L E E N J E BEZ L E K O V A

ENCIKLOPEDIJA
IENJA OVEJEG
ORGANIZMA
-PREVOD S RUSKOG -

Beograd
2 0 0 3.

SADRAJ

Izdavai:
IGP

Prometej Beograd i Mahmut Sehi

Beograd, ul. Prve pruge 43

Tel. 011 -31 -931 - 1 3 , tel/fax 011 -2604-751
E-mail: prometej@drenik.net
Web site: www.prometej-beograd.co.yu
Tel./tax 011-2154-475
E-mail: lanadar@beotel.yu
ljekovitesile@hotmail.com

Za izdavaa
Borivoje Uumli, in.

Glavni i odgovorni urednik

Milisav V. ordevi

Struni konsultant prevoda

Boris Kitanoski, prof. dr. sc. med

Jeziki redaktor
Milka Cani, profesor

Kompjuterska obrada
Branko Vukoii
Mahmut Sehi
V

tampa
Prometej " - Beograd

Copyright, IGP Prometej", M a h m u t ehi

KORISNE INFORMACIJE
Grada fizikog tela oveka
Skelet
Lobanja i kima
Zglobovi
Miii
Srce i krvotok
Sistem organa za disanje
Mozak i nervni sistem
ulni organi
Sistem organa za probavu hrane
Jetra
Sistem organa za luenje mokrae
Limfni sistem
Endokrini sistem
Tipovi i osobine ovejeg karaktera
Individualna konstitucija oveka
Vata (Vetar")
Pitta (u")
K a p h a (Sluz")
Energetska tela oveka
Bioritmi i njihov utieaj na organizam
L u n a r n i ritmovi i ienje
P o d a c i o n e k i m a u t o r i m a s i s t e m a za i e n j e o r g a n i z m a
SISTEMI I NAINI IENJA ORGANIZMA
Opte ienje organizma
Rusko kupatilo
Sauna
Kupke
ienje kretanjem
Ajurvedski metodi ienja

17
17
17
17
19
20
24
24
25
28
30
33
33
35
36
39
41
41
42
42
44
46
49
50
53
55
55
61
63
70
72
5

Ishrana za ienje organizma

ienje gladovanjem
ienje postom
ienje creva
Principi i redosled ienja
Metod rada pri klistiranju
Osobenosti odreivanja klistira za decu
Klistiri
Mikroklistiri
ienje prema metodu O. Jelisejeve
ienje senom
ienje obinom sniti (Aegopodijum podagraria)
ienje glauberovom solju i gladovanjem
ienje prema metodu N. Semjonove
Ideomotomo ienje prema metodu B. Aranovia
ienje glinom
ienje pomou kefira i jabukovog soka
ienje debelog creva gladovanjem
ienje prema metodu N. Yokera
ienje lignosorbom (bez klistiranja)
ienje kefirom
ienje pomou biljnih vlakana
ienje debelog creva rusom
ienje prema metodu K. Niija
ienje prema metodu M. Gogulana
ienje pomou joga vebi (Sankh prakalana)
Dopunske preporuke za ienje pomou ankh Prakalane
Ubrzano ienje creva
ienje jetre, unog inehura i unih kanala
Tuba

ienje prema metodu E. Sadilova

Priprema za ienje jetre medom
Meko ienje
ienje jetre za jedan dan
Meko ienje prema metodu G. Malahova
Ostali metodi mekog ienja
Klasino ienje prema metodu G. Malahova
Ideomotomo ienje prema metodu B. Araiiovia
ienje prema metodu O. Jelisejeve
Starinski nain ienja jetre
ienje prema metodu K. Niija
ienje prema metodi ma .1. Andrejeva,
I. Neumivakina i N. Semjonove
ienje prema metodu N. Yokera

76
80
95
98
98
100
102
102
108
110
111
112
112
113
114
115
116
117
117
118
119
120
120
121
121
122
125
126
129
131
131
133
134
136
137
138
139
141
142
144
145
145
146

ienje prema metodu A. Ignjatenka

ienje prema metodu A. Zarajeva
Metod koji se primenjuje u Truskavcu
Postepeno ienje jetre zejtinom (jestivim uljem)
ienje jetre travama
ienje prema metodu . ike
ienje unog mehura
ienje bubrega i mokranog mehura
Ideomotorno ienje po B. Aranoviu
ienje pomou namagnetisane vode
ienje pomou odvara od korena ipka
ienje pomou sokova iz povra
ienje pomou jelovog ulja
ienje obolelih bubrega
ienje lubenicom
ienje prema metodu P. Kurenova
ienje perunom i celerom
ienje ekstraktom od ovsene slame i poljskog rastavia
ienje ekstraktom od lekovitih trava
ienje mokranog mehura prema metodu P. Plotnikova
Narodni metodi ienja bubrega
ienje p o m o u joga vebi
ienje bubrega prema metodu G. Sitima
ienje
po
111
i
li
organa
ienje prema metodu A. Riova
Narodni metodi ienja
ienje krompirom
ienje krvi
ienje prema metodu V. Vostokova
ienje smeom od mleka i aja
ienje p o m o u igloiplikatora I. Kuznecova
ienje korenom maslaka
..,<
ienje limfe
ienje prema metodu N. Yokera
Ideomotorno ienje prema metodu B. Aranovia
ienje prema metodu O. Jelisejeve
Tibetski metodi ienja
ienje sranog miia
ienje prema metodu A. Riova
ienje krompirom
ienje prema metodu G. Sitina
ienje krvnih sudova
ienje prema metodu K. Niija

147
147
148
148
148
149
149
151
151
151
152
152
153
153
155
156
156
157
127
157
158
162
163
165
165
166
167
168
168
169
169
169
170
170
172
173
173
174
174
175
175
179
179

ienje prema metodu G. Sitina

181
ienje prema metodu N. Semjonove
189
Jaanje sudova i podmlactivanja prema metodu P. Kurenova 189
Tibetski nain ienja sudova
189
ienje ekstraktom od lekovitih trava
190
ienje e n d o k r i n o g sistema
191
ienje pomou joga vebi
191
ienje titaste lezde
197
ienje zglobova
198
ienje odvarom od lovorovog lia
198
ienje sokom od crne rotkve
198
ienje prema metodu G. Malahova
199
Narodni naini ienja
200
ienje prema metodu G. Sitina
201
ienje pomou joga vebi
202
Sredstvo za masiranje zglobova
203
ienje odvarom od korena suncokreta prema
metodu B.Bolotova
203
Izbacivanje soli pomou lia brusnice
204
ienje pirinom
204
Tibetski metod ienja zglobova i
mokrano-polnog sistema
204
ienje limunovim sokom
204
ienje krompirom
206
ienje eluca i g u t e r a e ( p a n k r e a s a )
207
ienje pomou pranske vode
207
ienje prema metodu O. Jelisejeve
207
Narodni naini ienja
209
ienje guterae prema metodu A. Malovika
209
ienje guterae prema metodu G. Sitina
209
ienje pomou joga vebi
211
ienje od h e l m i n a t a (glista) i p r o s t i h m i k r o o r g a n i z a m a - 2 1 6
Osnovni oblici toka toksoplazmoze
216
ienje prema metodu G. Malahova
217
Narodni naini ienja
218
ienje od r a d i o n u k l e i d a i tekih m e t a l a
221
ienje ekstraktom od brezovih gljivica
223
ienje meki nj ama i borom prema metodu Z. SIke 223
Mlena surutka B. Bolotova
224
Surutka B. Bolotova od plodova divljeg kestena
224
ienje ljuskom od jajeta
224
ienje odvarom od semena lana prema
metodu V. Tienka
225

ienje ekstraktom od trava prema metodu A. Derjabina 225

ienje koe
226
ienje medom prema metodu N. Semjonove
226
ienje prema metodu S. Knejpa
227
ienje koe lica i vrata prema metodu S. Lensine
227
ienje pomou parnih kupki
237
Narodni naini ienja koe
238
ienje koe od gljivica
239
ienje noktiju od gljivica
239
ienje od bradavica
239
ienje od uljeva
239
ienje organa za disanje
240
ienje pomou kompresa sa rotkvom
240
ienje borovim mlekom
240
ienje disanjem
240
Disajne vebe za ienje nervnog spleta grla
241
Disajne vebe prema metodu A. Mikulina
241
ienje disanjem prema metodu A. Nikitina i A. Kasina- 241
ienje disanjem sa zvukom ha"
241
ienje pomou joga vebi
242
ienje oiju
244
ienje onog soiva kod katarakte
244
ienje onog soiva kod one mrene (beone)
244
Ispiranje oiju
244
ienje oiju svetlou Sunca i Meseca
245
Zmirkanje
245
Gimnastika ienja za oi prema metodu N. Semjonove 245
ienje disanjem
246
ienje uiju
247
ienje uiju prema metodu V. Vostokova
247
ienje srednjeg uha
247
ienje superoksidom vodonika
247
ienje nosa
248
ienje prema metodu G. Malahova
248
ienje kod rinitisa i sinuzitisa
249
ienje pomou joga vebi
249
ienje metodom Neti
249
ienje usne duplje
250
ienje prema metodu B. Bolotova
250
ienje sisanjem ulja
251
ienje enjakom (belim lukom)
252
ienje jezika
253
ienje zuba
254

ienje zuba pomou etkice za zube

ienje pomou praka za zube
ienje prema metodu O. Jelisejeve
ienje grla
Ispiranje grla po V. Ivanenku
ienje grla kod hroninog tonzilitisa
ienje pomou joga vebi
ienje
bio
energetskih
polja

ienje prema metodu G. Malahova

ienje polja prema metodu B. Aranovia
Odbacivanje negativne energije
ienje organizma pomou energetskih polja
ienje pomou vatre
ienje pomou Sunca
ienje od uroka
ienje prema metodu 1. Ivanova
ienje pomou j o g a vebi
OBOLJENJA I IENJE ORGANIZMA
Adenoidi
Akutna respiratorna oboljenja (ARO)
Angina

Amirija
Aritmija srca sa treperenjem pretkomora
Artritis
Reumatoidni artritis
Artroza
Ateroskleroza
Atrezija unih kanala
Bazedova bolest
Beona (ona mrena)
Bolesti glista, helmintijaze
Botkinova bolest
Botulizam
Bradavice
Bronhijalna astma
Bronhitis
Burzitis
Cistitis
ir na elucu i dvanaestopalanom crevu
miak (hordeolum)
Dermatitis
Dijabetes
Dijateza
10

254
254
255
257
257
257
258
259
259
260
261
262
262
263
263
263
264
266
266
266
266
266
267
267
267
268
268
268
269
269
269
269
269
270
270
270
271
271
271
272
272
273
273

Hemoragina dijateza
Dispepsija
Ezofagitis
Endarteritis obliterans
Enteritis
Faringitis
Furunkuloza
Gajmoritis (Maksilarni sinuzitis)
Gastritis
Giht (kostobolja)
Gingivitis
Glaukom
Gojaznost
Grip, influenca
Guavost (difuzno-toksina)
Hemoroidi
Hepatitis
Hidronefroza
Hipertonina bolest
Hipotonija
Holangitis
Holecistitis
Ihtioza riblja kiljut"
Infarkt miokarda
Insult
Iritis
Ishemijska bolest srca
Ishijas (Iijas)
Ishurija (Iurija)
Katarakta
Klimaks, klimakterini period
Kolpitis
Konjuktivitis
Lamblijaza
Laringitis
Limfadenitis
Limfangitis
Litijaza mokranih kanala
Litijaza mokranog mehura
Litijaza ui (kamen u ui)
Meteori
zam
Nefritis
Nekontrolisano mokrenje
Osteoartroza (destruktivna)

273
273
274
274
274
275
275
275
276
276
277
277
277
278
278
278
279
279
279
280
280
281
281
281
282
282
282
282
283
283
283
283
284
284
284
284
285
285
285
286
286
286
287
287
I 1

Pankreatitis
Parado
ntoza
Piodermija, piodermitisi
Pluna disajna mana
Poliartritis
Psorijaza
Reumatizam
Rinitis
Stenokardija, angina pektoris
Stomatitis
Toksiinfekcija hranom
Tonzilitis
Trovanje
Tuberkuloza
Ujedi zmija
Upala duice oka
Vaginitis, kolpitis
Vaskularitis hemoragini, kapilarotoksikoza
Vitiligo
Vulvitis
Zadah iz usta
Zadrka mokrae
Zatvor
Zubobolja
uljevi

287
287
288
288
288
289
289
289
289
290
290
291
291
291
292
292
292
292
292
293
293
293
293
293
294

Mali renik termina

Spisak literature

295
301

12

Otvori knjigu da naui ta su

drugi mislili, zatvori knjigu
da sam misli.

Seneka

13

Pred nama je jedna neobina knjiga, tako skromna u obimu, a tako

zvuna u naslovu - Enciklopedija ienja ovekovog organizma.
italac s pravom oekuje da na samom poetku otkrije ovu enigmu.
Nita lake.
U knjizi su sabrana iskustva iz drevne i savremene medicine
poznatih naunika, lekara i narodnih lekara koji u prirodi i nainu ivota
ljudi pronalaze lekove za mnoge bolesti, ali i mogunost da do duboke
starosti ouvaju vedar duh i krepko zdravlje.
U tri poglavlja pod razliitim naslovima: Korisne informacije;
Sistemi i naini ienja organizma; Oboljenja i ienja italac moe
da sazna kojim postupcima, metodima i nainima je najbolje osloboditi
organizam opasnih otrova koje svakodnevno unosimo hranom, vodom
za pie, vazduhom koji udiemo.
Pored toga, moe da sazna neto vie o svojoj fizikoj konstituciji,
crtama karaktera, energetskim poljima, biolokim i lunarnim ritmovima
i njihovom uticaju na organizam za vreme ienja.
Neki opisi ilustrovani su crteima, a u sluajevima gde se opisi
naina ienja razliitih delova organizma poklapaju, ukazano je na
izvor informacija.
Koliko emo vremena posvetiti svom zdravlju i koji emo metod
odabrati da iz organizma izbacimo opasne toksine, zavisi od nas samih.
Knjigu namenjujemo irem krugu italaca, u nadi da e nam
svojini predlozima i sugestijama pomoi da neko drugo izdanje
bude jo bogatije i sadrajnije.

Mahmut Sehi
prevodilac

15

KORISNE INFORMACIJE

GRAA COVEKOVOG TELA

Skelet
Skelet je osnova ovekove figure, on dri i titi njegovo telo. Sastoji
se iz 206 kostiju, dopunjenih delovima hrskavice. Hrskavica je vrsto
elastino tkivo koje ini vanu dopunu kostima, naroito kada je p o
trebna kombinacija vrstine i elastinosti. Kosti skeleta, najee cevaste kosti udova, dejstvuju kao poluge koje upravljaju miiima, obezbcdujui im na taj nain kretanje. Pojedine kosti slue kao zatita
organima koje okruuju, a druge sadre kotanu sr u kojoj se stvaraju
crvena krvna zrnca (elije). Kost je ivo tkivo u kome se stare elije
neprekidno zamenjuju novim. Da bi kosti bile u dobrom stanju, neop
hodno je sa hranom uzimati dovoljnu koliinu belanevina, kalcijuma i
vitamina, naroito D.

Lobanja i kima (si. 1)

Na dnu lobanje se nalazi otvor kroz koji se kimena modina spaja
sa mozgom glave. Kimena modina prolazi kroz kimu koja joj slui
kao zatita. Sastoji se iz vie od 30 pojedinanih prljenova.
Simptomi oboljenja. - Medu oboljenjima skeleta ljudi svih uzrasta
najrasprostranjeniji su prelomi kostiju i oboljenja zglobova usled ozleda
i starosti. Upale i tumori kostiju su retki.
Simptomi oteenja skeleta su: bol, oticanje i upala (crvenilo i
temperatura) povredenog dela.
17

Zglobovi (si. 2)
Pojedinane kosti skeleta meusobno se spajaju zglobovima. Posto
ji nekoliko vrsta zglobova.'
Nepokretni zglobovi su kao avovi lobanje, vrsto spajaju kosti, ne
dozvoljavajui im da se pokreu. Delimino pokretni zglobovi (hrskaviavi), na primer u kimi, dozvoljavaju izvesne pokrete. Zglobovi koji
se slobodno pokreu, kao oni u ramenu, obezbeduju dobru pokretljivost
u nekoliko ravni.
Zglobovi u obliku oraha (si. 2a), kao i karlino-bedreni i rameni,
imaju maksimalni raspon pokreta. Vrh bedrene kosti je skoro loptast i
uglavljen je u polukruno udubljenje u karlici. Ti zglobovi su graeni po
principu loptastog arnira (arke), to omoguava kretanje u bilo kom
smeru.
Zglobovi u obliku sedla (si. 2b) omoguavaju kretanje u obe strane i
n a p r e d - n a z a d . Takav zglob smeten je u osnovi palca ruke i bez njega je
teko hvatati velike i male predmete. Kada ne bi bilo takvih pokreta
palca ruke, aka ruke podseala bi na nezgrapna kleta.
Klasifikacija zglobova dala u ovom tekstu je veoma iiproSeua.

19

Zglobovi u obliku ekrka (si. 2c) smeteni su na prstima ruku, nogu,

u laktovima i kolenima i dozvoljavaju kretanje samo u jednom smeru.
Krajevi kostiju u takvom zglobu potopljeni su u tenost za podma
zivanje i privreni vrstim vlaknastim vezama.
Klizni zglobovi (si. 2d). Kosti glenja (zapea) ruku povezane su
tim zglobovima, koji se pokreu u obe strane i napred-nazad, slino
zglobovima u obliku sedla, ali je zapremina njihovog kretanja manja. Sa
uzrastom pokreti u kliznim zglobovima postaju sve sporiji i sve ote
an ij i.
Simptomi oboljenja. - U simptome oboljenja spadaju: bol, oticanje
i teka pokretljivost. Osteoartritis, prouzrokovan habanjem i starenjem
zglobova, obino povreduje zglobove vrata, ruku, bedara i kolena.
Reumatoidni artritis povreduje (oteuje) vezivno tkivo oko zglobova,
to prouzrokuje njihovu teku pokretljivost i krivljenje.

Miici (si. 3, 4 i 5).

Telo i unutranji organi pokreu se pomou miia - mekog tkiva
sastavljenog iz vlakana koja se skupljaju i oputaju izazivajui time
kretanje. Postoje dve vrste miia: slobodni (poprenoprugasti, M),
koji pokreu samo telo, i spontani (glatki) miii, koji vre kretanje
unutar organizma (na primer, ritmine kontrakcije probavnog trakta,
koje kroz njega guraju hranu).
Kada se ovek bavi fizikim radom miii jaaju, a pri redovnom
treniranju obino su u dobrom stanju. Energine vebe poveavaju
zapreminu miia i poboljavaju njihov krvotok, tj. poveavaju spo
sobnost za j o vea radna naprezanja. I obrnuto, nerad moe prou
zrokovati atrofiju i slabost miia.
Kako rade miii Miii su motori organizma. Oni ine skoro
polovinu mase tela i pretvaraju hemijsku energiju u snagu koja se preko
tetiva prenosi na kosti i zglobove. Veina miia obino radi po gru
pama, u kojima se skupljanje jednog miia proprauje oputanjem
drugog. Pri skupljanju mii se skrauje po duini za 4 0 % i pribliava
taku svog privrenja dvema razliitim kostima. Veina slobodnih
miia je privrena na dve ili vie kostiju koje su blizu jedna drugoj,
esto pomou fibroznih (vlaknastih) tetiva. Kada se mii skuplja,
pomera se kost za koju je on privren. Na taj nain, svako kretanje je
posledica vue, a ne udarca (podsticaja, impulsa).
Simptomi oboljenja. - Traumatske ozleele miia obino prati bol i
stvrdnjavanje, a ponekad upala i oticanje. Slabost i bolovi u miiima
mogu nastati i usled virusne infekcije.
20

21

22

23

Srce i krvotok (si. 6 i 7)

Srce (si. 6) je miina pumpa sa etiri komore, za koje su spojeni
krupni (veliki) krvni sudovi koji raznose krv prema elom organizmu i
obrnuto od njega prema srcu. Po ritmu kojim srce stee komore, pri
moravajui ih da se ire i skupljaju, krv tee u odgovarajuem smeru.
Krv dostavlja kiseonik, i hranljive materije do svih organa i od njih
odnosi produkte razmene. Ona cirkulie po arterijama koje nose krv
obogaenu kiseonikom, i po venama koje vraaju upotrebljenu" krv
prema srcu.
Za normalno funkcionisanje svakog organa potreban je dobar krvo
tok, to zavisi ne samo od radne sposobnosti sranih miia, nego i od
toga kojom lakoom krv tee po arterijama.
Sistem organa za krvotok radi neprekidno ukoliko krvni sudovi nisu
zapueni, na primer, talozima masti ili ugrucima krvi. Vano je istai
da pritisak u sistemu organa za cirkulaciju ne prelazi odreen nivo.
Visok krvni pritisak (hipertenzija) moe da oteti krvne sudove ili da
povea rizik od njihove zapuenosti.
Sistem krvotoka (si. 7) obezbeuje svaki organ krvlju. Njegova
osnova je srce. Arterije odnose krv od srca, a vene je vraaju prema srcu.

Sistem organa za disanje (si. 8)

Disanje je proces udisanja i izdi sanja vazduha koji omoguava da
krv apsorbuje kiseonik neophodan za stvaranje energije, i da izdvaja
konane produkte razmene materija - ugljen-clioksid i vodu. U disanju

uestvuju grudni ko, dijafragma (miini listi izmeu grudne i trbune

duplje), plua i disajni putevi (bronhije i bronhiole), kroz koje vazduh
ulazi i izlazi. Vazduh se udie kroz nos i usta i sputa se u plua kroz
traheje i kroz cevi kao drvo razgranate - bronhije i bronhiole. Normalna
funkcija sistema organa za disanje moe se naruiti prilikom infekcija ili
u sluajevima kada je ovek izloen viestrukom dejstvu duvanskog
dima, zagaene atmosfere i izduvnih gasova. Puai i oni koji ive na
prostoru sa j a k o zagaenim vazduhom, esto oboljevaju od hroninog
bronhitisa (upale sluzokoe disajnih puteva).
Kako diemo. - Pre dospevanja u plua, vazduh koji udiemo se
zagreva prolaskom kroz nosne upljine i traheju. Osim toga, fine dlaice
u nosnim kanalima iste vazduh od stranih estica, koje mogu da
dospeju u plua. Pri udisaju dijafragma u obliku kupole postaje pljosnata. Istovremeno skupljaju se miii izmeu rebara koji vuku grudni
ko nagore i u stranu. Ti pokreti poveavaju obim grudne duplje i samim
tim oslobaaju plua i omoguavaju usisavanje vazduha. Pri izdisaju
grudni miii i dijafragma se oputaju i vazduh izlazi napolje.
Kako kiseonik dospeva u krv. Plua podseaju na sunder, poto se
sastoje iz miliona siunih vazdunih vreica koje se zovu alveole. Tanki
omota tih vreica sastoji se iz siunih krvnih sudova (kapilara) u kojima
se odvija vana razmena kiseonika i ugljen-dioksida. U alveolama krv
neposredno dolazi u dodir sa vazduhom koji se udie; pri tome kiseonik
dospeva u krvotok, a ugljen-dioksid iz krvotoka izlazi i izdie se.
Simptomi oboljenja. Poremeaji sistema organa za disanje na
j e e su prouzrokovani infekcijom koja prouzrokuje upale disajnih
puteva ili samog plunog tkiva. Ta oboljenja mogu biti propraena bo
lom u grudima ili u grlu. Najrasprostranjeniji simptom je kaalj, koji se
javlja pri stvaranju suvine sluzi u isajnim putevima. Teak poremeaj
disajnog sistema izaziva alergiju (astmu).

Mozak i nervni sistem (si. 9)

Centralni i periferni nervni sistem obezbeuje istovremenu kontrolu
svesne aktivnosti organizma (miljenja i kretanja) i izvravanje nje
govih spontanih funkcija (disanje i probava hrane). Periferni nervi nam
takoe omoguavaju da odredimo razliite oseaje, na primer bol i
temperaturu. Nervni sistem ima potrebu za neprekidnim snabdevanjem
krvlju obogaenom kiseonikom. Prekid krvotoka u bilo kom delu m o z
ga najei je uzrok poremeaja njegovih funkcija.
elije mozga nepovratno se oteuju ukoliko se prekine njihovo
snabdevanje krvlju due od dva minuta. Zbog toga profilaksa pore2

U savremenoj klinikoj praksi smatra se da elije mozga stradaju za

oko 4 - 5 minuta.
24

25

Slika

9 - Mozak

menja krvotoka ima ivotno vaan znaaj. Naprsnue ili zapuenje

sudova mozga moe imali teke posledice, ak i potpunu invalidnost.
Oteenje mozga i nervnog sistema moe, takoe, biti prouzroko
vano traumom, infekcijom, obnavljanjem tkiva, tumorima i oboljenjima
nepoznate etiologije. Neka oboljenja nastaju pri naruavanju elektrine
aktivnosti mozga ili biohemijskih procesa koji se odvijaju u njemu.
Mozuk (si. 10). Coveji mozak je dobro zatien vrstom kutijom
koju formiraju kosti lobanje. Mozak se sastoji iz vie miliona nervnih
elija (neurona) i nervnih kanala, koji stvaraju beskonanu raznolikost
unutranjih veza od kojih zavise umne i stvaralake sposobnosti lino
sti. Mozak je najsloeniji organ ovejeg organizma i mnoge osobenosti
njegove grade i funkcije j o nisu potpuno proueni. Odreeni delovi
mozga kontroliu razne funkcije organizma. Dve modane polusfere,
mali mozak i modano stablo, koji ine skoro 9 0 % tkiva mozga, uprav
ljaju svesnim miljenjem i kretanjem i vre analizu signala dobijenih od
ulnih organa. Podsvesne aktivnosti (koordinacija pokreta i ravnotee)
reguliu se u malom mozgu. Modano stablo spaja mozak sa kimenom
m o d i n o m ; u stablu se nalaze nervni centri koji kontroliu automatske"
funkcije neophodne za ivot (disanje i kucanje srca).
Nervni sistem (si. 1 1). - Mozak, zajedno sa nervnim kanalima
k i m e n e modine obrazuje centralni nervni sistem, u kome kimena
modina slui kao spona izmeu mozga i celog organizma. Motorni
putevi (kanali) kimene modine sprovode signale koji se sputaju iz
mozga glave prema svim organima, dok istovremeno uzlazni signali od
26

27

koe i drugih ulnih organa idu prema mozgu glave ulnim putevima
(kanalima). Mrea perifernih nerava povezuje centralni nervni sistem sa
itavim organizmom i svesno upravlja miiima i spontano kontrolic
funkcije raznih organa.
Kimena modina (si. 12). - Kimena modina se sastoji iz niza
snopova nervnih vlakana, koja prenose informacije prema mozgu glave
i od njega. U perifernom nervnom sistemu, pomou kojeg se upravlja
svesnim i podsvesnim (spontanim) aktivnostima, spaja se vie od 3 1 par
nerava sa kimenom modinom, a 12 pari nerava povezuje kimenu
modinu sa mozgom.
Simptomi oboljenja. - Simptomi oteenja nervnog sistema zavise
od toga koji je deo zahvaen boleu, a mogu se ispoljavati kao bol,
gubitak osetljivosti i slabost. Oteenje modine, pored psihikih pore
meaja, moe biti praeno simptomima kao to su glavobolja, pospanost, pomraenje uma ili halucinacije.

ulni organi (si. 13, 14 i 15).

Pomou tih organa dobijamo predstavu o sredini koja nas okruuje.
Pet posebnih sistema reaguju narazliite nadraaje: oi omoguavaju da
se njima prima vidna informacija; ui hvataju (love) zvukove oscilacija i
uestvuju u regulisanju ravnotee; nos i jezik odreuju mirise i ukuse, a
osetljivi nervni zavreci na koi omoguavaju da oseamo dodire (ulo
pipanja), promene temperature i bol.
Oi. Organ vida su oi. Kod embriona se razvijaju iz dva pupo
ljka", koja se stvaraju u mozgu glave. Uobliena slika alje se u mozak u
vidu nervnih signala, gde se oni deifruju i stvaraju vidni opaaj (per
cepciju). Oi se usmeravaju prema objektu posmatranja pomou est
posebnih miia koji pokreu oi na razne strane. Otrina vida zavisi od

refrakcije ili sposobnosti onog soiva i ronjae da prelamaju svetlost.

Zraci svetlosti, koji padaju u oi, fokusiraju se na mrenjai na kojoj se
formira slika.
Ui (si. 13). - Uho, koje se sastoji iz spoljanjeg, srednjeg i unu
tranjeg dela, ini ne samo organ sluha, ve odreuje i poloaj tela i
ravnoteu. Spoljanje uho je usna koljka, koja titi sluni kanal od
povreda. Radi zatite od stranih estica u slunom kanalu postoje dlaice
i posebne lezde koje lue usnu mast. U srednjem uhu nalaze se tri
najmanje kosti u organizmu: eki, nakovanj i stremen, koji povezuju
bubnu opnu sa unutranjim uhom, u kome se nalazi pu - organ sluha.
Oscilacije bubne opne pretvaraju se u nervne impulse koje mozak prima
kao zvuk.
Usna koljka ne samo da titi uho od povreda, ve dejstvuje i kao
prijemni ureaj koji usmerava zvune oscilacije prema bubnoj opni.
v

ulo mirisa (si. 14). - Mirisi se raspoznaju pomou mirisnih nerava

koji podseaju na dlaice, i koji se nalaze u gornjem del u nosne upljine.
Oni primaju i analiziraju molekule vazduha koji udiemo. ulo mirisa
se moe poremetiti prilikom puenja ili se privremeno pogorava pri
prehladama ili alergijskim oboljenjima. Trajni gubitak ula mirisa moe
da nastupi usled povrede nerva (na primer, pri traumi lobanje) ili kao
rezultat oteenja tog dela mozga koji analizira mirise.
Nosni kanali su povezani sa tri para sinusa (upljina lobanje kroz
koju prolazi vazduh). Osetljivi zavreci mirisnih nerava, koji podseaju
na dlaice, istureni su u upljini nosa. Oni hvataju i odreuju mirise u
vazduhu i prenose informaciju mirisnim glavicama koje su direktno
povezane sa mozgom.
Ukus. - Glavni receptori ukusa su pupoljci (bubuljice) za ukus, koji
se nalaze u ispupenim sisicama (papilama, MS) na gornjoj povrini
jezika. Oni mogu da razlikuju samo etiri osnovna ukusa: sladak, kiseo,
slan i gorak. Pupoljci za ukus, koji odreuju svaki od tih oseaja,
razmeteni su na odreenim delovima jezika. Ukus je tesno povezan sa
ulom mirisa, to nam pomae da primamo najraznovrsnije mirise

28

29

Slika 15 Grada jeziku

(arome). Gubitak ula mirisa obiuo slabi oseaj ukusa. Takvo dejstvo
imaju i neki lekovi, a ponekad i nedostatak cinka u organizmu.
Jezik (si. 15). - U raznim delovima jezika odreuju se specifini
oseaj i ukusa: u zadnjem delu gorak, sa strane - kiseo, u prednjem
deki slan i na vrhu jezika - sladak.
ulo pipanju. - Pod pipanjem se podrazumevaju s v i oseaji na koi
koji se prenose preko nerava od osetljivih nervnih zavretaka,
razmetenih na koi. Razliite vrste receptom opredeljuju raznovrsne
oseaje. Broj receptom varira od j e d n o g do drugog dela tela. Tako se na
v r h o v i m a prstiju i oko usta nalazi mnogo nervnih zavretaka, dok ih
istovremeno na koi srednjeg dela leda ima vrlo malo. ulo pipanja
moe se pogorati pri lokalnoj traumatskoj povredi konih receptom ili
usled oboljenja koja oteuju nervna vlakna, periferni nervni sistem i/ili
veliki mozak.
ulo pipanja povezano je specifinim receptorima koji se nalaze u
sloju koe na razliitoj dubini. Slobodni nervni zavreci reaguju na
dodir, neznatno poveanje temperature i hladnou. Pojedini zatvoreni
nervni zavreci trenutno reaguju na pritisak, drugi na vibraciju i
rastezanje. Termoreceptori reaguju na oseaj toplote i hladnoe i
prenose u hipotalamusni deo mozga signale o potrebi regulisanja tem
perature tela.
Simptomi oboljenja. Osnovni simptom poremeaja bilo kojeg
ulnog organa je delimini ili potpuni gubitak osetlj i vosti. U zavisnosti
od toga koji je ulni organ oteen, moe se javiti bol ili drugi simptomi
bolesti.

Sistem organa za probavu hrane (si. 16 i 17)

itav niz organa koji uestvuju u probavi hrane naziva se j e d n i m
imenom probavili trakt. Probavni trakt ini cev koja se protee od usta
30

Slika 16 Poetak sistema organa za varenje

do mara. U njoj se probavlja (vari) hrana, a ugljene hidrate, masti,

belanevine, soli i vitamine koji se nalaze u hrani organizam asimiluje.
Usta (si. 16). - Probava hrane poinje u usnoj upljini. Dok vaemo hranu fermenti koji se sadre u pljuvaci razlazu odreene ugljene
hidrate. Jezik i miii grkljana potom guraju smeu hrane i pljuvake,
koja se naziva grudvom u jednjak i ona se sputa u eludac.
eludac i dvanaestopalano crevo. - Hrana moe da ostane u
elucu nekoliko asova. Ona se tu mea i delimino vari pomou
kiseline i fermenata do polutenog stanja (koje se naziva himusom),
posle ega dospeva u dvanaestopalano crevo. U dvanaestopalanom
crevu hiraus se podvrgava razlaganju usled dejstva probavnih sokova
jetre i guterae (pankreasa).
Tanko crevo. - U tankom crevu proces probave hrane prelazi u
zavrni stadijum, u kome se hranljive materije raspadaju do hemijskih
jedinjenja koja su dovoljno mala da mogu proi kroz zidove creva u
mreu krvnih i limfnih sudova.
Debelo crevo. - N e s v a r e n a hrana u itkom stanju dospeva iz tankog
creva u debelo crevo, gde se vei deo vode asimiluje u organizam.
Preostale pol utvrde estice hrane sputaju se nadole u pravo crevo, gde
se zadravaju sve dok se u vidu ekskrementa ne izbace kroz mar.
Simptomi oboljenja. Omota creva se obnavlja svakih 24 sata,
z b o g ega je on sposoban da izdri dejstvo najraznovrsnijih materija sa
kojima je svakodnevno u dodiru. I pored toga sistem organa za probavu
hrane brzo reaguje na j a k e nadraivae (na primer, na pokvarenu hranu)
povraanjem ili nervozom eluca.
31

Jetru
Jetra je najvei neparni organ u naem organizmu. On ima tamnu
crvenobraon boju i nalazi se u desnom gornjem uglu trbune duplje iza
donjih rebara. Hranljive materije, koje se izvlae iz hrane u probavnom
traktu, usmeravaju se preko vratne vene direktno u jetru. Jetra ima
ivotno vanu ulogu pri regulisanju sastava krvi i osnovnih biohemijskih procesa u organizmu. U njene funkcije spadaju: razaranje eri
trocita koji izumiru, a koji sadre crveni pigment krvi hemoglobin;
stvaranje i uvanje belanevina, kao i regulisanje razmene belanevina i
njenih sporednih (nuz) produkata. Druge vane funkcije za odravanje
ivota su uvanje eera i masti u jetri, neutralizacija toksinih materija
za organizam, razlaganje tekova, luenje ui (tenosti, koja dospeva u
dvanaestopalano crevo, gde potpomae razlaganje masti), kao i stvara
nje i uvanje komponenata eritrocita.
Simptomi oboljenja. - Simptomi koji ukazuju na to da je funkcija
jetre naruena mogu biti gubitak apetita, anemija, munina, povraanje i
mravljenje, kao i neprijatni oseaji u stomaku i poremeaj probave
hrane. Pri znatnom razaranju tkiva jetre moe se javiti utica, nago
milavanje tenosti u trbunoj duplji i oticanje nogu; kod bolesnika moe
doi do konfuzije svesti sa prostornom i privremenom dezorjentacijom.

Sistem organa za luenje mokrae (si. 18)

Sistem organa za luenje mokrae filtrira krv i izluuje tene otpade
iz organizma. U sistem organa za luenje mokrae spadaju: dva bu
brega, dva mokrana kanala, mokrani mehur i kanal za isputanje
mokrae (uretra) kroz koji mokraa izlazi napolje. Duina metre kod
mukaraca je oko 25 centimetara, i kroz nju pored mokrae izlazi
sperma. Kod ena je uretra mnogo kraa (priblino 2,5 centimmetra) i
nalazi se neposredno iznad organa za razmnoavanje. Zbog takve
blizine metre u odnosu na vaginu i mar mokrani kanali kod ena su
podloniji infekciji.
Kako funkcionie sistem organa za luenje mokrae. - Bubrezi
neprekidno filtriraju krv i iste je od ljake. Filtrirana tenost dospeva u
centralne delove bubrega, gde je odreene hemijske materije asimiluju
ponovo u organizam (reasorbuju se), s tim da odre unutranju
stabilnost kiselina, soli i vode. Preostala tenost je mokraa koja otie
3
4

Prema Medicinskoj enciklopediji", izdanje Svjetlost", Sarajevo, 1990. duina metre

kod muSkarca je 16 centimetara - primedlui prevodioca.
Prema navedenoj enciklopediji duina uretre kod ena je 4 centimetra
primedba
prevodioca.

33

Limfni sistem (si. 19)

Slika IS Sistem organa za luenje mokrae

kroz mokrane kanale u mokrani mehur. On se odrava u zatvorenom

stanju pomou prstenastog miia (sfinktera), a otvara se samo
povremeno da bi kroz uretru izbacio mokrau.
Kako bubrezi filtriraju krv. - Bubrezi sadre milione filtriraj uib
elemenata (nefrora) , u koje ulaze klupad (glomeruli)" iz krvnih
kapilara koji se snabdevaju krvlju iz bubrene arterije. Svaki glomerul
okruen je Baumanovom kapsulom u vidu aice koja je spojena sa
kanaliem (tubulusom) . U kapsuli se filtrira krv. Filtrirana krv se
potom zgunjava i stvara se mala koliina mokrae koja dospeva u
mokrani mehur.
Simptomi oboljenja. - Do poremeaja sistema organa za luenje
mokrae dolazi veoma esto i u veini sluajeva usled infekcije koja
prouzrokuje upalu unutranjeg i spoIjnog mokranog mehura. Infekcija
u organizam obino dospeva kroz uretru. Oteano mokrenje ili
smanjena koliina mokrae moe biti simptom veoma ozbiljnog
oboljenja - zapuenja. Bolovi pri mokrenju ili luenja iz uretre mogu
biti prouzrokovani venerinom boleu.
5

Limfni sistem se sastoji iz limfnih vorova koji se uglavnom nalaze

na vratu, ispod pazuha i na preponama (slabinama), i malih sudova koji
ih povezuju. U limfnim vorovima se stvaraju limfociti - bela kivna
zrnca i antitela koji tite organizam od infekcije. Limfni vorovi i
slezina pohvataju sve bolesne mikrobe koji prolaze kroz limfne sudove,
i samim tim, spreavaju rasprostiranje infekcije ne dozvoljavajui joj da
prodre do po ivot vanih organa. Ako infekcija prodre u organizam,
potkoni limfni vorovi esto primetno oteknu, a ponekad postaju i
bolni. Limfni sistem ima jo jednu vanu o s o b i n u - o n prenosi hranljive
materije i kiseonik do svake elije u organizmu.
8

Primedba prevodioca.

6
7

Isto.
lslo.

34

Slezina. Slezina nije nita drugo do veliki limfni vor. Ona uestuje
u razmeni gvozda i deponovanju, stvaranju i razaranju elija krvi. Kada
eritrociti stare ili postaju loeg kvaliteta, slezina pomae jetri da ih iz
krvotoka filtrira. Pored toga, u slezini se stvaraju elije koje pomau
unitavanje stranih bakterija u organizmu.
Simptomi oboljenja. U veini sluajeva oteklina ispod koe na
mestima gde se nalaze limfni vorovi ukazuje na to, da limfni sistem
radi normalno i da na organizam titi od infekcija. Ipak, to ponekad
m o e da ukae i na razvoj tekog oboljenja.
8

Kiseoniko-transportna funkcija liinfe je neznatna, poto se u njoj

moe nai samo fiziki rastvoren kiseonik.
35

aktivnost drugih endokrinih lezda, kao to su titasta lezda, nad

bubrene lezde, jajnici i monice (testikuli).
titasta lezda. - Ta lezda, smetena na prednjoj povrini vrata,
neposredno ispod jabuice, stvara hormone koji upravljaju metabo
lizmom (stvaranjem energije iz hranljivih materija) i reguliu tem
peraturu tela.
Paratitaste lezde. - Te etiri lezde se nalaze na titastoj lezdi.
Hormoni, koje one lue, kontroliu sadiaj kalcij uma i fosfora u or
ganizmu, neophodnog za normalan rad kostiju, nerava i miia.
Nadbubrene lezde. - Nadbubrene lezde lee neposredno na
bubrezima. Svaka od njih se sastoji iz dva sloja - kore i sri, ije su
funkcije razliite. U sloju kore stvaraju se steroidni hormoni, koji
uestvuju u regulisanju sadraja eera, soli i vode u organizmu. Oni
takoe odreuju karakter i raspodelu dlaka na tein. Iz sloja sri lui se
adrenalin i noradrenalin, koji pri uzbuenosti, fizikom i/ili umnom
optereenju poveavaju dotok krvi u miie, srce i plua.
Guteraa (pankreas). - Guteraa se nalazi u dubini stomaka, iza
eluca. Ona stvara fermente koji dospevaju u dvanaestopalano crevo i
uestvuju u procesu probave hrane, a takoe lui hormone insulin i
glukagon, koji imaju vanu ulogu pri regulisanju sadraja glukoze u
krvi. Glukoza je glavni izvor energije za elije itavog organizma, a in
sulin pomae elijama d a j e asimiluju.

Endokrini sistem (si. 20)

Endokrine lezde stvaraju hormone koji se krvlju raznose po elom
organizmu. Hormoni reguliu tok biohemijskih procesa u organizmu,
njegovu reakciju na glad, stres, infekciju i bolest i poveavaju njegovu
radnu sposobnost.
Hipofiza. Ovaj organ veliine zrna kikirikija nalazi se u osnovi
mozga glave. Najvanija funkcija hipofize je stimulacija i koordinacija
rada drugih endokrinih lezda, koje su usmerene na to da same stvaraju
hormone. Hipofiza takode lui hormon rasta i hormone koji kontroliu
koliinu mokrae i kontrakcije materice za vreme poroaja, a utie i na
36

Jajnici. - To su dve endokrine lezde u kojima se stvaraju polni

hormoni i jajne elije (ovule).' Sve jajne elije, kojih ima oko 400 000,
nalaze se u jajnicima ene od samog njenog roenja. Po obliku jajnici
lie na bobove, njihova debljina nije vea od 1 centimetra. Materini
kanali (grli, endocerviks) spojeni su sa jajnicima tako da posle sazrevanja jajna elija lako pada unutar kanala.
Monice (testikuli). - Monice se kod mukaraca nalaze u konoj
kesici koja se naziva monica. Testosteron - muki hormon koji one
lue - odgovoran je za nastajanje po I nog sazrevanja i razvoj drugostepenih polnih simptoma, kao to su nizak glas, telesna konstrukcija
i karakter rasta kose.
Simptomi oboljenja. Kada se sadraj odreenog hormona u krvi
povea ili smanji, u organizmu obino nastaju poremeaji, koji su
9
10

Primedba prevodioca.
Islo.

37

TIPOVI I OSOBINE OVEJEG

KARAKTERA

propraeni promenama biohemijskih procesa. Karakter poremeaja i

njegovi simptomi zavise od konkretnog hormona, ija je produkcija
izmenjena. Na primer, ako je prestalo luenje hormona insulina, dolazi
do najrasprostranjenijeg endokrinog oboljenja - dijabetesa. Sa proraenom sadraja hormona vezane su i prirodne fizike promene naeg
organizma za vreme polnog sazrevanja.

Karakter je celokupnost individualnih osobina oveka koje se

ispoljavaju u karakteristikama njegovog ponaanja prema sebi i u odno
su na okolinu. Svi karakteri se dele na etiri tipa - temperamenta. Takvu
gradaciju predloio je j o Hipokrat, jedan od najpoznatijih i najzna
ajnijih lekara starih Grka. On je odredio da ovek u zavisnosti od svojih
psihikih osobina moe biti kolerik, sangvinik, flegmatik i melanholik.
Kolerik (od grke rei c/iole - u) - ovek koji trenutno reaguje na
sve oko sebe, sa jakim oseanjima koja brzo nastaju i ispoljavaju se u
njegovom govoru, gestovima, mimici. Kolerici su sujetni, napraiti i
dugo pamte uvredu. Za njih su karakteristini nagli pokreti. Najbolji lek
za ovu vrstu ljudi je stalno kretanje.
Sangvinik (od latinske rei sanguis - krv, ivotna snaga) - ovek
koji se brzo uzbuuje, ije emocije smenjuju jedna drugu, lako se vreda,
ali isto tako trenutno moe da zaboravi uvrede. Podloan je uticaju tueg
miljenja.
Melanholik (od grke rei melos ili melanos chule crna u)
ovek koji je sklon depresijama, melanholiji, potitenosti. Osetljivje, ali
svoja oseanja retko ispoljava svojom spoljanjou. Pokreti melanholika su odmereni i donekle usporeni.
Flegmatik (od grke rei phlegma - sluz) - ovek sa mirnom
reakcijom na bilo kakva ispoljavanja emocija. Spor je u razmiljanju i
pokretima, na dogaaje ne reaguje ili reaguje ogranieno.
Temperamentima ljudi u izvesnom stepenu odgovara individualna
konstitucija (vidi Individualna konstitucija oveka).
Karakterne osobine imaju ogroman uticaj na nae psihiko stanje
koje, sa svoje strane, prouzrokuje ove ili one fizike promene kod
oveka.
U pozitivne karakterne osobine spadaju ivotna radost, dobrota,
sposobnost pratanja uvreda i priguivanje gneva (mrnje, razdraenosti), altruizam (ljubav prema blinjima, nesebinost), radna sposob
nost, samostalnost i samozadovoljstvo, umerenost u jelu i piu, vera u
Boga i vera u dobro zaee oveka, umerena tedljivost, gostoprimstvo,
razumna hrabrost, ispoljavanje snage volje, inicijativnost, tenja za
sticanjem novih znanja.
II

38

Primudba prevodioca.

39

Negativnim osobinama smatraju se surovost (grubost), pohlepnost i

sebinost (tvrdiluk), osvetoljubivost, zloba, egoizam, lenjost, zameranje, ispoljavanje gneva, mizantropija, neumerenost u jelu, pohota,
samoponiavanje, rasipnitvo, bezvoljnost, ravnodunost, bezbonost,
bezinicijativnost, odsustvo tenje za sticanjem novih znanja. Od karak
ternih osobina oveka neretko zavisi njegovo zdravlje. Negativne oso
bine vode ga ravim postupcima, prema nezdravom nainu ivota i
nepravilnom odnosu prema drugim ljudima i prirodi. Pozitivne osobine,
obrnuto, povoljno utiu na njegovo psihiko i fiziko zdravlje. Oslo
baanje od negativnih i sticanje pozitivnih karakternih osobina isti telo
i bioenergetska polja oveka.
Karakterne osobine kao to su: strpljenje, snaga volje, tenja ka
usavravanju zdravlja pomau da odaberemo pravilan metod za ienje
i leenje organizma i da se tog metoda pridravamo do pojave pozi
tivnog rezultata. Za vreme terapije ienja organizma ne treba gubiti
prisebnost, nego do kraja potovati odreen tretman leenja.
Kada se organizam fiziki oisti, poboljava se na karakter, to jest
j e d n o ienje vue za sobom drugo, a procesi postaju meusobno
povratni.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA
OVEKA

Prema Ajurvedi - najdrevnijem sistemu leenja, koje nam dolazi iz

Indije - ovekove spoljanje manifestacije zasnivaju se na tri naela
koja se nazivaju doe (tri doe). U daljem tekstu navedene su karak
teristike svakog od tih naela i ukazano na njihovu ulogu u ovekovoj
aktivnosti.
Trima doama - vata, pitta i kapha - u literaturi najee odgo
varaju principi vetra, ui i sluzi, koji su pozajmljeni iz tibetske medi
cine. Ako ti principi dejstvuju kao zatitna barijera, i ako izmeu njih
nastane nesklad javljaju se simptomi bolesti. Tri doe su odgovorne za
formiranje prirodnih potreba i individualnih sklonosti oveka.
Obino se izdvaja sedam osnovnih tipova ljudske konstitucije: vata,
pitta, kapha, vata-pitta, pitta-kapha, vata-kapha,
vata-pitta-kapha.

Vata (vetar)
Ljudi konstitucije vata fiziki su nedovoljno razvijeni, suvonjavi,
pogrbljeni, sa izraenim venama i tetivama. Koa im je suva, gruba, sa
mnotvom mladea. Rastom mogu biti veoma visoki, ali i vrlo niski.
Kosa im je retka, kovrdava, obrve tanke, oi male upale, sa mutnim
beonjaama. Nokti su im grubi, a ruke esto hladne. Vole vrua jela i
napitke, slano, zapapreno, kiselo i slatko. Ne znoje se mnogo. Ispoljavaju sklonost ka zatvorima i zadrci mokrae. Neotporni su na
hladnou.
To su stvaralaki ljudi, koji vole pesmu, humor, brzo primaju i
pravilno tumae informaciju, ali imaju kratko pamenje. Psihiki su
neuravnoteeni i neodluni, bez snane volje. Najee su siromani, j e r
smatraju da novac ne treba tedeti. im ga dobiju, odmah ga troe.
Kod ljudi sa konstitucijom vata voda u organizmu se ne zadrava
dugo zbog ega je ienje pomou vode kod njih veoma uspeno.
Njima je potrebno da to ee primenjuju vrue hidroterapije, da piju
odvare i na taj nain zasite organizam toplotom i vodom. Ovo je
potrebno zbog toga da se u organizmu ne bi stvarali tvrda ljaka i
kamenje i da se ne bi taloili so i pesak. Ljudi te konstitucije treba da se
40

41

klistiraju vruom vodom, vodeno-limunskim rastvorom ili j a b u k o v i m

siretom.
Za njih su, takoe, korisne uljne masae i parna kupatila. Posebnu
panju treba da poklone ienju zglobova. Za ljude tipa vata preterano
naprezanje je tetno. Za dobro funkcionisanje neophodan im je potpun
noni odmor. Zimi esto pate od prehlada, pa zbog toga moraju profilaktiki da iste i nos i grlo.
Pitta (u)
Miii ljudi konstitucije pitta su umereno razvijeni. Rast im je
srednji, telesna graa graciozna (elegantna). Kosti nisu izraene. Koa
im je meka, svetla, i teko crni, ruke su tople, nokti plastini. Oi su im
vlane, a oni kapci crvenkasti. Vrh nosa im ponekad pocrveni. Takvi
ljudi s mukom podnose vruinu. Kod njih je razmena materija aktivna,
apetit im je dobar, creva im odlino rade. Ljudi konstitucije pitta obino
m n o g o jedu i piju. Prednost daju gorkom, slatkom, oporom i prohlad
nom. Sa psiholoke take gledita ti ljudi su sujetni (oholi), otroumni,
astoljubivi i vole da budu lideri (vode). Materijalni procvat za njih nije
problem. Svoja preimustva rado demonstriraju drugima.

Kod ljudi konstitucije kapha esto dolazi do zastoja sluzi u predelu

glave i grudi. Oni treba da iste organizam od ljake gladovanjem,
inhalacijom ili parnim kupatilom (saunom). Mogu da se klistiraju i
ukuvanim urinom. Za ljude konstitucije kapha veoma je korisno trljanje
tela vodom, ispiranje nosa hladnom vodom i bavljenje sportom. Naj
bolje je da organizam iste u prolee i leti, kada je toplo.
Kod tipova meSovite konstitucije ispoljavaju se razliite pozitivne
osobine i nedostaci tih individualnih konstitucija koje su sjedinjene u
j e d n o m oveku. Najsavrenijom se smatra konstitucija vata-pitta-kapha, j e r su u njoj ivotni principi uravnoteeni. Ljudi te konstitucije su
mirni, harmonini, bliski prirodi, sposobni da primaju energiju iz Kosmosa i obino su dugoveni.
Ljudi kod kojih su individualne konstitucije izmeane treba bri
ljivo da izue svoj organizamn kako bi pravilno odabrali metode
ienja i kako ne bi sebi naneli tetu.

Kod ljudi konstitucije pitta esto se stvara uno kamenje. Z b o g

toga moraju da piju vodu i sokove vie nego drugi ljudi, da iste jetru i
da vei deo vremena provode na vazduhu. Za klistiranje mogu da
upotrebljavaju vodu sa limunom, jabukovo sirce, vruu vodu ili topao
urin. Ljudi konstitucije pitta ne bi trebalo da iste organizam leti kada
su dani vreli nego ujesen i zimi kada su dani prohladni (hladni), j e r je to
korisnije za njihovo zdravlje.

Kapha (siuz)
Ljudi konstitucije kapha esto imaju problema sa vikom kilo
grama. Njihovo teloje mesnato i mlitavo, a muskulatura dobi a. Koa im
je meka, svetla i blistava. Ruke prohladne i vlane. Kosa gusta, meka
kao paperje i talasasta. Oi su im duboko uvuene, beonjae bele i
velike. Oni kapci im skoro nikada nisu crveni. Takvi ljudi imaju dobar
apetit, vole ljutu, gorku i oporu hranu. Probavne funkcije su im uspo
rene. Vole toplotu: parna kupatila, saune, tople kupke i loe podnose
hladno kiovito vreme. Prema sportu su ravnoduni, rade gledaju sportiste na ekranu. Budui da su dosta ekonomini, mogu biti imuni.
Oseajni su, meki, brzo prataju uvrede, mirni (spokojni), izbegavaju
svae i konflikte, i vole kompromise. Informacije primaju usporeno, ali
kada ih j e d n o m usvoje, ne zaboravljaju ih gotovo nikada.
42

43

ENERGETSKA TELA OVEKA

Prema metafizikim shvatanjima, ovek ima ne samo vrsto, fizi

ko, telo nego i est finih, ili energetskih, tela koja se ne mogu per
cipirati ovekovim ulnim organima. Ona se ne mogu videti, uti, fiksi
rati pipanjem itd., a igraju veoma vanu ulogu u ivotnoj aktivnosti sva
kog ovejeg organizma. Njihova istoa utie na ovekovo zdravlje.
Fiziko telo. - Naa utroba, koni omota je pravo, fiziko telo.
Reju, bez ostalih est tela fiziko telo je jednostavno trula leina,
podlona raspadanju. Ali, s druge strane, fiziko telo je posuda za finu
energiju.
Etarsko telo. - Energetsko etarsko telo potpuno kopira fiziko telo.
To je dovoljno vrst omota koji dobro oseaju mnogi ekstrasensi. Na
etarsko telo naa svest ne moe delovati, a svi procesi koji se odvijaju na
etarskom nivou su besvesui (spontani). U etarskom telu sakupljene su
sve, j o u detinjstvu nagomilane, reakcije, iskustva i znanja, kojima se
koristimo tokom ivota. Na etarskom telu odraavaju se sva oboljenja
bilo kao rupice ili kao udubljenja.
Astralno telo. - U tom telu satkane su sve ovekove emocije,
oseaj i i strasti. Kod nekih ljudi to telo je malo i fino, kod drugih o g r o m n o , sa pobesnelim energijama u njemu. Mnogi ljudi ne mogu da
upravljaju astralnim telom, jer ne upravljaju svojim oseanjima, ne
mogu da ih priguuju i potci nj avaj u razumu (svesti) koji razorno del uje
na astralno telo. Astralna tela ljudi meusobno su povezana i u m n o g o m e
zavise od uticaja planeta.

Biidhijalno (budistiko) " i atrnansko (na indijskom atman d u a ) " telo. U ta dva tela utemeljeni su najvii duhovni principi, to jest
osnove koje su oveku date odozgo. U dananje vreme veoma je malo
ljudi koji ih mogu postii i realizovati.
Svako telo je pokriveno elastinim i plastinim omotaem. Pri
probijanju bilo kojeg od tih omotaa naruava se celokupnost tela i
ovek oboleva. Energija koja prolazi u dva smera: odozgo nadole (iz
K o s m o s a prema Zemlji) i odozdo nagore (iz Zemlje u Kosmos) u
idealnom sluaju treba ravnomerno da popunjava sva tela. Take za
raspodelu energije su energetski centri - akre. ovek ima sedam
glavnih akri koje su rasporeene du kimenog stuba.
Sedma akra - Sahasrara - je na glavi u predelu temena.
esta akra - Ana - je izmeu obrva i predstavlja taku prijema
mentalne energije.
Peta akra - Viudha - je u predelu grla, ta akra percipira
energiju oblika.
etvrta akra - Anahata - j e srana, ona prima energiju oseanja.
Trea akra - Manipura - je oko sunanog spleta i odgovorna je
za prijem energije volje.
Druga akra - Svahistana - je oko polnih organa, to je prijemnik
seksualne i stvaralake energije.
Prva akra - Mulahara - je u osnovi (temelju) kime, kroz tu
akru prolazi energija ivota.
Pri naruavanju prolaska energije kroz akre nastaje energetski
spazam, koji se trenutno odraava na zdravlje oveka. Proiavanje
akri je obavezan uslov za potpuno ienje celog organizma. Zapuene,
neiste akre ne mogu da provode ivotnu energiju kosmosa i da unose u
organizam ivotnu snagu, zbog toga ljudi boluju i pate.

Mentalno telo. - To telo se stvara u naim mislima. Mentalno telo

povezuje oveka sa mentalitetom celog sveta, i ono moe da ga titi
pomou optih ljudskih znanja - morala i religije.
Kauzalno telo. - Preko tog tela ovek dobija kosmiku energiju.
P o m o u njega se vri samousavravanje koje se ispoljava u vidu
prirodnih principa, savesti i oseajaduga.
44

12
13

Pririiedba prevodioca.
Isto.

45

BI0R1TAM I NJEGOV UTICAJ NA

ORGANIZAM

oveji organizam potinjava se optim ritmovima prirode, poto

se sastoji iz atoma, molekula i meuprostora. U tom meuprostoru
odvijaju se isti procesi kao u prirodi: duvaju" vetrovi, poveavaju se ili
smanjuju vlanost, pritisak i temperatura.
Koa i energetska tela tite organizam od spoljanjih grubih uticaja,
od finih uticaja (dejstava) oni ne mogu da tite, i organizam ivi,
potci nj avaj ui se optim ritmovima prirode.
ivot na naoj planeti direktno zavisi od promene godinjih doba,
dana i asova. U zavisnosti od tih perioda menja se tok energije u
organizmu.
U zimskim i prvim prolenim mesecima priroda zamire, ovek u to
vreme trai i rashoduje manje energije (proces anabolizma), u letnjim i
jesenjim mesecima je obrnuto (proces katabolizma).
Organizam se moe istiti u bilo koje vreme godine. Profilaktika
ienja je bolje vriti prema grafikonu aktivnosti razliitih organa u
zavisnosti od godinjeg doba. Prema tom grafikonu u januaru je
najaktivniji uni mehur; u februaru - mokrani mehur; u martu eludac; u aprilu - debelo crevo; u maju - tanko crevo; u jun u - kima;
u julu - bubrezi; u avgustu - slezina; u septembru - jetra; u oktobru mozak; u novembru - plua; u decembru - srce.
U jutarnjim i dnevnim satima priroda se budi, a vazduh se usled
svetlosnog i toplotnog zraenja Sunca zagreva i kree. Zbog toga o
veji organizam postaje aktivniji, tei za uzimanjem i probavom hrane,
to jest dobija i troi energiju. U veernjim i nonim satima vazduh se ne
zagreva, prestaje kretanje vazdunih masa i nastupa period mirovanja.
Na povrinu zemlje sputa se masa ohlaenog vazduha, koji se poste
peno kondenzuje, prouzrokujui vlanost i hladnou. U organizmu u
tom periodu dolazi do procesa obnavljanja struktura razruenih tokom
dana, nastupa period mirovanja. Na Istoku takvu promenu ritmova
nazivaju smenom jin i jang.
Svetio vreme dana (24 sata) odgovara j a n g , tamno -jin. U periodu
j a n g organizam ivi samo na raun vlastite energije i energije koja
dolazi od Sunca. U periodu jin energetski procesi se materijalno uravnoteuju. Poveanje i smanjenje jin i jang, njihovo naizmenino s m e 46

njivanje osnovni su uslovi za razvoj i postojanje (bitisanje) ovejeg

organizma. Da bi organizam bez prekida funkcionisao, treba regulisati
naizmeninost procesa jin i jang i jasno ih uskladiti sa prirodnim rit
movima.
U periodu j a n g u rad se ukljuuju organi koji odgovaraju jang-kanalima. Jang-organima se nazivaju organi koji slue za uzimanje hrane,
njeno sitnjenje, gutanje, probavu i izluivanje, to jest usta, grlo, jednjak,
eludac, creva, mokrani mehur. U jin-organe spadaju organi za aku
mulaciju, uvanje i preradu, to jest bubrezi, jetra, srce i sistem organa za
krvotok.
Debelo crevo najaktivnije funkcionie od 5 do 7 asova ujutro, kada
se zavrava dejstvo perioda vata i poinje period kapha. U debelom
crevu se stvaraju ekskrementi koji se kreu nadole. Zato, pratei pri
rodne ritmove, najbolje je debelo crevo prazniti u to vreme.
V r e m e najvee aktivnosti eluca je od 7 do 9 asova ujutro. To je
vreme aktivnosti kapha, koje se karakterie akumulacijom i predajom
akumulirane energije. Upravo taj period je najprirodniji za prvo uzi
manje hrane.
Vreme najvee aktivnosti tankog creva je od 13 do 15 asova, kada
su u prirodi najaktivniji vata i pitta. Pitta podstie razlaganje hranljivih
materija, poto se u to vreme najintenzivnije koristi suneva energija.
Vata potpomae meanje hranljive mase u tankom crevu i asimilaciju
hranljivih materija iz creva u krv.
Najvea aktivnost mokranog mehura je od 15 do 17 asova. To je
vreme aktivnosti perioda vata, koje podstie odvajanje soli i sokova i
izbacivanje svega s t o j e nepotrebno iz organizma.
Najaktivniji period za bubrege poinje u 17 i traje do 19 asova. To
je vreme aktivnosti vata i kapha. Bubrezi prerauju svu tenost koja
dospeva u organizam, akumulirajui je i odvajajui potrebne i nepot
rebne materije, izbacuju nepotrebne i dovode u krv neophodne materije.
Od 19 do 21 sat najaktivnije funkcionie sistem organa za krvotok.
To je vreme aktivnosti kapha. U tom periodu najbolje se obnavlja
hemijski sastav krvi.
Najvea aktivnost jetre poinje u 1 sat nou, a zavrava se u 3 sata
posle ponoi. To je period none aktivnosti pitta i vata.
Navedeni periodi aktivnosti su uslovni. Oni zavise od geografske
irine, godinjeg doba i individualne ovekove konstitucije. Meutim,
to ne znai da se ne moe tvrditi da period od 6 do 10 asova ujutro
najbolje odgovara periodu kapha. Tada se u elucu aktivira si uz i sva
uzeta hrana koja u to vreme dospe u eludac, lako se probavlja. To je
najpovoljniji period za uzimanje hrane.
Sledea etiri sata, od 10 do 14 asova, odgovaraju periodu pitta
kada se svi organi ukljuuju u aktivan rad. U tom periodu organizam
trai m n o g o hrane i lako je probavlja.
47

Od 14 do 18 asova nastupa period vata. U prirodi za to vreme

dolazi do najveeg meanja vazdunih masa, a isto se deava i u
ovejem organizmu. To je vreme najvee ovekove radne sposobnosti,
kada se ispoljavaju njegova fizika aktivnost i umna delatnost. U tom
istom vremenu aktivno se odvijaju procesi probave hrane i ienja
organizma.
Posle 18 asova poinje nono ponavljanje perioda koji su na
vedeni.
U prirodi od 18 do 22 sata u vazduhu dolazi do koncentracije vlage i
hladnoe, prestaje burno meanje vazdunih masa, priroda se smiruje.
To se deava i u organizmu. U gornjim delovima organizma aktivira se
sluz. Ispunjen doivljajima iz proteklog dana, oveku je potrebno
mirovanje kako bi obradio informacije koje je prikupio. Organizam
prelazi u fazu akumulacije i obnavljanja. Poetak t o ^ p e r i o d a povoljan
je za fizike vebe, a kraj - za pripremu za spavanje. ovek, koji ode da
spava u 22 sata, najbolje e se odmoriti.
A k o ovek ne potuje ovo pravilo i ne poe na spavanje u 22 sata,
rizikuje da nepravilno usmeri rad svog organizma. Period od 22 do 2
sata nou je period pitta, kada se moe javiti apetit, a ako se povedete za
njim, moe se naruiti razmena materija u organizmu.
Od 2 do 6 asova ujutro ponovo preovladava period vata. Dolazi do
ienja odozgo nadole, pa se zato u tom periodu javlja prirodna potreba
za pranjenjem mokranog mehura i creva. Ako ovek oslukuje
ritmove, koje mu diktiraju vlastiti organizam i priroda, kod njega
najee nee biti problema sa zdravljem.
Maksimalna raspodela energije u jednom ili drugom organu zavisi i
od meseca u kome je ovek roen. Lekar O. I. .lelisejeva predlae
sledeu emu kao najpogodniju za odreivanje optimalnog meseca kada
treba istiti organizam.

48

Mesec roenja

Mesec ienja

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Juni
Juli
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar

Juli
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Juni

LUNARNI RITMOVI I IENJE

Uticaj lune (Meseca) na oveji organizam odavno je dokazan.

Kretanje Meseca izaziva plime i oseke na Zemlji, to se deava i u
ovekovom organizmu, poto organizam oveka sadri oko 6 0 % vode
od ukupne telesne teine. Na organizam zavisi i od gravitacionih polja
Meseca i Zemlje, on postaje as laki, as tei. Mesec utie i na terapije
ienja. Opte terapije ienja najbolje je vriti u 2. i 4. fazi Meseca.
Za ienje pojedinih organa treba odabrati dane kada je organizam
laki, to jest kada nije tako jako pritisnut gravitacionim silama.
Za ienje nosa, oiju i usnih koljki najpovoljnija je prva faza
Meseca, njena prva treina. Za ienje grla, Eustahijevih tuba, vrat
nih prljenova takoe odgovara ova faza Meseca, ali njena druga
treina. U poslednjoj treini prve faze treba istiti zglobove ruku,
plua i nervni sistem.
Tokom druge faze Meseca njegova aktivnost se rasporeuje na
sledei nain: prva treina -grudi, gornji deo stomaka; druga treina
- srce, uni mehur, jetra i grudni deo kime; poslednja treina eludac, tanko i debelo crevo.
Tokom tree faze Meseca najbolje je istiti sledee organe: u prvoj
treini - bubrege; u drugoj treini -polne organe, mokrani mehur i
pravo crevo; u poslednjoj tvt'mi -prljenove donjeg dela kime.
etvrta faza Meseca je pogodna za ienje svih organa osteoartikularnog tkiva (kotanog sistema), koe i sistema za varenje (prva
treina); kosti i zglobove udova najbolje je istiti u drugoj treini te
faze; poslednja treina je pogodna za ienje eludano-crevnog
trakta i stopala.
Aktivnost organa ne zavisi samo od faza Meseca, ve na nju utie i
poloaj Meseca u toku dana (24 sata).
Jetra je najaktivnija od 1 do 3 sata nou, plua - od 3 do 5, debelo
crevo - od 5 do 7, eludac - od 7 do 9, slezina - od 9 do 11, srce od 11
do 13, tanko crevo - od 13 do 15, mokrani mehur-od 15 do 17, bubrezi
- od 17 do 19, sistem krvotoka - od 19 do 2 1 , opta energija se poveava
od 21 do 2 3 , a uni mehur je najaktivniji od 23 do 1 sat posle ponoi.
O d m a h posle perioda najvee aktivnosti nastupa period najmanje aktiv
nosti, koji kod svih organa traje po 2 sata.
Ostale preporuke o vremenu ienja organizma bie navedene pri
opisu ienja konkretnog organa.
49

PODACI O NEKIM AUTORIMA SISTEMA

ZA IENJE ORGANIZMA

Andrejev J. A. - naunik i pisac, autor uvene knjige Tri kita

zdravlja
Aranovi B. D. - osniva i direktor Univerziteta za bioenergetsku
problematiku, specijalista u oblasti alternativne medicine, jedan od
osnivaa Centra za tajne rezerve oveka. Autor mnogobrojnih pu
blikacija.
Birher-Benner M. - vajcarski lekar-dijetolog.
Borodin S. A. - kandidat (magistar, M) geoloko-mineralokih
nauka, koji preporuuje gladovanje sa istovremenom upotrebom vee
koliine vode.
B r e g P. - uveni ameriki lekar, autor vlastitog sistema leenja,
pravilnog naina ivota i produenja ivota. Autor mnogobrojnih knjiga
o toj temi. U osnovi njegovog uenja je praksa vegetarijanske ishrane uz
iskljuivu upotrebu produkata koje preporuuje.
Gogulan M. F. - autor vlastitog sistema leenja koji se zasniva na
prirodnoj higijeni.
Jelisejeve O. I . - kandidat medicinskih nauka, lekar-praktiar viso
ke kategorije. Autor vlastitog sistema za ienje organizma.
Zalmanov A. S. - lekar, autor uenja i uvoenja u medicinsku
praksu terpentinskih kupki.
Zakrevskij V. V. - kandidat medicinskih nauka, vii predava
Sankt-Peterburgke dravne medicinske akademije imena 1. I. M e nikova.
Ivanov P. K. - narodni lekar. Autor univerzalnog sistema D e t e " sistema korienja prirodnih sila za leenje i usavravanje oveka,
usmerenog na praktino dostizanje harmonije uma, tela i due.
Ivanenko V. A . - v e l i k i autoritet u oblasti netradicionalnih metoda
leenja, doktor medicinskih nauka.
Kain A. V. - kandidat medicinskih nauka.
Knejp S. - uveni praktiar u leenju vodom iz N e m a k e (XIX
vek).
Kurenov P. M. - predstavnik osmog pokolenja porodice lekara sa
Srednjeg Urala, autor uvenog dela Ruski narodni lekar.
Lavrova V. P. - autor metoda kaskadnog gladovanja, pri kome se
voda ne srne upotrebljavati ni u kakvom obliku.
50

Lensina S. N. - kozmetiar, autor popularne knjige Kozmetika,

uzrast i godinje doba.
Lifljandskij V. G. - doktor medicinskih nauka, profesor Sankt-Peterburgke dravne medicinske akademije imenom 1.1. Menikova.
Lobodin V. TY. - rukovodilac Sankt-Peterbmgke kole za du
hovno i fiziko usavravanje Jedinstvo", propagator Sistema pet ele
menata, stvorenog u Drevnoj Kini.
Nikirin A. V. - doktor medicinskih nauka.
Nii K. - japanski profesor, autor sistema zdravlja, koji uoptava
itavo iskustvo iz oblasti zdravlja koje je poznato u istoriji oveanstva.
Njegov sistem zasniva se na tome da su svakom ivom organizmu
dostupne lekovite sile same prirode, a ovekov zadatak je da pomogne
tim silama da efikasnije rade.
Malahov G. P. - uveni narodni lekar, propagator metoda urinoterapije za leenje i ienje celog organizma, autor mnogobrojnih
publikacija o ienju, podmladivanju i leenju organizma.
Malovieko A. - autor mnogobrojnih knjiga o leenju i ienju
razliitih organa oveka.
Mikulin A. A. - uveni naunik, konstruktor avionskih motora,
akademik.
Riov A. N. - specijalista u oblasti astromediciue, rukovodilac
kole astrologije Kanon".
Semjonova N. A. - narodna lekarka, prosvetiteljica Ajurvcdc,
osniva rostovskog centra Nada".
^ Strogat L. - autor unikatne knjige Rak. Nastanak, profilaksa,
leenje.
Sitiii G. N. - kandidat psiholokih nauka, docent koji se posvetio
razradi originalnog metoda usmeno-slikovitog i emocionalno-voljnog
upravljanja stanjem oveka (USEVUS).
Tienko V. K. - narodni lekar iz Simferopolja.
Yoker N. - ameriki lekar, koji je propagirao leenje i ienje
organizma pomou sokova razliitih biljaka i trava.
Frolov E. K. - biolog, koji je razradio sistem ishrane ispod praga
(minjmalne ishrane za preivljavanje).
Siko Z. A. - bioenergosugestolog.
Sadilov E. V. - autor mnogobrojnih publikacija o ienju orga
nizma od ljake, predava u koli Jedinstvo".
14

14 Pr im cd ha prevodioca.

51

SISTEMI I NAINI IENJA

ORGANIZMA

OPTE IENJE ORGANIZMA

Organizam u celini, a ne pojedini njegovi organi, mogu se istiti na
nekoliko naina. Najrasprostranjeniji n a i n j e ienje pomou banje i
kupki. U globalne terapije ienja spadaju j o gladovanje i post.
Opte kontraindikacije za ienje organizma. - ienje orga
nizma je kontraindikativno (ne srne se vriti) za trudne ene (tokom
cele trudnoe), ljude sa hroninim oboljenjima (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, astma, dijabetes i dr.), bolesnike sa onkolokim i
infektivnim oboljenjima (hepatitis, difteritis, meningitis, tuberkuloza),
kao i za slabe i iscrpljene ljude.

RUSKO KUPATILO
Rusko kupatilo je izvanredno sredstvo za obnavljanje snage, i
enje organizma od ljake, elienje i skidanje kilograma. U kupatilu
se ishrana tkiva poveava kiseonikom, to blagotvorno utie na tonus
miia i koi daje elastinost.Vrelina kupatila pojaava krvotok, aktivira
rad srca, plua, poboljava razmenu materija i kvalitet lavi (poveava
koliinu hemoglobina, eritrocita i leukocita), pojaava rad lezda sa
unutranjim luenjem, smiruje bolne oseaje. Vrelina kupatila u k o m
binaciji sa masaom odlino stimulie zglobove i miie. Terapija u
kupatilu je nezamenjiva za ljude sedeih' profesija, poto dobro nado
knauje nedostatak kretanja. Dokazano je da banja smiruje centralni
nervni sistem, otklanja umor, poboljava rad bubrega, jetre, elu
dano-crevnog trakta i poveava apetit. Na taj nain, banja blagotvorno
deluje na ceo organizam.
Kupatilo je od pamtiveka postojalo, pre svega zato da bi se orga
nizam istio, naroito koa od ljake. Izraunato je da se na j e d n o m
centimetru koe nalazi i do 40 000 patogenih mikroba. Meutim, ista i
zdrava koa spreava njihovo prodiranje u organizam kroz pore, j e r
mikrobi na istoj koi brzo uginu.
15

Prioiedba prevodioca.

55

Koa se sastoji iz epiderma (pokoice), derma (krzna) i potkonog

masnog vezivnog tkiva. elije epiderma stalno se zamenjuju novim
elijama. Po stepenu pribliavanja elija povrini koe dolazi do pro
cesa oroavanja, to jest epidermalne elije gube vodu: u neoroavelim
elijama epiderma ima do 7 0 % vode, a u oroavelim samo 10%.
Oroavele elije se lako odvajaju od glavnog sloja i zamenjuju novim,
istim elijama.
U ermu (krznu) se nalaze lojne i znojne lezde, koren kose, miii,
krvni sudovi i nervi.
Potkono masno vezivno tkivo sadri pramenove kolagenskih i
elastinih vlakana, izmeu kojih se nalaze masni renjevi. Ono je
posebno razvijeno na petama i jastuiima prstiju.
Koa aktivno uestvuje u vodeno-slanoj razmeni materija. Pri pot
p u n o m odsustvu vidljivog znojenja kroz kou voda isparava u gasovitom stanju. Broj znojnih lezda na pojedinim delovima tela je veoma
veliki. Tako se na 1 c m povrine dlana nalazi vie od 370 znojnih
lezda, na tabanima - vie od 360, na vratu - oko 200, na grudima i
stomaku - vie od 150, na leima i stranjici - oko 60. oveji orga
nizam ima od dva do pet miliona znojnih lezda.
Znojne lezde ne izbacuju nita manje vlage iz organizma od bu
brega. Koliina znoja, koja se lui sa cele povrine tela za jedan sat,
m o e dostii od 2 do 3 kilograma. Koliina vode, koju organizam gubi
znojenjem kroz kou, moe dostii od 6 do 10 litara dnevno.
U znoju se sadre sledee materije: hlor, natrijum, mlena kiselina,
kalijum, azot mokraevine (urea) , amonijak, kalcijum, glukoza, magnezijum, azot amino-kiselina, kreatin (komponente se odreuju prema
stepenu smanjivanja). Vitamini se retko lue znojenjem.
Kako se odvija proces ienja u ruskom parnom kupatilu?
Vrelina koja je proslavila rusko parno kupatilo, otvara i briljivo
proiava pore tela, odstranjuje prljavtinu, skida sa gornjeg sloja koe
zastarele, umrtvljene i oroavele elije. Stare kone elije zamenjuju se
novim. Tako kupatilo pomae ienje i samoobnavljanje organizma.
Poviena temperatura podstie pretvaranje ljake u produkte razmene koji se lako odstranjuju. Vrua voda omekava organizam, punei
ga vlagom. Pojaan krvotok omoguava da se rastvorena ljaka brzo
odstranjuje kroz kou.
U vreloj pari kupatila ginu skoro svi patogeni mikrobi. Funkcio
nalna sposobnost koe se poboljava, razmena masti se normalizuje. Pri
redovnoj primeni parnog kupatila suva koa postaje masnija, a masna
suvlja.
U ruskom kupatilu se poboljava krvotok pa ovek lake die.
Disajni proces nesumnjivo pomau i proiene pore.
2

16

16

56

Prunedba prevodioca.

Vrela para ruskog kupatila utie na otpornost koe i postepeno

poboljavanje funkcija lojnih lezdi. Rezultat toga je da koa postaje
elastinija i da male bore iezavaju. Koa je ne samo privlanija spolja
nego i zdravija, j e r jaaju njena fizioloka svojstva.
K a d a se ovek p a n u kupatilu, on znojem izbacuje toksine - krajnje
produkte razmene materija. Ako se na vreme ne izbace iz organizma,
toksini postepeno i neumitno truju organizam. Zahvaljujui izbacivanju
toksma iz organizma kroz pore koe olakava se rad bubrega i po
boljava vodeno-slana razmena.
Poveanje temperature tela u ruskom kupatilu je kiatkotrajno, ali se
za to vreme aktiviraju procesi razmene i zatitne sile organizma. Pri
t o m e se smanjuje aktivnost mnogih uzronika bolesti. Veina lekara
smatra d a j e temperatura za vreme bolesti ivotna snaga i koriste parno
kupatilo za leenje mnogih bolesti, na primer, artritisa, A R O (akutnih
respiratornih oboljenja), pneumonije, bronhitisa i drugih.
Vru vlaan vazduh je odlian stimulator rada svih organa za
disanje. On deluje i na grkljan, i na sluzokou nosa, a poboljava i
razmenu vazduha u plunim alveolama.
Rusko kupatilo pomae da se zidovi arterija proiste jer se holesterin nataloen na zidovima arterija, pod dejstvom pare spaljuje, topi i
oksidira.
Zahvaljujui tome to rusko kupatilo aktivira rad svih organa i
sistema, m o e m o se osloboditi kontraktura (uzetosti) , istezanja, h e m o roida, oboljenja kivnih sudova, gihta, nefhtisa, cistitisa i neuritisa.
Osim s t o j e rusko kupatilo odlino sredstvo za ienje organizma,
ono je jednostavno i dostupno svima za koje data terapija nije kontraindikativna.
Kontraindikacije. - Rusko kupatilo se zabranjuje trudnim enama,
ljudima sa obolelim srcem i koji su pre toga preleali insult, malokrvnim
ljudima, sa traumama na mozgu, ljudima koji boluju od epilepsije,
bolesti Botkina, astme i onkolokim bolesnicima.
Ako na koi postoje proireni krvni sudovi rusko kupatilo je takoe
kontraindikativno. Ti sudovi su izgubili sposobnost da se suavaju pa da
se ne bi j o vie irili, treba izbegavati sve to moe aktivirati snabdevanje koe krvlju.
17

Pravila upotrebe. - Terapiju treba poeti toplim kupkama j e r orga

nizam mora da bude zagrejan. Pri pivom ulasku u rusko kupatilo ne
treba se umivati sapunom niti koristiti metlicu. Poeljno je izazvati
samo znojenje koje traje od 3 do7 minuta.
Stariji ljudi, deca i oni koji su prvi put u parnom kupatilu, ne treba
odmah da se penju na gornju policu, njima je dovoljna vrelina na dnu.
17

Primedba prevodioca.

57

Na glavu treba staviti maramu, laganu vunenu kapu, turban napravljen

od pekira, a na noge - gumene patike ili papue.
U rusko kupatilo se ne srne ii posle obilnog ruka ili ako je eludac
prazan. Pre ulaska u rusko kupatilo treba pojesti malo povra, voa ili
kau i popiti aj od trava.
Dobro je pariti se ujutro od 9 do 11 asova, ali ako n e m a m o
mogunosti da parno kupatilo posetimo tada, dobro je uiniti to preko
dana ili u veernjim satima. Pri tome, treba imati u vidu da kupanje u
parnom kupatilu nou optereuje srce.
Posete parnom kupatilu mogu se poveavati svaki put za 1 minut,
sve dok se u njemu ne ostane od 15 do 35 minuta. Za obolele to vreme ne
srne biti due od 12 do 15 minuta.
U poetku je najbolje odleati malo u parnom kupatilu, s tim da glava i
noge budu u istom nivou. Ne smemo ustajati naglo, a najbolje je ostati u
parnom kupatilu jedan minut, a zatim izai. Pre svakog ulasku u parno
kupatilo treba se odmoriti 15-20 minuta. Za to vreme korisno je popiti au
aja sa limunom ili uzeti slatko sa ajem. aj piti u manjim gutljajima.
Pri ponovnom ulasku u parno kupatilo moemo se pariti metlicom.
Metlicu treba prvo podii nagore i otresti, kako bi se zagrejala do
temperature gornjeg sloja vazduha. Najbolje je pariti se sa dve metlice
odjednom.
Prvu etapu treba poeti milovanjem lisnatim delom metlice (to se
bolje radi pomou parnjaka). Prisloniti metlicu na stopala, zatim njom
polako prelaziti preko nonih listova, bedara, leda i vrata. Posle toga
metlicu treba vratiti. Terapiju ponoviti 2 - 3 puta.
Trljanje i parenje del uje kao svojevrsna obloga koja poboljava razmenu top'lote, smanjuje bolne oseaje, stimulie znojenje i zagreva
kou.
U drugoj etapi metlice treba spustiti na slabine i pritisnuti ih 1-3
sekunde. Takvo pritiskanje treba izvriti i u predelu lopatica, kolena i
svih mesta gde se osea bol. Ako se pri pritiskanju metlicom j a v e
neprijatni oseaji, treba ih otkloniti, umoivi metlicu u hladnu vodu.
Treu etapu - ibanje - treba smatrati glavnom u procesu parenja.
Ono se vri brzim i lakim pokretima ibanja vrhom metlice. ibanje
treba poeti od leda, a potom prei na listove nogu i na stopala. Posle
toga treba ibati stomak.
A k o se parite parnjakom, sve navedene terapije vre se prvo leei
na leima, a zatim na stomaku.
Posle ibanja treba pristupiti jaem ibanju. Ono se razlikuje od
prethodnog jaim pritiskanjem itave metlice uz telo.Trudite se da ne
dodirujete jamice ispod kolena, tu je koa veoma nena.
Terapiju treba zavriti laganim milovanjem celog tela metlicama.
U parnom kupatilu treba disati kroz nos. U pauzama izmeu ulazaka
u parno kupatilo dobro dejstvo ispoljava polivanje hladnom vodom ili
58

kupanje u bazenu sa ledenom vodom. Kontrastne terapije normali

frekvenciju sranih kontrakcija i elie (prekaljuju) organizam.
Za odlazak u rusko parno kupatilo treba se pripremiti. Najpre
m o r a m o odluiti kojom metlicom emo se pariti, kakvu emo vodu
sipati u banjsku pe i kakav emo aj piti posle parenja.
Metlice za rusko kupatilo. - U rusko kupatilo se tradicionalno
odlazi sa brezovom metlicom. Ta metlica je nezamenjiva za ljude koji
pate od reumatizma. Ona je savitljiva, vrsta, pogodna i uz to ima
specifian miris. Brezova metlica odlino isti kou i korisna je kod
gnojnih ospi. Eterine materije koje se izdvajaju u brezovim metlicama
p o m a u izbacivanje sluzi (lajma) i poboljavaju disanje. Lekovitu
brezovu metlicu najbolje je pripremati 12. lunarnog dana, kada treba
odrezati granice breze koja se nalazi blizu vode. Brezova metlica moe
se koristiti za dva odlaska u parno kupatilo.
Lipova metlica pomae da se glavobolja brzo otkloni. Ona izaziva
obilno znojenje, podstie zarastanje rana i leci prehladu. Pare od lipe
izazivaju pojaanu sekreciju sluzi i smanjuju temperaturu tela. Osim
toga, aroma od lipe blagotvorno utie na bubrege i plua. Lipovu
metlicu najbolje je pripremati pri izlasku Meseca.
Hrastova metlica je nezamenjiva kod konih oboljenja. Koa je
posle nje elastina, nestaje masni odblesak sa koe, j e r hrastova metlica
unitava loj ne epove. Taninske materije, koje se sadre u kori hrastovih
granica, pogubne su za patogene mikroorganizme. Hrastove metlice
treba pripremati u avgustu-septembru ili na 14. lunarni dan.
Metlica od koprive je predivno sredstvo protiv radikulita. Pre upo
trebe treba je spustiti na pet minuta u vruu, a zatim u hladnu vodu. Posle
toga ne moramo se bojati opekotina od koprive. Po slabinama (krstima)
se mora paljivo ibati. Metlicu od koprive korisno je upotrebljavati pri
oboljenju bubrega i zglobova. Nju treba pripremati u maju-junu od
mlade koprive, a suiti je u hladu.
Metlica od eukaliptusa je najbolje sredstvo protiv prehlada. Zagrejanu metlicu treba priljubiti uz stopala nogu. Zagrejana (ali ne vrua)
metlica od eukaliptusa moe se prisloniti i na lice, to e poboljati
disanje. Ta metlica je korisna i kod neuralgije. Eukaliptus ima dosta
krute listove, zato ga treba drati due u vruoj vodi, tj. natapati. Treba
ga pripremati u avgustu.
Oni koji pate od glavobolje, vrtoglavice, kojima esto mrznu noge i
ruke, najbolje je da koriste brestovu metlicu. itavo telo treba ibati
brestovom metlicom. Zatim uzeti 4 - 5 pregrti lia od bresta, preliti ih
59

kljualom vodom u lavoru ili kofi i malo ohladiti; kada voda postane
topla, staviti u nju ruke i noge (lie ne treba vaditi).
Klenova metlica ima antiseptiko i protivupalno dejstvo i podstie
zarastanje rana. O n a dobro upija znoj, a zajedno sa njim i sve ostale
tetne materije.
Veoma je korisna metlica od lenika. Ona se moe koristiti kod
varikoznog proirenja vena, trofinih gnojnih rana (ireva), neurodermatitisa i ekcema. Nju treba pripremati pri izlasku Meseca.
etinarska metlica se priprema od bora, smreke i jele. Pomou
takve metlice krvotok se brzo normalizuje. Onima koji se esto pare
etinarskom metlicom obezbeden je dug ivot. U parnom kupatilu
etinarsku metlicu prvo treba skuvati u kljualoj vodi. Ona mora da
odstoji u vodi 30 minuta, a zatim je treba staviti na gornju policu (klupu)
i umotati u arav, dok se ne raspari. Potom treba 5 minuta odleati na
umotanoj metlici, a zatim blago izmasirati telo. ibanje mogu vriti
samo ljudi sa dobrom koom i koji su pripremljeni za to.
U nekim sluajevima, kadaje potrebno leiti odjednom vie bolesti,
mogu se pripremati kombinovane metlice koje se meaju u jednoj
metlici granice, na primer, breze i hrasta ili koprive i eukaliptusa. Moe
se vriti i naizmenino ienje sa dvema metlicama: posle brezove
treba primeniti hrastovu ili posle metlice od koprive - brezovu itd.
ta raditi ako se naemo u ruskom kupatilu bez metlice?
Poznato je da se parenje moe obaviti i bez metlice. Treba lei na
arav tako da jedan kraj arava visi do poda. Lice koje nam pomae pri
parenju mora da podigne slobodan kraj arava da zahvati to vie
vrueg vazduha i da pusti arav da slobodno pada nadole. Vru vazduh
e efikasno da obuhvati celo telo. Kada se na taj nain nabaci vrua para
na oveka koji lei, treba ga trljati kroz arav. Ovu svojevrsnu masau
najbolje je ponoviti 3-4 puta. Zatim oveka koji lei moramo okrenuti
sa stomaka na leda i istrljati mu grudi sa strane. Ako nema arava moe
se upotrebiti pekir. Ako nema nikoga da nas napari i izmasira, m o e m o
se sami napariti pomou pekira, a zatim briljivo trljati leda, grudi,
stranjicu, bedra i noge.
U kamenu banjsku pe najee se naliva samo obina ista voda,
ali se u vodu mogu dodavati pivo, kvas ili aromatine trave. U Rusiji su
se odavno prali i kupali u odvarima od mente (nane) jer odvari te vrste
odlino iste kou.
Za dodavanje u vodu dobri su odvari od ubra (Saturcia hortensis),
vrani love trave (Origanum vulgare), lipe i kantariona (Hypericum per
foratum). Moe se pripremati i ekstrakt od listova breze, kleke, lipe,
pelena (Artemisia absinthium) i alfije.
60

Prvo treba pljusnuti na kamenje pei obinu vrelu vodu, a potom

vodu sa odvarom. Potom saekati malo i ponovo sipati obinu istu
vodu, zatim vodu sa odvarom.

