SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKU

FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE

STUDIJ PRVOG CIKLUSA, I. GODINA STUDIJA
SMJER INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

MODELIRANJE INFORMACIONIH SISTEMA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osnove teorije sistema i upravljanje

Profesor: Dr. Ibrahim Obhoa
Student: Sandrino Vulovi

TRAVNIK, 11/2014.

Sadraj
1. UVOD............................................................................ 3
2. OSNOVE MODELIRANJA INFORMACIONIH SISTEMA I GLAVNI
POJMOVI...........................................................................4
3. STANDARDI ZA PODRKU MODELIRANJU..........................6
4. ANALIZA I MODELIRANJE INFORMACIONOG SISTEMA........8
5. ZAKLJUAK..................................................................12
6. LITERATURA................................................................13

1. UVOD
U ovom seminarskom radu obrauje se modeliranje informacionih sistema.
Objanjeni su osnovni pojmovi i definicije modeliranja informacionih sistema, te
opisani standardi koji se koriste za podrku modeliranju informacionih sistema.
Analizirane su i detaljno pojanjenje faze razvoja informacionih sistema:

Funkcionalno modeliranje,
Informaciono modeliranje,
Modeliranje i planiranje resursa,
Aplikativno modeliranje i
Implementacija.

Modeli su apstrakcije koje odslikavaju kljune elemente kompleksnog problema ili

strukture time to eliminiu manje bitne detalje i na taj nain, ine problem daleko
lakim za razumijevanje. Modeli se koriste da bi se opisali poslovni procesi,
razumjelo trenutno stanje poslovanja i modelirali novi procesi koji ne postoje, ali koji
planiraju da se uvedu. Modeli su korisni za razumijevanje problema, za komunikaciju
meu ljudima koji su ukljueni u projekat, za modeliranje preduzea, pripremu
dokumentacije i za dizajn programa i baza podataka. Modeliranje omoguava bolje
razumjevanje zahtjeva, istiji dizajn i sisteme pogodnije za odravanje.

2. OSNOVE MODELIRANJA INFORMACIONIH SISTEMA I

GLAVNI POJMOVI

Polazei od tumaenja pojma sistema, proizilazi opta definicija informacionog

sistema. Informacioni sistem (IS) se moe definirati kao sistem u kojem se veze
izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmjenom informacija.
Detaljnije obrazloenje pojma informacionog sistema jeste da predstavlja ureeni i
integrirani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi koji su u
meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija
i podrke menadmentu u rjeavanju poslovnih problema, planiranja, upravljanja,
predvianja, koordiniranja i donoenja odluka.
Informacioni sistem treba da bude model realnog sistema u kojem djeluje. Ulazi u
sistem, mijenjaju stanje sistema, a ova promjena se reflektira na izlaz. Preslikavanje
realnog sistema u informacioni sistem izvodi se postupkom modeliranja realnog
sistema.
Za veinu ljudi, sistemi su preveliki i kompleksni da bi se shvatili u cijelosti. Na
primjer, ininjeri koji prave automobile kreiraju modele prije nego to naprave nova
kola, arhitekte prave modele zgrada koje projektuju itd. Informacioni sistemi se ne
mogu razumjeti bez modela koji predstavljaju sisteme u njihovoj realnosti.
Projektovanje i razvoj informacionih sistema odvija se na osnovu razliitih modela.
U raunarskoj praksi se za opis razliitih pojava, procesa i sistema koriste modeli.
Osnovna namjena modela je da se realni objekti i dogaaji pojednostave u dovoljnoj
mjeri, tako da se osnovni objekat, koji se modelira, moe bolje razumjeti.
Stvarni procesi i objekti su uglavnom previe sloeni da bi ljudski um mogao da ih
analizira i prihvati bez problema. Zbog toga se kreiraju apstrakcije, koje u sutini
predstavljaju idealizirane predstave realnih procesa i objekata. Apstrakcija zanemaruje
sve ono to nije od primarnog znaaja za odvijanje procesa ili opis samog objekta.
Proces nastanka i upotrebe modela se naziva modeliranjem. Ako se govori o razvoju
informacionih sistema, onda se mogu definirati modeli razvoja tih sistema. Osnovna
namjena tih modela je da se omogui definiranje strukture i ponaanja sistema, da se
definira obrazac po kome se moe raditi na razvoju sistema, da se omogui lake
dokumentiranje svih odluka koje se donose u procesu razvoja i da se omogui lake
vizuelno predstavljanje sistema.
Proces modeliranja se najee odvija tako to se na osnovu opisa funkcija sistema
prvo pravi logiki model sistema. U okviru logikog modela se definiraju svi bitni
objekti i funkcije sistema, ali se pri tome ne uzimaju u obzir karakteristike softvera i
hardvera koji se koriste ili e se koristiti.
4

