-ovanja kompjutera
korisniku su dostupne sve mogunosti FreeBSD-a.
FreeBSD-u je potrebna jedna primarna particija (koja se u FreeBSD terminologiji naziva
slice) unutar koje e disklabel program napraviti particije fajl sistema.
FreeBSD nije zavistan od "logical BIOS drive mapping" kao drugi operativni sistemi ve
naziva diskove redom kako ih pronalazi. Fiziki diskovi mogu biti IDE, SCSI, RAID, i dr.
Za
vie
informacija
pogledajte
adresi http://www.freebsd.org.

zvaninu

Literatura

FreeBSD

prezentaciju

na

* www.freebsd.org/
* www.bsd.org.yu/
* venus.elfak.ni.ac.yu/unix/html/
* www.unix-systems.org/
* www.opengroup.org/
* www.vmunix.com/fbsd-book/book.phtml