SAUNA
Dejstvo saune po svom uticaju na oveji organizam isto je kao
dejstvo ruske banje sa parom. Ali u parnom kupatilu ovek trpi vee
optereenje na srano-vaskularni, disajni i nervni sistem. U parnom
kupatilu temperatura raste do 4 0 - 5 0 C , ali zato vlanost dolazi skoro do
100%. U parnom kupatilu ovek se manje znoji, nego k a d a j e okruen
suvom parom, ali se primetno pojaava efekat ienja zahvaljujui
kondenzaciji vode na telu. Parno kupatilo vie odgovara oelienom i
fiziki j a k o m oveku, dok je istovremeno sauna prihvatljivija za manje
j a k e ljude, za rekonvalescente, starije ljude i decu. Deca se mogu voditi
u saunu tek kad napune tri godine. Temperatura vazduha ti sauni moe
dostizati od 90 do 100C.
Pravi/a upotrebe. Pre ulaska u prostorije saune najpre treba oprati
telo sapunom i likom od lipe (glavu ne prati) i obrisati se na suvo. Na
glavu treba staviti laganu vunenu kapu ili maramu od cica, a u saunu ui
bez obue.
Pri prvom ulasku u saunu ne smemo se zadrati due od 10 minuta i
ne s m e m o praviti nikakve suvine pokrete. Najpogodniji (najbezbedniji,
najbolji) poloaj je leanje na aravu ili frotir-pekiru. Organizam
najee sam signalizuje kada treba izai iz saune, tj. kada se pojaa
lupanje srca, a disanje postane ubrzano i povrinsko. Pre izlaska iz saune
treba malo odsedeti sa oputenim nogama, inae mogu nastati vrtogla
vica i nesvestica zbog nagle preraspodele krvi pri brzom ustajanju.
Posle prvog izlaska iz saune treba se odmah zagnjuriti u bazen sa
hladnom vodom ili stati pod hladan tu. U bazen treba ulaziti postepeno,
i ne roniti, a pod tu pivo staviti noge i ruke, a zatim celim telom stati
pod hladan mlaz.
Duina drugog boravka u sauni je neto vea, nego u prvom sluaju,
od 10 do 12 minuta. Posle ponovo moramo stati pod hladan tu, a zatim
pod topao kada treba oprati glavu amponom. Kada zavrimo terapiju,
dobro je da se popije aj od trava sa limunom.
Ne treba ulaziti u saunu vie od tri puta. Na kraju se treba odmoriti
najmanje pola sata, s t o j e potrebno za uspostavljanje normalne tempera
ture tela.
Dok se nalazimo u sauni moramo kontrolisati svoje samooseanje.
Najsigurniji pokazatelj je na puis. Njegova frekvencija pre ulaska u
saunu treba da bude oko 60 otkucaja u minutu, a posle 10 minuta
boravka u sauni ona se moe poveati od 110 do 120 otkucaja. Posle
61

odmora smanjie se do 80 otkucaja, za vreme drugog ulaska frekvencija

otkucaja moe se poveati od 12 do 140 otkucaja, a posle odmora
ponovo pasti do 80 otkucaja u minutu.
ajevi za saunu i banju. - Odlino sredstvo za preznojavanje je
lipov aj koji treba pripremiti na sledei nain. Cvetove lipe preliti
kljualom vodom, staviti na vatru i kuvati 10 minuta, potom procediti i
dodati po ukusu med ili eer.
Meani aj utoljava ed i snabdeva organizam korisnim mate
rijama. Za njegovo pripremanje treba uzeti 3 dela suvog kantariona,
nane (mente) i vranilove trave, po 1 deo suenih plodova zove (sambucus nigra) i ipka. Na 50 grama smee treba uzeti litar kljuale vode.
Organizam dopunski isti i vitaminizira aj od ipka i kamilice.
Suene plodove ipka treba isitniti, preliti vrelom vodom i kuvati 5
minuta. Suene cvetove kamilice (bele rade) dodati uz ipak, poklopiti
posudu i ostaviti da odstoji. Posle 10 minuta aj procediti i piti sa
medom ili eerom.
Preznojavajua svojstva ima i aj od oskorue (Sorbus aucupana) i
maline. Suene plodove oskorue i maline, uzete u jednakim koli
inama, i suve listove od crne ribizle (Ribes nigrum) pomeati i zavariti
u aj niku.
Aromatian je i obnavlja snagu aj od vranilove trave, kantariona i
ipka, koji se pije posle saune (banje). Trave i plodove treba isitniti i
preliti kljualom vodom i ostaviti da odstoji od 10 do 15 minuta.
Sobna parionica. - Oni koji iz bilo kojih razloga ne mogu da
poseuju banju (saunu), mogu da naprave parionicu u kui. Prvo saiti
veliku vreu sa dnom i vezicama odozgo od vrstog polietilena. Na dno
postaviti greja i prikljuiti ga na elektrinu mreu kroz poseban otvor
sa strane vree. Pored grejaa u vreu treba staviti stolicu sa drvenim ili
plastinim seditem. Skinuti svu odeu i obuu, esti na stolicu, podii
stranice vree i zavezati pantljiku (vrpcu) vree za vrat. Glava treba d a j e
slobodna (to je najbolje uraditi uz pomo ukuana). Temperatura u
vrei brzo naraste od 80 do 90 C, pa se ne treba grejati due od 10 do 15
minuta. Takvo parno kupatilo treba primenjivati svakoga dana. Posle
terapije treba se politi hladnom vodom, a zatim oprati sapunom i likom
od lipe.
Upozorenje. - U vreu se moe postaviti samo greja sa zatvorenim
spiralama (grejnim t e l o m ) . Pri tome obavezno voditi rauna da greja
ne dodiruje stranice vree.

KUPKE
Primena kupki takode spada u terapije ienja. Mehanizmom pozi
tivne povratne sprege refleksnim putem ostvaruje se reakcija organizma
na dejstvo vodenih terapija pri emu vodeu ulogu ima centralni nervni
sistem. Nadraaj koe, prouzrokovan kupkama, temperaturnim ili hemijskim putem stimulie vane procese u organizmu, koji pomau
ienje organizma od ljake.
Termike
kupke.
Opte hladne kupke. - Kupke kod kojih je temperatura vode ispod
20 C, nazivaju se hladnim. Takve kupke podstiu poveanje tonusa
srano-vaskularnog sistema, poboljavaju razmenu materija, pojaa
vaju venozni krvotok i limfotok, poveavaju tonus miia i smanjuju
arterijski pritisak.
Pravila. - Sa hladnim kupkama najbolje je poeti leti trljajui
pojedine delove tela hladnom vodom. Ne srne se naglo ulaziti, niti
odjednom zaroniti u hladnu vodu. To je posebno kontraindikativno za
poetnike. Primena hladne kupke treba da bude ograniena: za po
etnike najvie pola minuta, a kasnije se moe poveavati od 2 do 4
minuta. Posle primene hladne kupke treba istrljati kou suvim i grubim
pekirom sve dok se ne pojave vidljive reakcije koe i oseaj toplote.
Indikacije primene. - Nesanica, premor, naruavanje apetita, gojaznost i poveanje arterijskog pritiska.
Opte vrue kupke. - Kupke sa temperaturom vode iznad 39 C
nazivaju se vruim. Vrue kupke pojaavaju rad sranog miia, bu
brega, aktiviraju proces metabolizma i izbacivanje tetnih materija iz
organizma, pomau otvaranje zatvorenih kapilara i poboljavaju na taj
nain sve procese vane za zdravlje.
Pravila. U kadu sa vruom vodom ne smemo odjednom zaroniti.
U poetku temperatura vode treba da bude 36-37 C. Zatim u kadu treba
dodavati vruu vodu, dovodei postepeno temperaturu od 39 do 40 C.
Sudovi se u tom sluaju ire postepeno, a efekat ienja pojaava.
Duina trajanja vruih kupki treba da bude ograniena - od 1 do 2 sata.
Broj terapija odreuje se individualno za svakog bolesnika. Posle svake
vrue kupke potreban je odmor od 10 do 20 minuta.

18

18

62

Primedba prevodioca.

Ind i ka ije pri men e. - Opta infekcija krvi, otitis, sva infektivna
oboljenja kod dece (arlah, male boginje, difterija), sve vrste malignih
tumora (poveavaju otpornost, poboljavaju sastav krvi, efikasno otkla63

njaju bolove), grevi u bubrezima, neki akutni oblici trovanja (na pri
mer, parama benzina).
Kontraindikacije. - Povien arterijski pritisak, povean pritisak
kimene modine, ciroza jetre, otvorena tuberkuloza plua, otok mozga,
infarkt miokarda.
Kupke

sa pramenom

hemijskog sastava

etinarske kupke. - etinarske kupke podstiu intenzivno ienje

koe, sudova i stimulaciju nervnog sistema. A. S. Z a l m a n o v je takode
ukazivao na ienje pomou etinarskih kupki od toksina umora odumrlih elija organizma. Ako se te elije na vreme ne odstrane iz
organizma, one poinju da ga truju otrovom leine, nastaje bezuzroni"
brzi zamor, iz oveka izlazi smrad.
etinarske kupke mogu se pripremiti pomou ekstrakta (tenog, u
vidu praka ili tableta fabrike proizvodnje) ili da sami pripremimo
odvar. Radi toga treba preliti 300 grama etinarskih iglica sa 3 litra
hladne vode i kuvati ih, kada prokljuaju, od 10 do 20 minuta. Odvar
izliti u kadu sa temperaturom vode od 36 do 37 C.
G. P. Malaliov predlae sledei ekstrakt za kadu: Iglice od smreke
(jele), sitno izrezane granice i isitnjene iarke - ukupno oko kilogram
suve smee - kuvati 30 minuta u 7 - 8 litara kljuale vode. Posle toga
dobro poklopiti i ostaviti da odstoji 12 asova. Dobar ekstrakt od etina
ima braon boju. Nasuti ga u kadu sa toplom vodom ( 3 6 - 4 0 C). Terapija
traje od 10 do 20 i vie minuta i zavisi od samooseanja. Temperatura
vode se od terapije do terapije postepeno poveava, ali je samooseanje
po tom pitanju najglavniji kriterijum. Nedeljno treba uraditi od 2 do 3
kupke. Posle terapije primeniti prohladan tu od 5 do 10 sekundi. Ciklus
slinih kupki traje oko mesec dana".
Kombinacijom etinarskih kupki i etinarskog odvara m o e m o se
izbaviti od 8 0 % razliitih oboljenja.
Recept etinarskog odvara koji se pije: 5 supenih kaika jelovih
(smrekovih) iglica preliti sa pola litra kljuale vode i kuvati na blagoj
vatri 5 minuta. Ostaviti da odstoji i procediti. Odvar naliti u termos i
uzimati topao tokom dana.
Kupke sa alfijom - Kupka sa alfijom moe se pripremiti pomou
ekstrakta fabrike proizvodnje ili da sami pripremimo ekstrakt. Ekstrakt
od alfije moe se pripremiti ako se 100 grama suve alfije kuva 1 sat u
litri vode, posle ega ostaviti da odstoji 24 sata. Ekstrakt sipati u kadu
gde je temperatura vode 3 6 - 3 8 C.
Indikacije primene. - Radikulitis, pleksitis i neuritis.
64

Luinske kupke. U kadu sa svezom vodom i temperatiuom od 36

do 3 7 C dodati od 300 do 500 grama rastvorene sode.
Indikacije primene. - Poveana sanjivost, umaranje, neke kone
bolesti i za razmekavanje ronatog sloja vlaknastog vezivnog tkiva.
A.Maloviko predlae da se u luinske (alkalne) kupke pored sode
doda 200 grama sode i 70 grama kvasca za jednu kupku u kadi.
Temperatura vode u kadi pri tome mora biti 38,5 C, trajanje kupke 15
minuta, a primena - 2 puta nedeljno. Luinske kupke sa kvascem
pomau da se likvidira venozni zastoj krvi.
J

Slane kupke. - U kadu sa svezom vodom (35-36 C) dodati od 3 do

4 kilograma hlorida natrijuma.
Indikacije primene. - Oboljenja aparata za oslanjanje i kretanje,
hronini poliartritisi razliite etiologije, radikulitis, pleksitis, neuritis,
kone bolesti. Dejstvo slane kupke nije ogranieno vremenom boravka
u kadi: estice soli, koje su ostale na koi, i narednih asova posle kupke
ispoljavaju lako iritirajue dejstvo na nervne zavretke, poboljavaju
stanje koe, tonizujui i istei je.
Terpentinske kupke. - Terpentinske kupke je predloio lekar A. S.
Zalmanov. On je izradio propise pripremanja bele emulzije" i utog
rastvora" od terpentina.
Terpentin je oieno teipentinsko ulje koje se dobija iz borove
smole.
On ima rastvarajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. U lekovite svrhe koristili su ga Sumeri, stari Grci i Rimljani.
Z b o g svojstava da se odlino rastvara terpentin lako prodire kroz
kou i deluje na nervne zavretke. Postoje dve vrste terpentinskih kupki
sa utom i belom emulzijom.
Terpentinske kupke sa belom

emulzijom

Indikacije primene. - Kupke pojaavaju pulzaciju kapilara i krvo

tok. Primenjuju se kod hipotonije, arteritisa, detbrmacionih poliartritisa,
miinih atrofija, usporenih (mlitavih) paraliza, impotencije, prostatitisa, za ubrzavanje zarastanja preloma, kod infarkta miokarda i iijasa,
kao i za ljude sa smanjenim arterijskim pritiskom.
Prvih 10 dana kupke treba primenjivati svakog drugog dana, a zatim
svakog treeg dana ili 2 puta nedeljno u tano odreene dane. U dane
kada se ne primenjuje kupka, treba raditi vrua grudna umotavanja (pred
spavanje) i prohladno umotavanje nogu (preko noi). Poslednja terapija
(umotavanje nogu)
izaziva refleksno irenje krvnih sudova donjih
l

1)

Primedba prevodioca.

65

udova i, prema tome, poboljava krvotok u njima i pomae razvijanje

dopunskih krvnih sudova. To je veoma vano kod arteritisa donjih
udova. ema primene kupki sa belom emulzijom prikazana je na tabeli 1.
Tabela 1

Broj
kupke

- Primata kupki sa belom

terpentinskom

Koliina
emulzije,
mililitara

Temperaturni reim, C

20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
95
100
105
110
115
120

36", posle 5 minuta 38

36, posle 5 minuta 38
36, posle 5 minuta 38
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36,5 posle 5 minuta 38,50
36.5 posle 5 minuta 38,50

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
Primjedba;

emulzijom

Trajanje
kupke, min
15
15
15
15
15
16
16
16
16
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17

poev o d 2 2 . kupke terapija se primenjuje po reimu k u p k e broj 2 1 .

Kontraindikacije. - Hipertonija. Terpentinske kupke ne smeju se

primenjivati zajedno sa injekcijama, uzimanjem antibiotika, hormona,
leenjem ultrazvukom, zraenjem, hemioterapijom i drugim jakim
terapijama.
Recept za pripremanje emulzije: 550 mililitara destilovane vode, 3
grama salicilne kiseline, 30 grama dejeg sapuna i 500 grama
terpentina.
,
Macin pripremanja. - U kljualu vodu uz meanje sipati salicilnu
kiselinu, zatim dodati izrendan sapun i sve meati dok se potpuno ne
66

rastvori. Kada se sapun potpuno rastvori skinuti lonac (erpu) sa vatre.

Vru rastvor sipati u posudu (staklenu ili polietilensku litarsku teglu flau) sa terpentinom. Pripremljena bela emulzija izgleda kao kiselo
mleko (jogurt), konzistencije sveeg belanceta od kokoijeg jajeta. Pri
uvanju ona se raslojava, pa je pre upotrebe treba dobro umutiti. uvati
na sobnoj temperaturi do godinu dana.
Primena belib terpentinskih kupki - Sledeu primenu predlae A.
M a l o v i e k o : Sipati u kadu vodu ija je temperatura 36 C. U vreloj vodi
rastvoriti potrebnu dozu bele emulzije, sipati u kadu i briljivo
promeati. A k o se emulzija u kadi ne promea dobro moe doi do
opekotina posebno osetljivih delova koe. Namazati polne organe
(naroito monice kod mukaraca), medicu (perineum)" , mar, sve
ogrebotine i ranice na telu i udubljenja ispod pazuha vazelinom ili bilo
kojim biljnim uljem i lei u kadu. Tokom 5 minuta dovesti temperaturu
vode u kadi do 38 Ci ostati u leeem poloaju j o 10 minuta pri toj
temperaturi. Zatim izai iz kade, ne brisati telo, obui staro rublje i lei u
postelju.
0

Za vreme kupke ili posle nje moe se javiti reakcija na koi u vidu
oseaja lakog peenja (eenja), tipanja ili peckanja. Reakcije su
individualne i traju od 15 do 45 minuta posle kupke. Ako je reakcija
veoma j a k a (neprijatna), doza se smanjuje i ne poveava se sve dok se
koa ne privikne i reakcija ne oslabi."
Kupke sa utom

emulzijom

Indikacije primene. - Hipertonina bolest. Posle kure leenja (po

pravilu, najmanje 3 meseca) arterijski pritisak se stabilno smanjuje, a
opte stanje organizma poboljava. Normalizuju se pokazatelji glavne
razmene, kapilaroskopije i spoljanjeg disanja. U krvi se smanjuje
koliina holesterola i eera, pojaava se luenje mokrae (diureza).
Takvo stanje kod pacijenata se odrava 2 godine i due. ute kupke
treba primenjivati kod dijabetesa, infarkta miokarda sa arterijskim
pritiskom iznad 150 milimetara, glaukoma, preloma kostiju, salpingitisa
i adneksitisa, a takode za podmladivanje (za ljude sa pritiskom veim od
140 milimetara).
uti rastvor resorbuje (splanjava) egzostoze, koje se javljaju kod
hipertrofinog deformacionog reumatizma i otklanja taloge kalcij uma u
veznim tkivima i tetivama.
Kod posledica izliva krvi u mozak i melopatija uti rastvor ispira
ostatke mrtvih elija i stvara povoljne uslove za oivljavanje zbijenih
neurona.
20

Primcdba prevodioca.

67

Recept za pripremanje utog rastvora:

200 mililitara destilovane
vode, 300 mililitara ricinusovog ulja, 40 grama nagrizaj ueg natrijuma
(niadora), 250 mililitara oleinske kiseline, 750 mililitara terpentina.
Nain pripremanja. - Ricinusovo ulje naliti u emajliranu erpu,
staviti u drugu posudu sa vodom i kuvati dok ulje ne prokljua. Dodati
nagrizajui natrij um, rastvoren u vodi, i meati dok se ne stvori masa u
obliku kaice. ema primene utih terpentinskih kupki prikazana je u
tabeli 2. Kada smea postane tena kao zejtin i na njenoj povrini se
pojavi tanak sloj bele pene, prekinuti zagrevanje, skinuti sa vatre i u
lonac naliti terpentin. Jo jednom sve promeati i sipati u flae (tegle).
uvati na sobnoj temperaturi do godinu dana.

Meovite

terpentinske

Indikacije primene. - Kod hroninih mielopatija sa atrofijom miia

i povienog arterijskog pritiska treba poeti sa utim kupkama - narav
no, u kombinaciji sa dijetom osiromaenom solima i belanevinama.
Kada pritisak padne do 160 milimetara . st., utom rastvoru treba
dodati belu emulziju ( 1 5 - 2 0 - 3 0 mililitara, sve do 60 mililitara bele
emulzije na 60 mililitara utog rastvora).
Meovite kupke se mogu preporuiti ak i kod maksimalnog arteri
j s k o g pritiska - 180 milimetara, naizmenino smenjujui 2 meovite
kupke i j e d n u utu (tabela 3).
Tabela 3

Tabela 2 - Primena utih

terpentinskih

Koliinu
emulzije,

Temperaturni

reim, C

mil.

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

20
30
40
50
60
70
80
90
100
110
120

nje
kupke,
min.

36, posle 5 min. 39

36, posle 5 min. 39
36, posle 5 min. 39
36, posle 5 min. 39
36, posle 5 min. 39, od 12. min. - 4 0
36, posle 5 min. 39, od 12. min. - 4 0
36, posle 5 min. 39, od 12. min. - 4 0
36, posle 5 min. 39, poslednjih 4 min. - 41
36, posle 5 min. 39, poslednjih 4 m i n . - 41
36, posle 5 min. 39, poslednjih 4 m i n . - 41
36, p o s l e 5 min. 39,poslednjih 4 m i n . - 41

15
15
16
16
16
16
17
17
18
18
18

Primedba: od 12. kupke pa nadalje terapija se vri po reimu kupke broj 1 I

Dalji postupak primene je isti kao sa belom emulzijom. Po zavr

etku terapije treba se osuiti suvim zagrejanim pekirom. Ne srne se
trljati, da se sa koe ne bi skinuo terpentin. Umotati se aravom ili
ebetom i lei u postelju na 30 minuta. Radi pojaanja znojenja za vreme
o d m o r a moe se piti aj sa medom ili malinom, a posle pola sata treba
obui suvo rublje i odleati j o 1-2 sata.
O b e kupke veoma efikasno otklanjaju bol.
Ijedan i drugi nain terpentinskih kupki, ija se dejstva meusobno
dopunjavaju, omoguavaju da se leenje prilagodi svakom pojedincu i
da se primene u svakom trenutku. Ova vrsta leenja dostupna je i lekaru
i pacijentu u kui i u bilo koje godinje doba.
68

Primahu

kupki sa

meovitom

emulzijom

kupki

Traja
Br.

kupke

Broj
kup
ke
1
2
3
4
5
6
7
8
9

Koliina
emulzije,

Koliina
utog
rastvora,

mililitara

mililitara

20
25
30
35
40
45
50
55

30
30
30
35
40
45
50
55
60

bele

60

Primedba:

Trajanje
T e m p e r a t u r n i reim, C

kupke,

minuta
36,
36,
36,
36,
36,
36,
36,
36,
36,

posle
posle
posle
posle
posle
posle
posle
posle
posle

5
5
5
5
5
5
5
5
5

min.
min.
min.
min.
min.
min.
min.
min.
min.

39C
39C
39C
39C
39C
39C
40C
40C
40C

15
15
15
16
16
16
16
16
17

poev od 10. kupke terapija se vri po reimu kupke broj 9.

U sluaju hipertonije bubrene etiologije ili hipertonine bolesti,

propraene luenjem mokrae sa nedostatkom mokraevine - uree
(ispod 1012 grama/litar), mokrane kiseline (ispod 7 grama/litar),
m o e se primenjivati dijeta bez soli i sa vrlo malo belanevina; terapija
ienja debelog creva i jetre; svaka 3 dana treba primenjivati kupke sa
60 mililitara utog rastvora, sa temperaturom vode u kadi od 39 do 40
C, u trajanju od 1 5 - 1 6 - 1 7 - 1 8 - 2 0 minuta.
Kod atrofije miia treba primeniti 10-12 kupki sa utim rastvorom,
a zatim meovite.
Te kupke obezbeuju dotok amino-kiselina u krv kroz otvorene
kapilare, koji su dotle bili zatvoreni. Izmeu ostalog amino-kiseline
oslobaaju histamin. On, osim efekta otklanjanja boli, iri zatvorene
kapilare miinog sistema i kapilare udova, dospeva u arterije razliitih
organa, prodirui sve dublje u organe trbune i grudne duplje, u mozak
69

glave i kimenu modinu, u krv i limfu. Pri tome se obnavlja krvotok,

poboljava fizioloko i psihiko stanje i dolazi do ozdravljenja itavog
organizma.

IENJE K R E T A N J E M
Fiziko

optereenje

Organizam se moe oistiti pomou redovnog intenzivnog fizikog

optereenja: hodanja, tranja, plivanja, tranja na skijama, vonje
bicikla i veslanja (najmanje 3 puta nedeljno po 30 i vie minuta).
Odlino sredstvo za odravanje unutranje istoe u organizmu su
j o g a vebe.
Opte ienje moe se vriti pomou vebi Koti aktivardhak. Stav
stojei, noge rairene u irini ramena, stopala paralelna. Udahnuti
vazduh kroz nos i podii ruke nagore sa dlanovima napred i sastavljenim
prstima ruku. Gledati pravo ispred sebe. Zadrati disanje i polako
nakloniti trup, glavu i ruke napred i nadole, teei da dodirnemo
dlanovima tepih tako, da malim prstima ruku dodirnemo velike prste na
nogama. Kolena ne treba savijati. Glavu provui izmeu ruku, izdahnuti
kroz nos i ostati u tom poloaju, zadravi disanje. Zatim istovremeno sa
mirnim udisajem kroz nos podii trup, glavu i ruke nagore i mirno
izdiui kroz nos spustiti ruke niz telo. Panja treba da bude
usredsreena na kista (slabine). Vebu uraditi od 1 do 5 puta.
Indikacije primene. - V e b a poboljava proces ienja krvi i
odstranjuje suvine masne naslage na leima. Osim toga, ona je korisna
za ljude koji pate od razliitih oboljenja u predelu lea, kista i stomaka.

Vibrogimnastika
ienje elija od otpadaka produkata razmene materija (ljake)
priroda nije najbolje regulisala. Zato treba koristiti spoljanju pomo udarce petom ili itavim stopalom o zemlju za vreme brzog hodanja.
Metod vebanja je razradio akademik Mikulin.
Podii se na prstima tako da pete odvojimo od poda na samo jedan
centimetar i naglo se spustiti na pod. Zahvaljujui tome dolazi do
potresa, a krv u venama dobij a dopunski impuls za kretanje navie.
Takve potrese tela treba raditi bez urbe, ne bre od j e d n o g u
sekundi. Posle trideset vebi (potresa) treba napraviti pauzu od 5 do 10
sekundi. Tokom dana treba ponoviti vebu 3-5 puta po jedan minut.
Pete se ne smeju podizati vie od j e d n o g centimetra iznad poda, j e r moe
doi do nepotrebnog zamaranja stopala.
70

Suvie esti potresi nisu korisni. U meuprostoru izmeu venskih

zalizaka (ventila) ne uspeva da se nagomila dovoljna koliina krvi i njen
talas ne zapljuskuje sledei sprat" vene.
Pri svakom vebanju treba uraditi najvie 60 potresa. Treba ih raditi
grubo (odseno), ali ne naglo, kako ne bismo izazvali bol u glavi. Potresi
treba da budu isti kao oni koje je priroda odredila pri tranju. Zato
vibrogimnastika ne predstavlja nikakvu opasnost za kimu i njene
diskove.
Indikacije primene. - Posle bavljenja vibiogimnastikom napetost u
glavi prolazi, prouzrokovana prilivom krvi usled dugog i napornog
u m n o g rada. To se objanjava time to inercione sile energino proteruju venoznu krv od glave prema srcu.
Vibrogimnastika je korisna za alpiniste ali i za druge ljude koji se
penju na planine. Te jednominutne vebe treba raditi posle svakih
150-200 metara nadmorske visine. Ove vebe posebno efikasno otkla
njaju umor nastao usled dugog hodanja.
Razdrmavanje organizma, koje stimulie energinije pulsiranje krvi
u venama, otklanja nagomilanu ljaku i trombove pored venoznih ven
tila (zalizaka). Prema tome, potresanje organizma je efikasna pomo za
spreavanje i leenje mnogobrojnih oboljenja unutranjih organa, sred
stvo za spreavanje tromboflebitisa i ak infarkta (mikrotromboflebitisa
vena sranog miia).

ienje

pomou

tranja

Sporo hodanje, koje veinom koriste stariji ljudi, izaziva oseaj

umora, j e r se ljaka iz organizma izbacuje u malim koliinama.
Metod primene. - T r e b a ii bodro, brzo, krupnim koracima, trudei
se da koraamo to je mogue vre, oslanjajui se na potpeticu i
stavljajui nogu na zemlju itavim stopalom, da bi snanim kontra
kcijama miia, udarima i potresima celog tela izazvali naglo i potpuno
ienje organizma od ljake. Posle takve etnje ovek osea bodrost
(ivahnost) i priliv snage.
Isto tako, vrsto treba staviti nogu na zemlju ili pod, prvenstveno na
potpeticu, za v r e m e tranja, tranja u mestu i pri bilo kojim vebama sa
skokovima.
Tranje na prstima" nije dobro, j e r se potresi ublauju napre
zanjem stopala. Ona se zamaraju, a ienje od ljake pogorava.
Da bi se stekla maksimalna ivahnost i zdravlje poeljno je svako
d n e v n o trati od 15 do 20 minuta po 2 - 3 kilometra, trudei se da se
oslanjamo s t o j e mogue vre na petu.
71

A J U R V E D S K I METODI I E N J A
Terapeutsko povraanje

(Vaman)

Kada su plua optereena sa sluzi, koja nas mui napadima bron

hitisa, kalja, prehlade ili astme, A j u r v e d a preporuuje vaman (tera
peutsko povraanje) za odstranjivanje sluzi, koja stvara viak kaphe.
Prvo treba popiti 3 - 4 ae ekstrakta od korena slatkog drveta (Glycyrrhiza glabra) ili korena idirota (Aeorus calamus), zatim izazvati
povraanje masirajui jezik. To oslobaa od uzbuenja. Ili ujutro, pre
ienja zuba, treba popiti dve ae slane vode, to e smanjiti kapha, a
zatim, masirajui jezik, izazvati povraanje. Posle odstranjivanja sluzi
nastupa olakanje, prestaju hroptanje, alergija, sipnja (astma)' i
zapuenost, a sinusi se iste.
Indikacije primene. - Terapeutsko povraanje preporuuje se pri
oboljenju koe, hronine astme, dijabetesa, hronine prehlade, limfatoznih zapuenja, hronino slabe probave, otoka (tumora), epilepsije
(u pauzama izmeu napada), [ironinih oboljenja sinusa i napada tonzilitisa.
Za uspeno sprovodenje terapeutskog povraanja prethodne mere
su potrebne uvee, uoi jutarnjeg vamana (povraanja) dobro je istrljati
se uljem i napariti se. Na dan ili tri dana pre vamana bolesnik treba da
popije solju ulja dva do tri puta dnevno, dok mu stolica ne postane
masna i dok se ne javi oseaj munine. Treba jesti kaphagene produkte
kako bismo poveali kap Ini u organizmu. Vaman se obavlja ujutro
(vreme kapha). Bolesnik treba da pojede glaziranu riu (pirina) i dobro
zasoljen jogurt natate, to e znatno pojaati kapha u elucu, a topla
oblaganja (prekrivanja) grudi i lea j o e bolje razgoreti kaphu.
Bolesnik treba da mirno sedi na niskoj stolici i da pije smeu ekstrakta
od korena slatkog drveta sa medom ili aj od korena idirota. Koliinu tih
preparata za povraanje treba izmeriti i zapisati pre upotrebe, da bi se
kasnije mogla odrediti doza povraanja. im popije takav ekstrakt
bolesnik treba da oseti muninu. Posle masiranja korena jezika poinje
povraanje, koje treba produiti sve dok bolesnik ne pone da povraa
u. Stepen uspenosti leenja odreuje se: l) brojem izazvanih povra
anja (8 - maksimum, 6 - srednje i 4 - minimalno), 2) obimom
povraanja (1 l i t a r - maksimum, 750 mililitara - srednja koliina, 473
mililitra - minimalna koliina).
Mere posle leenja: mirovanje, post, ne suzdravati prirodne funk
cije organizma (mokrenje, evakuacija ekskrementnih masa, gasova,
lajanje, kaalj).
Kontraindikacije. - Deji uzrast, poodmakle godine, kod glado
vanja, debilizma, oboljenja srca, kaverni na pluima, krvarenja iz gor
njih disajnih puteva, menstruacija, trudnoe, iscrpljenosti i gojaznosti.
72

Za vaman su potrebni: koren slatkog drveta, iirot, so i karda

( A m o m u m Cardamomum).

Purgativna sredstva (Virean^

Kada se lui mnogo ui, koja se nagomilava u unom mehuru,
jetri ili crevima, javljaju se alergijske ospe ili upala koe (bubuljice, der
matitis) uporedo sa hroninom groznicom, vodenom boleu, povra
anjem ui ili uticom. U takvim sluajevima A j u r v e d a preporuuje
virean (purgativno sredstvo), kao , na primer, ekstrakt od aleksandrijskog lista (blagi purgativ). Ipak kod ljudi sa vata ili pitta kon
stitucijama ak i takvi purgativi mogu izazvati bolne greve usled
pogoranja peristaltike u debelom crevu. Zato je za njih efikasnije da
u z m u au vrueg mleka u koje treba dodati dve ajne (kafene) kaike
ghi (pretopljeni maslac koji je oien). Takav purgativ, uzet pred
spavanje, pomae da se smanji viak pitta, koji naruava normalno
funkcionisanje ui u organizmu. Za vreme uzimanja purgativa veoma
je vano da se bude na dijeti: ne treba jesti hranu koja pojaava njegova
preovlaujua svojstva {vata, pitta ili kapha) i izbacuje iz ravnotee
doe. Purgative ne treba da uzimaju ljudi sa smanjenom agni (koji jedva
da su ivi)' pri jakoj groznici, pro livu, tekom zatvoru, pri krvarenju iz
plua ili pravog creva. Ne smeju se uzimati ni, ako postoji strano telo u
elucu, posle klistiranja, iscrpljenosti, slabosti ili pri ispadanju pravog
creva.
Virean je veoma efikasan proista, jer isti pitta i krv od toksina.
Virean se moe primenjivati treeg dana posle vaman-tcrapije. Ako je
vaman zabranjen, dozvoljava se virean. Radi pripreme za to leenje
treba primeniti ulje i parenje. Virean temeljito isti i znojne lezde,
tanko i debelo crevo, bubrege, eludac, jetru i slezinu.
Indikacije primene. - Kone bolesti, hronina groznica, hemoroidi,
tumori trbune duplje, gliste, giht i utica.
Kontraindikacije. - Deji uzrast i poodmakle godine, debilnost,
jaka groznica, smanjeni agni, nesvarljivost (indigestija)"", krvarenje,
proliv, strano telo u elucu.
Za virean su potrebni: aleksandrijski list (Cassia Senna), suve
ljive, ljuske lanenog semena, koren maslaka, kravlje mleko,
ricinusovo ulje, suvo groe i mango.
Terapija

klistiranja

(basti)

Ajurvedsko leenje klistirom predvia unoenje u pravo crevo lekova kao to su sezamovo ili iii itovo ulje ili smea trava u tenom stanju.
21
22

Primedba prevodioca.
Primedba prevodioca.

73

Lekovito klistiranje potpuno leci vata-poremeaje, ublauje prehladu,

seksualne poremeaje, pomae kod kamena u bubrezima, bolova u srcu,
povraanja, bolova u leima i vratu, poviene kiseline. Mnogi vata-poretneaji (iijas, artritis, reumatizam, giht) uspeno se lece ajurvedskim
klistiranjem. Vata je veoma aktivan princip u patogenezi: oko 80 pore
meaja u organizmu vezani su za vata. I ajurvedski klistir leci 8 0 % tih
bolesti. Lekovit klistir se ne srne primenjivati na bolesnicima koji pate
od proliva ili krvarenja iz pravog creva. Zadravajui ekskrement,
mokrau, u i druge otpade, vata se obino lokalizuje u debelom crevu
i u kostima (sluzokoa debelog creva hrani kosti) i zato svako leenje,
koje se vri kroz pravo crevo, prodire duboko u tkivo i kosti, korigujui
vata-poremeaje. Tipovi klistira: 1) klistir sa uljem - pola do jedne olje
sezamovog ulja (kod hroninog zatvora), 2) klistir sa odvarom - skuvati
pola olje gaveza (Symphytum officinale) i dodati pola olje toplog
sezamovog ulja, 3) klistir sa hranom - jedna olja toplog mleka.
Indikacije primene. - Zatvor, naduvenost stomaka, bolovi u donjem
delu lea, giht, reumatizam, iijas, artritis, nervni poremeaji, vata-glavobolja, iscrpljenost i atrofija miia.
Kontraindikacije. - Dijabetes, gojaznost, inigestija, smanjenje
agni, proirenje slezine, gubitak svesti - za klistire sa uljem; klistir sa
odvarom zabranjen je kod debilnosti, tucanja, hemoroida, upale anusa
(mara), proliva, trudnoe, vodene bolesti i dijabetesa; klistir sa hra
nom zabranjen je kod dijabetesa, gojaznosti, limfnih zapuenja, indigestije, kalja, sipnje (astme), proliva, anemije udejem ili starijem dobu.
Klistiranje uljem ili odvarom treba da traje najmanje 30 minuta.
Bolje je da traje toliko dugo, koliko je to mogue.

Uzimanje tekova kroz nos

(nasja)

Viak izluevina organizma, koje se nagomilavaju u grlu, nosu,

sinusima ili u glavi, odstranjuje se kroz najblie otvore, kroz nos, to jest
kroz vrata koja su povezana sa mozgom i sveu. Prana, ivotna
energija, ulazi u telo disanjem, koje se vri kroz nos. Prana odrava
senzorne i motorne funkcije organizma, a uzimanje lekova kroz nos
p o m a e da se koriguju poremeaji prune. N a s j a se preporuuje kod
suvoe u nosu, zapuenja sinusa, migrene, konvulzija i uobiajenih
problema sa oima i uima. Ipak, nasja se ne primenjuje posle kupke,
uzimanja hrane, posle seksa ili konzumiranja alkohola, za vreme trud
noe i menstruacije. Masiranjem nosa moe se poboljati disanje. Mali
prst ruke treba zagnjuriti u g/u, a zatim staviti u nozdrvu. Prethodno
obavezno odrezati nokte kako ne bismo povredi li sluzokou. Masirajui
unutranje zidove nosa, gurati prst s t o j e mogue dublje. Poto veina
74

ljudi ima poremeaj u nosnoj pregradi, u jednu nozdrvu prodiremo

lake, nego u drugu. Masaa se mora vriti laganim pokretima, u
poetku u smeru kretanja kazaljke na satu, a zatim - u suprotnom smeru.
Na taj nain se moe otkloniti uzbudenost koja blokira disajni trakt.
Takvo leenje je korisno ujutro i uvee. Od tih prostih vebi promenie
se ne samo tip disanja, ve e se po stepenu oslobaanja od uzbuenosti
poboljati vid. Pri nasji s a h r a n o m upotrebljavati ghi (oien i pretopljen maslac) i so. Taj tip leenja primenjuje se kod vata-poremeaja:
migrene, suvoe grla i nosa, nervoze, uznemirenosti, straha, vrtoglavice,
upale sluzokoe osra (perikarda) , ukoenosti vrata, upale vratnih
prljenova (spondiloze), suvoe sinusa i gubitka ula mirisa. Pri primeni
smirujue nasje pomeati sok aloje, toplo mleko, sok od korena asparagusa, sok gotu kola i upotrebljavati kod pitta-poremeaja: opadanja
kose, konjunktivitisa, zujanja u uima. Odvari i ulje, pomeani zajedno,
upotrebljavaju se kod vata, pitta i kaplia-poremeaja. Bolesnik treba da
lei na stolu sa zabaenom glavom unazad. U tom poloaju moe se
leati jedan minut i vie.
Konti aindikaije. - Trudnoa, menstruacija, posle seksa, posle ku
panja, jela ili alkohola.
Za nasja su potrebni: praak od korena idirota, gotu kola, luk, e
njak, biber, crvena paprika (aleva paprika) , umbir i pripremljeni ghi.
Isputanje krvi ( r a k t a

moka)

U organizmu cirkuliu toksini, koji dospevaju u krv iz eludano-crevnog trakta. Oni se mogu ispoljiti na koi ili na spojevima
zglobova u vidu raznih oboljenja, koja se mogu izleiti ienjem krvi.
Kod konih oboljenja koja se ponavljaju, kao to su koprivnjaa, ospa,
ekcem, bubuljice, svrab, leukodermija i hronine boginje, preporuuje
se isputanje krvi {rakta moka), koje je takoe korisno pri poveanju
jetre, slezine i kod gihta.
Obino se isputanje krvi vri pri pitta-poremeajima:
uzimanje
manje koliine krvi iz vene slabi napregnutost, prouzrokovanu tok
sinima u krvi; isputanje krvi stimulie dejstvo antitoksinih estica u
krvotoku, to doprinosi stvaranju imunog mehanizma sistema krvotoka.
Ipak tu terapiju treba da vri iskljuivo l e k a r . Treba zapamtiti da je
isputanje krvi k n n t r a i n d i k a r i v n o kod anemije, otoka i slabosti, u
dejem i starijem dobu. Neki produkti: eer, so, jogurt, jela sa kiselim
u k u s o m - p r i suvinoj upotrebi ispoljavaju toksino dejstvo na krv. Radi
odravanja istoe krvi te produkte treba izbegavati. aj od korena
ika (Arctium lappa, A. tomentosum) je najbolje sredstvo za ienje
krvi. Pri poremeajima u krvi, kao to su alergija, ospe i bubuljice, treba
23
24

Priinedba prevodioca.
Isto.

75

primeniti mleni purgativ i sledeeg dana uvee poeti leenje ajem od

korena ika: zakuvati (popariti) jednu ajnu kaiku praka u ai
kljuale vode i uzimati pred spavanje. afran (Crocus reticulatus), pored
praka od santala (Rhamnus davurica), utog umbira i korena od trske
takode je efikasno sredstvo za ienje krvi.

Pretvaranje ljake u soli

ljaka se pretvara u so pomou kiselina koje su bezopasne za
organizam: askorbinske, palmitinske, nikotinske, stearinske, limunske
mlene i drugih, kao i pomou kiselog povra, jabuka, sokova, piva'
vina (porfrejn, kagor, kaberne - sorte v i n a ) , jela sa kvascem,'mleno-kisehh produkata (mlad kravlji sir, kakavalj, ovji sir, kefir, rjaenka, kumi i dr.), jabukovog sireta (1 ajna kaika u au kiselog
mleka sa 1 ajnom kaikom meda. Jednom dnevno za vreme jela, sirce
se moe dodavati u aj, kafu, supu). Pri upotrebi kiselih produkata i
zejtina (imaju j a k o dejstvo za izbacivanje ui) procesi pretvaranja
ljake u so donekle se usporavaju. Kisele produkte je bolje upotreb
ljavati sa belanevinama, a posle aja ili kompota staviti na jezik
nekoliko zrnaca soli i progutati pljuvaku.
25

I S H R A N A Z A IENJE O R G A N I Z M A

Posebna

ishrana

Istraivanja i ogromno oveje iskustvo su pokazali da navika da se

j e d e sve i svata neizostavno uzrokuje oboljenja. Zato posebna (odvo
j e n a ) ishrana, koja se nairoko reklamira, nije modna dijeta, ve pov
ratak u ivot po zakonima Prirode. Iskljuivanje intoksikacije hranom i
lekovima, do kojeg neizbeno dolazi pri kombinovanoj ishrani, dovodi
do oslobaanja do 4 0 % dopunske bioenergije, koja bi se mogla usmeriti
na obezbedenje normalne ivotne delatnosti organizma i za borbu protiv
bolesti.
Glavne negativne posledice meovite ishrane svode se na to da dua
upotreba produkata koji zahtevaju razliite uslove za njihovu asimi
laciju, prouzrokuje degenerativne promene sluzokoe eluca, dvanaestopalanog i tankog creva. Slaba probava hrane prouzrokuje zatvore
(zapuavanje) u debelom crevu, pri kojima dolazi do kretanja hranljive
mase u obrnutom smeru. Pri tome taloenje i nagomilavanje ekskrementnih nanosa traje tokom mnogih godina, a njihova teina dostie 5 - 7
i vie kilograma. U tom procesu ne oteuju se samo zidovi creva nego i
organi i sistem organizma, iji se receptori nalaze ili su prislonjeni na te
zidove. Pri posebnoj (odvojenoj) ishrani do takvih poremeaja, po
pravilu, ne dolazi.
Sistem posebne ishrane predvia upotrebu belanevinastih produ
kata (meso, riba, jaja, gljive, bobovi, orasi, semena) i ugljenohidratnih
produkata (hleb, prekrupe, krompir, eer, slatko, med) sa najmanjim
intervalom od dva sata. Veina tih produkata odlino se kombinuje sa
zeleni i svezim povrem.
Odvojeno treba, takoe, upotrebljavati belanevine i eer, krob i
eer.
Pri zdravoj ishrani vremenom dolazi do prirodnog ienja orga
nizma od ljake i otrova. Ipak, tim procesom se moe upravljati sa
odreenim ciljem, tj. ako se u dnevni obrok stalno ukljuuju neki
produkti. Radi togaje u poetku potrebno ljaku pretvoriti u soli, a zatim
te soli izbaciti iz organizma.
76

Izbacivanje

soli

Koriste se odvari od biljaka i sokovi.

U j e s e n treba obezbediti zalihe debelih delova korena suncokreta.
Treba im odrezati vlaknaste korenie, oprati i osuiti sirovinu. Pre
upotrebe izdrobiti koren na sitne parie veliine malog pasulja i kuvati
1-2 minuta u emajliranom ajniku. Na 3 litra vode uzima se aa
korenja. aj treba popiti za 2 - 3 dana. Zatim to korenje prokuvati 5
minuta sa istom koliinom vode i popiti za 2 - 3 dana. Ponovo, trei put
kuvati isto korenje u istoj koliini vode 10-15 minuta i takode popiti za
2 - 3 dana. Kada se popije prva porcija aja pripremiti i popiti sledei
obrok (tri puta kuvati koren)" , i tako initi 1-2 meseca. So e poeti da
se izbacuje posle 2 nedelje od poetka terapije. Kod odraslog oveka sa
mokraom se izbaci od 2 do 3 kilograma soli. Pri upotrebi aja od
suncokreta ne smeju se jesti ljuta, kisela i slana jela i sirce. Hrana mora
biti prvenstveno biljna.
6

So takode dobro rastvara aj od sporia (troskot, trava-mrav Polygonum aviculare), poljskog rastavia (Equisetum arvense), kore od
lubenice, loze (repova) od tikve (bundeve), mejeg groa (Arctostaphylos uva-ursi), movarne sabljarke (Comarum palustre).
Pripremanje aja od trava: supenu kaiku sirovine (trave) preliti sa
1 aom kljuale vode, drati na vodenoj pari 15 minuta. Potom ostaviti
da odstoji 45 minuta, procediti, uvati u friideru, piti po 2 gutljaja 3
puta dnevno.
Sok od crne rotkve dobro rastvara minerale u unim kanalima i
u n o m mehuru, bubrezima i mokranom mehuru: 10 kilograma rotkve
25
26

Primedba prevodioca.
Primedba prevodioca.

77

oistiti od sitnili korenia, oprati i , ne Ijutei koru, pripremiti od njih

sok. Dobijenih 3 litra soka uvati u friideru, a melasu (iscedeni deo
r o t k v e ) pomeati sa medom ili (u krajnjem sluaju) sa eerom - na 1
kilogram melase 300 grama meda ili 500 grama eera. Smeu uvati na
toplom mestu u teglama pod presom, da se ne bi uhvatila plesan.
Piti po 1 ajnu kaiku soka 1 sat posle jela. A k o se ne pojavi bol u
jetri, dozu postepeno poveavati od 1 supene kaike do pola ae. Pri
jakim bolovima (njih izazivaju minerali koji se izbacuju) treba u predelu
jetre staviti vodenu grejalicu (termofor). Ako se bol moe istrpeti,
terapiju produiti sve dok se ne popije sav sok. U toku terapije izbegavati ljute i kisele produkte.
Kada nestane soka, za vreme jela treba upotrebljavati po 1-3 supene
kaike melase sve dok i nje ne nestane.
So rastvaraju i druge biljke: sokovi od korenja peruna, rena, listova
podbela (Tussilago farfara - posebno dobro isti bubrege), cikorije
(Cichorium intybus), repe, odvar od listova brusnice (Vaccinium vitis
idaea - isti zidove sudova, jetru i bubrege), a takode u od kokoke,
patke, guske i urke. Maksimalna doza z a j e d n o uzimanje ne srne biti
vea od 20 do 50 kapi (uzima se 3 0 - 5 0 minuta posle jela). Za seansu
leenja obino treba 5-10 unih mehurova.
Radi intenzifikacije procesa izbacivanja ljake iz organizma prepo
ruuje se takode upotreba lubenica, dinja, kruaka, salate, mirodije,
umskih jagoda, mahovice (Oxycoccus palustris, O. Microcarpus) i
ogrozda (vidi poglavlje ienje od radionukleida i tekih metala). Za
izbacivanje toksinih materija iz organizma primenjuje se praak od
osuenog korenja maslaka. Od svih vrsta povra samo rotkva, ren i
dajkon (japanska rotkva-rotkvica- glavna povrtarska kultura, koja ulazi
u sastav svakodnevnog obroka svakog Japanca) mogu da iste jetru i
bubrege i da ak rastvaraju kamenje.
Organizam se od toksina dobro isti upotrebom sokova od krompira, argarepe (mrkve) i cvekle u odnosu 3 : 3 : 1.
27

Neutralizacija

nitrata

Nitrozamini se uglavnom stvaraju pri suenju na dimu, soljenju,

mariniranju i konzerviranju uz upotrebu nitrita, a takode pri suenju
produkata kontaktnim nainom. Nitrozamini se najee sadie u sue
noj ribi i kobasiarskim proizvodima. Od mlenih produkata najopasniji
su sirevi, koji su proli fazu fermentacije. Od biljnih - slanomarinirani
proizvodi, a od napitaka - pivo.

Preporuke za pripremanje produkata

poveanu dozu nitrata:

koji

sadre

Ne upotrebljavati aluminijumsku posudu, ona pomae prelazak

nitrata u nitrite.
Ne upotrebljavati odvar u kome je kuvano povre, u njemu je
najvie nitrata.
U kuvanoj argarepi koliina mineralnog azota smanjuje se napo
la, u kuvanoj cvekli - za 20%.
U pasti od paradajza dva puta se smanjuje koliina nitrata pri
njenoj termikoj obradi.
Kada mesni buljon prokljua treba ga proliti, j e r u njemu ima
najvie toksina.
Govedinu treba poeti kuvati u hladnoj vodi, j e r e u buljonu biti
manje tetnih materija.
1

Neki principi pravi Ine ishrane :

Cesto uzimanje hrane stimulie rad eludanih lezda i odstranjuje
zastoj u unom mehuru.
Belanevinasta dijeta sa ogranienjem eera, slatkih j a g o d a i
voa omoguava da se oslobodimo od meteorizma i da creva oistimo
od gasova. Tree nedelje dranja dijete u hranu se mogu dodavati sokovi
od povra i salate od sveeg povra.
J Meteorizam se moe izbei uzimanjem enjaka: 1) reanj enja
ka sitno iseckati, rasti ljati i uzeti pred spavanje; 2) 3 sitno iseckana re
nja enjaka staviti u au vode i ostaviti da odstoji izvesno vreme.
Uzimati po 50 mililitara (aica za rakiju) pred spavanje 2 puta ne
deljno.
2s

Nitrati su normalni produkti razmene azotnih materija u ivom

organizmu. Pri prekomernoj upotrebi oni delimino prelaze u toksinija
jedinjenja - nitrite koji ponekad izazivaju trovanja i naruavaju razmenu materija. Osim toga, iz nitrita se mogu stvarati nitrozamini kancerogena jedinjenja, koja podstiu razvoj raka. Pri uzimanju velikih
doza nitrata sa vodom za pie ili sa produktima posle 4 - 6 sati javlja se
munina, guenje (astma), pomodrelost koe i proliv. Sve to je propraeno slabou, vrtoglavicom i gubitkom svesti.
27

78

Primedba prevodioea.

Dnevni obrok hrane za ienje creva treba da sadri s t o j e mogue

vie povra (svee argarepe, kupusa, bele repe, kuvane cvekle, zelenog
luka i kiselog kupusa), voa, suvog voa (suve smokve, suve ljive), a
takode orahe, med, mleno-kisele produkte, biljna ulja (zejtin itd.),
ovsene pahuljice, kau od heljde i raani hleb.
Hladna jela izazivaju jau peristaltiku, nego topla. Hladne napitke
je korisno upotrebljavati ujutro natate. Dobro je popiti au svee vode
28

Primedba prevodioca;

79

u kojoj treba rastvoriti med, ili uvee preliti kljualom vodom suvu
ljivu i ujutro popiti taj ekstrakt. Te tenosti pomau ienje creva.
Dobar fizioloki nadraiva creva je morski kupus.

IENJE G L A D O V A N J E M
Tri

naina

gladovanja

Za vreme gladovanja organizam se isti od toksina i ljake. Uobi

ajena je podela gladovanja na tri naina: apsolutno, potpuno i perio
dino, ili delimino.
Apsolutno gladovanje - iskljuivanje hrane i vode.
Potpuno gladovanje - iskljuivanje hrane, ali se upotrebljava voda.
Periodino, ili delimino gladovanje - povremeno iskljuivanje
nekih produkata iz dnevnog obroka.
Apsolutno gladovanje se obino ne praktikuje due od 24 sata.
Njega treba primenjivati samo pod nadzorom lekara.
Potpuno gladovanje deli se na: kratkotrajno ( 1 - 3 dana), srednje
( 7 - 1 0 dana) i dugotrajno - 2 nedelje i vie, ali se ne preporuuje
gladovanje due od 40 dana.
Poznato je da se bolesne ivotinje odriu hrane. Deca mogu dugo da
ne jedu ili da instinktivno odbijaju hranu koja je tetna za njihov
organizam. ienje organizma gladovanjem u lekovite svrhe primenjivalo se j o u drevnoj Kini, Indiji, Egiptu, Grkoj itd. Savremena
medicina se vratila tom metodu leenja i ienja organizma.
Periodino gladovanje omoguava da se organizam oisti od produ
kata samotrovanja i samim tim da se izlei ili produi mladost. Radi to
boljeg kvaliteta ienja organizma dovoljno je biti bez hrane (glado
vati) 2 4 - 3 6 asova jednom nedeljno, 3 dana u mesecu, nedelju dana u 3
meseca i 2 nedelje u pola godine. Takvo gladovanje se naziva perio
dinim.
Ajurveda

i gladovanje

Interesantni su naini gledanja A j u r v e d e na gladovanje. Uz pomo

gladovanja predlae se regulisanje agni - probavne vatre, iji je pri
rodan ciklus neophodan uslov zdravlja. O njegovom naruavanju svedoe goruica, odsustvo apetita, zatvori, suvina ili nedovoljna teina,
prisustvo oboljenja eludano-crevnog trakta, ali i druge bolesti koje se
esto javljaju. Obino poinju regulisati probavim vatru" u petak:
uvee lako veerati i oistiti creva. U subotu se uzdrati od jela i piti
samo vodu. Ljudi tipa vata i pitta mogu da piju i sokove.
80

U nedelju se moe popiti olja aja od trava: sa korenom slatkog

drveta - za vata, sa banom (metvicom) - za pitta i kapha. Za doruak
pojesti laganu kau sa manjom koliinom maslaca; ruak i veera
moraju da budu laki. Zabranjeno je uzimati bilo kakvu hranu izmeu
glavnih obroka i upotrebljavati stimulatore poput kafe, cigareta i soli, j e r
oni m o g u da ugase razgorevajue agni.
Gladovanje treba poeti u nedelji mladog ili punog meseca. Medi
cinska astrologija savetuje da se tano odredi dan poetka gladovanja to je sledei dan iza nedelje u kojoj ste roeni.
U emu se sastoji udotvorni uticaj gladovanja na organizam?
Posle prekida dostavljanja goriva", to jest hrane, organizam menja
reim svog snabdevanja i prelazi na snabdevanje energijom na raun
unutranjih rezervi.
Naravno, proces gladovanja - veoma odgovoran korak - ne srne se
preduzeti ako nismo proanalizirali stanje svog organizma, razmislili o
uslovima te etape ienja i, s t o j e najglavnije, nismo razjasnili metod
izlaska iz gladovanja. Kao to praksa pokazuje, smrtni sluajevi, kojima
nas plae protivnici gladovanja, nastajali su ne za vreme tog procesa,
ve po njegovom zavretku, kada su se ljudi obmanuti predivnim oseanjem lakoe i mladosti posle izlaska iz gladovanja, predavali apetitu i
jeli ono to im u tom trenutku nije bilo dozvoljeno.
Dokazano je da ne smemo odmah gladovati due od tri dana, ako
nam organizam nije izveban jednodnevnim uzdravanjem od hrane.
Mora se postepeno prelaziti na due rokove gladovanja.

Gladovanje prema

metodu P.

Brega

Metod primene. - Svake nedelje Pol Breg je gladovao 24 ili 36

asova, k a d a j e pio samo destilovanu vodu. Pri izlasku iz gladovanja j e o
je salatu od sveeg povra bez soli i ulja, ali uz dodatak limunovogsoka.
Posle etiri meseca takvih nedeljnih gladovanja preporuivao je da se
pristupi sedmodnevnom gladovanju, a posle nekoliko meseci - d e s e
todnevnom gladovanju. Obino poetkom januara P. Breg je sprovodio
sedmodnevno ili devetodnevno gladovanje. Unutranji glas mu je govo
rio, kada treba da ga prekine. U prolee se uzdravao od hrane 10 dana,
da bi se posle zime bolje oistio od ljake. Za vreme gladovanja odr
a v a o je dobru fiziku kondiciju, etnjama na sveem vazduhu. U te
dane specijalno je odlazio iz grada.
On preporuuje da se iz sedmodnevnog odnosno desetodnevnog
gladovanja izlazi na ovaj nain. Poslednjeg dana gladovanja, priblino
oko 5 asova uvee, oljutiti 4 - 5 paradajza srednje veliine, razrezati
ih, spustiti u kljualu vodu i skinuti sa vatre. To je prva hrana. Ujutro
o s m o g dana pojesti salatu od narendane argarepe, kupusa i p o m o 81

ande, a posle toga - manji tanjir dinstane zeleni sa dve prosuene

kriice monolitnog hleba. Za r u a k - ponovo salata od sveeg povra, a
potom - obareno povre. Ujutro desetog dana pojesti svezu voku i 2
kaike proklijale penice sa medom. Zatim treba prei na uobiajeni
reira ishrane, ali ne suvie precizno (strogo), jer se razlikuje od ve
opisanog.
Na taj nain, ameriki doktor-prirodnjak dovoljno brzo i lako je
izlazio iz gladovanja. Meutim on je za sobom imao viegodinju
praksu gladovanja koja je istrenirala njegov dobro oieni organizam.
Uz to u kui izvan grada u Kalifomiji prijatnije je sprovod i ti tu terapiju,
nego u tipskim stanovima, ispunjenim razliitim mirisima.

Gladovanje prema

metodu

P.

Ivanova

Potrudi se da jednom nedeljno bude potpuno bez hrane i vode od

18-20 asova petkom do 12 asova nedeljom. To su tvoje zasluge i mir.
Ako ti je teko, izdri makar 24 sata."
,,U nedelju u 12 asova izai u prirodu bos, prodii nekoliko puta i
pomisli...posle toga moe da jede sve to ti se dopada
Gladovanje prema

metodu A.

Mikulina

A. A. Mikulin je predlagao da se sprovode j e d n o ili dva s e d m o dnevna gladovanja godinje. Radi toga treba uoi gladovanja uvee
uraditi klistir, ponavljajui ga svaki dan ujutro i uvee tokom j e d n e
nedelje. Ako osetimo slabost klistir treba ponoviti. Pri pojavi oseaja
gladi treba popiti samo prokuvanu toplu vodu (to je opte pravilo za sve
metode gladovanja: pijenje pomae da se izdri gladovanje, poto se
javlja oseaj popunjenosti eluca).
A k o se pravilno pridiavate svih uslova gladovanja, kroz nekoliko
dana, prema recima A. A. Mikulina, eludani sok prestaje da se lui i
organizam poinje da jede svoje elije, u prvom redu bolesne. Tako
dolazi do izleenja i ienja.
Prvog dana posle gladovanja A. A. Mikulin preporuuje da se piju
sok, svee kiselo mleko G g ) aj; drugog dana dodati mlad kravlji
sir, obareno povre i dvopek, uzimajui ih u malim dozama posle 2 - 3
sata. Treeg dana u dnevni obrok se mogu uvesti krompir, pirina i dalje
se hraniti na uobiajen nain.
l u t

Gladovanje prema

metodu

Gladovanje prema metodu J. Andrejeva

Kada se javi potreba - gladovati 3 dana ili 2 nedelje, ak potpuno
gladovati bez ograniavanja roka, pri emu je signal zavretka procesa
ienja apsolutno crven jezik, bez ijedne mrlje naslage. Kao energetska
potpora za vreme gladovanja J. Andrejevu slui pijenje otopljene vode i
redovna svakodnevna tranja najmanje po 4 0 - 5 0 minuta.
Radi prijatnijeg ukusa vode i boljeg izbacivanja otrova iz organizma
u dnevnu dozu vode od 1,5 do 2 litra J. A. Andrejev dodaje sok od
etvrtinu ili treinu limuna, a u au neposredno pre pijenja - nekoliko
kapi ekstrakta nane (metvice) sa medom.
Pri izlasku iz faze gladovanja nije dozvoljena uurbanost. ak i
posle kratkotrajnog, na primer, petodnevnog gladovanja dozvoljava
sebi da se prvog dana hrani samo sokovima, napola razblaenim, a zatim
bez razblaivanja, i tek treeg dana uzima manje doze lakih kaa na vodi
(samo ne kau od griza - ona je od mrtve ' prekrupe), narendano i
obareno povre i suve ljive.
A k o se posle nekoliko dana posle gladovanja pojavi veliki. udo
vini apetit i nastane opasnost od prodrljivosti, on uzima grubu hranu"
- produkte bogate celulozom, da bi oseaj punog eluca smirivao
uspanieni organizam".
J. A. Andrejev je ubeen da izlazak iz gladovanja, po svom
dijagramu blago nagnut, treba da traje onoliko vremena ili u krajnjem
sluaju tri etvrtine tog vremena, koliko je trajalo samo gladovanje.
M e s o se moe ukljuiti u dnevni obrok tek 2 - 3 nedelje posle dugo
trajnog gladovanja.

Gladovanje prema metodu

I.

Neumivakina

Treba gladovati samo posle ienja creva, jetre i uzlaznog dela

debelog creva, j e r na poetku gladovanja organizam preradom nago82

milamh naslaga" u tim organima moe da prouzrokuje tetu. Glado

vanje treba poeti sa jednodnevnim ili dvodnevnim uzdravanjem od
hrane, postepeno produujui rok 12-14 dana. Za to vreme treba voditi
aktivan nain ivota, vie hodati, trati u blagom ritmu (kaskajui),
masirati se i primenjivati kontrastno tuiranje.

E.

Frolova

Biolog E. Frolov razradio je teoriju ishrane ispod praga (minimalne

ishrane)" . Ona se sastoji u tome da ovek uzima nedovoljno kalorine
(nitavne) obroke jela: jednu argarepu, ili jedan orah, ili pregrt semenki dnevno. Bitno je da to bude iva biljna hrana, koja pomae da se
lake podnosi gladovanje i da se ne naruava reim lekovitog glado29

Primedba prevodioca.
83

van ja, ne doputajui pojavu apetita. Pomou ovog metoda leene su

veoma teke bolesti.

Gladovanje prema metodu

S. Borodina

Kandidat geoloko-minerolokih nauka S. Borodin preporuuje

sedmodnevno odnosno desetodnevno gladovanje sa ispijanjem velike
koliine vode (do 40 litara!) i klistiranje odvarom od cvekle. P o m o u
svog metoda ienja S. Borodin je uspeo da izlei svoju Bebterovu
bolest.
Istovremeno poznati su i potpuno suprotni metodi koji zabranjuju
da se pije voda.
Gladovanje

u fizioterapija

Pristalice urinoterapije predlau razne metode urinskog gladovanja

(jo jednom podvlaimo: moe se primenjivati samo posle ienja
organizma). P o m o u urinskog gladovanja moemo ne samo oistiti svoj
organizam, ve i uspeno leiti sva eludano-crevna oboljenja i obo
ljenja bubrega. Bubrezi se mnogo bolje iste pri urinskom gladovanju,
nego pri upotrebi lubenica i sokova od povra.

Urinsko gladovanje prema metodu V. A. Jerofejeva

Na 2 dana pre poetka gladovanja naglo smanjiti koliinu belanevina, masne i prene hrane. Prvog dana gladovanja, poev od jutra,
uzimati srednju porciju mokrae, zalivajui je istom vodom. Dalje, po
stepenu izluivanja mokrae, moe se piti potpuno. Poslednju porciju
pred spavanje baciti, da bi se organizam odmorio. Takvo gladovanje,
prema miljenju autora, moe se provoditi 4 - 7 dana, a na ishranu treba
prelaziti oprezno, obnavljajui je tokom jedne nedelje. Najbolji izlazak
iz gladovanja je ako poslednjeg dana gladovanja uvee prestanemo da
uzimamo vodu i mokrau, a posle jednog sata popijemo au vonog
soka. Sledeeg dana treba piti sok i jesti svee voe, treeg dana - supu
na odvaru od bobova, kuvani pirina i bareno povre.
Da bismo se izleili od oboljenja bubrega, treba gladovati najmanje
24 dana i pri tome po potrebi piti izvorsku vodu. Stavljati urinske obloge
na stomak i u predelu bubrega, masirati celo telo 2 sata dnevno m o
kraom.
Pomou urinskog gladovanja lece se jo reumatizam, hemoroidi,
ateroskleroza i druge bolesti.
84

A k o vam je teko da sprovodi te ovo gladovanje, moete ga kombinovati sa minimalnom ishranom: na primer, jednom dnevno pojesti
lako j e l o , koje se sastoji od 3 lepinjice (bez kvasca), ili malo pirina sa
povrem, ili malo sveeg povra i voa. Hranu je poeljno uzimati
izmeu 17 i 18 asova, pred zalazak sunca. Jedan sat posle toga ne smeju
se uzimati ni mokraa, ni voda, niti bilo kakva druga tenost ili tvrda
hrana. Zatim se ponovo moe produiti sa urinoterapijom.
G. P. M a l a h o v naziva urinsko gladovanje krunom svih gladovanja.
On preporuuje da se to vri na sledei nain: tokom 3 ili 7 dana
uzdravati se od hrane, ali piti vlastitu mokrau - u potpunosti ili
delimino - pri emu se moe upotrebljavati i voda. Masaa tela i klistiri
sa ukuvanim urinom (po 100-200 grama jednom ili nekoliko puta
dnevno) pomoi e nam da postignemo j o bolji efekat.
Osmiljavanje vlastitog iskustva gladovanja, kao i napravljenih
greaka, dovelo je G. P. Malahova do sledeih zakljuaka: gladovanje
treba obavezno vriti posle terapija ienja organizma i kombinovati ga
sa velikim fizikim optereenjem organizma.

Pritajeno

(latentno)

gladovanje

Pritajeno gladovanje ili monodijeta je ishrana iskljuivo sa prekrupama, skrivanim na vodi bez soli. Pri takvom gladovanju moe se
izgubiti na teini do 5 kilograma za nedelju dana - to su ljake. Bolje je
kuvati tenu kau. Ona se moe posuti smesom morske soli, semena
suama i konoplje ili lana. Seme treba samleti, pre toga ga prosuiti na
tiganju. Na 4 dela samlevenog semena uzima se 1 deo morske soli. Ako
je takvo doziranje za oveka suvie jako, uzima se 1 deo soli na 16
delova semena. Susam (Sesamum indicum) otvara sva zapuenja i
izbacuje ljaku. Seme konoplje rastvara i izbacuje kamenje iz bubrega.
Gemacija (isterivanje pupoljaka)" na bazi bilo kog semena izbacuje ne
s a m o ljaku, ve i hormone. Kae, skuvane na vodi bez soli i mleka,
mogu se posuti suvim travama, naroito koprivom.
Pri pritajenom gladovanju iste se mnogi organi. Najpre se iste
usta i jezik, usled ega bolje oseamo ukus, a potom organi za miris.
Optimalna varijanta pritajenog gladovanja je 3 dana. Trodnevno
gladovanje se moe sprovoditi jednom meseno. Pre nego to se pone
sa takvim gladovanjem, treba oistiti creva. Posle trodnevnog glado
vanja moe se desiti da 2 dana nemamo stolicu. To nije strano, j e r kae
u organizmu ne trule. Za svaki sluaj moe se uraditi klistir.
Sedmodnevno gladovanje moe se sprovoditi jednom meseno.
A k o se sprovodi dugotrajno dvadesetjednodnevno gladovanje, iz orga30

Primedba prevodioca.

85

nizma se izbacuju svi antibiotici i steroidni hormoni, koji su tu nago

milavani celog ivota.
Pri bilo kojem gladovanju treba se 2 puta dnevno tuirati, j e r se
organizam isti kroz kou (moe se i ee tuirati).
Za vreme pritajenog gladovanja moe se piti prokuvana voda sa
m e d o m , u koju se doda nekoliko kapi limunovog soka ili soka od
grejpfruta.
Izlazak iz pritajenog gladovanja treba da bude oprezan. Posle tri
dana monodijete, etvrtog dana ujutro najbolje je pojesti kau, ali sa
obinom solju i malim paretom maslaca, za ruak - obareno povre, za
veeru se moe jesti sve s t o j e teno.
Metod

proiavajueg

gladovanja

Naglo prekidanje uzimanja hrane je sloeno, ak i nepotrebno.

Najea smetnja na poetku kure gladovanja je psiholoka navika da se
hrana svakodnevno unosi u organizam. Ponekad bitna smetnja moe biti
i fiziko stanje organizma. Tako, na primer, neki ljudi se prvog dana
gladovanja loe oseaju, ak gube svest. Do toga dolazi uglavnom kod
ljudi koji imaju manje eera u krvi. Oni moraju da gladuju oprezno, da
u ruci uvek imaju pare eera i da se trude da ne odlaze daleko od kue.
Pri pojavi munine, slabosti, glavobolje ili vrtoglavice treba popiti malo
alkalne mineralne vode ili sode, razblaene u vodi, a moe se primeniti i
kontrastno tuiranje.
Kontraindikacije. Gladovanje je kontraindikativno za ljude sa
oboljenjima, kao to su dijabetes, tireotoksikoza, glomerulonefritis i
pielonefritis, srano-vaskularna oboljenja, hipertonija i druga. Ljudi
koji boluju od tih bolesti moraju da gladuju pod kontrolom lekara.
Nedelju dana pre poetka dugotrajnog gladovanja treba prei na
biljnu ishranu, to e omoguiti da se organizam oisti, i ne optereivati
se estim klistirima.
Klistiri se moraju raditi svakodnevno (P. Breg je savetovao da se
potpuno izbace, neki autori preporuuju da se rade samo 3 puta: na
poetku gladovanja, u sredini gladovanja i na kraju tog procesa).
Ako se hrana poslednji put uzme u 18 asova, u 2 2 - 2 3 sata pred
spavanje treba popiti slani purgativ ( 5 0 - 6 0 grama magnezij uma u
3 0 0 - 4 0 0 mililitara vode). Posle jutarnjeg odlaska u toalet uraditi klistir i
primeniti kontrastno tuiranje (tuirati se treba tokom celog gladovanja
najmanje 2 puta dnevno). Tokom celog dana treba piti s a m o vodu,
najmanje 2 litra vode dnevno. Tokom celog gladovanja treba se to vie
kretati, obavezno poseivati parno kupatilo i istiti mekom etkom
naslage sa jezika. Treba manje puiti, jer puenje moe da prouzrokuje
spazam sudova i nadraaj sluzokoe eluca. Za vreme gladovanja nije
poeljno nositi sintetiku odeu.
86

Izlazak iz gladovanja. - Po duini trajanja period izlaska iz glado

vanja treba da bude jednak periodu samog gladovanja ili da iznosi
najmanje polovinu tog vremena.
Tri
Prva

varijante

obnavljajue

ishrane

varijanta

Prvi dan: 1 000 mililitara prirodnih sokova na 5 puta, tj. kao 5

obroka (pri prvom uzimanju razblaiti ga vodom 1:1).
Drugi dan: sokovi - 1 000 mililitara (litar) ' i propasirano voe 500 grama, uzeti 5 puta (u jednakim delovima).
Trei-etvrti dan: sokovi - 500 mililitara, propasirano voe - 500
grama, narendana argarepa - 500 grama, k e f i r - 500 mililitara, uzeti iz
5 puta.
Peti-esti dan: sokovi - 400 mililitara, propasirano voe - 400
grama, narendana argarepa - 400 grama, kefir 1 000 mililitara, crni
hleb - 400 grama, med - 40 grama; uzeti iz 4 puta.
Sedmi-deseti dan: voe 600 grama, narendana argarepa - 600
grama, kefir - 1 000 mililitara, crni hleb - 600 grama, med - 60 grama,
vinegret salata (kuvani krompir, sveza argarepa, kuvana cvekla, sve
kupus, ulje i crni luk).
Jedanaesti-petnaesti dan: voe - 600 grama, narendana argarepa
sa pavlakom - 150/50 grama, kefir - 850 mililitara, crni hleb 600
grama, med - 60 grama, v i n e g r e t - 100 grama, maslac - 50 grama, orasi
- 90 grama, kaa sa mlekom (prekrupa - 80 grama, mleko - 200
mililjtara); uzeti iz 4 puta.
esnaesti-trideseti dan: voe - 600 grama, narendana argarepa sa
pavlakom - 150/50 grama, kefir - 800 grama, crni hleb - 600 grama,
med - 60 grama, vinegret - 400 grama (u sastav vinegreta, pored
navedenog, dodati svee krastavce i zeleni graak), maslac - 50 grama,
orasi 90 grama, kaa sa maslacem - 400 grama (bilo koja prekrupa,
osim ovsene pri alergiji - 80 grama, maslac - 10 grama iz navedenih 50
grama maslaca), pire krompir (sa paradajzom ili sa zelenim grakom i
maslacem - 450 grama, od ega paradajza - 120 grama); uzeti iz 4 puta.
Druga
varijanta.
Prvi dan: odvar od prekrupe (1:15) - 1 000 mililitara, uzeti iz 5
puta.
Drugi dan: odvar od prekrupe (1:10) - 1 000 mililitara, uzeti iz 5
puta.
Trei-etvrti dan: kaa itka" - 1 000 grama (prekrupa - 150
grama, maslac - 25 grama); uzeti iz 5 puta.
31

Primedba prevodioca.

87

Peti-esti dan: sipka kaa - 400 grama (prekrupa - 80 grama,

aslac - 10 grama), kefir - 400 grama, crni lileb - 200 grama; uzeti iz 4
puta.
Sedmi-deseti dan: sipka kaa sa maslacem - 400/10 grama, pire
krompir sa lnlekom i maslacem - 320/80/10 grama, aj bez eera - 400
grama, kefir - 400 grama, crni lileb - 200 grama; uzeti iz 4 puta.
Jedanaesti-dvanaesti dan: sipka kaa - 400/10 grama, supa-pire od
povra - 500 grama ( k r o m p i r - 100 grama, argarepa - 50 grama, mleko
- 50 grama, maslac - 10 grama, paradajz pasta - 5 grama), pire krompir
sa mlekom i maslacem - 320/80/10 grama, aj bez eera - 400 grama,
kefir - 400 grama, crni lileb - 400 grama, oboreno povre - 200 grama
(krompir - 100 grama, argarepa - 150 grama, maslac - 15 grama); uzeti
iz 4 puta.
Trinaesti-etmaesti dan: sipka kaa sa maslacem - 200/5 grama,
vinegret - 300 grama, kisela pavlaka - 200 grama, dvopek - 100 grama,
supa od povra sa prekrupom i prenicama - 500 grama (pirina - 20
grama, krompir - 100 grama, zeleni graak - 30 grama, maslac - 5
grama, prenice - 50 grama), pire krompir sa mlekom i maslacem 160/40/5 grama, aj bez e e r a - 4 0 0 grama, k e f i r - 4 0 0 grama, crni lileb
- 200 grama; uzeti iz 4 puta.
Petnaesti-sedamnaesti dan: sipka kaa sa maslacem - 200/5 grama,
vinegret - 300 grama, p a v l a k a - 150 grama, dvopek - 100 grama, supa
od povra sa prekrupom i prenicama - 500/50 grama, aj bez eera 200 grama, makarone sa sirom - 200/50 grama, mleni kiselj - 200
grama (mleko - 50 grama, eer - 20 grama, krob - 7 grama), kompot
od suvog voa bez eera - 200 grama, mleko - 200 grama, crni lileb 200 grama; uzeti iz 4 puta.
Osaninaesti-dvadesetprvi dan: sveza narendana argarepa - 150
grama, sipka kaa sa maslacem - 200/5 grama, vinegret - 300 grama,
pavlaka - 150 grama, dvopek - 100 grama, supa-pire od povra sa
prenicama - 500/50 grama, kaa od heljde sa mladim kravljim sirom 200/80/5 grama (prekrupa od heljde - 40 grama, sir - 80 grama, maslac
- 5 grama), aj bez eera - 200 grama, mleni kiselj - 200 grama, kefir
- 200 grama, mleko - 200 grama, crni hleb - 300 grama; uzeti iz 4 puta.

Trea varijanta.
Prvog dana 1 250 grama surutke od kiselog mleka uzeti iz 5 puta
(po 250 g r a m a ) " ; drugog dana 1 000 grama kefira, razblaenog sa
vodom u odnosu 1:1, na 5 puta; treeg dana 1 000 grama kefira uzeti iz 5
puta; eh'rtog i narednih dana mogu se kombinovati prva i druga
varijanta.
32

88

Priniedba prevodioca.

Primedbe
Tokom celog perioda obnavljanja hrana se ne srne soliti.
Dijeta se izmeu 11-15. pa do 30. dana ishrane moe menjati u
zavisnosti od produkata koje smo nabavili uz strogo pridravanje biljno-mlene ishrane.
U nedostatku sveeg voa i povra oni se mogu zameniti
odgovarajuom koliinom konzerviranog (bez eera i sa m i n i m u m o m
soli) ili suvim voem.
Umesto kefira mogu se upotrebljavati bilo koji kiselo-mleni
produkti 0gurr. itd.).
K o d ira na elucu i dvanaestopalanom crevu period obnavljanja
treba poeti sa odvarima od prekrupe, kiseljima i odvarima od povra.
Ne smeju se upotrebljavati konzervirani sokovi, svee voe i povre.
Ljudi predisponirani za alergijska oboljenja, treba da iskljue
senzibilne (osetljive) produkte u itavom periodu obnavljanja, poto
kod njih i tako mogu da nastanu komplikacije.
Poto do najveeg gubitka mase tela za vreme gladovanja dolazi u
prvih 7 - 1 0 dana, gladovanje kod gojaznosti treba sprovoditi u 2 - 3
ciklusa: 7 - 1 0 dana gladovanje, 5-7 dana obnavljanje, zatim ponovo
gladovanje 710 dana. Dui rokovi gladovanja nisu efikasni. Najbolji
rezultati postiu se upravo pri takvim ciklusnim gladovanjima sa nak
nadnim regulacionim jednodnevnim gladovanjima jednom nedeljno i
zabranom uzimanja hrane posle 18-19 asova. Za bolesno ugojene ljude
u periodu obnavljanja treba smanjiti koliinu preporuenih proizvoda
priblino za 2 0 - 3 0 % .