Na osnovu logikog modela se pravi fiziki model sistema koji opisuje konkretne
programe koji e se koristiti, kao i hardversku opremu na kojoj e ti programi raditi.
Model je pojednostavljena reprezentacija o relevantnim svojstvima sistema. Razvoj
modela vri se u okviru procesa modeliranja. Model nastaje procesom apstrakcije u
kojem se prvo biraju relevantni elementi koje reprezentacija treba da sadri, a zatim se
svakom elementu pridruuju relevantne osobine, koje se ele prikazati u okviru
modela.
Model je pojednostavljeni prikaz relevantnih karakteristika sistema. To je
reprezentacija nekih objekata, veza meu objektima i atributa objekata. Sistem se
opisuje pomou modela - preko modela. Modeli se koriste za bolje razumijevanje
sistema, te kao nain dokumentiranja poslovnih zahtjeva ili postavljanja tehnikog
dizajna.
Modeliranje je proces izrade modela. Modelirajui sistem odreenom metodom
mogue je izraditi jedan ili vie modela sistema. Proces modeliranja je razliit za
razne metode. Modelirajui odabranom metodom gradi se model datom metodom.
Projektovanje informacionih sistema je nalaenje relevantnog modela realnog
sistema. Na osnovu projektiranog modela izgrauje se informacioni sistem. Model
informacionog sistema u osnovi se sastoji od tri modela:

model podataka,
model procesa i
model resursa.

Model podataka prikazuje stanje sistema preko skupa podataka. Modeliranje

podataka je najpopularnija tehnika za izraavanje poslovnih zahtjeva za podacima koji
e biti uskladiteni u bazu podataka sistema.
Model procesa prikazuje skup procesa koji mijenjaju stanje sistema i skupa procesa
pomou kojih se formiraju izlazi iz sistema. Modeliranje procesa je tehnika koja se u
velikoj mjeri primjenjuje za izraavanje zahtjeva poslovnih procesa, tokova procesa,
ulaza i izlaza.
Model resursa prikazuje "procesore" (kadrove, organizacione jedinice, opremu) sa
take gledita njihovih kapaciteta i dinamike koritenja tih kapaciteta.

3. STANDARDI ZA PODRKU MODELIRANJU

Tokom 60-ih i 70-ih godina Douglas T. Ross je razvio tehniku modeliranja poznatu
kao SADT (Structured Analysis & Design Technique). Prihvatajui SADT tehniku,
avijacija SAD razvila je SADT kao dio ICAM (Integrated Computer Aided
Manufacturing) programa tokom kasnih 70-ih, koji je dobio naziv IDEF tehnika
(Integation DEFinition). Cilj ICAM programa je bio da se pobolja proizvodna
produktivnost primjenjivanjem kompjuterske tehnologije. Uesnici u izgradnji ICAM
programa su uvidjeli sve prednosti koritenja IDEF tehnike, jer tekstualni opis ne
predstavlja efikasan nain za dokumentiranje procesa i podataka.
U ranim 90-im, IDEF Users Group, u kooperaciji sa National Institutes for Standards
and Technology (NIST), preduzela je odreene postupke za stvaranje standarda
IDEF0 za funkcionalno modeliranje i IDEF1X (eXtend), kao tehniku za informaciono
modeliranje (semantiko modeliranje podataka), objavljujui ih 1993. godine (U.S.
Government standards documents). Ovi standardi su pod pokroviteljstvom Institute of
Electrical and Electronics Engineers (IEEE), a prihvatila ih je i International
Organization of Standards (ISO).
Cilj modeliranja je da se razviju tehnologije koje e omoguiti logiku i fiziku
integraciju mrea hardverski i softverski veoma razliitih konfiguracija. Tehnika
IDEF modeliranja je prihvaena kao osnova za sprovoenje postupka reinenjeringa
poslovnih procesa.
Imajui u vidu sve ove injenice, funkcionalno modeliranje IDEF0 omoguava:

izvrenje funkcionalne dekompozicije i dizajna na svim nivoima, za sistem

sastavljen od ljudi, maina, materijala, raunara i informacija;

stvaranje dokumentacije, paralelno sa reinenjeringom poslovnih procesa;
bolju komunikaciju izmeu projektnog tima, korisnika i menadera;
diskusiju u projektnom timu da bi se postiglo meusobno razumijevanje;
upravljanje velikim i sloenim projektima;
obezbjeenje elemenata potrebnih za informaciono modeliranje (IDEF1X
metodologija).

Softverska realizacija IDEF0 standarda je BPwin (Bussines Process windows) firme

LogicWorks. Drugi standard koji je IDEF Users Group definisala je IDEF1X tehnika
za informaciono modeliranje. Informaciono modeliranje (IDEF1X) predstavlja
apstraktno vienje realnog sistema, tj. to je pojednostavljeno predstavljanje realnog

sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izmeu objekata i atributa objekata.
Informaciono modeliranje je pojam koji je definiran u okviru IDEF1X metodologije i
definira odgovarajui model podataka.
Zapravo, IDEF1X je semantiki bogat modelar podataka tree generacije koji je
realizovan u okviru softvera ERwin (Entity Relationships for windows) CASE alata.
ERwin CASE alat omoguuje generiranje u neki od sistema za upravljanje bazama
podataka. Potrebno je naglasiti pojam generisanje, a ne programiranje, jer ERwin
omoguava da se direktno kreiraju tabele, veze, atributi i sva ogranienja koja su se
nekada programirala.
CASE (Computer Assisted System Engineering) alati datiraju jo od sredine 1970-tih
godina. Pod projektom IS-DOS, voenog od strane dr. Daniela Teichrowe sa Miigen
Univerziteta, razvijen je jezik za iskazivanje problema (Problem Statement Language
- PSL) koji je sluio za opisivanje korisnikih problema i zahtjeva. Drugi jezik
Problem Statement Analyzer (PSA) kreiran je da analizira ove probleme i zahtejve.
PSL/PSA su se aktivirali sa velikih mainframe raunara i iziskivali su veoma skupe
raunarske resurse, tako da je malo koja kompanija tada mogla sebi da priuti
adekvatne raunarske resurse za PSL/PSA. Preokret je nastao sa pojavom personalnih
raunara kada je 1984. godine jedna kompanija, koja se tada zvala Index Technology
(danas poznata kao Intersolv), kreirala PC softverski alat koji se zvao Excelerator, iji
uspjeh je postavio CASE akronim. Onima koji se bave razvojem sistema, danas su na
raspolaganju hiljade CASE proizvoda.

4. ANALIZA I MODELIRANJE INFORMACIONOG SISTEMA

Imajui u vidu postavke vezane za IDEF0 i IDEF1X metodologiju, moe se rei da se
razvoj informacionog sistema (RIS) izvodi kroz pet slijedeih faze:
1. Funkcionalno modeliranje,
2. Informaciono modeliranje,
3. Modeliranje i planiranje resursa,
7

4. Aplikativno modeliranje i
5. Implementacija.
Na slijedeoj slici prikazano je stablo aktivnosti vezano za razvoj informacionog
sistema.

Prva aktivnost "1. Funkcionalno modeliranje" treba da omogui postavljanje modela,

tj. definiranje studije koja koncipira reinenjering poslovnih procesa u irinu.
Ova aktivnost se definira kroz dvije podaktivnosti, kao:

Aktivnost 1.1. Funkcionalna dekompozicija,

Aktivnost 1.2. Definiranje zahtjeva korisnika,

U okviru podaktivnosti "1.1. Funkcionalna dekompozicija" polazi se od svijesti o

potrebi razvoja informacionog sistema, i to povezane, prije svega, sa donoenjem
strategijske odluke rukovodeeg menadmenta o sprovoenju reinenjeringa
poslovnih procesa. Kao rezultat treba dobiti stablo poslovnih procesa kako ih vidi
vodei menadment.
Podaktivnost "1.2. Definisanje zahtjeva korisnika" treba da omogui da se analizom
dokumenata i sprovoenjem intervjua moe identificirati okvir reinenjeringa
poslovnih procesa. Potrebno je pronai i dobro osmotriti nepotpune (prekinute,
isprekidane), neperspektivne procese koji gue ostvarivanje planiranih (eljenih)
rezultata. Klju "lei" u odgovoru na pitanje: "ta treba promijeniti?". Drugim