Duina gladovanja kod oboljenja

metodu L. S t r o g a t a .

od raka prema

Kako navodi L. S t r o g a t , metod sprovodenja gladovanja pri leenju

od raka bitno se razlikuje od obinog gladovanja.
Gladovanje prema Strogatu moe se sprovoditi samo pod kon
trolom lekara-onkologa.
Veliku panju Strogat poklanja psiholokoj pripremi za gladovanje.
Treba znati, kae on, da pri apsolutno pravilnoj terapiji ne mogu nastati
nikakve negativne pojave i obavezno se mora poboljati zdravlje. Ako
se usled gladovanja j a v e neke komplikacije, znai da nisu potovana
neka od pravila gladovanja.
^ Za vreme gladovanja kategoriki se zabranjuju alkoholni napici,
puenje i uzimanje narkotika, to moe prouzrokovati komatozno
stanje.
Ako pacijent ivi sam, iz kue treba skloniti sve produkte. Ako ivi
u porodici - potruditi se da ne bude u kui u vreme kada porodica
89

obeduje. Treba se pripremiti za to da, iako u nekim periodima oseaj

gladi slabi, misli o hrani nas neumitno opsedaju.
Za vreme gladovanja ovek ima mnogo vremena koje je obino
gubio na pripremanje jela i stalno j e o . Treba unapred isplanirati kako da
se to vreme ispuni.
Strogat istie potrebu za prethodnom pripremom: odstranjivanje
kamenja iz organa koji se iste, izbacivanje glista. Ovaj autor predlae
dijetu za razmekavanje kamenja. Natate popiti sok od crne rotkve,
poeljno u kombinaciji sa sokom od cvekle (u odnosu 1:1). Jesti samo
m e k e jabuke, krastavce, celer, perun, grejpfrut, obarenu argarepu. Piti
mnogo sokova: limunov, jabukov, od crvene cvekle, smeu sokova od
argarepe, cvekle i krastavaca ( 1 0 : 3 : 3 ) . Kuvati cveklu, ukuvavajui
vodu skoro do stanja sirupa i to uzimati nekoliko puta dnevno. Piti vru
aj sa eerom (ako ne bolujete od dijabetesa). Uzimati maslinovo ulje
to je mogue vie (za to vreme ne piti vodu). Uzimati purgative, ali
s a m o prirodne. Jednom dnevno se klistirati.
Ako odjednom ponemo da se debljamo uzroke treba otkriti pre
kure gladovanja, najpre da bi se utvrdilo da nije prouzrokovano nenor
malnom funkcijom titaste lezde, j e r je u tom sluaju gladovanje
kontraindikativno.
Kura gladovanja pri oboljenju od raka treba da se produi j o
nekoliko dana posle potpunog ienja organizma. Po pravilu, do pot
p u n o g ienja organizma dolazi za 45 dana, ali m o e biti i neznatnih
odstupanja od tog roka. Opta duina trajanja kure treba da bude naj
manje 50, ali ne vie od 55 dana. Produavanje gladovanja do 55 dana ne
predstavlja opasnost, j e r ovek moe da ivi bez hrane 80 - 90 dana, a
primena veeg broja klistira, koji iz organizma odstranjuju sve toksine,
sigurno titi organizam od infekcije trulim produktima razmene.
Istovremeno potpuno ienje organizma nije potrebno svim boles
nicima. Za gladovanje veliki znaaj imaju duina bolesti i reakcije
organizma. Neki bolesnici teko podnose dugotrajno gladovanje, i sa
njima se mora umesto jednog dugotrajnog sprovoditi nekoliko kratkih
gladovanja. Ali to je loija varijanta, poto se najstariji taloi (naslage)
nalaze u dubini organizma i izbacuju se samo poslednjih dana, ponekad
posle etrdeset petog dana.
Gladovanje se ne srne prekidati pre vremena, poto se otpad podi
gnut iz dubine organizma, u sluaju prekida gladovanja, nee izbacivati
iz organizma i postae odlina hrana za kancerogene elije. Gladovanju
treba pristupiti samo u sluaju ako smo ubedeni da e m o ga dovesti do
kraja.
Ne srne se ograniavati samo na jedno klistiranje dnevno, kao s t o j e
to sluaj pri obinom gladovanju. Pri leenju raka dolazi do velikog
luenja i nagomilavanja toksina koje treba odstraniti s t o j e mogue pre.
Klistire treba raditi po nekoliko puta uzastopce, dok ne pone da izlazi
ista voda.
90

Ne smeju se upotrebljavati sredstva protiv povraanja. Naprotiv,

treba pokuati da se izazove povraanje.
Cesto se javlja potreba, naroito kod raka, lokalizovanog u probavnom traktu, da se za ienje organizma uradi holecistostomija.
Ukoliko n e m a mogunosti za holecistostomiju takvo leenje je pove
zano sa velikim rizikom, naroito kod raka creva: tumor moe da zatvori
prolaz kroz creva i bolesnik umire od nagomilavanja toksina, koji se
raznose krvlju. Na kraju kure gladovanja bolesnik deluje veoma iscrp
ljeno, ali se toga ne treba plaiti. Obino ljudi koji okruuju bolesnika,
rodbina i drugovi, strahuju od takve iscrpljenosti i insistiraju da se
gladovanje prekine pre zavretka kure. Ako se bolesnik povede za
takvim savetima, rak e ostati u njemu.
Leenje gladovanjem, kao nijedan drugi metod, normalizuje fun
kcionalno stanje organizma: unitava razne patogene pojave u svim
organima, obnavlja krv, isti krvne sudove i ceo organizam, to jest
unitava uzronike koji su prouzrokova]i maligno izoblienje elija.
Lajnus Poling, koristei vitamin C za leenje raka, ukazuje na to d a j e
glavno dejstvo tog vitamina u jaanju imunog sistema. Nita manje
efikasno od vitamina C nije ni gladovanje, koje j a a imuni sistem.
Z a p a e n o je da tokom gladovanja ovek skoro nikada ne oboljeva,
naroito od infektivnih bolesti, a ako se to i dogodi bolest veoma brzo
prolazi i lako se podnosi.
Sasvim suprotno se moe uoiti pri tradicionalnom leenju raka
citostaticima i zraenjem koji razaraju imuni sistem.
Moe li se gladovanje kombinovati sa tradicionalnim teenjem?
O d g o v o r na ovo pitanje zavisi od toga ta uzimamo za osnovu
leenja, odnosno u koju vrstu leenja vie verujemo. Ako svoj ivot
poveravamo tradicionalnom leenju, gladovanje donekle moe da pro
dui na ivot. U tom sluaju gladovanje treba primenjivati u pauzama
izmeu terapija, poto za vreme tradicionalnog terapeutskog leenja
dolazi do velikog izdvajanja produkata raspada elija, na koje se krv
halapljivo usmerava, jer zbog gladovanja ne dobija dovoljno hrane. To
m o e prouzrokovati trovanje organizma. Ako sprovodimo takvo kombinovano leenje, ne moemo raunati na normalizaciju funkcionisanja
organizma i na jaanje imunog sistema koji e se sve vie naruavati sa
svakom terapijom tradicionalnog leenja. Bez gladovanja, u poredenju
sa istom tradicionalnom terapijom, ne moe se oekivati da due
ivimo.
Ukoliko bolesnik daje prednost leenju gladovanjem, primena tra
dicionalne terapije, koja razruava normalno funkcionisanje organizma
i imuni sistem, svee rezultate gladovanja na nulu.
To su bile opte preporuke, a sada konkretnije o terapij i gladovanja.
Uvee treba uraditi klistir najmanje sa 2 litra vode. Voda treba da
bude mlaka. Klistir treba raditi leei na levom boku ili etvoronoke
91

(na kolenima i na laktovima). Naglavak treba podmazati vazelinom. Pri

prvom klistiranju sva voda nee ui u debelo crevo a ako nita ne izae
iz creva klistir treba ponoviti. Svaki sledei put voda e bolje ulaziti.
Posle oslobaanja creva treba uzeti purgativ. Ako do jutra ne bude
stolice, to se deava vrlo retko, ujutro treba uraditi klistir.
Tokom itave kure gladovanja obavezno jednom dnevno (najbolje
u v e e ) treba vriti klistiranje, s tim da unesemo svu vodu. Posle uno
enja vode ispruiti se na lea i podii noge uvis 10-20 puta, a potom ii
u toalet. Purgative izostaviti.
A k o posle klistira izlazi veoma mnogo ekskrementa, tim bolje, a
ako stolica ima neobinu boju, klistir treba ponavljati sve dok ne pone
da izlazi ista voda.
Ponekad se moe javiti gaenje (muka), ali do povraanja obino ne
dolazi. To ne treba da nas brine. Ako doe do povraanja, ne treba ga
spreavati. Ali, ako se pojavi krv, gladovanje treba prekinuti.
Tokom itave kure gladovanja jezik je pokriven gustom naslagom.
Uoi etrdeset petog dana gladovanja on poinje da se isti, a zatim na
njemu obino ostaje jedna mrlja, koja nestaje samo posle potpunog
ienja organizma. Ponekad ta mrlja ne nestaje ni etrdeset petog dana,
to znai da su se u organizmu zadrali ostaci neistoe. Treba ekati
dok oni ne izau - to su najstarije i najotrovnije naslage. Kada mrlja
nestane i jezik postane ist i rozikast - gladovanje je zavreno.
Osim istog jezika, pokazatelji zavretka kure gladovanja su,
odsustvo bilo kakvih paria ekskrementa u vodi posle klistiranja,
odsustvo neprijatnog mirisa iz usta,
vuji" apetit.
Za vreme kure gladovanja treba piti samo vodu. Dnevno 1-3 puta u
vodu se moe dodati po pola ajne kaike meda, ali samo ako ne postoji
dijabetes. Najbolje je piti izvorsku ili otopljenu vodu.
A k o ovek ima dijabetes klistir treba raditi najmanje dva puta
dnevno i ni u kom sluaju ne koristiti med.
Treba mnogo hodati po sveem vazduhu, ali ne trati. Zimi se toplo
odevati, j e r se za vreme gladovanja temperatura tela smanjuje.
Baviti se gimnastikom, ali samo lakom. Ne raditi vebe za snagu i
ne initi nagle pokrete.
Ne raditi teke poslove. Lake poslove produiti tokom itave kure
gladovanja.
Ne ii brzo uz stepenice.
Spavati dovoljno (do 9 asova dnevno). Moe se spavati danju 1-2
sata, ali se ne srne leati po ceo dan u krevetu; treba voditi aktivan ivot.
Korisno je raditi masae. Pri masiranju treba voditi rauna o tome
da se masiranje vri u smeru od periferije prema srcu.
Za vreme gladovanja mogu se pojaviti neprijatni ili teki oseaji.
Ponekad se javljaju sumorne misli o smrti, naroito za vreme krize,
92

obino petog ili sedmog dana gladovanja. U tom sluaju ne treba

prekidati gladovanje nego uraditi sledee:
1. Popiti au tople vode u koju smo dodali kaiku meda.
2. A k o se stanje ne pobolja, uraditi klistir, ak i dva. Treba znati, da
je kod nekih bolesnika organizam veoma zagaen velikim koliinama
konzumiranih lekova. Kada se ta zagaenja otvore, ona dospevaju u krv
i truju je zbog ega se bolesnik osea loe. U takvim sluajevima treba
pojaano istiti creva; ponekad se mora uraditi od 5 do 6 klistira dok ne
pone da izlazi ista voda.
3. Posle izvesnog vremena mogu se javiti dugotrajni, ali ne jaki
bolovi unutar organizma usled sleganja organa zbog jakog mravljenja.
T o g a se ne treba bojati, nee naneti nikakvu tetu.
Tokom prve nedelje gladovanja mogu se pojaati simptomi o b o
ljenja, od kojih bolesnik pati. T o j e normalna pojava, i ne treba misliti da
se bolest pogorava.
Po zavretku gladovanja treba obnoviti ishranu sledeim redosledom:
Prvi dan: pola ae soka od pomorande (pomeanog napola sa
izvorskom vodom), 3 puta dnevno. Sok moramo iscediti iz pomorande,
a ne da kupujemo gotove proizvode. Vodu sa medom treba piti svakoga
dana tokom obnavljanja. Ako ovek ima dijabetes, med se moe uzimati
samo ako otiu noge i ne vie od 1 ajne kaike dnevno.
Drugi dan: pola ae istog soka od pomorande, 3 puta dnevno.
Trei dan: tokom dana 2 pune ae soka od pomorande i 1-2 ae
j a b u k o v o g soka.
etvrti dan: voni pire (od jabuke, ljiva, breskvi i drugog voa bez eera), 3 puta dnevno, sok piti po elji.
Peti dan: prethodnom dnevnom obroku dodati obareno voe.
esti dan: dodaje se obareno povre.
Sedmi dan: dodaje se pire krompir i svee voe.
Osmi dan: dodaje se heljdina kaa sa maslacem.
Deveti dan: dodaje se kefir i razliite kae na vodi; moe i malo
maslaca.
Deseti dan: dodati mleko i mladi kravlji sir.
Jedanaesti dan:
dodati kokoju supu sa skinutom masnoom i
dobro skuvanom prekrupom (ovsena, od jema i griza), mogu se dodati
krompir, argarepa i luk. Meso jesti samo belo.
Dvanaesti dan: i, bor, supa od povra, ragu od povra.
Klistire produiti j e d n o m dnevno sve dok se stolica sama ne regulie, a ona se normalizuje ve kroz nekoliko dana.
Tokom itavog perioda obnavljanja so koristiti u najmanjim koli
inama, a prvih dana je potpuno iskljuiti.
93

M o e se javiti oticanje nogu. Ako se to dogodi treba poveati

upotrebu meda i potpuno iskljuiti so sve dok otoci ne nestanu.
Ako otoci ne prolaze, treba ponovo provesti kratko gladovanje dok
ne nestanu. Za to je obino potrebno gladovanje u trajanju od 2 do 3
dana.
Treba znati uzroke moguih odstupanja od normalne kure glado
vanja. Tako, na primer, j e d n o g od dana gladovanja moe se izbacivati
tamna masa, esto sa utozelenom nijansom i mirisom koji podsea na
trule. To su zastarele naslage koje trule vie godina ili ak vie desetina
godina. Za to vreme pacijent se osea veoma loe. Uz to plai ga izgled
tih masa. Slabo stanje i strah izazivaju elju da se gladovanje prekine.
To ni U kom sluaju ne treba initi. Raskidana trula masa na taj nain e
lake dospeti U krv. To je i razlog to se ovek loe osea. U takvim
sluajevima klistire treba raditi 2 - 3 puta dnevno, pri emu ih svaki put
ponavljati dok ne pone da izlazi skoro ista voda.
Ako pacijent iz bilo kojih razloga odlui da gladovanje prekine,
treba imati u vidu sledee.
Prvih dana stanje pacijenta e biti veoma loe j e r je raskidana masa
napunila creva, odakle krv uzima hranljive malcrije, i, naravno, pro
dukte te trulei. Reju, krv se ispunjava toksinima. Z b o g toga odmah
treba uraditi klistire. Poto se deo trulih naslaga taloi u crevima i tamo
ostaje do sledeeg gladovanja, one e prouzrokovati patogene pojave,
ali u manjem stepenu, nego pre gladovanja. Ako se za 2 do 3 dana stanje
ne pobolja, treeg dana mora se uzeti purgativ. Ako je gladovanje
trajalo vie od nedelju dana, organizam treba potpuno obnoviti prema
ve navedenim preporukama.
Deava se da ovek posle prevremenog prekida kure gladovanja
potpuno izgubi apetit. To je simptom da su creva puna trulenih masa
koje su izale iz svojih skrovita", a zbog prevremenog prekida glado
vanja nisu odstranjene.
Bolesnik koji se izleio od raka moe sauvati predispozicije za tu
bolest, to zahteva da se pridrava sledeih profilaktinih mera:
1. Hraniti se prvenstveno biljnim produktima. Ograniiti upotrebu
mesa, umesto mlenih prednost dati kiselo-mlenim produktima ili j o
bolje - postati vegetarijanac!
2. Po zavretku gladovanja, prelazei na biljnu ishranu, treba se
hraniti produktima koji se gaje bez hemikalija.
Prilikom gladovanja ne smemo biti okrueni negativnom ener
gijom, ne treba se aliti i raunati koliko je j o asova ostalo da se
muimo. Pri takvom pristupu terapija nee doneti korist, ve samo tetu.
Potrudimo se da budemo radosni i da razmiljamo o tome kako e
biti dobro naem organizmu i, svakako, nama. A da nas ne bi opsedale
zle i rune misli bavimo se nekim domaim poslovima - ima ih uvek na
pretek i uspeno odvlae panju!
94

IENJE P O S T O M
Post je u ovom ili onom obliku prisutan u svim religijama u svetu.
To je vaan period u ivotu vernika, vreme kada ovek treba da oisti i
svoj duh i svoje telo.
Pristalica netradicionalne ishrane G. a t a l o v a u svojoj knjizi For
mula zdravlja i dugovenosti preporuuje strogo pridravanje postova
k a o sastavnog dela takozvane tipske ishrane - vegetarijanstva sa eleme
ntima uzimanja sirove hrane i odvojene ishrane.
Hrianski postovi mogu biti i strogi (potpuno gladovanje, vidi
poglavlje Tri naina gladovanja"), ali apsolutno gladovanje ne spada u
hrianske postove. Hrianski post moe biti bez korienja svih pro
dukata ivotinjskog porekla, to jest sa upotrebom biljne hrane, koja je
podvrgnuta ili nije podvrgnuta kulinarskoj obradi. Pojedini postovi
dozvoljavaju da se j e d e riba (sveza ili smrznuta) ili riblji proizvodi.

Post u pravoslavlju
U pravoslavnom hrianstvu, za razliku od protestanskog i kato
likog, postovi traju po pola godine, a vei deo dana posta ukljuuje
samo uzimanje biljne hrane.
Postovi pravoslavne crkve dele se na viednevne i jednodnevne.
Viednevni postovi Boini (Filipov), Veliki, Petrov i Uspenski.
Boini post - traje od 28. novembra do 6. januara. Strogo pridr
avanje se pojaava od 2. januara.
Veliki post poinje u ponedeljak sledeeg dana po zavretku Poklada (bele nedelje) i traje sedam nedelja. Zavrava se u subotu uoi
Vaskrsa. Bele poklade - nedelja pred Veliki post, kada se moe jesti sve,
osim mesa.
Strogo se treba pridravati posta naroito prve i poslednje nedelje
Velikog posta. Mnogi vernici se upravo tih dana podvrgavaju apso
lutnom gladovanju, neki ne jedu hranu od j e d n o g do tri dana, ali piju
vodu. Za vreme Velikog posta riba se moe jesti na Blagovesti i na Cveti
(Cvetna nedelja).
Petrov post poinje u prvi ponedeljak posle Duhova (50 dana posle
Vaskrsa) i zavrava se 11. jula.
Uspenski post je od 14. do 27. avgusta. Po strogosti je priblian
Velikom postu. Slabi subotom i nedeljom, i 19. avgusta, na dan Preobraenja Gospodnjeg.
Jednodnevni postovi. Svaka sreda i petak tokom itave godine,
osim U nedelji posle Vaskrsa, u nedelji Pedesetnice, svetoj i pokladnoj
nedelji.
Religiozni postovi podstiu ne samo fiziko ienje organizma,
ve i ienje biopolja oveka. ovek koji je smirio svoj apetit, koji ne
95

pada u iskuenje, ivi strpljivo i smireno, duhovno se isti. U davna

vremena hrianski post je predviao potpuno odricanje od hrane na
nekoliko nedelja (oko etrdeset dana). To su granini rokovi fiziolokog
gladovanja. Pre dve hiljade godina Isus Hrist je ubeivao sve koji ele
da se izlee, da oiste organizam od grehova i bolesti postom. Hrist je
govorio da aneli vazduha, vode i suneve svetlosti pomau oveku da
se oisti.
Filozofija hrianskog posta aktuelna je i danas. U pravoslavnom
crkvenom kalendaru oko 200 dana je namenjeno postovima, a njihovo
pridravanje je obaveza svih vernika, osim bolesnika, slabih ljudi,
trudnih ena i dece.

Post u

razliitim

religijama

Pravila uzdravanja od hrane ili od nekoliko vrsta hrane, to jest

postova, pridravaju se adventisti sedmog dana (protestantska sekta
hrianstva), sekta hristovernika (isposnika), dajnisii (religija, nastala
u VI veku pre nove ere u Indiji), budisti - prvenstveno monasi, indutsti
uglavnom reci (brahmani), Drutvo svesti Kaine (krinaiti) i mnogi
drugi.
Odnos prema produktima u raznim religijama je razliit. Induizam
zabranjuje upotrebu govedine u hrani, krava se kod njih smatra svetom
ivotinjom. Judeji (Jevreji) i muslimani kategoriki zabranjuju upotrebu
svinjskog mesa. Budisti jedu govedinu, ovetinu, ribu i druge ivo
tinjske produkte (ovde se ne govori o ljudima iz viih religioznih kasti).
Postovi u judizmu. - U judejskoj religiji posnim danima se sma
traju dani koji se nalaze pod znakom alosti povodom jednih ili drugih
istorijskih dogaaja i kao znak pokajanja.
Danima pokajanja smatraju se Dan kadia dan spominjanja blis
kih, o ijem tanom datumu smrti njihovi najblii ne znaju. Post je
ustanovljen kao pomen na milione poginulih Jevreja koje su faisti
pobili tokom Drugog svetskog, rata. Post poinje ujutro i traje do uvee.
Dan katastrofe, Jom-ga-Soa - vremenski je podeen danu ustanka
Jevreja u nemakom getu 1943. godine.
Siva-A&afjedan od postova posveen ruenju Jerusalima.
Tiabe-av - najstroi post, nastao u znak seanja na tragediju ru
enja hramova u Jerusalimu u 70. godini nove ere. U najblie dane tom
postu zabranjeno je jesti meso i piti vino. Taj post poinje uvee.
Jom-Kinur - najstroi od svih postova - pada u sedmi dan posle
N o v e godine. Tada se zabranjuje upotreba hrane i pia (apsolutno
gladovanje) od uvee do uvee sledeeg dana (do pojave prve zvezde na
nebu). Pre poetka Jom-Kinura treba se dobro najesti (zasititi) i piti
mnogo tenosti.
96

Datumi postova u judizmu odreeni su prema lunarnom kalendaru,

pa se prema tome menjaju svake godine.
Post u islamu. - U islamu je post jedna od obaveznih naredbi
(propisa). On se sastoji u potpunom uzdravanju za vreme svetlog
perioda dana od hrane, vode, bilo kakvih napitaka, puenja duvana,
kupanja, udisanja mirisa, zabave itd. Sa nastupanjem mraka sve zabrane
se ukidaju. Od posta se oslobaaju oni koji ga se iz bilo kojih razloga ne
m o g u pridravati (rat, zarobljenitvo, bolest itd.), koji ne mogu da
odgovaraju za svoje postupke (psihiki oboleli ljudi), kao i suvie stari
ljudi, deca, trudnice, dojilje i ene za vreme menstruacije. Islam ne
dozvoljava pristupanje postu onima koji se nisu oistili posle skrnavljenja (prestupnici). Pridravanje p o s t a j e za muslimana ast.
Za sve muslimane je obavezan post tokom meseca ramazana.
Ramazan - 9. mesec muslimanskog binarnog kalendara. Svake godine
datumi ramazana se pomeraju. Za vreme ramazana danju se zabranjuje
bilo kakva hrana i pie, a uvee izbor jela zavisi od nacionalnih tradicija
u ishrani.

97

IENJE CREVA

Principi i redosled ienja

U procesu ienja - ljaka koja se nalazi najednom mestu - ne srne
se rasprostirati po organizmu.
ienje od ljake ne srne da dovede do samotrovanja organizma na
raun povratne asimilacije pri nepravilnom izbacivanju ljake. Sva
ienja moraju se obaviti pri dobrom imunolokom stanju.
ienje ne srne da optereuje sisteme za izluivanje u organizmu.
U prvom redu izbacuje se ljaka koja moe da se izbaci, a da se ne
narui njena kompaktnost i fiziko-hemijsko stanje.
Najcelishodniji je sledei redosled ienja:
ienje debelog creva,
ienje jetre i unog mehura,
ienje bubrega,
ienje krvi, limfe, tkivne tenosti i sudova,
ienje zglobova.
Energetski kanal debelog creva spada u Jang-sistem. On je naj
aktivniji od 5 do 7 asova ujutro, a pasivan je od 17 do 19 asova.
Energetski kanal tankog creva spada takode u Jang-sistem. On je
najaktivniji od 13 do 15 asova, a pasivan je od 1 do 3 asa nou.
ienje treba poeti od creva. To je potrebno uiniti iz sledeih
razloga. Uzimanje lekova unitava korisnu mikrofloru creva, naseljava
je opasnim vrstama mikroflore, otpornim na lekove i naroito na anti
biotike. To remeti razmenu materija i izaziva disbakteriozu. Od toga
posebno stradaju deca. Uzrok - odvajanje od majke pri roenju, lia
vanje bebe majinog mleka. Zato za ienje creva treba primenjivati ne
s a m o specijalne terapije, ve se pridravati racionalne ishrane, odstranivi prethodno disbakteriozu.
Za vreme ienja treba se hraniti belanevinastim produktima
(meso, riba, jaja, buljoni, orasi, razna semena, bob, gljive), koji se
upotrebljavaju odvojeno od ugljenih hidrata (hleb i testenine, krompir,
prekrupe, eer i med) sa razmakom od najmanje dva sata. Navedeni
produkti se mogu kombinovati sa mastima, maslacem, kao i sa ivim
produktima - povrem i zeleni. Iz dnevnog obroka se iskljuuju mleko
(njegov kazein se ne probavlja u organizmu), a privremeno i ostali
mleni produkti.
98

Otklanjanje disbakterioze. - Tokom nedelje-dve dana ujutro

tate na 1 sat pre jela pojesti (bez iega) reanj enjaka i reanj uvee 2 sata posle jela. Simptom izleenja je prestanak nadimanja eluca posle
uzimanja hrane. Proces vrenja u eludano-crevnom traktu prestaje.
ienje creva, borbu sa disbakteriozom i odvojenu ishranu treba
poeti istovremeno. Dok istite creva, imajte na umu da je ubre u
crevima prouzrokovalo atrofiju miia creva i njihovu mlitavost, to jest
atoniju. Da bi defekacija bila prirodna i redovna, treba u dnevni obrok
uvesti kae, crni hleb i drugo zrnevlje, mek i nje i mnogo sveeg povra.
Oni e vaim crevnim miiima vratiti snagu, a sluzokoi fermentaciono-asimilacionu sposobnost. Purgativna sredstva treba uzimati
samo u krajnjoj nudi, poto ona sue sluzokou creva i prouzrokuju
naprsnua.
Mnogi istraivai i lekari predlau da se creva iste zajedno sa celim
e l u d a n o - c r e v n i m traktom (CT). Duina C T dostie 16 metara. To
je cev sa jednostranim kretanjem hrane, podeljena na pet delova. Svaki
deo odvaja se od drugog ventilom - sfinkterom. U normalnom stanju svi
ventili treba da su zatvoreni. Pri kretanju hrane ventili se otvaraju.
N. Semjonova predlae takvu opisnu emu radaeludano-crevnog
trakta. U osnovi rada ventila-sfmktera je nekoliko principa.
1. Nadraivanje osetljivih tkiva sfmktera hranom koja dospeva u
C T - tako radi osnovni ventil. On odvaja jednjak od eluca i uvek se
otvara, proputajui hranu u eludac.
2. Analiza hrane dobrog kvaliteta - kako je hrana probavljena i
moe li se preneti u sledei ceh" - odeljak. Tako radi gornji deo
pilorusnog ventila koji odvaja eludac od dvanaestopalano^ creva.
3. Provera mogunosti evakuacije hrane iz gornjeg d e l a Z C T u donji
deo (ako postoji slobodna zapremina i ako je fermentacioni aparat
spreman za rad). Tako radi drugi pilorusni ventil.
4. Kvalitetna analiza hrane sa naknadnim izdvajanjem odgovara
juih reaktiva - tako radi Faterova sisica, koja dostavlja reaktive od jetre
i guterae (pankreasa) ne samo u dvanaestopalano crevo, ve i u krv
(unutranja sekrecija, prouzrokovana karakterom hrane koja se pro
bavlja).
5. Merenje pritiska - kada pritisak dostigne odreenu veliinu ventil
se otvara. Tako rade ventili koji zatvaraju ulaz iz dvanaestopalanog
creva u tanko crevo i iz tankog u debelo crevo.
Za ispiranje creva treba upotrebljavati samo vodu irz dodavanje
prirodnog organskog zakiseljavajueg agensa - soka od limuna ili
j a b u k o v o g sireta i drugih. Ne smeju se koristiti mineralne vode. Promena alkalno-kiselog pokazatelja na raun mineralne vode neizbeno e
promeniti taj pokazatelj u krvi i prouzrokovati opte sistemsko obo
ljenje, sa kojim je teko izai na kraj, tim vie, to ta oboljenja ne
spadaju u nadlenost gastroenterologa.
99

6. Drugi deo ventila u svom radu potinjava se fenomenalnoj svesti.

Ona se otvara ako je ovek svesno procenio mesto za izbacivanje otpada
hrane i pripremio se za tu manipulaciju.
Pri uzimanju lekova - spazmolitika, analgetika i narkotika ventili
gube svojstvo normalne inervacije, to jest ostaju otvoreni! Hrana se
prenosi iz j e d n o g u drugi deo bez kontrole, dolazi u debelo crevo,
dehidrira i taloi se u vrstim slojevima na zidovima asimilacionog
sistema debelog creva.

Metod rada pri klistiranju

Najrasprostranjeniji nain ienja creva su klistiri.
Za klistiranje je potrebno Esmarhovo lone, ili kombinovani termofor, ili velika trcaljka (pribor za ispiranje). Mnogi lekari smatraju da se
trcaljka ne srne koristiti za klistiranje.
Pri klistiranju se zauzimaju razliiti poloaji: leei na levom ili
desnom boku sa skupljenim kolenima uz stomak; uei; stojei n a g n e m o se napred i oslonimo se dlanovima na kolena; kleei - na
kolenima sa osloncem na laktove ruku; leei - na leima.
Esmarhovo lone se moe obesiti, tj. moe se podii i sputati po
potrebi.
Za klistiranje treba uzimati svezu odstojanu ili prokuvanu (sobna
temperatura 18 C) vodu. Takva voda pojaava peristaltiku creva.
U v o d u j e poeljno dodati sok od svee cvekle ( 1 - 2 supene kaike
na litar vode), malo zakiseliti limunskom kiselinom ili siretom (1
supena kaika) ili bilo kojom koliinom vlastitog urina (mokrae).
Najpovoljnije vreme za proiavajui klistir je 5 - 7 asova ujutro,
2 0 - 2 1 as uvee. Pre ove terapije poeljno je namazati naglavak hranljivom kremom, vazelinom ili maslacem, ispustiti vazduh iz cevi, podi
ui i sputajui naglavak u odnosu na lone, saekati da potee voda i
zavrnuti slavinu. Za klistiranje treba pripremiti udobno mesto i voditi
rauna o tome da gumeno crevo ne bude zategnuto kada budemo uvodili
naglavak za klistiranje u anus. Za tu terapiju treba pripremiti muemu ili
polietilensku foliju. Poloaj za vreme t e r a p i j e - n a kolenima i laktovima
tanije na jednom laktu, drugom rukom treba pridravati i uvoditi
naglavak u anus. Naglavak treba uvoditi oprezno i polako, kako bi se
izbegle povrede (naroito ako postoje hemoroidi). Stomak treba opustiti
i ne napinjati se. G u m e n o crevo se moe uvoditi i bez naglavka, ali e
tada voda brzo prodreti u creva. Terapiju raditi tako da se ne polivamo.
Stavivi naglavak (ili kraj gumenog creva), treba energino ustima
otegnutim udisajima uvlaiti u sebe vazduh i nakratko ga izdisati takode
kroz usta (ako nam je neudobno najbolje je disati kroz nos). Treba
uraditi sedam uvlaenja vazduha, a zatim se malo odmoriti. Sto ener-

100

gimje uvlaimo vazduh, bre e se uvui" sva voda. Ako sva voda nije
ula i ako osetimo j a k bol u crevima usled preokreta njihovog sadraja
treba zatvoriti slavinu na gumenom crevu ili rukom stisniti gumeno
crevo. Podii se na noge, ne vadei naglavak iz anusa i izmasirati
stomak pokretima ruku nagore, a zatim produiti terapiju. Potrebno je
ubaciti svu vodu!
K a d a u lonetu nestane vode, odstraniti naglavak i na anus staviti
unapred pripremljen uloak. Stegnuti miie anusa i potruditi se da
zadrimo vodu najmanje 7 minuta. Bol u stomaku moe se smiriti"
gladenjem (milovanjem). Ako nam uspe treba hodati bar na kratko sa
vodom koju s m o imeli.
Klistire treba raditi bez urbe, ostavljajui dovoljno vremena za
takvu aktivnost.
Klistiranje je uspelo ako po zavretku terapije osetimo prazninu u
stomaku i lakou u telu. Ako osetimo d a j e mnogo vode ostalo i da ne
izlazi, treba dodati, tj. naliti j o vode u lone i ponovo uraditi klistir,
kako bismo izbacili sve to je ostalo u stomaku. Poeljno je da pre
klistiranja dode do prirodne defekacije (pranjenja creva). Ljudi koji
imaju zatvor, u poetku treba da unesu pola litra vode, s tim d a j e odmah
ispuste. To e osloboditi pravo crevo. Potom treba doliti vodu u Esmar
hovo lone i uraditi klistir kao s t o j e opisano.
Kod zapetljaja i srastanja (athezije) na debelom crevu, treba uneti
2 - 3 puta po pola litra vode, a tek posle toga uneti odjednom 2 litra
vode.Ne treba zaboraviti da creva treba ispirati sa 6 litara vode, moda
ak i sa 8 litara, sve dok se ne pojavi ista voda. Kod izrazite atonije
creva, srastanja u mezenterijumu i jake zagaenosti, creva treba istiti sa
prekidima, tj. povremeno se odmarajui.
Kontraindikacije. - Nije poeljno raditi klistiranje ako pacijenti
imaju visoku temperaturu, jaku glavobolju, ako oseaju slabost, muni
nu, nervozu eluca, pri pogoranju hroninih oboljenja. Zatim kod
sranih i bubrenih mana, hipertonije III stepena, nedavno preleanog
infarkta ili insulta, u postoperativnom toku. Pri oboljenju debelog creva,
a kod ena pri ispadanju vagine. U stanju premorenosti i stresa. Pri
bolovima u stomaku. Kod ena tokom trudnoe i dojenja i u vreme
menstruacije.
ienje treba poeti najranije dva dana po zavretku menstruacije i
zavriti ga najkasnije dva dana pre poetka novog menstrualnog ciklusa.
U nekim tampanim publikacijama preporuuje se da se creva ispiraju
vruom vodom, tj.da se rade vrui klistiri. Praksa je pokazala da vrui
klistiri odgovaraju samo zdravim ljudima. Oni, koji imaju naprsline na
crevima, hemoroide koji krvare, maligne ili benigne tumore, vru klistir
je kontraindikovan (zabranjen). Uz to raditi vrue klistire kod ljudi sa
takvim bolestima - znai, izazvati jake bolove. Takoe treba znati da
vrui klistiri mogu da isprovociraju poveanje arterijskog pritiska.
101

Vrui klistiri mogu se primenjivati samo kao profilaksa: na primer,

j e d n o m nedeljno ili pri kraoj profilaksi ienja, ali bez totalnog
ienja organizma. Nedelju dana svakodnevno, nedelju dana svakog
drugog dana, zatim kroz dva dana, a potom j e d n o m nedeljno. T e m
peratura vode za klistiranje mora biti podnoljiva za ruke, odnosno
takva da k a d a j e probamo gornjom stranom ruke ne osetimo elju da
ruku brzo izvuemo iz vode.U vodu se ne srne nita dodavati.
Vrue klistire je najbolje raditi bez naglavka. Kraj gumenog creva
treba namoiti u posuo ulje. Zadravati u sebi vodu dok se ne javi jak
nagon za pranjenjem. Energino masirajui stomak treba izbaciti svu
vodu, poto se vrua voda lake asimiluje u tkiva zidova creva, a sa njom
i ljaka. Terapija se moe smatrati zavrenom kada se prilikom ener
ginog masiranja creva u crevima ne uje klokotanje i kreketanje , tj.
kada su creva potpuno ispranjena.

Osobenosti odreivanja klistira za decu

Prilikom odreivanju klistira za decu treba upotrebljavati naglavak
za klistiranje dece, koji pre svake upotrebe treba namazati. Pre sprovoenja terapije dete treba postaviti u bilo koji udoban poloaj ne samo
za njega nego i za onog ko vri terapiju. Vodu treba unositi dok se kod
deteta ne pojave prvi neprijatni oseaj i, posle ega treba dobro stisnuti
g u m e n o crevo, zatim paljivo produiti unoenje vode sve dok dete
m o e da tipi. Posle toga dete mora da isprazni creva, a terapiju treba
produiti. Koliina vode koja se unosi mora da odgovara uzrastu. Ako
dete strpljivo podnosi klistire moe se unositi i vie vode, dok iz creva
ne pone da izlazi ista voda.
U uzrastu od 3 do 6 godina u dete se moe uneti najvie litar i po
vode, za 6-godinje - 7-godinje dete odgovara klistir sa 2 litra vode, za
9-godinje - 14-godinje dete 3 - 4 litra.

Klistiri
Klistiranje prema metodu N.

Yokera

U 2 litra tople prokuvane vode (1. P. Neumivakin i N. A. Senijonova preporuuju prohladnu) dodati supenu kaiku limunovog soka
(ili 4 - 6 % j a b u k o v o g sireta, ili sok od bilo kojih kiselih plodova, ili
kiseo rasol od ukiseljenog kupusa). N. Yoker je smatrao d a j e kiseo
rastvor potreban za normalizaciju kiselo-alkalne ravnotee creva, jer se
truleni procesi i procesi vrenja odvijaju u slaboalkalnoj sredini (vidi
suprotno miljenje, ienje prema O. Jelisejevoj). Sve to naliti u
102

Esmarhovo lone i obesiti ga na visini od 1,5 metar. Sa ^

naglavak i namazati ga maslacem. Zauzeti kolensko-lakatni poloaj "sa
stranjicom iznad ramena. Crevo uvesti u debelo crevo to je mogue
dublje na 2 5 - 5 0 centimetara u poetku je dovoljno i 5-10 centimetara.
Disati na usta, stomak mora da bude oputen. Terapiju je poeljno vriti
posle defekacije: prve nedelje svakodnevno, druge nedelje svakog dru
gog dana, tree nedelje svakog treeg dana, etvrte nedelje svakog
etvrtog dana i pete nedelje jednom nedeljno.
Posebna j o g a veba moe pomoi fiziki pripremljenim ljudima da
due zadre vodu posle uvoenja tenosti u creva, zahvaljujui emu
ispiranje eludano-crevnog trakta postaje efikasnije. Ta veba naziva
se uvlaenje stomaka ili uddijana bandha. Nju jogisti cene kao j e d n u od
vebi koja veoma povoljno utie ne samo na fiziki nego i na psihiki
razvoj oveka.
Stati pravo, noge rairiti u irini ramena. Duboko udahnuti, potom
snano izdahnuti. Zadrati disanje, napregnuti stomane miie i ener
ginim pokretima uvui stomak tako da se ispod rebara stvori udubljenje. Staviti ruke na kukove, malo saviti noge i blago nagnuti trup
napred, ne savijajui se. Pri tome e se dijafragma lako podii. Ostati u
tom poloaju, zadravajui disanje s t o j e mogue due. Zatim se opu
stiti, stati pravo i obnoviti disanje.
Poeti sa vebama 1-2 puta, postepeno dovesti broj vebi do 7 puta.
Za ispiranje creva dobro je popiti nekoliko aa zasoljene vode
(sobna temperatura). Potom nevedenu terapiju uraditi naizmenino u
stojeem, sedeem i leeem poloaju na levom boku, na leima, na
desnom boku i uei, to omoguava dobro ispiranje vodom raznih
delova probavnog trakta.
M. Platen je ukazivao na to da razliite kiseline, koje se sadre u
bokvici (Plantago major, P. media, P. lanceolata), centauriji (Centaurium erythraea), poljskom rastaviu, pelinu, rumarinu, koprivi, ma
slaku, hajdukoj travi (kunii), kamilici, liu od groa, trolistu (Trifolium - vie vrsta)"" i drugim travama, imaju aseptino dejstvo i da
razaraju trule otrova, koji se nalazi u debelom crevu. Zato je odvare iz
smea tih trava preporuivao za nalivanje creva".
Pri dospevanju vode u creva nije redak sluaj da se javljaju bolovi,
s t o j e potpuno prirodno, budui da nagomilavanje ekskrementnih masa
deformie poloaj creva, napree njegove zidove i izaziva neprijatne
oseaje. Posle oslobaanja debelog creva od gomile ekskrementa bolovi
prestaju, a terapija klistiranja postaje laka.
Dati ciklus klistiranja poeljno je tokom prve godine uraditi 4 puta,
a zatim j e d n o m godinje.
33

Primedba prevodioca.

103

Sifonsko

klistiranje

Za uspeh ovog klistiranja neophodan je pomonik. Za sifonsko

klistiranje treba pripremiti levak od pola do 2 litra, gumeno crevo duine
1-1,5 metar i prenika najmanje 1 centimetar, sa savitljivim gumenim
naglavkom 2 0 - 3 0 centimetara. Naglavak namazan vazelinom, uvesti u
pravo crevo na 2 0 - 3 0 centimetara. Levak drati pod nagibom iznad
nivoa stranjice oveka koji se isti, i napuniti ga istom prokuvanom
vodom, slabim rastvorom permanganata kalijuma (hipermangana) i
dvoprocentnim rastvorom hidrokarbonata natrijuma. Levak podii na
visinu od 50 centimetara i im tenost dode do suenja, spustiti ga ispod
nivoa tela oveka koji lei. Kada izlijemo sadraj, terapiju treba
nastaviti sve dok se ne pojavi ista voda.
Z a j e d n o klistiranje potrebno je 10-12 litara tenosti ( 4 0 - 4 2 C).
Klistiranje

sa

emulzijom

Prvi nain. Pripremiti 2 ae toplog rastvora kamilice (1 supenu

kaiku suvih listova i cvetova kamilice zavariti sa 1 aom kljuale
vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta i dobijeni ekstrakt procediti).
Umutiti 1 umance, uz dodavanje 1 ajne kaike hidrokarbonata natri
j u m a (sode bikarbona) . Pomeati rastvor kamilice, umueno umance
i 2 supene kaike glicerina ili vazelina.
Drugi nain. Jedno umance umutiti sa 100 mililitara vazelinske
masti (ulja), dodati 1 ajnu kaiku vode i sve dobro promeati u 2 ae
toplog rastvora kamilice. Dobijenu emulziju uneti u pravo crevo pri
klistiranju. Zahvaljujui toj emulziji do pranjenja creva doi e veoma
brzo. Takvi mikroklistiri posebno se preporuuju tekim bolesnicima.

Urin, najbolje vlastiti, ne moe nita da nadrai u organizmu U

on otklanja nadraaj i leci ga! U urinu je voda, strukturirana samim
organizmom. U njoj postoje vlastiti antiseptici, a hormoni, vitamini,
mineralne materije i belanevine najbolji su regeneratori sluzokoe bilo
kog dela organizma.
Za klistiranje se moe upotrebljavati kako vlastiti, tako i urin zdra
vih ljudi, naroito dece istog pola. Obavezno u toplom stanju. Njegova
temperatura treba da bude vea za 3-5 C od temperature tela. Urin koji
se uva vie dana, smatra se starim, i njega pre upotrebe treba prokuvati,
ohladiti do 4 0 ' C i tek tada koristiti. Debelo crevo se oputa" od toplog i
spazmira od hladnog, zato e u prvom sluaju tenost dobro ulaziti u
njega, a u drugom nepotpuno.
Jo je efikasnije klistiranje ukuvanim urinom, ali sa njim treba
postupati oprezno, j e r veoma snano pobuuje individualnu konsti
tuciju vata.
Upozorenje. Lekar O. I. Jelisejeva ne preporuuje da se rade
klistiri samo sa urinom, poto to moe da povea kiselost. Urin, prema
njenom miljenju, treba razblaiti vodom.

Klistiranje

ukuvanim

urinom

34

Klistiri sa urinom

(prema metodu

G. Malahova)

Urin ne samo da ispira debelo crevo nego zbog vee koncentracije

soli od one u plazmi krvi, na raun osmoze ispumpava" vodu iz zidova
debelog creva i iz okolnog prostora. To dovodi ne samo do otkiseljavanja", ve i do otkidanja taloga, ekskrementnog kamenja i ,,ispumpavanja" sluzi iz trbune duplje! Osim toga, urin dejstvuje kao slani
purgativ i, vie od toga, on je zasien energijom koja ga usmerava na
izbacivanje iz organizma - toga nema ni kod jedne druge tenosti.
Urin ima pH kiselu sredinu u koncentraciji koja je najpovoljnija za
sam organizam, jer je stvoren u tom istom organizmu. Zato ne postoji
opasnost od predoziranja - nekima je vie potreban, drugima manje.
34

104

Primedba prevodioca.

Sakupiti urin od bilo kojih zdravih ljudi, vreme prikupljanja nije

bitno. Potom 2 litra naliti u emajliranu erpu (lonac) i bez poklopca
kuvati dok ne ostane 500 mililitara. Takav urin se naziva ukuvani urin
do etvrtinu prvobitne zapremine (diuretik"). Ohladiti ga i u toplom
stanju primeniti za klistiranje. Klistir sa ukuvanim urinom je veoma
efikasan i moe da izazove dopunsko ienje ak i ako smo se pret
hodno oistili prema metodu Y o k e r a .
Efikasnost njegovog dejstva G. P. M a l a h o v tumai sledeim fak
torima.
Voda je potpuno drukija, ona poprima super strukturu. Ostaju
najotporniji - temperaturno otporni' teni kristali, koji, prema istra
ivanjima naunika, ine na organizam neverovatno otpornim na sve
vrste nepovoljnih uticaja.
Koncentracija soli u takvom urinu moe se poveati za 600 puta! Na
raun takve neobine koncentracije soli urin ne samo da isisava" vodu
iz trbune duplje, ve zahvaljujui veoma gorkom ukusu sa zidova
debelog creva otkida polipe i sluz priraslu uz njih. Na taj nain snano se
stimuliu zidovi debelog creva, a peristaltika se pojavljuje sama od sebe.
Posle j e d n o g - d v a klistiranja nestaju gliste i tetni mikroorganizmi, ali
se pri tome potrebna mikroflora ne oteuje, nego se normalizuje.
Usled termike obrade u takvom urinu unitavaju se sve organske
materije, ali se zato stvaraju nove - visokoaktivne (biostimulatori koji
105

nisu belanevinnstog porekla), koje dejstvuju odmah i snano na itav

organizam, to jest presuje se zrana energija" koja lei u osnovi ivota.
Rezultat tog dejstva je mnogo jai od dejstva hormona, vitamina i tome
slino.
Od takvih klistira bre se normalizuju pH faktor i mikroflora,
obnavlja se ne samo sluzokoa creva, ve i peristaltika, lece se hemoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis, helmintoza i nestaju paraziti.
Zbog velike ispumpavajue" sposobnosti u debelo crevo dospeva
tenost iz itave trbune duplje, povlaei za sobom sluz. Dolazi do
oslobaanja od patoloke sluzi (od koje se moe osloboditi samo dugo
trajnim gladovanjem), koja je zasela ' u bubrezima, pankreasu, u zido
vima mokranog mehura, polnih organa itd. i gui njihovu ivotnu
aktivnost. Oslobaajui se sluzi, svi ti organi se preporouju. Jaaju
miii oko sinusa. Luenje sluzi iz organizma i psihike stege u predelu
stomaka su jedan od glavnih faktora za stvaranje kile. Rastereuju se svi
sistemi za izluivanje, naroito nosna duplja.
Kontraindikacije. - Pri jakom oteenju sluzokoe debelog creva,
na primer, kod gnojnog kolitisa, ukuvani urin e u poetku izazivati bol,
kao od opekotina. Prethodno treba uraditi klistir obinim urinom. Bol
ukazuje na to da se sve to je nepotrebno otkida, a obolelo mesto se
zaleuje. Ubrzo se stvara novo, zdravo tkivo i bol prolazi.
Trudnicama se strogo zabranjuje ienje debelog creva pomou
diuretika (ukuvanog urina) . One ne treba da iste ni jetru. Z b o g veoma
snane stimulacije energije niz organizam mogu je pobaaj.

Metod

klistiranja

Naliti 1-1,5 litar urina u Esmarhovo lone, obesiti ga na visinu od

1,5 metar iznad poda. Naglavak gumenog creva namazati uljem ili
vazelinom. Stisnuti crevo kako tenost ne bi isticala (ako postoji
slavina, treba je zatvoriti). Zauzeti koleno-lakatnu pozu, uvesti naglavak
u anus na dubinu od priblino 5 centimetara. Otpustiti crevo (otvoriti
slavinu)" i postepeno isputati tenost.
Upozorenje. A k o se u debelom crevu nalaze patoloke naslage ili
je crevo jako zapueno ekskrementnim kamenjem, tenost e se pri
brzom unoenju izlivati u obrnutom smeru ili e nadimati tu malu
upljinu koja se nalazi ispred zaguenja, izazivajui bolove. Da do toga
ne bi dolo, ulivanje tenosti treba kontrolisati a gumeno crevo na vreme
stegnuti prstima.
K a d a j e debelo crevo oieno, u njega se slobodno i lako moe uliti
2 litra tenosti za 3 0 - 4 0 sekundi.
35
36

106

Primedba prevodioca.
Primedba prevodioca.

Slika 21 - Vebe za bolje ispiranje debelog creva poste ulivanja tenosti u njega: a
- koleno-lakatnu poza; b - horizontalni poloaj; c - stoj na rumenima (Survang
usana); d - stoj na ramenima, noge iza glave (plug)

Posle unoenja tenosti b e b a lei na lea i podii stranjicu. Zatim

uraditi stoj na ramenima {Sarvang asana, ili poza svece) ili zabaciti noge
iza glave (poza pluga). U takvom poloaju dobro je ostati 3 0 - 6 0 sekundi
(si. 21).
Dopunski se moe uvlaiti stomak. Usled toga tenost kroz silazni
deo creva (kolondescendens) prodire u popreni deo (kolontransverzus). Bez urbe lei na lea i okrenuti se na desni bok. Tenost iz
poprenog dela debelog creva dospeva u teko dostupni uzlazni deo
(kolonascendens) i dalje u slepo crevo. Takva tehnika omoguava da se
celo debelo crevo ravnomerno ispere.
Klistiranje je poeljno raditi posle pranjenja debelog creva, ujutro
ili uvee. Drevni lekari su savetovali da se to radi od zalaska sunca do
prvog sumraka, odnosno uvee.
Mirno odleati na leima ili desnom boku 5-15 minuta, ako nema
j a k e nude. Zatim se podii i proetati po kui. Kada se javi nuda poi u
toalet. Prednost urinskih klistira je u tome to se tenost zadrava u
organizmu samo onoliko koliko je potrebno. U poetku se nuda od
klistiranja javlja bre i jae, a to su creva istija due.
Za j e d n o klistiranje treba uliti 2 litra vode, a posle isputanja boljeje
takvo ulivanje ponoviti j o 1-2 puta, a zatim uraditi klistir sa urinom
107

(1-1,5 litar). Takvo doziranje je potrebno zato to e prva 2 - 4 litra malo

zasoljene ili blago zakiseljene vode limunovim sokom (jabukovim siretom) isprati neistoe samo iz polovine creva, apsolutno ne dirajui
njegov uzlazni deo. Samo 3 - 4 klistira sa urinom mogu potpuno da
napune svu upljinu debelog creva i da deluju isceliteljski. Uliti 2 litra
zakiseljenje vode, a zatim je ispustiti. Ako je voda jako zaprljana
postupak ponoviti, ako nije jako zaprljana - uraditi minski klistir. Posle
isputanja tenosti terapija je zavrena. Terapiju ponoviti posle j e d n o g
dana pauze. Kura podrazumeva klistiranje 5 - 8 puta, ime se ciklus
ienja zavrava. Slian ciklus ienja treba vriti 2 puta godinje - u
rano prolee i poetkom jeseni (debelo crevo je bioritamski aktivnije
ujesen).

Mikroklistiri
Mikroklistiri pomou

ukuvanog

urina

Ciklus proiavanja ukuvanim urinom treba poeti sa 100 mili

litara (za unoenje urina koristiti obino gumeno crevo) i posle dva dana
(prekosutra)" poveati dozu za jo 5 0 - 1 0 0 mililitara, sve dok se ne
postigne 3 0 0 - 5 0 0 mililitara za jedno klistiranje. Uraditi 2 - 4 takva
klistira, a posle dva dana smanjiti dozu za 5 0 - 1 0 0 mililitara, dok je ne
dovedemo do 100 mililitara. Dalje se moe uraditi 100-150 mililitarski
mikroklistir jednom u nedelju-dve dana. Ciklus ponoviti.
Ko n train dika ije. Takvi mikroklistiri zabranjeni su za osobe sa
pobuenim ivotnim principom vetra i za trudne ene.
Smeka rujui

mikroklistiri

Ovi klistiri preporuuju se ljudima iji organizam jedva zadrava

vodu (koji su skloni dehidraciji), kod kojih je prirodno stvaranje toplote
loe (stalno im mrznu ruke i noge), koji imaju sklonost ka nasilnoj
(prinudnoj) stolici i zatvorima (to jest ljudima kod kojih je previe
pobuen ivotni princip vetra ili individualne konstitucije vata). Slino
se uoava kod ljudi nene telesne grae sa suvom, perutavom koom i
kojima je stalno hladno. Simptomi su: jako stvaranje gasova, zatvori ili
ovji ekskrement, bolovi u slabinama, krstima, karlino-bedrenim zglo
bovima, neredovne i bolne menstruacije, gubitak semena, suvoa i
perutanje koe, zimogroljivost, gubitak snage, crnjenje koe i mrav
ljenje. Kada uoimo takve simptome (naroito vidljivo se i spo lj avaj u za
vreme suve, hladne i vetrovite zime), treba primeniti sledee mikro37

108

Primedba prevodioca.

klistire i vrue kupke svakodnevno ili svakog drugog dana. Takvi klistiri
su najefikasniji u zimskom periodu, j e r spreavaju komplikacije svih
nabrojanih simptoma.
Metodi
klistiranja
U 100 mililitara kravljeg mleka staviti 20 grama maslaca. Zagrejati
ga da se maslac rastopi. U toplom stanju, pomou gumene kruke,
srneu uneti u debelo crevo. Zauzeti leei poloaj. Po pravilu, orga
nizam sam dri tenost onoliko koliko mu je potrebno. Ovu terapiju
preporuljivo je primenjivati pri zalasku sunca. Rezultat ove terapije je
da se supstanca suvoe i hladnoe, koja je u organizmu prouzrokovala
navedene pojave, apsorbuje i neutralise. Suvoa i vrstoa neutraliu se
vlagom mleka i smekavaju maslacom, a hladnoa - toplotom, koju
sadri mleko i koja se dodatno pojavljuje pri njegovom ukiseljavanju
(kvarenju). Po pravilu, posle 2 - 3 takva mikroklistira stolica postaje
meka, laka i u obliku kobasice. Osim toga, prirodno se neguje normalna
mleno-kisela mikroflora.
M o e se isprobati nekoliko varijanti sastava slinih mikroklistira i
za sebe odabrati najbolja.
Mleko (100 mililitara), pretopljeni maslac (20 grama) - protiv
zatvora, ovjeg ekskrementa, stvaranja gasova, suenja i dehidracije
organizma.
Osnova kao kod prvog sastava (mleko i pretopljeni maslac), dodati
j o prstohvat umbira ili crnog bibera, odnosno aleve paprike. Ovaj
sastav dopunski suzbija sluz u organizmu i poveava toplotnu sposob
nost organizma. Zato se preporuuje punijim i flegmatinim ljudima.
Osnova kao kod prvog sastava, uz dodatak pola ajne kaike
kuhinjske soli, to pojaava dejstvo prvog sastava.
Osnova kao kod prvog sastava, uz dodatak pola supene ili cele
supene kaike zasienog odvara pelina (Artemisia absinthium) ili pola
ajne kaike enjaka, to veoma dobro pomae kod unih poremeaja.
U m e s t o mleka ili razblaenog mleka (50 : 50) moe se upotrebiti
odvar od mesa (naroito ovetine) ili buljon od kostiju. Te dopunske
komponente na svoj nain deluju na organizam, tj. smekavaju i sma
njuju sluz ili u.
Proiavajui

mikroklistiri

U klistirima za proiavanje primenjuju se rastvori soli, biljno ili

vazelinsko ulje.
So (kuhinjska, morska, karlovarska) se unosi u vidu desetoprocentnih - petnaestoprocentnih toplih rastvora (40 C) u koliini 100-200
mililitara pomou gumenog balona ili pricem ane kroz meki gumeni
kateter. Unesenu tenost treba zadrati 2 0 - 3 0 minuta. Ulje dejstvuje
109

meko, purgativno, razmekava ekskrementne mase, otklanja spazam

debelog creva, normalizuje njenu peristaltiku i podmazuje zidove creva,
ne izazivajui njihovo nadraivanje.
Za proiavajue mikroklistire upotrebljava se 10 mililitara glicerina, koji se unosi kroz kateter. Proiavajui efekat mikroklistira
mogu je pri unoenju 2 - 3 mililitra desetoprocentnog rastvora antipirina ili 5 mililitara jednoprocentnog rastvora pilokarpina u 20 mili
litara vode.
Savremeni propagator joge, uitelj i prosvetitelj Indra Devi smatra
da su klistiri sa medom i katom veoma efikasno sredstvo za ienje
creva od toksina.
Mikroklistiri

sa

medom

Supenu kaiku meda rastvoriti u ai vode (sobna temperatura) i

dodati supenu kaiku limunovog soka. Uneti tenost u creva i zadrati je
10-15 minuta.
Mikroklistiri

sa

ienje senom (ekstrakt od lia drveta Cassia s e n n a )

kafom

U 200 mililitara kljuale vode sipati 3 supene kaike mlevene kate

(ali ne kate koja se brzo rastvara), kuvati je 3 minuta, a zatim 12 minuta
drati na blagoj vatri. Procediti i ohladiti do sobne temperature. Uslovi
primene su isti kao i kod prethodnog klistira.
Tajna dejstva kate je u tome (budui d a j e uneta kroz creva), to ne
ispoljava tetan uticaj na nervni sistem, ali odlino aktivira sluzokou
debelog creva i pomae da se iz nje izbace otrovne materije. Osim toga,
blagotvorno deluje na rad jetre, unog mehura i nadbubrenih lezda.
Takav klistir efikasno suzbija i prehladu u poetnoj fazi.

ienje prema metodu O. Jelisejeve

Pre ienja creva pomou klistira treba se hraniti s a m o kaama.
Tada e se u elucu uspostaviti manje kisela sredina.
Klistiranje se mora vriti upotrebom trava koje imaju alkalnu
reakciju.
V o d a za klistiranje se ne srne zakiseljavati, sredina mora da bude
alkalna. Za klistiranje se ne srne upotrebljavati ekstrakt kamilice, poto
je ta biljka u stanju da uniti svu mikrofloru creva, to negativno deluje
na imunitet elija.
Mokrau ne treba nalivati, jer zakiseljava sredinu, ili je treba razblaiti vodom.
110

Slane rastvore ne treba koristiti, so daje kiselu reakciju.

Najbolje je za klistiranje upotrebljavati istu vodu. U Esmarhovo
lone najbolje je sipati umesto 2 litra, litar i po vode. Moe se upo
trebljavati odvar od crvene cvekle. Radi toga cveklu treba oistiti i
kuvati je pola sata. Dobijeni odvar upotrebiti za klistiranje.
Kon train dika ci je takvog klistiranja su povean hemoglobin i pri
sustvo tumora.
Pored klistiranja ienje creva pomau fizike vebe.
Maksimalno uvui stomak i to vie ga izbaciti napred. Moe uz
naprezanje, a moe i bez naprezanja. Tu vebu treba raditi kada imamo
vie slobodnog vremena. Moemo je raditi sedei na poslu, a m o e m o i
u toku hodanja, to niko nee primetiti. Od te vebe treba se fiziki
umoriti. Ve posle nekoliko meseci osetiemo rezultate. Naravno, svi
koji imaju ir na elucu ili bilo koje druge neugodnosti (oboljenja) u
unutranjim organima, najbolje je da se konsultuju sa lekarom.

38

Postoji odlian nain da se imunitet elija povea posredstvom

ienja creva i eluca senom.
ienje senom preporuuje se samo odraslima. Za decu do 16
godina ivota takva ienja su kontraindikativna. Kura ienja nedelju dana. Senu treba uzimati uvee. Pri uzimanju sene ponekad se
m o e poveati temperatura tela.
Metod primene

sene

Tokom nedelju dana sprovoditi sledeu terapiju: uvee uzeti supenu

kaiku sene, preliti je aom vode i kuvati (da kljua) na blagoj vatri 5
minuta. Skinuti tenost sa vatre (poreta) i ostaviti da odstoji 20 minuta.
Tenost procediti kroz cediljku. Piti kao aj 1,5-2 sata posle jela. Posle
toga ne treba nita jesti.
Prvog dana uzeti treinu ae odvara. Ostatak sene uvati u friideru
24 sata i upotrebiti je sledeeg dana uvee. Sutradan ujutro obratiti
panju na svoj organizam, posebno na bolove u stomaku. Pri jutarnjoj
defekaciji treba da dode do jakog proiavanja. Treba sve da bude u
granicama mogueg, to jest bolovi i teskoba se mogu trpeti, a pro
iavanje, premda jako, treba da bude jednom u toku dana (ujutro).
M o d a e j o j e d n o m doi do defekacije. Ako se j a v e jaki bolovi, a
najvanije je da se ne moete odvojiti od toaleta, znai da dozu treba
smanjiti. Ako je treina ae potpuno prihvatljiva doza, treba je pove38

Primedba prevodioca.

111

avati. Na kraju terapije (sedmog dana) poeljno je popiti punu au

odvara od sene. Ako se terapija teko podnosi, moe se j e d n o g dana
propustiti, a zatim je produiti. Ako se lako podnosi produiti je do 10
dana. Radi kontrole pridravati se pravila: 1-2 defekacije sa proia
vanjem i podnoljivo samooseanje. Imati u vidu d a j e to veoma jaka
lekovita terapija, zbog ega se prema njoj treba odnositi ozbiljno i
sprovoditi je oprezno. To se posebno odnosi na ljude koji imaju ir na
elucu ili su predisponirani za to. Najbolje je posavetovati se sa lekarom
koji primenjuje prirodne metode leenja. Za vreme te terapije ponekad
se izbacuju ekskrementi, koji su se godinama taloili u crevima. Sena
aktivno isti i bubrege, odstranjujui pesak i kamenje. Po zavretku kure
ienja senom javie se oseaji koji nastaju posle ienja eluca i
creva, na primer, suzenje oiju. Ispod oiju, gde poinje kanal eluca,
javljaju se udni oseaji koji, istini za volju brzo prou. Kod nekih ljudi
tih oseaj a uopte nema.
Senom se moemo istiti jednom meseno. Pripremljeni i zdravi
ljudi mogu uraditi ozbiljno ienje u toku 1-2 dana, ali takvo ienje
odgovara samo fiziki zdravim ljudima.
Ako nismo ubeeni u neophodnost takvog ienja, ili ako tokom
ienja osetimo bilo koju opasnost, ienje treba prekinuti. Sledeu
kuru ienja primeniti uz upotrebu blaih preparata, najbolje onih koji
su predvieni za ienje u duem periodu.
ienje

obinom

sniti

(Aegopodium podagraria)

Ubrati svee izdanke (mladice) sniti (Aegopodium podagraria).

Samleti ih na maini za mlevenje mesa i iscediti sok. Uzimati sok sniti
po emi: prvog dana - pojedini supenu kaiku 3 puta dnevno na 15-30
minuta pre jela; drugog dana - 2 supene kaike; treeg dana - po pola
ae, ako se nisu pojavile sporedne manifestacije. Kura uzimanja 10
dana, zatim prekid od 5 dana i ponovo je uzimati 10 dana. Kod bolesnika
sa gnojnim procesima mogu se javiti bolovi i goruica. Oni Ueba d a j e
uzimaju sa malo sode bikarbona, razblaene vodom.
ienje

glauberovom

solju

i gladovanjem

Ujutru natate popiti au rastvora (supena kaika na au vode)

sulfata natrijuma (Glauberova so). Voda treba da bude topla ili pro
hladna, ali ne hladna. Rastvor izbacuje iz organizma sve toksine, istei
ne samo creva nego i druge organe. Koliina izbaenih neistoa p o m o
u ovog purgativa moe dostii 3 - 4 litra i vie, to moe dehidrirati
organizam. Da bismo nadoknadili nedostatak tenosti treba uzeti 4
velika grejpfruta, 2 velika limuna i 3 velike pomorande i iscediti iz njih
sok (ukupna koliina soka treba da bude 2 litra), koji treba razblaiti sa 2
112

litra vode. Smeu piti pola sata posle uzimanja purgativa, postupak
ponavljati svakih 2 0 - 3 0 minuta. Toga dana se ne srne nitajesti. Pred
spavanje obavezno uraditi klistir sa 2 litra mlake vode u koju treba
dodati sok od 1-2 limuna. Takvo ienje treba vriti 3 dana uzastopce.
etvrtog dana dobro je piti sokove od povra i jesti svee povre i voe.
A k o za vreme ienja osetimo slabost u organizmu, ni u kom sluaju ne
treba jesti. Slabost e bizo proi, a organizam uspeno oistiti.

ienje p r e m a m e t o d u N . S e m j o n o v e
Vrei ienje creva u svojoj koli zdravlja, N. S e m j o n o v a u
dnevni obrok uvodi oko 6 0 % itarica. Pored toga, ovaj autor prepo
ruuje svakodnevne klistire, 2 puta dnevno tokom 21 dan. Pn>e dve
nedelje odvojene su za pripremu za ienje jetre, trea nedelja za
rehabilitaciju, izlazak iz ienja jetre. Ako doe do prirodne defekacije
moe se prei na klistiranje svakog drugog dana. Ako nema prirodne
stolice, treba se hraniti kaama i hlebom od brana prve klase.
Ako se dva dana uzastopce javi prirodna defekacija - klistirati se
svakog treeg dana itd. Pozitivni rezultat ove terapije je da se creva sama
prazne 1-2 puta dnevno (24 sata) . Ljudi od 40 do 43 godine ivota
treba da se klistiraju jednom nedeljno. Jednom u 5 dana treba da se
klistiraju ljudi od 55 do 60 godina ivota, a jednom u 3 dana ljudi stariji
od 60 godina.
Creva koja se prirodno prazne treba da izluuju fino isitnjene
ostatke hrane, koji podseaju na pastu, blago obojenu u tamnozeleno
koja ne ostavlja nikakve tragove na emajlu VVC olje. Vreme defekacije
- veoma kratko, 4 - 5 puta bre od mokrenja.
Od prvog dana istiti creva od nagomilane hrane i lepljivih masa
na zidovima creva kod skrivenih zatvora. Cilj - ne dozvoliti pri ienju
creva da vee koliine neiste ui koja se lui, natapaju suvu ekskrementnu masu. Ne dozvoliti da doe do povratne autointoksikacije sa
crnom neistom ui - najstranijeg trovanja iz creva.
Odvojena (posebna) ishrana daje mogunost upotrebe eludano-crevnog trakta sa uzimanjem u obzir hemijskih procesa, koji se
odvijaju u njegovim delovima, i spreava stvaranje novih gomila nesvarene hrane. Posebna ishrana je najoptimalnija varijanta reima rada
eludano-crevnog trakta, jer 6 0 % produkata - itarice - snabdevaju
na organizam potrebnim silicijumom.
Uzimanje bele kaolinske gline, oko 20 grama dnevno, poveava
sadraj silicijuma u krvi i omoguava da se otkloni deficit silicijuma kao
uzrok naruavanja svih moguih veza unutar organizma. Deficit sili39

39

Primedba prevodioca.

113

cijuma je jedan od glavnih uzroka zbog kojeg se harmonija procesa

obezbedenja ivota pretvara u haos, a organizam oboleva i zbog kojeg se
iz stroja izbacuju svi organi i sistemi.
Disajna gimnastika po programu paradoksalnog disanja je veoma
intenzivna i brzo daje vidljive rezultate u otklanjanju efekata disanja,
aktivira optu razmenu, pomae da ranije pomereni organi zauzmu
svoje zakonito mesto i pomae ienje creva.
Kod ljudi koji boluju od gastritisa ili ira na dvanaestopalanom
crevu, pri ienju creva pogorava se opte stanje zbog toga to se takvi
bolesnici obino pridravaju ograniene dijete, koja se zasniva na upo
trebi vee koliine mlenih jela i buljona. Zbog toga se u debelom crevu
nagomilava nesvarena hrana i njih, kod takvih oboljenja, jednostavno
treba izbacivati iz creva, inae je izleenje nemogue.
Ako su kod oveka neki unutranji organi sputeni, oni se mogu
vratiti u normalan poloaj specijalnim (posebnim) fizikim vebama, tj.
mogu se normalizovati svi ivotni procesi a creva e poeti normalno da
funkc ion iu.
ienje creva moe pomoi i kristalo-terapija koja se primenjuje
na bioloki aktivnim takama na rukama i nogama.
ienje creva, izbacivanje ljake i toksina pomae i svakodnevni
odlazak u saunu (parno kupatilo).

I d e o m o t o m o ienje prema metodu B. Aranovia

Ideomotomo ienje je najbolje uraditi u samoi, bez prisustva
drugih ljudi. U tu svrhu pripremiti muziku koja odgovara vibracijama
debelog creva. Izmasirati stomak. Zatim esti u udobnu fotelju, opustiti
se, koncentrisati se na desni deo creva (slepo crevo i uzlazni deo creva kolonascendens) i, uz muziku, pokuati da se izazove pulsiranje upravo
u tom delu u smeru desna-leva strana u trajanju od 3 minuta. Pulsiranja
u smeru gore-dole treba da traju 3 minuta, a u treem smeru stomak-leda
takode oko 3 minuta. To treba da traje 9 minuta.
Odmoriti se m i n u t - d v a i nastaviti rad poprenim crevom (kolontransverzus), ponavljajui isti postupak: 3 minuta desna-leva strana, 3
minuta gore-dole i 3 minuta stoin(d<-leda. Ponovo krai o d m o r i to
ponoviti levim delom creva, koje je posebno vano oistiti, jer u njemu
najee dolazi do zastoja.
Ideomotorna ienja vriti dve nedelje po 30 minuta dnevno, sva
kog drugog dana klistire, a svakog dana umesto doruka popiti meoviti
sok koji obavezno mora da sadri dve jabuke. Klistiri i sok od jabuka
p o m a u da se grubo oiste zidovi creva, da se podstaknu ideomotorne
vibracije, poboljaju masaa i krvotok i otklone procesi zastoja. Dve
nedelje je priblian rok za ienje. Moda e nekim ljudima biti
114

potrebne 3 ili 4 nedelje, to zavisi od stepena zagaenosti creva. Kao

kriterijum slui poboljanje samooseanja i normalizacija stolice. etiri
nedelje su granini rok. Za to vreme zidovi creva se iste potpuno i
uspostavlja se krvotok. Znatno se poboljava i energetsko stanje, to nije
beznaajno.
Posle ienja creva i jetre ienje ostalih organa ne zahteva
m n o g o vremena - maksimum nedelju dana za svaki organ. Da bismo
odrali zdravlje i spreili procese zastoja u eludano-crevnom traktu,
p o s l e svih ienja treba svakog dana po 20 minuta naizmenino pri
menjivati ideomotorne vibracije creva i jetre. Na primer, prvog d a n a ideomotorne vibracije creva 20 minuta; drugog dana - jetre 20 minuta,
sledeeg dana - ponovo creva itd. Ponekad, priblino jednom meseno,
treba stimulisati druge organe. Stomak treba masirati svakoga dana,
zajedno sa jutarnjom gimnastikom. Nae unutranje organe treba povre
m e n o trenirati, kao i ostale delove tela.

ienje glinom
Primenjivati istu masnu glinu bez primesa peska. Najbolje je
koristiti glinu u j e d n o m komadu. Istucati pare gline u prah i prosejati ga
kroz sito kako bi se oslobodilo od nepotrebnih primesa. ist pripremljen
praak ostaviti da odstoji izvesno vreme na suncu.
Glineni praak rastvoriti u potrebnoj koliini hladne vode i ispiti i
vodu i glinu u malim gutljajima, nikako odjednom (naiskap). Ako na
dnu ae ostane malo glinenog praka na njega se moe doliti j o vode
pa i to ispiti. Ne smeju se upotrebljavati metalne kaike.
Glineni praak treba primenjivati samo pre jela. Ako elimo da
primenimo glinu sa drugim napitkom, poeljno je to uraditi sa ekstrak
tom nane (metvice) ili drugih lekovitih trava, ali bez eera. Moe se
dodati malo meda i nekoliko kapi limunovog soka. Glina se ne srne piti
sa mlekom ili kafom. Ako se na poetku primene glinene vode j a v e
zatvori - to je pokazatelj d a j e organizam zagaen. U tom sluaju tokom
dana treba piti u malim gutljajima, veliku koliinu dovoljno svetle
glinene vode.
Creva i eludac se mogu istiti glinom na dva naina.
Prvi nain. - Pola ajne kaike glinenog praka rastvoriti u ai
tople prokljuale vode. Uzimati napitak ujutro i uvee na prazan eludac
nedelju dana. Posle nedelju dana poveati dozu glinenog praka do 1
ajne kaike, a nakon nedelju dana u ai razmutiti supenu kaiku gline.
etvrte nedelje uzeti glinene loptice. Loptice valjati u razmeri priblino
5 x 7 milimetara. Treba pojesti 10-15 takvih loptica z a jedan obrok.
Loptice se mogu zameniti smeom (rastvorom), pripremljenom od 2
supene kaike gline i ae vode. Glinu u ai treba briljivo meati.

115

Glina ima sposobnost da u sebe upija sve toksine i ljaku, nago

milane u crevima. Creva se iste za 2 - 3 dana. Krajem prve nedelje
uzimanja gline eludac se isti. Na kraju druge nedelje vea koliina
gline pomae da se sa zidova creva skinu slojevi nagomilane sluzi i
trulenih ostataka brane. Osim toga, glina snabdeva organizam potreb
nim mineralima i mikroelementima koji dospevaju u krv i poinju da
utiu na elijsku razmenu izvan granica probavnog trakta, istei krv i
izvlaei nagomilanu neistou iz miia, tetiva i sudova. Organizam
uspostavlja normalnu razmenu materija. Pri tome se mogu javiti zastarele bolesti kao to su uestalo lupanje srca, pojaani blagi bolovi koji
ve postoje, tekoe sa mokrenjem, depresija i opta slabost organizma.
Neprijatni bolovi treba brzo da prou, poto oiena creva rade isprav
no i ne truju organizam produktima prerade. Ne treba se bojati kriznih
stanja j e r su oni pokazatelj pravilnosti leenja.
ienje organizma glinom produava se i posle prestanka uzi
manja gline. Posle ienja fizikog tela glina isti energetsko telo. U
proeku proces potpunog ienja moe da traje od 2 do 2,5 meseca.
Posle tog roka moe se prei na povremeno (epizodno) uzimanje gline
nih loptica, 10-15 komada srednje veliine jednom nedeljno.
Drugi nain. Uzeti 2 - 3 supene kaike praka od gline i rastvoriti
ga u ai tople prokljuale vode (umesto glinenog rastvora mogu se
upotrebljavati glinene loptice veliine 1 X 1 centimetar 10-15 komada 3
puta dnevno).
Kroz nedelju dana koliinu gline treba prepoloviti (1-1,5 supena
kaika na au vode 2 puta dnevno). Glineni rastvor (loptice) treba
uzimati ujutro natate i uvee 2 sata posle veere. Posle uzimanja gline
uvee ne treba vie nita jesti, jer hrana koi proces ienja.
Tree nedelje treba uzeti blagi rastvor: 1 ajna kaika gline sa aom
vode. Taj rastvor gline potreban je kako bi se uspostavio slani i mine
ralni balans u organizmu. Rokovi uzimanja rastvora gline mogu se
skratiti do nedelju dana, ako se navedene doze gline uzimaju po 3 dana.
Po zavretku te vrste ienja treba barem j o nedelju dana piti slab
rastvor gline u vodi: pola ajne kaike gline sa aom vode, 2 puta
dnevno, ujutro - natate.
Ovaj nain ienja moe pomoi ljudima kod kojih je bolest
pogorana, a takoe i deci.

prodavnici, ali bez eera i ne voni. Drugi mleni produkti ne o d g o

varaju. Popiti do 3 litra, ali ne manje od 1,5 litra, i to po jednu au
svakoga sata. Ako se javi hipoglikemija: slabost, hladan znoj, j e z a
(drhtavica) moe se popiti aa vrueg aja sa ajnom kaikom meda.
Na noge staviti grejalicu (termofor, vru crep) . Telo izmasirati rastvo
rom razblaenog sireta (kao to se priprema za hranu). Kada prestane
(ili je prethodno bilo i prolo) stanje hipoglikemije u kefir dodati parie
osuenog crnog hleba. Vie nita ne jesti i ne piti.
Drugog dana uraditi natate proiavajui klistir. Tokom dana piti
s a m o sok, domai i svee pripremljen. Sok moe biti bilo koji: jabukov,
od kupusa, od argarepe, od krastavaca itd. Najbolji je jabukov. Sokovi
se mogu i pomeati. Popiti pojedini au u 9, 11, 13, 15 i 17 asova.
Primedba. - K a d a j e ovek zaposlen i nema ujutro dovoljno vre
mena, mogu se raditi proiavajui klistiri uvee. Ako nam vreme i
samooseanje dozvoljavaju, moe se uzeti i ujutro i uvee po 2 litra.
Treeg dana imati lagan doruak. Najbolje smeu sokova. Tokom
dana uzimati salate od povra, supe od povra i ragu sa povrem, bez
masti.
etvrtog dana isto kao i treeg, ali sa uljem (zejtinom). Ne zabo
raviti da treba masirati dlanove radi samostalnog pranjenja creva.
Takvo ienje moe se vriti stalno 1-2 puta meseno.
Upozorenje. - Sve terapije vriti pod kontrolom lekara-endokrinologa.
40

ienje debelog creva gladovanjem

Gladovanje je svojim pacijentima uporno preporuivao Pol Breg za
ienje debelog creva. Gladovanje jednom nedeljno u trajanju od 24 do
36 sati omoguava organizmu da prikupi dopunsku energiju, koja je
ranije troena na probavu i asimilaciju hrane, a sada se koristi za druge
potrebe organizma. Prvo jelo posle tog uzdravanja - sveza salata od
argarepe i kupusa bez zaina i ulja slui kao svojevrsna metla koja dere
(guli) i izbacuje napolje ekskrementne taloge sa zidova creva. Priblino
takvu salatu preporuuje i specijalista za zdravu ishranu V. S. Mihajlov.

ienje prema metodu N. Yokera

ienje pomou kefira i jabukovog soka
Takav nain ienja preporuuje se ljudima koji boluju od dija
betesa.
Nain ienja. - Prvog dana uraditi natate klistir sa 2 - 4 Litra. U
toku dana nita ne jesti, ve samo piti kefir srednje masnoe kupljen u
116

N. Yoker predlae ienje debelog creva pomou sokova i spe

cijalne dijete. Svakoga dana treba piti smeu sokova od argarepe (280
mililitara) i spanaa (170 mililitara) ili argarepe (280 mililitara), cvekle
(80 mililitara) i krastavaca (80 mililitara). Moe se svakoga dana piti
40

Primedba prevodioca.

117

500 mililitara (pola litra) istog soka od argarepe. Sokovi moraju biti
svee isceeni.
Motorika debelog creva se normalizuje i poboljava ukljuivanjem
u ishranu dovoljne koliine produkata, bogatih hranljivim vlaknima:
povra i voa, monolitnih prekrupa. Ta hrana uz to ispoljava purgativno
dejstvo, poto stvara veliku masu u debelom crevu, to pojaava motor
nu funkciju debelog creva. Celuloza (vlaknasta materija) jako apsorbuje
u, koja nadrauje zidove debelog creva i time stimulie motoriku, to
takode podstie normalno pranjenje.
Od voa na peristaltiku posebno snano deluju suve smokve, ljive,
groe i suvo voe. Oni u crevima jako nabubre i poveavaju se u obimu
i masi.
Jako purgativno dejstvo od povra imaju argarepa, cvekla i salata
od sveeg kupusa. U beloglaviastom kupusu ima mnogo celuloze, koja
je korisna kod zatvora. Ali kod kolitisa ona se ne preporuuje, postoje to
gruba celuloza.
Proklijala penica, hleb i supa od nje olakavaju defekaciju i dejstvuju reguliue na itav eludano-crevni trakt.
U sluaju kada sokovi i povre uzeti u sveem stanju prouzrokuju
nadimanje stomaka i pojaano stvaranje gasova, treba koristiti dinstano
povre i smanjiti upotrebu voa.
Stvaranje gasova u crevima delimino se objanjava time to ivot
no aktivni elementi koji ulaze u sastav povra i voa, posebno sumpor i
hlor, hemijskom reakcijom razlazu produkte trulei nagomilane u
crevima i naslage". U tom pogledu posebno je cenjen sok od sveeg
kupusa sa visokim sadrajem sumpora i hlora, koji iste sluzokou
eluca i creva.
Na upotrebu sveeg soka od kupusa treba se postepeno privikavati.
Prvo ga treba piti u odnosu pola-pola sa sokom od argarepe, zatim
postepeno smanjivati deo soka od argarepe.

ienje lignosorbom (bez k l i s t i r a n j a )

ienje debelog creva moe se uraditi veoma efikasno pomou
preparata l i g n o s o r b . Taj nain ienja ne zahteva primenu klistira.
Lignosorb se moe nai u apoteci. Staviti lignosorb u obinu teglu (ako
nije u tubi) i ostaviti u friider.
Uvee treba naliti 2 litra tople prokljuale vode u teglu zapremine 3
litra. Zatim u toj vodi rastvoriti supenu kaiku lignosorba.
Ustati u 6 asova ujutro (bolje u 5 nego u 7 asova, kasnije nije
poeljno).
Dovesti do kljuanja litar vode i u nju dodati supenu kaiku obine
kuhinjske soli. Zatim tu vodu sipati u trolitarsku teglu, koja je pri118

premljena prethodnog dana uvee. Teglu umotati pekirom kako bi se

tenost u njoj odrala u toplom stanju.
Uzeti iz friidera lignosorb.
Pojesti supenu kaiku lignosorba, a odmah iza toga uzeti j e d n u
tabletu no-pi i sve zaliti aom vode.
Posle 10 minuta popiti solju (au) tenosti iz trolitarske tegle
(prethodno je promeati, da nataloeni lignosorb ne ostane na dnu).
Kroz 7 minuta popiti sledeu solju iz trolitarske tegle i sa stomakom
uraditi bilo koje disajne vebe (za svaki sluaj, kako ne bi dolo do
spazmi u stomaku. Ako i pored toga nastane spazam, disajne vebe
produiti pa e on prestati).
Posle 5 minuta ponovo popiti solju iz trolitarske tegle.
U narednih 5 minuta popiti jo jednu solju i malo poskakivati na
jednoj ili na obema nogama kako bi tenost bie dospela do creva.
Posle 5 minuta ponovo popiti solju tenosti iz trolitarske tegle, sve
dok se ne popije sva tenost iz tegle.
Posle defekacije ili pre nje iz analnog otvora poee da curi tenost.
Manji deo tenosti izlazie sa urinom (to jest kroz bubrege), ali se
uglavnom sve izliva kroz analni otvor.
Ne srne se lei, kako vei deo tenosti ne bi prodro u bubrege, to jest
kako ne bi izaao zajedno sa mokraom. Treba hodati, kretati se,
poskakivati u mestu, praviti unjeve i masirati stomak. Ako tenost ne
izlazi kroz analni otvor, treba poveati broj poskakivanja i pokreta
stomakom.

ienje

kefirom

Ukrajinski narodni lekari I. G. N e p o m n j a a j a i L. A. B o k o v a

predlau metod ienja kefirom u sluajevima kada se iz bilo kojih
razloga ne moe sprovesti ienje viestrukim klistiranjem.
Prvog dana natate treba ispirati creva klistiranjem prohladnom
prokuvanom vodom, a zatim tokom dana popiti 3 litra kefira iz prodavnice (ali ne manje od 1,5 litar) uz grickanje manjih paria osuenog
crnog hleba. Druge produkte ishrane i tenosti ne treba koristiti.
Drugog dana ujutro ponovo uraditi klistir i tokom dana popiti litar
ili vie sveeg jabukovog soka. U njega se moe dodati sok od ar
garepe, kupusa i cvekle ili njihove smee.
Treeg dana nije potrebno klistiranje, ali tokom dana treba uzeti
s a m o vegetarijansku hranu.
ienje creva kefirom korisno je samo ako se sprovodi redovno, tj.
1-2 puta meseno. Kriterijum efikasnosti j e , kao i kod drugih metoda,
oseaj lakoe u crevima.
119

Autori metoda istiu da se creva bolje iste pomou posebnih vebi

za jaanje trbunih miia i za stimulaciju peristaltike creva.
Prva veba. Ujutro, leei u postelji, prstima obeju ruku energino
trljati (masirati) zonu pravog creva (sleva od pupka po dijagonali prema
preponama - slabinama) u trajanju 3 - 4 minuta. Stomak je pri tome
oputen, a noge blago savijene u kolenima. Kaiprstom desne ruke
pritisnuti pupak i drati ga dok ne uesta puis, a zatim ga pustiti.
Druga veba. Hodati etvoronoke i raditi vebe koje jaaju miie
creva; sagibanja tipa bicikl (najmanje 70 vebi), naglo uvui i izbaciti
stomak sedei na kolenima (poeti sa 20 do 30 vebi koje treba svesti na
7) i zabacivanje nogu iza glave.
Radi poboljanja peristaltike creva i borbe protiv zatvora korisna je
masaa ulegnua na sredini stopala pomou masaera sa tokiima
(koturaljkama).

ienje pomou biljnih vlakana

Dobro samlevena vlakanca, poparen ipak ili granule morske trave
laminarije (u suvom stanju) najbolje je uzimati uvee, 2 - 3 sata posle
veere po pola ajne kaike. Pri prolasku kroz creva vlakna (granule)
nabubre i veu za sebe sve taloge koji su se nagomilali u crevima.

ienje debelo creva rusom (Chelidonium majus)

Pri oboljenju jetre i unog mehura za ienje creva esto se
upotrebljava rusa (Chelidonium majus). U stvari, I. P. Neumivakin i N.
A. Semjonova govore o nainu izbacivanja polipa iz debelog creva
p o m o u ruse.
Svee listove i stabljike ruse istucati u stupi (avanu) ili samleti na
maini za mlevenje mesa. Dobijenu masu u vidu kaice preliti vruom
vodom u odnosu 1 : 1 0 (na primer, 50 grama na 500 mililitara vode).
Posle hlaenja rastvor se unosi u bolesnika klistiranjem (na 2 - 3 sata pre
toga bolesnik treba da uradi obian klistir za ienje). Ova terapija je
veoma efikasna ako se lekoviti rastvor zadri u crevima 1-2 sata.
Ponekad je dovoljno nekoliko klistira, posle kojih se iz creva izba
cuje vea koliina polipa. Terapija se sprovodi svakog drugog dana, a
ako je bolesnik dobro podnosi i svakoga dana. Uobiajena kura leenja
je 10-20 terapija. U sluaju j a k e polipoze kuru leenja vriti 2 - 3 puta sa
dvomesenim ili tromesenim pauzama.
Istovremeno sa izbacivanjem polipa iz creva ili pre toga sa koe
otpadaju papilomi - dugake visee bradavice, koje predstavljaju svoje
vrsnu spoljnu projekciju polipoze debelog creva. Zato ako se na onim
120

kapcima, vratu, grudima ili ispod pazuha jave papilomi, treba znati d a j e
bolest u debelom crevu.

ienje prema metodu K. Niija

ienje creva pomou surutke i sode. Umesto vode za klistiranje
pripremiti 2 litra surutke. Na litar surutke dodati supenu kaiku pitke
sode (sode bikarbona) i sve dobro promeati. Takav klistir odlino
isti. Moe se dodati j o i voda od enjaka (belog luka). Ako se takvo
klistiranje primenjuje bar jednom nedeljno ono odlino deluje na kou.
U sluaju nemogunosti ienja creva pomou klistira svake ne
delje tokom 2 - 3 dana moe se izvriti rastereenje creva prema sledeoj
emi.
Pn'og elana na gladan stomak primeniti proiavajui klistir. Na 1
sat pre jela popiti 5 grama ekstrakta limuna sa enjakom. Tokom dana
nita ne jesti, osim kefira (drugi kiselo-mleni produkti ne odgovaraju) i
sveeg paradajza (najvie 200 grama) u vidu svee pripremljenog soka
od paradajza. Treba popiti do 2 litra kefira (moemo se ograniiti na 1,5
litar). Osim toga, treba piti vodu.
Drugog dana na gladan stomak primeniti proiavajui klistir.
Popiti 50 grama ekstrakta limuna sa enjakom. Tokom dana piti sve
sok od j a b u k a (ili smeu sokova od povra - kupusa, argarepe, krompira, krastavaca, paradajza). Pre upotrebe sok od cvekle treba da odstoji
oko 1 sat u friideru, da bi se oslobodio eterinih materija.
Treeg dana natate popiti ekstrakt limuna sa enjakom (50 gra
ma). Posle 1 sat pojesti lagan doruak. Ishrana mora da bude p o s e b n a ili voe, ili povre. Najbolje nita. Piti 3 litra vode dnevno.
Takvo ienje moe se raditi 2 puta meseno.
41

ienje prema metodu M. Gogulana

Mnogi praktiari savetuju da se istovremeno sa klistiranjem svakog
dana tokom nedelju-dve,ako ne postoje kontraindikacije na enjak
(patologija srca, ir itd.), ujutro natate (bez iega) pojede renji
enjaka (belog luka). Treba ga vakati to je mogue due ili sisati,
kako bi se pomeao sa pljuvakom. Zatim ga progutati. Ko ne moe da
vae, treba da ga istuca ili sitno narenda i da ga dri u ustima, nago
milavajui to je m o g u e vie pljuvake.
Posle uzimanja enjaka dorukovati tek posle j e d n o g sata - ne
ranije!
41

Primedba prevodioca.

121

Uvee pojesti enjak 2 sata posle poslednjeg uzimanja hrane i vie

nita ne piti, niti jesti. Ta mera se predlae radi unitavanja trulenih
bakterija u organizmu koje svojim produktima ivotne delatnosti truju
organizam.
Posle jednonedeljnog-dvonedeljnog leenja enjakom prestaje na
dimanje creva, kao i proces vrenja u eludano-crevnom traktu.
Moe se, takoe, primenjivati ekstrakt enjaka sa limunom.
Upozorenje. Posle uzimanja enjaka, pripremljenog na bilo koji
nain, moe se pojaviti bol u elucu. To je neprijatno, ali nije opasno.
Treba trpeti bol nekoliko dana. Posle unitavanja bakterija bolovi e
nestati.
Moe se pojaviti goruica, poto se regenerisana sluzokoa pos
tepeno vraa u normalu. Goruica se moe otkloniti ako se pre jela 1-2
puta dnevno popiju 2 supene kaike sveeg soka: 2 krompira sitno
narendati i iscediti kroz gazu. Na taj nain neutralise se bilo koja
kiselina.
Od prvog dana ienja obratiti panju na ishranu.
Mnogi predstavnici zvanine medicine negativno se odnose prema
klistiranju, smatrajui da ispiranje zatitne sluzi creva moe da narui
normalnu mikrofloru creva. 1. P. N e u m i v a k i n ne bez razloga im odgo
vara da pri nepravilnoj meovitoj ishrani u crevima ve odavno ne
postoji normalna mikroflora.

ienje p o m o u j o g a vebi ( a n k P r a k a l a n a )
O v e vebe su vrhunac jogistikih terapija ienja. Sutina metoda
se sastoji u tome da se ispijena zasoljena voda postepeno, pomou
specijalnih vebi, gura kroz sve delove eludano-crevnog trakta, od
stranjujui usput toksine i gomile neistoe nataloene u sluzokoi.
Terapiju treba sprovoditi natate, najbolje ujutro neradnog dana. U
5 litara tople vode rastvoriti 2 5 - 3 0 grama kuhinjske soli (neki praktiari
j o g e koriste rasol od ukiseljenog povra) i brzo popiti pivu kriglu lone ( 3 0 0 - 3 2 0 mililitara). Zatim bez prekida u brzom tempu vebati
sledee vebe (si. 22).
Rairiti noge na 3 0 - 3 5 centimetara, prste ruku uplesti u bravu, po
dii ruke iznad glave sa dlanovima nagore. Brzo raditi naklone trupom
udesno i ulevo po 8 puta na svaku stranu. Ova veba otvara ventil
izmeu eluca i dvanaestopalanog creva - takozvani vratar (si. 22a).
N o g e rairiti na 3 0 - 3 5 centimetara. Levu ruku izbaciti u stranu u
nivou ramena, desnu saviti u laktu i dlan postaviti na levu kljunjau.
Zaokrenuti trup ulevo, zanosei levu ruku unazad, vratiti se u poetni
poloaj i promeniti poloaj ruku. Potom desnu ruku ispruiti u stranu, a
dlan leve ruke staviti na desnu kljunjau. Ponoviti po 8 zaokreta bez
122

123

prekida. Na taj nain otvara se ventil izmeu dvanaestopalanog i

tankog creva (si. 22b).
Svaka od dveju opisanih vebi treba da traje oko 10 sekundi.
Lei na pod na stomak. Dlanove ruku staviti na pod u irini grudi,
noge rastaviti na irinu 3 0 - 3 5 centimetara, upreti se prstima ruku u pod.
Ispruiti ruke, odvajajui gornji deo trupa od poda. Glavu podii, a na
pod se upirati samo dlanovima i prstima nogu (si. 22c). Zaokrenuti
glavu, ramena i trup udesno. Vratiti se u poetni poloaj i bez zadr
avanja se zaokrenuti ulevo. Ponoviti na svakoj strani po 8 puta. Veba
traje od 10 do 15 sekundi. Pomou nje se otvara ventil izmeu tankog i
debelog creva.
Stojei poloaj. N o g e rairiti vie od irine ramena i malo ih saviti u
kolenima. Staviti levu ruku na levo koleno. Sagnuti se i istovremeno se
okrenuti ulevo dodirujui desnom rukom pod sa spoljanje strane levog
stopala. Butina leve noge pri tome treba da pritiskuje stomak. Bez
zaustavljanja se vratiti u poetni poloaj, zameniti r u k e i ponoviti vebu
udesno. Veba otvara analni ventil za defekaciju. etiri vebe na svakoj
strani traju oko 15 sekundi (si. 22d).
Po zavretku ciklusa tih vebi treba popiti drugu kriglu vode i
ponovo brzo uraditi sve pokrete, zatim - treu kriglu i tako uzastopce 6
puta, posle ega se obino javlja elja za pranjenjem creva. Ako do
toga ne doe, treba popiti j o jednu kriglu vode i odvebati seriju vebi.
Ponekad se analni ventil ne otvara i voda ostaje u eludano-crevnom traktu, izazivajui oseaj teine i klokotanje. U tom sluaju seriju
vebi treba ponoviti 23 puta. Ako i posle toga nema stolice, prepo
ruuje se provokacioni klistir sa manjom koliinom vode (priblino oko
300 mililitara).
Posle svake posete toaletu treba oprati i podmazati analni otvor
(anus) biljnim uljem (kremom) kako bi se izbegao nadraaj sluzokoe
od soli.
V o d u treba piti i po elji (potrebi) poseivati toalet sve dok se ne.
popije svih 5 litara vode i dok tenost koja izlazi iz creva ne postane
potpuno ista. Posle toga treba popiti 3 0 0 - 4 0 0 mililitara obine nezasoljene vode i izazvati povraanje kako bi se zatvorili eludano-crevni
ventili. Ukus slane vode, koji se javlja posle presne vode, opominje nas
da su ventili zatvoreni.
Posle toga treba pojesti dobro skuvanu kau od pirina bez soli,
eera i masti. Poeljno je j o 1-1,5 sat uzdravati se od pia, pri emu
tog dana ne treba piti kafu ili kakao. Poslejela korisno je primeniti vruu
kupku (tuiranje) i odspavati. Toga dana se ne s m e m o fiziki opte
reivati.
Preporuljivo je da se ank Prakalana ponavlja j e d n o m u 3 - 6
mesec i.
124

Kontraindikacije.
Cir na elucu i druga oboljenja organa eludano-crevnog trakta u akutnom stadij umu (kolitis, gastritis, holecistitis, pankreatitis, apendicitis, hemoroidi), hipertonija,
visoka tempe
ratura, tuberkuloza, rak creva, bubrene mane. Ova vrsta ienja ne
preporuuje se gojaznim ljudima kao ni ljudima starijim od 60 godina.
D o p u n s k e preporuke za ienje pomou ankh Prakalane
1. Pri pojavi oseaj a popunjenosti u elucu zbog odsustva izba
civanja (evakuacije) vode iz njega i pri pojavi munine preporuuje se
masaa predela eluca desnom rukom pokretima s leva na desno, kao da
iz njega istiskujemo vodu prema tankom crevu. Masirati sredinu desnog
i levog dlana odozgo nadole, od projekcije eluca u tankom crevu.
2. Ako se posle ispijenih 6 aa zasoljene vode i odvebanih vebi
creva ne isprazne preporuuje se masiranje centra oba dlana ruku naiz m e n i n o u smeru kretanja kazaljke na satu (projekciju tankog creva)
tupim zaobljenim krajem hemijske olovke, kao s t o j e pokazano na slici
2 3 . Zatim naizmenino masirati projekciju debelog creva na dlanu u
smeru strelica (si. 23).
Rezultati naeg rada brzo e se ispoljiti u vidu potrebe za stolicom.
Posle toga treba popiti j o au zasoljene vode i produiti vebe. Masi
rati dlanove pa e se prolaz creva otvoriti.
3. Ponekad se vrata eluca ne otvore odmah. Voda ne naputa
eludac, u njemu se oseaju teina i klokotanje. U tom sluaju masirati
eludac s leva na desno do pojave oseaja olakanja u elucu i taku na
levoj usnoj koljci (si. 26).

125

4. Obino je prvo izbacivanje vode iz anusa spontano pa je m o r a m o

zadravati. Isto tako deava se da epovi od gasova u crevima spre
avaju normalno ienje. Ako posle prve posete toaletu nema rezultata,
treba, ne ispijajui vodu, jedan za drugim uraditi 2 seta vebi i zauzeti
pozu breza (leei na podu na leima, napraviti stoj na ramenima).
5. Ako posle ispijenih 7 aa zasoljene vode nema stolice, treba
uraditi manji klistir - do 1 litra. im se sfinkter pravog creva prvi put
aktivira, vie nee biti problema sa evakuacijom vode.
A k o se javi u m o r moemo se opustiti 5-15 minuta, a zatim produiti
terapiju.
6. Po zavretku terapije treba se odmarati do 20 asova.
7. U 20 asova mogu se uzeti preparati koji ire une kanale: 1-2
tablete allohola ili 1 ampula no-pi na 25 mililitara tople vode. Jedan sat
posle toga treba popiti 5 0 - 7 5 mililitara maslinovog (ili drugog nerafinisanog biljnog) ulja i uz to popiti 3 0 - 5 0 mililitara toplog limunovog
soka.
8. Posle uzimanja ulja i limunovog soka na deo tela gde se nalazi
jetra privezati vruu grejalicu (umotanu u pekir). Zagrevanje produiti
do 23 sata.
9. Sledeeg dana nita ne jesti. U 6 asova ujutro, ako nema
spontane stolice, uraditi 3 klistira sa po 2 litra vode. U 8, 10 i 12 asova
popiti po pola ae smee ekstrakta trava.
10. Uvee popiti 5 0 - 7 5 grama maslinovog ili drugog biljnog ulja sa
3 0 - 5 0 mililitara limunovog soka, zameniti grejalicu (podgrejati je) " i
privezati je na predeo jetre. Leati na desnom boku sa kolenima savi
jenim uz stomak. Popiti 5 0 - 7 5 mililitara maslinovog ili drugog biljnog
ulja sa 3 0 - 5 0 mililitara limunovog soka, pripremiti grejalicu sa toplom
vodom (termofor) i privezati je na deo tela gde se nalazi jetra.
Zagrevanje jetre produiti do 23 sata. Zatim skinuti grejalicu i otii
na spavanje.
Treeg dana izjutra uraditi klistire sa 6 litara vode.
U b r z a n o ienje creva
Ovaj metod je ubrzan i namenjen je zaposlenim ljudima, koji zbog
radnih obaveza mogu da izdvoje najvie 2 dana za ienje svog
organizma.
Metod ima jako dejstvo, pa ga mogu primenjivati fiziki jaki ljudi.
M o e se primenjivati radi profilakse ili leenja 1-2 puta godinje,
najbolje jednom u pola godine.
Indikacije i kontraindikacije su potpuno iste, kao i prilikom ienja
metodom Sankh Prakalana.
42

126

Primedba prevodioca.

Metod ienja
Od 16asova prekinuti uzimanje hrane. U 20 asova uvee popiti 5
ajnih kaika soli magnezijuma rastopljene u ai prohladne vode. Jedan
sat posle toga uraditi klistire sa 6 litara vode. Sledeeg dana nita ne
jesti. Ujutro u 8 asova popiti 3 ajne kaike soli magnezijuma ras
topljene u vodi i au prohladne vode. Pripremiti 6 litara vode (tempera
ture vrueg aja). Da se voda ne bi ohladila, prvo se moe pripremiti 3
litra, a zatim po stepenu ispijanja pripremiti j o 3 litra.
Poeti piti po au pripremljene vode. Posle svake ispijene ae
zasoljene vode uraditi kompleks vebi i sprovesti dopunske preporuke
za varijantu ienja po Sankh Prakalani. Kod ubrzane varijante ne jesti
kau od pirina. Ako oednimo, moemo samo isprati usta vodom. Pri
jakoj ei posle ienja po Sankh Prakalani moe se popiti najvie
aa vode u malim gutljajima.
U 18 asova uzeti preparate koji ire une kanale: 1-2 tablete
allohola ili ampulu no-pi, razblaene u 25 mililitara tople vode.
U 19 asova popiti 100-150 mililitara maslinovog ulja sa 50
mililitara toplog limunovog soka. Posle uzimanja ulja i limunovog soka
na predeo jetre privezati vruu grejalicu (umotanu u pekir). Zagrevati
do 21 sat, leei na desnom boku sa podvijenim nogama.
U 21 sat popiti 7 5 - 1 0 0 mililitara maslinovog ulja sa 50 mililitara
toplog limunovog soka. Posle toga privezati vruu grejalicu (umotanu u
pekir) na predeo jetre. Drati grejnlicu do 23 sata, zatim je skinuti i otii
na spavanje.
Ujutro, 3. dana ienja, primeniti klistire sa 6 litara vode.
Uttanpada asana
Ova asana trenira sve trbune miie ne samo spoljanje nego i
unutranje. Ona pomae ienje creva, otklanja poremeaje guterae
(pankreasa), zatvore, spreava stvaranje gasova, slabo varenje i
oboljenje creva, j a a kimu, energizira unutranje elije i blagotvorno
deluje
M e t o d vebanja
1. Leei na leima gledati pravo ispred sebe. Ispruiti obe ruke du
tela, tako da dlanovi dotiu pod. Ispruiti i nategnuti obe noge, spojiti
pete i vrhove nogu. Disati slobodno.
2. Udahnuti polako, ali duboko, kroz obe nozdrve i zadrati disanje.
3. Istegnuti vrhove nogu potpuno.
4. Polako podii obe noge na visinu 2 5 - 3 0 centimetara iznad poda i
zadrati ih u tom poloaju 6 - 8 sekundi. Zadrati disanje (si. 24a).
5. Polako izdahnuti i spustiti noge na pod, sinhronizujui oba dejstva tako da noge dotaknu pod kada zavrimo izdisaj.
6. Odmoriti se 5-6 sekundi.
127

IENJE JETRE, UNOG MEHUR A

I ZUCNIH KANALA

7. Posle odmora ponoviti vebu.

Asanu vebati 4 puta dnevno. Ne raditi vie od 5 puta dnevno.
Kn 11 ti -a i 1i di ka ci je. Kod bilo kojih oboljenja leda asanu vebati samo
j e d n o m nogom, kao s t o j e prikazano na slici 24b. Tek posle mesec dana
vebanja jednom nogom moe se vebati obema nogama.
Uzrok sline predostronosti je injenica da Uttanapada asana jako
napree lea, ali i itavo telo. To naprezanje se upola smanjuje pri
vebanju asane jednom nogom. Proces vebanja sa jednom nogom je
isti kao sa dvema nogama. Jedina razlika je u tome to podiemo samo
j e d n u nogu dok je druga na podu (ilimu - tepihu). Raditi vebu
naizmenino jednom i drugom nogom, 3 puta svakom nogom. Ne raditi
vie od 6 puta bez prekida.

128

Jetra - najvea lezda ovejeg tela - teka 2 0 0 - 1 500 grama stvara

u i uestvuje u razliitim procesima razmene materija. Ona se nalazi u
trbunoj duplji neposredno ispod dijafragme i zauzima itav prostor
ispod desne podrebrice i deo prostora ispod leve podrebrice (si. 25).
Jetra je ivotno vaan organ sa viestrukim funkcijama. Stvarajui
u, ona ima bitnu ulogu u procesima probave hrane i asimilacije
hranljivih materija iz creva u krv; uestvuje u procesima razmene
belanevina, masti i ugljenih hidrata. Osim toga, jetra ima zatitnu
(barijemu) funkciju, j e r neutralizuje mnoge otrovne materije koje se
stvaraju u procesu razmene materija ili koje spolja dospevaju u or
ganizam.
Pri pojavi vee koliine tetnih materija u organizmu (na primer,
prilikom hroninog poremeaja probavnog procesa, alkoholizma itd.)
funkcije jetre se naruavaju, to se odraava na procese razmene mate
rija i dovodi do tekih oboljenja (hepatitis, hronini hepatitis, ciroza
jetre).
Jetra - drugi po znaaju organ - zahteva ienje. Nju treba istiti
s a m o posle ienja creva, j e r e se u neistim crevima brzo u krvi
asimilovati toksini izbaeni iz jetre, to e neizbeno prouzrokovati
opte trovanje organizma.
Posle bilo kojeg ienja jetre apsolutno je kontraindikativno (za
branjeno) uzimati alkohol najmanje mesec dana. Energetski kanal jetre
aktivan je od 1 do 3 sata posle ponoi, a pasivan od 13 do 15 asova.

129

uni mehur je organ u kome se nagomilava u, koju lui jetra.

u se prebacuje u dvanaestopalano crevo kroz une kanale. Najee
bolesti su uni kamenac i holecistitis. Energetski kanal unog mehura
spada u Jang-sistem i aktivan je od 23 do 1 sat po ponoi, a pasivan od 1 1
do 13 asova.
N. S e m j o n o v a preporuuje da se prve godine ienja izvri 6
ienja jetre. Najbolje je podesiti vreme ienja jetre tokom pravo
slavnih postova (vidi ienje postom).
Narednih godina moe se obaviti 12 ienja jetre pod uslovom da
se odreknemo mlenih produkata i da se pridravamo principa odvojene
ishrane.
Neki istraivai smatraju d a j e najbolje istiti jetru po zavretku
letnje sezone, kada je organizam odmoren i ima najbolji imunitet. U to
v r e m e je najbolje izvriti 3-4 ienja u intervalima: izmeu prvog i
drugog ienja - 3 nedelje, izmeu drugog i treeg2 nedelje, izmeu
treeg i etvrtog - 1 nedelja. Ako se samooseanje posle ienja
pogora, broj ienja treba smanjiti, a poveati intervale izmeu njih.
Pre poetka ienja jetre treba odrediti kiselost eludanog soka i
uraditi UZI (ultrazvuno ispitivanje) i rendgenoloko pretraivanje.
Ispitivanja mogu da ne pokau karakter kamenja ili njihove razmere
i mogu da ne otkriju kamenje. Ali, ako smo ipak otkrili prisustvo velikog
kamena, ne treba vriti ienje. Kamen treba postepeno drobiti travama
i ne isterivati ga.
Ind i ka ije prin tene. Svi poznati metodi ienja jetre orijentisani su
na ljude sa smanjenom ili nultom kiselou eludanog soka.
Kontraindikacije. Dijabetes, naroito sa insulinskom zavisnou.
To moe dovesti do tekih posledica.
Pri akutnom prehladnom ili infektivnom oboljenju sa visokom
temperaturom, jake glavobolje, slabosti, munine i proliva. U sluaju
akutnih oboljenja unutranjih organa, pogoranja hroninih oboljenja i
j a k o g umora. Pri stresu i konfliktnim ivotnim situacijama.
Za ene je ienje jetre kontraindikativno u trudnoi i za vreme
dojenja.
Poveana kiselost eludanog soka. Ako je poveana kiselost elu
danog soka, ishrana sokovima od jabuka poveava i tako veliku kise
linu u elucu, to moe prouzrokovati greve u elucu, spazme ili j e d n o
stavno teko samooseanje, ako je ovek zdrav, a moe se zavriti i
napadom akutnog gastritisa, ako ovek boluje od njega.
Prema tome, ienje jetre moe se planirati tek kada se utvrdi
kiselost vlastitog eludanog soka.
Pri poveanoj kiselosti moramo se sasvim odrei ienja i koristiti
alternativne naine ienja.
Pri neto poveanoj kiselosti ienje se moe vriti, ali treba naglo
prekinuti dotok kiseline u eludac. U pripremnom periodu koristiti sok
130

od nakiselih j a b u k a pomean sa sokom od argarepe. Pri uzimanju soka

od limuna i maslinovog ulja smanjiti dozu soka limuna od 30 do 50
grama.
Pri nultoj ili manjoj kiselosti ienje se moe vriti.

Tuba
Smisao tubaa je ispiranje unih kanala. Kamenje se ne izbacuje
pri tubau, ali tuba likvidira (otklanja) zastoj ui, usled kojeg se i
stvara kamenje. Predlaemo dve varijante ienja unih kanala.
Prva
varijanta
Praak sumpornokiselog magnezijuma (od 1 desertne kaike do 1
supene kaike) uvee razmutiti u ai vrue vode i ostaviti da odstoji do
ujutro. Ujutru natate ispiti tu au rastvora. Zatim staviti na jetru
grejalicu (termofor) i sa njom lei na desni bok i odleati 1,5 sat. Ako
n e m a vidljive reakcije - znai da dozu magnezijuma treba poveati.
A k o se pojavi proliv - znai da je doza velika. Treba da doe do
zatamnjenja stolice do zelene nijanse, to jest da se jasno vidi primesa
ui.
Druga
varijanta
Uvee otvoriti flau bilo koje mineralne vode (Essentuki" N 4, 17,
Arzni", Smirnovskuju", Dermuk") koja podstie izbacivanje ui.
Flau dizati otvorenu da gas ispari. Ujutro popiti mineralnu vodu i lei
na desni bok.
Kontraindikacije. ene ne smeju primenjivati tuba najmanje nede
lju dana pre poetka menstruacije i za vreme nje.
2

ienje prema metodu E. Sadilova

Za ienje se moe upotrebljavati svee pripremljen limunov ili
grejpfrutov sok. Prema miljenju nekih lekara, mogu se upotrebljavati
konzervirani sokovi, jer to nema posebnog znaaja. adilov smatra da
voe koje kupujemo nije zrelo, ve dozrelo. Njega su negde u tropskim
dravama ubrali zeleno, a zatim ga kako bi dobro sazrelo tokom tran
sporta podvrgavali specijalnoj hemijskoj obradi i transportovali do nas.
Za konzerviranje se priprema zrelo voe. Konzervansi, koji se koriste za
pripremanje sokova, ne ometaju ienje.
Koliina soka zavisi, pre svega, od kiselosti naeg eludanog soka.
Pri nultoj kiselosti - potrebno je 350 mililitara soka; pri snienoj 300 mililitara soka; pri normalnoj - 150 mililitara soka; pri povienoj 6 0 - 7 0 mililitara soka.
131

Koliina maslinovog ulja moe se odrediti po formuli:

Zapremina ulja - 300 + 4 x K (gde je K - teina oveka u
kilogramima).
Ako je teina oveka 75 kilograma, tadaje 300 + 4 x 75 = 300 + 300
= 600 grama.
Tuba je najbolje vriti neradnog dana.
T o g dana kada se vri tuba ne srne se uzimati med.
Treba izabrati mesto gde e se vriti tuba.
Vodei rauna o tome da ne bude hladno, pripremiti pled (debelo
ebe) i tople arape. Pored sebe postaviti stoi na kome treba da se
nalazi: posuda sa sokom, posuda sa podeljcima (na primer, deja flaica), sat sa sekundarom, priruna apoteka (korvavol, niador). Najbolje
je da neko od bliskih ili neko u koga imamo poverenja bude pored nas,
kako bi nam u sluaju potrebe ukazao pomo.
Kontrola se moe vriti pomou pulsa svakih 15 minuta.
Izmeriti puis pre uzimanja soka. Posle uzimanja zagrejanog ulja i
dejstva grejalice puis se moe poveati za 10-20 otkucaja. Ako puis
uesta vie od 20 otkucaja, treba uzeti lek.
Pri duoj tahikardiji ili znatnom pogoranju samooseanja treba
prekinuti terapiju.
Zagrevanje jetre
Staviti u predeo jetre spreda i pozadi dve grejalice (termofore) sa
vruom vodom i privrstiti ih zavojem. Ispod termofora staviti pekir.
Termofore drati 1 sat.
Ljudi sa nultom kiselou eludanog soka posle 40 minuta od
poetka zagrevanja jetre treba da popiju u malim gutljajima 100 mili
litara soka sobne temperature (ostaje 250 mililitara soka).
Oni kod kojih je kiselina smanjena posle 50 minuta od poetka
zagrevanja jetre treba da popiju u malim gutljajima 100 mililitara soka
sobne temperature (ostaje 200 mililitara).
Oni koji imaju normalnu i poveanu kiselinu ne treba da piju sok.
Na 10 minuta pre zavretka zagrevanja jetre zagrejati maslinovo ulje i
sok do 40 C. Pri zagrevanju ih treba pomalo meati.
Upozorenje. Temperatura ulja i soka ne srne se meriti obinim
ivinim termometrom. Treba koristiti termometar za merenje tempera
ture vode u kadi.
Uzimanje maslinovog ulja i soka
Ljudi sa nultom i smanjenom kiselinom u e b a da popiju onoliko
maslinovog ulja koliko mogu, i uz to u gutljajima topao sok. Ako nam je
teko da sve odjednom popijemo, treba predahnuti i ponovo pokuati,
dok se ne popije sve ulje.
132

Ljudi sa poveanom kiselinom Ueba da uzimaju ulje na isti nain

kao u prethodnoj varijanti mada je bolje da piju manje soka. Njega treba
piti radi suzbijanja munine, u malim gutljajima. Pre nego ga progu
tamo, obavezno ga razmazati jezikom po itavim ustima. Tada e ak i
mala koliina soka biti dovoljna. Sok moemo potpuno izbaciti, ali je
tada dobro drati u ustima krikicu limuna.
Ljudi kod kojih je kiselina normalna treba da postupaju na isti nain,
a koliina soka treba d a j e najvie 50 mililitara.
Zatim treba promeniti vodu u termoforima i ponovo ih privezati.
A k o se javi potreba, treba ii u toalet. Posle toga lei na desni bok i pod
glavu staviti jastuk. Noge saviti u kolenima i uvui stomak, potruditi se
da nam poloaj bude to udobniji.
Odleati 15 minuta, a zatim, ne Listajui, popiti 15 mililitara soka.
U p o t r e b a grejalice ( t e r m o f o r a )
Termofor napuniti vruom vodom do dve treine njegove zapre*
mine. Briljivo izbaciti vazduh i dobro zavrnuti ep. Okrenuti termofor
sa epom nadole da se proveri hermetizacija. Pre upotrebe termofor
umotati u pekir.
Kontraindikacije.
Bolovi u stomaku nepoznatog porekla, akutni
apendicitis, akutni holecistitis, akutni pankreatitis, maligni tumor, spoljanja i unutranja krvarenja.

Priprema za ienje jetre medom

Kontraindikacije. Dijabetes i alergija na med.
Kamen u ui prouzrokuje upalu u unom mehuru i jetri. Tu upalu
treba smiriti dijetom. Mesec dana pre ienja pristupiti dijeti, a oboleli
od holecistitisa treba da odaberu dijetu za svoju bolest, to nije teko.
Obavezno otkloniti spazam u svim delovima creva. To se moe uraditi
normalizacijom kiseline eludanog soka, tj. uzimanjem meda natate
pre jela.
Radi profilakse ili leenja med treba uzimati rastvoren u toploj vodi.
Moe se uzimati do 150 grama meda svakodnevno (moe i manje),
ali se pri tome moramo potpuno odrei produkata koji s a d i l e eer. Med
se mora meati u ai dok se potpuno ne rastvori.
Med treba uzimati 4 puta dnevno: 3 puta pre uzimanja glavnih
obroka hrane (doruak, ruak, veera) i etvrti put na pola sata pre
spavanja. Poeti od jedne kaike - to je norma, ako smatramo da je
potrebno, dozu poveati do tri kaike (i vie).
Ljudi sa nultom kiselou treba da uzimaju medenu vodu na 15-20 mi
nuta pre jela. Sa smanjenom kiselou na 30-45 minuta pre jela. Sa nor
malnom kiselou na 1 sat, a sa povienom kiselou na 1,5 sat pre jela.
133

Slino uzimanje meda je dobro pri leenju gastritisa, ira na elucu i

dvanaestopalanom crevu, liolecistitisa, ali postoje odreena ograni
enja: terapija medom traje najvie 1,5 mesec j e d n o m u pola godine.
Najbolje je smanjiti uzimanje produkata koji sadre krob: hleb,
kiselo testo, makarone i krompir.
M e d u poetku ispoljava na creva prirodno blago purgativno dej
stvo, to doprinosi da svakodnevno imamo redovnu stolicu ujutro i
uvee. Ako budemo obavili ovakvu pripremu tokom tri nedelje, m o
e m o pristupiti ienju jetre bez klistiranja.

Meko ienje
M e k o ienje predvieno je uz prethodnu briljivu pripremu za
ienje.
Mnogi prirodnjaci smatraju, d a j e prvo ienje j e u e pripremno i da
otvara i isti kanale unog mehura i jetre. Drugo ienje treba obaviti
najranije kroz 3 meseca, tree - kroz 6 , a zatim jednom u pola godine.
Ljudi koji preesto praktikuju ienje ili koji to ine svakoga meseca,
korisno je da znaju, da time izazivaju negativne efekte i smanjuju imunitet.
Ba zbog tog razloga izlazak iz ienja treba da bude mek i oprezan.
Ishrana pri pripremi za ienje
Prednost dati biljnoj hrani i odvojenoj ishrani.
Poveati deo produkata ute boje: suva kajsija, biljno ulje (zejtin),
urma (Diosporus lotus), orasi, limun, prekrupa proso, med, sir, osueni
hleb (raani, zdravlje, doktorski, voskresenski i druge sorte sa mekinjama).
Pravilnom ishranom iste se eludac i tanko crevo, a klistirima
debelo crevo. Iskljuuju se: meso, riba, jaja, gljive, turija, suhomesnati
proizvodi i alkohol.
Priprema debelog creva
Posebnu panju treba pokloniti debelom crevu. Svakodnevno ga
istiti klistiranjem, poeljno ujutro ( p o s t o j e kanal debelog creva naj
aktivniji od 5 do 7 asova), ali moe i u bilo koje drugo vreme.
Prvi klistir obaviti sa manjom koliinom tople prokuvane vode od
500 do 700 mililitara. Za klistiranje sipati ili istu vodu, ili odvar od
cvekle, ili urin razblaen po pola vodom (vidi detaljnije odeljak ie
nje creva).
Radi klistiranja treba zauzeti sledeu pozu: lei na desni bok. Levu
nogu saviti, a desnu ispruiti. Zatim lei na lea (voda za klistiranje je
unesena u telo) i praviti krune pokrete rukom po stomaku koje sma
njivati u preniku prema pupku. Posle toga lei na suprotnu stranu,
134

poveavati prenik od pupka. Treba ustati i 5-10 puta uvui i isturiti

stomak, uraditi pokret laktom desne ruke prema podignutom desnom
kolenu (zatim levim laktom prema desnom kolenu).
Drugo klistiranje - 1 litar.
Tree i naredna klistiranja - 1,5 litar.
Dnevni raspored pripreme za ienje jetre
Ujutro natate popiti vodu od suvog groa (nain pripremanja: 1
supenu kaiku suvog groa preliti 1 aom kljuale vode i ostaviti da
odstoji preko noi). Ujutro popiti polovinu ekstrakta. Groe iskoristiti
za kau ili salate.
Posle 5-10 minuta popiti aj za izbacivanje ui (kukuruzna stigma
+ kamilica + kantarion) sa medom. Mogu se koristiti i druge trave, u
apotekama se prodaju smee za izbacivanje ui. aj je najbolje skuvati
uvee i drati ga u termosu.
Odraditi vebe, samomasau i istuirati se.
Trideset minuta posle vebanja (fiskulture) popiti supenu kaiku
zejtina (moe i vie).
Posle 1 sata pojesti salatu: argarepa, jabuka i kupus sitno maren
dani i zainjeni sokom od limuna ili zejtinom.
Posle 1 sata pojesti svee pripremljenu kau na vodi (najbolje od
heljde, ali moe ovsena, kukuruzna ili od penice). Kau je dobro
pripremati sa povrem ili voem.
Ruak vegetarijanska supa.
Veera - kiselomleni produkti (mladi kravlji sir, kisela pavlaka,
jogurt, kefir, sir) ili vinegret (meavina) '\
Pred spavanje popiti vodu od suvog groa, zatim aj za izba
civanje ui sa medom; izmasirati bezimene prste na obema nogama,
istrljavi ih balsamom zvjozdoka; pojesti 2 renja enjaka.
Lei u krevet sa termoforom na jetri.
Ovakve ishrane i reima treba se pridravati 3 dana.
etvrtog dana jesti samo jabuke zelenih sorti.
Petog dana piti sve jabukov sok.
estog dana uzdravati se od jela (ostaviti samo vodu od suvog
groa i aj za izbacivanje ui sa medom).
Kada zavrimo jednonedeljnu pripremu, koja u stvari predstavlja
pripremno ienje, treba pristupiti tradicionalnom ienju jetre masli
novim uljem i limunovim sokom, koje e proi mnogo lake, j e r smo se
dobro pripremili za njega. Ako se ne odluimo za tradicionalno ienje
jetre, treba uraditi samo predloenu pripremu nekoliko puta sa pre
kidima od 1 do 2 nedelje, to e biti dovoljno.
4

43

Primedba prevodioca.
135

ienje jetre za jedan dan

Ovaj metod je razradio E. adilov predava u koli Jedinstvo".
Nedelju d a n a pre ienja treba pripremati s a m o vegetarijansku
hranu (ali ne s a m o s o k o v e ) . U taj j e l o v n i k o b a v e z n o uvrstiti argarepu.
Poslednjeg dana pred ienje treba iskljuiti cveklu i uvesti u
dnevni obrok suve ljive i suene kajsije.
Pripremiti za upotrebu purgativ, na primer magnezij um.
U metodi ienja lekara adilova postoji nekoliko nestandardnih
momenata. Poznato je d a j e funkcija jetre maksimalna od 1 do 3 sata
nou, a minimalna posle 12 asova, to jest od 13 do 15 asova danju.
Prilikom klasinog ienja jetre terapija poinje to blie vremenu
maksimalne aktivnosti jetre. adilov predlae da se ienje vri za
vreme minimalne aktivnosti jetre - priblino u 13 asova. To je prva
osobina ienja po metodi koju ovaj autor predlae.

Dnevni raspored ienja

ienje poinje u 12 asova.
Ustajanje najkasnije u 8 asova ujutro.
U 1 1 . 3 0 asova pripremiti salatu. Narezati kupus, argarepu, j a b u k u
i cveklu.
U 12.00 asova privezati na telo dve grejalice (termofore), jednu na
jetru, drugu na leda u visini jetre.
U 12.30 asova zagrejati 2 0 0 - 3 0 0 grama maslinovog ulja do tem
perature koja ne p i l i usne. Osim toga, malo podgrejati 100 mililitara
limunovog soka, ne dozvolivi da ulje bude toplo, a limunov sok hladan.
U 13.00 asova u nekoliko gutljaja popiti sve maslinovo ulje sa
malo podgrejanog limunovog soka.
Lei, blago saviti kolena i glavu postaviti to je mogue nie. Na
stopala je poeljno postaviti dve flae sa vruom vodom, koje treba
zamotati u al (tkaninu) kako se ne bismo opekli. Jetru treba ubeivati da
iz sebe izbaci (istrgne) svu nagomilanu ljaku. Zapamtite: jetri prija
toplota i tiha muzika. Sa njom se mora mirno i razumno razgovarati j e r
uopte ne voli negativne emocije.
U 14.00 asova pojesti pripremljenu salatu - to je druga osobina
ienja.
U 15.00 asova uzeti purgativ. Kada ispolji svoje dejstvo izvriti
klistiranje - to je trea osobina ienia.
Odleati j o 2 - 3 sata. Sledi j o jedna defekacija, posle koje se treba
klistirati.
136

Meko ienje prema metodu G. Malah

itava tajna i efikasnost ienja jetre sastoje se u prethodnoj
pripremi - smekavanju organizma. Smekavanje u vidu vodenih toplih
terapija treba obavezno uraditi minimalno 3 - 4 puta. Svaku toplotnu
terapiju zavriti kratkim prohladnim tuiranjem. Poslednju smekavajuu terapiju treba Uraditi dan pre ienja jetre.
Na 3 - 4 dana pre ienja treba se hraniti uglavnom biljnom hranom
i upotrebljavati veliku koliinu sveeg soka (1 cvekla i 4 - 5 jabuka,
poeljno kiselih ili nakiselih) i uraditi proiavajui klistir.
K o m b i n o v a n o ienje jetre
G. P. Malahov je razradio originalni metod ienja jetre i unog
mehura korienjem nekoliko faktora koji se meusobno pojaavaju.
Taj metod odgovara svim ljudima, a naroito onima koji vole da tre. Uz
to ne zahteva uzimanje ulja koje svi ljudi ne podnose. Smisao tog
metoda je u naizmeninoj primeni sledeih faktora: tranja, tenosti,
koje imaju mali povrinski potencijal i rastvarajua svojstva, saune
(parnog kupatila) i kao dopunski faktor - uzdravanje od hrane ili
rastereenje sokovima u trajanju od 36 asova.
1. Za vreme tranja, dovoljno dugog i redovnog, u unom mehuru
i unim kanalima javljaju se j a k e inercione sile koje podstiu izba
civanje kamenja.
Treba trati svakodnevno po 3 0 - 6 0 minuta tokom 3 - 6 nedelja.
2. Za ispiranje i rastvaranje moe se koristiti nekoliko vrsta
tenosti. Na primer, smea sokova od cvekle i jabuke u odnosu 1 : 4 - 5 ;
sok od argarepe; smea sokova od argarepe, cvekle i krastavaca U
odnosu 1 0 : 3 : 3 .
3. O primeni toplote za smekavanje" organizma bilo je rei u
ranijem tekstu. Toplotne terapije najblagotvornije utiu na ienje jetre
i unog mehura, j e r proiruju njihove kanale i stvaraju u tenijom.
4. Uzdravanje od hrane tokom 36 asova ni u kom sluaju ne
naruava probavim aktivnost, ve obrnuto, omoguava da se probavili
organi odmore i pojaava njihovu aktivnost. Dui rokovi uzdravanja
od hrane podstiu prelazak organizma na unutranju ishranu i zato ih ne
treba primenjivati.
Mehanizam proiavajueg dejstva ove terapije. Pri redovnom i
svakodnevnom tranju, usled inercionih sila, kamenii u unim kana
lima i unom mehuru (naroito tvrdi) udaraju jedan u drugi i polako se
drobe. Redovno uzimanje tokom tog vremena sokova ili urina (naj
manje pola litra dnevno sokova) menja osobinu ui i ini j e rastvorIjivijom. Dopunski, materije koje rastvaraju, drobe i tome slino, a koje
se sadre u tim sokovima, polako rastvaraju kamenje. Kombinacija
137

_ ukanja uslcd tranja i dejstvo sokova pojaavaju usitnjavanje kame

nia u unoj kesi.
T o k o m nedelje dobro je piti najmanje po pola litra soka dnevno i
trati 3 0 - 6 0 minuta. Krajem nedelje najbolje je gladovati (ko ne moe
neka uzima samo navedene sokove) i za to vreme piti namagnetisanu
vodu ili sav dnevni urin, i pri tome trati 3 0 - 6 0 minuta. Sledeeg dana
ujutru posle tranja otii u parno kupatilo (saunu). Treba se dobro
ispariti (najvanije je ne preterivati, ve osetiti j a k o oputanje itavog
tela, malaksalost). Po povratku iz parnog kupatila (saune), popiti od pola
do 0,7 litara sveeg soka (100 mililitara od cvekle, ostalo - jabukov
sok). Zatim pojesti uobiajen obrok: salatu ili dinstano povre, kau i
tome slino.
Posle gladovanja, tranja i parnog kupatila veoma se aktivira pro
bava hrane i ire bubreni kanali. Popijeni sok se odmah asimiluje,
krvotokom dospeva u jetru i ispiraje. Sve s t o j e ranije razdrobljeno i
resorbovano (splasnulo), sada se lako ispira u dvanaestopalano crevo,
gde deluje purgativno. U tenoj stolici pojavljuju se tvrdi kamenii,
koji podseaju na seme suncokreta.
Tokom 3 - 6 nedelja piti sokove, trati, ii u parno kupatilo (saunu).
A k o se j a v e bolovi sa desne strane ispod lopatice - proi e. Upravo
otuda alju signale " tvrdi kamenii iz unog mehura. Prestanak tih
bolova ukazuje na ienje unog mehura. Posle godinu dana, u aprilu
maju, moe se ponoviti slino ienje. Uopte, kao rezultat inercionih
sila uni mehur i jetra e mnogo bolje funkcionisati i njihove funkcije
e biti potpuno obnovljene.

Ostali metodi

m e k o g ienja

Uzeti 3 svee cvekle srednje veliine. Oprati ih, izrezati na male

kockice, sloiti u teglu zapremine 3 litra. U teglu dodati 2 supene kaike
belog brana i 500 grama eera. Zatvoriti teglu polietilenskim poklop
cem i ostaviti da odstoji na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi dva
dana. Dva puta dnevno sadraj tegle promeati.
Zatim u tu masu dodati 700 grama suvog groa bez semenki i
peteljki, 4 ae eera, pola ae vode i ostaviti 7 dana da prevri,
meajui smeu jednom dnevno. Posle 7 dana procediti. Dobie se litar
kvasa od cvekle. Za kuru ienja potrebna su 3 litra kvasa od cvekle.
Uzimati po 1 supenu kaiku 3 puta dnevno pola sata pre jela.
Napraviti prekid od 3 meseca i ponoviti kuru ienja.
Poznavaoci kau da e se jetra za godinu dana potpuno oistiti i
izleiti.
Postoji najprostiji i veoma efikasan metod za ienje jetre.
Kura ienja - 5 nedelja.
138

T o k o m prve nedelje ujutro piti po malu kaiku ulja (zejtina). Druge

nedelje piti po ajnu kaiku ulja. Tree nedelje svakog jutra uzeti po
desertnu kaiku ulja, etvrte nedelje - svakog jutra po supenU kaiku
ulja. Pete nedelje, u zavrnoj etapi ciklusa, ujutro popiti po au ulja.

Klasino ienje prema metodu G. Malahova

ienje prema ovom metodu treba vriti pred izlazak punog m e
seca, na 1 0 - 1 3 . dan lunarnog ciklusa. Doruak mora biti lagan, pre
doruka popiti sok. Ruak takoe treba da bude lagan. Posle 1-2 sata
posle ruka zagrejati jetru grejalicom (termoforom). Termofor privezati
na telo i sa njim hodati itav dan do 19-20 asova (povremeno menjati
vodu u termoforu). Uvee zagrejati ulje (po mogustvu maslinovo) i
rastvor limunske kiseline do 30-35 C.
Dozu treba podesiti vlastitoj teini tela i prema tome kako na
organizam podnosi ulje. Popiti 1-2 gutljaja ulja, a zatim 1-2 gutljaja
soka. Posle 15 minuta ponoviti. I tako nekoliko puta, dok se ne popiju i
ulje i sok.
Ako se javi munina saekati dok ne prestanu neprijatani oseaj i.
Terapiju ni u kom sluaju ne prekidati. Ali ako munina ne prolazi, ogra
niiti se na popijenu koliinu ulja i soka. Termofor se ne mora skidati.
Poto ste ispili ulje i sok (koliina popijenog ulja i soka kree se od
100 do 300 mililitara) moete sprovesti niz merakoje pojaavaju efekat.
Priblino posle 1-1,5 sat posle uzimanja ingredijenata esti i zauzeti
udobnu pozu (najbolje esti na pete), zapuiti levu nozdrvu vatom i
disati kroz desnu nozdrvu. Na jezik staviti malo ljute paprike, a na deo
tela gde se nalazi jetra - iplikator Kuznecova, ali sa metalnim iglama,
to e podstai pobuivanje, stvaranje energije i toplote i njihovo usmeravanje prema jetri.
Zatvoriti oi i zamisliti da pri izdisaju usmeravamo vatrenu struju
p r e m a jetri. Pri tome disati polako i ravnomerno ( 4 - 6 udisaja u minutu),
radei j a k o dijafragmom. Pri udisaju izbaciti stomak, a pri izdisaju
uvui ga nagore. Zahvaljujui tim pokretima dolazi do izvanrednog
masiranja jetre. U njoj se pojaava krvotok, a jetra se ispira od ljake i
ugruaka. Na taj nain disati 15-30 minuta, odmoriti se 1 sat i ponoviti
postupak. Za vreme odmora na deo tela gde se nalazi jetra staviti
magnetni iplikator ili najprostiji magnet. Magnetna terapija je vaan
faktor j e r pojaava kapilarni krvotok.
44

45

Priblino od 23 do 3 sata nou (deava se i ujutro), kada je bioritam

jetre i unog mehura maksimalan, dolazi do izbacivanja kamenja i
neistoa, to se ispoljava kroz retku stolicu (proliv).
44
45

Piinieclha prevodioca
Isto.

139

Obino e nas ujutro jo jednom proterati pa moemo izbaciti j o

veu koliinu kamenia i ui koja podsea na mazut. Dopunski treba
uraditi proiavajui klistir. Malo se odmoriti i zatim se moe jesti.
Poeljno je da se prvi obrok sastoj i od pola litra soka (od argarepe, cvekle
i jabuke u odnosu 1 : 5). Sok e dopunski isprati vau jetru. Tek posle toga
m o e m o jesti salatu, kau na vodi i prei na uobiajen nain ivota.
N a k n a d n e preporuke
Praksa je pokazala d a j e za mukarce i ene sa telesnom teinom od
60 do 65 kilograma, kao i za ljude koji dobro podnose ulje, za prvo
ienje jetre dovoljno 150-200 mililitara ulja, kako ne bi dolo do
povraanja. U narednim ienjima doza se moe poveavati do 300
mililitara, a moe ostati i ista.
A k o posle izvesnog vremena povratimo i u po vraenoj masi se uoe
neki sluzni sekreti (zeleni, crni i si.), to je dokaz da su ulje i sok proradili
u elucu i oistili ga od postojee patoloke skrame. Kod nekih ljudi to
se deava pri prvom ienju. Drugo ienje treba uraditi sa manjom
koliinom soka i ulja, a kod treeg malo poveati koliinu.
Za vreme ienja treba se opustiti. Po pravilu, za vreme ienja
p o m o u ulja i limunovog soka ne oseaju se nikakvi bolovi. U nekim
sluajevima, kada dolazi do jakog pranjenja i izbacivanja neistoe,
osea se kao da jetra die". Ako se usled bilo kog uzroka j a v e strah,
uznemirenost i nervoza, koji su u vezi sa oekivanim rezultatima, i
osetimo se stegnutim" i paralisanim, treba popiti 2 tablete no-pi (ruski
lek za smirenje) . U tom sluaju ienje e proi normalno.
ienje jetre se ne preporuuje posle tekog rada i dueg gladovanja.
Treba se odmoriti 3-5 dana i ojaati. U protivnom moe doi do sledeih
dveju situacija: u prvoj jednostavno emo pojesti ulje i limunov sok; u
drugoj veoma emo se iscipiti. Ne smemo zaboraviti da je to ipak pro
diranje u jetru, a njoj je potrebna snaga za prekomemo naprezanje. Sami
moemo osetiti kako ona vibrira i die", naroito za vreme prvih ienja.
46

Broj ienja
Prvo ienje je najtee, jer organizam tada gubi mnogo snage.
Deava se da se sa prvim ienjem izbaci veoma mnogo stare ui,
plesni i beliastih niti, a kamenja skoro da nema. To ne znai da ienje
nije uspelo. Sve je normalno, jetra je jednostavno veoma zapuena, a tek
pri drugom i narednim ienjima poinju da izlaze kamenii.
Drugo i naredna ienja najbolje je uraditi prema linom oseanju,
ona e biti mnogo laka. Na primer, uraditi prva 3 ienja sa intervalom
od 3 nedelje, etvrto - posle mesec dana, peto - posle dva meseca.
Sledee godine uraditi j o 2 a druge godine j e d n o ienje. Ukupno
treba uraditi oko 9 - 1 2 ienja jetre.
46

140

primedba prevodioca.

Ishrana posle ienja jetre

Posle ienja jetre treba jesti tek kada se javi apetit. Popiti sve sok
od argarepe ili j a b u k e pomean sa sokom od cvekle. Poeljno je da
j a b u k e budu nakisele j e r e u kombinaciji sa sokom od cvekle imati
v e o m a prijatan ukus.
Posle soka moe se pojesti salata od svee zeleni, malo zakiseljena
ili zasoljena, poeljno sa neim prirodnim: limunovim sokom, m a h o vicom (Oxycoccus palustris, O. microcarpus) ili morskim kupusom.
Zatim kau kuvanu na vodi, uz dodatak male koliine ulja i morskog
kupusa. Tako se m o e ruati i veerati, a sledeeg dana treba prei na
raznovrsniju ishranu.
Sada se moe prei na pravilnu ishranu kako bi jetra jo vie ojaala.
Iz dnevnog obroka treba izbaciti preno meso i ribu, jake masne buljone,
riblje orbe, konzerve, suhomesnate proizvode, masne zakuske (naroito
hladne) i proizvode podvrgnute dejstvu visoke temperature. Hrana koja je
bogata krobom, naroito belo brano i mekinje, zapuava tkivajetre i ini
je tvrdom. Teko se podnose bobovi i gljive. Zabranjuje se upotreba:
sireta, bibera i paprike, slaice (senfa), turije, repe, rotkvica, rotkve,
luka, enjaka (belog luka), kiseljaka, spanaa, jake kafe i kakaoa, kao i
alkohola. Ljuta jela i produkti ljutog ukusa negativno utiu na leenje
jetre. Kiseo ukus stimulie funkciju jetre i unog mehura. Jetru
indirektno (posredno) stimulie malo slan ukus. Gue je opor i ljut ukus.

Ideomotorno ienje prema metodu B. Aranovia

Za ideomotorno ienje potrebne su najmanje dve nedelje (proseno, dok je taj rok za svakog oveka individualan). U tom periodu
poeljno je hraniti se ee nego obino, 5-6 puta dnevno, ali, naravno,
manjom koliinom hrane u svakom obroku. Svaki obrok hrane povezan
je sa aktiviranjem unog mehura i luenjem ui. Da bi se izbacilo
kamenje, potrebno je takvo aktiviranje.
Prvi nain ideomotornog ienja je pomou vrue grejalice, v o
d e n e ili elektrine, koju treba drati n a d e l u t e l a g d e se nalazi jetra 1015
minuta. Jo je uveni lekar A. S. Zalmanov govorio o korisnosti te vrste
terapije. Ako hoe da bude zdrav, posle svakog jela stavljaj vruu
grejalicu na telo gde se nalazi jetra."
Drugi nain, kojim se postie isti efekat staviti ruku na deo tela
gde se nalazi jetra. Levu ruku staviti spreda, a desnu na lea, sa druge
strane jetre, i tako drati ruke 10-15 minuta. Toplota ruku bolje prodire
unutra prema jetri, i, osim toga, energijom ruku jetra se zrai, to je
v e o m a korisno za nju. Toplota smanjuje upalne procese u jetri i u
unom mehuru.
Svakoga jutra natate treba popiti po supenu kaiku maslinovog ulja
i pojesti etvrtinu grejpfruta. Tokom dana dobro je popiti 2 - 3 ae aja
141

za izbacivanje ui, a najbolje je uzeti odvar od ipka (ljudi koji imaju

poveanu kiselinu treba da izbegavaju taj odvar). Ujutro oko 5 minuta
pritiskati stomak rukama. Sve nabrojane mere su odlina priprema za
ideomotomo ienje jetre.
Ideomotomo ienje jetre treba obavljati svakoga dana po pola
sata. Posle masae celog stomaka pristupiti stvaranju ideomotornih
pulsacija. Radi toga se treba prvo opustiti, zatim se koncentrisati na
jetru, zamiljajui kako ona poinje da se skuplja i iri u taktu muzikih
ritmova. Pulsacija treba da se odvija u smeru gore-dole i da traje oko 10
minuta. Potom se treba odmoriti i produiti sa pulsacijama u smeru
lea-stomak, takode u trajanju 10 minuta. Jo jedan kratak odmor i
prodemonstrirati pulsaciju jetre u smeru desna-leva strana tokom 10
minuta. Dobro bi bilo, ako bismo jedno od planiranih zagrevanja uradili
pre poetka ideomotornog ienja.
Najbolje vreme za sprovoenje ideomotornog ienja je vee, kada
je jetra maksimalno aktivna. Vreme njene aktivnosti je od 23 do 3 sata
posle ponoi. Ipak, ienje se ne mora obavezno vriti u to vreme: od 20
do 21 sat uvee takode je dobro. Nije velika greka ako se to radi i danju.
Za vreme ideomotornog ienja kod mnogih se javljaju blagi
bolovi i oseaj munine. B. A r a n o v i smatra da se toga ne treba bojati,
j e r je j a k o ienje povezano, po pravilu, sa takvim pojavama. Ako
nema bolova, znai da ienje prolazi meke. D o k se odvija proces
ienja, u ekskrementu se moe pojaviti zeleno, mrko ili crno kamenje.
To znai da se ienje odvija dosta meko, prirodno, bez burnih reakcija.
ienje uglavnom vri sama jetra usled znatnog poboljanja krvotoka i
otklanjanja procesa zastoja u jetri.
Po zavretku te 2 nedelje (3. i 4), imajui u vidu vanost jetre za
organizam, treba je odravati u dobrom stanju. Stvaranje vibracija u tri
smera u trajanju od 20 minuta dovoljno je za odravanje jetre u formi.
Vie nije potrebno piti tenost za izbacivanje ui, ali toplota ruku
j e d n o m dnevno uvek je korisna.

ienje prema metodu O. Jelisejeve

ienje jetre i lim te
//; dika ije primene. Upala limfnih lezda, akutna hronina obolje
nja disajnih puteva i maksilarnih sinusa u nosu, oboljenja uiju (otitisi),
oiju (iridocela, uvea); ishemijska bolest srca 2. i 3. stepena, aritmija
srca (osim aritmije sa lepranjem i treperenjem pretkomora), hipotonija;
hronini tromboflebitis; hronino oboljenje mokrano-polnog sistema;
artroza, artritis sa oticanjem zglobova, osteohondroza kime.
Kontraindikacije. Ne preporuuje se kod alergija na agrume i dija
betesa.
142

Postupak ienja
Uoi ienja u 19 asova popiti rastvor Glauberove soli - sulfata
natrij uma (jedna supena kaika sa aom vode) ili soli magnezijuma (3
ajne kaike sa aom vode). Moe i bez upotrebe soli.
U 20 asova izvriti klistiranje sa 4 - 6 litara vode.
Pnn dan. U 8 asova ujutro pripremiti 2 litra smee soka agruma sa
v o d o m . Popiti au pripremljene smee i zatim na svakih 30 minuta
tokom dana piti po pola ae te smee, dok se ne popije sva smea. itav
dan nita ne jesti.
U 22 sata uraditi klistir sa 2 litra vode i sokom od 1-2 limuna.
Drugi dan. Do 19 asova ponoviti itav program iz pivog dana
(osim klistira u 22 sata).
U 20 asova istucati dve tablete allohola, rastvoriti ih u 30 mililitara
vode i to popiti.
U 21 sat popiti 50 mililitara maslinovog (ili bilo kojeg biljnog) ulja,
a odmah zatim popiti 30 mililitara limunovog soka. Privezati vruu
grejalicu (preko pekira) na deo tela gde se nalazi jetra, lei na desni bok
i leati 2 sata sa savijenim kolenima pritisnutim uz stomak.
U 23 sata skinuti grejalicu i poi na spavanje.
Trei dan. U 6 asova ujutro uraditi klistir sa 6 litara vode. Piti
sokove od povra, jesti povre i voe samo u sveem stanju i bez
masnoa.
Ceh'rti dan. Izlazak iz ienja na uobiajen nain (vidi Ishrana
posle ienja jetre u poglavlju Klasino ienje prema G. Malahovu).
Protilaktiko ienje
M o e se vriti jednom u tri meseca. Ova varijanta se preporuuje
bolesnicima koji prvi put vre ienje a boluju od sledeih bolesti:
dijabetes (moe i kod hormonal ne zavisnosti),
hronino oboljenje eludano-crevnog trakta,
astma,
ishemijska bolest srca 1. i 2. stepena, hipertonija sa visokim
arterijskim pritiskom,
iscrpljenost organizma i hipotonija,
alergijske reakcije sa bilo kakvim ispoljavanjima (izmeu ostalog
ekcemi, neurodermitis i psorijaza).
Postupak ienja
Uoi ienja u 16 asova uzeti poslednji obrok jela.
U 19 asova popiti gorku so sulfata magnezijuma (ili bilo koju
purgativnu so) - 3 ajne kaike na au prohladne vode za pie. Odmah
zatim popiti pola - 1 au hladne vode. Ukoliko nam so nije pri ruci
ienje se moe obaviti i bez nje. Taj uslov je poeljno ispuniti, ali nije
obavezan. ienje poinje u 21 sat istoga dana sa terapijama ienja.
143

U 21 sat uraditi klistir sa 6 litara vode.

Prvi dan. U 8 asova popiti pola ae jabukovog soka. Tokom dana
uzdravati se o d j e l a .
U 20 asova istucati 2 tablete allohola, rastvoriti ih u 30 mililitara
vode i popiti. Ili rastvoriti 2 mililitra no-pi (u ampulama) u 30 mililitara
vode i popiti.
U 21 sat popiti 50 mililitara maslinovog (ili bilo kojeg biljnog) ulja i
zaliti ga sa 30 mililitara limunovog soka. Privezati vruu grejalicu (kroz
pekir) na deo tela gde se nalazi jetra (projekcija jetre od srednje linije
stomaka udesno prema grudnom kou ispod desnog podrebarja). Lei na
desni bok i leati 2 sata sa savijenim kolenima pritisnutim uz stomak.
U 23 sata skinuti grejalicu i poi na spavanje. A k o se javi munina
mirisati enjak i masirati taku projekcije eluca na levoj usnoj koljci
(si. 26).
Drugi dan. U 6 asova ujutro uraditi klistir sa 6 litara vode. Tokom
dana dijeta na povru, bez masnoa. Moe malo soli (na vrhu noa).
Trei dan. Dijeta na povru sa uljem (zejtinom).
etvrti i naredni dani. Prei na uobiajeni reim ishrane.

litra soka), ostalo je melasa. Sok uvati u friideru, a melasu pomeati sa

m e d o m ili u krajnjem sluaju sa eerom (na 1 kilogram melase 300
grama meda ili 500 grama eera). Tu smeu pritisnuti neim i uvati na
toplom mestu.
Piti po 1 ajnu kaiku soka 1 sat posle jela. Ukoliko se ne javi bol u
jetri doza se moe postepeno poveavati do I supene kaike, a zatim do
2 kaike i do pola ae.
Pri bolovima u jetri, s t o j e simptom nagomilavanja soli i kamenja u
jetri i unim kanalima, na taj deo tela staviti grejalieu. Ali, bol se
obino osea na poetku kure ienja, a potom iezava. Soli izlaze
neprimetno, ali je pri tome efekat ienja ogroman.
Za vreme uzimanja soka od rotkve treba izbegavati ljute i kisele
produkte. Poeljno je pridravati se vegetarijanske dijete koja iskljuuje
ne s a m o meso i ribu, ve i jaja, a takode mekinje i druge teke"
krobove i masna jela.
B. V. Bolotov savetuje da se obavezno upotrebi melasa od rotkve
posle ispijanja itave koliine soka. Za to vreme melasa e ve prevreti.
Jesti je po 1-3 supene kaike za vreme uobiajenih obroka, dok se ne
pojede sva koliina. Taj produkt je veoma vaan zajaanje organizma,
naroito plunog tkiva i srano-vaskularnog sistema.

ienje prema metodu K. Niija

Uvee zakuvati u termosu pola litra ekstrakta ipka (3 supene kaike
ploda ipka). Ujutro u au sa 3 supene kaike ksilita ili sorbita naliti
vru ekstrakt ipka, promeati i popiti naiskap. Posle 20 minuta ispiti
preostali ekstrakt ipka iz termosa (bez ksilita ili sorbita). Posle 45
minuta - doruak: najbolje sono voe ili salata od povra, orasi, a
takode ekstrakt od listova maline, ribizle ili ipka. Moe se pojesti pare
suvog hleba (dvopeka) . U pauzama izmeu svakog uzimanja tenosti i
hrane treba se aktivno kretati (biti blizu WC olje!).
Kuru ienja sprovesti 6 puta i to svakog treeg dana (na primer,
petak, ponedeljak, etvrtak, nedelja, sreda, subota). Dalje se ovakvo
ienje jetre moe vriti jednom nedeljno. Pri tome se iste limfni
vorovi jetre, to pozitivno utie na stanje itavog organizma.

ienje prema metodama J. Andrejeva, I. Neumivakina i

N.Semjonove

Starinski nain ienja jetre

Dobro oprati 10 kilograma rotkve, odstraniti oteenja na njoj i, ne
ljutei j e , samleti je na maini za mlevenje mesa (ili iseckati na male
k o m a d i e ) . Pomou sokovnika ili prese iscediti sok (dobije se oko 3
47

47

144

Primedba prevodioca.

Do poetka terapije, kao i posle njenog zavretka, tokom nedelju

dana pridravati se vegetarijanske dijete, a zatim se 3 dana uzastopce
48

Isto.

145

hraniti samo sveim jabukovim sokom. Ujutro ta 3 dana raditi proiavajue klistire.
Ako nismo u mogunosti da pripremimo sok od jabuka (nemamo
sokovnik itd.) , tada se, prema savetu bugarskog narodnog lekara I.
J o t o v a , sok moezameniti odvarom od povra: 1 kilogram neoienog
krompira, 5-6 neoienih argarepa srednje veliine, 50 grama korena
ili zeleni peruna ili celera oprati i narezati. Oistiti i naseckati veliku
glavicu luka. Sve povre staviti u lonac sa vodom, dovesti do kljuanja i
kuvati na blagoj vatri 1 sat. Odvar od povra piti tokom dana. Drugog i
treeg dana pripremiti isti takav odvar.
Treeg dana u 19 asova pripremiti po 200 grama maslinovog ulja i
limunovog soka. Lei, opustiti se i staviti grejalicu na telo oko jetre.
Tano u 19 asova uzeti po 3 supene kaike ulja i soka, ponavljajui
uzimanje svakih 15 minuta, dok se ne ispiju obe ae.
Na dan sprovoenja terapije pred spavanje poeljno je uraditi pro
iavajui klistir i to ponoviti ujutro sledeeg dana, kako bismo
pomogli da se oiste unutranji organi. Po pravilu, ubrzo posle
jutarnjeg klistiranja poee da se odvaja bujica ljake, ija e vea
koliina izazvati nae zaprepaenje: kada se sve to nagomilalo i gde
se uvalo?
Klistiranja treba ponavljati sve dok voda ne postane ista. Posle
zavrnog klistiranja moe se lagano dorukovati, a tokom dana pri
dravati se vegetarijanske dijete, bez prejedanja.
A k o se treeg-etvrtog dana u predelu jetre oseti teina, znai, da se
neistoa samo pokrenula" sa mesta, ali nije izala, zbog ega posle
24 nedelje treba ponoviti ienje. Pri ponovljenom ienju moe se
za jedan dan skratiti gladovanje (ishrana samo sokom ili odvarom od
povra).
Ako nam je jetra bila bolesna, posle ienja je treba jaati eks
traktom od ipka, smilja, kukuruzne stigme (svila), drugih trava i
odravati dijetom koja ne sadri ljuta, masna i prena jela. Posle terapije
ienja na jetru posebno pogubno deluje alkohol. ak ni apsolutno
zdravi ljudi ne smeju ga uzimati mesec dana.
;

ienje prema metodu N. Yokera

Tokom dana 3 - 5 puta (i vie) popiti po au smee soka od j e d n o g
limuna sa vruom vodom i po pola ae sokova od argarepe, cvekle i
krastavaca. Sve to uzimati od nekoliko dana do nekoliko nedelja u
zavisnosti od koliine i veliine kamenja i njihove elje" da se pokrenu
s mesta.
49

146

Primedba prevodioca.

ienje prema metodu A. Ignjatenka

Zakuvati u 1 litri kljuale vode 40 g r a m a cvetova ili cele biljke
n e v e n a ( C a l e n d u l a officinalis). Tokom dana tu dozu popiti iz 3 puta.
aj uzimati t o k o m 2 - 3 nedelje na 20 minuta pre jela. To je prva etapa
ienja j e t r e . D r u g a etapa je izbacivanje kamenja. Pripremiti s m e u
od 100 mililitara m a s l i n o v o g ulja 100 mililitara s v e e g soka od
l i m u n a (zahvaljujui prethodnom ienju sa t r a v a m a z a p r e m i n a
obinih k o m p o n e n t i je smanjena, i za razliku od drugih m e t o d a
ienja o v d e se preporuuje da se pomeaju). Smeu ohladiti do
t e m p e r a t u r e + 10C.
Prvoga dana moemo ruati, ali se veere moramo odrei. Stalno
meajui smeu popiti u malim gutljajima i posle toga ne ustajati iz
postelje. D r u g o g a dana ujutro uraditi klistir, a tokom dana piti s a m o
prokuvanu vodu sa dodatkom meda i limunovog soka ili limunske
kiseline (limuntusa) . Ujutro treeg dana ponovo uraditi klistir i dalje se
hraniti kuvanim povrem i suvim voem.
Posle j e d n o g od klistira poee da izlazi kamenje. Radi boljeg
efekta preporuuje se ponavljanje terapije kroz 2 nedelje.

ienje prema metodu A. Zarajeva

Nedelju dana se pridravati vegetarijanske dijete. Uoi ienja
uvee pojesti salatu od sveeg povra sa dodatkom limunovog soka. U 9
asova ujutro pojesti kau od ovsenih pahuljica", skuvanu na vodi, a u
12 asova popiti aj: na 200 mililitara kljuale vode - pola ajne kaike
kantariona i pola ajne kaike nane (metvice) uz dodavanje limunovog
soka i meda. Pre uzimanja aja progutati 2 - 3 tablete ekstrakta pasjaka
(Rhamnus cathartica) ili lista sene.
U 14 asova staviti grejalicu na jetru. Kroz jedan sat ponovo popiti
2 - 3 tablete ekstrakta purgativnih trava (trava za proiavanje) i piti
vru aj, koji na taj nain zagreva jetru.
U 18 asova u rerni osuiti tanke krikice crnog d v o p e k a i
zasoliti ih. Iscediti sok od j e d n o g limuna, razblaiti ga sa istom
k o l i i n o m vode i skuvati kafu (2 ajne kaike na au v o d e ) . Zatim
uzeti 1 tabletu no-pi i 1 tabletu papaverina. U 19 asova popiti 150
g r a m a z a g r e j a n o g m a s l i n o v o g ili drugog kvalitetnog biljnog ulja, a
z a t i m popiti limunov sok i kafu. Posle toga, pojesti dvopek, lei na
levi bok i opustiti se. Nakon 1 sata moe se ponovo popiti 150 g r a m a
ulja. U v e e i ujutro uraditi klistir.
51

50
51

Primedba prevodioca.
Isto.

147

M e t o d koji se p r i m e n j u j e u T r u s k a v c u
On se podudara sa prethodnim, ali bez uzimanja ekstrakta za pro
iavanje (purgativa), tableta i dvopeka. Prema tom metodu ujutro se
takode preporuuje kaa, a u 14 asova treba lei u postelju sa grejalicom. Ulje i limunov sok piju se umesto kafe, koja podstie irenje
sudova. Sledeeg dana, tano u 6 asova ujutro, uraditi klistir sa litrom
odvara od kamilice (uoi ienja uvee pripremiti 5 litara takvog
odvara), ponavljajui klistire posle 1 sata, dok se ne uradi 5 klistira.
Kamilica kao protivupalno i aseptiko sredstvo smanjuje toksino dej
stvo ljake, koja se kree kroz eludano-crevni trakt, a esti klistiri
ubrzavaju njeno izbacivanje.
Oni koji se odlue da izbace kamenje iz unog mehura, jetre i
bubrega, treba da isprobaju razne metode, kako bi ustanovili koja od
upotrebljenih sredstava najbolje dejstvuju na kamenje, koje se nago
milalo u njihovim unutranjim organima, poto je u zavisnosti od
individualnih osobina organizma, karaktera ishrane i uslova okolne
sredine hemijski sastav tog kamenja veoma raznovrstan.
P o s t e p e n o ienje j e t r e zejtinom (jestivim uljem)
Ovaj nain ienja ima dvostruki znaaj: pored izbacivanja ljake
iz jetre pomae ienje itavog organizma od toksina i zato poboljava
izleenje ovekovog organizma od mnogih bolesti.
Tokom 1-2 nedelje u zavisnosti od stanja zdravlja, 1-3 puta dnevno
staviti u usta supenu kaiku zejtina (jestivog ulja) i energino ga mukati
u ustima, naroito ispod jezika, gde se nalazi gusta mrea krvnih sudova.
Posle 15-20 minuta ulje e se pretvoriti u belu tenost, koja je prepuna
raznovrsnih otrova. Njih je upilo ulje iz pora kivnih sudova i pljuvanih
lezdi koje se nalaze u ustima.
Vano upozorenje. Ne srne se progutati ni kap te otrovne tenosti.
Kada se ulje ispljune, VVC solju treba dobro oistiti, usnu duplju isprati,
a zube oprati.
Taj nain koristi se i za ienje usta (vidi ienje usne duplje).

ienje j e t r e t r a v a m a
P. M. K u r e n o v u svojoj Knjizi o teenju iznosi, da su ruski
nadrilekari (vidari) pri oboljenju jetre i unog mehura, izmeu ostalog i
kod kamena u tim organima, due vreme poj ili bolesnike odvarom od
poljskog rastavia (Equisetuin arvense). Fitoterapija, kao i homeopatija,
zasnovani su na dugotrajnoj i redovnoj primeni preparata. Zato ljudima
koji su raspoloeni za dugotrajno leenje, kijevski fitoterapeut A. A.
148

Z a h a r e n k o predlae sledeu smeu: supenu kaiku smee trava u istim

koliinama (poljski rastavi, kukuruzna stigma, troskot i cvetovi
nevena) preliti sa 2 ae kljuale vode, kuvati 1-2 minuta i ostaviti da
odstoji 3 0 - 4 0 minuta. Procediti i uzimati po pola ae 3 puta dnevno
posle jela. Kura leenja - 3 nedelje. Posle nedelju dana pauze kuru treba
ponoviti.

ienje p r e m a m e t o d u . ike
Tri ae ovsa bez trave isprati toplom vodom, sipati u emajliranu
erpu (lonac) od 5 litara i preliti sa 4 litra hladne vode. Zatvoriti
poklopcem i ostaviti da odstoji 24 sata.
Istovremeno au plodova ipka istucati u porculanskoj ili drvenoj
posudi (u eleznoj posudi-avanu vitamin C se oksidie), preliti sa 1
litrom kljuale vode, dobro umotati i ostaviti da odstoji 24 sata.
Posle 24 sata u lonac sa ovsom dodati 2 supene kaike pupoljaka od
breze (vodu ne menjati) i 3 supene kaike lista od brusnice (Vaccinium
vitis idaea). Postaviti lonac na vatru (poret), dovesti smeu do kljuanja
i na blagoj vatri kuvati 5 minuta. Posle toga dodati 2 supene kaike
kukuruzne stigme i 3 supene kaike troskota (Polygonum aviculare).
Kuvati na blagoj vatri 15 minuta.
Zatim smeu ostaviti da odstoji 45 minuta i briljivo, ne mukajui
je i ne gnjeei j e , procediti. Sjediniti je sa odvarom od ipka. To
sredstvo se koristi za ienje jetre odraslog oveka. Presuti smeu u
tegle od tamnog stakla i ostaviti u friider.
Uzimati po 150 mililitara smee 4 puta dnevno na pola sata pre jela.
Poslednje uzimanje ne sine biti kasnije od 19 asova.
Dato sredstvo moe se koristiti za ienje jetre i profilaksu
oboljenja jetre i kod dece, poto se, naalost, zagaenost organizma, pre
svega jetre, uoava ve u ranom uzrastu. Preporuuje se da deca od 1 do
3 godine uzimaju po ajnu kaiku odvara, od 3 do 5 godina - po 1
desertnu, od 5 do 7 godina - po supenu kaiku, od 7 do 10 godina - po 30
mililitara i starija od 10 godina - po 50 - 70 mililitara.

ienje unog m e h u r a
Mnogi od navedenih naina ienja jetre istovremeno iste i uni
mehur.
K a o blago sredstvo za izbacivanje ui moe se upotrebiti kantarion
(Hypericum perforatum). Tu travu mogu praktino primenjivati svi: i
bolesni, i zdravi - i koristi se kao profilaktiko sredstvo. Kantarion treba
piti zimi, dodajui ga u obian aj ili kuvati posebno blag aj. Dugo149

trajna primena te trave podstie luenje ui, stimulie lezde za

unutranju sekreciju i j a a imunitet.
Kod jake zagaenosti unog mehura kamenjem pripremiti sledei
odvar: 10 grama (1,5 supena kaika) trave staviti u emajliranu posudu,
preliti sa 1 aom kljuale vode (200 mililitara), zatvoriti poklopcem i
dinstati na pari 30 minuta. Ohladiti, procediti, dodati do 200 mililitara
kljuale vode.
Piti odvar po treinu ae 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela.
Odvar se moe uvati na prohladnom mestu najvie dva dana.
ienje kantarionom je veoma efikasno. Posle 2 meseca upotrebe
odvara od kantariona ili aja treba napraviti pauzu od mesec dana kako
se organizam ne bi privikao na travu.

IENJE BUBREGA I MOKRANOG

MEHURA

Glavni uzrok stvaranja peska i kamenja u bubrezima je naruavanje

razmene materija, u kojoj glavnu ulogu ima jetra, koja je odgovorna za
stvaranje mokrae. Nedostatak vitamina A, prekomerna upotreba mesa i
kvalitet vode za pie takode mogu prouzrokovati stvaranje kamenca.
Infekcija koja na bilo koji nain dospeva u bubrege, moe biti uzrok
stvaranja peska i kamenca.
Indikacije primene. Kamenac u mokrai, hronini pielonefritis,
hronini cistitis.

I d e o m o t o m o ienje prema metodu B. Aranovia

Bubrege treba istiti tek posle ienja eludano-crevnog trakta,
unog mehura, jetre i pankreasa (isti se istovremeno sa jetrom).
Energetski kanal bubrega spada ujin-sistem i najaktivniji je od 17 do 19
asova, a pasivan je od 5 do 7 asova ujutro.
Energetski kanal mokranog mehura pripada jang-sistemu. Naj
aktivniji je od 15 do 17 asova, a pasivan je od 3 do 5 asova ujutro.
Da bismo iz osnova resili problem ienja bubrega, potrebno je
paralelno sa drugim metodima vriti ideomotomo ienje.
Za ienje bubrega u proeku su potrebne dve nedelje. U poetku
ienje treba vriti sokovima ili namagnetisanom vodom.

ienje pomou namagnetisane vode

Recept za pripremanje namagnetisane vode
Treba imati aparat za magnetisanje vode. Aparat je jednostavan:
voda se proputa kroz iroku cev, unutar koje su smetena dva magneta.
Takva voda ima izmenjenu strukturu i pH. Tokom 2 - 3 nedelje treba
koristiti s a m o tu vodu: pripremati supu, kompot, aj itd. Za vreme
ienja bubrega svakoga dana treba primenjivati tople kupke po 15-20
minuta. Takve kupke ire mokrane kanale i izbacuju pesak i sitno
kamenje.
Ideomotomo ienje treba vriti zajedno sa ienjem sokovima ili
namagnetisanom vodom. Najbolje vreme za to je izmeu 15 i 19 asova
150

151

uvee, kada su bubrezi najaktivniji. Pred poetak ienja treba se

razgibati (raditi fiskulturu). To se radi na sledei nain: Stati, odvojiti
pete od poda priblino za 1-1,5 cm i naglo ih spustiti. Podizanje i
oputanje peta raditi 1 sekundu. Vebu uraditi 30 puta, a posle krae
pauze ponoviti je j o 30 puta.
Sline vibracije najbolje su za razgibavanje i stresanje bubrega pre
poetka ienja.
Posle razgibavanja koncentrisati se istovremeno na oba bubrega,
opustiti se i u dobrom raspoloenju i ljubavi prema bubrezima poeti sa
misaonim pulsacijama u trajanju od 10 minuta u svakom smeru, sa
manjim prekidima izmeu njih. Peckanja ili blai bolovi koji se j a v e ne
treba da nas uplae - to je pomeranje peska u bubrezima. Poto stvorene
pulsacije pojaavaju krvotok u bubrezima, oni e poeti da lue vie
koloida, koji e rastvarati kamenje, naravno ukoliko ga ima u bub
rezima.
Treba se hraniti uobiajeno, sa to vie povra i to manje mesa.
Osim toga, potrebno je piti diuretini aj od razliitih trava koje se mogu
kupiti pripremljene.
Posle ienja bubrega, da bismo ih odravali u normalnom stanju,
preporuuje se ideomotorno ienje 2 puta meseno. Vibracionu
gimnastiku je dobro raditi svakoga dana, ukljuujui je u jutarnju
gimnastiku.

ienje pomou odvara od korena ipka

Za rastvaranje ili razbijanje bilo kakvog kamenja u organizmu do
veliine zrna peska primenjuje se odvar od korena ipka.
Pripremanje odvara
Dve supene kaike izrezanog korenja ipka preliti sa 1 aom
kljuale vode. Kuvati 15 minuta, ohladiti i procediti. Topao napitak piti
po treinu ae 3 puta dnevno tokom 1-2 nedelje. Odvar od plodova
ipka koristi se i pri oboljenju bubrega i mokranog mehura. I u prvom i
u drugom sluaju, odvar mora biti taman, s t o j e dokaz velike koliine
biljnih pigmenata u njemu.

ienje pomou sokova iz povra

Metod ienja sokovima predloio je doktor N. Yoker.
Prema njegovoj tvrdnji, neorganske materije (uglavnom kalcij um),
koje se nalaze u hlebu i drugim koncentrisanim krobnim produktima,
stvaraju zrnaste tvorevine u bubrezima. Za ienje i leenje bubrega on
preporuuje sledei sok: argarepa - 10 unci (unca = 28 grama), cvekla
152

- 3, krastavac - 3 ili druga varijanta: argarepa - 9, celer - 5 i perun - 2

unce.
Za ienje bubrega moe se koristiti samo ist sok od peruna. Ali
njega ne treba upotrebljavati posebno vie od 3 0 - 6 0 mililitara.
Sok od peruna je odlino sredstvo pri oboljenju mokrano-polnog
trakta. Veoma dobro deluje (zahvaljujui prisustvu specifinog gorko-prohladnog ukusa) kod kamena u bubrezima i mokranom mehuru,
nefritisa, prisustva belanevina u mokrai, ali i drugih oboljenja bub
rega. Primenjuje se sok od zeleni, ali i od korenja. To je jedan od sokova
koji najjae dejstvuju.

ienje pomou jelovog ulja

Pripremiti odvar od 25 grama jelovog ulja i po 50 grama sledeih
trava: vranilova trava (Origanum vulgare), troskot, melisa (Melissa
officinalis), alfija, kantarion. N. Semjonova predlae da se koristi
trava ortosifoi (??), to jest aj za bubrege i plodovi ipka. Pomeati traVe
i sitno ih iseckati. Pripremljenu smeu trava zakuvati prema sledeem
proraunu: 2 supene kaike smee na au kljuale vode.
Nain primene. Uzimati u toplom stanju nekoliko puta dnevno sa 1
ajnom kaikom meda. Najbolje je natate ili izmeu obroka hrane. Svu
smeu razdeliti na 7 dana, to jest svakoga dana zakuvati sedmi deo
smee.
G. P. Malahov predlae da se uporedo sa tim upotrebljava vlastiti
urin. Zahvaljujui takvoj naizmeninoj upotrebi diuretikih i rastva
raj uih sredstava mogue je dejstvovati na itav spektar bubrenog
kamenja, raznog porekla.
N. Semjonova preporuuje da se za vreme ienja primenjuje
vegetarijanska ishrana i da se creva ispiraju klistirima.
S e d m o g dana na pola sata pre doruka u 100 grama ohlaenog
ekstrakta dodati 5 kapi jelovog ulja, promeati i piti kroz slamicu
(jelovo ulje razara zube). Takvo ulje primenjivati 3 puta dnevno tokom 5
dana. Pesak i sitno kamenje taloie se u mokrai. Zato e, ako je
ienje bilo uspeno, posle treeg-etvrtog dana ienja mokraa biti
j a k o mutna.
ienje obolelili bubrega
Na navedene naine ienja bubrega mogu se ograniiti (osloniti)
ljudi koji pretpostavljaju da su njihovi bubrezi zdravi. Ako su bubrezi
oboleli, treba, savetuje M. Gogulan, pridravati se sledeih preporuka:
1. Mesec dana piti ekstrakt trave meje groe (Arctostaphylos
uva-ursi): supenu kaiku trave preliti sa I aom kljuale vode i kuvati
153

15 minuta na pari. Uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno na 20

minuta pre jela.
2. Ukljuiti u dnevni obrok ovseni kiselj: prirodni o v a s sa ljus
k o m d o b r o oprati, sipati u t e r m o s , preliti kljualom v o d o m i ostaviti
da odstoji 3 - 1 2 asova. Zatim raspareni ovas u vruem stanju protr
ljati k r o z sito ili gazu, postavljenu u cediljku (devdir). D o b i e t e lepljivu m a s u . Upotrebljavati je ujutro kao doruak bez soli i eera.
Ishrana u toku dana mora biti strogo energetska ( p o v r e , v o e , ekst
rakti, svezi sokovi, orasi). U m e s t o dezerta m o e se pojesti 1 ajna
kaika meda.
Efikasnost navedenog ienja moe se pojaati na sledei nain.
Ako tano znamo prirodu kamenja u naim bubrezima, kao glavnu
diuretiku smeu treba koristiti sledee trave:
a) kod uratnog k a m e n j a : p o 15grama boranije, listova borovnice,
hajduke trave (kunie), cvetova divlje ljive (trnjina); po 20 grama
trave poljskog rastavia i trave kantariona.
Supenu kaiku smee preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da
odstoji preko noi, a ujutro kuvati (da kljua) na slaboj vatri 15 minuta i
procediti (gnjeenjem)". Popiti u 3 gutljaja na 30 minuta pre jela.
b) kod fosfatnog kamenja: koren broa (Rubia tinctorum), koren i
plodovi ipka u jednakim koliinama. Sve isitniti, 1 supenu kaiku
smee sipati u termos i preliti sa pola litra kljuale vode, ostaviti da
odstoji preko noi, ujutro kuvati 15 minuta, ostaviti da odstoji 45 minuta
i dobro procediti. Podeliti na 3 dela i piti toplo na 30 minuta pre jela.
c) kod oksalatnog kamenja: cvetovi smilja, trava dobriice
(Glechoma hederacea), cvetovi zove (Sambucus nigra), cvetovi razlika
(Centaurea cyanus), cvetajui vresak (Calluna vulgaris), listovi zimskog
zelja (Pirola rotundifolia), listovi medvedeg grozda i korenje dinjice
(Sanguisorba officinalis, S. Minor).
Preliti 10 grama smee sa 250 mililitara kljuale vode i kuvati u
posudi sa vodom (ili na pari) 15 minuta, ostaviti da odstoji u termosu
4 - 8 asova i procediti. Piti po etvrtinu ae 4 puta dnevno 30 minuta
posle jela.
Oksalatno kamenje odlino rastvara vlastiti urin koji se redovno
uzima, najmanje 3 meseca, ujutro u koliini 100-150 mililitara. Pri tome
treba obavezno prethodno oistiti creva i jetru i ne upotrebljavati
belanevine ivotinjskog porekla.
d) kod alkalne mokrae: cvetovi lipe, kora od hrasta, lie
medvedeg grozda
(u jednakim koliinama).
Preliti supenu kaiku smee sa pola litra kljuale vode i ostaviti da
odstoji preko noi u termosu. Ujutro prokuvati 15 minuta i procediti. Piti
3 - 4 puta na 30 minuta pre jela.
52

154

Primedba prevodioca.

Efikasan je i sledei recept (kod svih vrsta kamenja): po 2 dela li KI,

medvedeg grozda, poljskog rastavia, semena mirodije i 3 dela semena
argarepe.
Preliti supenu kaiku smee sa pola litra kljuale vode, ostaviti da
odstoji preko noi u termosu, ujutro prokuvati 10 minuta i procediti.
Podeliti na 3 dela i piti na 30 minuta pre jela.

ienje lubenicom
Dijeta sa lubenicom je jedan od efikasnih metoda za ienje bub
rega. Takvo ienje najbolje je vriti u sezoni lubenica.
Nain primene. - Hraniti se 7 dana samo lubenicama sa crnim
hlebom.
Najpovoljnije vreme za izbacivanje kamenja iz bubrega i mokra
nog mehura je od 17 do 21 sat po lokalnom vremenu, kada je ispoljen
bioritam mokranog mehura i bubrega. U to vreme treba primeniti toplu
kupku i pojaano jesti lubenice. Toplota iri mokrane kanale, otklanja
bol i spazam (naroito kada kroz kanale prolaze kamenii), lubenica
pojaava mokrenje - ispira, a bioritam daje neophodnu snagu za odva
janje i izbacivanje peska i kamenja.
Mokriti direktno u kadi (za vreme kupke)"\ Kod ena izbacivanje
peska m o e proi potpuno neprimetno, mukarci mogu da osete otar
bol u metri (mokranom kanalu).
Ovakvo ienje moe se vriti 2 - 3 nedelje dok se ne postignu
zadovoljavajui rezultati.
E. Sadilov smatra da ienje sa lubenicom ima ozbiljne kon
traindikacije.
Neposredna kontraindikacija na dijetoterapiju sa lubenicom su obo
ljenja vezana za poremeaj izbacivanja mokrae: uroene anomalije
mokrano-polnog sistema, nefropatoza, nefrolitijaza, adenom prostate,
sekundarni pielonefritis, prouzrokovan postoperativnim sratajnim pro
cesima i dijabetes.
Osim toga, ienje koje ukljuuje crni hleb, kontraindikativno je za
bolesnike koji pate od oboljenja eludano-crevnog trakta.
U veem stepenu takva ishrana je kontrainikativna za obolele od
ira na elucu i dvanaestopalanom crevu. U tom sluaju moe doi do
probijanja ira.
Poto celuloza lubenice pojaava peristaltiku creva, dijeta uz p o
mo lubenice je veoma dobra kod dugotrajnih zatvora, ali je isto tako
tetna za ljude sklone diareji (prolivima).
Stvarajui zalihe lubenica, treba se snabdeti ne crnim nego belim
nekiselim hlebom iz sledeih razloga: mehanizam ienja bubrega
53

Primedba prevodioca.

155

pomou lubenice sastoji se u tome, to, branei se lubenicama (izrazitim

alkalnim produktom), mi alkalizujemo mokrau, koja pri obinoj is
hrani ima kiselu reakciju. Poveanje alkalnosti mokrae aktivira odre
ene vrste soli, od kojih se u mnogobrojnim sluajevima moe stvoriti
bubreni kamenac.
ienje organizma lubenicama kategoriki je kontraindikativno
(zabranjeno)
kod fosfaturije, jednom od oblika litijaze (kamena u
bubrezima). Sprovodei alkalno ienje bubrega, mi stvaramo uslove
za aktivan porast fosfatnog kamenja, ije su posledice, pre svega,
invalidnost zbog hroninih bubrenih mana. Uz to treba dodati, da i
sama hronina bubrena mana predstavlja kontraindikaciju za ienje
bubrega lubenicom.
Imajui u vidu, da u procesu ienja lubenicom dolazi do poja
anog luenja mokrae, takvo ienje se zabranjuje bolesnicima, koji u
bubrezima imaju kamenje u obliku korala, poto njihovi otri krajevi
m o g u da traumatizuju mokrane kanale

ienje e k s t r a k t o m od ovsene slame i poljskog r a s t a v i a

Ovaj metod narodne medicine maktikuje donecki narodni lekar P.
V. P l o t n i k o v , kandidat (magistar)"'" pedagokih nauka. Nakupiti litar*
sku teglu iseckane ovsene slame, staviti je u emajliranu erpu (lonac),
preliti je sa 2 litra vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Procediti i piti po 100
mililitara 3 puta dnevno pre jela dodajui u tu vodu 20 kapi ekstrakta od
nevena. Leenje traje 5 dana. Posle prekida od 5 dana piti ekstrakt od
poljskog rastavia. On se priprema na sledei nain: teglu od pola litra
napuniti travom. Tu travu sipati u posudu, doliti vodu i kuvati (da
kljua) 1 sat, a zatim ostaviti da odstoji j o 1 sat. Uzimati po 50 mililitara
3 puta dnevno pre jela, dodajui po 20 kapi ekstrakta od nevena.
A k o nije dovoljan jedan ciklus leenja, moe se posle 5 dana pauze
ponoviti j o j e d n o m .

ienje e k s t r a k t o m od lekovitih t r a v a
ienje p r e m a m e t o d u P . K u r e n o v a
1. Kao i za ienje od kamena u unom mehuru, kod bubrene
litijaze (kamena u bubrezima) P. M. K u r e n o v preporuuje da se gladuje
24 sata (moe se piti voda), zatim da se izvri klistiranje i posle j e d n o g
sata da se popije aa maslinovog ulja sa aom soka od grejpfruta. Da
bismo izbegli povraanje treba sisati limun. Ukoliko se javi e t r e b a e
stipiti 15 minuta, a zatim popiti 1,5 au odvara od purgativnih trava.
Sledeeg dana ponoviti gladovanje i itavu terapiju.
2. Sipati u termos supenu kaiku semena lana i preliti ga sa aom
kljuale vode, zatvoriti i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro na
stvoreni ele (svojstvo semena lana je da stvara sluz) doliti au vrele
vode, da bi se dobilo neto slino kiselju, koji treba popiti na 3 puta u
toku dana. Postupak traje nedelju dana. Navedeni metod smatra se vrlo
efikasnim.

Metod preporuuju ukrajinski travari" Nosalji.

Uzeti u jednakim delovima (priblino po ajnu kaiku) lekovite
biljke: laneno seme, neoieuo i iseckano seme tikve (bundeve), lipov
cvet, seme konoplje, lia kupine, cvetova zove, trave kantariona. Na 4
supene kaike smee dodati supenu kaiku cvetova kamilice, sve preliti
sa pola litra kljuale vode i kuvati na pari 3 0 - 4 0 minuta, a zatim
procediti. itav obrok podeliti na 4 dela i piti tokom dana na 1 sat pre
jela. Kura ienja - 5 dana.
Narodni lekari preporuuju da se uzimanje aja od lekovitih trava
dopunjuje iskljuivo mlenom dijetom, a j o bolje - uzdravanjem na 3
dana od bilo kakve hrane, osim ekstrakta trava, uz svakodnevne tople
kupke.
Praktiar u leenju vodom iz XIX veka S. K n e j p preporuivao je
sledei recept za ienje bubrega od peska i kamenja: piti u
neogranienoj koliini aj od troskota i aktivno se kretati, da bi se
podstaklo bre izbacivanje ljake iz organizma.

ienje p e r u n o m i celerom
ienje m o k r a n o g m e h u r a p r e m a m e t o d u P . Plotnikova
[sitniti kilogram sveeg peruna sa korenjem i j e d a n krupni koren
celera. Dodati kilogram prirodnog pelinjeg meda i litar vode. Kuvati
na blagoj vatri, uz povremeno meanje, dok ne prokljua. Ostaviti da
odstoji 3 dana. Dodati j o litar vode i ponovo kuvati dok ne prokljua,
procediti dok je toplo. Dobijeni sirup uzimati po 3 supene kaike pre
jela.
54

156

Primedba prevodioca.

Pri postojanju kamenja u mokranom mehuru ili njegovoj upali

treba uzeti 4 supene kaike smee lekovitih trava u jednakim koli
inama: kukuruzne stigme, listova borovnice, trave od medveeg
groa, polovicu pasulja, mladih izdanaka tuje, ovsene slame, stabljika
likopodijuma ili preice (Lycopodium clavatum). Moe se koristiti i
55

Isto.

157

smea koju preporuuju kod bubrene litijaze. Preliti smeu sa pola litra
kljuale vode, dobro zatvoriti posudu i ostaviti da odstoji 3 0 - 4 0 minuta,
a potom procediti. Uzimati po pola ae tople smee 4 puta dnevno na
sat pre jela. Istovremeno primenjivati tople kupke i naparivati se. Kura
leenja - 5 dana. Ukoliko se ne postigne efekat posle 5 dana pauze
ponoviti terapiju.