rijeima, u ovoj fazi se prouavaju i procjenjuju postojei procesi, analiziraju se

rezultati koje daje proces sada i kakvi se rezultati mogu oekivati u budunosti.
Dakle, snimkom trenutnih procesa omoguuje da se uoe uska grla (gdje se nalaze) i
problematine take.
Takoer, u ovoj aktivnosti treba predvidjeti i alternativne prilaze. Kada se definie
problem, timovi koji sprovode reinenjering istiu novi strateki pravac za realizaciju
procesa i pridruena mjerila, a ujedno vre i procjenu novih poslovnih alternativa.
Dakle, naroita panja se obraa na to da lanovi tima treba da razumiju proces, tj . da
imaju razjanjene odgovore na pitanja ta se eli postii, zato je potreban redizajn i
kako treba da izgleda proces u budunosti.
Aktivnost "2. Informaciono modeliranje" je kljuni moment gdje do izraaja dolaze
sposobnost i znanje visokostrunog kadra iz oblasti menadmenta i informatike. U
ovoj fazi poeljno je angairanje i spoljnih eksperata.
Ova aktivnost se definira kroz sljedee tri podaktivnosti:

Aktivnost 2.1. Kreiranje ER modela,

Aktivnost 2.2. Kreiranje atributa i

Aktivnost 2.3. Definiranje poslovnih pravila.

Aktivnost "2.1. Kreiranje ER modela", koritenjem IDEF1X metodologije, predstavlja

kvalitetno novi skok, jer treba da bude kreacija projektanata informacionog sistema.
Do ovog trenutka, koritenjem IDEF0 metodologije, opisivana je dinamika rada, to je
prisutno kao iskustvo i tradicija u svakom preduzeu i to je definirano kroz aktivnost
"1.Funkcionalno modeliranje".
Ova aktivnost otvara "crnu kutiju", koja je buduim korisnicima uvijek bila
nepoznata, jer nisu mogli da prate razmiljanja projektanata informacionog sistema.
Prvi put korisnici uzimaju aktivno uee i u ovom dijelu i prvi put projektanti
informacionog sistema crtaju ono to predstavlja njihovo iskustvo i saznanje o
poslovanju konkretnog preduzea i to su oni osmislili u svojoj glavi.
Kroz identifikaciju entiteta, odnosno kroz definiranje objekata od interesa za
posmatranje i definiranje veza definira se ER model, postupkom odozgo nadolje, tj.
intervjuom sa buduim korisnicima.
Sljedea aktivnost "2.2. Kreiranje atributa" treba da da opis osobina u prethodno
definiranim entitetima. Osobine entiteta se definiraju kroz identifikaciju atributa za
svaki

entitet,

definiranje

odgovarajuih

kljueva

sprovoenja

postupka
9

normalizacije. Ova aktivnost se izvodi postupkom odozdo nagore, tj. analizom

dokumenata.
Aktivnost "2.3. Definiranje poslovnih pravila" predstavlja sintezu prethodne dvije
aktivnosti i treba da definira poslovna ogranienja i pravila ponaanja.
Aktivnost 3. Modeliranje i planiranje resursa, se definira kroz sljedee tri
podaktivnosti:

Aktivnost 3.1. Definiranje arhitekture sistema,

Aktivnost 3.2. Kadrovske potrebe,

Aktivnost 3.3. Dinamika realizacije.

Aktivnost "3.1. Definiranje arhitekture sistema" treba da ukae na okvir na osnovu

koga je definirana arhitektura informacionog sistema bazirana se na sljedeim
parametrima: potrebe korisnika, planirani razvoj informacionog sistema, budui
razvoj informacionog sistema, administracija informacionog sistema, odravanje
informacionog sistema, stabilnost informacionog sistema, sigurnost informacionog
sistema, tehnika podrka od strane proizvoaa, kadrovi koji e biti rasporeeni na
zadacima administracije i odravanja informacionog sistema, vremena potrebnog za
obrazovanje korisnika za koritenje informacionog sistema i lakoe uenja i svjetskih
trendova razvoja informatike industrije
Aktivnost 3.2. Kadrovske potrebe definira broj potrebnog kadra za razvoj
informacionog

sistema.