Narodni metodi ienja bubrega

Iscediti sok od jabuka. U 8 asova popiti 240 mililitara soka, zatim
na svaka 2 sata piti po 480 mililitara soka i zavriti uzimanje soka u 20
asova. Prva dva dana te dijete nita vie ne jesti. Na kraju dana moe se
uzeti purgativno sredstvo od trava i primeniti topla kupka (ali bez
sapuna). Treeg dana dijete u 8 asova ujutro popiti 480 mililitara
j a b u k o v o g soka, posle 30 minuta popiti 120 grama istog nerazblaenog
maslinovog ulja a odmah posle toga - au jabukovog soka. Ako se
pojavi slabost - lei i odmoriti se. Kamenje obino poinje da se
izbacuje treeg dana 1-2 sata posle uzimanja soka.
Pomeati po 1 supenu kaiku cvetova vratia (Tanacetum vulgare)
i trave poljskog rastavia, po 2 supene kaike lia brusnice, podzemnog
stabla idirota (Acorus calamus) i podzemnog stabla pirevine (Elytrigia
repens). Supenu kaiku smee preliti sa aom kljuale vode, kuvati 5
minuta i procediti. Uzimati ujutro za vreme doruka i uvee po au.
Pomeati au preiene votke, au soka od cvekle i au soka
od crne rotkve. Ostaviti smeu da odstoji 3 dana na tamnom mestu pri
sobnoj temperaturi. Uzimati po supenu kaiku na 30 minuta pre jela 3
puta dnevno.
Pri pojavi otrih bolova u bubrezima primeniti vruu kupku i piti
vru (skoro vreo) aj sa limunom. Uz to pijenje sokova (u pauzama
izmeu jela) dodati i smeu trava za proiavanje.
Teglu sa ukiseljenim mlekom staviti u erpu sa vodom na ije dno
ispod tegle treba postaviti krpu kako se tegla ne bi razbila, a potom erpu
staviti na vatru. Ocediti sir u vreici od gaze. U ohlaenu, potpuno
oienu od sira, surutku staviti tri sveza domaa jajeta. erpu staviti na
toplo mesto. Posle 10 dana izvaditi jaja, probiti ljusku viljukom (opnu
od jajeta baciti) i jaja posebno pomeati sa 300 grama meda. Dobijenu
smeu sipati u teglu sa surutkom i ostaviti u friider 24 sata. Piti po pola
ae ujutro natate sat pre jela i uvee pred spavanje (najmanje 2 - 3 sata
posle jela - veere). Smeu uvati u friideru. Pre upotrebe obavezno
podgrejati u toploj vodi, ali samo obrok koji uzimamo.
Uzimati odvar troskota po treinu ae 3 puta dnevno na 30 minuta
pre jela. Nain pripremanja: supenu kaiku trave preliti sa 1 aom
kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu 1 sat (ili grejati 30 minuta na
158

vodenoj pari - u vruoj vodi). Posle 5-10 minuta popiti odvar odjedno
(bez prekida). Odvar treba pripremati nou. Uvee supenu kaiku trav
preliti sa 1 aom kljuale vode, kuvati samo minut, sipati u t e r m o s i
ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro procediti i piti obavezno u toplom
stanju po pola ae, ujutro i uvee.
Mlado korenje ipka iskopati u rano prolee ili u kasnu jesen,
izrezati na parie od 1 centimetra i suiti 3 - 5 dana. Zatim uzeti 6
supenih kaika korenja, preliti ga sa 3 ae kljuale vode i kuvati 15
minuta. Piti vrue po au 3 puta dnevno posle jela. Posle 2 0 - 3 0 minuta
popiti odvar od isitnjenog lista medveeg groa. Uzeti 3 supene kaike
praka, preliti ga sa 3 ae kljuale vode, kuvati na pari (na vodi) pri
slaboj vatri, dok ne ostanu dve treine vode. Podeliti na 3 dela i piti, kao
to je navedeno.
Preliti 3 supene kaike lia ribizle sa pola litra kljuale vode,
ostaviti da odstoji 15-20 minuta, zatim lie iscediti i baciti. Ekstrakt
dovesti do kljuanja, sipati u njega 2 supene kaike sveih ili suvih
j a g o d a (ploda) ribizli i ponovo ostaviti da odstoji. Piti tokom dana po
pola ae i jesti plodove. Tim metodom moemo se koristiti
neogranieno vreme - ekstrakt od ribizle ne moe nam nakoditi, ve
s a m o koristiti.
Preliti 2 ajne kaike isitnjenog lia od ploda kleke sa 2 ae
kljuale vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Ohlaeni ekstrakt procediti,
dodati eer i drati u toploj vodi (na pari) dok se ne dobije sirup.
Uzimati po ajnu kaiku 3 puta dnevno pre jela. Treba se strogo pri
dravati doze. Kleka ima jako diuretino dejstvo i isti bubrege.
Pomeati u jednakim koliinama oiene orahe od kedra i med.
Uzimati po 3 - 4 ajne kaike svakoga dana.
Pomeati au meda i au semena od celera. Uzimati po ajnu
kaiku 3 puta dnevno.
Pomeati po au meda, soka od rotkve i votke. Ostaviti da odstoji
3 dana. Uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno pre jela.

Kupke za ienje
O korisnosti kupki za ienje organizma bilo j e reci u poglavlju
Opte ienje organizma". ienje pomou kupki obavlja se uglav
nom kroz bubrege (za razliku od saune, gde se ienje vri kroz kou).
Da bismo oistili bubrege pomou kupki treba primenjivati kupke sa
travama.

Cetinarska kupka. Vidi poglavlje Opte ienje organizma".

Kupka sa senom. Uzeti u jednakim koliinama trunje od sene,
borove granice, ovsenu slamu i to isitniti. Uzeti posudu od 10 litara i do
polovine je napuniti smeom. Doliti kljualu vodu, kuvati na slaboj vatri
159

20 minuta i ostaviti da odstoji 1 sat. Procediti i sipati u kadu, gde je

nalivena voda temperature 36-37 C.
Kupka sa rastaviem. Uzeti 350 grama rastavia za potpunu kupku
ili 150 grama - za kupku nogu. Isitniti ga, preliti kljualom vodom,
ostaviti da odstoji 1 sat, procediti i sipati u kadu sa vodom. K u p k e sa
rastaviem treba primenjivati kod greva u bubrezima i hroninog
cistitisa.
Kapke sa pomeanim travama. Lie breze, travu troskota i lie
alfije pomeati u jednakim koliinama. Smeu (200 grama) preliti sa
3 - 4 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 2 - 3 sata, procediti i sipati u
kadu sa vodom. Temperatura vode u kadi treba da bude 3 2 - 3 4 C. Kura
traje 7 - 9 nedelja po 15 minuta.
Pri postojanju kamenja u mokranom mehuru ili pri njegovoj upali
uzeti 4 supene kaike smee lekovitih trava u j e d n a k i m koliinama:
kukuruzne stigme, listova borovnice, h a v e medvedeg groa, polovica
pasulja, mladih izdanaka tuje, ovsene slame i stabljika likopodijuma (ili
preice). Moe se upotrebljavati i smea, koja se preporuuje kod
bubrene litijaze. Preliti smeu sa pola litra kljuale vode, ostaviti da
odstoji 3 0 - 4 0 minuta u dobro zatvorenoj posudi i procediti. Uzimati po
pola ae toplog napitka 4 puta dnevno na sat pre jela. Istovremeno
primenjivati vrue kupke i naparavati se. Kura leenja - 5 dana. Ukoliko
n e m a efekta posle 5 dana pauze terapiju ponoviti.

T r a v e za proiavanje
Kopriva (Urtica dioica). Supenu kaiku isitnjenih listova koprive
preliti sa 1 aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 10 minuta i uzimati
po supenu kaiku 3 puta dnevno.
Lekoviti dragoljub (Tropaeolum majus). Uzimati po ajnu kaiku
soka 3 puta dnevno.
Medvede groe (Arctostaphylos uva-ursi).
Supenu kaiku isit
njenih listova preliti sa 1 aom vrue vode i drati na vodenoj pari (u
vreloj vodi) u zatvorenoj posudi 30 minuta. Ohladiti, procediti, dobijeni
odvar razblaiti kljualom vodom do zapremine od 1 ae. Piti po
treinu ae u toplom stanju 3 puta dnevno. Kontraindikativno je kod
trudnoe i glomerulonefritisa.
Obini pelen (komonika - Artemisia vulgaris). Popiti 8,8 grama
soka te gorke trave. Gorina podstie izbacivanje kamenja.
Obini ren. Piti po ajnu kaiku sveeg soka iz korena rena 3 puta
dnevno kod kamena u mokranom mehuru.
Lipa. Supenu kaiku lia lipe preliti sa 1 aom kljuale vode.
Kuvati na vodenoj pari (u posudi sa kljualom vodom) 15 minuta, a
zatim ostaviti da odstoji 2 sata. Uzimati po pola ae 3 puta dnevno.
160

Sipanica (Herniaria glabra). Supenu kaiku lia i cvetova sipanice

preliti sa I aom kljuale vode, kuvati 3 - 5 minuta, ohladiti i procediti.
Uzimati po supenu kaiku 4 - 5 puta dnevno posle jela.
Razliak (Centaurea cyanus). ajnu kaiku cvetova preliti sa 1
aom kljuale vode, ostaviti da odstoji u termosu i procediti. Uzimati
po etvrtinu ae 3 puta dnevno na 20 minuta pre jela. Ekstrakt razlika
dejstvuje kao diuretik kod otoka, prouzrokovanih oboljenjima bubrega.
Poljski rastavi (Equisetum arvense). Preliti 3 supene kaike isitnjene trave sa pola litra kljuale vode, kuvati 30 minuta, ostaviti da
odstoji 1 sat, a zatim procediti. Uzimati po pola ae 3 puta dnevno.
Poljski rastavi je kontraindikativan kod akutnih upalnih oboljenja
bubrega.
Poljski rastavi. Preliti 2 ajne kaike isitnjene trave sa 1 aom
kljuale vode, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. Piti u manjim gut
ljajima tokom dana. Kontraindikativan pri pogoranju bubrenih obo
ljenja.
Poljski rastavi i cvetovi kamilice.
Pripremiti aj od rastavia i
kamilice u istim koliinama. aj piti vru. Dobro pomae pri bolnom
mokrenju.
Poljski rastavi i cvetovi razlika. Pripremiti odvar od trave ras
tavia i cvetova razlika, uzetih u jednakim delovima. Odvar piti u
malim gutljajima dok je vru. Istovremeno treba masirati deo tela oko
m o k r a n o g mehura, a zatim staviti na donji deo stomaka jastui,
napunjen vruim i naparenim rastaviem. Odvar deluje oputajue na
mokrani mehur.
S m e e t r a v a za ienje
Uzeti u jednakim delovima travu srdaice (Leonurus quinquelobatus, L. cardiaca), kantariona, dan i noi (Viola tricolor) i poljskog
rastavia. Supenu kaiku smee preliti sa 1 aom kljuale vode, kuvati
na vodenoj pari (na vreloj vodi) 10 minuta i ostaviti da odstoji pola sata
na toplom. Piti 23 ae dnevno toplog aja.
Uzeti u jednakim delovima lie koprive, travu od kantariona,
lie medvedeg groa, lie bokvice (Plantago major, P. media, P.
lanceolata) i plodove ipka. Tri supene kaike smee preliti sa tri
etvrtine litre vode, dovesti do kljuanja i kuvati 5 minuta. Ostaviti da
odstoji 15-20 minuta i procediti. Piti 3 - 4 puta u toku dana na 20 minuta
p r e jela. Kura ienja je dugotrajna - najmanje 6 meseci sa krat
kotrajnim prekidima.
Travu poljskog rastavia (1 dezertna kaika), plodove kleke (Juniperus communis - 1 supena kaika), korena slatkog drveta (Glycyrrhiza
glabra) ili lia breze (1 supena kaika), listova medvedeg groa (1
supena kaika) i listova brusnice (1 dezertna kaika) preliti sa 3 ae
161

kljuale vode, ohladiti, ponovo dovesti do kljuanja i kuvati 2 - 3 minuta.

Potom ohladiti i procediti kroz gazu. Piti po 1-1,5 supenu kaiku 3 puta
dnevno. Smea ispoljava odlino proiavajue dejstvo kod upalnih
oboljenja bubrega i mokranog mehura.
Sokovi za ienje
Brezov sok. Svakoga dana 3 puta piti po au posle jela, dodajui u
sok po supenu kaiku meda.
Sok od borovnice. Svakoga dana piti po 3 0 0 - 5 0 0 mililitara sveeg
soka.
Sokod umskih jagoda. Piti po 100 mililitara sveeg soka na 2 0 - 3 0
minuta pre jela. U sok se moe dodati eer u kristalu.
Sok od argarepe. Piti po etvrtinu ae soka 3 puta dnevno tokom 2
meseca.
Sok od pasjeg trna (Hippophae rhamnoides). Pomeati tri ae soka,
50 grama meda, 1 asu kljuale vode i pola ae odvara od nane. Piti po
au dnevno. Sok uvati na prohladnom mestu.
Sok od tikve (bundeve). Piti po pola ae sveeg soka dnevno. Tikva
je j e d n a od boljih diuretinih biljaka.

ienje pomou joga vebi

ienje pomou mudre (gesta)

56

energije"

Spojte meusobno jastuie srednjeg, bezimenog i velikog prsta

(palca), ostali prsti su slobodno isprueni (slika 27).

Salabha asana
Poetni poloaj: Lei na stomak, glavu
okrenuti udesno ili ulevo. Ispruiti ruke niz telo
i pritisnuti ih uz bedra. Stisnuti prste obeju ruku
u pesnice i zadrati se u tom poloaju. Ispruiti
noge i prste nogu priljubiti uz pod. Pete i vrhove
nogu sastaviti. Ispruiti telo. Disati slobodno.
Polako udahnuti, ali duboko, kroz obe
nozdrve i zadrati disanje.
Slika
56

162

Primedba prevodioca.

27-

Mudru

Energiju"

Podii glavu i upiti se podbratkom o pod (ispod se moe postaviti

presavijeni pekiri).
Napregnuti ruke i stisnuti pesnice.
Napregnuti noge i podii ih naglim pokretom nagore (slika 28a).
Zadrati se u tom poloaju 5 - 6 sekundi, drei ispruene noge. Ako
n a m je teko da podignemo obe noge, moemo podii jednu nogu (slika
28b).
Izdahnuti, sputajui polako noge na pod.
O v a asana podstie aktivno ienje bubrega. Osim toga, ona akti
vira jetru, pankreas i itavu trbunu duplju, doprinosi otklanjanju zatvo
ra, normalizuje kiselost i leci crevno-eludane poremeaje.

ienje prema metodu G. Sitina

Preporoeni ivot koji se burno - burno odvija uliva se u moje
bubrege. Preporoeni ivot koji se burno - burno odvija uliva se u moje
bubrege. Preporoeni ivot popunjava moje bubrege. Ogromna, kolo
salna preporoena snaga, preporoena snaga uliva se u moje bubrege.
Svake sekunde se aktivira - aktivira rad bubrega. Bubrezi postaju
zdraviji i jaaju, postaju zdraviji i jaaju nervi. A glava sve energinije,
sve energinije aktivira - aktivira rad bubrega. Svake sekunde bubrezi
rade veselije i energinije, veselije i energinije rade bubrezi. A mlado
srce, j u n a k o snano i mlado srce silovitom bujicom gura krv kroz
163

bubrege. Mlada krv silovitom bujicom potpuno - potpuno ispira - ispira

ispira mlade bubrege. Raaju se preporoeno - isti, preporoeno isti bubrezi. A glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira
rad bubrega. Svake sekunde bubrezi rade veselije - energinije, veselije
- energinije. Oko bubrega postaju zdraviji i jaaju, postaju zdraviji i
jaaju nervi.
U slabine se uliva ogromna, kolosalna snaga preporoenog ivota.
Kroz slabine prolazi preporoeno - zdrav, primarno - zdrav ivot.
itavo telo oko bubrega je preporoeno i svee, preporoeno i svee,
netaknuto telo. Ogromna - kolosalna snaga ivota uliva se u moje
bubrege. Svake sekunde bubrezi rade veselije i energinije, veselije i
energinije. Mladi bubrezi sa mladalakom snagom izvravaju sve
funkcije u organizmu. Bubrezi sve energinije, sve energinije pro
iavaju - proiavaju mladu krv. Bubrezi rade sve energinije, sve
energinije. A glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira
rad bubrega. Ogromna - kolosalna energija uliva se u moje bubrege.
Svake sekunde bubrezi postaju veseliji - energiniji, veseliji - ener
giniji. Svake sekunde postaju zdraviji i jai, postaju zdraviji i jai,
postaju zdraviji i jai bubrezi. Svake sekunde bubrezi rade veselije energinije, veselije energinije. Oko slabina raa se lakoa - l a k o a spokojstvo. Oko slabina nastaje lako - lako, lako - besteinsko stanje,
kao da su itave slabine iezle u prostoru.

IENJE POLNIH ORGANA

Postoje unutranji i spoljanji polni organi. Do oboljenja polnih

organa m o e doi samostalno ili kao posledica komplikacija posle
infektivnih oboljenja. Vaginitis (upala sluzokoe vagine) kod ena
ee se javlja usled upale spoljanjih polnih organa. Trihomonasni
k o l p i t i s - upala sluzokoe vagine, prouzrokovana trihomonasom. Fibrom i o m materice - benigni tumor, koji se razvija bez ikakvih simptoma.
Oboljenje spoljanjih polnih organa kod mukaraca takode nastaje
usled pogoranja infektivnih oboljenja, na primer, orhitis - upala
monica, ili usled fizikog prenaprezanja, na primer, varikocele varikozno proirenje sjemenika (testisa) i njegovog omotaa (monica).
Upala prostate - prostatitis - najee se javlja usled komplikacija kod
optih infekcija ili pri upali mokranih kanala. Polni organi iste se
lekovitom terapijom pomou ispiranja irigatorom.
Ispiranje irigatorom - ispiranje vagine vodom ili vodenim rast
vorima lekovitih trava. Pri ispiranju irigatorom mehanikim putem
ispira se sadraj vagine. U zavisnosti od sastava rastvora koji se koristi
za ispiranje, on moe na sluzokou vagine ispoljiti proiavajue,
ispaljujue, lepljivo ili dezinfekciono dejstvo. Za vreme trudnoe ne
srne se ispirati irigatorom.
Ispiranje irigatorom treba vriti ili pomou Esmarhovog loneta, ili
pomou g u m e n e kruke sa specijalnim naglavkom. Posle ispiranja iri
gatorom treba odleati 15-20 minuta, kako bi se produilo dejstvo
unesene tenosti.
Po zavretku terapije irigator treba oprati, naglavak oprati, otkuvati
i uvati posebno od irigatora.

ienje p r e m a m e t o d u A. Riova
v

ienje

ispiranjem

za

ene

Supenu kaiku meda rastopiti u pola litra mleka. Rastvor se primenjuje za pricanje (ispiranje pricom - irigatorom)' kod erozije grla
materice i kod upalnih oboljenja polnog organa. Rastvor, koji se sastoji
od 1 dela piritusa (alkohola), 3 dela vode i 1 dela meda, koristi se za
57

164

Primedba prevodioca.

165

pricanje tokom 3 dana uzastopce. Posle upricavanja tenosti Ti polni

organ preporuuje se da ena zauzme joga pozu svece" (vidi ienja
creva, si. 21c). Efikasno je pricanje rastvorom lapisa (nitrata srebra).
Pri tome se isti sluzokoa koja se obnavlja do stanja prvobitne sveine.
K a d a j e re o upotrebi lekovitih biljaka za ienje vagine kod belog
pranja, njihovi recepti se praktino navode u svakom poruniku za
fitoterapiju. Za takva ispiranja irigatorom koriste se cvetovi kamilice i
nevena, lie koprive, alfije, oraha, bokvice, manetke (Alchemilla
vulgaris), trava troskota i kora hrasta.
Za ispiranje kod belog pranja treba pripremiti sledei sastav: 2 - 4
supene kaike kantariona preliti sa 2 litra vode, dovesti do kljuanja i
kuvati 20 minuta, a zatim procediti. Da bi u kantarionu bilo to vie
lekovite snage najbolje g a j e sakupljati u bilo koji petak pre izlaska
sunca.
Po 20 grama kunie (hajduke trave), listova alfije i rumarina, 40
grama kore od hrasta preliti sa 3 litra kljuale vode i staviti na slabu
vatru. Kuvati na vatri 5 minuta u poklopljenoj posudi. Ohladiti, pro
cediti i upotrebljavati za ispiranje odnosno leenje belog pranja.
ienje

ispiranjem

za

kuvati na slaboj vatri dok tenost ne ispari do polovine. Dobijeni odvar

razblaiti sa 1,5 aom tople kljuale vode i upotrebljavati za
svakodnevno ispiranje pri eroziji grlia materice.
Preliti sa 1 aom kljuale vode 20 grama kore od bresta, zagrevati
na blagoj vatri 10 minuta i ostaviti da odstoji 30 minuta. Tom smeom se
ispirati pri eroziji grlia matrice i belom pranju.
Preliti sa pola litra kljuale vode 5 supenih kaika trave stee (Potentilla anserina) i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Ispiranje
pricanjem vriti uvee pri upali genitalija.
S m e a : lavanda (Lavandula pica - nadzemni deo), cvetovi divlje
trenje (sremze), nadzemni deo pelena (Artemisia vulgaris, A.
campestris, A. scoparia) - po 10 grama, lekoviti neven (nadzemni deo),
kora od hrasta, trava od barske suenice (Gnaphalium uliginosum), lie
bele breze, lekovita alfija (nadzemni deo) - po 20 grama, apotekarska
kamilica (vreica) - 30 grama.
Preliti sa 1 litrom kljuale vode 15 grama sitno naseckane smee
trava. Poklopiti posudu, uviti u ebe i ostaviti da odstoji 2 - 3 sata.
Procediti kroz gazu. Ispirati pricanjem vaginu 2 puta nedeljno toplim
rastvorom pre spavanja. Primenjivati kod trihomonasnog kolpitisa.

mukarce

Pri opasnosti od zaraze venerinim oboljenjima A. N. Riov savetuje da se uradi terapija ienja sa lapisom. Pripremiti 1,5 litar estoprocentnog-osmoprocentnog rastvora lapisa (nitrata srebra). Sipati ras
tvor u gumenu kruku, na otvor kruke staviti slamku za koktel, iji vrh
malo otopiti da ne bi ogrebala meko tkivo. Slino kateteru slamka se
stavlja u polni ud i kroz nju se naliva voda iz kruke. Kruku treba puniti
nekoliko puta dok se ne upotrebi sav pripremljeni rastvor (slamka,
naravno, ostaje na svom mestu).
Takvu terapiju treba primenjivati nekoliko puta. Pri tome, kao to
tvrdi A. N. Rikov, mukarac se oprata ne samo od muka, koje su ga
uznemiravale u vezi sa opasnou od zaraze, ve i sa kamenjem u
mokranom mehuru, ako ga je tamo bilo. Moe se izbacivati ak i
kamenje iz bubrega, zbog ega ispiranje lapisom treba vriti obavezno
posle ienja bubrega.

ienje

krom pirom

Kod prostatitisa i fibromioma materice treba povremeno istiti

organizam primenjujui krompirske dane, to jest upotrebljavajui
prvenstveno sok od krompira u smei sa sokom od argarepe ili cvekle,
vodu od krompira, crni pire", peeni krompir ili buljon Aljmi Nessen
(vidi ienje sranog miia).

N a r o d n i m e t o d i ienja
ajnu kaiku dvoprocentnog ekstrakta (nastoja) nevena rastvoriti
u ai vode. Ispirati se irigatorom radi leenja erozije grlia materice i
trihomonasnih kolpitisa.
Tri supene kaike isitnjenog korenja kamenike (Saxifraga
crassifolia, Dictamnus Fraxinella) preliti sa 1 aom kljuale vode i
166

167

IENJE KRVI

Krv - teno tkivo - zajedno sa limfom ini unutranju sredinu

organizma. Zahvaljujui iroko razgranatoj mrei krvnih kapilara (vrlo
sitnih sudova) krv dolazi u dodir sa svim tkivima u organizmu oveka,
obezbeujui na taj nain razmenu materija. Krv ini 1/14 - 1/13 teine
oveka (oko 5 litara kod odraslog oveka) i sastoji se iz tenog dela plazme ( 5 5 % itave mase krvi) i u njoj pomeanih elijskih, takozvanih
fermentnih elemenata (45%) - crvenih krvnih zrnaca (eritrociti), belih
kivnih zrnaca (leukociti) i trombocita. Osim toga, u krvi se sadre
gasovi - azot, kiseonik, ugljen-dioksid. Organske materije krvi
predstavljene su uglavnom belanevinama, medu kojima najvei znaaj
ima disajni pigment hemoglobin, koji se sadri u eritrocitima i
obezbeuje prenoenje kiseonika iz plua u tkiva organizma.
Mnogobrojna oboljenja kod oveka propraena su promenama u
krvi - leukocitoza, anemija. Poznate su i takozvane interne bolesti krvi bela krv (leukoza), hemoraginc dijateze i druge.
Kruno kretanje krvi po sistemu krvnih sudova moe biti narueno
usled razliitih oteenja srano-vaskularnog sistema i njegove nervne
regulacije, to dovodi do nedovoljnog snabdevanja krvlju tkiva i organa
u organizmu. Kod lokalnog poremeaja krvotoka naruava se
snabdevanje krvlju samo pojedinanog dela organizma (na primer, ruke,
noge, srani mii, deo mozga itd.), to se najee deava usled
patoloke promene u zidovima krvnih sudova (vidi Aterosklemza).
Opti poremeaj krvotoka moe biti prouzrokovan poremeajem
funkcija srca (srana mana) ili sudova - vaskula (vaskularna mana).

Kao efikasno sredstvo za ienje krvi V.F. Vostokov navodi sok od

koprive, zahvaljujui kome se uspeno lece ak i leukoze. Na 100
mililitara soka od koprive dodati 100 mililitara jabukovog soka (od sorti
A n t o n o v k a ili Reneta) i svu dozu popiti odjednom na 30 minuta pre
doruka. Kura leenja - 20 dana, posle 10 dana pauze moe se ponoviti.
Tibetska medicina za ienje krvi i leenje oboljenja krvi predlae
da se mesec dana j e d e dnevno po 100 grama neprene telee jetre.

ienje s m e o m od m l e k a i aja
Sipati petinu ae mleka i do vrha doliti gusto ukuvan aj. Moe se
dodati i osuen i isitnjen koren maslaka. Takvu smeu treba piti
nekoliko dana (najvie 6 dana). Pri tome se druga ishrana moe
iskljuiti, poto mleko sa ajem ima dovoljno kalorija. Od jutra do 15
asova u tenost ne dodavati nita, osim prstohvat soli, ali se posle 15
asova moe staviti eer ili med prema ukusu. Posle j e d n o g dana
uraditi klistir kako bi se ubrzalo ispiranje ljake koja izlazi.

ienje p o m o u igloiplikatora 1. K u z n j e c o v a
Prema miljenju nekih specijalista, najbolji preista krvi je
igloiplikator I. I. K u z n j e c o v a . Pri dugotrajnom noenju i dobroj
priljubijenosti uz kou on obnavlja do normalnog stanja ne samo krv,
ve i miini, vaskularni sistem, aktivira limfotok i krvotok, podmlauje
kou.
I. I. K u z n j e c o v , pronalaza iplikatora navodi, da su se uz njegovu
p o m o ljudi leili od tekih oboljenja - dijabetesa, paralize, difuzne
skleroze i raka. Usled nadraaja iglama iplikatora bolesne i maligne
elije uginu, a na njihovom mestu organizam stvara nove, zdrave elije.
Ali efikasno nadraivanje, do oseaja jakog bola, mogue je samo ako
se nalazimo 24 sata u vrstom iplikatorskom kostimu. Da bi se on saio
potrebno je nabaviti oko 20 iplikatora. U tom poduhvatu najvanije je
biti strpljiv i verovati u uspeh.

ienje p r e m a m e t o d u V. Vostokova
V. F. Vostokov predlae nain, slian tibetskom nainu ienja
krvnih sudova.
Pomeati po 100 grama cvetova kamilice, kantariona, smilja i
brezovih pupoljaka. T o m e dodati 100 grama lista umske jagode. Dve
supene kaike smee preliti sa 400 mililitara kljuale vode i ostaviti da
odstoji preko noi u termosu. Upotrebljavati 2 puta dnevno po 200
mililitara pre jela.

168

ienje k o r e n o m m a s l a k a
U rano prolee ili kasnu jesen sakupiti korenje maslaka i dobro ga
osuiti. Uzeti porcelansku ili staklenu posudu i u njoj istupati koren
maslaka u prah. Supenu kaiku praha preliti sa 1 aom kljuale vode,
poklopiti posudu i ostaviti da odstoji due. Ekstrakt pripremati
neposredno pre upotrebe i piti ga ujutro tokom sedam dana.
169

IENJE LIMFE

Limfa - prozrana, blago fluorescentna tenost - nalazi se u

limfnom sistemu oveka. Limfom takode nazivaju tkivnu tenost, koja
popunjava tkivne pukotine i meduelijski prostor.
Limfni sistem je veoma vaan za funkcionisanje organizma, j e r je
neprekidno (24 sata) odgovoran za imunitet organizma. Mali limfni
sudovi, koji se proteu uporedo sa arterijama i venama, skupljaju
suvinu tenost (limfu) iz tkiva. Zidovi limfnih kapilara su veoma tanki i
j a k o propustljivi, tako da limfa iznosi velike molekule i estice, medu
kojima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne kapilare.
Na mestima spajanja limfnih sudova stvaraju se limfni vorovi. U
limfnim vorovima sve bakterije i toksini produkti neutraliu se pre
nego to dospeju u krv. Limfni sistem ima i svoje ventile koji
obezbeuju limfotok s a m o u jednom smeru.
Limfni sistem ulazi u sastav imunog sistema za zatitu organizma
od mikroba, bakterija i virusa.
Neistoa u limfnom sistemu moe izazvati ozbiljne probleme.
Jasno je da se velika zaprljanost organa i krvi odraava na limfu. Zato,
pre poetka ienja limfe, treba, bar donekle, oistiti debelo crevo i
jetru.

ienje prema metodu N. Yokera

Indikacije primene: oboljenja limfnih lezda; akutna
oboljenja disajnih puteva i maksilarnih sinusa; oboljenja uiju
oiju; ishemijska bolest srca; hronini tromboflebitis;
oboljenja mokrano-polnog trakta; artroza, artritis sa otocima
i osteohondroza kime.

hronina
(otitisi) i
hronina
zglobova

Kon traindika ci je: alergija na argume i dijabetes.

P r v i nain
Na 1-2 dana pre poetka ienja limfe sipati u plastinu posudu
svezu vodu (poeljno izvorsku ili preienu). Posudu dobro zatvoriti i
ostaviti u zamrziva ili na mraz (pored vode ne srne da se nalazi meso).
Kada se voda zamrzne, izneti je na toplo i otopljenu vodu paljivo izliti
170

kako se ne bi izlio i talog. Potrebno je 2 litra otopljene vode (moe se

pripremiti i u nekoliko puta).
Prvi dan. Pripremiti 900 mililitara soka od sveeg grejpfruta, 900
mililitara soka od sveih pomorandi i 200 mililitara soka limuna. Sve
pomeati i razblaiti sa 2 litra otopljene vode.
Ujutro na gladan stomak uraditi klistir sa 2 litra vode u koju staviti 2
supene kaike jabukovog sireta. Zatim popiti 100 mililitara vode sa
rastvorom Glauberove soli. Odmah stati ispod vrueg tua i dobro se
zagrejati. Popiti 200 mililitara pripremljene smee. Odmah emo se
oznojiti, a javie se i potreba za pranjenjem creva. Stolica moe da
bude itka (tena). Dalje uzimati po 100 mililitara smee na svakih 30
minuta, dok se ne ispiju sva 4 litra smee.
Drugi dan. Ujutro - klistir. Dalji postupak kao prvog dana.
Trei dan. Klistir i sve kao prvog i drugog dana. Terapija se moe
raditi j e d n o m godinje.
Drugi nain
Prvi dan. Ujutro klistir. U toku dana pojesti izrendani limun sa
dobro rasparenom korom (sok ne zagrevati) u smei sa vonim eerom
ili m e d o m .
Drugi dan. Postupak isti, ali dodati 2 limuna.
Trei dan. Postpuak isti, ali dodati 3 limuna.
etvrti dan 4 limuna.
Peti dan od 5 do 15 limunova dnevno. Zatim obrnutim
redosledom, to jest svakoga dana smanjivati po 1 limun. Za mesec dana
rastvorie se svi taloi, izbacie se ljaka, proistiti limfa, a krv e se
zasititi vitaminima.
Trei nain
Potrebno je 2 kilograma limuna (sa korom, ali bez semenki); 2
kilograma tamnocrvene cvekle, koju prvo treba pripremiti i ostaviti u
dobro zatvorenoj posudi u friideru na 34 sata; 2 kilograma argarepe;
2 kilograma nara (pripremiti sok); med (ne zagrevati ga); 2 kilograma
mahovice (Oxycoccus palustris, O. microcorpus). Iscediti sokove (svaki
posebno) i sve pomeati. uvati u friideru ili u zamrzivau.
Smeu piti po 50 mililitara, razblaujui je sa 50 mililitara tople
vode. Piti natate 10 dana uzastopce, zatim 5 dana pauzirati, pa ponovo
piti 10 dana sa petodnevnom pauzom i tako dok se ne potroi sva
koliina soka. Ponavljati 2 puta godinje (ujesen i u prolee). uvati u
friideru u staklenoj tegli, koju treba dobro zatvoriti.
Tri dana posle te dijete sokovima ne srne se naglo prelaziti na
obinu hranu. Treba produiti sa ishranom sokovima, sveim voem i
povrem i postepeno uvoditi u dnevni obrok kuvano povre, kae i na
kraju uobiajena jela.
171

Potroena sredstva za primenu terapije agrarnima isplatie se sa

neuporedivim oseajem lakoe, sveine i mladosti naeg organizma.

I d e o m o t o m o ienje p r e m a m e t o d u B . A r a n o v i a
K a o pripremno i grubo ienje uraditi ienje limfe prema metodu
Yokera.
Imajui u vidu, da na putu kojim se limfa kree moe doi do
zastoja, pre svega zbog njenog preoptereenja ljakom, ideomotorno
ienje limfe vri se na sledei nain. U mislima delimo ruke i noge na
nekoliko delova (si. 29). Ruke od prstiju do sredine rastojanja izmeu
glenja (zapea) ruku i lakta -prvi deo, od te sredine do lakta - drugi
deo, od lakta do ramena - trei deo. Zatim noge od stopala do sredine
rastojanja izmeu kolena i stopala prvi deo, od te sredine do kolena
drugi deo, od kolena do sredine rastojanja izmeu kolena i
karlino-bedrenog zgloba - trei deo i ostalo - etvrti deo. Sve to
radimo sedei, bez obzira na to Stoje na crteu prikazan ovek koji stoji.
Treba se koncentrisati na prvi deo ruku i tu poeti da stvaramo
pulsacije (vidi ienje creva. Ideomotorno ienje prema metodu B.
Aranovia) u trajanju od priblino 2 minuta. Zatim emo se misaono
prebaciti na drugi deo i izazvati pulsacije takoe u trajanju od 2 minuta i
na kraju isto to u 3 delu ruku 2 minuta. Posle toga ponovo prei na prvi
deo i ponoviti terapiju. Veba traje 12 minuta.

Posle krae pauze ( 1 - 2 minuta) prei na noge. Poeti od prvog dela,

stvarati pulsacije tokom 2 minuta, zatim po 2 minuta uzastopno 2, 3. i 4.
deo i ponoviti od prvog dela. Ukupno 16 minuta. Redosled je upravo
onakav, kao to je navedeno. Na taj nain poboljaemo cirkulaciju
limfe i smanjiti rizik od procesa zastoja. Vebe traju oko nedelju dana,
po 30 minuta dnevno. Ideomotorno ienje moe se kombinovati sa
pijenjem sokova. Ideomotorno ienje treba ponavljati jednom u 3
meseca.

ienje p r e m a m e t o d u O . Jelisejeve
Ako smo ranije istili organizam prema drugim metodama ienje
limfe m o e m o obaviti ne za 2 - 3 dana, nego za jedan dan. Tanije, mi
s m o ve aktivirati mehanizam ienja limfe i slezine, i ako drugi dan
provedemo pijui 2 litra soka u kombinaciji argarepa, cvekla, krastavci
(u odnosu 6 : 1 : 3) to je odlina profilaksa za zapuenje vena, pobolj
anje kvaliteta krvi i ishranu svih elija. Izlazak iz ienja vidi u
odeljku ienje prema metodu N. Yokera.
A k o n e m a m o vremena za pripremanje sokova od agruma ili ne
m a m o nikog da nam ga pripremi, poeljno je piti gotove sokove, ali pri
tome ne treba zaboraviti da rezultat nee biti 100%, ve samo 7 0 % .
Odnos: 200 mililitara soka limuna, 400 mililitara soka grejpfruta i 400
mililitara soka od pomorande uz dodatak 1 litra destilovane, preiene
ili izvorske vode (ne upotrebljavati mineralnu vodu). Dalji postupak kao
kod Yokera. A k o se krajem 1. ili 2. dana oseti glavobolja ili teina u
glavi i telu, uvee treba uraditi dva proiavajua klistira sa po 2 litra
vode i sokom od limuna (supena kaika soka na 2 litra vode).

Tibetski metodi ienja

Slika 29 - Misaona podala ruku i nogu na etiri dela radi ienju limfe

172

Oni takoe ukljuuju svee pripremljene sokove - od argarepe ili

j a b u k e u smei sa sokom od cvekle (4 : 1) po 150-200 mililitara pre jela.
Osim toga, predviena je istovremena upotreba alkoholnog ekstrakta
trave ruse (Chelidonium majus) prema sledeoj emi: pre doruka - 1
k a p , pred ruak - 2 kapi i pred veeru - 3 kapi. Dozu dovesti do 15 kapi
u j e d n o m uzimanju, a zatim postepeno smanjivati do 1 kapi.
Radi pripremanja ekstrakta rusu isitniti i iscediti sok, procediti ga
kroz 2 - 3 sloja gaze i na 450 mililitara soka dodati 70 mililitara medi
cinskog alkohola. uvati na hladnom mestu.
Pored ienja limfe, ta terapija ispoljava povoljno dejstvo kod
hipertonije, oboljenja eludano-crevnog trakta, psorijaze, hemoroida i
osteohondroze.
173

IENJE SRANOG MIIA

Srce svojim ritminim kontrakcijama obezbeuje neprekidno

kretanje (cirkulaciju) krvi u organizmu.
Srani mii ima svojstvo automatizma, to jest njegove kontrakcije
su spontane i ne prekidaju se tokom ivota ni za minut. Stroga naizmeninost kontrakcija uslovljenja je posebnim prenosnim sistemom.
Naruavanje tog sistema prouzrokuje poremeaj ritma - aritmiju srca.
Srce se snabdeva krvlju preko sistema venoznih (koronarnih)
arterija. Poto zavrne grane tih sudova nisu meusobno povezane,
suavanje ili ak zapuenje grana zavrnih sudova prouzrokuje teak
poremeaj ishrane sranog miia, ak do njegovog lokalnog odu
miranja (vidi Infarkt miokarda). Kroz srani mii prolazi veliki broj
osetljivih uerava, koji pri bilo kakvom naruavanju snabdevanja srca
krvlju izazivaju jake bolne oseaje (vidi Stenokardija).
ienje sranog miia moe pomoi kod takvih oboljenja.
Pri poremeaju funkcije srca dolazi do sranih mana (nedostataka).
Uzroci mogu biti oboljenja srca (mane sranih zalizaka, oteenje
sranog miia i druga), povean otpor cirkulaciji krvi kroz krvne
sudove, to se javlja kod hipertonine bolesti, oboljenja bubrega i plua.
Energetski kanal srca spada u jin-sistem. Najaktivniji je od 11 do 13
asova a pasivan od 23 do 1 sat posle ponoi.

ienje krompirom
Povremeno istiti organizam samo sokom od krompira u smei sa
s o k o m od argarepe ili cvekle, vodom od krompira, crnim pireom" ili
buljonom A l m e Nessen.
Srani" odvar od krompira. Lj usku sa 4 - 5 krompira dobro oprati,
preliti sa pola litra kljuale vode, kuvati 15 minuta, ohladiti i procediti.
Piti po pola ae na 30 minuta pre jela.
Sok od krompira. Gomolj dobro oprati etkom i narendati ga
zajedno sa ljuskom. Narendanu masu (mezgu) staviti u istu platnenu
kipu ili u dva sloja gaze i iscediti sok. Iz 100 grama gomolja moe se
dobiti 50 mililitara soka.
Krompir se m o e koristiti kao sok od juna do februara, j e r posle toga
sadri otrovni solanin.
Sok od krompira ne smeju da piju ljudi sa smanjenom kiselinom
eludanog soka, koji boluju od dijabetesa i koji su skloni gojaznosti.
,, Crni pire ". Neoteene krompire dobro oprati etkom. Oistiti
debeo sloj ljuske, Samleti krompire u maini za meso, preliti kljualom
vodom tako, da se samo masa krompira prekrije. Kuvati 1-2 minuta i
ostaviti da odstoji u toplom 7 - 1 0 minuta.
Buljon Alme Nessen (vedski" metod).
Krompir dobro oprati
etkom. Narezati na tanke krikice zajedno sa ljuskom. Povre sa
krompirom preliti sa 3 litre vode i kuvati 1 sat. Buljon procediti i piti po
2 - 3 litra dnevno. Dopunski jesti po 8-10 manjih renjeva enjaka
(belog luka) sa kriki ama jabuke (radi ublaavanja Ijutine) 2 - 3 puta
dnevno.
Za buljon je potrebno: 1 kilogram neoienog krompira, 1 glavica
crnog luka, 1 glavica mladog luka ili 5 - 6 zeleni od argarepe, pola
svenja peruna ili njegovog korena, pola svenja celera ili njegovog
korena.

ienje prema metodu G. Sitina

ienje prema metodu A. Risova
Jednom ili dva puta godinje nae srce treba osloboditi od svega
suvinog - oslabljenih elija, sluzi, vika soli i drugog. ienje se vri
p o m o u limuna i mleka.
Uzeti 3 limuna i litar toplog mleka. Popiti ujutro natate treinu litra
mleka, a zatim ispiti isceden sok od j e d n o g limuna. U 12 asova
postupak ponoviti. Isto uiniti poslednji put tog dana pred spavanje. Za
vreme ienja poeljna je vegetarijanska ishrana. Ovaj postupak
(proceduru) ponavljati svakodnevno tokom dve nedelje.
174

Tekstove motivisanosti moemo itati u sebi, izgovarati ih naglas ili

ih sluati sa kaseta u bilo koje doba dana.
Motivisanost broj 1
Svi krvni sudovi u srcu potpuno su otvoreni elom duinom. U
mladom - mladalakom srcu krvotok je potpuno slobodan, i moja veito
mladalaka - mlada - zdrava krv kao slobodna, apsolutno slobodna
bujica tee krvnim sudovima u samom srcu i neprekidno - veno sasvim
ispira mlado srce i sve bolje i bolje hrani srce i smiruje srce. Odmara se
mlado srce u istoi i zadovoljstvu. A krv sve bolje i bolje hrani i smiruje
srce, i ono radi sve bolje i stabilnije, spokojnije, odmara se mladalako 175

mlado srce. Razneuje se mlado srce u istoi i zadovoljstvu. Svi nervi

oko srca su veoma spokojni, svi nervi oko srca veoma su spokojni.
M o z a k i kimena modina stabilno i pravilno upravljaju srcem. Srce se
razneuje u istoi i zadovoljstvu. Krv u potpunosti ispira srce. Moje
srce je preporoeno isto, moja mlada - energina krv naisto ispira
srce. Razneuje se mlado srce u istoi i zadovoljstvu. Razneuje se
mladalako - mlado srce u istoi i zadovoljstvu, razneuje se mladalako - mlado srce u istoi i zadovoljstvu. Sazrevaju u mladalakom
- mladom srcu mone sile. Sve bolje i bolje mlada - energina krv hrani
moje srce, krv potpuno ispira srce. Svi nervi oko srca su zdravi spokojni. Mladalaki - mladi nervi su stabilni i zdravi. Oko srca mladi
nervi su stabilni i zdravi. Die se lako, slobodno. Grudi diu lako,
slobodno i sazrevaju u mladom srcu mone sile. U srcu se rada mlad energian ivot. Sve bre i energinije nastaje u mom srcu mlad ivot.
Ozdravljuju i jaaju nervi oko srca. Sve stabilnije i stabilnije radi srce,
sve stabilnije i stabilnije radi srce. Razneuje se mlado srce u istoi i
zadovoljstvu, a krv sve bolje i bolje hrani i smiruje srce. O k o srca su
prijatna lakoa i spokojstvo. Die se lako, lako. Grudi diu lako, slo
bodno. Sve je jasniji prijatan oseaj mira i lakoe oko srca.
Motivisanost broj 2
Preporoeni novi - novi i zdravi, burni - burni preporoeni ivot
uliva se u moje srce. Burni - burni preporoeni ivot uliva se u moje
srce. Preporoeni ivot sada - sada se raa brzo - energino, burno burno se razvija srce. Preporoeni ivot sada - sada se raa brzo energino, burno - burno se razvija srce. Preporoeni ivot sada sada
se raa brzo - energino, burno - burno se razvija srce.
Svake sekunde u srcu se rada nova snaga. Nova i zdrava snaga raa
se u srcu. A mladalaka krv veselom - radosnom, veselom - radosnom
bujicom, veselom - radosnom bujicom ispira - ispira mlado srce.
Preporoeni ivot sada - sada raa preporoeni puni krvotok u srcu.
Sada - sada rada se preporoeni - puni, preporoeni - puni, preporoeni
slobodni krvotok u srcu. Krv sve irom bujicom, kao reka za vreme
prolene poplave, krv sve irom - irom - slobodnom bujicom tee u
srcu. U srcu se rada preporoeni - puni, preporoeni - puni, puni slobodni - veseo krvotok. A krv veselom - radosnom ustremljenom slobodnom - radosnom bujicom tee u srcu, ispira - ispira mlado srce,
ispira - ispira iz srca sve soli, svu ljaku, sve produkte razmene.
Preporoeni ivot danju i nou stalno ispira - ispira - ispira moje srce
ispira - ispira iz srca sve soli, svu ljaku, sve produkte razmene.
Preporoeno - isto, preporoeno - isto raa se moje srce.
Preporoeno - isto, preporoeno - isto raa se moje srce. Krv donosi
srcu u izobilju odlinu i kvalitetnu hranu. Sve, s t o j e srcu potrebno za
ivot, rad, neprekidno podmladivanje, sve mu krv donosi u izobilju. U

176

potpunom zadovoljstvu oivljava - oivljava, ozdravlja - jaa mlado

srce.
Junaka snaga raa se u srcu.
Preporoeni burni ivot uliva se u srce. Preporoeni brzi razvitak,
preporoeni brzi razvitak uliva se u srce. Preporoeni brzi razvitak,
preporoeni brzi razvitak uliva se u srce.
Preporoeni ivot raa se sada - sada preporoen - mlad, raa se
preporoeno - mlado srce, koje se brzo razvija, brzo - burno razvija.
Svake sekunde u srcu se raa nova snaga. Zdrava snaga raa se u srcu.
Preporoeni ivot rada j u n a k o snano i mlado srce, nerazruivo
snano, nerazruivo j a k o mlado srce. Preporoeni ivot rada p u n o
k r v n o - p u n o k r v n o i zdravo srce. Punokrvnim - punokrvnim, veselim
- r a d o s n i m i zdravim ivotom ivi mlado srce. Preporoeni ivot raa
preporoeno - m l a d o , preporoeno - mlado, zdravo - zdravo i nedi
rnuto srce, koje se brzo razvija. Moje preporoeno - mlado, p r e p o
r o e n o - m l a d o , zdravo i nedirnuto srce. Preporoeni ivot obezbeuje
idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Preporoeni ivot obez
beuje idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Preporoeni ivot
obezbeuje idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Raa se zdrav
pravilan i ritmian puis, sedamdeset dva, sedamdeset dva otkucaja
pulsa u minutu. Svi otkucaji pulsa su ujednaeni normalnom snagom
m l a d o g srca. Sve pauze izmeu otkucaja pulsa su ravnomerne. Idealno
pravilno, idealno pravilno, ritmino radi srce. Sa o g r o m n o m , sa kolo
salnom stabilnou idealno pravilno, idealno pravilno radi srce. Zdrav,
pravilan i ritmian puis: sedamdeset dva, sedamdeset dva otkucaja u
minutu.
Preporoeni ivot raa preporoeno - mlado veoma snano i veselo
srce. Mlado - mladalako - mlado, preporoeno - isto snano srce je
zvuno - zvuno. Preporoeni ivot raa gromko - zvuno, gromko zvuno mlado srce. Tonovi srca su visoki, gromki - z v o n k i . Tonovi srca
su visoki visoki, zvonki gromki.
Sa kolosalnom stabilnou odrava srce idealno pravilan rad. Pre
poroeni ivot raa puis, pun, snaan, puni puis, snaan. U itavom
srano - vaskularnom sistemu ozdravljuju - jaaju, ozdravljuju - j a a j u
mladi n e w i.
Preporoeni ivot popunjava itav moj srano - vaskularni sistem.
itav srano - vaskularni sistem se sada - sada raa kao preporoeno
sve, preporoeno sve. Svi krvnisudovi raaju se preporoeno svezi,
elastini - vitki, elastini - vitki. itav srano - vaskularni sistem raa
se preporoeno sve, preporoeno sve, energian - snaan. itav
srano - vaskularni sistem raa se preporoeno ispravan, idealno ispra
van. Idealno ispravan je itav srano - vaskularni sistem. U itavom telu
brzo - veselo, potpuno - veselo funkcionie krvotok. U itavom telu
krvotok je potpun - veseo, preporoen i potpun, potpun - veseo. itavo
177

telo ivi veselim - radosnim i srenim ivotom, veselim - radosnim i

zdravim ivotom, punokrvnim zdravim ivotom ivi mlado srce.
H o d a m - letim kao ptica na krilima, srce jarko osea svoju mlada
laku snagu, srce jarko osea svoju junaku snagu.
1 kroz deset godina, i kad napunim sto godina imau nerazruivo
zdravo, nerazruivo snano, junaki snano mlado srce.
Svake sekunde o z d r a v l j a - j a a mlado srce. Svake sekunde u srcu se
raaju nove - nove zdrave sile. Junaka snaga raa se U srcu. Prepo
roeni ivot raa srce ogromnom - kolosalnom snagom. Trim - letim
kao ptica na krilima, srce jarko osea svoju mladalaku snagu, srce jarko
osea svoju junaku snagu.
I kroz deset godina, i kad napunim sto godina imau mlado, zdravo i
j a k o srce.
Veselo - radosno o i v l j a v a - oivljava, ozdravlja - j a a mlado srce.
Veselo veselo zdravo srce, veselo veselo sreno srce, veselo veselo
srce koje se glasno smeje, veselo - veselo srce koje se glasno smeje
(kikoe).
Oko srca je lako - spokojno, lako - spokojno je oko srca. Oko srca
svi nervi ozdravljuju - jaaju, ozdravljaju - jaaju. Sve oko srca se raa
lakim - lakim, lakim - besteinskim, kao d a j e sve oko srca iezlo u
prostoru. Na srcu je tako lako-dobro, kao to nikada ranije nije bilo. Sve
oko srca je lako - lako, lako - besteinsko.
itavo telo je mlado - jako, junaki snano, mlado telo je lako, kao
pahuljica. Hodam - letim kao ptica na krilima, poletno oseam svoju
mladalaku snagu, j a k o oseam svoju junaku snagu.

IENJE KRVNIH SUDOVA

Opti poremeaj krvotoka moe biti prouzrokovan poremeajem

funkcija krvnih sudova - manama kivnih sudova. Mane krvnih sudova
nastaju usled infektivnih oboljenja, znatnih gubitaka krvi, trauma itd.
Pri tome dolazi do proirenja krvnih sudova, opada krvni pritisak i naglo
se usporava protok krvi kroz krvne sudove. Osim toga, taloi se holesterol i druge neiste materije na zidovima krvnih sudova.
ienje sudova pozitivno deluje na organizam, ispira iz sudova
depoe", inei krvne sudove elastinim i gipkim. Rezultat toga je
izleenje od oboljenja krvnih sudova. Nestaje ateroskleroza, smanjuje
se rizik od infarkta, paralize, glavobolje, poboljavaju se vid i sluh,
smanjuje se i nestaje varikozno proirenje vena na nogama.
Energetski kanal sistema krvnih sudova radi u jedinstvenom reimu
sa kanalom perikarda. On je najaktivniji od 19 do 21 sat, a pasivan od 7
do 9 asova.

ienje prema metodu K. Niija

To ienje zasniva se na dejstvu soka od enjaka (belog luka) u
k o m e se nalaze takvi mikroelementi, kao to su aluminijum, selen i
germanijum. Od tih mikroelemenata zavisi celovitost sluzokoe eludano-crevnog trakta, plua, nosnog drela i uopte svih sistema gde
postoji sluzokoa, meu kojima i intime (unutranja sluzokoa krvnih
sudova i sluzokoa, koja oblae upljinu srca).
Pripremanje ekstrakta od enjaka (belog luka)
U staklenoj tegli izgnjeiti 350 grama probranog i oienog enja
ka kao za kau. Teglu zatvoriti i pokriti (umotati) tamnom tkaninom da
odlei. Iz te mase izdvojiti 200 grama najtenijeg i najsonijeg dela
mase, sipati u teglu od pola litra i preliti sa 200 mililitara istog
medicinskog alkohola. Zamene (za medicinski alkohol) nisu dozvo
ljene. Teglu dobro zatvoriti, ostaviti na prohladno mesto, ali ne u
friider, prekriti drugim sudom, kao poklopcem i ostaviti da odstoji 10
dana. Posle tog roka masu procediti kroz gustu lanenu tkaninu, oceenu
58

58

178

Primedba prevodioca.

179

tenost poklopiti i ostaviti da odstoji jo 2 - 3 dana. Tek posle tog

postupka sredstvo je spremno za upotrebu. Leenje se vri prema sledeoj emi:
Doruak
Ruak
Veera
Pr\d dan
1 kap
2 kapi
3 kapi
Drugi dan
4 kapi
5 kapi
6 kapi
Trei dan
l kapi
8 kapi
9 kapi
etvrti dan
10 kapi
11 kapi
12 kapi
Peti dan
13 kapi
14 kapi
15 kapi
esti dan
15 kapi
16 kapi
17 kapi
Sedmi dan
18 kapi
19 kapi
20 kapi
Osmi dan
21 kap
22 kapi
23 kapi
Deveti dan
24 kapi
25 kapi
25 kapi
Deseti dan
25 kapi
25 kapi
25 kapi
v

Napomena. Pojedini autori predlau da se od estog do desetog

dana koliina kapi smanjuje sa 15 kapi na 1 kap, a da se jedanaestog
dana popije za doruak, ruak i veeru po 25 kapi. Takve eme treba se
pridravati oko tri meseca.
Dalje uzimati po 25 kapi 3 puta dnevno dok se ne potroi sav
ekstrakt. Ne treba zavravati naglo, bolje je postepeno smanjivati dozu
po 1 kap za svaki obrok ili uzimati ekstrakt ciklino - dovesti broj kapi
do 15, potom se vratiti, pa tek onda ciklus ponoviti.
Bilo koju koliinu kapi (prema emi) sipati u 50 mililitara hladnog
prokuvanog mleka ili kiselo-mlenog produkta (kefir, kiselo mleko,
jogurt itd.) ili vode.
Ekstrakt enjaka piti na 15-30 minuta (najbolje na 30 minuta) pre
jela.
Ako ste zaposleni, dozu za ruak poneti sa sobom. Ujutro u malu
boicu koja se dobro zatvara naliti dozu za ruak - 50 grama mleka ili
vode i odgovarajuu koliinu kapi enjaka.
Ekstrakt se priprema ujesen, kada je enjak dobro sazreo, i
primenjuje se do februara, dok je enjak j o u punoj snazi.
180

Organizam se obnavlja i podmladuje. Terapija se ponavlja najranije

kroz 3 - 6 godina. Takvo ienje je efikasno pri leenju skleroze krvnih
sudova mozga.

ienje prema metodu G. Sitina

Za ienje krvnih sudova prema metodu G. Sitina treba upotrebiti
sledeu lekovitu motivisanost.
. U meni se rascvetava mladalaki i energian ivot. Pun sam mlada
lakog ivota i mladalake energije. U meni se rascvetava ivot pun
energije. U meni e se i dalje rascvetavati mladalaki ivot pun energije
desetinama godina do sto godina i vie. Mene stalno - neprekidno
podmladuju j a k e sile: svi nasledni mehanizmi, veito mlada krv, veito
mlad mozak i kimena modina, i zahvaljujui tome ja se stalno neprekidno - veito oseam kao mladi od 20 godina. I zato u i kroz
trideset, i kroz pedeset, i kroz sto godina izgledati tako, kao to izgledaju
mladii sa 1720 godina. Ja sam sve zdraviji, u meni produava da buja
mlad i energian ivot, u meni produava da buja mlad i energian ivot.
Kotana sr mi u svim kostima. Trudim se da sada sebi predstavim s t o j e
m o g u e jasnije o emu se govori. Kotana si u svim kostima tela se
podmladuje, funkcionie sve bolje i bolje, stvara sve bolju i mladu, sve
bolju topliju i zdraviju krv kostima tela veno se podmauje, obnavlja
prvobitnu mladalaku sveinu, funkcionie sve bolje i energinije, stva
ra sve veu koliinu eritrocita, stvara sve bolju i noviju, sve energiniju i
zdraviju krv. Podmladuje se kotana sr, podmladuje se krv. Svi moji
nasledni mehanizmi pretvorili su se potpuno u nasledne mehanizme
mladog 18-godinjeg oveka, koji je nasledio stalno - veito - nepre
kidno podmladivanje, stalno - veito usavravanje koje odgovara mla
dom 18-godinjem oveku. Ja se stalno i veito podmladujem, ozdravljujem i j a a m . Ja se stalno i veito podmladujem, ozdravljujem i j a a m .
Usavravam sve sisteme organizma i istovremeno se stalno i potpuno
oseam kao mladi od 18 godina.
Moj krvotok odgovara mladiu od 18 godina. Veno mladalaka mlada zdrava krv slobodno tee svim mojim krvnim sudovima i stalno
i veito podmladuje sve krvne sudove i srce. Veito mladalaka krv
stalnom - veitom - brzom bujicom tee svim mojim krvnim sudovima
i neprekidno podmladuje sve moje krvne sudove i srce. Svi krvni sudovi
od srca do vrhova prstiju na rukama i nogama veito i stalno su otvoreni,
itavom duinom potpuno otvoreni. U kotanoj sri, u svim kostima tela
svi krvni sudovi su potpuno otvoreni. 1 u svim delovima tela od temena
do vrhova prstiju na rukama i nogama veito i stalno su potpuno
otvoreni, itavom duinom potpuno otvoreni. I unutar svih zglobova svi
krvni sudovi su veito - stalno potpuno otvoreni itavom duinom.
181

Trudim se da sebi predstavim s t o j e mogue jasnije o emu je re. Svi

krvni sudovi u svim zglobovima i u svim kostima tela od srca do vrhova
prstiju ruku i nogu potpuno su otvoreni itavom duinom. U zglobovima
i unutar svih kostiju tela stalno veito odrava se slobodan, potpuno
slobodan - pun krvotok, kao u periodu rasta kostiju, kao u 14-godiujem
16-godinjem deaku. Trudim se da sada sebi predstavim to je
m o g u e jasnije o emu je re i da to dublje osmislim. Svi krvni sudovi u
svim zglobovima i u svim kostima tela od srca do vrhova prstiju ruku i
nogu potpuno su otvoreni itavom duinom. U zglobovima i unutar svih
kostiju tela stalno - veito odrava se slobodan, potpuno slobodan - pun
krvotok, kao u periodu rasta kostiju, kao u 14-godinjem - 16-go
dinjem deaku.
Ja to ponavljam i trudim se da to to je mogue dublje osmislim,
jasnije zapamtim i tanije predstavim. Krvotok u zglobovima i u svim
kostima tela je slobodan potpun, potpun, potpun je krvotok, kao u
periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u periodu najenerginijeg
rasta kostiju, kao u 14 - 16. godini ivota. 1 stalno - veito odrava se
unutar kostiju i zglobova potpun, slobodan krvotok, kao u periodu
najenerginijeg rasta kostiju, kao u 14 - 16. godini ivota. Slobodan potpun krvotok odravae se stalno - veito, kao u periodu najener
ginijeg rasta kostiju. U meni e produiti da buja mlad ivot. U meni e
produiti da buja mlad i energian ivot, i u svim kostima, u svim
zglobovima produie da buja mlad ivot. I krvotok u svim kostima i
zglobovima bie veito slobodan, potpun, potpun krvotok, kao u perio
du najenerginijeg rasta kostiju. I moja veito mladalaka, mlada
zdrava krv veito brzom, brzom bujicom slobodno e tei svim krvnim
sudovima u svim kostima i zglobovima i stalno - veito nosie u izobilju
ishranu dobrog kvaliteta svim elijama kostiju, svim tkivima zglobova i
stalno - veito podmladivae sve zglobove, podmladivae sve kosti i
stalno veito ispirae iz zglobova sve produkte razmene i sve suvine
taloge soli. Stalno veito odrava se potpuna pokretljivost svih zglo
bova. Stalno - veito odrava se prvobitna - mladalaka sveina svih
kostiju tela. Trudim se da sebi predstavim s t o j e mogue jasnije o emu
je re i da to dublje osmislim. Svi kivni sudovi u kotanoj sri, u svim
kostima tela, u svim zglobovima i unutar svih kostiju tela potpuno su
otvoreni elom duinom.
Osim toga, mrea kivnih sudova svih kostiju tela stalno - veito se
obnavlja i odrava, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u 14
16. godini ivota.
Sada se u svim mojim kostima tela, u svim kostima tela, obnavlja
krvotok, obnavlja se mrea krvnih sudova. Obnavlja se mrea kivnih
sudova, pojavljuju se sve noviji i noviji krvni sudovi unutar kostiju i krv
nosi hranu svim kotanim elijama, svim kotanim elijama, svakoj
kotanoj eliji. Svim kotanim elijama krv nosi u izobilju hranu dobrog
kvaliteta. Na taj nain, sve kosti tela stalno - veito ive zdravim 182

mladalakim - punokrvnim ivotom. U svim kostima tela produava da

buja obnovljeni ivot pun energije. U svim kostima tela produava da
buja mladalaki - energian - obnovljen ivot.
Unutar svih kostiju stalno se pojavljuju sve noviji i noviji krvni
sudovi. Zahvaljujui tome svaki otkucaj srca nosi'krv do svih elija u
svim kostima tela, svim kotanim elijama u svim kostima tela krv nosi
pri svakoj kontrakciji srca sve bolju i bolju ishranu i potpuno ispira sve
kotane elije. Moja veito mladalaka - mlada - zdrava krv stalno veito ispira iz svih kostiju tela, iz svih zglobova sve suvine taloge soli i
stalno obnavlja prvobitnu - mladalaku svezinu svih kostiju. Prvobitnu
mladalaku elastinost svih kostiju tela krv stalno - veito obnavlja. 1
zato i kroz sto, i kroz trista godina kosti e biti prvobitno - mladalaki
svee i sauvae sposobnost i u starakom dobu. Veito mladalaka krv
potpuno ispira kotane elije, potpuno ispira kotane elije u svim
kostima tela. Ispira iz svih kostiju tela sve suvine taloge soli i stalno
obnavlja prvobitnu - mladalaku elastinost svih kostiju tela. Zato i
kroz trideset, i kroz pedeset, i kroz sto godina sve e kosti zadrati
prvobitnu - mladalaku elastinost, moi e da se savijaju, moi e da se
savijaju, zadrae elastinost.
Trudim se sada da to jasnije predstavim tu neobino vanu osobinu
razvoja svih kostiju tela. I kroz trideset, i kroz pedeset, i kroz sto godina
kosti e zadrati prvobitnu mladalaku elastinost i, makar i u manjem
stepenu, ali bie sposobne za savijanje (pregibanje) uz odranje svoje
celovitosti, kao u mladim esnaestim godinama. Trudim se da to jasnije
predstavim tu sliku. I kroz trideset godina, i kroz sto godina kosti e
zadrati sposobnost rasta i sauvae mladalaku elastinost, kao u
esnaestim godinama. Veito mladalaka krv stalno - veito potpuno
ispira kosti i podmladuje ih, ispira sve kosti i podmladuje ih, obnavlja
prvobitnu - mladalaku sveinu svih kostiju tela, obnavlja sposobnost
kostiju da rastu. Krv sve bolje i bolje hrani sve kosti, sve bolje i bolje
potpuno ispira iz kostiju sve suvine taloge soli i stalno odrava spo
sobnost kostiju za rastom. Krv stalno odrava sposobnost kostiju da
rastu.
Mozak glave i kimena modina veoma energino, kao u periodu
najenerginijeg rasta kostiju, regulie ivot svih kostiju tela. Kotana sr
u svim kostima tela veoma energino upravlja ivotom svih kostiju tela i
stalno - veito podmladuje sve kosti. Kotana sr u svim kostima tela
stalno - veito podmladuje kosti, obnavlja prvobitnu - mladalaku
sveinu kostiju tela i stalno - veito obnavlja i odrava sposobnost
kostiju da rastu. Mozak glave i kimena modina veoma energino
reguliu rad svih lezdi za unutranju sekreciju. Sve lezde unutranje
sekrecije stalno - veito funkcioniu veoma energino i stvaraju hor
mone, koji stimuliu odravanje p r v o b i t n e - mladalake sveine kostiju,
koji stimuliu odravanje prvobitne - mladalake sveine kostiju, koji
183

stimuliu ispiranje kostiju. Sve lezde unutranje sekrecije stalno stva

raju hormone, koji pomau ispiranje svih suvinih taloga soli iz kostiju.
Trudim se da s t o j e m o g u e jasnije to predstavim i dublje osmislim. Sve
lezde unutranje sekrecije stalno veito stvaraju hormone, koji po
m a u ispiranje svih suvinih taloga soli iz kostiju, koji pomau ispiranje
svih suvinih taloga soli iz kostiju. Krv stalno - veito obnavlja prvo
bitnu mladalaku sveinu svih kostiju tela, i sve lezde unutranje
sekrecije sadejstvuju u tom procesu i stvaraju hormone, koji rastvaraju
sve taloge soli u zglobovima i u svim kostima tela. I krv veitom, brzom
bujicom ispira iz svih kostiju tela i iz svih zglobova sve taloge soli, a
bubrezi ih izbacuju iz organizma. Zahvaljujui tome kosti veito, stalno
obnavljaju prvobitnu sveinu, uvaju prvobitnu mladalaku sveinu,
uvaju prvobitnu mladalaku elastinost, uvaju prvobitnu mladalaku
sveinu.
Svi nasledni mehanizmi podmlauju kosti. Svi nasledni mehanizmi
stalno - veito podmlauju sve kosti, obnavljaju prvobitnu - mlada
laku sveinu svih kostiju tela. Svi nasledni mehanizmi stalno - veito
obnavljaju prvobitnu - mladalaku sveinu svih kostiju tela. Na taj
nain, kosti se neprekidno stalno podmlauju svim naslednim mehani
zmima. Veito mladalaki mozak i kimena modina, veito mlada
laka - mlada krv podmladuje kosti stalno - veito, a krv potpuno ispira
iz kostiju sve taloge soli. Zahvaljujui tome sve kosti stalno - veito
odravaju prvobitnu - mladalaku sveinu, prvobitnu - mladalaku
elastinost i zadravaju sposobnost za rast.
U kostima eljusti stalno - veito, kao u embrionalnom razvoju,
niu novi zubi. Taj proces se odvija stalno, neprekidno. Kao zamena za
izgubljene zube u kostima eljusti niu novi zubi. Trudim se da to
jasnije predstavim tu sliku, da osmislim neobino vanu osobinu raz
voja, koja mi je nasledno preneta. Kao kod obinih ljudi u embrio
nalnom periodu, kod mene u kostima eljusti niu novi zubi kao z a m e n a
za izgubljene. Umesto izgubljenih zuba ovog momenta niu novi, neuo
biajeno jaki zubi. I zato e uvek - i kroz sto godina kod mene biti
neobino jaki, lepi, belosneno - svetli zubi, neobino jaki, svetli, beli
zubi. Sada j o jednom ponavljam i trudim se da to dublje osmislim i
predstavim o emu je re. Nasledio sam stalne - veito obnovljene
zube. Kao kod obinih ljudi u embrionalnom periodu, kod mene u
kostima eljusti niu i rastu novi, neuobiajeno jaki, lepi zubi. Tu
osobinu sam nasledio preko vrste precizne naslednosti. I zato e kod
m e n e i kroz sto godina biti uvek lepi, neuobiajeno jaki zubi.
Na koi glave raste mi, kao u embrionalnom periodu, i izrasta sve
novija i novija kosa.
Na taj nain, itav organizam stalno - veito obnavlja zube i obnav
lja kosu, kolosalno obnavlja prvobitnu kosu na glavi.
184

Ti procesi kod obinih ljudi odvijaju se samo u embrionalnom

periodu razvoja, a kod mene u bilo kom dobu raste nova kosa na glavi, a
u kostima eljusti nou novi zubi. U meni buja mladalaki ivot pun
energije. Nasledio sam stalno - veito, stalno - veito obnavljanje
prvobitne mladalake celokupnosti itavog organizma, itavog tela.
Nasledio sam stalno - veito obnavljanje kolosalnog prvobitnog broja
dlaka na glavi i stalno obnavljanje jakih - zdravih zubi. I zato na glavi
stalno - veito nie i izrasta sve novija i novija kosa, a u kostima eljusti
niu i izrastaju novi, neuobiajeno jaki, zdravi zubi. U meni se odvijaju
procesi, koji se kod obinih ljudi deavaju samo u embrionalnom raz
voju. Tu osobinu sam nasledio. I zato e i posle sto godina kod mene biti
lepi, zdravi, jaki zubi i gusta, jaka, jaka kosa na glavi.
U meni buja mladalaki ivot, u meni buja mladalaka lepota, u
meni buja mladalaka energija, u meni buja mladalaki ivot pun
energije. Nasledio sam stalno - veito obnavljanje punog krvotoka u
svim kostima tela. Obnavljanje najgue mree krvnih sudova u svim
kostima tela, kao to se deava kod obinih ljudi samo u 14-16. godini
ivota, samo u periodu najenerginijeg rasta kostiju. Kod mene se ta
veoma gusta mrea kivnih sudova u svim kostima tela i u svim zglo
bovima odrava stalno - veito. I sada itav organizam sa ogromnom
snagom obnavlja tu veoma gustu prvobitno mladalaku mreu krvnih
sudova u svim kostima tela, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju,
kao u 1416. godinama ivota. Taj proces odvija se neprekidno stalno.
Tu osobinu razvoja organizma nasledio sam kroz vrstu, preciznu
naslednost.
Posebno energino i brzo razvija se mrea kivnih sudova u samoj
kimi. U kimi se energino, brzo razvija mrea kivnih sudova. Kima
je izuzetno dobro snabdevena krvnim sudovima, a krvotok u kostima
kime postaje sve puniji i puniji. Mrea krvnih sudova u svakom
prljenu postaje sve gua i gua, i krv sve bre i bre ispira iz kime
sve taloge soli, i krv sve bie i bre ispira iz kostiju kime sve suvine
taloge soli. Kima bre od drugih kostiju obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu i sposobnost za dalji razvoj. Tu osobinu razvoja
skeleta sam nasledio. Mozak i kimena modina bre se podmlauju.
Glava se podmladuje bre od drugih delova tela, a kima zajedno sa
kimenom modinom podmladuje se bre od drugih delova tela, drugih
sistema.
Moja veito mladalaka - mlada - zdrava krv slobodnom, slo
b o d n o m - irokom - brzom bujicom protie svim kivnim sudovima
kime, svim prljenovima i sve bre i bre potpuno ispira iz prljenova
sve taloge soli. Sve lezde sa unutranjim luenjem aktiviraju taj proces,
proces obnavljanja prvobitne - mladalake sveine kime, proces
obnavljanja elastinosti svih kostiju tela. Moja veito mladalaka zdrava mlada krv slobodnom, slobodnom - irokom bujicom brzo
185

protie svim kivnim sudovima u kimi i prenosi u izobilju hranu dobrog

kvaliteta do svih kotanih elija, i potpuno ispira sve kotane elije, i
potpuno ispira sve taloge soli, koji zagoravaju ivot kotanom tkivu.
Veito mladalaka - mlada - zdrava krv stalno - veito, potpuno ispira
iz kostiju sve produkte razmene, sve suvine taloge soli i podmladuje
kosti, podmladuje kimu. Zato se stalno, veito obnavlja potpuna slo
boda pokreta kime, obnavljaju se svi stepeni slobodnih pokreta kime.
Kima, kao u mladim 14-16. godinama ivota, stalno odrava sposob
nost savijanja, naklona u stranu, naklona napred i nazad. Svi zglobovi
zadravaju potpunu pokretljivost, i kima stalno - veito zadrava
potpunu elastinost, kao u mladim 14-16. godinama ivota. I kroz
trideset, i kroz sto godina kima e biti isto tako elastina (gipka), kao
to se to kod ljudi obino deava u 14-16. godini ivota. I na pomeranje i
na savijanje (naginjanje) u sve strane odrava se potpuna pokretljivost,
potpuna preporoena elastinost kime. Sada kod m e n e kima postaje
sve elastinija i elastinija. Elastinost kime se svakim danom
poveava. U kimi, u svim kostima tela cveta mladalaki, energian
ivot, sve kosti sve bre i bre obnavljaju mladalaku elastinost,
prvobitnu - mladalaku sveinu i sposobnost za rastom. Sve kosti u
itavom telu sve bre i bie obnavljaju svoje stanje, u kome su se
nalazile u 14-16-godinjem dobu. Taj proces odvija se sve bre i bre,
neprekidno danju i nou.

stavim dlanove na pod, mogu ne savijajui noge da stavim glavu izmedi

kolena, to jest mogu slobodno, potpuno da se presavijam, kao dete.
Imam potpunu preporoenu - mladalaku elastinost, potpunu slobodu
kretanja kime, kao u 14. godinama ivota. A moja veito mladalaka
mlada - zdrava krv slobodnom, slobodnom - irokom bujicom brzo tee
kroz sve krvne sudove u svim kostima tela i u kostima lobanje, i u kimi,
i u svim drugim kostima tela i stalno - veito ispira sve taloge soli iz
kostiju i obnavlja mladalaku elastinost svih kostiju tela. I u kostima
lobanje stalno - veito odrava se veoma gust sistem kivnih sudova,
veoma gust sistem krvnih sudova. I moja veito - podmladujua mlada - zdrava krv podmladuje kosti lobanje. Stalno - veito pod
mladuje kosti lobanje, ispira iz kostiju lobanje sve suvine taloge soli.
Moja veito podmladujua krv veitom - brzom - slobodnom bujicom
tee kroz sve krvne sudove i stalno - veito potpuno ispira sve krvne
sudove, obnavlja prvobitnu - mladalaku sveinu svih krvnih sudova,
podmladuje srce. Telo se skroz naskroz podmladuje. U meni produava
da buja mladalaki ivot pun energije. Podmlauju se sve kosti. Jetra
stalno - veito obnavlja prvobitnu - mladalaku sveinu. Kosti lobanje
obnavljaju prvobitnu - mladalaku sveinu i sposobnost da rastu. Najglavnije: u svim kostima tela stalno - veito odiava se veoma gusta
mrea krvnih sudova, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u
14-16. godinama ivota.

Moja veito podmladena, mlada - zdrava krv neprekidno danju i

nou potpuno ispira iz kostiju sve taloge soli. Moja veito podmlaujua, mlada - zdrava krv sve bre i bre potpuno ispira iz kime sve
taloge soli, kima sve bre i bie obnavlja svoju potpunu elastinost,
potpunu slobodu kretanja. 1 u slabinama (krstima) javlja se prijatan
oseaj lakoe i spokojstva. Mogu ak ceo dan, ak danima ceo dan
neprestano da radim sagnut, i pri tome se u slabinama zadrava oseaj
lakoe i spokojstva. M o g u da se savijam, da se due vremena savijam i
razgibam, savijam i razgibam, i u slabinama e se ipak odrati prijatan
oseaj lakoe i spokojstva.
itava kima zadrava stalno - veito prvobitnu - mladalaku
sveinu. Sva kimena modina obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu,
ogromnu mladalaku energiju. Svi nervi, koji izlaze iz kimene
modine, ozdravljuju - jaaju. Svi nervi u slabinama ozdravljuju jaaju. U slabinama svakog dana sve izraeniji i jasniji postaje oseaj
lakoe i spokojstva, u slabinama je prijatno, lako. Stalno - veito
obnavlja se potpuna mladalaka elastinost kime, kao u 14-16.
godinama ivota. Taj proces odvija se stalno - neprekidno, danju i nou.
Svi zglobovi stalno obnavljaju potpunu preporoenu - mladalaku
pokretljivost. Kima stalno - veito obnavlja preporoenu - mladalaku
elastinost, kao u 14-16. godinama ivota. Zato s e j a mogu veoma lako i
potpuno savijati. Na primer, mogu ne savijajui noge slobodno da

Trudim se da to s t o j e mogue jasnije predstavim. I kroz trideset, i

kroz sto godina u svim kostima tela bie veoma gusta mrea krvnih
sudova, kao to se to deava kod obinih ljudi samo u periodu naj
energinijeg rasta kostiju, kao u 14. godinama ivota. Sada kod mene
sistem krvnih sudova u kostima postaje sve gui i gui, sve noviji i
noviji krvni sudovi urastaju u kotano tkivo, sve noviji i noviji kivni
sudovi urastaju u kotano tkivo, i u svim kostima tela mrea krvnih
sudova postaje sve gua i gua. I krv sve bolje i bolje hrani kosti, i sve
bolje i bolje potpuno ispira iz svih kostiju tela sve suvine taloge soli, i
stalno - veito odiava se potpuna pokretljivost svih zglobova tela. I
zato i kroz sto godina sve moje kosti odgovarae uzrastu mladog
14-16-godinjeg deaka, zadrae sposobnost da rastu, zadiae veoma
gustu mreu krvnih sudova, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju.
Sve take rasta u kostima stalno e zadravati ivotnu sposobnost, sve
take rasta u kostima stalno e zadravati ivotnu sposobnost.
Mozak i kimena modina sve energinije i energinije regulisae
ivot svih kostiju i zglobova i stalno - veito - neprekidno ih podmlaivati, obnavljati prvobitnu preporoenu - mladalaku sveinu. Sve
kosti stalno - veito obnavaljae prvobitnu - mladalaku elastinost, i
zato su sve kosti elastine - jake - jake, prvobitno preporoene i
mladalaki svee.

186

187

U svim kostima tela buja mladalaki ivot. U svim kostima tela buja
mladalaki ivot. U svim kostima tela buja mladalaki ivot. U kimi
buja mladalaki ivot. Svi nervi su zdraviji i jai. U itavom telu nervi su
zdraviji i jai. Svi nervi u slabinama su zdraviji i jai. U slabinamaje sve
jasniji, izraeniji, sve prijatniji oseaj lakoe i spokojstva, sve jasniji
postaje oseaj lakoe i spokojstva u slabinama. Svi nervi u slabinama su
zdraviji i jai. Kimena modina se podmladuje, obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu, funkcionie sve energinije i energinije, svi nervi
su zdraviji i jai. Svi nervi i miii u itavom telu postaju sve spokojniji,
sve jai - spokojniji. Neprekidno se poveava elastinost itave kime.
Svakim danom postajem sve elastiniji i elastiniji. itav organizam
nepokolebivo obnavlja mladalaku vitku figuru, mladalaki vitak stas,
mladalaki vitak stas. Glava i vrat lepo izgledaju, struk je tanak, stomak
je uvuen i zategnut, lep mladalaki struk. Kotana sr U svim kostima
tela funkcionie sve energinije i stvara sve bolju mladalaku, sve
topliju krv. A veito mladalaka - mlada - zdrava krv neprekidno
podmladuje sve kosti i zglobove, podmladuje miie, podmladuje sve
krvne sudove i srce, podmladuje mozak i kimenu modinu.
Svi nasledni mehanizmi potpuno su se pretvorili u nnsledne meha
nizme mladog - zdravog 18-godi nj eg oveka, koji je nasledio stalni
veiti, potpuni anatomsko - fizioloki stas mladalakog 17-20-godinjeg mladia. Nasledio sam takode neprekidan razvoj, neprekidno
samousavravanje. U meni buja mladalaki ivot, u meni buja mla
dalaka energija, u meni buja sve novija i novija mladalaka snaga. Svi
sistemi organizma dobijaju sve noviju i noviju mladalaku snagu, svi
sistemi organizma dobijaju sve noviju i noviju mladalaku energiju.
Sve elije ive i diu lako s l o b o d n o . Celo telo oivljava. Ja
itav oivljavam, Ja itav oivljavam, Ja itav oivljavam. U meni
buja preporoeni - mladalaki ivot pun energije. Razvijaju se sve
moje umne i fizike sposobnosti, usavravaju se svi unutranji
organi, svi sistemi o r g a n i z m a , usavrava se krvotok. Svi krvni sudovi
postaju elastini, sve elastiniji. Sve vene sve v e o m i v e o m
energijom i snagom snanom bujicom guraju krv p r e m a srcu, i
zahvaljujui t o m e krvotok postaje sve puniji i puniji. Sve slobodniji
postaje krvotok u i t a v o m telu od temena do v r h o v a prstiju na
r u k a m a i n o g a m a . I moja veito mladalaka m l a d a - z d r a v a krv
stalno veito - neprekidno podmladuje moje telo i dovodi me u
stanje 18-godinjeg mladia.
Neprekidno se odvija dubinsko podmlaivanje, neprekidno usa
vravanje svih sistema organizma. I itav taj proces podmlaivanja,
proces procvata preporoenog ivota punog energije ispunjava itavo
moje bie radosnim, pobedonosnim slavljem preporoeno mlada
lakog ivota. Ispunjen sam radosnim, pobedonosnim trijumfom mlada
lakog ivota. Veito sam mlad, veito podmladen - zdrav - snaan. 1
188

zato gledam na budunost smelo - sigurno i vidim u budunosti radost i

sreu velikog - dugogodinjeg - mladalakog ivota. to ispunjava
moje bie radou ivota, sve novijom i novijom mladalakom ener
gijom. Energija kljua, sve vreme hou neto da radim, da budem
aktivan. Svakim danom postajem sve mlai, sve snaniji, sve energiniji
ovek. Svakim danom postajem sve mlai, sve savreniji, sve ener
giniji ovek.

ienje p r e m a m e t o d u N. S e m j o n o v e
Staviti u veliki termos 2 supene kaike meda, 1 au istucanog
semena mirodije i 2 supene kaike samlevenog korena valerijane
(Valeriana officinalis). Sve preliti kljualom vodom do zapremine od 2
litra i ostaviti da odstoji 24 sata.
Ekstrat uzimati na pola sata pre jela, dok se ne popije sav ekstrakt.

Jaanje sudova i podmlaivanje prema

metodu P. Kurenova
Funtu (358 grama) enjaka istucati, pomeati sa sokom iscedenim
iz 24 limuna i ostaviti da odstoji 24 dana. Pre upotrebe promukati.
Uzimati j e d n o m dnevno pre spavanja, rastvorivi ajnu kaiku smee u
pola ae vode.
Ovaj recept je primamljiv jer limun neutralise jak miris belog luka
(enjaka).

Tibetski nain ienja sudova

Pomeati po 100 grama cvetova kamilice, kantariona, smilja i
pupoljaka od breze. Sve staviti u teglu i poklopiti. Uvee supenu kaiku
smee preliti sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 20 minuta.
Procediti kroz tkaninu (ali ne kroz gazu). U ai tog ekstrakta rastvoriti
ajnu kaiku meda i popiti preci spavanje, posle ega nita ne jesti i ne
piti. Preostalu tenost ujutro podgrejati na pari, rastvoriti u njoj ajnu
kaiku meda i popiti na 1 5 - 2 0 minuta pre doruka. Tako postupati
svakoga dana dok se ne potroi sva smea (treba je uvati u dobro
zatvorenoj tegli). Kuru ienja ponoviti kroz 5 godina.
U tibetskom tekstu, koji sadri ovaj recept, navodi se, d a j e rezultat
o v a k v o g leenja naglo poboljanje razmene materija, sudovi se iste od
masnih i krenih taloga i postaju elastini, to spreava sklerozu, infarkt,
hipertoniju, nestaju um u glavi, vrtoglavica i obnavlja se vid.
189

IENJE ENDOKRINOG SISTEMA

ienje ekstraktom od lekovitih trava

Pomeati 4 vrste lekovitih trava - po 100 grama kamilice, smilja,
kunie (hajduke trave) i brezovih pupoljaka. Desertnu kaiku smee
preliti kljualom vodom i dinstati na vodenoj pari (u posudi sa vruom
v o d o m ) 6 - 1 5 minuta.
Piti 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela, dok se ne upotrebi sva
smea. Ekstrakt isti i poboljava funkciju jetre, bubrega, kivnih
sudova, eluca i podstie razmenu materija.
To sredstvo treba upotrebljavati jednom u 5 godina.

ienje p o m o u joga vebi

Supra

vajra

asana

N a i n v e b a nj a
1. Sedei na podu sa savijenim nogama, staviti dlanove bono na
pod. Gledati pravo ispred sebe i slobodno disati. Oni koji ne mogu
odmah da urade ovu vebu, treba da joj pristupe po etapama, bez stresa
(nervoze)* i suvinog naprezanja.
esti sa savijenim nogama na pod i preneti teinu tela na oba kolena.
Staviti dlanove ruku na kolena. Kolena rastaviti na rastojanju od oko 15
cm. Glenjeve i stopala (vrhove nogu) postaviti na ilim (prostirku na
podu) tako da se vrhovi prstiju obeju nogu priljube jedni uz druge i da
se pete rastave to vie u stranu (si. 30). Cilj je da vrhovi nogu, tabani i
pete obrazuju liniju u obliku slova V.
2. Postepeno i paljivo sputati slabine (kista) na liniju formiranu
tabanima. Obratiti panju na teinu tela i opirati se u pod za vreme
sputanja slabina. Ako ne osetimo napor, opustiti itavo telo na liniju
formiranu stopalima. U sluaju da nastanu tekoe prilikom vebanja u
sedeem poloaju, sledeu vebu ne raditi dok se telo ne pripremi za nju.
Oni koji mogu slobodno da sede na vrhovima nogu i na tabanima, mogu
prei na trei stepen vebanja.
3. Podii desnu ruku i staviti je na pod iza bedra. Isto uraditi levom
rukom i malo je saviti u stranu.
4. Postaviti desni lakat na polovinu njegovog maksimalnog okretaja
unazad. Isto uraditi i sa levim laktom. Pokretima laktova prema sla
binama postepeno dodirnuti glavom pod. Kada glava upre u pod, polako
spustiti ramena, a zatim itavo telo spustiti na pod. Vebu raditi bez
urbe.
5. Ispruiti obe ruke du trupa. Drati dlanove na podu, pritisnuvi
ih uz telo.
6. Uraditi nekoliko dubokih udisaja i izdisaja kroz obe nozdrve.
Zadrati se u tom poloaju 6 - 8 sekundi.
7. Vratiti se u poetni poloaj sledeim redosledom: obuhvatiti
rukama glenjeve nogu i odupreti se laktovima na pod. Privui
59
60

190

Primedba prevodioca.
Isto.

191

Slika 30 - Supra

vujra

asana

glenjeve i, prenosei teinu tela na laktove, podii glavu i leda, a potom

se vratiti u sedei poloaj.
8. Osloboditi kolena i vratiti se u poetni poloaj radi odmora.
9. Odmoriti se 6 - 8 sekundi i zatim ponoviti asanu.
Asanu treba uraditi 3 - 4 puta, ali ne vie od 5 puta.
Ta poza ima lekoviti efekat na dijabetiare, poto aktivira elije
pankreasa i poveava zalihe krvi u njoj, pa lezda poinje da funkcionie
normalno. Istovremeno veba pomae da se izlee poremeaji eluca,
creva, jetre, slezine i drugih organa trbune duplje. Veba takode ima
znatno lekovito dejstvo na osobe koje pate od slabog varenja eluca, od
gasova, zatvora i hemoroida. Poremeaji u kimi i zglobovima takode se
lece ovom asanom. Ona dobro deluje na polne lezde i poveava
seksualnu potenciju.

Sur ja

Dhanur

asana

Nain vebanja
1. Lei na stomak, ruke ispruiti du tela. Okrenuti glavu udesno ili
ulevo. Noge i pete sastaviti. Disati slobodno. Saviti obe noge u kolenima
i podii pete prema stranjici. Posle toga obuhvatiti desnom rukom
desni gleanj, a levom rukom levi gleanj. Ako nam je teko da obu-

namaskar asana

Nain v e b a n j a
1. Stojei rairiti noge na irinu oko 60 cm, ruke ispruiti niz telo.
Glavu dizati pravo i gledati ispred sebe. Disati slobodno.
2. Polako udahnuti i podii sa strane obe ruke uvis. U momentu kada
su ruke podignute uvis zavriti sa udisajem. Kada se ruke podignu uvis
treba da budu paralelne, a dlanovi okrenuti prema napred.
3. Kada ponete izdisati sagnite se napred. Za vreme saginjanja
(naklona) ruke drati paralelno jednu prema drugoj i sputati ih krunim
pokretom napred. U momentu kada ruke skoro dodirnu pod, zavriti sa
izdisajem.
192

4. Zadrati disanje i ostati u tom poloaju 6 - 8 sekundi. Za vreme

zadrke disanja vano je da gornji deo tela (iznad slabina) bude potpuno
oputen, a donji, to jest slabine, stranjica i noge napregnuti, ali ne
savijeni. Spustiti glavu. Ona treba da bude izmeu ruku (si. 3 1). Ukoliko
je m o g u e ruke moraju oputeno da vise. Po mogunosti staviti dlanove
na pod ili ga bar dodirnuti dlanovima. Za vreme naklona ne treba se
naprezati.
5. Staviti obe ruke na noge, udahnuti i razgibajui se, vratiti se u
poetni poloaj. Za vreme podizanja dlanovi klize uz noge, udisati
polako.
6. Odmoriti se 5 sekundi i ponoviti vebu.
A s a n u vebati svakoga dana 4 puta. Ne vebati je vie od 4 puta.
Indikacije primene. Asana umereno aktivira skoro sve lezde endo
krinog sistema. Zahvaljujui njenom unutranjem dejstvu pankreas,
nadbubrene lezde, titasta lezda, hipofiza i neke druge lezde nor
malno lue svoj sekret.

Slika 31 Surja ttamaskur

usana

Slika 32 Dhanur usana

193

hvatimo glenjeve, m o e m o obuhvatiti vrhove nogu (prste). vrsto se

drati za glenjeve ili vrhove nogu, kolena i glenjeve tesno priljubiti
meusobno. Grudni ko - na ilimu. To je poetni poloaj za Dhanur
asanu.
2. Polako udahnuti, ali duboko i zadrati disanje.
3. Podii glavu i malo je zabaciti unazad.
4. Povui prema leima obe noge (si. 32), s t o j e mogue vie. To e
nas primorati da podignemo grudi, vrat i glavu.
5. S t o j e mogue vie podii glavu, kolena drati na podu priljub
ljena j e d n o uz drugo. U tom poloaju zadrati se 6 - 8 sekundi, ne disati.
6. Poeti izdisati i polako sputati glavu i grudi na pod.
7. Glavu staviti na pod, osloboditi glenjeve i polako ih spustiti na
pod. Staviti ruke na pod i opustiti ih.
8. Posle odmora ( 6 - 8 sekundi) asanu ponoviti.
A s a n u vebati 3 - 4 puta. Oni, kojima je teko da vebaju celu asanu,
mogu je nekoliko dana vebati sa jednim glenjem ( n o g o m ) ' . Razlika
je samo u tome to jedna noga ostaje ispruena na podu, dok je druga
savijena i podignuta.
Indikacije primene. Dijabetes, oboljenja titne lezde. Usled unu
tranjeg i spoljanjeg dejstva na pankreas, pankreas dobija maksimum
energije. Na taj nain pankreas se potpuno rehabilituje. Usled obnav
ljanja funkcije pankreasa, ta lezda poinje normalno da lui insulin.
Asana ispoljava dobro dejstvo na nadbubrene lezde, titastu lezdu, paratitastu lezdu, hipofizu i polne lezde. Poto se aktiviraju elije
svih tih lezda, normalizuje se sekrecija njihovih specifinih hormona.
Paimottan

asana

Nain v e b a n j a
1. esti na pod, noge ispruiti napred, ruke niz telo. Sastaviti pete i
vrhove nogu, ispraviti kimu, glavu blago podii uvis.
2. Podii obe ruke da budu paralelne sa ispruenim nogama.
3. Pri izdisaju dodirnuti vrh desne noge desnom rukom, a vrh leve
noge levom rukom (si. 33). Ako ne moete da dohvatite vrhove nogu,
dohvatiti ih dokle moete, drei obe noge ispruene, a dlanove okre
nute nadole. Ne savijati i ne podizati vrhove nogu.
4. Spustiti glavu tako da bude izmeu ruku. Izdisaj zavriti u m o
mentu kada se glava spusti dole.
5. Zategnuti vrhove nogu, ispruiti noge i ruke napred to vie. Ne
savijajui noge u kolenima, zadrati se u tom poloaju 6 - 8 sekundi.
6. Spustiti ruke na pod, poeti udisati i vratiti se u poetni poloaj.
Dlanovi klize po povrini nogu.
61

194

Primedba prevodioca.

SI.

33

Pai

motan

asana

SI.

34 Mutsiemlru usana

7. Odmoriti se 5 sekundi i ponoviti asanu.

Asanu vebati svakoga dana 4 puta.
Napomena. Oni koji pate od bolova u leima ili u kimi, ovu asanu
treba da vebaju bez naprezanja i da ne savijaju suvie telo.
/ndikaije primene.
Dijabetes, osteohondroza, skolioza, vegetativno-vaskularna distonija, neuroze, gastritis, kolitis i pankreatitis. Ta
asana ima aktivizirajue dejstvo. Na obolele od dijabetesa ona ispoljava
lekoviti efekat, poto, izmeu ostalog, aktivira pankreas i lezde endo
krinog sistema. To unutranje dejstvo regulie rad pankreasa i on po
inje normalno da sekretira insulin.
Asana otklanja bol u leima, leci poremeaje kime, odstranjuje
poremeaj eluca i normalizuje funkciju nervnog sistema.

Matsiendra

asana

Matsiendra asana je neto tea za vebanje. U poetku je ne moe

svako vebati pravilno. Ali, p o s t o j e to veoma vana asana, oni koji je
vebaju treba da je vebaju onoliko koliko mogu bez posebnog napre
zanja.
Nain vebanja
1. esti na pod, ispruiti obe noge napred i drati ih paralelno. Dla
nove staviti bono na pod. Ispraviti telo. Gledati pravo ispred sebe i
disati slobodno.
2. Saviti desnu nogu u kolenu i zabaciti je ulevo. Sada je desni but
podignut uvis, a desni deo stranjice takode malo dignut.
3. Saviti levu nogu u kolenu, ne podiui je. Butina i koleno leve
noge treba da ostanu na podu, a stopalo treba da se nalazi oko desnog
195

dela stranjice. R u k o m treba pogurati levo stopalo pod desni deo

stranjice (si. 34).
4. Polako podii stopalo desne noge i smestiti ga sa spoljanje strane
savijenog levog kolena. Drati stopalo desne noge dobro priljubljeno uz
savijeno levo koleno. Desno koleno je u tom momentu okrenuto prema
gore, a levo lei na podu.
5. Sada treba zabraviti suprotnu ruku i podignuto koleno. Poto je
podignuto desno koleno treba ga zabraviti levom rukom. Radi toga treba
ispruiti levu ruku i prebaciti je sa spoljanje strane desnog kolena. Ruka
je vrsto priljubljena uz desno koleno. Radi sigurnijeg zabravljenja tog
dela tela treba obuhvatiti desno stopalo levom rukom.
6. Desnu ruku zabaciti iza leda i pokuati prstima ruku dodirnuti sla
bine (kuk). Sada ste spremni da se zaokrenete. Vodite rauna j e r su u
tom poloaju kima, vrat i glava u strogo vertikalnom poloaju.
7. Polako izdahnuti i zaokrenuti glavu, grudi i slabine (kuk) udesno.
Zategnuti telo to vie. U momentu kada uradite pun zaokret iz plua e
izai sav vazduh. Lea drati uspravno.
8. Zadrati se u tom poloaju od 6 do 8 sekundi. Vreme zadrke na
poetku vebanja treba da bude 4 - 6 sekundi.
9. Posle toga polako udisati i postepeno se vratiti u poloaj iz kojeg
s m o napravili zaokret. Prvi ciklus Matsiendra asane je zavren.
10. Sada osloboditi ruku i koleno, vratiti se u poetni poloaj i
odmoriti se 68 sekundi. Za vreme odmora po 2 puta udahnuti i izda
hnuti.
11. Posle odmora pripremiti se za zaokret u levu stranu. Sada treba
da bude podignuto vae levo koleno, a zatvara ga desna ruka. Asanu
vebati naizmenino.
Svakoga dana vebati 4 - 6 ciklusa bez prekomernog naprezanja.

ienje titaste lezde

Astrojogisti predlau da se zadrite nekoliko minuta u joga-pozi
pluga (vidi ienje creva. Klistir sa ukuvanim urinom) i da to vie
jedete morski kupus koji sadri jod (taj organizmu neophodan mikroelement takoe se sadri u semenkama jabuke). Recepti su efikasni kod
hipofunkcije titaste lezde.
Oboljenja titaste lezde prouzrokovana su najee optim nega
tivnim stanjem endokrinog sistema, zbog ega je ienje titaste lezde
tesno povezano sa ienjem itavog endokrinog sistema.

Indikacije primene. Ova asana ispoljava proiavajui i lekoviti

efekat na pankreas (guterau), nadbubrene lezde, ti tastu i po Ine
lezde. Zahvaljujui njoj potpuno se aktiviraju svi organi trbune d u p
lje. To je povod da oboleli od dijabetesa vebaju ovu asanu svakoga
dana - ak i u sluaju d a j e ne mogu vebati savreno.
Ova asana ima i druge prednosti. Ona regulie poremeaje u radu
bubrega, slezine, jetre, eluca, creva, mokranog mehura i oko stra
njice zahvaljujui svom unutranjem dejstvu.
Ona takoe pozitivno deluje na plua, poto poboljava krvotok u
njima.
Ova asana je korisna i kod oboljenja kime, poto otklanja uko
enost kime i obnavlja njenu pokretljivost. Poto asana zaokree itav
kimeni stub, od vratnih prljenova do kista (sakruma), veoma efikasno
se otklanjaju svi poremeaji u kimi.
196

197

IENJE ZGLOBOVA

Taloenje i slepljivanje soli u veoma vrste grudvice" vri se z b o g

slabog suabdevanja malih zglobova krvlju. Poto su krvni sudovi veoma
tanki oni brzo sklerotizuju, i taj proces praktino postaje nepovratan. Do
porasta slanih grudvica dolazi skoro bezbolno, jer ovek ne reaguje na
promene i ne isti na vreme organizam od ljake i soli. Rezultat je
pojava izrataja" na zglobovima aka, stopala, a javljaju se j o i
kotane izrasline na stopalima.
Konti 'a in dika ci je. Pre nego se pristupi ienju zglobova, proveriti
da nemate ir na elucu i dvanaestopalanom crevu.

protonoj vodi. Narendati i iscediti sok. Sok uvati u dobro zatvorenoj

posudi, iskljuivo u friideru!
Sok od rotkve uzimati u pogodno vreme nezavisno od reima
ishrane 3 puta dnevno po 30 grama (ne vie!). Poveanje normativa
moe izazvati opasne posledice u organizmu. Treba popiti bez pre
kidanja pripremljeni sok od 10 kilograma rotkve. Za to vreme iz dnev
nog obroka hrane treba iskljuiti kiselo testo, masna jela, meso, krob i
jaja. Ishrana mora biti iskljuivo prirodna.
Na poetku takvog ienja mogu se javiti bolovi, ponekad dosta
jaki. Nemojte se uplaiti! Ne uzimati Tekove, ne naputati zapoeto delo.
To je normalan tok procesa ienja.
Posle toga e, prema miljenju lekara, nestati neizleive bolesti.

ienje prema metodu G. Malahova

ienje odvarom od lovorovog lia
Preliti kljualom vodom (300 mililitara) 5 grama isitnjenog lovo
rovog lia. Kuvati ga 5 minuta na slaboj vatri sa skinutim poklopcem
da bi isparila etarska ulja koja nadrauju bubrege. Zatim tu vodu zajedno
sa listovima sipati u termos (direktno sa vatre - poreta) i ostaviti da
odstoji 4 sata. Rastvor procediti i piti u malim gutljajima, razdelivi
itavu koliinu na 12 asova (ne srne se odjednom piti jer moe izazvati
krvarenje). Terapiju ponavljati 3 dana. Po mogunosti primenjivati
kupku sa ovsenom slamom (trunjem od sene) ili granicama etinara i
manganovom solju.
Tokom svih dana uzimanja odvara od lovorovog lia j e d n o m
d n e v n o istiti se klistiranjem da ljaka koja se izbacuje ne bi prou
zrokovala alergijske pojave, a takode primenjivati kontrastne vodene i
vazdune kupke.
Posle 3 dana napraviti pauzu od nedelju dana. Zatim j o 3 dana
ponavljati terapiju. Kupke i prirodnu ishranu ne prekidati ni za vreme
pauze. U sluaju zatvora klistiranje treba primenjivati i za vreme pauze
u leenju.
Prve godine zglobove treba istiti jednom u 3 meseca, a dalje
j e d n o m godinje posle ienja creva i jetre (sa sorbitom i ipkom ili
p r e m a metodu N. Semjonove).

ienje sokom od crne rotkve

Crnu rotkvu dobro oprati i, ne ljutei j e , spustiti u dezinfekcioni
rastvor mangana, jodinola i tome slino na 15-30 minuta. Isprati u
198

Upotrebu soka od crne rotkve usavrio je G. P. Malahov.

Uzeti 10 kilograma gomolja crne rotkve. Dobro je oprati i iz neoiene rotkve iscediti sok. Dobija se oko 3 litra soka. Sok uvati u
friideru. Melasu pomeati sa medom u odnosu 1 kilogram melase 300
grama meda (500 grama eera) i tome dodati surutku od mleka. uvati
na toplom, u tegli pod presom, da se ne bi pojavila plesan.
Piti po ajnu kaiku soka 1 sat posle jela. Ako se u jetri ne j a v e
bolovi, doza se moe postepeno poveati od 1 do 2 supene kaike i na
kraju do 100 mililitara. Sok od crne rotkve je jako diuretino sredstvo.
A k o u unim kanalima ima mnogo soli, prolazak ui je otean - otuda
nastaje bol. Staviti oko jetre vodenu grejalieu (termofor) i primenjivati
vrue kupke. A k o se bol moe trpeti produiti terapiju dok se ne popije
sav sok. Obino se bol osea samo na poetku, zatim se sve normalizuje.
Soli se izbacuju neprimetno, a efekat ienja je izvanredan.
Terapiju treba primenjivati 1-2 puta godinje, pridravaj ui se ti to
v r e m e presne dijete, izbegavajui ljute i kisele produkte. Kada nestane
sok uzeti melasu, koja e do tog vremena prokisnuti. Uzimati je za
vreme jela po 1-3 supene kaike dok se ne potroi.
Za rastvaranje i izbacivanje kiselih soli iz organizma dobro je
upotrebljavati odvare od trava, svee sokove, naroito limunov, i vlastiti
urin.
Soli dobro rastvara aj od troskota, poljskog rastavia, kore od
lubenice i zaperaka (repova) tikve (bundeve). Soli se dobro rastvaraju
sokovima od korena peruna, rena, listova podbela (Tussilago farfara),
cikorije, repe, gradunje (slatki krompir, slatka repa - Helianthus tuberosus). Doza - najvie 100 mililitara 30 minuta posle jela.
02

62

Primedba prevodioca.

199

Narodni naini ienja

au pirina potopiti u vodu na 3 dana, zatim vodu izliti, u nju
dodati 2 ae svee vode i kuvati dok voda ne uvri.
Dobijenu kau podeliti na etiri jednaka obroka i svaki pojesti u
j e d n a k i m razmacima od 20 minuta, pijui pre toga po pola ae vode.
Tokom dana popiti au ekstrakta ipka, a sledeeg dana - 500 grama
cvekle i 500 grama jabuka.
Posle 3 - 4 dana terapiju ponoviti. Leenje produiti dok se ne
postignu zadovoljavajui rezultati.
ienje pirinom prouzrokuje znatno mravljenje. Upotreba izdrobljenog i jako glaziranih vrsta pirina daje slabe efekte. Najbolje je
upotrebljavati neglazirani, tamni pirina, koji se koristi, uglavnom, u
srednjoj Az;iji.
Posle te kure ienja zglobovi obino prestaju da kripe" i postaju
pokretljiviji i elastiniji.
Navedenim nainom se odlino isti i ceo mokrano-polni sistem.
Kod mioma i adenoma u dane ienja pirinom treba piti aj uz dodatak
mlevenog umbira ( 7 0 - 1 0 0 miligrama na 1 au).
Osim navedenih naina, za izbacivanje soli iz zglobova, krvnih
sudova i drugih delova tela moe se koristiti jedno od sledeih sredstava:
Narezati 2 kilograma lia i stabljike gradunje na parie duine
35 centimetara, sipati u lonac od 5 do 8 litara zapremine i kuvati 25
minuta. Odvar procediti i sipati u kadu, razblaiti ga toplom vodom
(37-40 C) u odnosu 1 : 7 i ostaviti da odlei u kadi 10-15 minuta. Takav
rastvor moe se pripremiti od 1 kilograma sveeg gomolja, 200 grama
osuenih stabljika i lia ili od 400 grama osuenog gomolja gradunje.
Svakog dana posle kupke treba se 1-2 sata odmoriti u postelji, a posle 20
kupki napraviti pauzu od 15-20 dana.
au oienih oraha ostaviti da odstoji u pola litra votke 18 dana.
Uzimati tu smeu 2 - 3 puta dnevno tokom mesec dana.
Razmutiti 2 ajne kaike jabukovog sireta i 2 ajne kaike meda u
jednoj ili pola ae vode. Uzimati 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

ienje pomou korena povrtarskog peruna i mleka

Pripremiti 2 kilograma korena peruna, sam leti u maini za meso i
kuvati u 3,5 litra mleka do konzistencije kae priblino 1,5 sat. Tu
k a u " treba pojesti za 3 dana. Pri tome je dobro piti aj od diuretinih
trava. Osim te k a e " ne treba nita drugo jesti. Soli e se izbacivati sa
mokraom, pri emu moe doi do nadraaja koe i bolova u zglo
bovima. Ovaj nain ienja zabranjuje se trudnicama jer moe ispro
vocirati pobaaj.
200

To je veoma jak i dosta sloen nain odstranjivanja soli. Mogu ga

primenjivati posle ienja bubrega samo ljudi j a k e volje. Organizam
neretko teko podnosi to ienje, pa su mogue vrtoglavice i srane
aritmije. Na taj nain iste se slezina, pankreas i kosti.

ienje prema metodu G. Sitina

Za izbacivanje ljake i soli iz zglobova prema metodu G. Sitina,
naroito za ienje zglobova na prstima ruku treba primenjivati sledeu
motivaciju.
U itavom telu krvotok je biz i veseo. Krv veselom - radosnom ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira sve moje kosti, spira spira - spira sa mojih kostiju sve soli, sve kosti su stalno preporoene iste - preporoene - iste. Brza mladalaka krv veselom - radosnom
ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira kimu spira - spira spira sa kostiju sve soli, itava kima je stalno preporoena - ista,
preporoena - ista, preporoena - ista. Brza mladalaka krv ustrem
ljujuom bujicom ispira - ispira - ispira sve moje zglobove, ispira ispira - ispira iz zglobova sve soli, svu ljaku, svi zglobovi su stalno
preporoeni - isti - preporoeni - isti - preporoeni - isti. Biza
mladalaka krv ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira karlino
- bedrene zglobove, iz karlino - bedrenih zglobova ispira - ispira
ispira sve soli, svu ljaku, karlino - bedreni zglobovi su stalno prepo
roeni - isti preporoeni - isti - preporoeni - isti. Brza mlada
laka krv veselom - radosnom - ustremljujuom bujicom ispira - ispira
- ispira zglobove mojih kolena, iz zglobova mojih kolena ispira - ispira
- ispira sve soli, svu ljaku, zglobovi kolena su stalno preporoeni - ist
- preporoeni - isti - preporoeni - isti.
Mladalaka krv veselom - radosnom - ustremljujuom bujicom
ispira ispira - ispira sve zglobove na prstima mojih ruku, iz svih
zglobova prstiju mojih ruku ispira - ispira - ispira sve soli, svu ljaku,
svi zglobovi na prstima ruku su stalno preporoeni - isti - preporoeni
- isti preporoeni - isti. Snano - jako junako srce sa o g r o m n o m
snagom gura krv kroz prste mojih ruku; na vrhovima prstiju mojih ruku
puis je pun snage.
Preporoeni, novi - novi u brzom - energinom razvoju sa ogrom
nomkolosalnom snagom preporoeni ivot uliva se u prste mojih ruku.
Preporoena snaga, snaga, snaga preporoda, kolosalna preporoena
snaga uliva se u prste moj ih ruku. Preporoena snaga raa se, sada sada,
u j e d n o m trenutku raa prste mojih ruku preporoene - zdrave, raa sve
zglobove prstiju ruku preporoene - zdrave - preporoene - zdrave preporoene - zdrave, zglobovi prstiju ruku sada - sada raaju se
preporoeni - svezi - preporoeni - isti - preporoeni - isti.
201

Preporoena kolosalna lekovita sila - lekovita sila - lekovita sila

uliva se - uliva se u prste mojih ruku. Prsti ruku su svake sekunde
zdraviji - zdraviji, svi zglobovi na prstima ruku svake sekunde su
zdraviji - zdraviji. Kolosalnom snagom zdraviji, preporoeni ivot
uliva se u zglobove prstiju ruku, preporoeni ivot raa preporoenu
potpunu pokretljivost u svim zglobovima prstiju mojih ruku, u svim
zglobovima prstiju ruku sada - sada, trenutno, rada se preporoena
potpuna pokretljivost, preporoena potpuna pokretljivost.
Kolosalnom snagom sve zdraviji preporoeni ivot uliva se u sve
moje zglobove, svi zglobovi raaju se preporoeni - svezi, preporoeni
- zdravi, u svim zglobovima raa se preporoena potpuna pokretljivost,
u svim zglobovima sada - sada, trenutno, raa se preporoena potpuna
pokretljivost.

ienje pomou joga vebi

San tu lan

asana

Za ienje veine zglobova primenjuje se Santulan asana.

Ona normalizuje krvotok u oteenim (obolelim) zglobovima i
tonizuje miie. Usled poboljanja krvotoka, oputanja i uvebanosti
miia nestaju bolovi u zglobovima.
Ta asana ima lekoviti uticaj na zglobove k o
lena, zglobove lanaka i ramena, zapea (gle
njeve) prstiju na rukama i nogama.
Nain vebanja
1. Stojei na ilimu (tepihu) ispraviti telo i
zategnuti ga. Gledati pravo ispred sebe. Ruke
spustiti niz telo. To je poetni poloaj.
Napomena. Da bismo vebali ovu asanu treba
izvesno vreme stajati na jednoj nozi. Poto svi ne
mogu da stoje na jednoj nozi, oni mogu da se
oslone na stolicu ili na zid.
2. Saviti levu nogu u kolenu. Drati petu leve
noge to blie stranjici (si. 35)
3. Obuhvatiti prste leve noge levom rukom.
Privui petu savijene noge prema stranjici.
4. Ispruiti desnu ruku napred. Sastaviti prste
ruke i polako desnu ruku podii uvis. Ne raditi to
trzajem. Dlan ispruene ruke okrenuti prema dole,
a kada se ruka podigne treba da bude okrenut
napred.
202

5. U tom poloaju zadrati se 6 - 8 sekundi. Podignutu ruku drati

vrsto zategnutu. Desna noga treba da bude zategnuta i ne srne se
savijati. Gledati napred. Pri vebanju ove asane nema potrebe za poseb
nim disanjem, treba disati slobodno.
6. Vratiti se u poetni poloaj na sledei nain: polako spustiti
podignutu raku dole, drei je u napregnutom stanju. Ne srne se naglo
spustiti ruka. Posle ruke spustiti i levu nogu.
Posle o d m o r a (6 sekundi) podignuti desnu nogu i levu ruku na isti
nain, kao to smo uradili u prvom ciklusu. Smenjivati naizmenino
cikluse.
Tokom prve nedelje vebati asanu samo 4 puta. Posle jednonedeljnog vebanja poveavati vebe do 6 puta. Vebati naizmenino samo 6
ciklusa svakoga dana.

Sredstvo za masiranje zglobova

Dobro oprati jaje (poeljno domae - ispod kokoke, a ne iz inku
batora) vodom, paljivo ga spustiti u manju teglu i u nju do vrha naliti
5 - 9 % sirce, koje se upotrebljava za jelo. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti na
hladno i tamno mesto. Posle 2 dana otvoriti teglu. Ljuska od jajeta e biti
rastvorena, ali opna ne. Probiti opnu i sadraj jajeta sipati u sirce. Teglu
zatvoriti, dobro promukati i ostaviti na tamnom prohladnom mestu jo 2
dana. Posle toga smea se moe koristiti za masau zglobova.

ienje odvarom od korena suncokreta prema

metodu B. Bolotova
aj od korena suncokreta rastvara mnoge soli u organizmu. Zato
treba ujesen stvoriti zalihe debelog dela korenja, iseckati ga i odstraniti
vrhove u vidu dlaica. Korenje oprati i osuiti, a pre upotrebe ga isitniti
na parie veliine sitnog pasulja. U emajliranu posudu sipati au
korenja, preliti ga sa 3 litra vode i kuvati 1-2 minuta. Svu tenost popiti
z a 2 - 3 dana.
Upotrebljeno korenje ostaviti u friider, ponovo preliti istom koli
inom vode, kuvati 5 minuta i aj ponovo popiti za 2 - 3 dana. Posle toga
uzeti novu porciju (au) korenja i ponoviti terapiju sledea 3 dana.
Leenje traje mesec i vie dana.
Pri primeni tog metoda ienja soli poinju da se izbacuju tek posle
2 nedelje leenja i lue se sve dok mokraa ne postane prozrana kao
voda, i u njoj ne prestane da se taloi so. Ako bi se skupile sve soli
ostavljanjem mokrae da odstoji tada bi se, tvrdi B.V. Bolotov, kod
odraslog oveka nakupilo oko 2 - 3 kilograma soli.
203

Pri ienju sa korenom suncokreta ne srne se jesti ljuta i vrlo slana

hrana, a takode se ne srne upotrebljavati sirce. Hrana mora biti prven
stveno biljna.

Izbacivanje soli pomou lia brusnice

ajnu kaiku isitnjenog lia brusnice preliti sa 2 ae kljuale
vode. Ostaviti da odstoji 30 minuta i popiti.
Pripadnici severnih naroda zahvaljujui tradiciji da piju aj od lia
brusnice retko boluju od taloenja soli. Istina, postoji miljenje, da lie
od brusnice negativno utie na muku potenciju.

ienje pirinom
Svojstvo da iz zglobova izvlai" nataloene soli ima i kuvani pirina. Pri tome, to se due natapa u vodi, njegovo dejstvo je efikasnije.

Tibetski metod ienja zglobova i

mokrano-polnih organa
U teglu od pola litra sipati 2 supene kaike pirina, preliti ga vodom
i ostaviti da odstoji 24 sata. Sledeeg dana isprati pirina u toj tegli,
sipati 2 kaike pirina u drugu teglu i preliti ga vodom. Za 5 dana
pripremiti 5 tegli sa pirinom, ne zaboravljajui da u njima treba obnav
ljati vodu. estog dana uzeti prvu teglu za upotrebu, a umesto nje
ostalim teglama dodati novu (petu) teglu sa pirinem. Od natopljenog
pirina skuvati kau i pojesti je bez soli i hleba. Posle uzimanja ove kae
ne srne se nita drugo jesti niti piti 4 sata, da bi se omoguilo da pirina
i z v u e " ljaku. Takvo leenje traje 40 dana.

ienje limunovim sokom

ienje limunovim sokom svodi se na to da se stimulie ivotni
princip ui i iz organizma izbaci mokrana kiselina. Limunov sok treba
piti u istom stanju bez eera, primesa vode i uopte bez bilo kakvih
sredstava koja poboljavaju ukus. Najbolje je uzimati limunov sok na
pola sata pre jela.
Obino je kod zaputenih i hroninih oboljenja potrebno oko 200
limunova i ni u kom sluaju tu koliinu ne treba smanjivati. Poeti sa 5
limunova a zatim svakoga dana poveavati koliinu dok se ne dostigne
204

koliina od 2 0 - 2 5 limunova dnevno. Na toj dozi treba se zadrati

nekoliko dana, a zatim je postepeno smanjivati do prvobitne koliine to
jest do 5 limunova, na emu se i zavrava leenje.
Prvi dan
Drugi dan
Trei dan
etvrti dana
Peti dan
v

esti dan
Sedmi dan
Osmi dan
Deveti dan
Deseti dan
Jedanaesti
dan
Dvanaesti dan

5 limunova 1 aa soka
10 limunova 2 ae soka
15 limunova 3 ae soka
20 limunova 4 ae soka
25 limunova 5 aa soka
25 limunova 5 aa soka
25 limunova 5 aa soka
25 limunova 5 aa soka
20 limunova 4 ae soka
15 limunova 3 ae soka
10 limunova 2 ae soka
5 limunova 1 aa soka

Veina ljudi lako podnosi kuru ienja i samo za mali broj ljudi je
to optereenje, uglavnom za one, kod kojih je prepobuen ivotni
princip ui.
Ako pod uticajem obilnog unoenja limunske kiseline u elucu
budu uoene bilo kakve nenormalnosti u funkcionisanju creva, treba na
vreme prekinuti ienje da bi probavili sistem mogao da se pri vikne na
limunov sok.
Opisani nain ienja donekle se razlikuje u zavisnosti od bolesti i
njene zaputenosti. Tako, kod kostobolje (podagre) i reumatizma ie
nje treba da bude podeljeno na dva perioda: prvi - ienje za vreme
napada bolesti, gde je sve usmereno na otklanjanje simptoma bolesti, i
drugi - obnavljanje normalnog sastava krvi.
Za vreme pogoranja bolesti, to oznaava normalnu krizu leenja,
treba preduzeti smekavajue krizne mere: potpuno mirovanje, umo
tavanje obolelih mesta vlanom vunenom ili pamunom tkaninom i
obezbedenje ujednaene temperature u prostoriji. Kada se napad bolesti
stia i proe, m o e se pristupiti ienju limunovim sokom.
U lekovite svrhe najbolje odgovaraju plodovi sa tankom korom,
koji sadie veu koliinu soka. Pri tome treba imati u vidu da sve
limunov sok brzo oksidie pod uticajem vazduha i svetlosti, zbog ega
treba iz njega cediti sok neposredno pre upotrebe. Limunom se m o e m o
snabdeti unapred, j e r je za kuru leenja limunom potrebno mnogo
plodova.
Za cedenje soka iz limunova najbolje je koristiti elektrini sokovnik.
Mnogima je teko da piju limunov sok (naroito osobama sa izra
enom konstitucijom ui): od njega trnu zubi, zbog ega g a j e najbolje
205

piti kroz slamicu, to savreno otklanja neprijatne pojave. Ipak, njega

ne sineju piti ljudi sa poveanom kiselinom.
Praksa je pokazala, da pravilno upotrebljen limunov sok (u vidu
posebnog obroka ili pre jela) blagotvorno deluje na probavili trakt, i nisu
zabeleeni sluajevi oboljenja eluca od limunovog soka.

IENJE ELUCA I GUTERAE

(PANKREASA)

ienje krompirom
Voda od krompira je voda koja je ostala posle kuvanja krompira sa
ljuskom. O n a pomae da se iz organizma izbaci ljaka, glaa" creva i
oslobaa zidove creva od sluzi i taloga".
Kod artritisa treba piti krompirovu vodu ujutro (natate), u
najgorem sluaju, j e d n o m dnevno i neposredno pre spavanja.
Kodpoliartritisa zglobovi se odlino iste odvarom od krompira: 1
kg neoienog krompira narezati na male krike (parie) i kuvati 1 sat
20 minuta u 3 litra vode. Procediti, malo iscediti (gnjeenjem)" . Odvar
piti po elji.
Vidi odeljak Opte ienje organizma. Kupka, sauna.

eludac je proireni deo probavnog trakta koji se nalazi u pro

duetku jednjaka. U sluzokoi eluca nalaze se lezde koje lue eludani sok. Bolesti eluca odreuju se kiselou eludanog soka. To su
akutni i hronini gastritis, ir na elucu, tumori, polipi i druge.
Guteraa (pankreas) je meovita lezda. Ona, luei svoj sok,
uestvuje u probavi hrane i stvara hormone koji uestvuju u regulisanju
r a z m e n e belanevina, ugljenih hidrata (insulin, glukogen) i masti.
Usled nedovoljnog stvaranja i luenja insulina moe se razviti
dijabetes. M o g u e upale pankreasa su akutni ili hronini pankreatitis.
Energetski kanal eluca - jang-sistem - najaktivniji je od 7 do 9
asova ujutro, a pasivan od 19 do 21 sat.
Energetski kanal pankreasa - jin-sistem - najaktivniji je od 9 do 11
asova ujutro, a pasivan od 21 do 23 sata.

ienje pomou pranske vode

Stvarnu pomo u ispiranju eluca i njegovog oslobaanja od pato
genih mikroba moe ispoljiti uzimanje pranske vode.
Pranska voda je voda koja je, prema uenju jogista, nabijena poten
cijalom. Voda se preliva iz ae u au 35 ili 42 puta (ili onoliko puta da
se taj broj moe podeliti sa 7). Vodu je najbolje prelivati na otvorenom
prostoru ili, u krajnjem sluaju, pored prozora. Tada se voda zasiuje
pranora i kiseonikom. Takvo obogaivanje vode unitava patogene
mikrobe u elucu i crevima, obnavlja sluzokou i zasiuje organizam
energijom. Za zasienje pranom treba uzimati otopljenu vodu, vruu ili
svee prokuvanu vodu. Ona se pije ujutro im se probudite.

ienje prema metodu O. Jelisejeve

63
206

Primedba prevodioca.

Indi ka ci je prim ene: ir na elucu i dvanaestopalanom crevu;

erozivni gastroduodenitis; erozivni enterokolitis; sigmoiditis; h e m o roidi u stadij umu pogoranja; predakutni pankreatitis; predakutni holecistitis i dijabetes nezavisan od hormona.
Kontraindikacije: veoma slabo stanje organizma.
207

N a i n ienja
D

\
ienja

Sati

Skinuti termofor i otii na spavanje. Pri pojavi

munine mirisati enjak i masirati taku pro
jekcije eluca na levoj usnoj koljci.

Postupak

Uoi

16.00

Poslednji obrok

Trei dan

ienja

18.00

Popiti au toplog odvara od smee trava

20.00

Uraditi klistir sa 6 litara vode

6.00
10.00
13.00

Popiti po pola ae odvara od krompira i kupusa (kuvati ih na vodi bez soli, kao supu, zatim
procediti). T o g dana nita ne jesti

6.00

Na svaka dva sata piti po pola ae soka od

krompira ili odvara od povra (krompir, kupus). U pauzama izmeu uzimanja soka ili odvara piti po etvrtinu ae odvara od trava.
etvrtog dana moe se jesti obareno povre.

Dalje treeg i ceWrtog dana

10

duia** *
Pivi dan

i o n

n o

' P

l e k

z a

Uraditi klistir sa 6 litara vode

Prei na izlazak iz ienja

smirenje), po-

meavi ga sa 30 mililitara odvara od trava.

20.00

Popiti 50 mililitara maslinovog (ili drugog bilj

nog) ulja i odmah zatim supenu kaiku limunovog soka. Privezati toplu grejalicu (termo
for) na desni bok i leati 2 sata sa savijenim
kolenima priljubljenim uz stomak.

22.00

Skinuti grejalicu i otii na spavanje

6.00

Uraditi klistir sa 6 litara vode

in no
10.00

Popiti po pola ae toplog odvara od smee

trava, a 30 mililitara odvara od trava ostaviti do
.

13.00
9.00

Drugi

dan

1 7

0 0

Popiti pola ae sveeg soka od krompira.

Popiti au odvara od krompira i kupusa.

Popiti 50 mililitara maslinovog (ili drugog bilj

nog) ulja i odmah zatim supenu kaiku limunovog soka. Privezati toplu grejalicu (termo
for) na desni bok i leati 2 sata sa savijenim
kolenima priljubljenim uz stomak
Popiti 50 mililitara maslinovog (ili drugog bilj
nog) ulja i odmah zatim supenu kaiku limunovog soka. Nasuti u termofor toplu vodu i
privezati ga na telo oko jetre, dizati 2 sata.

208

Terapiju je najbolje primenjivati nou, 3 sata posle veere. U litru

tople vode rastvoriti supenu kaiku soli ili sode bikarbona. Prvo popiti
pola litra te vode, ispraviti lea i stajati 5 minuta, za to vreme izazvati
povraanje. Zatim popiti preostalih pola litra i ponoviti terapiju. Ako
posle druge terapije izlazi mutna voda popiti j o pola litra rastvora.

ienje g u t e r a e p r e m a m e t o d u A . M a l o v i k a

a s o v a

14.00 Popiti 2 mili Litra no-pi sa 30 mililitara odvara

17.00
od trava

20.00

N a r o d n i naini ienja

Samleti na maini za meso 2 kilograma peruna, sipati u emajlirani

lonac (erpu) zapremine 5-6 litara i preliti sa 3 litra sveeg nepasterizovanog mleka). Sve kuvati 1,5 sat dok se ne stvori kaica.
Osim te smee tog dana ne treba nita jesti. Pored guterae iste se i
zglobovi.
Odlina svojstva ienja imaju vode boromi, essentuki, barvibinskaja i druge, kao i med, banane, peeni krompir, suvo groe i celer.
Sokovi: od argarepe, krompira, cvekle, celera i zelene paprike.
v

ienje g u t e r a e p r e m a m e t o d u G . Sitina
Primenjujte sledeu motivaciju.
Preporoeni ivot u burnom - burnom razvoju uliva se u moj
eludac, u guterau. Ogromnom - kolosalnom snagom preporoeni
ivot uliva se u eludac, u guterau. Ogromna - kolosalna snaga uliva
se u eludac, u guterau. Preporoeni ivot, u bizom - energinom
209

razvoju, preporoeni ivot uliva se u eludac, u guterau. Preporoeni

razvoj, brzi - brzi - burni preporoeni razvoj uliva se u guterau.
itava guteraa sada se raa, preporoava, brzo preporoava. Energija
razvoja, energija razvoja uliva se u guterau. Kolosalna snaga ivota
uliva se u guterau. Junaki snano mlado srce ustremljujuom buji
com gura krv, gura krv kroz guterau. Mlada krv veselom - radosnom ustremljujuom bujicom ispira - ispira itavu guterau. Ispira - ispira ispira itavu guterau. Krv donosi u guterau u izobilju odlinu i
kvalitetnu hranu.
Energija ivota, energija ivota uliva se u guterau. Guteraa
veselo - radosno oivljava, veselo - radosno oivljava. Preporoeni
ivot raa punokrvan radostan ivot guterae. Guteraa ivi energino
- veselo, energino - veselo, energino - radosno. Guteraa veselo radosno oivljava, oivljava. Kolosalna energija uliva se u guterau.
Preporoeni ivot sada - sada raa guterau preporoenu - ispravnu,
idealno ispravnu, energino - snanu, energino - snanu. A brza vesela
mlada krv ispira - ispira guterau, ispira - ispira iz nje sve soli, svu
ljaku, sve produkte razmene. Guteraa se naskroz, sva naskroz sada
raa preporoeno - ista, preporoeno - ista, preporoeno - sveza,
preporoeno - sveza. Kolosalna energija ivota uliva se u guterau.
Guteraa funkcionie veselo - energino, veselo - energino. Gute
raa funkcionie veselo - energino. eludac radi veselo - energino,
veselo - energino. Raa se energino - snaan zdrav eludac, ener
gino - snaan zdrav eludac. Rada se energino - snana guteraa.
Guteraa funkcionie veselije - energinije, veselije - energinije.
Guteraa se raa energino - snana, energino - snana. Guteraa
idealno pravilno, idealno pravilo izvrava u organizmu sve svoje fun
kcije. itav organizam ivi zdravim - zdravim, idealno zdravim i
votom. Guteraa idealno pravilno, idealno pravilo izvrava u orga
nizmu sve svoje funkcije. A glava, glava sve energinije, sve energinije
aktivira - aktivira rad guterae. A glava, glava sve energinije, sve
energinije aktivira - aktivira rad guterae. Guteraa oivljava oivljava, funkcionie veselije - energinije, veselije - energinije.
Guteraa idealno pravilno, idealno pravilo izvrava u organizmu sve
svoje funkcije.Guteraa veselo - radosno, veselo - radosno, idealno
pravilo izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Guteraa funkcionie
sa mladalakom snagom, sa mladalakom snagom izvrava sve svoje
funkcije u organizmu. Guteraa je energino - snana, energino snana, energino - snana. U nerve eluca, guterae uliva se nerazruiva preporoena snaga. U elucu, guterai postaju zdraviji - jaaju,
postaju zdraviji - jaaju mladi nervi, postaju zdraviji - jaaju, postaju
zdraviji - j a a j u mladi nervi.
Preporoeni ivot koji se burno razvija uliva se u eluca, creva.
itavo tkivo eluca i creva raa se preporoeno - svee, preporoeno 210

kompaktno. Raaju se energian, snaan, zdrav eludac, energian,

snaan, jak, zdrav eludac, energina, snana, jaka creva. U sve unu
tranje organe trbune duplje uliva se ogromna kolosalna snaga ivota.
Svi unutranji organi trbune duplje funkcioniu energino - veselo,
energino - veselo. Svi unutranji organi trbune duplje energino veselo, idealno - pravilno, idealno - pravilno, sa mladalakom snagom
izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Svi unutranji organi fun
kcioniu energino - veselo, sa mladalakom snagom izvravaju sve
svoje funkcije. itavo telo ivi veselim - radosnim zdravim ivotom. U
itavom telu kljua kolosalna snaga ivota, u itavom telu kljua kolo
salna snaga ivota. Junaka snaga mladosti, j u n a k a snaga mladosti
kljua u itavom mom mladom zdravom telu. itavo telo ivi veselim radosnim zdravim ivotom.
Preporoeni ivot raa oseaje koji se brzo - energino odvijaju.
itavo telo ivi veselije i sa mnogo ivotne radosti. Svi unutranji organi
funkcioniu veselije - energinije. itavo telo ivi veselim - radosnim
zdravim ivotom. Guteraa ivi veselim - radosnim, veselim - rados
nim zdravim ivotom. Preporoeni ivot raa punokrvni - punokrvni
zdravi - zdravi ivot guterae. Guteraa ivi veselim - radosnim
zdravim ivotom. Guteraa funkcionie energino - veselo, energino
veselo. Guteraa sa mladikom snagom izvrava sve svoje funkcije u
organizmu. Guteraa funkcionie energino - veselo. A glava, glava
sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad guterae. U
guterai postaju zdraviji - j a a j u , postaju zdraviji - jaaju mladi nervi.
Guteraa funkcionie veselije - energinije, veselije - energinije, sa
mladalakom snagom izvrava sve svoje funkcije u organizmu, sa
mladalakom snagom izvrava sve svoje funkcije u organizmu.

ienje p o m o u joga vebi

I s p i r a n j e eluca
Vriti natate (na gladan stomak) . unuti, rairiti kolena i popiti
au za aom od 0,7 do 2 litra tople vode, moe se dodati malo soli i
sode. Ispraviti se i posle izdisaja pri zadravanju disanja nekoliko puta
uvui i isturiti stomak. Zatim se nagnuti iznad lavaboa sa ispruenim
nogama za 90 u odnosu na telo i, zagolicavi osnovu jezika desnom
rukom i pri tiskaj ui na eludac levom rukom, izazvati povraanje.
Posle svakog izbacivanja vode odmoriti se 10-20 sekundi, zatim
ponovo izazvati povraanje, dok se eludac ne oslobodi popijene vode.
Po zavretku terapije popiti au hladne vode i malo prilei. Ispiranje
64

64

Primedba prevodioca.

211

eluca odlino pomae pri oboljenju jetre i unog mehura, gastritisa sa

smanjenom kiselinom, meteorizma i dispepsije. U tim sluajevima
terapija se primenjuje svakoga dana tokom 2 nedelje, zatim j e d n o m u 3
dana tokom mesec dana i, na kraju, jednom nedeljno. ienje j e d n o m
nedeljno preporuuje se svim ljudima sa oslabljenom jetrom.
Terapija je kontraindikativna za ljude koji pate od ozbiljnih sranih
oboljenja, visokog krvnog pritiska, ira na elucu i gastritisa sa povi
enom kiselinom.

Bhudanga

asana

Nain vebanja
1. Lei na stomak, glavu okrenuti udesno ili ulevo. Ruke saviti tako
da vrhovi prstiju budu ispod ramena, a laktovi priljubljeni uz telo. Pete
sastaviti, a vrhove nogu priljubiti uz pod. Disati slobodno.
2. Podii glavu i blago je zabaciti unazad (si. 36). Polako udisati,
podiui glavu i grudi tako da pupak ostane na ilimu (tepihu), a deo tela
iznad pupka da se podigne navie. U tom poloaju obe noge treba da
budu potpuno zategnute i sastavljene jedna uz drugu.
3. Gledati pravo ispred sebe i zadrati disanje na 6 - 8 sekundi.
4. Posle 6 - 8 sekundi poeti izdisati, sputajui glavu na pod u
poetni poloaj.
5. Odmoriti telo 6 sekundi i posle odmora ponoviti vebu.
Vebu raditi 4 puta dnevno.
Bhudanga asana aktivira iznutra itavu trbunu duplju. Zahva
ljujui njoj jaaju i normalizuju se guteraa, jetra i drugi organi probavnog sistema. Ona je najbolja asana za leenje eluca kada slabo vari, za
otklanjanje zatvora, za spreavanje i otklanjanje nastalih gasova, eludanih oboljenja i drugih poremeaja u trbunoj duplji. Ona daje elas
tinost kimi i leci poremeaje u kimi i bolove u leima. Asana
efikasno aktivira krvotok u grudima, na vratu, licu i glavi.

Veba je posebno korisna za ene: tom asanom otklanjaju se razni menstrualni poremeaji.

Pavanmukta

asana

Nain vebanja
1. Stati i ispruiti ruke niz telo. Gledati ispred
sebe.
2. Saviti nogu u kolenu i podii je do pazuha.
3. Obuhvatiti rukom sa iste strane tela (desna
noga - desna ruka) ' gleanj podignute noge, a
drugu ruku staviti na podignuto koleno (si. 37).
4. Pritisnuti koleno uz grudi bez ikakvog
pritiskanja glenja.
5. Stajati vrsto na drugoj i ne savijati je.
6. Ostati u poloaju asane 6 - 8 sekundi, a
zatim ispraviti koleno i spustiti nogu na pod.
Odmoriti se 6 sekundi i to ponoviti sa drugom
nogom.
Tu asanu raditi po 6 puta dnevno (3 puta sa
svakom nogom).
U sluaju da vam je teko da vebate asanu
stojei na jednoj nozi, moete je vebati leei na leima.
Ta asana aktivira guterau i druge organe trbune duplje. Ljudima,
koji pate od gasova u stomaku i poviene kiseline, ona momentalno
p o m a e . Asana oputa bedrene zglobove i aktivira sve miie trbune
duplje i creva. Usled njenog unutranjeg dejstva lece se zatvori i otkla
njaju sve tekoe u elucu, a asana pomae i u obnavljanju funkcije
guterae. To je laka asana i moe je vebati svako.
Ardha

vakra asana

Nain vebanja
1. esti na pod. Ispruiti obe noge napred i staviti dlanove ruku na
tepih.
38) ^" "' *
eC

llU n o

u s

Polenu, a drugu ostaviti ispruenu na podu (si.

3. Prebaciti savijenu nogu preko ispruene noge i staviti petu u

centralnu taku izmeu kolena i glenja (lanka) ispruene noge sa
spoljanje strane. Dizati petu dobro pritisnutu uz nogu. Koleno savijene
noge treba da bude podignuto.
Slika 36 - Bhudanga asana
212

65

Primedba prevodioea.

213

Glavna korist od te asane je za slabine i trbunu duplju. Ona aktivira

sve organe i lezde u tom delu tela. Asana ispoljava lekoviti efekat na
guterau, nadbubrene lezde, jajnike kod ena i monje kod muka
raca.
Asana ima i druge prednosti: ona leci zatvore, poremeaje eluca,
hemoroide, bolove u leima, ukoenost vrata i povrede kime. Ona je
laka za vebanje i zato se preporuuje svima koji se bave j o g o m .

Slika

38 -Aidltu

vukru

usana

4. Podii ruku, koja odgovara ispruenoj nozi (desna noga desna

ruka) i njome obuhvatiti ispruenu nogu u visini pete savijene noge. To
je brava sa dvostrukim zaokretom ruke i noge. Ako ne moete da
obuhvatite ispruenu nogu, moete je samo dotai ili drati prste oko
centralne take.
5. Podii drugu ruku i staviti dlan na slabine, drei palac i kaiprst
prema gore. Sada je ruka savijena u laktu pod uglom od 90 u odnosu na
ispruenu nogu. U tom poloaju treba obratiti panju na to da glava, vrat
i leda budu ispravljeni.
6. Izdiui polako, savijati i zaokretati slabine, grudi, vrat i glavu
prema savijenom laktu. Zaokrenuti se onoliko, koliko moemo. U tom
poloaju savijeni lakat i gornji deo tela zaokreu se za 9 0 a glava za
180.
7. Posle maksimalnog zaokreta zadrati disanje i ostati u tom polo
aju 6 - 8 sekundi. Na tom stepenu kima mora biti ispravljena.
8. Poeti polako udisati, vraajui se u poetni poloaj.
9. Razdvojiti bravu, ispruiti noge, opustiti telo, staviti dlanove na
tepih i odmoriti se 6 sekundi.
10. Posle odmora ponoviti asanu sa drugom nogom.
Naizmenino uraditi 6 ciklusa. Nikada ne vebati vie od 6 puta (po
3 puta u svaku stranu).
66

214

Primedba prevodioca.

IENJE OD HELMINATA(GLISTA) I
PROSTIH MIKROORGANIZAMA

4. Oteenje oiju, slino tuberkulozi. Oteenje plua tipa pneumonije. Oteenje creva tipa akutnog ili hroninog enterokolitisa. Pro
diranje toksoplazme u skeletne miie dovodi do mialgije i artralgije
(bolova u miiima).

ienje prema metodu G. Malahova

U helminte - gliste spadaju svi organizmi koji parazitiraju u oveku.

Prostim mikroorganizmima zaraeno je skoro 9 0 % stanovnika zemljine
kugle.
Bolesti koje izazivaju gliste - helmintoze su: askaridijaza, trihineloza, fasciola, toksoplazmoza i druge.
Na primer, toksoplazma - prostiji mikroorganizam, koji spada u
klasu biara. Sa mesta prodiranja u organizam toksoplazme prodiru u
krv, a zatim u elije organa i tkiva, gde se razmnoavaju. Unitivi
eliju, u koju su prodrle i gde su se razmnoile, toksoplazme prodiru u
nove elije, i sve se ponavlja. Rezultat tog dejstva je da nastaju upalni
procesi, nekrotine i druge neprijatne promene.
U akutnom periodu bolesti toksoplazme se mogu nalaziti u plju
vaci, sluzi u nosu, u seroznom eksudatu, mleku, mokrai, krvi i okoplodnoj tenosti. Kapsulirane toksoplazme mnogo se tee unitavaju i
prisutne su kao uspavana infekcija", koja je spremna da u bilo k o m
povoljnom sluaju prede u aktivno stanje i da ponovo pone da unitava
elije.
O s n o v n i oblici toka t o k s o p l a z m o z e
1. Oboljenje limfnih vorova - vratnih, na zatiljku, iznad kljunjae, ispod pazuha i sinusu ih. Oboljenje moe biti propraeno
bolovima i uveanjem limfnih vorova, a moe samo sa neprimetnim
uveanjem, bez bolova. Sve ukazuje na to da se oko limfnih vorova
odvija patogeni proces, oteuje se organizam (na primer, kvare se zubi,
trule krajnici, koren jezika - poveani limfni vorovi na vratu).
2. Visoka temperatura sa ospama po telu, osim glave, dlanova i
stopala. Uz to obino idu pneumonija, miokarditis i oteenje nervnog
sistema. To se obino prihvata kao prehlada. U stvari hlaenje je
oslabilo zatitnu snagu organizma, pa se aktivirala toksoplazmoza.
3. Jaka glavobolja, vrtoglavice i depresija. Mnogi ljudi i ne sum
njaju da im glava polako truli. Na to ukazuje izbacivanje ujutro kroz nos
manje koliine gnojnog sadraja.
216

Prva varijanta
Pelen je biljka iz porodice glavoika, j a k o g mirisa i gorkog ukusa.
Pomou pelena organizam se moe istiti od prostijih mikroorgani
zama: jednoelijskih biara, hemolitikog stafilokoka, proteusa, majih
lamblija, trihomonada, hlamidija i tome slino, koji naruavaju razmenu
materija u organizmu i prouzrokuju upalu tankog creva, raznovrsna
oboljenja jetre i unih kanala, kona oboljenja (dijateza, alergija,
koprivnjaa, ekcem, psorijaza itd.), infarkt, raznovrsna prehladila
oboljenja sa izluivanjem sluzi i gnoja.
Kao s t o j e praksa pokazala, organizam veine ljudi zbog nepravilne
ishrane i naina ivota zaraen je tom gnojnom infekcijom. Zato je
sistematsko uzimanje odvara od pelena i ispiranje njime ( pomou
pricaljke) - veoma efikasna terapija, koju treba redovno sprovoditi.
Preporuuje se uvijati cvetove pelena (oni nisu nita vei od glave
ibice) u kuglice od hleba i gutati ih pre jela i posle toga.
Gorak ukus stimulie ivotnu aktivnost organizma i daje mu odlian
tonus. Odvar i ekstrakt od pelena su vekovima proverena sredstva, koja
imaju udotvorno dejstvo.
Caj. Zavariti ajnu kaiku suve trave sa etvrtinom litra kljuale
vode i ostaviti da odstoji 10 minuta. Uzimati svakoga dana po solju tog
gorkog napitka 3 puta dnevno. Osim unitavanja gnojnih mikroorga
nizama, on pomae kod usporene probave, oseaja prepunjenosti elu
ca, kod nadimanja i gasova, kamena u ui, nedovoljnog luenja ui,
utice, kamenja i peska u bubrezima. aj od pelena stimulie krvotok i
poboljava razmenu materija. Zato se preporuuje kod gojaznosti i
drugih poremeaja razmene materija.
Tim ajem se moe pricati (ispirati p r i c o m ) - ujutro i uvee.
Napomena. Osobe sa prepobuenim ivotnim principom vetra taj
aj treba da upotrebljavaju oprezno jer on podstie uzbuenje.
07

Druga varijanta
Redovna gladovanja omoguavaju da se organizam kvalitetno ois
ti od te gnojne infekcije. to due gladujemo, unitavamo dublja arita
intekcije. Sto redovnije gladujemo, manje smo podloni toj infekciji.
67

Primedba prevodioca.

217

Najbolje je gladovati za vreme posta: 3-4 puta godinje po 5-10 (a

ponekad i vie) dana. Poeljno je gladovati na urinu.
Koristei pelen i urin za vreme gladovanja ograniite se na nedelju
dana gladovanja. Sve zavisi od nae individualne konstitucije. Najbolje
je gladovati 34 dana u 3 meseca, ali redovno.
Trea varijanta
Vlastiti urin je bezopasan prirodni oksidant organizma. Ali, pored
oksidacije organizma, njegova antibakterijska svojstva objanjavaju se
homeopatskim principom: slino se slinim leci. Jedno od poglavlja
homeopatije nosi naziv Leenje nozodima" (od grke rei nos bolest). Sutina tog leenja sastoji se u upotrebi patolokih izluevina
protiv samog arita bolesti, protiv gnojnih bakterija koje stvaraju ta
arita. Ako se pije vlastiti urin, zasien punim spektrom vlastitih
nozoda, on odlino isti organizam od gnojnih i drugih infekcija. Kao
to se moe videti, u prostom pijenju urina i njegovom dejstvu na
patogene mikroorganizme lei strogo nauan proces. Prema shvatanju
G. M a l a h o v a , ponekad je dovoljno samo jednom popiti urin i teka
oboljenja odmah nestaju i vie se ne ponavljaju.

N a r o d n i naini ienja
Ako se uzme 10 renjeva enjaka sa toplim mlekom bie isteraue
sve vrste glista. Dva sata posle uzimanja enjaka treba popiti neko
purgativno sredstvo.
Oieno seme od tikve samleti na maini za mlevenje mesa i
uzimati ujutro natate pola supene kaike sa toplim mlekom. Posle 1 sata
uzeti neko purgativno sredstvo.
Pregrt sirovog pirina jesti za doruak nekoliko dana (vakati ga
najmanje 100 puta).
Za isterivanje otrica i askarida klistirati se odvarom od semena
pelena.
Skuvati u ai mleka veliku glavicu enjaka dok se ne razmeka.
Mleko procediti, ohladiti i njime se isklistirati, zadravi ga u debelom
crevu preko noi. Doza za odrasle - 1 aa, za decu - etvrtinu - pola
ae. Postupak ponavljati sedam dana. Ako dete ne zadri u sebi mleko
posle klistiranja, na anus mu treba privezati pare mesa ili sira - helminti
e sami izmigoljiti napolje.
Preliti supenu kaiku cvetova povratia (Tanacetum vulgare) sa
pola litra kljuale vode, kuvati 10-15 minuta i procediti. Primenjivati u
vidu klistira (zadrati na 5 minuta) jednom dnevno. Ne primenjivati na
deci!
218

Isitniti glavicu luka srednje veliine, preliti je sa aom kljuale

vode, ostaviti da odstoji 12 asova i procediti. Piti po pola ae dnevno
tokom 3 - 4 dana.
Ispiskati seme tikve (bundeve) zasoljenom vodom i dobro ga
zagrejati. Ili ispriti na tiganju na malo biljnog ulja uz dodavanje malo
soli. Sredstvo upotrebljavati kao dezert, kao stoje to uobiajeno u Kini.
A k o imate otrice, izgnjeiti u ai vode (sobne temperature) 5 - 8
malih renjeva enjaka (ili 1-2 vea renja), procediti i klistirati se
(drati to je mogue due) tokom 7 dana. U istom periodu (7 d a n a )
otrice ubijaju i palii (renjevi) enjaka ubaeni u anus. Posle nedelju
dana pauze ponoviti terapiju.
Radi temeljnijeg unitavanja helminata istucati 2 - 3 renja
enjaka u 2 litra vode i klistirati se prema metodu Yokera (vidi ienje
creva), uvodei gumeno crevo s t o j e mogue dublje. Bol trpeti to vie,
ali ne due od 5 minuta. Ponavljati ga nekoliko dana uzastopce. Posle
pauze od nedelju dana postupak ponoviti.
Supena kaika soka od argarepe 2 puta dnevno je efikasno
sredstvo protiv sitnih glista.
Seme od kruaka ima svojstva da izbacuje gliste. Jesti kruke sa
s e m e n o m i briljivo ih savakati.
Preliti sa 1 aom kljuale vode 15 grama smee u jednakim
koliinama (po 5 grama) centaurije (Centaurium erythraea), crnina
(Helichrysum arenarium) i povratia. Ostaviti da odstoji l sat. Piti po
supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno.
Supenu kaiku korenja koprive preliti sa 1 aom kljuale vode,
kuvati na blagoj vatri 15 minuta i ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati
po 2 - 3 supene kaike 3 puta dnevno. Ekstrakt uzimati kod kolitisa i
ireva (gnojnih rana) na sluzokoi creva, prouzrokovanih glistama.
Preliti 5 grama kore od nara (mogranja) sa 100 mililitara kljuale
vode i ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati po pola do j e d n e ajne
kaike 3 - 4 puta dnevno (vee doze nisu dozvoljene).
Lamblije nestaju ako redovno, na 30 minuta pre jela, pijemo po
pola ae rasola od kiselog kupusa.
Kod glista se preporuuje ujutro natate pojesti po nekoliko listova
kiseljaka (Rumex acetosa).
Kod glista i otrica u debelom crevu staviti na anus oblogu od
stabljika Hmeljinovog pelena i kuvanog ovsa.
68

Sredstvo za decu koje preporuuje K. Doronina

Dobro pomeati 1 deo trave i cvetova centaurije, 1 deo cvetova
smilja, 1 deo listova grice (Menyanthes trifoliata) i pola dela cvetova
68
69

Primedba prevodioca.
Ilo.

219

povratia (divlje oskorue). Supenu kaiku smee preliti sa aom

kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi.
Ujutro nahraniti dete bilo kojom slatkom kaom. Pola sata posle jela
pripremiti tampon od vate, natopiti ga u kerozinu (dete ne treba da
unapred oseti miris kerozina). Dati detetu da popije etvrtinu ae
ekstrakta, zaslaenog medom, i da pomirie tampon.
U podne dati detetu sladak aj sa keksom, a posle 30 minuta ponovo etvrtinu ae ekstrakta i da pomirie tampon.
U14-15 asova: slatku mlenu supu, kau na mleku, slatku piroku
(kola) , kompot od suvih ljiva. Posle jela ponoviti terapiju.
Za veeru : salatu, zainjenu sa 2 renjia enjaka, ili mlad kravlji
sir sa 2 renjia enjaka; kompot od revenja (Rheum palmatum, R.
rhaponticum, R. undulatum). Posle pola sata ponoviti terapiju. Posle
10-15 minuta dati detetu da popije purgativno sredstvo (dve kapsule
ricinusovog ulja).
Pri odlasku na spavanje staviti detetu toplu oblogu na stomak.
Kontraindikacije za primenu svih sredstava protiv glista:
trudnoa,
menstruacija, groznica i crevna oboljenja.

IENJE OD RADIONUKLEIDA I
TEKIH METALA
~

70

70

220

Teki metali i radionukleidi su opasni zbog toga to se s m u k o m

(jedva) izbacuju iz organizma. Oni ispoljavaju nervno-paralitiko dej
stvo, utiu na aktivnost fermenata, pogoravaju rad probavnog sistema,
razaraju antioksidantni sistem organizma, koji titi organizam od sta
renja. Ustanovljeno je da su od svih nemedikamentoznih sredstava
leenja oboljenja, prouzrokovanih radijacijskim zraenjima, najefikas
niji kvalitetna i pravilna ishrana i povremeno gladovanje. Navedene
preporuke mogu koristiti oni koji ive u uslovima poveane radijacije.
Pristalice prirodnog leenja smatraju da je najdelotvornije i naj
efikasnije sredstvo za ienje organizma od posledica zraenja lekovito
gladovanje (vidi ienje gladovanjem). Kao osnovna hrana za ljude,
koji su ozraeni bilo kojom dozom, preporuuju se produkti koji sadie
grubu celulozu koja ima svojstva da stupa u hemijska jedinjenja sa
toksinima i da stvara nove, manje toksine materije, koje se lako izba
cuju iz organizma.
Ako elite da se zatitite od radionukleida, postarajte se da u vaem
d n e v n o m obroku hrane uvek budu badem, kukuruz, soivo (leca), jabu
k e , ovas, heljda, j e a m , pasulj, tikva (bundeva), kupus, neglazirani
pirina, argarepa, rotkva (ujutro marendati, uvee jesti, i obrnuto uvee
nastrugati, ujutro jesti).
Pre upotrebe sa povra i voa treba skinuti sloj od pola centimetara,
a sa kupusa najmanje 3 lista, poto se vei deo tekih metala i pesticida
nagomilava u gornjem sloju plodova. Kod povra se te materije nago
milavaju i u jezgru.
Asimilaciju cezijuma-137 spreava upotreba produkata, koji sadie
veliku koliinu kalijuma (cvekla, suva kajsija uvezena iz Azije, domaa
suva kajsija, orasi, krompir sa ljuskom); asimilaciju ostalih radionukle
ida smanjuju nar, suvo groe, crna ribizla, mahovica, orasi, enjak,
crni luk, cvekla, perun, a takode kalmari i morski kupus.
Preporuuju se odvari od suve ljive, koprive, sokovi sa pigmentima
u boji, prirodno crno vino.
U dnevni obrok obavezno ukljuiti mlene produkte: mlad kravlji
sir, vrhnje (slatku pavlaku), kiselu pavlaku i ulje. Kalcij um, koji se sadri

Isto.

221

u njima, smanjuje nagomilavanje radioaktivnog stroncijuma, a mladi

kravlji sir isti od radioaktivnih elemenata (u poreenju sa mlekom sto
puta bolje), poto ti elementi ostaju u surutki. U ulju uopte nema tetnih
elemenata. Od masnih produkata najbolje je jesti svinjetinu i pilee
meso. Metionin, koji se sadri u mlenim produktima, mesu i ribi,
neophodan je za izbacivanje radionukleida. Ipak je najbolje ograniiti
upotrebu mesa, naroito govedine koja sadri najveu koliinu
radionukleida. Takoe se treba odrei nicli (kotleta), poto fairano
meso sadri sukrvicu, i kada je toplo vreme radionukleidi ostaju u hrani.
Kad kuvamo meso, prvi buljon (prvu vodu) obavezno treba proliti.
Ne smemo drati svoj organizam na gladnom suvom reimu: 265
mililitara vode koja prolazi kroz bubrege, izbacuje iz organizma 1 gram
tetnih materija. Bubrezi nikada ne prekidaju svoju funkciju, ali da bi je
obavljali, treba ih stalno obezbeivati vodom. Piti istu vodu u manjim
obrocima 2 - 3 sata posle jela i zavriti sa uzimanjem vode 30 minuta pre
narednog obroka hrane.
Preporuuju se odvari od lana, suvih ljiva, koprive, piugativnih
trava, sokovi sa pigmentima u boji (sok od groa, nara, prirodno vino).
Kod apsolutno zdrave jetre u manjim koliinama mogu se upotrebljavati
alkohol i votka. Prednost treba dati gustim sokovima. Oni dobro apsorbuju razliite materije i podstiu ubrzano izbacivanje radionukleida.
Pre jela uzimati aktivni ugalj ( 1 - 4 tablete).
Aktivni ugalj moemo napraviti sami. Razbiti ljusku od oraha i
istucati je u prah. Prah sipati u lonac i staviti na slabu vatru (bez vode).
Kada ljuska pone da zagoreva pojavie se ugalj. Dizati lonac na vatri
15 minuta. Zatim skinuti i ohladiti.
Pre upotrebe ugalj treba dobro istucati u prah i prosejati kroz sito.
Dobijeni ugalj pomeati sa vodom (voda treba da postane crna). Tu vodu
treba piti svakih 15 minuta po 2 supene kaike, postepeno dovodei
zapreminu ispijene tenosti do 400 mililitara.
Paralelno sa pijenjem vode treba vriti klistiranje, koristei od 1
ajne do 1 supene kaike uglja na litar vode.
Najveu sposobnost upijanja radioaktivnih elemenata imaju e
njak, crni luk, mlad kravlji sir, plodovi od kartopa (Viburnum opulus) i
ogrozda (Ribes grossularia).
Antiradijaciono dejstvo imaju biljno ulje, mlad kravlji sir, tablete
kalcijuma i alkohol.
Produkti opasni za zdravlje u uslovima poveane radijacije su: kafa,
pihtije, kosti, kotano ulje (salo), vinja, ljiva, kajsija, govedina, kuvana jaja (stroncijum, koji se nalazi u ljusci, pri kuvanju prelazi u belanevine). Od jaja je najbolje pripremiti kajganu.
Za oslobaanje oveka ak i od tekih komplikovanih radijacija
odlino pomae povremeno gladovanje. To sredstvo dalo je dobre
rezultate pri leenju obolelih sa tekim stanjem akutne radijacione
222

bolesti, koji su stradali pri havariji atomske elektrine centrale u ernobilju. Usled gladovanja usporava se ritam deljenja elija, nasledni aparat
i njegov fermentacioni sistem aktiviraju procese za obnavljanje nukleinskih kiselina (kiselina naslednog aparata - D N K i RNK). Rezultat je da
povreene elije ne ginu, ve se obnavljaju (poinju da se normalno dele
i izvravaju svoje funkcije).
Povremeno gladovanje podstie, takoe, obnavljanje zatitnih funkcija
elija, organa i sistema protiv radijacionih povreda (oboljenja). To je
veoma vano za ljude koji ive u uslovima neprekidnog ozraenja radionukleidima, koji se nalaze u okolini i sadre se u produktima ishrane.
I, na kraju, gladovanjem se usavravaju mehanizmi za izbacivanje
iz organizma svih materija koje ometaju njegovo normalno funkcionisanje: radionukleida, nitrata, pesticida, tekih metala i drugih otrova i
ljake (vidi ienje gladovanjem).
Najefikasniji domai (ruski) preparat, koji iz organizma odstra
njuje teke metale, je zosterin. Njega je dobila R. O v o d o v a iz morske
trave zostere. Sredstvo aktivno privlai, zadrava, a zatim izbacuje ak i
iz kotanih sistema j o n e tekih metala i druge industrijske toksine.
Analogno dejsto ispoljava i preparat befungin.
7

ienje ekstraktom od brezovih gljivica

Efikasnim sredstvom za ienje smatraju se brezove gljivice (Inonotus obliquus). Supenu kaiku isitnjenih gljivica isitniti u prah i preliti
aom vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata, dodati sode izmeu
prstiju, promeati i uzimati 3 puta dnevno u pauzama izmeu obroka.
To sredstvo takoe dobro rastvara taloge soli. Ali fitoterapeuti
upozoravaju da se ni u kom sluaju ne srne piti aj sa brezovim glji
vicama (resama).

ienje mekinjama i borom prema metodu . ike

Grube mekinje od penice sipati do treine u teglu od 3 litra.
Istovremeno pripremiti ekstrakt od ipka sa kojim preliti mekinje, osta
viti da odstoji 2 sata, a zatim procediti. Upotrebljena smea moe se
upotrebiti ponovo. Dobijenu tenost piti u neogranienoj koliini umesto vode.
Dobrim apsorbenom smatra se i bor. Mlade borove izdanke (mla
dice) staviti u litarsku teglu i zasuti eerom u kristalu, j o bolje zaliti
m e d o m . Ostaviti da odstoji 24 sata. Uzimati 3 - 4 puta dnevno po supenu
71

Primedba prevodioca.
223

kaiku. Korisno je piti i odvar od Cetina bora i jele (smreke), koji se

priprema ovako: au isitnjenih iglica (etina) sipati u 2 litra kljuale
vode, dinstati na vodenoj pari 10-15 minuta i piti kao aj.

Mlena surutka B. Bolotova

U posudu od 3 litra sa mlenom surutkom (ako je prekuvana pri
podgrevanju sira, dodati ajnu kaiku kisele pavlake radi stvaranja
zdravih mlenih bakterija) sipati 1 au eera. Zatim au suve ili svee
iseckane trave ruse (Chelidonium majus) staviti u vreicu od gaze i
pomou olova spustiti na dno posude. Posudu prekriti sa 2 - 3 sloja gaze,
kako se ne bi pojavile vinske muice, i ostaviti da odstoji 2 - 3 nedelje na
toplom i tamnom mestu. Prevreli napitak uzimati 2 nedelje po pola ae
na 20 minuta pre jela.
Produkti ivotne aktivnosti bakterija, stvoreni za vreme vrenja, imaju
sposobnost da obnavljaju i iste sve povrine na koje dospeju. Oni odlino
iste unutranje zidove eluca i creva od soli radioaktivnih metala.
Surutka B. Bolotova od plodova
divljeg kestena
Naliti u veu teglu (flau) 3 litra vode i u vodu spustiti vreicu sa
1030 oienih od ljuske i po pola iseenih plodova kestena. Ljusku od
kestena takode staviti u tu vreicu. Dodati au eera, pola ae mlene
surutke ili ajnu kaiku kisele pavlake i ostaviti da prevri 2 nedelje.
Dobija se prijatan lekovit napitak, koji ne samo da izbacuje radionukleide, ve poveava i koliinu joda u organizmu. Korisno je da ga
piju ne samo odrasli nego i deca bilo kog uzrasta, ak i bebe.
Uzimati najmanje mesec dana po pola ae na 1520 minuta pre
jela. Svakoga dana po meri uzimanja napitka dodavati vodu sa odgo
varajuom koliinom kestena i eera, pri emu se lekovita svojstva
kvasa obnavljaju za sledei dan. Na taj nain, dovoljna je trolitarska
tegla (flaa sa irokim g r l o m ) " za nekoliko meseci.

ienje ljuskom od jajeta

Kao to su pokazala istraivanja maarskih naunika ljuska od
jajeta odlino izbacuje radionukleide i spreava nagomilavanje stroncijuma-90 u kotanoj sri. Osim toga, ona je idealan donator kalcij lima u
obliku, u kojem ga organizam najbolje asimiluje, a sadri i druge veoma
72

224

Primedba prevodioca.

vane mikroelemente, neophodne za normalno obavljanje biohemijskih

reakcija. Posebno je dragoceno prisustvo silicijuma i molibdena u ljusci
jajeta, kojih veoma malo ima u naoj hrani.
Napomena. Sva ta svojstva ima samo ljuska od jajeta domae
kokoke.
Ljusku dobro oprati, osuiti i istucati u avanu (pojedini autori
smatraju, da pri upotrebi elektrinih mlinova za kafu prah gubi svoju
energiju). Uzimati ga po 2 - 6 grama za vreme doruka.
U zapadnim zemljama prah ljuske od jajeta prodaje se praktino u
svakoj apoteci. uvati ga u boici od tamnog stakla, zatvorenog vatom
(da se ljuske ne bi uguile").
U kineskoj narodnoj medicini svakodnevnim uzimanjem po pola
grama (na vrhu noa) istucane ljuske od jaja starih 1-2 dana, uzetih od
zdrave kokoke, lece teke oblike tuberkuloze. Ali posle uzimanja praha
Kinezi obavezno piju vodu sa dodatkom limuna ili limunske kiseline
(limuntusa) radi njegove normalne asimilacije u crevima.

ienje odvarom od semena lana prema

metodu V. Tienka
au semena preliti sa 3 litra kljuale vode, kuvati 2 sata i ohladiti
do 40 C. Piti s t o j e mogue vie (1-1,5 litar dnevno) tokom 2 - 3 nedelje
dana, poev od 12 asova danju. Izbacuju se radionukleidi, toksini i
druge otrovne materije.

ienje ekstraktom od trava prema

metodu A. Derjabina
Pupoljke od breze i bora, cvetove smilja, kamilice, nevena, lipe,
listove koprive, podbela, nane, bokvice, srdaice, eukaliptusa, sene,
vranilove trave, kantariona, centaurije, suenice (Gnaphalium sylvaticum, G. uliginosLim), hajduke trave (kunie), ubra (Satureia hortensis), erede (Bidens tripartita), ruse, alfije, podzemnog s t a b l a - k o rena valerijane, angelike (Angelica arehangelica), dinjice (Sanguisorba
officinalis) i maslaka pomeati u jednakim delovima. Preliti 14 supenih
kaika smee sa 3 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 7 - 8 sati. Posle
hlaenja ekstrakt uvati u friideru 4 - 5 dana.
Uzimati podgrejan natate na 5 0 - 6 0 minuta pre jela i najkasnije na
2 - 3 sata pre spavanja. Piti od 1 do 3 ae dnevno, dok se u elucu ne
uspostavi dobra razmena materija. Nije poeljno kombinovati uzimanje
t o g ekstrakta sa produktima koji sadre kvasac (peciva, pivo, kvas), a
koja se potpuno odbacuju po sistemu A. M. Derjabina.
225

IENJE KOE

ienje m e d o m p r e m a m e t o d u N . S e m j o n o v e
U koli zdravlja N. Semjonove predlau da se koa isti pomou
meda drugog dana posle ienja jetre, k a d a j e glavna pokretna nei
stoa izbaena iz tela - isprana su creva i oiena jetra.
U potkonom vlaknastom vezivnom tkivu svakog oveka, tim vie
obolelog, uvek postoje naslage masne ili vodene ljake u vidu odvojenih
slaborastvorljivih jedinjenja, do izbacivanja mrtvih eritrocita u vidu
tamnih mrlja na koi ljudi, koji prevremeno stare usled neiste jetre.
Koristei svojstva koe, najveeg organa naeg tela, moe se oistiti
organizam i istovremeno obnoviti svojstva koe.
Nekoliko praktinih saveta za uspenu primenu meda.
ienje medom primenjujte samo posle ienja creva i jetre.JU
suprotnom sluaju koa e predstavljati vrata za izbacivanje ljake" i
sva ljaka iz creva bie privuena prema oienim delovima koe.
ienje tela medom poeti uvek od stopala, a zavriti sa licem.
Razlog je jasan - otvaranje vrata" za izbacivanje ljake iz tela treba da
bude u poslednjem redu na koi lica. Med isti potkono vlaknasto
vezivno tkivo oko trbune duplje. Posle aktivne samomasae m e d o m "
esto se regulie razmetaj petlji (limfnih voria) tankog creva, nor
malizuje se centar za energetsko obezbedenje u pupku (fibrozni prsten),
a na svoje mesto neretko se vraa oputeni eludac.
Med pomae da se brzo i lako izbegnu dugotrajni bolni radikuliti.
Nain primene. - Namazati na suvu, istu kou (bez znoja), povr
ine 1-2 dlana, med u tankom sloju i blago ga utrpavati 2 0 - 3 0 sekundi.
Zatim odvojiti dlanove od koe i dodirivati njima kou, podiui ih tako
da se vrhovi prstiju ne odvoje od koe, i ponavljati te pokrete. Dlanovi
e vrlo bizo poeti da se lepe za kou, a med e potpuno prodreti u kou.
Povrina koe postae suva, a lepljivost e i dalje ostati. Zatim e se za
dlanovima, pri podizanju, izvlaiti iz koe niti prljavog meda. On je
izgubio svoju aromu i ukus i postao je slian lepinji od prljavog sloja,
koji se prilepio na kou. Kada koa potpuno izbaci med", koji je iz nje
apsorbovao ljaku, koa e ponovo postati suva. Za vreme terapije
medom krvotok u koi se jako poveava. esto se javljaju dugotrajni
bolovi, ljute se stari preiveli slojevi koe.
73

73

226

Posle potpunog ienja koe od meda u procesu terapije treba

oprati ruke toplom vodom bez sapuna, nakvasiti pekir vrelom vodom,
iscediti ga i, zadravajui toplotu, staviti ga na oieni deo koe,
navlaiti j e , masirati kroz pekir 1-2 minuta, a zatim prekriti toplom
salvetom.

ienje p r e m a m e t o d u S. K n e j p a
p a n s k i p l a t " . Pamuni arav nakvasiti u toploj vodi, u koju
staviti istu koliinu jabukovog ili drugog sireta (pola vode, pola sireta). Umotati se u njega tako da itavo telo, osim glave, bude prekri
veno. Pokriti se suvim aravom, a odozgo - vunenim ebadima i
perinom. Ponekad se primenjuje uloak od votanog papira ili paus-papira, ali ni u kom sluaju od polietilena. Leati 1,5-2 sata. Na dan
terapije (kako pre poetka terapije, tako i za vreme terapije i posle nje)
piti vruu vodu sa sokom od limuna (na 1 au vode dodati sok od 1
limuna). Piti kroz slamku strogo na svakih pola sata. Na taj nain popiti
12 aa. Nikakva druga tenost ni jelo toga dana nisu dozvoljeni.
panski plat" je predivan metod za alkalno ienje itavog orga
nizma. Pri njegovom sprovoenju kroz kou izlazi ogromna koliina
otrova i toksina, zbog ega je posle ienja potrebno dobro otkuvati i
ispeglati arav koji smo koristili pri ienju.
Metod je naroito korisno primenjivati zimi, kada je celo telo
zatvoreno toplom odeom, kada koa ne die, a bubrezi su maksimalno
optereeni.
panski plat"je veoma efikasan kod opteg kataralnog stanja, kod
groznice, podagre (kostobolje) i reumatizma.

ienje koe lica i v r a t a p r e m a m e t o d u S. Lensine

Lice treba istiti svakoga dana, i obavezno uvee, a ne ujutro. To se
objanjava time, to se povrina koe tokom dana postepeno zagauje,
stvara se sloj koji se sastoji iz odumrlih elija ronatog sloja epidermisa,
sekreta znojnih i lojnih lezda. Osim toga, na koi se taloe praina i a
(gar), koji, nagomilavajui se u porama, naruavaju i oteavaju nor
malnu fizioloku funkciju koe i spreavaju prirodno luenje loja iz
koe.
Analiza hemijskog sastava neistoa pokazuje da su one tetne za
kou lica, jer je nadrauju, ine mlitavom i stvaraju povoljne uslove za
razvoj i razmnoavanje mikroba. Kou treba istiti od dnevnog zaga
enja na 1-1,5 sat pred spavanje. Tog pravila se treba pridravati
nezavisno od stanja koe i kozmetikih sredstava koje koristimo.

Primedba prevodioca.

227

Nou je oseaj istoe i sveine koe posebno prijatan, zato se ene

brzo i drage volje (rado) privikavaju na tu terapiju. Ako je veernje
ienje koe bilo dovoljno temeljito i ako je koa dobro pripremljena
za nanoenje hranljive kreme, ujutro nam ostaje da blago osveimo kou
vodom. Te delove koe treba dezinfikovati losionom sa ekstraktom
nevena. Posle ienja na kou bilo kog tipa treba obavezno staviti
odgovarajuu hranljivu kremu.
A k o se pri ienju lica preporuuje upotreba v o d e , to znai da
treba uzeti: 1) kinicu ili snenu vodu; 2) p r o k u v a n u ili s m e k a n u
v o d u . Da tvrda voda ne bi nadraivala kou, treba na litar vode dodati
pola ajne kaike borne kiseline ili etvrtinu ajne kaike sode
bikarbona.
Ako se preporuuje ispiranje lica zasoljenom vodom, tada na pola
litra prokuvane vode dodati ajnu kaiku kuhinjske soli (u kristalu). Za
j e d n o ispiranje dovoljno je pola litra vode (na istu kou).
A k o se preporuuje zakiseljena voda, na pola litra uzeti 13 ajne
kaike limunovog soka ili malo limunske kiseline (na vrhu noa), ili 12
ajne kaike ekstrakta od latica rue sa siretom.
Kod masne koe voda se mora mnogo vie soliti ili zakiseljavati,
nego kod normalne ili suve koe. Pre umivanja treba probati ukus vode:
ona treba da bude umereno slana ili kisela. Leti se posle ispiranja vodom
masna koa moe istrljati sokom od narendanog krastavca, ili sokom od
limuna, a normalna koa sokom od groa ili sokom batenske j a g o d e ili
maline.
Za ienje lica bilo koje koe ne treba koristiti odekolon, koji
sadri od 3 do 5% eterinih ulja, koja razdrauju kou. Za ienje suve
koe ne treba koristiti preparate koji sadre alkohol i toaletnu vodu jer
oni presuuju kou i esto podstiu njenu pigmentaciju, naroito ako se
upotrebljavaju leti, kada eterina ulja koja se sadre u njima (na bazi
razliitih medikamenata) pod dejstvom sunevih zraka zatamnjuju
kou. Primena tenosti koje sadre alkohol za suvu i masnu kou
mogua je samo po savetu lekara.
Svaka ena u zavisnosti od godinjeg doba moe da izabere naine i
sredstva koji joj najbolje odgovaraju. Pri tome treba imati u vidu, da sve
jutarnje i veernje terapije treba vriti i na koi vrata.
Posle bilo kakvog veernjeg ienja lica, dok je koa jo vlana, ne
treba je suiti pekirom, ve blago lupkati dlanovima ruku istovremeno
itavo lice i vrat, smenjujui lupkanja sa vibracionim pokretima 2 , 3 , 4 . i
5. prsta odozdo prema gore - od podbradka prema slepoonicama, od
sredine ela prema slepoonicama, blago pritiskujui deo koe na slepo
onicama. Posle 1-2 minuta na j o vlanu kou lica moe se naneti krem
pokretima samomasae.
Ako je koa masna ili porozna, treba je prethodno oistiti mekinjama, kiselim mlekom, majonezom i tome slino. Kiselo mleko i
228

majonez korisno je ostaviti na koi 2 - 3 minuta, a zatim skinuti tonizujuim losionom.

Pri proirenju pora na nosu, podbratku i elu - mestima obilnog
luenja konog loja - treba pre samomasae i posle nje dezinfikovati te
delove losionom sa ekstraktom nevena.

ienje biljnim uljem (zejtinom)

Najkorisnije, najprostije i najrasprostranjenije sredstvo za veernje
ienje koe lica i vrata bilo kog tipa koe zimi i ujesen je bilo koje
biljno ulje (maslinovo, kukuruzno, laneno, bademovo, suncokretovo
nerafinisano) ili ulje od kotica (breskvino, orahovo i dr.).
Staviti 1-2 ajne kaike ulja u porculansku aicu ili malu teglu i tu
aicu (teglicu) staviti u vrelu vodu na 1-2 minuta, ili sipati ulje u vrelu
kaiku. T a m p o n o m od vate, malo natopljenim u ulju, oistiti svu kou.
Posle toga ulje se nanosi vatom koja je dobro natopljena na lice pokre
tima prema gore, poev od vrata, zatim od podbratka i usta prema
slepoonicama, od osnove nosa prema elu i oko oiju: od nosa po
gornjem onom kapku prema slepoonici i preko donjeg onog kapka
unazad. Pri tome se takoe iste usta i obrve. Posle 2 - 3 minuta ulje
temeljno skinuti vatom, prvo samo blago natopljenim losionom, ajem
ili slanom vodom. Losion se moe zameniti prokljualom vodom, p o m e a n o m sa vonim sokom (limunovim, od pomorande, jabukovim
itd.). Prema tome, prvi i drugi put vata se jedva (vrlo malo) natopi (tako
je lake skinuti masni sloj), a posle toga se moe vie natapati.
Kod iste koe (bez mitesera i bubuljica) za ienje lica moe se
koristiti prosto sredstvo koje ne nadrauje i ne sui kou, a koje n a n i j e
uvek pri ruci i u izvesnoj meri je hranljivo - sve maslac (primenjivati
ga najvie 10 dana).

ienje kiselim m l e k o m
A k o je ienje biljnim uljem indikativno za zimski period i jesen,
ienje kiselim mlekom moe se primenjivati preko cele godine, za
bilo koji tip koe, i u bilo koje doba dana. Takav nain ienja posebno
se preporuuje u prolee i leti, kada se j a v e pege na licu. Od kiselog
mleka one donekle blede, a koa postaje glatka i nena. Umesto kiselog
mleka moe se upotrebljavati kefir, sveza kisela pavlaka pod uslovom
da nisu suvie kiseli. Suvina kiselost naroito je tetna za suvu kou, jer
povean sadraj mlene kiseline moe da nadrai kou. Za masni tip
koe treba primenjivati kiselije produkte. Umivanje lica (posle ienja
koe) mlenom surutkom, koja se dobija pri pripremanju mladog krav229

ljeg sira ili kiselog mleka, na normalnu i naroito masnu kou ispoljava
veoma povoljno dejstvo. To ienje je takode indikativno za suvu kou
(koja nije sklona Ijutenju). Primena mlene gljivice za kiseljenje mleka
u domaim uslovima omoguava da se uspeno regulie potrebna kon
centracija kiseline, koja je uvek indikativna kako pri stavljanju maski,
tako i pri ienju koe lica.
U poetku staviti na suv tampon vate malo kiselog mleka ili kefira i
istrljati kou lica; svaki sledei tampon sve vie natapati. Broj upotrebljenih tampona zavisi od stepena zaprljanosti i stanja koe. Poslednjim iscedenim tamponom odstraniti viak kefira ili mleka i na j o
vlanu kou lica naneti hranljivu kremu, koja brzo otklanja blagi oseaj
peenja, koje se ponekad javlja zbog kisele sredine. Posle ienja
kiselim mlekom koa lica moe se istrljati vatom natopljenom losi
onom, ili je pre nanoenja kreme isprati prokuvanom vodom sobne tem
perature. Kod masne koe preporuuje se jedva primetan sloj kiselog
mleka do ujutro, kako bi se koi omoguilo da se sama osui i zategne.
Pri tome se hranljiva krema nanosi samo ispod oiju, po linijama
riktusa, na elo i kou vrata. Na analogan nain isti se i koa na vratu.
Pri ienju lica kiselim mlekom prethodno skinuti minku sa
obrva, trepavica i usta.
Ako je posle ienja koa nadraena i crvena, treba je odmah
istrljati sa 1-2 tampona vate, natopljenim u aju ili u sveem mleku, i tek
posle toga naneti hranljivu kremu. Treeg etvrtog dana, postepeno e
se smanjiti blagi nadraaj od kiselog mleka, a ubrzo potpuno i nestati.

ienje losionom i tenom emulziononi kremom

U sluajevima kada umivanje sapunom nadrauje kou, primenjuju
se losioni za ienje i smekavajue emulzije.
Trljanje losionom moe uspeno zameniti ne samo jutarnje nego i
veernje umivanje. Z b o g toga je dovoljno masnu kou lica protrljati sa
2 - 3 tampona, namoena u nekom losionu. Primena losiona kao sredstva
za ienje koe veoma je pogodna na putovanju, pri peaenju ili nezi
bolesnika, koji su vezani za postelju. Osim koe lica i vrata, losionima
se mogu trljati i ruke, poto losioni dobro odstranjuju znoj i loj iz koe,
prainu i odumrle elije epidermisa, izazivajui prijatan oseaj sveine.
Uzeti tenu kremu u manjoj koliini i sa 2 - 3 tampona vate laganim,
klizeim pokretima oistiti kou lica. Posle briljivog ienja na lice i
vrat treba naneti deblji sloj kreme. Na taj nain postie se veoma prijatno
dejstvo na suvoj i mlitavoj koi, na kojoj nisu vidljive pore. Kou
normalnog tipa posle povrinskog ienja tenom kremom m o e m o
isprati vodom ili istrljati tonizujuim losionom. Za ienje porozne
koe bolje je upotrebljavati kiselo mleko.
230

Umivanje mlekom
Umivanje mlekom ima vievekovnu tradiciju u kozmetici. Mleko
deluje smirujue na kou, zbog ega se najee upotrebljava za suvu
kou, a naroito za kou koja je jako osetljiva. Ta terapija se vri posle
ienja koe, pri emu se mleko pomea sa vruom vodom pola-pola
(do temperature tek pomuzenog mleka). Koa se prethodno oisti sa 2 - 3
tampona vate, natopljena u istom (nerazblaenom) mleku ili biljnom
ulju, da bi se sa koe lake skinula prljavtina, i tek posle toga dobro se
natopi razblaenim mlekom. Lice se moe umivati sa malo vate nato
pljene u razredenom mleku ili, pak, sipati mleko u kadicu (plastinu
posudicu) i naizmenino u njoj natapati as jednu, as drugu stranu
lica, a zatim elo i podbradak. Posle umivanja lice malo posuiti par
ketom vate (pritiskivanjem). Nos i podbradak mogu se dezinfikovati
losionom, a zatim na j o vlanu kou lica staviti hranljivu kremu. Ako je
koa lica upaljena ili se ljuti, umesto vrue vode u mleko dodati jak aj
od kamilice ili lipe, ili odvar od lia maline.
74

Umivanje mlekom moe se primenjivati samo ako na licu nema

ogrebotina i bubuljica.

ienje koe lica umancetom od jajeta

M a s n u kou lica dobro je s vremena na vreme istiti umancetom
od jajeta. u m a n c e se priprema na sledei nain:
U malu teglu staviti 1 umance i meajui postepeno i naizmenino
dodavati 1-2 ajne kaike soka od grejpfruta, limuna ili toaletnog sireta
(posebno sirce za masae). Deo dobijene mase ostavlja se za ienje,
a ostatak mase drati na prohladnom mestu, poto je ta porcija pred
viena da se upotrebljava najmanje 2 - 3 puta.
Na malo natopljen tampon vate staviti malo smee umanceta i bizo
oistiti povrinu koe, da bi se spreilo upijanje mase u kou. Terapiju
ponoviti 23 puta, poveavajui koliinu umanceta i raseljavajui ga na
koi U blagu penu. Namazavi dobro kou lica i vrata, zadrati masu na
licu 2 - 3 minuta, zatim je oprati vodom ili obrisati vlanim tamponom
vate. Posle toga na ovla vlanu kou naneti hranljivu kremu ili biljno
ulje.
Majonez za ienje koe je dobro promeana smea sveeg uman
ceta, biljnog ulja i kisele pavlake, uzetih u jednakim koliinama. Tu
smeu je poeljno pripremati za 3-4 upotrebe. Suva i normalna koa
obino ne podnose da se u tu smeu dodaju sredstva za konzerviranje
74
75
76

Primedba prevodioca.
Isto.
Primedba prevodioca.