Uz

obezbjeivanje

neophodne

raunarske

opreme,

komunikacione i ostale pratee opreme, od posebnog znaaja su i kadrovski resursi,

odnosno kvalitetna i u dovoljnoj mjeri zastupljena kadrovska podrka. Posebno
znaajnu ulogu treba da imaju kontinuirani proces obrazovanja kadra i automatizacija
njihovog rada, kao i adekvatni oblici funkcionalnog organiziranja. To je podjednako
znaajno i za fazu razvoja i za fazu koritenja.
Aktivnost 3.3. Dinamika realizacije i trokovi se definira se koritenjem nekog od
softvera za upravljanje projektima (npr., MS Project).
Trokovi realizacije najee se posmatraju u okviru grupa poslova kao: trokovi
razvoja aplikacija (obuka projektnog tima, razvoj zajednikih aplikacija, struna
pomo pri razvoju, razvoj i dopuna sopstvenih aplikacija i softverski proizvodi za
razvoj aplikacija), trokovi tehniko-tehnolokih resursa (raunarska oprema
zajednikih resursa, oprema komunikacionog sistema, dopuna i kompletiranje
raunarske

opreme,

pratea

oprema

adaptacija

prostora)

trokovi
10

eksploatacije(odravanje

opreme,

potronja

elektrine

energije,

koritenje

komunikacionih linija, amortizacija opreme i plate radnika)

Trea aktivnost: "4. Aplikativno modeliranje" posmatra se sa stanovita izabranog
sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP).
Ova aktivnost se posmatra kroz sljedee tri podaktivnosti:

Aktivnost 4.1. Definiranje fizikog dizajna,

Aktivnost 4.2. Generiranje sheme baze podataka,

Aktivnost 4.3. Izrada aplikacije.

Aktivnost "4.1. Definiranje fizikog dizajna" razmatra problematiku vezanu za

izgradnju sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP).
Aktivnost "4.2. Generisanje sheme baze podataka "definira se za izabranu ciljnu
platformu, gdje se definiraju fizike tabele, kolone i relacije.
Aktivnou "4.3. Izrada aplikacije" treba da se realiziraju korisniki pogled na
podatke, tj. da se definiraju meniji, forme, upiti i izvjetaji.
I na kraju, aktivnost "5. Implementacija" omoguuje izvoenje promjena vezanih za
nain rukovoenja i primjene informacionih tehnologija.
Ova aktivnost se posmatra kroz sljedee tri podaktivnosti:

Aktivnost 5.1. Uvoenje,

Aktivnost 5.2. Testiranje,

Aktivnost 5.3. Odravanje.

Aktivnost "5.1. Uvoenje" treba da da ocjenu uraene korisnike aplikacije, omogui

izmjene u toku uvoenja, izradi uputstva za korisnike i obui same korisnike.
Aktivnost "5.2. Testiranje" treba da omogui testiranje sprovedenih aktivnosti u
okviru postavljenog SUBP gdje se ocjenjuju performanse tog sistema.
Aktivnost "5.3. Odravanje" se izvodi kad se pree u fazu eksploatacije
novopostavljenog sistema. Ovdje se drastino pokazuju sve manjkavosti i
neregularnosti vezane za sprovedeni reinenjering poslovnih procesa i definiraju
odgovarajue korektivne akcije.

5. ZAKLJUAK

11

Postupak modeliranja je jedna od najefikasnijih tehnika za razumijevanje i

jednoznanu komunikaciju izmeu projektanata i korisnika.
Poslovni problemi su veoma kompleksni to moe da otea komunikaciju izmeu
razvojnog tima i korisnika. Modeliranje moe da pojasni sloene probleme i samim
tim olaka razumijevanje. Koritenjem

modela prilikom razvoja informacionih

sistema postie se sigurnost da je funkcionalnost kompletna i korektna. Istraivanja

pokazuju da veliki softverski projekti koji nisu dobro izmodelirani imaju veu
vjerovatnou na neuspjeh.

12

6. LITERATURA
-

Angelina Njegu, Razvoj poslovnih informacionih sistema

Veljovi Alempije, Modeliranje informacionih sistema
Veljovi Alempije, Projektovanje informacionih sistema u praksi

13