231

(benzolna ili salicilna kiselina). Majonez se moe primenjivati za ienje

koe u bilo koje godinje doba sa prekidima od 2 do 3 nedelje, kao i sva
sredstva za ienje bilo kojeg tipa koe. uvati na hladnom mestu.

ienje mekinjarna ili sredinom crnog hleba

Za ovaj nain pogodne su mekinje od penice, ovsa, pirina i
badema ili sredina crnog hleba, koja sadri mnogo mekinja, natopljena u
toploj vodi.
Navodimo jedan od najrasprostranjenijih naina pripremanja me
kinja.
Samljeti na maini za meso au ovsenih pahuljica (herkules"); za
osobe od 25 godina dodati j o ajnu kaiku sode bikarbona ili boraksa.
Smeu dobro promeati i uvati u staklenoj posudi sa kaiicom. Prime
njuje se uspeno za ienje masne koe sa zaprljanim porama (miteseri-komedoni). Bez dodavanja sode bikarbone i boraksa odgovara svim
tipovima koe.
ienje se vri na sledei nain: itavo lice natopiti vodom, zatim
na dlan leve ake staviti supenu kaiku samlevenih ovsenih pahuljica,
koje se meaju sa vodom dok se ne stvori kaica. Desnom rukom
postepeno nanositi kaicu na kou lica i pri tome blago trljati podbradak,
nos, elo i obraze. Kada se oslobodi leva ruka njome treba istiti kou
lica i vrata. im se pojavi oseaj da se sva masa slobodno kree po koi,
nju treba odmah briljivo sprati vodom.
Na analogan nain primenjuje se i sredina crnog hleba. Posle tih
terapija javlja se posebno prijatan oseaj istoe i mekoe koe. U m i
vanjem masne koe mekinjama postie se izuzetno dobar elekat, naro
ito ako se mekinje spiraju toplom vodom (36 C), a lice ispljuska
zasoljenom hladnom vodom.
Ta terapija ienja koe lica sprovodi se svakoga dana uvee
tokom mesec dana. Kod masne koe ona se moe ponoviti posle 1-2
nedelje, a u meuvremenu primenjivati kiselo mleko, umance ili sapunjavu kremu.

ienje sapunjavom kremom

Ta terapija se uglavnom preporuuje kod masne koe sa proirenim
porama, ali i kod meovitog oblika kone sekrecije. Terapija se moe
primenjivati na bilo kojoj koi, ako postoje crne take na nosu i podbratku, ali sa izvesnom opreznou. Terapija se primenjuje uvee samo
na oteenim delovima koe pre opteg ienja lica.
232

T a m p o n vate natopiti u troprocentni superoksid vodonika, zatim na

njega naneti malo kamforove ili sapunjave kreme, ili tampon
nasapunjati toaletnim sapunom. Utrljavajui kremu ili sapun, tampo
nom mazati oteene delove koe (nos, podbradak, elo). Utrljavanje
vriti krunim pokretima dok se ne stvori sapunska pena, naroito na tim
delovima, gde se nalazi najvie crnih taaka. Da bi sapunska pena
rastvorila zapuene neiste pore i izbledela crne take, nju treba ostaviti
na koi 3 - 5 minuta. Posle toga pena se briljivo skida istom vatom,
n a m o e n o m u toploj vodi. Kod jako osetljive koe sapunska pena se
m o e ostaviti najvie 1-2 minuta i to vreme postepeno poveavati. Kada
se koa lica privikne na terapiju, kuru u poetku produavati svako
dnevno tokom 1-2 meseca, a zatim od 1 do 3 puta nedeljno dok ne
nastane poboljanje.
Posle dvonedeljnog - tronedeljnog prekida kura se moe, u sluaju
potrebe, ponoviti.
A k o se pri t o m e na koi jave ak i blagi nadraaji ili crvenilo,
terapiju treba vremenski skratiti i rede je primenjivati, to jest posle 1 - 2
3 dana, ali ne rede od 2 puta nedeljno.
Pri tome treba paziti da pena ne dospe na druge delove koe lica,
naroito na kou oko oiju. Ako je koa suva ili osetljiva, terapija se
primenjuje samo za bone stranice nosa i sredinu podbratka. Kod masne
i zaprljane koe na vatu za ienje staviti sitnu so i produiti utrljavanje
solju. U poetku utrljavanje treba da traje 1 minut, a zatim postepeno
produiti utrljavanje do 2 - 3 minuta i pojaati pritisak na kou.
ienje oteenih delova koe sapunjavom kremom i solju moe
se vriti pre bilo kojeg ienja koe lica i vrata.
ienje lica v o d o m i s a p u n o m
Umivanje lica vodom sa sapunom je najprostiji i najrasprostra
njeniji nain ienja koe, premda retko ko tu terapiju primenjuje
pravilno. Voda sama po sebi donekle odmauje i sui kou; to njeno
dejstvo pojaava se jo vie pri upotrebi sapuna.
Posle umivanja lica sapunom potrebno je najmanje 5 sati da bi se
koa vratila u normalno stanje, to jest da bi se prekrila podmazom, koji
ima kiselu reakciju, i da bi mogla da izvrava svoje baktericidne fun
kcije.
Ni pod kojim uslovima ne treba se umivati domaim sapunom, koji
sadri vie luine nego s t o j e dozvoljeno. Sapun, istina, dobro isti kou,
ali pri tome prekomerno razmekava ronati sloj i moe da prouzrokuje
upalu i Ijutenje koe, naroito kod jako osetljive koe. Od njega koa
gubi elastinost i pre vremena stari.
Luina koja se sadri u sapunu (ak i u minimalnim koliinama)
menja kiselu reakciju koe, koja je izuzetno vaan faktor zatite od
233

mikroba, i time doprinosi suenju koe, gubitku elastinosti i prevremenom starenju: pri umivanju vodom i sapunom ak jednom dnevno
koa lica se na due vreme liava uobiajenog zatitnog masnog sloja.
Zato se ak i kod masne koe lice moe prati sapunom samo j e d n o m
dnevno - uvee, na 1-1,5 sat pre spavanja.
Poznato j e , da je esta upotreba sapuna tetna za normalnu, a
naroito za suvu kou; ipak i masnu kou ne treba apsolutno liavati
kone masti, poto njen ronati sloj postaje manje otporan na spoljanje
nadraaje, konkretno, na atmosferske uticaje, kao i na mikrobe koji
dospevaju na kou iz spoljanje sredine. Odmaena koa pojaava
luenje znoja, to je j o vie sui i pomae razvoj upale. Na taj nain
javljaju se crvenilo i ljutenje koe, kod kojih je sapun uvek kontraindikativan, a u nekim sluajevima i voda. Da bi osetljiva koa bolje
podnosila vodu, naroito hladnu, dobro je pre umivanja na kou uaneti
kremu, kiselu pavlaku ili biljno ulje, naroito razmueno u smei sa
umancetom i mlekom.

zaprljanim porama. Kontraindikacija je crvenilo koe, prisustvo bubuIjica ili ogrebotina i suvoa koe.
Zimi i u pro lee ta terapija se moe primenjivati 1-2 puta nedeljno,
a u ostalo v r e m e svakog drugog - treeg dana. Trajanje kure leenja je
od 3 do 4 nedelje, a ponoviti se moe posle pauze od mesec dana.
Za ienje koe lica tim nainom upotrebljava se etka za kosu
koja nije gruba (moe se upotrebiti i etkica za zube), kamforni ele ili
sapunjava krema. Nakvasiti lice vodom, a etku troprocentnim superoksidom vodonika. Staviti na etku veu koliinu elea ili kreme i,
poev od podbratka, nosa i drugih delova oteene koe, krunim
pokretima blago masirati kou lica. Treba poeti veoma oprezno poja
avajui postepeno pritisak etkom i produavajui vreme masae od 1
do 3 minuta. Ako je koa veoma masna i zaprljana, posle masae
etkom moe se na 2 - 3 minuta zadiati pena na licu, u suprotnom treba
je odmah sprati toplom vodom i potom isprskati zakiseljenom ili zaso
ljenom prohladnom vodom.

Pre umivanja nakvasiti lice vodom, nasapunjati podbradak, zatim

prei na nos (ni u kom sluaju ne nanositi sapun na oi!), nasapunjati
sredinu ela, usne koljke, bone strane obraza i vrat. Ne zadravati
penu na licu, ve je odmah sprati veom koliinom vode. Najglavnije pri
umivanju sapunom je da se sa koe odstrani sapunica i time sprei
alkalna (luinska) reakcija, koja nastaje pod dejstvom sapuna.
Sledea terapija posle spiranja lica je briljivo suenje k o e (na
roito ako ne nameravamo da odmah namaemo lice smekavajuom
k r e m o m ) . Poeljno je posle umivanja j o mokro lice namazati hranljivom kremom i zatim je osuiti (na to treba posebno obratiti panju na
vazduhu posle umivanja svezom vodom, pre izlaska na ulicu). Vlaga
koja je ostala na povrini koe, isparavajui se, prouzrokuje hlaenje sa
naknadnim suavanjem krvnih sudova usled ega se smanjuje i koliina
masnih materija za podmazivanje koje lue lezde. To prouzrokuje
suvou koe, ljutenje, crvenilo i pojavu svraba.
Mokro lice, namazano kremom, posle 3-5 minuta oistiti od su
vine kreme papirnom maramicom ili salvetom.
Umivanje vodom i sapunom bilo koje koe i u bilo koje godinje
doba moe se zameniti masaom tenim kremama, kiselim mlekom ili
biljnim uljem.

Crvenilo na nekim delovima koe ukazuje na to da je pritisak

etkom bio suvie snaan i dugotrajan, pa u daljem postupku ienja
treba raditi opreznije.
Komforna sapunjava krema. Za ienje masne koe ili kada su
prisutne crne take primenjuje se kamforna sapunjava krema. U njen
sastav ulaze: kozmetiki toaletni sapun - 1 pare, glicerin - 50 grama,
alkohol za ispiranje - 25 grama, kamforni alkohol - 50 grama, troprocentni rastvor superoksida vodonika - 20 grama i voda - 250 grama.
Za pripremanje kreme treba sitno narendati pare sapuna, preliti
smeu vruom vodom i ostaviti ga u toj vodi 15 minuta. Potom dobro
promeati i dodati ostale sastojke. Poslednji se u manjim koliinama
dodaju kamforni alkohol i superoksid vodonika.
Sledeeg dana itavu masu treba dobro promeati. Krema se mora
uvati u dobro zatvorenoj boici. Leti nije poeljno upotrebljavati kre
mu, poto ona daje koi suvian sjaj.
Sapunjava krema. Pri ienju zaprljane i lako razdraljive koe
toaletni sapun se zamenjuje sapunjavom kremom, koja ispoljava dobro
dejstvo na masnu i normalnu kou. Ona se sastoji iz sledeih ingredijenata: kozmetiki toaletni sapun - 1 pare, boraks - pola ajne kaike,
borna kiselina - 1 ajna kaika i glicerin - 2 supene kaike. Sve se
rastvara u 2,5 ae vrue vode. Priprema se na isti nain, kao i kamforna
krema. Poto se masa ohladi p o d a t i joj 1-2 supene kaike troprocentnog
rastvora superoksida vodonika i mutiti dok se ne zgusne.

ienje s a p u n j a v o m k r e m o m i e t k o m
ienje koe lica etkom i sapunjavom kremom - brosa podsea
na masau etkom. Navedenim nainom istovremeno se isti i j a a koa
i postepeno se izravnjavaju njene neravnine. Tu terapiju, u prvom redu,
treba primenjivati kod porozne i grube masne koe i koe sa izrazito
234

ienje losionima
Losioni su j e d n o od najrasprostranjenijih sredstava za ienje koe
lica. Losion je alkoholno-vodeni rastvor razliitih dezinfekcionih mate235

rija i materija koje hlade, jaaju i smekavaju kou. Pored lekovitih

medicinskih materija, svi losioni, po pravilu, sadre glicerin ili sorbit,
mirise i alkohol.
U zavisnosti od namene losioni imaju razliit sastav.
Luinski losioni se u kozmetici danas skoro ne primenjuju, poto
m o g u da prouzrokuju pretvaranje obine kisele sredine u luinsku
(alkalnu); pri njihovoj duoj upotrebi menja se i zatitni sloj za pod
mazivanje koe. Za poboljanje stanja koe, njeno ienje i zadr
avanje zatitnih svojstava asortiman kozmetikih sredstava proiruje
se kiselim losionima.
Kiseli losioni mogu se koristiti za bilo koji tip koe. Zahvaljujui
svom tonizirajuem dejstvu oni su naroito korisni kod masne, porozne i
mlitave koe.
Ako je koa masna i prljava, kisele losione je bolje upotrebljavati
posle njenog umivanja ili brisanja, nanosei ih na isto lice. Pri tome
tamponom vate, natopljenim u losion, krunim pokretima treba trljati
itavo lice ili oteena mesta (kod meovitog tipa koe).
Losioni se moraju koristiti samo prema stanju koe s tim da uvek
treba imati u vidu sadraj alkohola u njima.
Za suvu kou bez lekara ne preporuuje se upotreba alkoholnih
loionaA& alkohol j o vie sui kou a moe prouzrokovati i njenu
upalu. ak i slabi alkoholni rastvori ponekad nadrauju kou, naroito
osetljivu. Zato su za suvu, mlitavu, osetljivu kou i naroito izboranu
kou dobri tonizujui losioni, u iji sastav ne ulazi alkohol, ve odlealo
suvo prirodno vino od groa (suvarak) .
Losioni koji sadre ekstrakte ili odvare od lekovitih trava pri
premljene na vinu, odgovaraju svim tipovima koe i ispoljavaju pozi
tivno dejstvo. Oni se razreduju destilovanom vodom (na pola ae vode
supena kaika vinskog ekstrakta ili ajna kaika alkoholnog ekstrakta, u
zavisnosti od stanja koe). Oni se upotrebljavaju za ienje kao i
zakiseljeni losioni. Takoe imaju pozitivan efekat na kou lica sa
proirenim kapilarima, osetljivu na umivanje vodom i sklonu otocima.
Za smekavanje koe umesto glicerina moe se dodati sorbit ili med
po etvrtina ajne kaike na pola ae (100 grama). Te losione treba
uvati na prohladnom mestu.
Losioni koji sadre biljne ekstrakte ili odvare, poznati su od dav
nina. U zemljama Istoka oni su se pripremali od razliitih aromatinih
cvetova. Danas se primenjuju ekstrakti od razliitih biljaka, plodova,
cvetova (aloje, ipka, kamilice i drugih), pripremaju se odvari (nastoji)
od nevena, hamamelisa i drugo.
K a o narodno lekovito sredstvo upotrebljavaju se ekstrakti i odvari
od razliitih lekovitih biljaka - koprive, nane (mente), lavande, latica
77

236

Primedba prevodioca.

rue i drugih. Losioni koji sadre biljne ekstrakte i odvare ne samo da

iste bilo koju kou, ve poboljavaju njeno stanje, tonizirajuje. Veoma
su korisne obloge sa odvarima od biljaka ili umivanje tim odvarima (u
trajanju od 2 do 3 ili 5 minuta).
Za kou sa proirenim kapilarima, osetljivu ili nadraenu kou: 1
supenu kaiku isitnjene zeleni peruna ili mirodije i supenu kaiku suvih
latica n i e ili alfije preliti sa 2 ae kljuale vode, ostaviti da odstoji
dok se ne ohladi do temperature tek pomuzenog mleka (oko 37 C) i
primenjivati kao s t o j e navedeno.
Za masnu i prljavu kou: supenu kaiku rastavia, supenu kaiku
lipe i supenu kaiku kunie (hajduke trave) preliti sa 2 - 3 ae kljuale
vode i ostaviti odvar da odstoji dok se ne ohladi do temperature 35-36
C. Polovinu odvara ohladiti do 2 4 - 2 5 C . istiti lice naizmenino toplim
ajem i prohladnom oblogom 2 - 3 puta.
Za izboranu i mlitavu kou: supena kaika isitnjene mirodije ili
peruna, ajna kaika isitnjene kore od hrasta ili alfije i supena kaika
cvetova lipe.
Nain pripremanja i primene je isti kao za masnu i prljavu kou.
Losion od belih ljiljana (krina)
U flau ili teglu od tamnog stakla staviti latice rascvetalog ljiljana,
napunivi flau priblino do polovine. Latice preliti istim alkoholom
tako da prekrije latice za dva prsta iznad njih. Zatvoriti flau (teglu) i
ostaviti je na prohladno mesto. Posle 1,5 mesec izliti manju koliinu
ekstrakta i razblaiti ga do dve treine hladnom prokuvanom vodom.
Ostatak ekstrakta zadrati u boci od tamnog stakla. Pre upotrebe pro
mukati.
Za masnu kou ekstrakt treba razblaiti do polovine.

ienje pomou parnih kupki

ienje pomou parnih kupki smatra se dubinskim, zbog ega ga
treba primenjivati najvie 2 puta meseno, ako je koa masna, odnosno
2 puta godinje, ako je koa suva.
Pripremiti duboku posudu (najbolje lonac) sa vruom vodom i
veliki grubi pekir. Nagnuti glavu preko lonca i prekriti je pekirom.
Para e dospevati direktno na lice. Trajanje kupke 10-15 minuta. Suvu
kou pre kupke ne terba mazati, one kapke i predeo oko oiju obavezno
namazati, bez obzira na to kakva je koa. Kod blago nadraene koe
m o e se pripremiti kupka sa odvarom od lipe ili kamilice.
78

Isto.

237

ienje koe od gljivica

Posle kupke lice treba oprati sapunom i toplom vodom, a zatim

sprati hladnom vodom.

Narodni naini ienja koe

Preliti sa 1 aom kljuale vode 3 supene kaike isitnjenib
krastavaca, ostaviti da odstoji 2 - 3 sata, procediti, iscediti ostatak taloga,
dodati ajnu kaiku meda i sve dobro promeati dok se med potpuno ne
rastvori. U toj tenosti natopiti tampon vate i njime trljati lice posle
umivanja. Sredstvo isti kou od mitesera.
Masnu kou preporuljivo je istiti smeom meda (1 ajna kaika)
i ekstrakta nevena (1 ajna kaika), pomeavi ih u ai tople prokuvane
vode.
Za odstranjivanje bubuljica treba 2 - 3 puta dnevno trljati kou
sveim sokom od plodova kartopa (Viburnum opulus).
Narendati dobro opran i oien sve krompir. Na 100 g r a m a
k r o m p i r o v e m a s e dodati ajnu kaiku m e d a i d o b r o izmeati. D o bijenu s m e u naneti na salvetu od gaze u sloju debljine 1 centimetar i
staviti na deo koe g d e su se pojavili upaljeni miteseri, privezati i
drati najmanje 2 sata. A k o upala nije prola, pripremiti novu s m e u i
ponoviti terapiju.
Lie aloje oprati kljualom vodom, prosuiti i 10 dana uvati na
tamnom i hladnom mestu. Posle toga ga isitniti i iscediti sok. Svee
pripremljenim sokom trljati kou 2 - 3 puta dnevno. isti kou od upala,
miteserske ospe i uva od nadraaja. Primenjivati ga kod masne koe, a
za suvu kou sok aloje razblaiti vodom.
ienje koe pomae umivanje na izvorima sumporne vode.
Za ienje koe od ospe narodna sredstva preporuuju pri menu
kupke od deteline: isitniti 400 grama deteline, preliti je sa 2 litra kljuale
vode i ostaviti da odstoji 4 sata. Procediti i sipati u kadu sa tem
peraturom vode 36-38 C. Kura terapije 8-10 kupki, a kupke vriti
svakog drugog dana po 15-30 minuta.
Pomeati umance sa 100 grama kisele pavlake ili guste slatke
pavlake i tome dodati sok od polovine pomorande. Sve umutiti. Kou
istiti tamponom vate, natopljenim u toj smei, zatim isprati pro
hladnom vodom. Smea se moe uvati u friideru najvie 2 dana. Taj
nain pomae da se oisti koa, koja teko podnosi promene tempera
ture.
umance od sveeg kokojeg jajeta pomeati sa 1 supenom
kaikom lanenog ulja, supenom kaikom meda i sokom od j e d n o g
limuna. Ruke oprati u vodi, u kojoj je kuvan krompir. Namazati ih
debelim slojem smee i na njih navui platnene rukavice. Posle j e d n o g
sata skinuti rukavice, isprati ruke toplom vodom i namazati ih kremom.
238

Ta terapija se vri pomou sireta. Raspariti prste nogu u toploj

vodi. Makazama skinuti stari epitel (suvu koicu). Naliti u kadicu
(lavor) sirce (ne esenciju) i briljivo oprati kou izmeu prstiju. Terapiju
primenjivati svakog drugog dana. Uraditi sedam takvih ienja.

ienje noktiju od gljivica

ienje noktiju od gljivica moe se vriti u bilo koje godinje doba.
Koristite preni cink. Njime mazati obolele delove noktiju 3 puta dnev
no do potpunog nestanka gljivica.

ienje od bradavica
Svakoga dana nanositi na bradavice vitamin E sa uljem (800 ME).
Kura najmanje 2 meseca.
Za unitavanje bradavica na tabanima moe se na stopala stavljati
sirov plavi patlidan ili krompir. Pomae i aromaterapija - udisanje
aromatinih ulja enjaka, limuna, luka i tuje.

ienje od uljeva
Raspariti uljeve pred spavanje i preko noi privezati na uljeve
koru od limuna sa sredinom. Ponoviti terapiju 2 - 3 puta, a zatim paljivo
skinuti ulj. ulj se moe isprati odvarom od peenog crnog luka.
Razrezati uzduno dobio opran list aloje i razrezanu stranu staviti
na ulj ili tom stranom natapkati ulj, prekriti papirom za obloge ili
polietilenom i zaviti preko noi. Ujutro sastrugati grubu kou etkom ili
p e m z o m (vedski - pims-stan) .
Lie irisa isitniti u kaicu, preliti kljualom vodom i stavljati u
vidu toplih obloga na otvrdle delove koe na rukama, nogama i na
uljeve. Kada se koa razmeka, uljevi se mogu potpuno bezbolno
odstraniti. Trajanje terapije 2 - 3 sata, a kure - 2 - 3 puta.
Primeniti toplu kupku u trajanju 10-15 minuta, istrljati kou,
podgrejati pare propolisa i staviti u tankom sloju na ulj, zamotati
zavojem i ostaviti tako 5 dana. Terapiju ponoviti 3 puta. Posle kupke i
skidanja zavoja razmekani ulj odstraniti pemzom (u prodaji se nalaze
plastine etkice za ienje peta) .
79

80

79
80

Primedba prevodioca.
[to.

239

Disajne vebe za ienje nervnog

spleta grla

IENJE ORGANA ZA DISANJE

Primenjuje se nekoliko metoda ienja.

Stati ili esti uspravno. Gledati napred u jednu taku, ne obraajui

panju ni na ta ostalo. Mirno, prirodno udahnuti kroz nos, a zatim naglo
izdahnuti kroz nos. Potom ponovo mirno, prirodno udahnuti i naglo
izdahnuti. Posle pet udisaja-izdisaja ubrzati udisaje-izdisaje. Jedan
udisaj-izdisaj uzima se kao jedna veba. Uraditi vebu od 11 do 25 puta.
Pri vebanju koncentrisati panju na grkljan.
Veba se primenjuje za ienje plua od ostatka vazduha; pobolj
anje krvotoka u mozgu; profilaksu plunih oboljenja i poboljanje rada
titaste lezde.

ienje pomou kompresa sa rotkvom

Crnu rotkvu krupno narendati, iscediti sok (ne potpuno), dodati u
njega med ili eer i piti uvee. Preostalu melasu staviti na 4 - 6 slojeva
gaze i jedan sloj tkanine, a zatim priviti na grudni ko i dobro umotati
vunenom ili perjanom maramom, a odozgo prekriti toplim ebetom.

ienje borovini mlekom

U pola ae kozjeg mleka rastvoriti pare borove smole prenika
oko 1 centimetar. Piti toplu smeu uvee, a grudi i leda istrljati
terpentinskom mau.
Oba recepta dobro pomau pri leenju upalnih procesa disajnih
puteva i jakog kalja.
ienje disanjem
Joga-terapeuti i tibetski lekari najboljim sredstvom za ienje
plua smatraju ienje disanjem.
Polako udahnuti kroz nos. Na poetku udisaja vazduh popunjava
donji deo plua, stomak se nadima (usled pokreta dijafragme), zatim
vazduh popunjava plua i koncentrie se u gornjem delu plua, to se
postie laganim podizanjem i sputanjem ramena. Pri tome treba se
podii na prste nogu, zatim zadrati to vie disanje (ne prisiljavajui se)
i, sputajui se na stopala i oputajui miie, polako izdahnuti kroz
usta, uvlaei stomak. Treba uraditi 10-15 takvih disajnih pokreta,
koncentriui maksimalno panju na proces disanja, a istovremeno
zamiljati da udiemo ivotnu, lekovitu energiju, koja pri udisaju
ispunjava itavo nae bie, a pri izdisaju koncentrisati se na deo tela oko
sunanog spleta.
240

Disajne vebe prema metodu A. Mikulina

;

Lei na lea, duboko udahnuti i napreui dijafragmu naduti sto

mak. Zadrati disanje na 3 - 5 sekundi. Posle zadrke ispustiti vazduh na
desetak manjih isputanja, gurajui ga silom kroz dobro stegnute usne
tako da se ceo stomak deset puta intenzivno klati. Usled potresa unu
tranji organi poinju da sa sebe zbacuju ljaku. Isti proces ienja
deava se i u momentu kada se ovek smeje.

ienje disanjem prema metodu A. Nikitina i A. Kasina

Potpuno udahnuti. Izdahnuti vazduh po delovima, vrei pokrete
slino toku, uvlaei stomak. Svaki naredni deo isputenog vazduha
mora biti manji od prethodnog. Radi oiglednosti treba zamisliti da
d u v a m o svece, postavljene u nizu, od kojih je svaka manja od druge.
Takvo ienje disanjem donosi olakanje i mir.

ienje disanjem sa zvukom ha"

Stati uspravno, noge rairiti u irini ramena, stopala postaviti para
lelno, ruke slobodno opustiti i zatvoriti oi. Zamisliti da se nalazimo na
ivici ponora. Slobodno izdahnuti ,,u ponor". Polako udiui podii
oputene ruke iznad glave sa dlanovima okrenutim uvis i laktovima
malo savijenim. Podiui ruke, zamisliti da drimo na rukama vreu u
koju izbacujemo svu nagomilanu prljavtinu iz organizma, itav gnev,
umor, razdraenost. Vreicu" treba drati neto vie iznad glave. Za
baciti stranjicu unazad i lagano spustiti vreicu" ispred sebe, nagnuvi
se trupom unapred. Baciti vreicu" u ponor (provaliju) uz istovremeno
241

oputanje i brz naklon unapred. Od sputanja ruku nadole i naglog

naklona iz grudi se isputa zvuk ha! '. U pauzi posle izdisaja ruke
slobodno razmrdati. Zamiljamo kako vreica polako pada dole, udara o
kamenje i rasipa se. Disanje je slobodno. Polako udiui, ispraviti se.
Izdahnuti, pri ponovnom udisanju podii ruke sa strane dlanovima
nagore. Pri zavretku udisaja dlanovi treba da se dodirnu. Izdahnuti,
spustiti ruke sa strane dlanovima nadole.

Poeti sa 4 ciklusa dnevno. Vebati naizmenino j e d n o m i drugom

nogom.
Ukupno odvebati 8 ciklusa - po 4 ciklusa svakom nogom.
Primenjuje se kod astme, bronhitisa i upale plua.
Pored ienja organa za disanje, asana obezbeduje pokretljivost
bedrenih zglobova i obnavlja funkcije eluca i tankog creva, pomae
izbacivanje gasova i leci gastritis.
Ona tonizuje miie polnih lezda i poveava potenciju. Kod ena
ispoljava lekoviti efekatpri menstrualnim poremeajima.

ienje pomou joga vebi

Ekpada Uttitna (ISU II u
Nain vebanja
1. Lei na leda na tepih. Sastaviti pete, ruke ispruiti dlanovima uz
telo. Ispruiti unapred stopalo jedne noge, uvrstiti nogu i nategnuti je
elom duinom.
2. Kada se noga zategne, poeti udisati i podizati nogu uvis (si. 39).
Podii nogu i polako udahnuti - d a proe oko 8 sekundi pre nego to
noga dode u vertikalni poloaj. Podii nogu to je mogue vie. Ne
naprezati se previe pri podizanju noge.
3. K a d a maksimalno podignemo nogu, treba zadrati disanje na 6
sekundi i fiksirati nogu u tom poloaju.
4. Posle toga polako spustiti nogu na tepih. Za potpuni izdisaj
potrebno je oko 8 sekundi. Noga mora biti i dalje dobro zategnuta. Kada
noga dodirne tepih, zavren je jedan ciklus Ekpada Uttana asane.
5. Predahnuti 6 - 8 sekundi. Potom istu vebu uraditi drugom nogom.

242

243

IENJE

OIJU

ienje onog soiva kod katarakte

Primena navedenih metoda podstie resorpciju zamuenosti onog
soiva kod katarakte.
Sok od svee biljke pod nazivom poljski oni cvet, pomean sa
m e d o m , zakapavati u oi po 2 - 3 kapi 2 - 3 puta dnevno.
Uzeti 50 grama lekovite biljke vidac (Euphrasia parviflora), preliti
je sa litrom kljuale vode, ostaviti da odstoji 2 sata i uzimati po pola ae
3 - 4 puta dnevno. Istim ekstraktom ispirati oi kod upale onih kapaka i
zamuenosti ronjae.
D v e ajne kaike cvetova nevena preliti sa 2 ae kljuale vode,
ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Uzimati po pola ae 4 puta
dnevno, a istim ekstraktom ispirati oi.

ienje onog soiva kod one mrene (beone)

Ukapati u oi po kap uvee ivicu odjele (smolasta materija, koja se
lui iz stabla drvea na mesti ma povreda). Oseaj peenja, koji se pri
tome javlja, treba pretrpeti; narodna medicina ui da ivica resorbuje
ak i zastarelu beonu.
Obloga od mladog kravljeg sira stavljena na miak na oku je
najbolje narodno sredstvo.
Uzeti krupni pelen (Artemisia vulgaris, A. campestris, A. scoparia)
- 3 dela, kantarion, ipak (plod) i srdaicu (Leonurus cardiaca, L.
quinguelobatus) - po 2 dela, povrati, bokvicu, rastavi i suenicu
(Gnaphalium sylvaticum, G. uliginosum) - po 1 deo, glog i senu - po
pola dela i sve izmeati. Preliti 2 supene kaike smee sa 0,7 litara
kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi. Piti po pola ae 2 - 3 puta
dnevno i ispirati oi (ako se pojavi crvenilo u oima, prekinuti
ispiranje).
Ispiranje oiju
Primenjuje se kod konjunktivitisa, prite (upale sluzokoe duice
oka) i glaukoma.
244

Hladna voda
Hladna voda blagotvorno utie na organe vida. Potrebno je
zagnjuriti lice 3 - 4 puta u hladnu vodu na 3-4 sekunde, ili, uzevi vodu u
ake, baciti je u otvorene oi. Ponoviti vebu nekoliko puta.
aj
Oi se mogu ispirati ajem. Najbolje je koristiti sve aj. Oi treba
istrljati vatom, natopljenom u aju, pokretima sa spoljanje strane oiju
prema unutranjoj.
Odvar od kima
Supenu kaiku semena kima prokuvati u ai vode i u vru,
neproceen, odvar sipati ajnu kaiku latica razlika, ajnu kaiku
isitnjene one trave (Euphrasia parviflora) i isto toliko naseckanih
listova bokvice. Ostaviti da odstoji 24 sata, posle ega procediti i dobro
isfiltrirati kroz vatu. Ispirati oi.

ienje oiju svetlou s u n c a i meseca

Da bismo sauvali oi i vid u dobrom stanju do duboke starosti,
drevnoistona medicina preporuuje da se iroko otvorenim oima
gleda u mesec i sunce pri njihovom izlasku i zalasku. Duina trajanja
seanse u poetku najvie 1-2 minuta, ali je postepeno dovesti do 10
minuta (dok se u oima ne pojave suze). Ako se pri tome pojavi bol u
oima, ne treba gledati direktno u sunce, ve u njegovom pravcu.

m i r k a nje
esto mirkanje pomae ravnomernu raspodelu suzne tenosti i
ienje one jabuice.
esti, zamuriti na 3 - 5 sekundi, zatim na 3-5 sekundi otvoriti oi i
to ponavljati 6 - 8 puta.
Kada oi mirkaju, nema potrebe da se trljaju rukama.

G i m n a s t i k a ienja za oi p r e m a m e t o d u N. S e m j o n o v e
N. S e m j o n o v a za ienje oiju predlae specijalnu gimnastiku,
koja podstie ienje.
C e n t r a l n a fiksacija sastoji se u fokusiranju oiju na specijalni
predmet, u daljini ili blizu, priblino 1 minut. Oi moraju biti normalno
otvorene, ali da ne trepu. Treba gledati sve dok oi ne zasuze.
245

Rastojanjc do predmeta mora biti najmanje 48 centimetara, poza udobna i oputena. Na primer, moe se fiksirati pogled na vrh plamena
svece, na mali crni krui priboden na zid. S t o j e predmet za fiksiranje
manji, to je bolje.
Posle nekoliko meseci praktikovanja centralne tiksacije oiju moe
se prei na posmatranje iste vode. Sipati vodu u lepu vazu i posmatrati
oko 10 minuta centar odraza, koji stvara obina svetlost. Vazu treba
postaviti tako da fokus odraza bude u centru podmetaa i zatim pos
matrati bljetavu povrinu vode.
Centralu fiksaciju na odrazu od vode i na vrh plamena svece drevna
nauka o jogi razmatra kao smirivanje oiju. Moni predmet centralne
fiksacije je posmatranje razliitih objekata u prirodi, kao to su voda i
nebo. U drevnije tradicije spada nain centralne fiksacije vodeno-svetlosnim posmatranjem u sobi sa dobrim osvetljenjem, sa slikom ili
reprodukcijom dobre slike, na kojoj je prezentovana glatka povrina
vode.
Posmatranje nosa. Sedei oputeno, drati vrat uspravno i oima
fiksirati vrh nosa. Posmatrati 1-2 minuta, a zatim zatvoriti oi. Ponoviti
2 - 3 puta. Zatvoriti oi radi odmora.
Posmatranje obrva. Posle jednominutnog odmora zatvorenim oi
ma fiksirati taku izmeu obrva. Zadrati se tako 1-2 minuta i ponovo
zatvoriti oi radi odmora.
Posmatranje desnog ramena. Drati telo uspravno, vrat i glavu ne
pomerati. Fiksirati oima kraj desnog ramena. Zadiati pogled 1-2
minuta, a zatim zatvoriti oi radi odmora.

ienje disanjem
Duboko udahnuti i zadrati disanje. Pognuti se u struku i nakloniti
glavu prema zemlji, savijajui kolena tako da se glava nae ispod srca.
Krv e pojuriti u glavu i oi. Krv koja je snabdevena kiseonikom, koji
smo udahnuli, isprae otrove koji su se nagomilali u oima. U sagnutom
poloaju ostanite dok ne izbrojite do 5.

IENJE UIJU

Priroda je predvidela prirodno ienje uiju premetanjem usne

masti. Da bi taj proces bio aktivniji, treba s vremena na vreme povlaiti
usnu koljku prema dole i napred.

ienje uiju prema metodu V. Vostokova

U kompleks jutarnje gimnastike obavezno treba ukljuiti i vebe za
unutranje uho koje pomau ienje slunih kanala.
1. Istrljati ispupenja iza uha gore-dole - 8 puta.
2. Zavrnuti usnu koljku otpozadi prema napred - 8 puta.
3. Uvrtati kozao (tragus) u smeru kazaljke na satu - 8 puta.
4. Povlaiti nadole resicu uha - 8 puta.
Svakodnevno ienje usne koljke sastoji se u ispiranju spoljanjeg
dela uha obinom vodom. Staviti kaiprst u uho. Blagim pritiskanjem na
zidove uha odstraniti usnu mast, osuene odumrle elije i prainu,
nataloene tokom dana.
Najmanje panje zahtevaju sluni kanal i srednje uho. U zdravom
uhu ne skuplja se usna mast. Lokalni bol u uima, svrab, nadraaj ili
upala kanala ne samo da mogu biti lako spreeni, ve ak i izleeni
svakodnevnom brigom o tim organima. Kapi za ui, koje se obino
primenjuju u takvim sluajevima, smekavaju usnu mast, mogu da
poveaju njenu masu i pojaaju pritisak na ui, to ne daje nikakvu
korist.

ienje srednjeg uha

ienje srednjeg uha postie se samo pomou vebe Neti ispiranje slunog kanala kroz kanale nosnog drela (vidi ienje nosa).

ienje superoksidom vodonika

Nakapati u svako uho po 2 - 3 kapi superoksida vodonika. Posle
5 - 1 0 minuta primeniti toplu kupku. Deci zakapati po kap troprocentnog
superoksida.

246

247

IENJE NOSA

Praina, koju udiemo kroz nos, taloi se na sluzokoi nosnih kanala

i izbacuje se prema spoljanjem otvoru pomou malih dlaica, koje se
stalno kreu.
Takode se izbacuju i mikrobi koji dospevaju u nos. Uz to nosna sluz,
koja ima antiseptika svojstva, ubija ogromnu koliinu bakterija. Ali sa
v e o m koliinom praine, koju udiemo i asimilujemo zajedno sa hra
nom i piem, nos ne m o e da se izbori. Maramica nije u stanju da prikupi
svu prainu i sluz iz nosnog kanala, naroito ako ovek stalno spava na
j e d n o m boku. Uvlaenje vazduha kroz nosne kanale postaje razliito:
naruava se prirodno disanje, menja se sastav krvi, njena cirkulacija, to
povlai za sobom funkcionalne poremeaje krvotoka, probave hrane,
nervnog sistema, sistema za izluivanje itd. Zapuenost samo j e d n e
nozdrve ubrzava starenje.
U sluaju prehlade, rinitisa, sinusitisa ili drugih oboljenja ispirati
nos 2 - 3 puta dnevno. Nos je dobro ispirati ekstraktima trava sa antiseptikim i aromatinim svojstvima (nana, kautarion, vranilova trava,
kamilica i dr.). U praksi tibetske medicine, jogi i narodnoj medicini
najee se susreu naini ispiranja nosa vlastitim urinom.
Ispiranje nosa stimulie nervne i senzorne zavretke sluzokoe
prepone u nosnim kanalima. U toplom godinjem dobu ispiranje o m o
guava da se u nosu sauva vlanost. Tom terapijom usavrava se
filtriranje vazduha, disanje postaje lake, ritmino, to poboljava
zdravlje. Ispiranje nosa osveava mozak i smiruje nervni sistem. Jogisti
tvrde da se ienjem nosnih kanala poboljava vid, i da se mogu izleiti
oboljenja nosa. Ti stavovi joge vie puta su potvreni u ivotu.

ienje p r e m a m e t o d u G . M a l a h o v a
Vie puta zagrejati glavu na bilo koji nain. Najbolje od svega su
lokalne saune i vodene kupke za glavu. Terapija traje 5 minuta, a zatim
glavu treba sprati prohladnom vodom. Poeljno je uraditi seriju takvih
zagrevanja ( 3 - 5 puta), kombinujui ih sa prohladnim spiranjem.
Isprati nosno drelo (duplju) tenou, koja bi izvlaila" gnoj i sluz
iz nosa, a takoe i sama lako prolazila kroz sitastu kost i rastvarala
248

kserogel. Najbolja i najdostupnija tenost je vlastiti urin u toplom

stanju. Ona se moe zameniti morskom vodom ili jednostavno ras
tvorom soli. Terapija ispiranja vri se ovako: zapuiti jednu nozdrvu, a
drugom umrkati tenost u nosnu upljinu i ispljuvati je kroz usta. Zatim
zameniti nozdrve.
Navedenu terapiju primenjivati do potpunog ienja glave i vra
anja u normalno stanje senzornih oseaja: vida, sluha i posebno mirisa.
Ako iz dnevnog obroka iskljuimo materije koje stvaraju sluz:
mleko i mlene produkte, testenine sa uljem - bie j o bolje. Gladovanje
u j o veoj meri podstie proces ienja.

ienje kod rinitisa i sinuzitisa

Pomeati 3 dela maslinovog ulja, pola dela sveeg soka od rena i 1
deo desetoprocentnog ekstrakta od propolisa. Ukapavati po 3 - 5 kapi u
svaku nozdrvu.

ienje pomou joga vebi

Prema shvatanju drevnoistone medicine i filozofije, disanje kroz
desnu nozdrvuje sunano", ili pozitivno. Pri tom se poveava pozitivni
energetski potencijal organizma, a pri disanju kroz levu nozdrvu, ili
lunarno", obrnuto, poveava se negativni potencijal. Radi odravanja
bioenergetske ravnotee izmeu pozitivnog i negativnog polja treba
obezbediti normalnu prohodnost oba nosna kanala. U tome pomau j o g a
vebe.

ienje metodom neti

ienje metodom neti: au zasoljene vode (u poetku tople, a po
stepenu poveanja broja terapija - hladne) naliti u ajnik, na iji grli
radi udobnosti treba staviti deju cuclu sa potrebnim otvorom, i vodu
polako uvlaiti u nos, isputajui je na odgovarajui nain kroz usta.
Priblino na sredini terapije (kada ostane pola ae vode) naizmenino
uraditi nekoliko naglih izdisaja kroz svaku nozdrvu.
U sloenijim stadij um i ma Dala Neti (tako se u Hatha-jogi naziva
ienje nosa vodom) vodu umrkati u jednu nozdrvu, a ispustiti je kroz
drugu ili je sakupiti u ustima, a ispustiti kroz nozdrve. Oni koji su do
savrenstva ovladali ovom terapijom mogu da probaju da oiste nos
provlaenjem kroz nozdrve tanke gumene ili pamune vrpce (to je
riskantno), a potom da ih izvuku kroz usta.
249

IENJE USNE DUPLJE

Kod inficiranog korenja zuba esto nastaju razna

Postavlja se problem da li odstraniti ili ne odstraniti zub?

ienje sisanjem ulja

oboljenja.

ienje prema metodu B. Bolotova

B.V. Bolotov u svojim radovima predlae ekstrakte za ispiranje
usta.
Pripremanje ekstrakta:
Staviti u pola litra votke pola ae istucanog korena idirota
(Acorus calamus), dobro izmeati i ostaviti da odstoji 2 nedelje.
Staviti u pola litra votke 10-20 grama sitno naseckanog propolisa,
dobro promeati i ostaviti da odstoji 2 nedelje.
Pomeati supenu kaiku ekstrakta od idirota i ajnu kaiku
ekstrakta propolisa.
Bolesne zube treba ispirati 1-3 minuta. Po pravilu bolovi se brzo
stiavaju, a desni jaaju. Ispiranje treba da traje mesec dana. Zaustavlja
se razvoj karijesa, paradentoze i drugih oboljenja u usnoj duplji.
Propolis i alkaloidi idirota prodiru duboko u take bolnih zuba.
ldirot anestezira (ini bezbolnim) korenje zuba, a propolis plombira
mikronaprsnua. Bol u zubima prestaje. Ostali zubi jaaju i postaju
sposobni za rad.
Usna duplja se moe ispirati ekstraktima pri stavljanju proteze, kada
su zubi izbrueni do privrivanja proteze, sve dok se na povrini zuba
ne stvori zatitni sloj dentina i zubi ne prestanu da oseaj u toplotu i
hladnou.
Ispiranje ekstraktima primenjuje se pri pojavi karijesa, paradentoze,
bolova na licu oko inervacije trojnog nerva, granuloma oko korenja
zuba, ciste eljusti (vilice) i odontogene infekcije.
Za ispiranje usta dobro je 3 - 4 puta dnevno posle jela ili ienja
jezika koristiti istu vodu.
Jogisti savetuju da se posle ienja usne duplje izvri dezinfekcija
sunevim zracima tako to e iroko otvorena usta biti 1 minut izloena
suncu ili kunoj ultravioletnoj lampi.
250

Ovaj nain ienja predloio je lekar-onkolog T. K a r n a u t .

Oigledno je da se nezavisno od procesa probave hrane lui
pljuvaka, bogata toksinima koju mi gutamo ili pljujemo. Narodni lekar
P o r f i r i j I v a n o v preporuuje da se pljuvaka ne pljuje, ve da se guta,
j e r sa razblaenim toksinima i mikrobima u maloj koliini stimulie
(autovakcinacija) njihovo izbacivanje u veoj koliini kroz druge filtre:
crevni trakt, uni mehur, jetru, bubrege, plua i kou. Na taj nain, u
leenju e delovati sistem homeopatskih sredstava - slino se slinim
leci u malim dozama". Preko noi, kada se pljuvaka ne guta i ne pljuje,
toksini se kondenzuju, odvajaju se soli i taloe na povrini jezika, desni i
stvara se zubni kamenac. Pri sisanju ulja dolazi do proirenja pljuvanih
kanala, rastvaranja slanih taloga u kanalima, lezdama i na zubima.
Oiene lezde i kanali pojaano izluuju toksine iz pljuvanih lezda,
pa prema t o m e i iz organa i sistema. Svaka od pljuvanih lezda
limfotokom je povezana sa odreenim organima i sistemima. Zato
dolazi do proiavanja mnogih organa.
Treba n a p o m e n u t i da veina istraivaa koji se bave proble
m a t i k o m ienja o r g a n i z m a kategoriki insistira na ispljuvavanju
pljuvake, poto se u njoj nagomilava o g r o m n a koliina tetnih
materija.
Na primer, G. P. M a l a h o v predlae sledei nain ienja pomou
ulja.
Biljno ulje (najbolje od suncokreta ili kikirikija) u koliini do 1
s u p e n e kaike staviti u prednji deo usta. Ulje treba sisati kao
b o m b o n u . Ulje se ne srne gutati. Terapija sisanja primenjuje se
v e o m a lako, s l o b o d n o , bez napora i traje 1 5 - 2 0 minuta. Ulje u
p o e t k u postaje gusto, zatim teno, kao voda. Tu tenost treba
ispljunuti. O n a treba da bude bela, kao m l e k o . A k o je tenost uta,
p r o c e s sisanja nije doveden do kraja. Ispljunuta tenost je inficirana i
t r e b a je ispljunuti u sanitarni vor ( W C solju). N a v e d e n u terapiju
treba primenjivati j e d n o m d n e v n o , najbolje natate, a m o e i uvee
pred spavanje.
Za vreme sisanja ulja organizam se oslobaa tetnih mikroba,
toksina, kiseline, pojaava se razmena gasova, aktivira se i normalizuje
razmena materija.
Treba imati u vidu, da pri primeni datog metoda mogu nastati
trenutne komplikacije, naroito kod ljudi koji boluju od vie bolesti, to
je rezultat slabljenja arita bolesti.
O d l u k u o t o m e , koliko puta primenjivati ovu terapiju, ovek
donosi sam, polazei od stanja vlastitog zdravlja. A k u t n a oboljenja
lece se za d v e nedelje. Leenje hroninih oboljenja m o e trajati
mnogo due.
251

ienje organizma enjakom (belim lukom)

G. P. Malahov predlae j o jedan nain i e n j a - pomou enjaka
(belog luka).
Svakoga dana ujutro oistiti usnu duplju na sledei nain. Tvrdu
(bajatu) koru hleba natrljati enjakom i vakati dok se ona ne pretvori u
tenost, koju treba ispljunuti. Posle toga oprati zube zubnom pastom i
moe se jesti. Tako raditi j o 2 - 3 puta tokom 1-2 nedelje.
Upotreba enjaka preporuuje se za vreme obnavljanja ishrane
posle gladovanja radi leenja, to podstie unitavanje aktivirane
infekcije i pojaava probavne sposobnosti organizma. U odnosu na to
vano upozorenje - ne dozvoliti prepobuivanje ivotnog principa
ui" ljutim ukusom enjaka. (Vidi odeljke ienje gladovanjem,
Pritajeno
(latentno) gladovanje.)

252

IENJE JEZIKA

Pri dijagnostici probavnog trakta stanje jezika r a z m a u a se kao

indikator (pokazatelj) zdravlja. Taj indikator je objektivniji, nego
indikacije drugih organa.
Jezik treba da bude oien, kao zubi i usta. U narodnoj medicini i
praksi jogista postoji nekoliko naina ienja jezika pomou vrhova
prstiju ruku. Sastavite kaiprst, srednji i bezimeni prst, zavui ih dublje
u grkljan i strugati dok se ne oisti koren jezika. Istovremeno treba da
bude oiena od sluzi i lajma upljina oko jezika. Posle 1-2 minuta
ienja istrljati jezik suncokretovim uljem. Povrina jezika, njegov
koren i donji deo iste se 1-2 puta dnevno - rano ujutro, posle buenja i
pred spavanje.
Ujutro specijalno pripremljenom kaiicom za to sa glatkim
rubovima, poev od korena jezika prema vrhu skidati talog - briljivo i
oprezno. Posle toga isprati usnu duplju jednim od rastvora, navedenih u
poglavlju ienje zuba. Takvom odravanju usne duplje veoma je
dobro nauiti decu.
Jezik je poeljno istiti isto toliko puta koliko i zube. Mnogi za to
koriste ajnu kaiku, poeljno srebrnu.
Nepce je takoe prekriveno otrovnim talogom i zahteva ienje.
Ono se strue jastuiem (jagodicom) palca. Naravno, oieni talog za
vreme svih opisanih manipulacija ispira se veom koliinom vode.
(Vidi odeljke ienje gladovanjem ; Pritajeno (latentno) gladovanje.)

253

IENJE ZUBA

Jedan od izvora infekcije i samotrovanja, otvoren za sve vrste

mikroba, naroito gnojne bakterije, jeste usna duplja. Infekcija kroz usta
je veoma esta. Kao s t o j e uoeno medicinskim istraivanjima, kolonije
infektivnih mikroorganizama pogubno deluju ne samo na zube, ve i na
organizam u celini.
_
, ,
Karijes i piorea mogu biti uzrok nastanka mnogih tekih oboljenja,
kao to su: artritis, endokarditis, funkcionalni poremeaj oiju, uiju,
nosa, hipertonija, prisustvo toksina u krvi, ozbiljni poremeaji u funkciji
bubrega, srca, eluca i creva. Hronina nesvarljivost eluca u mnogim
sluajevima nastaje usled nepotpunog vakanja hrane i ima za posledicu
promenu zuba. Dentisti nisu u stanju da utiu na slabu konstituciju zubi,
z b o g ega se zubi kvare.

ienje z u b a p o m o u etkice z a z u b e
Mnogi narodi umesto etkice za zube upotrebljavaju meke
materijale biljnog porekla, koji imaju opora svojstva. To mogu biti
mladi izdanci od kruke, lipe, pomorande, stabljike celera, argarepe,
izdanci crne ribizle^ kartopa, oskorue, limunovca (Schisandra
chinensis), kedra itd. tapi treba da bude duine 15-18 centimetara i
prenika 5-6 milimetara i obavezno od svee biljke. Moe i polusuv, ali
prethodno natopljen u vodi. Jedan kraj tapia savakati, dok se ne
dobije etka. vakanje tapia je odlino za jaanje zuba. Posle 2 - 3
upotrebe takvu etkicu treba baciti.

ienje p o m o u p r a k a z a z u b e
Za ienje zuba moe se koristiti fabriki praak za zube. Rezultat
e biti bolji ako se u praak doda 10% (od ukupne mase) istucanog
(izdrobljenog) kvasca.
N. S e m j o n o v a preporuuje da se upotrebljava praak pripremljen
na sledei nain. Uzeti kvasac (10%) i dumbir (90%). Pomeati ih,
254

istucati i pretvoriti u praak. Staviti ga na vrh drvene etkice i dobro

istrljati zube.
M o e se istiti i obinom etkicom za zube, ali treba imati u vidu da
proces bilo kakvog ienja zuba treba da traje ne 2 0 - 3 0 sekundi, ve
najmanje 2 minuta.

ienje p r e m a m e t o d u O . Jelisejeve
Lekar O. Jelisejeva preporuuje da se zubi iste i usta ispiraju
ujutro i uvee, a j o b o l j e - p o s l e svakog uzimanja hrane. Preporuuje da
se zubi iste smeom sode i soli uzetih u jednakim koliinama. Soda
stvara kiselo-alkalnu ravnoteu kod oksidaciono-trulenih procesa u
zubima i desnima. So, kao hipertonini rastvor, izvlai iz depova u
desni gnoj, ostatke hrane i mikrobe.
Desni treba ispirati sledeim sredstvima:
ekstraktom ruse: ajnu kaiku isitnjenih suvih listova (korenja)
preliti sa 1 aom (200 mililitara) kljuale vode i ostaviti da odstoji 20
minuta. Ispirati 1-2 puta dnevno grlo, usta i zube, ali tu tenost ne
s m e m o piti;
vodom od enjaka: renji enjaka srednje veliine istucati,
preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 15-20 minuta i zadrati u
toplom stanju do 40 C (moe se prekriti pekirom), procediti i time
ispirati grlo, usta i zubi. Najbolje je ujutro ispirati ekstraktom ruse, a
uvee pred spavanje - ekstraktom enjaka;
urinom (vlastitom svezom mokraom): oni, koji su savladali psi
hiku barijeru, jutarnjom srednjom porcijom mogu ispirati grlo, usta i
zube;
odvarom od hrastove kore: pola ajne kaike isitnjene kore preliti
sa 1 aom kljuale vode i prokuvati 2 - 3 minuta, ostaviti da odstoji
15-20 minuta, a zatim isprati grlo usta i zube. Naroito je koristan kod
desni koje su mlitave i koje krvare.
Svi navedeni naini ispiranja pomau pri leenju i profilaksi angine,
stomatitisa, gingivitisa, paradentoze i karijesa zubi.
Kod paradentoze drevnoistona medicina savetuje masau desni
prstima uz upotrebu smee od samlevene morske soli, biljnog ulja i
pepela, dobijenog od sprene kore plavog patlidana.
Jogisti predlau da se zubi, ukoliko nemamo granicu, iste prstima,
a umesto paste da se koristi sitna so i biljno ulje.
Ruski banjski lekar s kraja XLX - poetkom XX veka M. P l a t e n
smatrao je da su penine mekinje najbolje sredstvo za ienje zuba i
upozoravao je da se ne upotrebljavaju sredstva koja sadre kiseline i
sapun.
255

P r e m a miljenju prirodnjaka, izbegavanje ih smanjenje karijesa,

moe se postii redovnim uzimanjem hrane u vidu sveeg voa i povra.
Japanski istraivai doli su do zakljuka da se zubi mogu zatitit, od
kvarenja pijenjem oljice zelenog aja posle svakog uzimanja hrane.
Ekstrakt od zelenog aja spreava razmnoavanje mikroorganizama
koji razjedaju zubni emajl.

IENJE GRLA

Ispiranje grla prema metodu V. Ivanenka

Ujutro i uvee treba vriti prekaljujue ispiranje travama, stalno
smanjujui temperaturu rastvora.
Sastav trava za zdrave ljude: cvetovi nevena 1 deo, lie podbela,
trave kantariona i alfije po 2 dela.
Sastav trava za obolele ud /ironinog tonzilitisa: korenje idirota i
trave od srdobolje (Potentilla tormentilla, Maranta /Aepinia/ G a r a n g a ) po 2 dela, omana (Inula helenium, I. britannica) i konjskog kiseljaka
(Rumex confertus) - po 1 deo. Korenje preliti sa 2 ae vode i kuvati 15
minuta.
Pripremiti smeu (u delovima): list eukaliptusa - 2, seme lana - 1,
cvetovi kamilice - 2, cvetovi lipe - 2. Sve isitniti. Supenu kaiku smee
preliti sa 200 mililitara kljuale vode u porculanskoj posudi. Ostaviti da
odstoji pokriveno porculanskom tacnom 30 minuta. Procediti kroz sito i
ispirati grlo toplim ekstraktom 4 - 5 puta dnevno. Poslednje porcije
treba polako gutati. Trajanje terapije - dve nedelje.
w

ienje grla kod hroninog tonzilitisa

Kod hroninog oboljenja grla jedan sastav trave ne treba upot
rebljavati vie od mesec dana. Treba ih menjati, primenjujui ispiranje
kamilicom, alfijom, nevenom, solju, sodom i drugim sredstvima.
Ako je bolest u poodmaklom stadijumu (dostigla kulminaciju),
prvih dana treba ispirati grlo 5-6 puta smeom trava za obolele od
hroninog tonzilitisa, i to u toplom stanju. Osim toga, treba primenjivati
prost i istovremeno veoma efikasan starinski nain, danas nezaslueno
zaboravljen disanje nad parom. U lonac sa 1 litrom vode staviti 2 - 3
neoiena krompiria i emajlirano lone sa 1 gramom propolisa. Kada
voda provri u lone sa propolisom dodati po supenu kaiku kamilice,
vranilove trave, alfije, ubra, kantariona, eukaliptusa, nane i melise
(Melissa officinalis). Pokrivi glavu i lonac pekirom, udisati paru u
trajanju 10-15 minuta. Terapiju ponavljati 3 - 4 puta dnevno.
Korisno je j o nekoliko minuta udisati miris sveeg soka od
enjaka.

256

257

 Ne urei se, briljivo vaui, pojesti limun zajedno sa korom.

Moe se pojesti samo kora, ali od dva limuna, s t o j e ak efikasnije. Posle
terapije nita ne jesti 1 sat, to e omoguiti da eterina ulja i limunska
kiselina proiste krajnike i grlo. Terapiju ponoviti posle 3 sata. Ne
zaboraviti da limun dobro operemo sapunom.
J. A. A n d r e j e v za poetni stadij um upale krajnika ili A R O
(akutno respiratorno oboljenje) preporuuje da se 3 puta dnevno ispiraju
nos i grlo sledeim rastvorom: u 200 mililitara mlake vode dodati po
pola ajne kaike soli i sode i 1-2 kapi joda.
Postoje takode vebe, koje potpomau leenje upale krajnika i
limfnih vorova oko uiju: 1) ispraviti glavu, zaturiti jezik unazad i
njime uprti u nepce na 5-10 sekundi, posle ega se opustiti; 2) nakloniti
glavu i odupreti se podbratkom na jamicu izmeu kljunjaa, isplaziti
jezik s t o j e mogue vie unapred i zadrati ga u takvom stanju 5 - 1 0
sekundi.
ienje p o m o u joga vebi
P o z a l a v a " . esti na pete, ruke ispruiti iznad kolena sa dlanovima
nadole i rastavljenim prstima. Otvoriti oi, to vie otvoriti usta, isplaziti
jezik, trudei se da njime dodirnemo podbradak. Istovremeno, to je
mogue j a e , do drhtanja, na 5-10 sekundi napregnuti miie ruku, vrata
i lica, koncentriui naprezanje na grlo, a zatim se opustiti.

258

IENJE BIOENERGETSKIH POLJA

Jedna od najvanijih mera ienja jeste ienje energetskih polja

(vidi poglavlje Energetska tela oveka). Energetska polja, koja okruuju
fiziko telo oveka, podlona su zagaenju, kao i fiziki organizam.

ienje p r e m a m e t o d u G . M a l a h o v a
G. P. M a l a h o v predlae najprostiji i najefikasniji nain ienja
energetike.
Pronai drvo koje usisava" i predaje" energiju. S tim u vezi
izrezati traku od folije-staniola (od okolade, bombona) duine 10-15
centimetara i irine 2 - 5 milimetara. Uzeti traku zajedan kraj kaiprstom
i palcem i polako prii drvetu. Ako obeeni kraj trake od staniola pone
da se otklanja prema drvetu, znai da drvo ima usisavajua" svojstva,
ako je obrnuto - pothranjujua" svojstva. Za ovu vrstu ienja moe
nam posluiti klatno ili ram.
Ne prilaziti malom, a takode ni bolesnom drveu, oni imaju malo
energije. Prilaziti velikom i lepom drveu.
Kada pronaemo takvo drvo, treba se druiti" sa njim. Pokloniti
mu panju, pozdraviti ga, oprostiti se od njega pri odlasku, zahvaliti mu
se, biti otvoren sa njim, kao sa dobrim drugom. To e nam omoguiti da
stupimo u snanu energetsku razmenu (nije bez razloga Buda postao
svetac ispod clrveta). Drvo e nam rado predavati svoju energiju i
dobijae j o veu, to e se blagotvorno ispoljiti na njemu. Za kontakt sa
drvetom mogu se odabrati etiri poloaja tela.
1. Stati uz drvo i leima se nasloniti na stablo. U tom poloaju leci se
nervni sistem.
2. Stati uz drvo, okrenuti se prema njemu licem, grudima i
stomakom i prisloniti se uz njega. Noge postaviti ili sa obe strane stabla,
ili ih sastaviti i udaljiti na pola metra od stabla. Takav kontakt j a a
vegetativni nervni sistem, koji upravlja disanjem, probavom hrane i
funkcijom organa za razmnoavanje.
3. U kineskoj medicini sa drvetom postupaju na sledei nain:
mukarci stoje naslonjeni leima uz drvo, a ene - licem, i obuhvataju
drvo rukama.
4. Ljudi koji imaju dobru osetljivost dlanova, mogu da rade sa
drveem na sledei nain. Stati na 1,5 metar od drveta, okrenuti dlanove
259

prema njemu i polako prilaziti drvetu. Ve na rastojanju od 1 metra

osetiemo toplotu i peckanje na dlanovima. To znai da je od drveta
prema nama pola energija.
Energiju treba odbacivati kada imamo viak energije u organizmu,
koja se ispoljava kroz glavobolju, neurozu srca, osteohondrozu,
drhtavicu, bolove u jetri, a takoe kod upala, opekotina i trauma.
Pothranjivanje' energijom treba vriti kada se osea njen
nedostatak u organizmu. To se ispoljava kroz este angine, prehlade,
poremeaje u eludano-crevnom traktu, artritise, kao i kod hroninih
oboljenja.
ienje polja od negativne energije podstie noenje predmeta
boje sunca, na primer, zlata ili ilibara.

M e t o d ienja spoljanjih manifestacija oveka prema metodu

G. Malahova
1. Motiviite se na ushienje (oduevljavanje) svim to oseate.
2. Sve oseaje pri hvatajte kao predivne, unutranje i slavite ih.
3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen poloaj, najbolje lei i
zatvoriti oi.
4. Ponite da vrite cirkulatorno disanje, lagano, jednostavno i
samoreguliue. Kod vas ne srne da se pojavi efekat napumpavanja"
plua. Usled nekoliko brzih udisaja plua e se napuniti do maksimuma,
a zatim uradite prinudni otegnut izdisaj. Izdisaj je spontan i oputen,
uspeva posle brzog i aktivnog udisaja.
5. Sve to se javi u naim mislima (strahovi, preivljavanja itd.), sve
to opaamo i oseamo u fizikom telu (na primer, j a k lokalizovan bol kao da vam je zabijen kolac u telo), predstavlja za nas blaenstvo. Mi se
k u p a m o " u beskrajnom okeanu raznovrsnog blaenstva, oseajui i
doivljavajui svaki i najmanji njegov detalj.
6. Sve to radimo (spontani pokreti, krici itd.), ide u prilog ienju
organizma od poroka (gadosti).
7. Seansu ienja zavriti tek posle aktiviranja dovoljne koliine
psihikih stega (barijera), tj. onoga stoje izalo" na povrinu i izbaeno
napolje. Rezultat je da emo se izvanredno oseati, oseaemo neko
unutranje osloboenje i lakou.

ienje polja prema metodu B. Aranovia

U prvoj etapi posmatramo,odnosno jasno zamiljamo taj negativ
kojeg hoemo da se oslobodimo. Na primer, strano nam je da se
vozimo liftom. U takvoj situaciji treba zamisliti sebe u liftu i potrudite se
260

da stvarno doivimo tu vrstu straha to je mogue jae. Zato je to

potrebno? Ne treba zaboraviti da svaki negativ ima u podsvesti svoje
arite". I kada zamiljamo situaciju vezanu za konkretni negativ, to
arite" se aktivira i poveava se oko njega energija. Upravo tu ener
giju treba odstraniti.
Zamislimo aktivirano arite", duboko udahnimo kroz nos i isto
v r e m e n o zamislimo kako sa udisajem izvlaimo energiju iz arita".
Zatim izdahnimo kroz usta i istovremeno zamislimo, kako tu negativnu
energiju izdiemo kroz usta u prostor. Zatim posmatrajmo kako gori"
taj oblai energije. Ciklus treba ponoviti nekoliko puta. Pomou te
terapije donekle smanjujemo ivotnu aktivnost arita", liavajui ga
hranljive energije. Isto uraditi i sa drugim negativom.
Na primer, mui nas misao to smo uvredi li nekog oveka. Z a m i
slimo tog oveka i ponimo da doivljavamo uvredu sa to veom
snagom. Posle toga primenimo istu terapiju, kao s t o j e opisano.
U drugoj etapi zamislimo, obrnutu situaciju - kako elimo da se
p o n a a m o . Jasno i slikovito kao u prvom postupku. Zamiljajmo da
idemo liftom, ne oseajui nikakav strah, ve obrnuto, zahvalni smo mu
za ivotne lekcije, uvaavamo ga i pozitivno smo raspoloeni prema
njemu. Pozitivne emocije potiskuju negativne i j o vie slabe arita".
Obe etape traju najvie 15-20 minuta i sve su efikasnije to su nae
aktivnosti vie emocionalno obojene. Metod se moe primenjivati poje
dinano za reavanje bilo kojih problema, vezanih za negativnosti u
podsvesti, meu kojima su puenje i alkoholizam.

Odbacivanje negativne energije

Ako nam se uini d a j e negativna energija
ve uspela da utie na nas, probajmo da je
odbacimo. To je posebno efikasno u prisustvu
oveka koji pokuava da utie na nas. N e m o
j m o strahovati to e nam reakcije biti udne.
Na kraju krajeva, za nas je vanije da sauvamo
vlastitu duevnu ravnoteu! Prema tome, sta
nimo licem prema oveku, koji tek to je pre
uzeo od nas energiju i otetio omota naeg
energetskog polja. Stanimo uspravno, malo ras
tavimo noge i rairimo ruke u stranu. Polako
udiui treba podii ruke uvis tako da polako u
vazduh u opiemo veliki polukrug. Ispruimo
ruke iznad glave. Nemojmo ih pomerati. Na
trenutak ostanimo nepomini u tom stavu, zadr-

261

z i m o disanje pri u d i s a j u - t o je momenat kada smo sebi postavili zatitu,

izjednaili svoje biopolje (bioloko polje). Unutranja energija je u
ravnotei, energetski tokovi, vezani sa svim akraina, zatvorili su se u
nekoliko prstenova. Potom naglo treba spustiti ruke nadole, sagnuti se u
pojasu i umno izdahnuti vazduh: A-a-ah!" Pri tome je vano ne samo
da uradimo brz pokret, ve i da se trenutno opustimo. Tek tada se sa
sigurnou moe reci, d a j e odbacivanje" negativne energije uspelo.
Zatim m o e m o odmah ui u drugu sobu ili izai na ulicu. Bie nam
mnogo lake.

Raspodela energije
Uspraviti se i sastaviti noge. Udahnuti polako i duboko kroz nos.
Istovremeno, podigavi se na prste nogu, dlanovima obeju ruku, poev
od pupka, praviti pokrete kao da razgremo vazduh oko sebe (si. 40).
Kada ruke idu nadole, polako izdisati kroz usta i oputati se. Vebu
uraditi 7 puta.

po ruci, prolazi kroz akru srca i pri usporenom izdisaju produava

kretanje po levoj ruci i odlazi kroz levi dlan u vatru. Na taj nain,
zatvaramo vatreni krug koji prolazi kroz nau sranu akru i potpuno
nas isti. Pre meditacije u mislima ili naglas izgovoriti drevnu slovensku
zakletvu vatri: Due vatre, ja i ti smo j e d n o , ui u mene, postani ja i
oisti me".

ienje p o m o u s u n c a
Radi punjenja energetskim vibracijama Sunca okrenuti se licem
prema njemu (ak i ako se nalazi iza oblaka) i ispruiti ispred sebe ruke
sa dlanovima napred. Zatvoriti oi i u mislima se obratiti Suncu sa
molbom da nas napuni ivotnom sunanom energijom, da vam daruje
zdravlje i snagu. Posle izvesnog vremena osetiemo na dlanovima
toplotu ili peckanje. Moemo osetiti kao neki pritisak na dlanovima,
usled ega ruke poinju da se pomeraju, a itavo telo proima drhtavica.
Posle toga nastupa oseaj neuobiajenog spokojstva. Zahvalivi.se u
mislima Suncu, prekinuti meditaciju.

ienje organizma pomou energetskih polja

Stati, rairiti noge u irini ramena. Dlan leve ruke staviti na grudi.
Udahnuti. Istovremeno dlanom desne ruke opisati krug oko glave,
poevi od ela. Posle opisivanja kruga isturiti desnu nogu u stranu i
spustiti desnu ruku nadole, proprativi pokrete naglim izdisajem. Z a m i
sliti da tim pokretima izbacujemo iz organizma bolesti, negativne e m o
cije i sve to je negativno. Zatim okrenuti desnu ruku sa dlanovima
nagore i udiui uraditi pokret rukom prema sebi, dodirujui se prstima
ruku izmeu obrva. Pri tome zamiljati da tim pokretima u akru (prema
indijskoj medicini i filozofiji: centri energije u telu, koji odgovaraju
razliitim nivoima svesti. Fizioloki odgovaraju lezdama sa unut
ranjim luenjem) izmeu obrva unosimo jako energetsko punjenje
(potencijal) iz harmoninih vibracija okolne prirode. Zauzeti poetni
poloaj i napraviti krune pokrete obema rukama oko sunanog spleta.
Iste pokrete ponoviti u levu stranu. Vebe raditi naizmenino 7 puta.
81

ienje pomou vatre

esti udobno ispred vatre i gledati u vatru poluzatvorenih oiju.
Ispruiti ruku prema vatri sa dlanovima napred. Pri laganom udisanju
zamisliti da proiavajua energija vatre prodire u na desni dlan, ide
K1

262

Primedba prevodioca.

ienje o d u r o k a
Naliti u lavor hladnu vodu do lanaka nogu, staviti u nju pregrt soli
i stajati u njoj najvie 10 minuta. Za to vreme iz nas e izai sva
negativna energija. Ako due stojimo poee da odlazi i pozitivna
energija. Temperatura vode treba da bude takva da ne oseamo teskobu.
Stojei u vodi, zamislimo da sve loe odlazi u vodu. Moe se u ruke
uzeti sveca. A l i j e ne smemo gasiti, ona mora da izgori do kraja.

ienje p r e m a m e t o d u P. I v a n o v a
Uenje P. K. I v a n o v a e d o " je ceo kompleks radnji, kojih ovek
treba strogo da se pridrava da bi oistio svoje telo i duh od prljavtine.
Dvanaest pravila eda":
1. Dva puta dnevno kupati se u hladnoj vodi, da bi nam bilo dobro.
Kupati se m o e m o u: jezeru, reci, kadi, tuirati se ili polivati. To su nai
uslovi. Toplo kupanje zavriti hladnim.
2. Pre kupanja ili posle njega, ako je mogue, izai u prirodu. Stati
bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, makar na 1-2 minuta.
Udahnuti nekoliko puta vazduh kroz usta i u mislima zaeleti zdravlje.
3. Ne upotrebljavati alkohol i ne puiti.
263

4. Potruditi se da makar jednom nedeljno budemo potpuno bez

hrane i vode: od petka u 18-20 asova, do nedelje u 12 asova. Ako nam
je to teko treba izdrati barem 24 sata.
5. Bilo kod dana do nedelje u 12 asova izaimo bosi u prirodu - pa
malo udisati vazduh i zamiljati d a j e to praznik naeg rada. Posle toga
m o e m o jesti sve to nam se dopada.
6. Treba voleti prirodu koja nas okruuje. Ne pljuvati okolo i ne
ispljuvavati iz sebe nita. Priviknuti se na to - zdravo j e .
7. Pozdravljati se sa svima uvek i na svakom mestu, naroito sa
starijim ljudima. Ako hoete da budete zdravi - pozdravljajte se sa
svima.
8. Pomaite ljudima, koliko moete, naroito siromanim,
bolesnim, ponienim i koji su u nevolji. Raditi to sa radou. Pomaite
im u nevolji duom i srcem. Stei ete U njima prijatelje i pomoi
svetske napore za mir!
9. Pobediti u sebi tvrdiluk, lenjost, samozadovoljstvo, pohlepnost,
strah, licemerje i gordost. Verujte ljudima i volite ih. Ne govorite o
njima nepravedno i ne uzimajte blizu srca loa miljenja o njima.
10. Oslobodite svoju glavu od misli o bolestima i smrti. To je vaa
po bed a.
11. Misli ne odvajajte od rada (postupaka).
12. Prepriavajte i prenosite iskustvo ovog rada, ali se nemojte
hvaliti i ne uznosite se time. Budite skromni.

ienje pomou joga vebi

ava asana
Nain vebanja
1. Lei na leda, noge sastaviti, ruke pruiti du tela, oi zatvoriti.
R u k e treba postaviti tako da dlanovi lee na rebrima. Paleve obeju ruku
podii uvis.
2. Napregnuti telo, istegnuti noge, ruke priljubiti uz kukove i odje
dnom opustiti itavo telo.
Poetnicima ponekad treba mnogo vremena da savladaju ovu asa
nu. Zatim postepeno (to zavisi od uvebanosti Sava asane) postie se
trenutno oputanje itavog tela. Postoji mnogo naina za oputanje tela.
Njihovo opisivanje ponekad zauzima nekoliko stranica. Jedna od vari
janti je ova.
U oputenoj pozi koncentrisati panju na muskulaturu grudnog koa
i opustiti je. Zatim u mislima opustiti stomane miie. Preneti panju
na donje ekstremitete. Miie oputati od vrhova prstiju leve noge i
postepeno doi do kukova. Isto uraditi sa desnom nogom. Posle toga
koncentrisati se na vrhove prstiju desne ruke; postepeno se kretati po

264

ruci, oputati j e , ukljuujui kljunjau i lopatice. Isto uraditi levom

rukom. Zatim preusmeriti panju na vratne miie, podbradak, usta,
obraze, nos, oko oiju, na miie ela, temena, zatiljka i uiju. elo se,
za razliku od itavog tela, oputa na drugi nain. Na elu se ne srne
izazivati toplota i teina - ono mora biti prohladno.
Jo j e d n o m u mislima opustiti unutranje organe stranjice, sto
maka, grudnog koa, grla, opustiti kimenu modinu mozak, i sve nerve.
Usled toga opustie se itavo telo. Treba da se pojavi oseaj toplote u
rukama i nogama (kivni sudovi se ire, pojaava se krvotok kroz udove).
Na kraju treba koncentrisati panju na deo tela oko srca.
Opisana tehnika oputanja u poetku traje 10-15 minuta, a zatim se
skrauje do 3 - 4 minuta. Kada se to usavri, oputeno stanje moe se
postii j o bre - skoro trenutno.
Poto potpuno osvojije tehniku oputanja, moete prei na sledeu
etapu - pozu mirovanja".
Opustiti telo, osetiti hladnou na elu. Zadrati se u oputenom
stanju i ne otvarajui oi, zamisliti plavo nebo bez oblaka. Izazvati
oseaj letenja, zamisliti kako isparavamo u tom plavom bezoblanom
nebu. U tom stadijumu treba da se izgubi oseaj vlastitog tela. ovek
prelazi u besteinsko stanje.
Zamisliti svuda oko sebe - gore, dole, sa strana - beskrajno plavo
nebo.
Udahnuti, podii ruke uvis i protegnuti se itavim telom, kao posle
spavanja, polako esti i otvoriti oi. Ne preporuuje se iz te poze izlaziti
naglo. Disanje mora biti - slobodno, kroz nos, ritmino, u intervalima i
ne duboko.
Ta poza pomae da se otkloni umor, da se zaspi u bilo kojoj situaciji,
da se izazove oseaj svezi ne. Oslobaa od nervoze, hroninog stresa i
ispoljava oputajue dejstvo na svaki deo tela. Ta poza zahteva mnogo
vebanja. Moe se rei da su to naa vrata", koja nas vode prema
harmoniji tela, psihi i prirodnosti.

265

OBOLJENJA I IENJE ORGANIZMA

Adenoidi
Adenoidi - hipertrofija krajnika (tonzila) nosnog drela. Obino
nastaju posle preleanih infektivnih oboljenja, ponekad mogu biti nasledni. Najee se javljaju kod dece od 3 do 10 godina ivota. (Vidi
odeljak ienje nosa.)
Akutna respiratorna oboljenja (ARO)
U akutna respiratorna oboljenja spada velika grupa infektivnih
oboljenja, razliitih po dubini i stepenu rasprostiranja, koja napadaju
disajni trakt. Oboljenja su manjevie propraena grozniavom reak
cijom i simptomima toksikoza. Izvor infekcije kod svih A R O je bolestan
ovek ili prenosnik virusa. Infekcija se prenosi vazduno-kapljinim
putem. (Vidi odeljke ienje organa za disanje, ienje grla, ie
nje nosa.)

Angina
Angina je akutno opte infektivno oboljenje sa upalnim procesom u
limfadenoidnom tkivu grla. Najee se susree upala nepanih kraj
nika, a rede obolevaju drelni i jezini krajnici. Anginu prouzrokuju
streptokoke, koje dospevaju u organizam spolja ili su stamo nastanjene
u organizmu: u karioznim zubima, u lakunama (upljinama) " krajnika i
nosnoj upljini. Veliki znaaj za nastajanje angine ima opte stanje
organizma i funkcionalne sposobnosti njegovih zatitnih sila. Angina se
najee javlja u rano prolee i u kasnu jesen. U zavisnosti od mesta
nalaenja arita upale razlikuju se katarna, lakunarna i folikularna an
gina. Angina je veoma opasna jer moe prouzrokovati komplikacije na
bubrezima, zglobovima i srcu. (Vidi odeljke Rusko kupatilo; ienje
grla; ienje nosa i Ruska parna banja (sauna).

A n u rij a
Anurija znai prekid stvaranja mokrae i njenog dospevanja u
mokrani mehur. Moe biti prouzrokovana poremeajem opteg krvo82

266

Primedba prevodioca.

toka, kao rezultat dehidracije organizma (uporna, esta povraanja i

prolivi), zapuenjem mokranih kanala (na primer, kamencem, zaraslim
suenjima itd.) ili oboljenjima i tekim traumama bubrega. Anuriju
esto prouzrokuju vanbolniki septini abortus, trovanja solima olova,
surogatima alkohola i drugo. (Vidi odeljak ienje bubrega i mok
ranog
mehura.)

Aritmija srca sa treperenjem pretkomora

Aritmija srca sa treperenjem pretkomora je poremeaj normalnog
ritma kontrakcija srca. Kod aritmije sa treperenjem pretkomora deo
sranih kontrakcija nema efekta pri slaboj popunjenosti sranih komora,
to jest propraen je malim sranim otkucajem i odsustvom pulsnog
talasa (deficit pulsa). Aritmija sa treperenjem pretkomora se najee
javlja kod aterosklerotine kardioskleroze, mitralne stenoze i tireotoksikoze. Aritmija se moe javiti u vidu pojedinanih napada, ali se
najee uoava u stalnom obliku. Kod stalnog oblika treperenja sranih
pretkomora sa relativno neuestalim (retkim) ritmom esto dolazi do
potpune adaptacije na aritmiju i ovek zadrava sposobnost za rad. (Vidi
odeljke ienje sudova; ienje sranog miia.)

Artritis
Artritis je zapaljenjski proces koji zahvata zglobove. Za to oboljenje
su karakteristini bolovi u zglobovima, naroito pri kretanju, esta
ogranienja pokretljivosti zglobova, oteenost, promene oblika i kon
tura (deformacija zglobova). Moe oboleti jedan zglob (monoartritis) i
vie zglobova. (Vidi odeljak Poliartritis.) Uzroci nastanka artritisa
m o g u biti opta infektivna oboljenja, u nekim sluajevima to je pove
zano sa prisustvom arita infekcije u organizmu (na primer, reumatski
poliartritis kod hronine upale krajnika). Neinfektivni artritisi nastaju
usled poremeaja razmene materija (najee kod ljudi starijih od 40
godina), usled razliitih oboljenja nervnog sistema, poremeaja unu
tranje sekrecije i profesionalnih oboljenja. Takvi artritisi se nazivaju
artrozama. Traumatski artritis nastaje posle povreda, uganua i ranja
vanja zglobova. Ponekad na bazi poveane osetljivosti organizma pre
ma nekim materijama (na primer, na serum, lekove, neke hranljive
produkte itd.) moe se pojaviti alergijski artritis.

Reumatoidni
artritis
Reumatoidni artritis je hronino upalno oboljenje sa oteenjem
zglobova i njihovom progresivnom deformacijom, degeneracijom i sa
prateim promenama na drugim organima. Najee se susree kod
267

ena. Kod oboljenja se uoava niz autoimunih poremeaja, konkretno,

takozvani reumatoidni faktor. Ponekad se uoavaju samo neznatne
promene u zglobovima sa blagom upalom i umerenom deformacijom. U
drugim sluajevima javljaju se uestala dugotrajna pogoranja bolesti.
Vaan simptom bolesti je oseaj unutranje sputanosti u zglobovima.
Postepeno usled poremeaja kretanja nastaje atrofija miia. (Vidi ode
ljke ienje zglobova; Opte ienje organizma.)

Artroza
Artroza je hronino oboljenje zglobova, propraeno promenama u
vezivnim povrinama kostiju (hrskavicama). Moe nastati kao rezultat
dejstva toksina mikroba (na primer, kod tifusa), posle traume zglobova
(prelom zglobnih zavretaka kostiju, povrede zglobne hrskavice), kao i usled
poremeaja razmene materija, naroito u starijem dobu. Mogua je i artroza
sa deformacijama, koja najee nastaje u karlino-bedrenim i zglobovima
kolena. Oboljenje se manifestuje bolovima pri kretanju, ogranienom
pokretljivou zglobova itd. (Vidi odeljak ienje zglobova.)

A teroskleroza
Ateroskleroza je oboljenje kivnih sudova (arterija), pri kojem d o
lazi do taloenja materija slinih mastima (holcsterina) na njihovoj
sluzokoi. Holesterin se obino sadri u krvi U odreenim koliinama.
Kod nekih poremeaja razmene materija sadraj holesterina u krvi se
poveava, on se taloi i skladiti na zidovima arterija - stvaraju se
arita njegovog nagomilavanja. Najei uzroci, koji dovode do ateroskleroze, jesu spazme krvnih sudova i poveanje arterijskog pritiska
(vidi odeljak Hipertonina bolest) usled nepovoljnih nervnih uticaja.
Razvoj ateroskleroze takode prouzrokuje smanjenje funkcije titaste
lezde (vidi odeljak Guavost difuzno-toksina). Prvenstveno se uoava
oteenje krvnih sudova mozga, srca, bubrega i nogu. Kod ateroskleroze
krvnih sudova mozga moe doi do njihovog prskanja (vidi odeljak In
sult). Usled ateroskleroze krvnih sudova, koji napajaju srani mii,
moe doi do stenokardije, infarkta miokarda i drugih oboljenja. Kod
sklerotinog oteenja arterija na nogama javlja se slabost, bolovi i
grevi u listovima nogu i poremeaj u hodanju (Vidi odeljke En
darteritis obliterans i ienje krvnih sudova.)
Atrezija unih kanala
Atrezija unih kanala je uroeni nedostatak prirodnih otvora ili
kanala upljih organa i krvnih sudova. Postoji potpuni nedostatak
unih kanala ili delimina atrezija (neprohodnost) kako unutar jetre,
268

tako i izvan nje usled upalnih procesa. (Vidi odeljak ienje jetre,
unog mehura i unih kanala.)
Bazedova
bolest
Vidi odeljak Guavost difuzno-toksina
Beona (ona mrena)
B e o n a (ona mrena) je zamuenje ili oiljci na ronjai posle
upalnih procesa, trauma i opekotina. (Vidi odeljak ienje oiju.)

Bolest glista,
helmintijaza
Bolest glista, helmintijaza je oboljenje oveka, ivotinja i biljaka,
prouzrokovano parazitskim crvima - helmintima (glistama). Poznate su
sledee vrste glista: trematode, ili sisavci, cestode, ili pantljiare, nema
tode, ili valjkasti crvi i akantocejali, ili strugai. U zavisnosti od uzroka
bolesti i koji je organ napadnut u raznim organima i tkivima lokalizuju
se razliite vrste helminata. Bolest je gotovo uvek propraena gubitkom
teine, ak i u lakim sluajevima, manjim ili veim reakcijama nervnog
sistema - optom iznemoglou organizma, vrtoglavicom, razdraenou i drugim simptomima. Pri parazitiranju glista u crevima javljaju
se zatvori, prolivi, munina i rede povraanje; u jetri - utica i otoci; u
pluima - kaalj. Cesto se smanjuje radna sposobnost, a kod dece se
naruava fiziki i umni razvoj, usporava rast, polni razvoj, dolazi do
poremeaja uma itd. (Vidi odeljak ienje od helminata (glista) i
prostih
organizama.)

Hot kin ova bolest

Botkinova bolest je akutno virusno oboljenje sa izrazitim obo
ljenjem jetre. Nazvana je po ruskom lekaru S. P. Botkinu, koji je utvrdio
infektivni karakter tog oboljenja (vidi odeljak Hepatitis).

Bo tu lizani
Botulizam je teko trovanje hranom, prouzrokovano toksinom botulinskih mikroba. Poznato je est tipova uzronika botulizma: A, B, C,
D, E i F, od kojih svaki lui odgovarajui toksin. Botulizam se najee
javlja kod ljudi koji koriste veu koliinu raznih konzerviranih pro
dukata, naroito pripremljenih u domaoj reiji bez higijenskih i sani
tarnih uslova. Toksin botulizma pri unoenju hranom prouzrokuje tro
vanje organizma. Karakteristina osobina botulinskih toksina je da se
oni ne razlazu u eludano-crevnom traktu pod dejstvom probavu ih
sokova (fermenata), a toksin tipa E se ak aktivira tim fermentima i
pojaava pogubno dejstvo na organizam. Mesto stalnog nalaenja irzro269

nika botulizma je tlo zemljita, odakle uzronici dospevaju u vodu, na

svee voe i povre, u branljive produkte, fura (stonu hranu) ', a zatim
u creva oveka i ivotinja, ptica, riba, gde se i razmnoavaju. Zato se
mikrobi botulizma mogu rasejavati fekalijama ivotinja i oveka.
Najkarakteristiniji simptomi oboljenja su: poremeaj vida, slabost u
miiima, paraliza miia, oputenost gornjih onih kapaka, otezano
gutanje, gubitak glasa, poremeaj nervnog sistema (vrtoglavica itd.).
(Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; ienje creva; ienje
eludanog mehura i unih kanala; Jetre; ienje krvi.)

Bradavice
Bradavice su benigne (dobroudne) izrasline na koi u vidu
t u m o r a (otoka), koje nastaju usled razrastanja sisastog ili ronatog
sloja k o e . Postoje obine (ili vulgarne), pljosnate (mladalake),
iljaste i starake bradavice. Uzrok pojave obinih, pljosnatih i
iljastih bradavicaje infiltrirani virus. Infekcija se sa oveka na oveka
prenosi neposrednim kontaktom, preko predmeta za domau upotrebu
i vakcinisanjem (eanjem i tome slino, posle vakcine). (Vidi odeljak
ienje
koe.)

Bronhijalna
astma
Bronhijalna astma je oboljenje koje se ispoljava povremenim napa
dima guenja, razliitog intenziteta i duine trajanja (od nekoliko asova
do nekoliko dana). Napadi su uslovljeni spazmom sitnih bronhija, oti
canjem njihove sluzokoe i prestankom luenja obilne sluzi (zatvorom).
Uzroci koji izazivaju bronhijalnu astmu mogu biti: nasledna sklonost,
stanje nervnog sistema i poveana osetljivost organizma na neke mate
rije ivotinjskog ili biljnog porekla - alergija. Tako, kod refleksne astme
spazam bronhija nastaje usled nadraaja, koji se preko nerava prenose iz
drugih organa (na primer, pri oboljenju nosa, unog mehura, enskih
polnih organa itd.). (Vidi odeljke ienje organa za disanje; Opte
iei ije orga 11 i zrna.)

Bronhitis
Bronhitis je zapaljenski proces bronhija - upala njihove sluzokoe.
Jedno je od najeih oboljenja organa za disanje. Postoji akutni i
hronini bronhitis. Akutni bronhitis obino nastaje usled infekcije i
esto traje sa istovremenim oboljenjem gornjih disajnih puteva - slu
zokoe nosa (vidi - Rinitis), grla (vidi - Foringitis), grkljana (vidi 83

270

Primedba prevodioca.

Laringitis) i traheje (vidi - Traheilis). Hronini bronhitis nastaje ili iz

akutnog, ili kao posebno oboljenje usled dugotrajnog ili ponovnog
dejstva istih faktora, koji uzrokuju akutni bronhitis. Pored toga, hronini
bronhitis moe se razvijati sekundarno usled zastoja krvi kod oboljenja
srca, iskrivljenja kime i tome slino. (Vidi odeljke ienje organa za
disanje. ienje grla.)

Burzitis
Burzitis je akutni ili hronini zapaljenjski proces seroznih kesa koje
razdvajaju miie ili tetive od kotanih povrina, preteno oko zglo
bova. Prodiranje infekcije u kesu ili njena stalna traumatizacija dovode
do razvoja upalnog procesa sa pojavom mekog elastinog tumora (oto
ka) u kesi, napunjenog tenou. esto se susree burzitis na laktu, a
takode iznad kolena (nastaje obino kod ljudi koji su profesionalno
prinueni da se esto kreu na kolenima). (Vidi odeljak ienje zglo
bova.)

Cistitis
Cistitis je zapaljenjski proces mokranog mehura. Najee ga
prouzrokuju bakterije, koje prodiru u mokrani mehur. U redim slu
ajevima cistitis nastaje pri upotrebi rakije, antifriza i drugih materija,
koje nadrauju sluzokou mokranog mehura. Infekcija moe prodreti
iz bubrega ili mokranih kanala i polnih organa, ako imaju gnojno
oboljenje. Nastajanje cistitisa pomau povrede sluzokoe mokranog
mehura, naglo hlaenje tela (oko stranjice), zatvori, zadrka u mo
krenju (anurija), mokrano kamenje, tumori i druga oboljenja mokra
nog mehura, a kod ena upalni procesi polnih organa i trudnoa. Kod
akutnog cistitisa se javljaju otri bolovi pri mokrenju, koje je veoma
uestalo (ponekad svakih 5-10 minuta) i mutna (gnojna) mokraa. Kod
hroninog cistitisa te pojave su manje izraene. Uzroci recidivnog (i
hroninog) cistitisa mogu biti kamenje (vidi Litijaza mokranih kana
la), tuberkuloza mokranog mehura, adenom prostate i druga oboljenja.

ir na elucu i dvanaestopalanom crevu

ir na elucu i dvanaestopalanom crevu je opte oboljenje, ije je
glavno ispoljavanje u stvaranju ira na elucu ili na dvanaestopalanom
crevu. U redim sluajevima ir se moe pojaviti na dva ili nekoliko
mesta, zahvatajui istovremeno i eludac i dvanaestopalano crevo. ir
na elucu i dvanaestopalanom crevu je veoma rasprostranjeno obolje
nje. Naroito je u porastu u godinama velike narodne bede i potresa.
Mukarci obolevaju mnogo ee, nego ene. Nemogue je navesti
271

opti uzrok za sve sluajeve pojave ira. Posebno treba istai znaaj
nervnih i psihikih faktora, koji prouzrokuju ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, kao to su: premor, slab san, nervno-psihika pre
ivljavanja i drugo. Neredovno, bizo jedenje, ljuta hrana, hrana koja
nadrauje, veoma visoka ili veoma niska temperatura hrane, zloupo
treba alkohola i naroito puenje provociraju bolest ukoliko za nju
postoje odreene predispozicije. Smenjivanje mirnih perioda sa peri
odima pogoranja, koji nastaju najee u prolee ili jesen, posebno su
karakteristini za ir na dvanaestopalanom crevu. Bolovi kod ira na
elucu i dvanaestopalanom crevu skoro uvek su povezani sa uzima
njem hrane, naroito grube, slane ili kisele. Bol se javlja ili ubrzo posle
uzimanja hrane (posle pola sata - jedan sat), ili, obrnuto, kasnije - posle
2 - 3 sata (takozvani zakasneli bolovi), ili ak jo kasnije (posle 5 - 8
asova), to jest na gladan eludac (takozvani noni" ili gladni" bolo
vi). Za gladne" bolove karakteristino je njihovo znatno ublaavanje
neposredno posle jela. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; Opte
ienje or ga 11 iz ni a.

miak
(hordeolum)
miak (hordeolum) je akutna gnojna upala kese dlake i lojne lezde
trepavice, koja se nalazi na kraju onog kapka (spoljanji miak), ih
upala mejbomieve lezde (unutranji miak). miak uglavnom nastaje
usled inficiranja stafilokokom. esto je propraen znatnim otokom onog
kapka i vezivne opne oiju (vidi Konjunktivitis). Oboljenja koja
predisponiraju miak su: naruavanje razmene materija, avitaminoze,
malokrvnost, opta iscrpljenost, eerni dijabetes i druga. (Vidi odeljke
ienje oiju; ienje krvi; ienje endokrinog sistema.)

Dermatitis
Dermatitis je zapaljenjski proces koe, prouzrokovan spoljanjim
dejstvom na kou raznovrsnih nadraivaa - hemijskog, fizikog, meha
nikog, temperaturnog, svetlosnog, kao i materija biljnog porekla. Derma
titis se karakterie jarkim upalnim crvenilom, otokom, naduvenou i
poveanjem temperature koe, oseajem vreline, peenja i svraba. Kasnije
se mogu pojaviti sitniji i krupniji mehurii, napunjeni prozranom
tenou. Otvarajui se, oni stvaraju vlane delove koe, na kojima se zatim
pojavljuju krljuti i kiastice. Kod intenzivnijeg i dugoUajnog dejstva
nadraivaa moe doi do znatnog oteenja i dubljih slojeva koe sa
stvaranjem gnojnih rana (ireva). Intenzitet i trajanje upalnog procesa kod
dermatitisa zavise ne samo od osobina, snage i dirine dejstva nadraivaa,
ve i od mesta na kome deluje, a najvie od opteg stanja organizma i
nervnog sistema u momentu oboljenja. (Vidi odeljak ienje koe.)
272

Dijabetes
Dijabetes je bolest kod koje je izraen poremeaj razmene materija,
pre svega - ugljenih hidrata sa povienim nivoom eera u krvi. Bolest
je uslovljena nedostatkom hormona pankreasa (guterae) u organizmu
- insulina. Ponekad je razvoj bolesti povezan sapreleanom infekcijom,
psihikom traumom, pankreatitisom i tumorom pankreasa. esto se
dijabetes javlja pri debljanju i nekim drugim endokrinim oboljenjima.
Za bolest su karakteristini e, izluivanje velike koliine mokrae,
poveanje sadraja eera u krvi i pojava eera u mokrai. (Vidi
odeljke ienje endokrinog sistema, Opte ienje organizma.)

Dijateza
Dijateza je predisponirano stanje organizma za j e d n e ili druge
oboljenjske procese. Kod ljudi, koji pate od dijateze, faktori okolne
sredine, koji su obino potpuno bezopasni za veinu ljudi, mogu pro
uzrokovati j e d n a ili druga oboljenja. Dijateza je esto uroeno i nasleeno stanje organizma. Poznato je mnogo tipova dijateze (eksudativno-kataralna, alergijska, spazmofilina, nervno-artritika), ali po
sebnu grupu ini heinoragina dijateza.
(Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; ienje krvi.)

Hemoragina
dijateza
Hemoragina dijateza objedinjava grupu razliitih stanja organiz
ma, propraenih sklonou organizma hemofiliji - izlivima krvi u tkivu
i krvarenjima. Krvarenja ili izlivi krvi mogu se pojaviti iznenada, bez
vidljivog uzroka ili pod uticajem neznatne traume (povreda, posekotina). Krvoprolie se ispoljava na koi i sluzokoi u vidu malih
takastih ili krupnijih modrica. Krvarenje moe biti iz nosa, unutranjih
organa (eludac, creva, materica). Hemofilija je vezana za poremeaj
sistema koagulacije krvi i promene na zidovima krvnih sudova - nji
hovom poveanom propustljivou za krvna zrnca ili smanjenom otpornou kivnih sudova na traume. (Vidi odeljke ienje krvnih sudova;
ienje krvi; ienje koe.)

Dispepsija
Dispepsija je oboljenje eludano-crevnog trakta kod dece ranog
uzrasta, najee u prvoj godini ivota, propraeno prolivima, uestalim
podrigivanjem hrane i povraanjem izvesno vreme posle hranjenja.
Uzroci su: nepravilno hranjenje deteta, poremeaj reima nege, crevna
infekcija i razliita druga oboljenja. Osnova bolesti je smanjenje fermentativne funkcije eludano-crevnog trakta, pojaanje procesa vrenja
273

sa stvaranjem velike koliine gasova i smanjenje asimilacione funkcije

Creva. (Vidi odeljke ienje creva; ienje eluca i pankreasa; ie
nje krvi.)

Ezofagitis
Ezofagitis je zapaljenjski proces sluzokoe jednjaka. Akutni ezo
fagitis nastaje usled mehanike ili termike povrede sluzokoe jednjaka,
a takode kod nekih infekcija. Javljaju se bol i poremeaj u prolasku
hrane kroz jednjak, povraanje sa luenjem lepljive sluzi, ponekad sa
primesom krvi. Moe se javiti i groznica. Hronini ezofagitis moe
nastati od ljutih jela, u drugim sluajevima on prati lokalne povrede, na
primer, kod kile otvora dijafragme jednjaka. Uzroci oboljenja mogu biti
nedostatak vitamina (vitamini A, B, C) i prekomerua upotreba alkohola.
Oboljenje se ispoljava kroz oseaj teine i bola u jednjaku, recidiv
(podrigivanje) i goruicu. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa;
Opte ienje organizma.)
v

84

Endarteritis
obliterans
Endarteritis obliterans je oboljenje kod kojeg dolazi do suavanja
arterija usled upale njihovih unutranjih sluzokoa sa naknadnim sras
tanjem (obliteracija). Prvenstveno obolevaju donji udovi. Uglavnom
obolevaju mukarci ( 9 8 % obolelih). Puenje, suvino hlaenje orga
nizma i infektivna oboljenja (konkretno, pegavi tifus), a takode ravni
tabani pomau razvoj endarteritisa obliterans. Takozvani arteriosklerotini oblik tog oboljenja nastaje kod opte ateroskleroze. U poetnom
stadijumu oboljenje se manifestuje brzim umaranjem donjih ekstre
miteta, bolovima i grevima (posebno nou) u miiima listova nogu,
hlaenjem stopala i bolovima u pojedinim prstima nogu. Dalje se uz to
prikljuuje simptom takozvane naizmenine hromosti, kada ovek p o
vremeno hrama na bolesnu n o g u
(Vidi odeljke ienje krvi; ienje lovnih sudova; Opte ienje
v

organizma.)
Enteritis
Enteritis je zapaljenjski proces sluzokoe (katar) tankog creva.
Proces se obino odvija sa istovremenom upalom sluzokoe tankog i
debelog creva (gastroenteritis), ili celog eludano-crevnog trakta
(gastroenterokolitis). Uzroci akutnog enteritisa su toksine infekcije
hranom, trovanje industrijskim otrovima, poveana osetljivost (aler
gija), preoptereenje creva produktima koji nadrauju, slabo se vare i
84

274

Primedba prevodioca.

nepodudarni su. Naglo pregrevanje organizma ili njegovo hlaenje

moe podstai razvoj enteritisa, a est uzrok enteritisa je prisustvo glista
u crevima. Akutni enteritis karakterie se prolivima, bolovima uglav
n o m na sredini stomaka, povraanjem (naroito kada se istovremeno
boluje od gastritisa). Ponekad tim simptomima prethodi iznemoglost,
gubitak apetita, munina i poviena temperatura tela. Za hronini enteri
tis karakteristini su prolivi, koji se javljaju ujutro i ubrzo posle jela,
kranje u crevima i bolovi u stomaku. Prolivi se ponekad smenjuju sa
zatvorima, a este su munine i recidiv (podrigjvanje). (Vidi odeljke
ienje creva; ienje eluca i pankreasa; ienje od helminata
(glista) i prostih mikroorganizama.)

Faringitis
Faringitis je zapaljenjski proces sluzokoe grla. Akutni faringitis je
najee infektivnog porekla. Predispozicioni uzroci: prehlada, disanje na
usta i drugi. Manifestuje se oseajem stivoe u grlu, blaim bolom pri
gutanju, koji se prenosi u uho, crvenilom sluzokoe. Hronini faringitis
nastaje pri stalnom disanju kroz usta, usled gnojnih oboljenja maksilarnih
sinusa, hroninog tonzilitisa, a takode pri oboljenjima sa poremeajem
razmene materija, zastojnih pojava u venoznom sistemu vrata, oboljenjima
bubrega i eludano-crevnog trakta, prekomemog puenja i kouzLuniranja
alkohola. (Vidi odeljke ienje grla; Opte ienje organizma.)

Furunkuloza
F u r u n k u l o z a j e osipanje veeg broja furunkula (ireva) po telu, koji
se javljaju istovremeno ili jedan za drugim. Furunkuloza se uglavnom
javlja kod slabih (iscrpljenih) ljudi, koji su preleali akutne infektivne
bolesti, koji pate od malokrvnosti, dijabetesa, gojaznosti, kostobolje
(gihta), alkoholizma i hroninih oboljenja creva. Furunkuli se ne smeju
stiskati, probijati, niti treba ei njihove vrhove. Na furunkule se ne
smeju stavljati topli oblozj j e r to moe prouzrokovati stvaranje novih
furunkula. (Vidi odeljke ienje krvi; ienje koe; ienje endo
krinog sistema; Opte ienje organizma.)

Gajmoritis
(maksilarni sinuzitis)
Gajmoritis (maksilarni sinuzitis) je zapaljenjski proces sluzokoe i
sloja ispod sluzokoe maksilarnih (Gajmorovih) sinusa. Ponekad proces
zahvata pokosnicu i kost. Gajmoritis se najee javlja usled kompli
kacije gripa. Dele se na akutne i hronine, a takode na kataralne (serozne), gnojne i polipozne. Kod akutnog gajmoritisa dolazi do opte
iznemoglosti (slabosti), bolova u obolelom sinusu i odgovarajuoj polo275

vini ela, difuzne glavobolje, poveanja temperature tela, ponekad suzenja. Kod'kataralnog gaj mori ti sa te pojave su slabije izraene, nego kod
gnojnog. Karakteristini simptomi gajmoritisa su zapuenost odgovara
j u e polovine nosa i oteano disanje kroz nos. Luenje iz nosa obino se
pojaava kada bolesnik lei na zdravom boku. Subjektivni simptomi
kod luoninog gajmoritisa su manje izraeni, nego kod akutnog. (Vidi
odeljak ienje nosa.)

Gastritis
Gastritis je zapaljenjski proces sluzokoe eluca. U zavisnosti od
duine trajanja razlikuju se dva osnovna oblika gastritisa: akutni i
hronini. Akutni gastritis izazivaju razliiti uzroci, od kojih posebnu
ulogu ima poremeaj u reimu ishrane - preoptereenje eluca velikom
koliinom hrane, naroito uz istovremenu upotrebu alkohola; unoenje
u eludac pokvarenih produkata; dugotrajno uzimanje vee koliine
nekih lekova (digitalis, salicilni preparati, gorocvet, strotantus, brom,
jod i drugi). Pored takvih, isto spoljanjih uzroka, znaajni su i sledei
faktori: samotrovanje organizma pri oboljenju jetre i bubrega, a takode
pri poremeaju razmene materija (dijabetes, kostobolja itd.), dejstvo
mikroba i produkata njihove ivotne aktivnosti (toksina) na eludac pri
takvim infektivnim oboljenjima, kao to su grip, upala plua i druga
oboljenja. Hronini gastritis nastaje ili kao rezultat estog ponavljanja
akutnog gastritisa, ili usled dugotrajnog uticaja na organizam istih
uzroka, koji prouzrokuju akutni gastritis. Posebnu ulogu ima siste
matsko nepridravanje pravilnog reima ishrane. (Vidi odeljak ienje
eluca i pankreasa.)

Giht
(kostobolja)
Giht (kostobolja) je hronino oboljenje prouzrokovano poreme
ajem razmene materija. Karakterie se taloenjem mokrano-kiselih
soli u kostima, hrskavicama, tetivama itd. Obino nastaje pri oboljenju
jetre i uzrokovano je usporenim razlaganjem i izluivanjem mokrane
kiseline iz organizma, a takode moe nastati pri nedovoljnom luenju te
kiseline iz bubrega. Napad je propraen jakim bolovima na mestima
oboljenja (zglobovi, kosti, hrskavica), naroito nou. Koa^oko zglo
bova crveni, zglob otie, temperatura tela se poveava do 38 C. Razvoj
gihta podstie prekomerna upotreba alkoholnih napitaka, peuuavih i
dezertnih vina, mesa i mesnih jela i uopte prekomerna ishrana. Vanu
ulogu u nastajanju kostobolje ima sedei nain ivota i nedovoljno
fizikih aktivnosti. (Vidi odeljke ienje jetre, unog mehura i unih
kanala; ienje bubrega i mokranog mehura; ienje zglobova;
Opte ienje organizma.)
276

Gingivitis
Gingivitis je zapaljenjski proces sluzokoe desni. M o e nastati
usled akutnih i hroninih oboljenja unutranjih organa, n e r v n o g
sistema, p o r e m e a j a r a z m e n e materija i unutranje sekrecije - pri
t r u d n o i , u p e r i o d u p o l n o g sazrevanja, pri oboljenju krvi", avitaminozi itd. Gingivitis m o e biti prouzrokovan trovanjem s o l i m a
tekih m e t a l a ( o l o v o , iva). Lokalni uzroci gingivitisa m o g u biti loa
n e g a usne duplje, taloenje z u b n o g k a m e n c a , nepravilno u r a e n e
p r o t e z e , koje traumiraju sluzokou. Kataralni gingivitis karakterie
se difuznim crvenilom, otokom krajeva ili itavih desni. K o d gnojnih
ili g n o j n o - n e k r o t i n i h gingivitisa krajevi desni su prekriveni prljavosivom n a s l a g o m , ispod koje se nalazi gnojna rana (ir). Pri
oboljenju krvi gnojno-nekrotini gingivitis propraen je krvarenjem
iz d e s n i . T a k o z v a n i hipertrofini gingivitis propraen je p o r a s t o m
desni do vrstih valjia, koji esto p o t p u n o prekrivaju krune z u b i .
Atrofini gingivitis j D i o p r a e n j e , obrnuto, ogoljavanjem k o r e n o v a
z u b i . (Vidi odeljke ienje zubi; ienje usne duplje.)

Glaukoin
G l a u k o m je oboljenje oiju, iji su glavni simptomi poveanje
u n u t a r o n o g pritiska i pogoranje vida. G l a u k o m je ozbiljno o b o
ljenje oiju. M o e se javiti samostalno - primarni g l a u k o m , ili kao
p o s l e d i c a n e k o g d r u g o g oboljenja oiju ( u n u t a r o n o g t u m o r a , za
rastanja e n i c e itd.) - sekundarni g l a u k o m . U poetnim stadijumima
o b i n o se zamagljuje vid, a pri gledanju na izvor svetlosti vide se
krugovi d u g e . Kasnije postepeno slabi vid i smanjuje se vidno polje.
Bolest o b i n o traje g o d i n a m a i u teim sluajevima m o e se zavriti
p o t p u n i m slepilom usled atrofije vidnog nerva, koji je due v r e m e n a
p o d v r g n u t dejstvu povienog unutaronog pritiska. Postoji s t a g n a n tni i prosti g l a u k o m . Kod stagnantnog g l a u k o m a bolesnici se ale na
oseaj pritiska u o i m a i tup bol na elu. U bilo k o m stadijumu m o e
doi do razvoja akutnog napada g l a u k o m a , koji se karakterie j a k i m
b o l o v i m a u o i m a , sa prenoenjem bola na glavu, z u b e i ui. P o n e k a d
je v e o m a j a k o izraen; esto se javlja munina i povraanje, a uinitaroni pritisak dostie visoke vrednosti. G l a u k o m se u g l a v n o m
sree kod starijih osoba, ali od njega mogu oboleti i mladi ljudi.
(Vidi odeljak ienje oiju.)
Gojaznost
G o j a z n o s t p o d r a z u m e v a suvino taloenje masti u tkivima o r g a
n i z m a o v e k a , uglavnom u potkonom m a s n o m v l a k n a s t o m
v e z i v n o m tkivu, a takoe u trbunoj duplji (prvenstveno u t r b u n o m
salu). Z n a t n o poveanje teine tela (ako se voda ne zadrava u
o r g a n i z m u ) s k o r o uvek ukazuje na gojaznost. Gojaznost po pravilu
277

p r o u z r o k u j e u o r g a n i z m u znatne poremeaje: otean rad srca, p o

r e m e e n krvotok, astma, brzo umaranje, smanjena r a d n a s p o s o b n o s t
i o t p o r n o s t na infekcije. Gojaznost podstie razvoj aleroskleraze i
drugih oboljenja. Najei uzrok gojaznosti je suvina ( p r e k o m e r n a )
ishrana, a veliku ulogu ima ogranieno kretanje - nedovoljna^ fizika
aktivnost. (Vidi
odeljke ienje endokrinog sistema; ienje
kivnih sudova;
Opte ienje organizma.)

Grip, influenca
Grip, influenca je akutno infektivno oboljenje, koje se karakterie
oboljenjem disajnih puteva, a propraeno je intoksikacijom. Otkriveno
je nekoliko vrsta uzronika gripa: A, B, C i drugi. Izvor zaraze je ovek,
oboleo od gripa, bez obzira na teinu oboljenja. Infekcija se sa obolelog
prenosi na zdravog oveka kapljicu im putem kroz vazduh pri raz
govoru, kaljanju, kihanju ili preko predmeta za domau upotrebu
(pekir, posuda), na koje su dospele kapi pljuvake ili sluzi bolesnika.
Osetljivost ljudi na grip je veoma velika. Epidemije se razvijaju brzo,
zahvataju veliki broj stanovnitva i traju 1-1,5 mesec. Oboljenje se
najee javlja kao akutno: drhtavica, poviena temperatura ( 3 7 - 4 0 C),
glavobolja, smanjena radna sposobnost, gubitak apetita, ukusa i ula
mirisa. Javljaju se bolovi u grlu, suvoa u ustima i kaalj. Posle 12-24
sata dolazi do luenja iz nosa. Grip bez komplikacija obino se zavrava
potpunim ozdravljenjem. Od komplikacija najea je - upala plua.
(Vidi odeljke ienje organa za disanje; ienje grla; Opte ienje
organizma.)

Guavost
(dijuzno-toksina)
G u a v o s t je oboljenje prouzrokovano pojaanom funkcijom
titaste lezde, koja p r e k o m e r n o lui h o r m o n e u krv. Bolest se
k a r a k t e r i e raznim s t e p e n o m uveanja titaste l e z d e . Javlja se
lupanje srca, buljookost, eludano-crevni poremeaji, znojenje,
drhtanje prstiju ispruene ruke, nesanica, p o v e a n a n e r v n o - p s i h i k a
osetljivost i primetno mravljenje. Oboljenje se javlja usled psihike
t r a u m e ( n e r v n o g stresa, tekih preivljavanja), infekcije (grip i
d r u g e ) i pregrevanja na suncu. (Vidi odeljak ienje endokrinog
sistema.)
Hemoroidi
Hemoroidi su vornovato proirenje vena donjeg dela pravog creva
(hemoroidnih vena). Postoje spoljanji i unutranji hemoroidni vorovi.
Razvoj hemoroida podstiu faktori koji poveavaju pritisak u venoznim
hemoroidnim spletovima: stalni zatvori, zabaenost materice, upalni
procesi pravog creva, delimino sedei nain ivota i drugi uzroci, koji
278

izazivaju zastoje u venama male karlice. Od hemoroida najee boluju

ljudi srednjih godina. (Vidi odeljke ienje creva; ienje krvnih
sudova.)

Hepatitis
Hepatitis je zapaljenjski proces jetre, prouzrokovan najee infek
cijom. Postoje primarni i sekundarni infektivni hepatitisi, propraeni
nekim infektivnim oboljenjima (na primer, infektivna mononukleoza,
bruceloza, malarija, sifilis i dr.). Uzroci hepatitisa mogu biti i razliiti
otrovi koji prouzrokuju oboljenje jetre, a dospevaju u jetru iz creva pri
trovanju arsenikom, otrovnim gljivama (muhara itd.), nekim indus
trijskim i kuanskim otrovima (trinitrotoluol, dihloretan, alkohol). H e
patitisi mogu biti akutni i hronini. Glavni simptom akutnog hepatitisa
je utica, propraena mnogobrojnim drugim simptomima. Akutni hepa
titis ponekad nastaje pri toksikozama u trudnoi. (Vidi odeljak ienje
jetre.)

Hidronefroza
Hidronefroza je oboljenje bubrega, prouzrokovano oteanim lu
enjem mokrae. Usled nagomilavanja mokrae bubrena kartica i
aice se rasteu, bubreni parenhim postepeno atrofira. Proirenje
bubrene karlice i mokranih kanala istovremeno nazivaju hidroureteronefrozom. Oboljenje moe biti uroeno i steeno. Najee se sus
ree kod ena u dobu od 20 do 40 godina ivota. Hidronefroza se
manifestuje stalnim potmulim bolovima u slabinama (krstima). Pone
kad bol ima karakter bubrenog gra. Kod infektivne hidronefroze
poveava se temperatura organizma. Dvostrana hidronefroza (oboljenje
oba bubrega) dovodi do bubrene mane. (Vidi odeljak ienje bub
rega i mokranog mehura.)

Hipertonina
bolest
Hipertonina bolest je oboljenje, iji je glavni simptom povean
arterijski krvni pritisak, takozvana hipertonija. U osnovi bolesti je pove
ano naprezanje (povieni tonus) zidova sitnih arterija (arteriola) tela,
to prouzrokuje njihovo suavanje i, prema tome, smanjenje njihovog
otvora. Poveava se pritisak krvi na zidove arterija i na taj nain nastaje
hipertonija. U poetnim periodima bolesti ne uoavaju se nikakve promene na arterijama, ni u drugim organima. Anatomske promene u
arterijama (vidi Ateroskleroza) i arteriolama javljaju se kasnije, usled
85

Primedba prevodioca.

279

d u e g trajanja hipertonije. Hipertonina bolest je jedno od najraspro

stranjenijih oboljenja. Obino se javlja posle 40. godine ivota, iako u
poslednje vreme od nje obolevaju i znatno mladi ljudi. Od hipertonine
bolesti neto ee obolevaju ene, uglavnom nekoliko godina pre
prestanka menstruacije. Kod mukaraca oboljenje se ispoljava u teem
obliku; u stvari, oni imaju veu sklonost oboljenju od ateroskleroze
venskih sudova srca, koja su propraena stenokardijom i komplikovanim infarktom miokarda. U poetnom periodu hipertonina bolest se
manifestuje povremenim glavoboljama, lupanjem srca, ponekad bo
lovima oko srca i oseajem teine u zatiljku, krvni pritisak 150/90,
160/95, 170/100 milimetara ivinog stuba. (Vidi odeljak ienje krv
nih sudova.)

Hipotonija
Hipotonija je oboljenje smanjenog k r v n o g pritiska. D o n j o m
g r a n i c o m normalnog gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska smatra se
1 0 0 - 1 0 5 milimetara ivinog stuba za mukarce i 9 5 - 1 0 0 milimetara
za e n e , a donja granica (dijastolnog) - 6 0 - 6 5 milimetara i v i n o g
stuba za oba pola. Fizioloka, ili adaptivna, hipotonija uoava se
p o n e k a d kod zdravih osoba, na primer, u dejem i m l a d i k o m d o b u , u
u s l o v i m a tople klime i kod ljudi koji se bave s p o r t o m . Kao bolest,
hipotonija m o e da se j a v i iznenada ili postepeno i esto n e p r i m e t n o .
U p r v o m sluaju ona je jedan od s i m p t o m a akutne m a n e krvnih
s u d o v a (manifestuje se nesvesticom, kolapsom, o k o m ) - to je
a k u t n a hipotonija. Hronina hipotonija nastaje pri nekim optim
oboljenjima (tuberkuloza, teki oblici malokrvnosti, ir na elucu,
oboljenja lezda za unutranju sekreciju), pri duoj nedovoljnoj
ishrani (nedostatak belanevina, masti i vitamina u hrani). U d r u g i m
sluajevima hipotonija se javlja kod mladih ljudi izmeu 1 8 - 3 0
g o d i n a ivota, koji su o b i n o preleali neko infektivno oboljenje,
n e r v n o - p s i h i k e traume, a takoe su bili izloeni d u g o t r a j n o m d e j s t v u nepovoljnih spoljanjih faktora. Hipotonije se manifestuju o p tom slabou, v r t o g l a v i c a m a , glavoboljom, mlitavou ( t r o m o u ) ,
z a m r a e n j e m u o i m a ( p o n e k a d nesvesticama) pri b r z o m ustajanju,
r a z d r a e n o u , neprijatnim oseajem oko srca, b o l o v i m a u miiima
i z g l o b o v i m a . (Vidi odeljak ienje krvnih sudova.)

Holangitis
Holangitis je zapaljenjski proces unutranjih jetrenih unih kanala.
Bolest se u nekim sluajevima javlja kao komplikacija holecistitisa.
Manifestuje se tupim bolovima u jetri, bolovima pri palpaciji desne
podrebrice i kucanju po telu oko jetre, poveanjem razmera jetre, u280

ticom i j a k o m groznicom sa drhtavicom. (Vidi odeljak ienje jetre,

unog mehura i unih kanala.)

Holecistitis
Holecistitis je zapaljenjski proces unog mehura koja nastaje pri
p r o d o r n u njega razliitih mikroba iz jetre ili dvauaestopalanog creva, a
takoe kroz krvne i limfne sudove od razliitih arita infekcije u
organizmu. Predispozicioni uslovi su zastoj ui u unim kanalima i u
u n o m mehuru, kamenje u ui (vidi Litijaza ui), gliste (vidi Obo
ljenja glista, Lambioza). esto je holecistitis propraen upalom unih
kanala (vidi Holangitis). Oboljenje se manifestuje bolovima u desnoj
podrebrici, esto povremenim, refleksnim bolovima u desnoj lopatici i
ramenu; ponekad se javlja utica. Obino se osea teina ispod lopatice,
naduvenost stomaka, podrigivanje (recidiv), munina, ponekad povra
anje. Temperatura tela, naroito u akutnom periodu, uvek je poviena.
Akutni holecistitis moe prei u hronini, pri emu temperatura moe
biti normalna, osea se samo neznatan bol oko jetre. Hronini hole
cistitis se esto komplikuje (pogorava), pri naruavanju dijete.

Ihtioza - riblja krljut"

Ihtioza - riblja krljut" je hronino oboljenje koe koje se mani
festuje prekomernom suvoom i ljutenjem koe, poremeajem luenja
znoja i loja. Oboljenje je nasledno, nije zarazno i u 5 0 % sluajeva se
javlja kod nekoliko lanova u porodici. Kod veine bolesnika stanje
k o e znatno se poboljava u letnjim mesecima, a ponovo se pogorava
sa hladnim vremenom. Oboleva itava kona pokrivka, osim koe lica,
ispod pazuha, laktova i pregiba ispod kolena. (Vidi odeljke ienje
koe; Opte ienje organizma.)

Infarkt
miokarda
Infarkt miokarda je akutno oboljenje sranog miia (miokarda),
iji je uzrok poremeaj prohodnosti j e d n e od venskih (koronarnih)
arterija srca, u kojoj je nastao aterosklerotini proces (vidi
Ateroskleroza). To oboljenje najee nastaje usled zapuenosti arterije
trombom, rede usled njenog naglog suavanja - spazme. Obino kod
infarkta istovremeno uestvuju oba faktora. Najee obolevaju ljudi
koji se nedovoljno kreu, skloni aterosklerozi, hipertoniji, gojaznosti,
dijabetesu i drugim poremeajima pri razmeni materija. Priblino u
polovini sluajeva infarkt se javlja na fonu dugotrajne ili kratkotrajne
stenokardije. Stenokardija i infarkt miokarda su razliiti oblici
ispoljavanja j e d n o g istog oboljenjskog procesa. Najkarakteristinija
281

manifestacija infarkta je dui napad jakih bolova iza grudne kosti ili oko
srca sa prenoenjem bola na levu (rede desnu) ruku, levu lopaticu, vrat,
eljust i drugo. Uoavaju se i drugi simptomi: krvni pritisak naglo pada,
radi ega se osea hlaenje udova, pojava lepljivog hladnog znoja,
pomodrelost lica, aritmije srca, ponekad oseaj straha od smili. (Vidi
odeljke ienje krvnih sudova, ienje sranog miia.)

Insult
Insult je iznenadni poremeaj krvotoka u mozgu u vidu izliva krvi,
tromboze (zapuenosti krvnog suda tromboni). Do insulta moe doi
usled hipertonije, ateroskleroze modanih krvnih sudova i niza drugih
oboljenja krvnih sudova i traume na lobanji. (Vidi odeljke ienje
krvnih sudova; ienje sranog miia.)

Iritis
Iritis je zapaljenjski proces duice oka. Oboleli od iritisa se ale na
strah od svetlosti, suzenje, pogoranje vida i bolove u oima. Oko
ronjae se stvara veni proirenih kivnih sudova - u poetku roze
boje, zatim ljubiaste; duica menja boju i oblik, to se primetno vidi pri
poredenju sa duicom zdravog oka; enica je suena. Najei uzroci
iritisa su reumatizam, grip, tuberkuloza, gonoreja, sifilis i druga
infektivna oboljenja, kao i poremeaj razmene materija i traume. (Vidi
odeljak ienje oiju.)

Ishemijska bolest srca

(Vidi odeljke Ateroskleroza;

Infarkt miokarda;

Stenokardija.)

Isbijas (Iijas)
Iijas je oboljenje (neuralgija ili neuritis) sedalnog (iijadinog)
nerva, koje se karakterie uglavnom bolovima tog nerva i njegovih
ogranaka. Sree se kod ljudi u srednjim i starijim godinama. Moe biti
primaran i sekundaran. Primarni iijas prouzrokovan je raznim infek
cijama (vidi Grip, Reumatizam, Tuberkuloza, malarija i dr.), intok
sikacijama (olovo, arsenik, alkohol), poremeajem razmene materija
(vidi Giht, Dijabetes), kao i traumama. Sekundarni iijas uoava se pri
oboljenju kime, meduprljenastih diskova, karlino-bedrenog zgloba,
a takode pri ginekolokim i urolokim oboljenjima. est momenat
nastanka iijasa je hlaenje ili fiziko preoptereenje organizma. (Vidi
odeljak Opte ienje organizma.)
w

86

282

Primedba prevodioca.

Ishurija
(Iurija)
Iurija je oboljenje koje se manifestuje zadrkom mokrae, nemo
gunou pranjenja mokranog mehura, bez obzira na njegovu prepunjenost mokraom. Do iurije dolazi usled raznih uzroka. Najee se
javlja kod mukaraca, a rede kod ena i dece. Postoje sledei oblici
iurije: akutna potpuna, akutna nepotpuna, hronina potpuna, hronina
nepotpuna, paradoksalna i refleksivna. Potpunu akutnu iuriju treba
razlikovati od anurije. Kod anurije mokrani mehur je prazan, ne javlja
se potreba za mokrenjem, dok je kod akutne iurije mokrani mehur
rastegnut, prepun mokrae i uestala je potreba za mokrenjem. (Vidi
odeljke ienje bubrega i mokranog mehura; Opte ienje orga
nizma.)

Katarakta
Katarakta je oboljenje koje se manifestuje zamuenou onog
soiva. Postoji uroena i steena katarakta. (Vidi odeljak ienje
oiju.)

Klimaks,
klimakterini period
Klimaks, klimakterini period je prelazili period izmeu zrelog i
starijeg doba kod ene i mukarca. Kod ena se klimaks manifestuje
p r o m e n o m periodinosti, a zatim prestankom menstruacije, gaenjem
funkcije jajnika. Klimaks moe biti propraen nizom raznovrsnih i
privremenih simptoma. esto se javlja lupanje srca, bolovi oko srca;
karakteristini su prilivi krvi u glavu, propraeni crvenilom lica, j a k o m
toplotom, koja se smenjuje sa drhtavicom i hladnim znojem; javlja se
astma i um u uima. Ponekad prilivi krvi mogu da se ponove vie puta
tokom dana a naroito nou. Oni esto onesposobljavaju enu za rad i
zahtevaju specijalno leenje. Tokom klimaksa neke ene se naglo goje,
a druge naglo mrave. Klimaks obino nastaje od 45 do 54 godine. Pe
riod javljanja klimaksa zavisi od uslova rada, ivota, klime, vremena
nastanka prve menstruacije i ishrane. Kod mukaraca klimaks obino
poinje posle 50. godine ivota. Njegove manifestacije su manje izra
ene, nego kod ena. Javlja se nesanica, slabi pamenje, a mogu se javiti
i vrtoglavice. Rede se uoavaju prilivi toplote u glavu i lice i oseaji
pulsacije u glavi. Ponekad se javljaju napadi bolova u srcu i poveava se
krvni pritisak. (Vidi odeljke Opte ienje organizma; ienje krvi;
ienje limfe; ienje bioenergetskih polja.)

Kolpitis
(Vidi odeljak Vaginitis.)
283

Konjunktivitis
Konjunkitivis je zapaljenjski proces vezivne sluzokoe onog kap
ka i one jabuice (konjunktive). Karakterie se oseajem peenja,
teine u oima, esto strahom od svetlosti: konjunktiva naglo pocrveni,
njena povrina postaje hrapava, somotasta; ponekad j a k o otie i ak se
ograniava (kapsulira) u vidu valjia izmeu onih kapaka. Najee
se sree akutni kataralni konjunktivitis, koji je prouzrokovan mikrobima
(streptokoke i dr.) i obolevaju obino oba oka. Retko prelazi u hronini
oblik. (Vidi odeljak ienje oiju.)

Lamblijaza
Lamblijaza je oboljenje tankog creva oveka (jednoelijskih mikro
skopskih organizama, klase biara - lamblija). Lamblije se esto sus
reu kod dece mlaeg doba (do 4 godine). Poto imaju sposobnost da se
pripijaju uz sluzokou zidova tankog creva i da se ponekad razmno
avaju u velikom broju, lamblije mogu prouzrokovati nadraaj tankog
creva (vidi Enteritis). Do infekcije lamblijom dolazi usled inficiranja
cistinim oblikom kojim su zagaene voda i hrana. (Vidi odeljak
ienje od helminata (glista) i prostih mikroorganizama.)

Laringitis
Laringitis je zapaljenjski proces sluzokoe grkljana, a ponekad i
tkiva koja se nalaze u dubini. Postoji akutni i hronini laringitis. Akutni
najee prouzrokuju infekcije (vidi Grip, male boginje), nagle pro
mene temperature vazduha koji udiemo, hlaenje grla i itavog orga
nizma, kao i prenaprezanje glasnih ica, udisanje vazduha punog pra
ine, nagrizajuih para i nadraujuih gasova. Manifestuje se goli
canjem u grlu, promuklou i gubitkom glasa. Hronini laringitis moe
biti rezultat dueg prenaprezanja glasa; on se esto javlja uz hronina
oboljenja nosa i grla, podstie se puenjem i upotrebom alkohola.
Hronini laringitis manifestuje se promuklou i grebanjem u grlu. U
nekim sluajevima kaalj postaje muan. (Vidi odeljak ienje usne
duplje.)

Limfadenitis
Limfadenitis je zapaljenjski proces limfnih vorova. Limfni vo
rovi imaju funkciju filtrirajue barijere: zadravaju tetne materije i
patogene mikrobe, koji u njih dospevaju sa limfom. U zavisnosti od
stanja organizma i agresivnosti mikroba, mikrobi mogu ili izginuti, ili
prouzrokovati upalu limfnog vora, ponekad sa naknadnim gnojenjem.
Limfadenitis moe biti prouzrokovan obinim gnojnim mikrobima 284

streptokokama, stafilokokama ili specifinim uzronicima tuberkuloze i

drugih oboljenja, koja se prenose limfnim kanalima iz bliih arita
upale. Oko upajjenog limfnog dvorajavljaj u se bol, otok i crvenilo koe.
(Vidi odeljke ienje limfe; ienje krvi; Opte ienje organizma.)

Limfangitis
Limfangitis je zapaljenjski proces limfnih vorova, najee prou
zrokovan mikrobima, koji prodiru kroz male ranice, ogrebotine i druge
povrede perifernih delova udova, na licu, glavi, vratu ili nastaju kao
komplikacija furunkuloze, apscesa i flegmone. Manifestuje se oseajem
naprezanja, svraba i peenja oko povrine povreene koe, crvenilom
koe difuznog karaktera bez jasnih ogranienja, crvene trake koje se
uzduno pruaju. (Vidi odeljak ienje limfe.)

Litijaza mokranih kanala

Litijaza mokranih kanala je oboljenje koje se karakterie stva
ranjem kamenja u kanalima za izbacivanje mokrae. Kod mukaraca se
ee susree kamen u bubrezima (bubrena litijaza) , obino u j e d n o m
bubregu. Bolest nastaje usled poremeaja razmene minerala, promene
kiselinskog stanja organizma i zavisi od karaktera hrane i vode za pie,
nedostatka nekih vitamina, naroito A i u manjem stepenu D vitamina,
zastoja mokrae prouzrokovanih drugim urolokim oboljenjima i infek
cijom mokranih kanala. Tipini simptomi litijaze mokranih kanala su
grevi u bubrezima, hematurija (prisustvo krvi U mokrai) , izbacivanje
kamenja sa mokraom. (Vidi odeljke ienje bubrega i mokranog
mehura; Opte ienje organizma.)
87

88

Litijaza mokranog mehura

Litijaza mokranog mehura je stvaranje kamenja u mokranoj beici. Uzronik ovog oboljenja je upotreba vode za pie bogate mine
ralnim solima, zadravanje mokrae u mehuru, infekcija, dehidratacija i
strana tela. Kamenje u mokranom mehuru naziva se primarnim, a
kamenje iz bubrega, koje se sputa u mokrani m e h u r - sekundarnim.
Glavni simptomi oboljenja su bolovi pri zavretku mokrenja, a takode
pri hodanju i veem fizikom naprezanju; kod mukaraca oni se reflektuju na glavi polnog uda, kod ena na mokrani kanal. Mokrenje
postaje uestalo, u mokrai se pojavljuje krv i ponekad mokrani pesak.
(Vidi odeljke ienje bubrega i mokranog mehura; Opte ienje
organizma.)
87
88

Primedba prevodioca.
Isto.

285

Litijaza ui (kamen u ui)

L i t i j a z a u i (kamen u ui) je oboljenje koje se karakterie stva
ranjem kamenja u u n o m mehuru i unim k a n a l i m a . M e d u u n i m
k a m e n j e m najrasprostranjenije je meovito, tj. h o l e s t e r i n s k o - p i g m e n t n o - k r e n j a k o u g o m i l a m a i fasetirano (izbrueno)" . Glavni
uzrok stvaranja u n o g k a m e n j a je poremeaj r a z m e n e holesterina i
n o r m a l n o g stanja ui. Pri naruavanju funkcija v e g e t a t i v n o - n e r v n o g sistema dolazi do poremeaja kontrakcija (peristaltike) glatke
m u s k u l a t u r e u n o g m e h u r a i unih kanala, to prouzrokuje zastoj
ui u m e h u r u i u n i m kanalima. Do zastoja ui m o e doi i pri
nestabilnosti nervnog sistema posle psihike t r a u m e , a takode pri
oboljenju drugih organa (gastritis, kolitis i dr.). Infekcija, koja
izaziva upalu, a prema t o m e i suavanje otvora u n o g m e h u r a i
u n i h kanala, takode prouzrokuje zastoj ui. Stvaranje u n o g
k a m e n j a moe podstai hrana bogata holesterinom (na primer,
m o z a k i dr.). Bolest se najee javlja u dobu od 30 do 50 godina, pri
e m u se kod ena susree 4 - 5 puta vie, nego kod m u k a r a c a . Glavni
s i m p t o m bolesti su napadi jakih bolova u desnoj podrebrici sa
k a r a k t e r i s t i n o m refleksijom u desnoj lopatici - gr j e t r e . (Vidi
odeljak ienje jetre, unog mehura i unih kanala.)

Meteorizam
Meteorizam je nadimanje eluca i creva gasovima. Meteorizam se
razvija pri pojaanim procesima vrenja u crevima, upotrebi vee koli
ine mleka, ugljenih hidrata i biljnih vlakana u hrani, a takode pri
zadravanju gasova u crevima, suenju creva, naroito kod njihove
potpune neprohodnosti, zastoju krvi u organima koji se nalaze u sto
maku i kod sranih mana. Bolesnici se ale na oseaj teine i naduvenost
stomaka, grevite bolove, koji nestaju posle isputanja gasova. (Vidi
odeljak ienje creva.)

Nefritis
Nefritis je upalno oboljenje bubrega, koje karakterie prvenstveno
oboljenje bubrenih glomerula, za razliku od nefroze, kod koje uglav
nom obolevaju kanalii bubrega. Postoji difuzni (razliveni) i arini
nefritis. Po pravilu, arini nefritis ne predstavlja posebno oboljenje, ve
s a m o j e d n o od ispoljavanja nekog akutnog ili hroninog infektivnog
procesa. Najei uzrok akutnog difuznog nefritisa je akutno infektivno
oboljenje, prouzrokovano streptokokom (vidi Angina, arlah, cn'eni
vetar). Veliki znaaj u razvoju bolesti ima hlaenje tela. Bolest poinje
89

286

Isto.

oseajem slomljenosti, slabih bolova u krstima, otocima, poveanjem

krvnog pritiska, promenama u mokrai i ponekad neznatnim pove
anjem temperature tela. Hronini nefritis najee nastaje kao rezultat
ueizleenog akutnog nefritisa. (Vidi odeljke ienje bubrega i mokra
nog mehura; Opte ienje organizma.)

Nekon tro lis an o m okrenje

Nekontrolisano mokrenje je nehotino (spontano) luenje mokrae
pri odsustvu potrebe za mokrenjem. To moe biti povezano sa nepravilnou grade ili poremeajem celine mokranih kanala, a takode sa
postojanjem prepreka za normalno oticanje mokrae (adenom prostate,
suavanje mokranog kanala posle gonoreje i tome slino). Potpuno
konstantno nehotino mokrenje uoava se kpd organskih oboljenja
centralnog nervnog sistema. (Vidi odeljke ienje bubrega i mo
kranog mehura; ienje polnih organa.)

Osteoartroza
(destruktivna)
Osteoartroza (destruktivna) je oboljenje koje se karakterie degenerativnim promenama na hrskavicama i kostima zglobova sa stva
ranjem suvinog kotanog tkiva, esto na povrini zglobova. Javlja se
najee u starijim godinama, u periodu menopauze, a takode pri gojaznosti. Oboljenje se manifestuje bolovima u obolelim zglobovima i
pucketanjem u njima pri kretanju. Mogue su kratkotrajne upalne promene u zglobovima. Karakteristina je pojava zadebljanja, vorova u
korenu zavrnih lanaka prstiju ruku, obino bezbolnih. (Vidi odeljak
ienje
zglobova.)
Pankreatitis
Pankreatitis je oboljenje pankreasa (guterae) koje nastaje usled
inficiranja pankreasa ili pri zastoju sekreta. Moe se razvijati kao k o m
plikacija (oslonjavanje) litijaze ui i gnojnih oboljenja (ireva). Akut
ni pankreatitis manifestuje se jakim bolovima u stomaku i leima,
tekim optim stanjem, pomodrelou, zadravanjem stolice i gasova.
Hronini pankreatitis u mnogim sluajevima je posledica akutnog pankreatitisa i manifestuje se neodreenim bolovima u stomaku. M o e se
javiti i sekundarni dijabetes.
(Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa, ienje jetre, unog
mehura i unih kanala; Opte ienje organizma.)
Paradentoza
Paradentoza je oboljenje koje se ispoljava kroz iezavanje (adsorpciju) kotanih zidova desni, usled ega se sve vie i vie klimaju
287

zubi. Od paradentoze pati vie od 5 0 % ljudi srednjeg doba, ali se susree

i u mladalakom dobu, ak i kod dece. Usled paradentoze dolazi do
poremeaja u vakanju hrane i normalnoj probavi hrane, stalna trauma
uzrokuje preoptereenje zuba usled nepravilnog zagriaja. (Vidi odeljke
ienje zubi; ienje usne duplje.)

Pio derm iju, pio derm i tisi

Piodermija, piodermitisi je opti naziv za grupu najeih oboljenja
koe, prouzrokovanih gnojnim mikrobima - streptokokama i statilokokama. Na koi zdravog oveka ivi ogroman broj gnojnih mikroba.
Oni prouzrokuju oboljenje pri suvinom hlaenju, premoru, nervnom
prenaprezanju, oboljenjima razmene materija, naroito dijabetesa, pore
meaju opte ishrane, mikrotraumama, eanj u, posekotinama, ogrebo
tinama, opekotinama itd. Nastanku oboljenja moe doprineti takode
dejstvo raznih profesionalnih nadraivaa: katrana, terpentina, kerozina, praine, masti za podmazivanje.
(Vidi odeljke ienje koe; ienje krvi; Opte ienje orga
nizma.)

Pluna

disajna

mana

Pluna disajna mana je smanjenje funkcije plua uz njihovu sma

njenu ventilaciju i promenu gasovitog sastava krvi, pre svega nedostatak
kiseonika u njoj. Disajna mana moe nastati kao rezultat hroninih
plunih oboljenja, usled poremeaja regulacije disanja (oboljenje nervnog sistema) i oboljenja kotano-miinog aparata grudnog koa. Pri
postepenoj progresiji oboljenja usled fizikog naprezanja javlja se as
tma. Astma se javlja i za vreme mirovanja. Kasnije se mogu pojaviti
pomodrelost, sanjivost i smanjena radna sposobnost. (Vidi odeljak
ienje organa za disanje.)

Poliartritis
Poliartritis je istovremeno ili naizmenino oboljenje mnogih zglo
bova. Najee se sree kao manifestacija reumatizma. Akutni poli
artritis ponekad se javlja usled nekih infektivnih oboljenja (vidi Grip,
sepsa, aiiab, dizenterija). Hronini poliartritis moe biti prouzrokovan
poremeajem razmene materija, poremeajem funkcija lezda sa unu
tranjim luenjem, hroninom infekcijom krajnika u grlu, intekcijom u
zubima i unom mehuru. Uzrok poliartritisa mogu biti jo si ti lis,

288

tuberkuloza, bruceloza i druga oboljenja. (Vidi odeljke ienje zglo

bova; ienje krvi; ienje endokrinog sistema.)
Psorijaza
Psorijaza je hronino neinfektivno kono oboljenje sa recidivima
koje se esto sree. Karakterie ga pojava peata i crvenih mrlja na koi,
pokrivenih vrstim krljustima. Psorijaza moe da se nalazi na bilo kom
delu kone pokrivke, ali se najee javlja na pregibnim povrinama
ruku i nogu, kao i na koi glave pod kosom. Oboljenje je povezano sa
poremeajem nervnog sistema, funkcija lezda sa unutranjim lue
njem, razmenom materija, a ponekad sa postojanjem hroninog to
nzilitisa. Nervno-psihike traume i komplikacija tonzilitisa est su uz
rok recidiva. (Vidi odeljke ienje koe; ienje krvi; Opte ienje
organizma.)

Reumatizam
Reumatizam je bolest vezivnog tkiva. Bolest moe biti i sistemska
kada zahvata i druge organe. Po pravilu, reumatizam nastaje posle
nekog streptokoknog oboljenja (vidi Angina, Tonzilitis, Gajmoritis,
Faringitis), kod karijesa zubi i drugo. U nastanku reumatizma vanu
ulogu ima i stanje poveane osetljivosti organizma oveka na m i k r o b e alergija. Zato se reumatizam smatra infektivno-alergijskim oboljenjem.
Na razvoj reumatizma veliki uticaj ima hlaenje organizma (hladnoa,
vlanost). Kao to kae E. S. Laseg, reumatizam lie zglobove, plunu
maramicu (porebricu), ak modane opne, ali j e d e srce". Promene na
srcu zauzimaju vano mesto u oboljenju reumatizmom. Mnogo rede
nego srce i zglobove, reumatizam napada kou, potkono vezivno tkivo,
plunu maramicu, perikard, trbunu maramicu, periferni i centralni
nervni sistem, bubrege i ostalo.
(Vidi odeljke
organizma.)

ienje zglobova;

ienje

kn>i;

Opte

ienje

Rinitis
Rinitis je zapaljenjski proces sluzokoe nosa. (Vidi odeljak i
enje nosa.)
Stenokardija,
angina pektoris
Stenokardija, angina pektoris je oboljenje koje se karakterie na
padima jakih bolova i oseajem stenjenosti iza grudne kosti ili oko srca.
Neposredni uzrok stenokardije je smanjeno snabdevanje sranog miia
krvlju. U nastanku stenokardije veliku ulogu igraju kako nervni uticaj i
(psihiko stanje oveka, nervno naprezanje, preivljavanje itd.), tako i
289

anatomske promene venskih arterija (vidi odeljak Atemsk/eroza). Naj

ee se kombinuju oba uzroka. Od stenokardije ee obolevaju mu
karci, nego ene (priblino 5 puta); najee - posle 40. godine ivota,
ali se javlja i kod mnogo mladih ljudi. Glavna manifestacija stenokardije
napad boli, koji se osea iza grudne kosti, obino iza njene gornje
polovine, a ponekad levo od nje. Veoma je karakteristian refleksni bol
u rukama, esto samo u levoj ruci, a ponekad u obe ruke istovremeno.
Bolovi se reflektuju i na levoj lopatici, rede na vratu i donjoj eljusti.
(Vidi odeljke ienje sranog miia; ienje krvi; ienje krvnih
sudova.)

Stomatitis
Stomatitis je zapaljenjski proces sluzokoe usne duplje. Postoji
kataralni i gnojno-gangrenozni stomatitis. Osim toga, pod stomatitisom
se podrazumevaju upalni procesi u usnoj duplji kod mnogih oboljenja,
na primer, stomatitis pri oboljenjima krvi i oboljenjima organa za
probavu hrane. Kod kataralnog stomatitisa sva sluzokoa u ustima je
jarkocrvena i blago oteena. Resice na desnima otiu i esto krvare. Na
sluzokoi obraza i jezika javljaju se otisci zuba. Uoava se pojaano
luenje pljuvake, ponekad zadah iz usta a vakanje je bolno. (Vidi
odeljak ienje usne duplje.)

Toksiinfekcija
hranom
Toksiinfekcija hranom je akutno oboljenje, prouzrokovano upo
trebom hrane, zaraene odreenim vrstama mikroorganizama ili hra
nom koja sadri produkte njihove ivotne delatnosti - toksine.
Toksiinfekcija hranom ne srne se meati sa trovanjem hranom,
prouzrokovanim hemijskim materijama koje su dospele u hranu (olovo,
cink, bakar i dr.), ili otrovnim produktima - otrovne gljive, neke vrste
riba, otrovni orasi i drugo, (vidi Trovanje.) Oboljenje se javlja u slu
ajevima kada uzronici u hrani uspeju da se razmnoe u velikom broju.
Posebnu opasnost predstavljaju proizvodi od fairanog mesa, patete,
pihtije, jela u aspiku, krvavice i dr., u kojima dolazi do brzog raz
mnoavanja mikroorganizama u itavoj masi jela. Takvi produkti mogu
se uvati samo kratko vreme i jedino u friideru. Pri toplotnoj obradi
(kuvanje, prenje) uzronici intoksikacije hranom uginu, iako pri krat
kotrajnoj obradi hrane mikroorganizmi koji se nalaze u dubini produkta,
mogu da preive. Zato je obavezna intenzivna i dua toplotna obrada.
Oboljenje nastaje obino nakon 4 - 8 - 1 2 asova. Posle upotrebe zara
ene hrane javlja se munina, povraanje, proliv i bolovi u stomaku.
Temperatura moe biti normalna, ali se esto povea i do 3 8 - 3 9 C. Do
ozdravljenja dolazi posle 2 - 4 dana. (Vidi odeljke ienje eluca i
290

pankreasa;
kanala.)

ienje

krvi;

ienje jetre,

unog

mehura

unih

Tonzilitis
Tonzilitis je zapaljenjski proces koji zahvata krajnike, u veini
sluajeva nepanih; moe biti akutni(vidi Angina) i hronini. Hronini
tonzilitis nastaje kao rezultat estih angina, usled difterije, arlaha,
oboljenja usne duplje, maksilarnih sinusa nosa i drugih oboljenja. Pro
ces se esto Iokalizuje u udubljenjima krajnika, a ponekad zahvata itav
krajnik. Kod hroninog tonzilitisa esto se javljaju gnojni irevi u grlu
ili komplikacije koje se karakteriu bolovima u zglobovima i pro
m e n a m a na srcu i bubrezima. Oboljenje moe biti propraeno d u g o
trajnom visokom temperaturom i promenama opteg stanja organizma:
javljaju se glavobolja, mlitavost, smanjena radna sposobnost. (Vidi
odeljke ienje grla; Opte ienje organizma.)
Trovanje
Trovanje je bolesno stanje prouzrokovano otrovnim materijama
dospelim u organizam kroz eludano-crevni trakt, disajne puteve,
potkonim, unutarmiinim i unutarvenskim unoenjem i drugo. Tro
vanja mogu nastati usled uslova ivota, a mogu biti medikamentozna i
profesionalna. Razlikuju se j o sluajna i smiljena trovanja. Trovanja
hranom manifestuju se bolovima u stomaku, povraanjem, prolivom,
glavoboljom, vrtoglavicom, naglom slabou organizma, a u teim
sluajevima besvesnim stanjem. Simptomi trovanja alkoholom: po
etno iritiranje, crvenilo lica, zadah alkohola iz usta, bunilo, bledilo lica
i besvesno stanje. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; ienje
jetre, unog mehura i unih kanala; ienje krvi; Opte ienje
organizma.)
Tuberkuloza
Po svojim manifestacijama tuberkuloza je infektivno oboljenje,
prouzrokovano posebnim mikrobima, takozvanim mikobakterijama tu
berkuloze - baci lom Kolia. Tuberkulozni bacil moe prouzrokovati
oboljenje ne samo organa za disanje (plua, bronhija, grkljana), ve i
creva, mokrano-polnih organa, nadbubrenih lezda, koe, kostiju,
zglobova i ostalog. Najee se (do 90%) sree tuberkuloza plua.
Dospevajui u organizam, mikobakterije tuberkuloze ire se po bron
hijalnim kanalima, krvlju i limfom. Na mestima njihovog taloenja
stvaraju se arita upale (upalni infiltrati), ili takozvani granulom kvrgica, ili tuberkul. Pri progresiji procesa u tkivima organa stvaraju se
upljine - kaverne. Kod povoljnog toka bolesti preovladavaju procesi
zarastanja - adsorpcija upalnih promena, njihovo ogranienje i zara
stanje. (Vidi odeljke ienje organa za disanje; ienje krvi; Ci-.
291

enje creva;
zglobova.)

ienje

bubrega

mokrano-polnih

kanala;

ienje

Uje ili zmija

Opasno dejstvo ispoljavaju ujedi otrovnih zmija: u srednjem pojasu
Rusije - gadjuke, u azijskom delu i na Dalekom istoku - zvearke.
Otrov koji pri ujedu dospeva u ranu moe paralizovati centralni nervni
sistem (prisustvo neurotoksina u kobri) ili prouzrokovati izlive krvi
(postojanje hemoragina u gadjuki). Otrov ispoljava lokalno i opte
toksino dejstvo. Na mestu ujeda javljaju se j a k bol i otok, koji se brzo
iri na itav ekstremitet (ud) i dolazi do izliva krvi. Javljaju se pospanost, vrtoglavica, iznemoglost, poremeaj svesti^ povraanje i pove
anje temperature tela do 38-39 C. (Vidi odeljak ienje krvi.)
Upala duice oka
(Vidi odeljak Iritis.)
Vaginitis, ko I pit is
Vaginitis, kolpitis je zapal jenski proces sluzokoe vagine (rodnice).
Vaginitis esto nastaje u kombinaciji sa upalom spoljanjih polnih
organa, to jest u obliku vulvovaginitisa. Vaginitis se javlja kao rezultat
dospevanja u vaginu razliitih mikroba ili parazita (trihomonade, bacili
difterije, gljivice mlekarice, gonokoke i dr.) sa prljavog vea, prljavih
ruku, pri neodravanju higijene spoljnih polnih organa i tome slino;
znaajna je i lina higijena mua. Pri duem mehanikom nadraaju
sluzokoe (na primer, noenje spirale, prstenova pri ispadanju materice i
tome slino) takode se moe pojaviti vaginitis. Razvoju vaginitisa
doprinose opta oboljenja, smanjena otpornost organizma u celini, kon
kretno sluzokoe vagine. (Vidi odeljak ienje polnih organa.)
Vaskularitis
hemoragini,
kapilarotoksikoza
Vaskularitis hemoragini, kapilarotoksikoza je oboljenje sistema
krvnih sudova, po manifestacijama slino reumatizmu, koje istovre
meno napada sudove koe i sudove unutranjih organa (eludano-crevni trakt, bubrege). Hemoragini osipi po koi (grimiz) i promene u
zglobovima i unutranjim organima uslovljeni su poveanom propustljivou krvnih sudova i oteenjem njihovih zidova. Bolest se esto
javlja posle preleanih akutnih infekcija, hlaenja tela, pri alergijskim
reakcijama na lekove i produkte ishrane. (Vidi odeljke ienje krvnih
sudova; ienje zglobova.)
Vitiligo
Vitiligo je hronino, esto progresivno oboljenje, koje se karakte
rie pojavom arita depigmentacije (gubitka boje) na koi. Oboljenje
292

obino nastaje u mlaem dobu (ee kod ena) sa pojavom belih mrlja
razliite veliine i oblika na nepromenjenoj koi. Mrlje se postepeno
poveavaju po razmerama, stapaju se, dajui veim delovima koe
belo-mlenu boju. Osim kozmetikih neudobnosti, ne nanosi nikakvu
objektivnu tetu.
(Vidi odeljke ienje jetre; ienje koe.)
Vulvitis
Vulvitis je zapaljenjski proces vulve - stidnice (spoljanji polni or
gan ene). Kao primarni proces retko se sree. esto se kombinuje sa
kolpitisom (vidi Vaginitis). (Vidi odeljak ienje polnih organa.)
Zadah iz usta
Zadah iz usta moe se javiti posle upotrebe nekih produkata u hrani
(luka, enjaka i dr.), pri slabom odravanju usne duplje, pri slabom
odravanju zubnih proteza. Zadah iz usta prouzrokovan je takoe nekim
oboljenjima sluzokoe usne duplje (vidi Gingivitis; Stomatitis; Paradentoza). Odvratan zadah esto nastaje pri oboljenju maksilarnih sinusa
nosa, adenoida, hronine smrdljive kijavice, hroninog tonzilitisa i
nekih oboljenja plua. Zadah moe biti prouzrokovan poremeajem
funkcije eludano-crevnog trakta (vidi Gastritis; Zatvor). (Vidi ode
ljke ienje zubi; ienje grla; ienje jezika; ienje usne duplje;
ienje eluca i pankreasa; ienje creva.)
Zadrka
mokrae
(Vidi odeljak Ishurija.)
Zatvor
Zatvor je dua zadrka stolice (2-3 dana i vie) ili sistematsko
nedovoljno pranjenje creva. Hrana se prenosi crevima zahvaljujui
kontrakcijama miia, koji se nalaze u zidovima creva (peristaltici). Pri
upotrebi biljne hrane do pranjenja obino dolazi 2 puta dnevno, pri
meovitoj - j e d n o m dnevno, pri upotrebi lake mesne hrane i jaja posle
2 - 3 dana, a pri potpunom gladovanju posle 5-6 dana. Zatvori nastaju
usled raznih uzroka. Najee se sreu funkcionalni, ali se mogu prou
zrokovati i mehanikim preprekama - suavanjem oiljaka u raznim
delovima creva, tumorima, hemoroidnim vorovima (vidi Hemoroidi).
Do zatvora moe doi usled trudnoe. (Vidi odeljak ienje creva.)
Zubobolja
Zubobolja je simptom oteenja zuba (karijes, pulpitis, periodon
titis). Kod karijesa bol se moe pojaviti od hladne ili tople, slatke ili
kisele hrane. Kod akutnog pulpitisa bol se javlja u naletima, pojaava se
nou, iri se po granama trojnog nerva. Kod akutnog periodontitisa bol
293

IMALI RENIK TERMINA

je takode u naletima (povremena), jasno lokalizovana, naglo se pove

ava pri kucanju po bolesnom zubu. (Vidi odeljak ienje zubi.)
uljevi

uljevi su zadebljanje ronatog sloja koe koje nastaje usled kon

stantnog pritiska ili trenja. uljevi se obino javljaju na dlanovima ruku,
na tabanima, petama i t o m e slino. Naprsline koje se javljaju na povrini
uljeva izazivaju bol, naruavaju radnu sposobnost i mogu se javiti kao
ulazna vrata za gnojne infekcije (ronate upale, flegmone itd.). (Vidi
odeljak ienje koze.)

Adrenalin - medijator (posrednik) i hormon, koji sintetizuju nad

bubrene lezde. Adrenalin se poveava pri pojaanom radu miia i
naglo raste pri stresu, radi ega ga esto nazivaju hormonom stresa".
Dejstvo adrenalina se ispoljava u poveanoj upotrebi kiseonika, dub
ljem disanju, uestalosti sranog ritma, poveanom krvnom pritisku,
poveanju osnovne razmene i poveanoj koncentraciji glukoze. Pri
ubacivanju adrenalina u krv krvotok u miiima se poveava za 100%, a
krvotok u mozgu za 2 0 % . Sire se one enice, a ovek doivljava
nespokojstvo i uzbudenost.
Alkaloidi - vea grupa jedi nj enj a biljnog porekla, koja sadre azot.
Poznato je oko 10 000 alkaloida. Njima su bogate biljke iz porodice
bobova, makova, solanuma (krompir, paradajz, pomonica, razvodnik
itd.) i ljutia. Alkaloidi deluju na nervni sistem oveka, zahvaljujui
emu se primenjuju u medicini (kofein, morfin, efedrin i dr.). Njihovo
razlaganje u elijama tesno jc povezano sa razmenom aminokiselina

(vidi A minokiseline).
Altruizam je nain ponaanja oveka u drutvu, ija je sutina u
spremnosti oveka da slui drugim ljudima bez ikakve line koristi,
rtvujui svoje interese (nesebinost, ljubav prema blinjem) . Osnove
altruizma stiu se u ranom detinjstvu vaspitavanjem dobrote, ljubavi i
predusretljivosti prema drugim ljudima, saoseanja i brige o blinjima.
Altruizmu je suprotan egoizam.
Amino-kiseline su organske kiseline, koje uestvuju u stvaranju
molekula belanevina. Postoji vie od 150 prirodnih amino-kiselina, od
kojih oko 20 ulazi u belanevinasta jedinjenja. Neke bakterije i biljke
sintetizuju njima potrebne amino-kiseline, ali ivotinje i ovek nisu
sposobni da sintetizuju takozvane nezainenjive amino-kiseline, pa se
takve amino-kiseline unose u organizam hranom (meso, riba, jaja,
mleko i mleni produkti, bobovi i dr.).
Asana je poza pri vebanju iz prakse jogista. Mnoge asane namenjene su za stimulaciju endokrinog, srano-vaskularnog i centralnog
nervnog sistema, a takode za poboljanje funkcija eludano-crevnog
trakta, bubrega i organa za stvaranje krvi.
90
91

294

Primedba prevodioca.
Isto.

295

Atonija je smanjenje miinog tonusa skeleta i unutranjih organa.

Najee nastaje pri iscrpljenosti. Moe biti uroena.
Atrofija je smanjenje veliine organa ili tkiva sa poremeajem
njihovih funkcija. Moe biti fizioloka (na primer, pri starenju) ili
patoloka.
Autointoksikacija je trovanje organizma otrovnim materijama,
koje se stvaraju u samom organizmu, na primer, kod dijabetske kome ili
uremije.
Bakterije su u prirodi iroko rasprostranjena grupa jednoelijskih
mikroorganizama sa primitivnim oblikom elijske strukture.
Belanevine (proteini) su visokomolekularna jedinjenja, stvorena
iz amino-kiselina, koja imaju prvostepenu ulogu u ivotnoj delatnosti
oveka. U elijama organizma belanevine se stalno obnavljaju.
Belo pranje - svetle izluevine iz vagine. Obino ne nadrauje i ne
izaziva bolne oseaje, ali njihova prekomerna koliina moe izazvati
svrab i peenje. Obilno belo pranje javlja se kod razliitih oboljenja
polnih organa, na primer, kod adneksitisa, vulvitisa, vaginitisa ili obo
ljenja drugih organa, na primer, tuberkuloze, malokrvnosti, eernog
dijabetesa. Belo pranje se moe pojaviti pri osetfyvosti unutranjih
organa, nepravilnoj upotrebi prica (pri ispiranju) ili primeni kon
tracepcijskih sredstava, a takode kod zatvora i slabo pokretnog naina
ivota.
Citostatici su citostatika sredstva koja blokiraju deljenje elija i
gue reakcije imuniteta. Primenjuju se prvenstveno za leenje malignih
tumora.
Defekacija je ienje, izbacivanje neasimiliranih i nesvarenih os
tataka hrane iz probavnog trakta organizma. Procesom defekacije
upravlja slabinski deo kimene modine.
Eritrociti su elije krvi bez jezgra (crvena kivna zrnca"), koje
sadre hemoglobin. Prenose kiseonik iz plua u tkiva i dioksid ugljenog
hidrata od tkiva do organa za disanje. Eritrociti se stvaraju u kotanoj
s r i U 1 mm" krvi zdravog oveka sadri se 4 - 5 , 5 miliona eritrocita.
Fitoterapeut je lekar, koji praktikuje leenje pomou biljaka.
Granulema je upalno narastanje tkiva, koje se najee javlja usled
infektivnih oboljenja. Po obliku podsea na zrno.
Hemoglobin je disajni pigment krvi, koji se sadili u eritrocitima.
Hemoglobin prenosi kiseonik od organa za disanje u tkiva, a ugljen-dioksid od tkiva u disajne organe.
Hipertrofija je poveanje zapremine organa ili dela tela. Hiper
trofija moe da se razvija kod atleta, trudnica ili kao patologija kod
razliitih mana (na primer, kod mane miokarda srca).
l

)2

296

Primedba prevodioca.

Hipoglikemija je smanjenje sadraja eera u krvi ispod 8 0 - 7 0

m g % . Moe se javiti kod potpuno zdravih ljudi pri pojaanom radu
miia, a takode pri oboljenju jetre i lezda sa unutranjim luenjem.
Hipoksija je kiseoniko gladovanje, koje nastaje usled nedovolj
nog snabdevanja tkiva organizma kiseonikom. Moe se javiti pri nedo
statku kiseonika u vazduhu, zaguenju disajnih puteva sa sluzi, stranim
telom ili tumorom. Postoji munjevita, kratkotrajna i hronina hipoksija.
Holesterin je materija koja se sadii u nervnom i masnom tkivu,
jetri i drugim organima. Viak holesterina u organizmu dovodi do
stvaranja kamena u ui, taloenja holesterina na zidovima krvnih
sudova i poremeaja razmene materija.
Hormoni su bioloki aktivne materije, koje stvaraju lezde sa
unutranjim luenjem.
Ideomotorno ienje je ienje organizma pomou nervnih im
pulsa, koji obezbeuju kretanje ljake pri zamiljanju tog kretanja.
Imunitet je imunost, otpornost organizma na infekcije. Postoji
uroeni i steeni imunitet. Uroeni je uslovljen naslednim osobinama
organizma. Steeni se razvija posle preleane bolesti, kada organizam
sam pone da stvara antitela koja ga tite ili posle unoenja vakcine.
Inervacija je povezanost organa i tkiva sa centralnim nervnim
sistemom, snabdevanje nervnim vlaknimajednih ili drugih elija, tkiva i
organa.
Intoksikacija je trovanje organizma otrovima, uneseuim spolja ili
stvorenih u samom organizmu. Unutranja intoksikacija nastaje usled
poremeaja funkcija lezda sa unutranjim luenjem (titaste), pri obo
ljenju bubrega, infektivnim oboljenjima i poremeajima u trudnoi.
Jogisti su pristalice uenja drevnoindijske filozofije, koje propagira
ienje duha i tela, a takoe otkazivanje od lai i drugih poroka. Uenje
jogista predvia razvoj sposobnosti autosugestije, zauzimanje odre
enih poza - asana (vidi Asane), kontrolu disanja, samoposmatranje
(samokontrolu) i ograniavanje u ishrani.
Kateter je specijalna medicinska cev razliite duine, oblika i
prenika, izraena od razliitih materijala. Uvodi se u upljinu bilo kog
organa radi dijagnosticiranja ili leenja. Najee se primenjuje pri
leenju mokranog mehura.
Kolagenska vlakna su vlakna vanelijskih materija koja se uglav
nom sastoje od belanevine kolagena osnove tetiva, kostiju i hrska
vica. Kolagenska vlakna su otporna na kidanje (vrsta) i slabo su
elastina.
K o m a je stanje koje ugroava ivot, pri kome se gubi svest i
reakcije na bilo kakve spoljanje nadraaje. Poremeen je krvotok,
297

disanje i razmena materija. Stanje kome moe nastati kod insulta,

eernog dijabetesa, hepatitisa, uremije, epilepsije i trovanja (konkretno
alkoholom).
K r i z e su iznenadno naglo pogoranje stanja bolesnika. Uzroci kriza
m o g u biti premor, uzbuenje i preivljavanje, rad u suvie bunoj ili
zaguljivoj prostoriji, vremenske promene, upotreba hrane koja je za
branjena za bolesnika, kao i prekomerna upotreba alkohola. Hipertonine krize nastupaju pri naglom poveanju krvnog pritiska. Hipotonine krize nastupaju pri naglom smanjenju krvnog pritiska. Do mo
danih vaskularnih kriza dolazi pri poremeaju modanog krvotoka.
Takode se mogu pojaviti vegetativno-vaskttlarne i tireotoksine krize.
Leukociti su bele elije krvi. Koliina leukocita u krvi moe da
varira. Leukociti u organizmu asimiluju bakterije i odurni le elije,
stvaraju antitela, neophodna za imunitet (vidi Imunitet). U 1 mm krvi
zdravog oveka sadri se od 4 do 9 000 leukocita.
Limfociti su varijanta leukocita. Limfociti se stvaraju u viljukastoj
lezdi (timusu) i limfnim vorovima. Limfociti uestvuju u stvaranju
imune zatite organizma.
Meteorizam je nagomilavanje gasova u probavnom traktu sa naduvenou stomaka, recidivom (podrigivanjem) i grevitim bolovima.
Mikroflora creva (mikrobna flora) - celokupnost mikroorgani
zama, koji obitavaju u crevima. Sastav mikroflore creva po vrstama
mikroorganizama menja se kod razliitih oboljenja i pri nepravilnoj ili
prekomernoj upotrebi antibiotika. To moe prouzrokovati disbakteriozu
koja dovodi do poremeaja razmene materija. Kod disbakterioze u
organizmu preovladavaju mikrobi, otporni na niz antibiotika, i burno se
razmnoavaju mikrobi, koji su ranije bili u izbalansiranom stanju sa
drugim. Razmnoeni mikrobi mogu prouzrokovati trovanje ili pove
anu osetljivost - alergiju.
Mrenjaa je deo vidnog sistema koji percipira (prima) svetlost.
Mrenjaa vri primarnu obradu vidnog signala.
Noradrenalin - medijator (prenosnik) i hormon. Kao medijator
stvara se u mozgu i kimenoj modini i slui za prenoenje nervnih
impulsa. U nadbubrenim lezdama stvara se kao hormon. Pri stresu
naglo se poveava luenje noradrenalina od strane nadbubrenih lezda.
Poveava krvni pritisak i stimulie razmenu ugljenih hidrata.
Peristaltika je talasasto irenje kontrakcija zidova jednjaka, eluca,
creva, mokranih kanala i drugih organa, zahvaljujui kome dolazi do
prebacivanja njihovog sadraja prema izlazu. Peristaltika se regulie
vegetativnim nervnim sistemom. Na peristaltiku utiu fizika i hemijska
svojstva hrane.
93

93 P r Lm cd bu prevodioca.

298

Prirodnjaci su specijalisti, lekari koji se pridravaju prirodnih

metoda leenja, zasnovanih na primeni samo prirodnih produkata.
Razmena materija (metabolizam) - celokupnost hemijskih pro
cesa koji se odvijaju u elijama i tkivima ivog organizma. Osnovu
razmene materija ine meusobno povezani procesi anabolizma i katabolizma. Pri anabolizmu nastaje proces stvaranja sloenih materija iz
prostijih, pri emu svaka elija sintetizuje za nju karakteristine belanevine, masti, ugljene hidrate i druga jedinjenja. Pri katabolizmu krupni
organski molekuli cepaju se na proste, pri emu se izdvaja energija. Sve
materije koje dospevaju u organizam - belanevine, masti, ugljeni
hidrati, vitamini i mineralne soli ukljuuju se u razmenu materija.
Koliina kiseonika koji dospeva u organizam, i koliina produkata koji
se izbacuju iz organizma odraavaju se na intenzivnost razmene mate
rija. Poremeaj razmene materija u organizmu uzrok je mnogih obo
ljenja.
Receptori su osetljivi zavreci nervnih vlakana. Pretvaraju spo
ljanje nadraaje koji dolaze spolja i iz unutranjosti organizma, u
nervni nadraaj koji se prenosi u centralni nervni sistem.
Senzibilni p r o d u k t i su produkti koji prouzrokuju alergiju.
Slinkter je prstenast mii koji pri kontrakciji suava ili zatvara
neki prirodni spoljanji otvor (na primer, usta, anus) ili mesto prelaska
sa j e d n o g dela cevastog organa u drugi (na primer, iz eluca i unih
kanala u dvanaestopalano crevo ili iz mokranog mehura u mokrani
kanal).
ljaka - delovi preraenih produkata razmene materija, koji nisu
izbaeni iz organizma.
Toksini su otrovna jedinjenja, produkti ivotne delatnosti mikro
organizama. Veina toksina unitava se na temperaturi 60-80 C za
10-20 minuta, ali neki oblici raspolau visokom termostabilnou,
izdravaju ak i kljuanje. Niske temperature ne utiu na njihovu aktiv
nost.
Tranje - nain kretanja u kome postoji posebna faza zaleta.
Gubici energije pri tranju rastu sa poveanjem njegove brzine.
T r o m b je vrst ugruak krvi ili limfe, koji se stvara u krvnom ili
limfnom sudu. Tromb se stvara na mestu oteenja celine zida suda, gde
se nagomilava krv (trombociti) koja se l e p f na povredeno mesto. Tako
se stvara primarni tromb.
Tuba je specijalna terapija koja poboljava luenje ui i otklanja
njen zastoj u unim kanalima.
Uretra je mokrani kanal.
Vegetativni nervni sistem je deo nervnog sistema, koji upravlja
radom unutranjih organa, regulie procese razmene materija, stanje
tkiva i organa u procesu njihovog prilagodavanja na promenjene uslove
okolne sredine.
299

V i t a m i n i su organske materije koje se stvaraju u organizmu ili se

unose u organizam sa hranom u neznatnim koliinama, neophodne za
normalnu razmenu materija. Izvor vitamina su biljke. Neke vitamine
stvara mikroflora creva.

LITERATURA

Alifanov A. A. ienje postom, IK Komplekt'^ 1996.

Beregina N., Beregin A. Glina - prirodni lekar, ,,AO i K", 1999.
Breg P. Cuclo gladovanja, IK Komplekt", 1995.
Vendrovska S. 100 minuta za lepotu i zdravlje, 4. izdanje (prevod
sa poljskog 1985).
Gogulan M. Oprostite se od bolesti, Sovjetski sport 1998.
Demirogljan G. G. kola zdravlja oiju, IK Komplekt", 1996.
Jelisejeva O. I. Praksa ienja i obnavljanja organizma, Z A O
V E S " , 2000.
olondz M. J. titasta lezda. Izlaz iz orsokaka, Z A O V E S " ,
1999.
Zalmanov A. S. Tajna mudrost ovejeg organizma (prevod sa
franc, i nema., 1996).
K u d r j a o v a N . I., Gregori Pejd Vid, 1995.
Knejp S. Moje leenje vodom (prevod sa nemakog - itomir,
1893).
Korenjuk S. V., Tomenko S.M. uda prirodne terapije, IK K o m
plekt", 1997.
Kurenov P. M. Ruski narodni lekar, IK Komplekt", 1996.
Kuanskaja A.V. Taloenje soli, Z A O V E S " , 2000.
Krugljak L. G. Kamenje u bubrezima, nej'ritis, cistitis. Trave i
smee od trava, Z A O
V E S " , 2000.
Lensina S. N. Kozmetika, uzrast i godinje doba, Talin, Valgus",
1986.
Lifljandskij V. G., Zakrevskij V. V. Ishrana protiv bolesti, 2.
izdanje - preraeno, IK
, , K o m p l e k t " , J 996.
Mazur O.A. ienje kapilara. Uenje Zalmanova, Piter", 2000.
Maznev N . I. 2000 recepata narodne medicine, Martin", 1999.
Malahov G. P. Gladovanje, tom 2, Z A O V E S " , 2000.
Malahov G. P. Bioritmologija i urinoterapija, tom 3, Z A O V E S " ,
2000.
Maloviko A. ienje bubrega, R E S P E K S , 1999.
Oliferenko V. G. Leenje toplotom i v o d o m , Medicina, 1986.

300

301

Popularnu medicinska enciklopedija, Oniks", Alijans-V",

1998.
Y o k e r N . V . Svezi sokovi od povra, Nju-Jork, 1972.
Harison L. 30-dnevni program ienja organizma (prevod sa
engleskog - Minsk, O O O P o p u n i " , 1999.
Ebert D. Fizioloki aspekti joge (prevod sa nemakog, 2. preraeno
izdanje - GU 1999).

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:

Biblioteka Lekovita sile, Genadij Petfovi Malahov
1. I E N J E O R G A N I Z M A
2. I S H R A N A 1 H R A N A
3. J A A N J E O R G A N I Z M A U STARIJEM DOBU
4. URINOTERAPIJA
5. O S N O V N A Z N A N J A O I V O T U I Z D R A V L J U
- biosinteza, bioenergetika i bioritmologija o v e k a
6. M E T O D I P O V E A N J A L J U D S K E B I O E N E R G I J E I
BIOSINTEZE
7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE
- biljke, m i n e r a l i , t k a n i n e i d r u g e materije
8. G L A D O V A N J E
9. LUNARNI KALENDAR
Biblioteka Osnovi zdravlju, Genadij Petrovi Malahov
1

IVOT BEZ PARAZITA

2. Z D R A V L J E M U K A R C A - leenje i profilaksa
3. Z D R A V L J E E N E - ta svaka ena treba da z n a
4. S V E O Z A T V O R I M A - opstipacije kod ljudi
5. T U M O R I - leenje i profilaksa n a r o d n i m s r e d s t v i m a
6. E L 1 E N J E O R G A N I Z M A I LEENJE V O D O M
Biblioteka

Recepti

zdravlja

1. L E E N J E D I S A N J E M - m e t o d a k a d e n i k a Butejka,
Fjodor Grigorjevi Kolobov
2. G R I P P R E H L A D A K A A L J I K I J A V I C A . Mahmut ehi
3. N E R V N A I P S I H I K A O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevi Uegov
4. L E E N J E K O R E N J E M , Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
Ostala

izdanja

1. E N C I K L O P E D I J A I E N J A O R G A N I Z M A
2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE
3. P O B E D I L A S A M R A K , Marijana Zjola Marku
S v e informacije o knjigama moete dobiti na telefone:
IGP "Prometej"
0 1 1 - 3 1 9 - 3 1 - 1 3 ; 0 6 4 - 2 6 - 9 9 - 1 4 3 ; tel./faks 011-2604-751
Mahmut ehi
tel./faks 0 1 1 - 2 1 5 4 - 4 7 5 ; 0 1 1 - 3 1 9 - 4 9 - 4 8 ; 0 6 4 - 3 2 9 - 0 1 - 5 0 ;
063-396-860

302