RASPODELA DRUSTVENE MOCI — jedno empirisko istrazivanje — x. UVOD Dru&tvena moé je sve viSe predmet savremenih sociolo’kih istrazi- vanja unas iu svetu. Razna istrazivanja drugtvene moti obuhvataju razne manifestacije drugtvene moti, dru3tveno poreklo, strukturu, razvoj i soci- jalne konsekvence. Ovaj rad se, medutim, zasniva samo na istrazivanjima raspodele druStvene mo¢i u jednom industrijskom preduzeéu — Metalur- skom kombinatu u Smederevu — te se i zakljudci mogu u potpunosti primeniti samo na to preduzece. Istrazivanje se odvijalo u dve etape: najpre 1966, a zatim krajem 1970. i potetkom 1971. Za istrazivanje je pretetno koriSéena anketa. Pitanja su postavljena iz nekoliko oblasti vaZnih za uspostavijanje i istra~ Yivanje drutvene moi: 1. Ugled pojedinih grupa i pojedinaca, 2. Uticaj pojedinih grupa i pojedinaca na donogenje odluka i njihov stvarni uticaj na zbivanja u preduzecu, 5. Stepen odgovornosti zbog neizvréenja plana, zbog povrede radne discipline i ukinjene materijalne 3tete, 4. Materijalni polozaj radnika i : 5. Stepen razvoja samoupravljanja i motivisanost radnika za udeSée u samoupravljanju. Anketiran je ve¢i broj ispitanika izabranih po metodu reprezenta- tivnog stratifikovanog uzorka. Anketni upitnik je bio sa preteZno zatvo- renim odgovorima. Na pojedina pitanja trebalo je dati odgovore po redu prvenstva (vrednosti). Ponudene odgovore ispitanici su sami birali zaokru- Zivanjem znaka ispred odgovora, ili izborom njihove vaznosti. Uzorak je planiran'tako da je ispitanike Yinilo 10% od ukupnog broja svih radnika kombinata, i-to po 10% iz svih ,,struktura”’. Iz svake tadne jedinice, od ukupno tridesetak, bilo je zastupljeno po 10% radnika iz svih kvalifikacija. Rukovodege i nerukovodece osoblje zastup- jeno je takode sa po 10%, po moguéstvu iz svih radnih jedinica. 1812, RASPODELA DRUSTVENE MOCI 2.4. Uporedni pregled Postoje razlitite definicije druStvene moti, ali sve one, vise ili manje, sadrZe elemente odlutivanja (pojedinaca ili grupa), koje je odredeno druStvenim uslovima zasnovanim na iprocesu oblikovanja sveta i sebe u tom svetu', Putevi ostvarenja dru3tvene moéi izviru iz proizvodnih snaga®, ali su i relativno samostalni. Raspodela drugivene mogi merena je: ugledom, uticajem na dono- Senje odluka i stvarnim uticajem na zbivanja u Kombinatu, stepenom odgovornosti Hanova kolektiva i dr. Opti rezultati do kojih se dotlo anketom pnikazani su u tabelama®. Neka va%nija zapaZanja, medutim, treba posebno ista¢i: 2.1.1. Uporedni pregled ugleda (Pitanje br. 10, Tabela I) i uticaja (Pitanje br. 12, Tabela Ill) pokazuje da se ugled i uticaj na donoSenje odluka u velikoj meri poklapaju. Minimalna razlika izmedu ugleda i uti- caja kod pojedinih kategorija* zanemarljiva je po svome znataju, odnosno nigde nije veca od 5%. Mitljenja o ugledu i uticaju ma donoSenje odluka veoma malo se razlikuju po kvalifikacijama. Op8te uverenje 0 ugledu, odnosno uticaju pojedinih kategorija, s malim razlikama, prihvataju radnici svih kvali- fikacija. Izuzetak tine radnici VS kod rukovodilaca, strutnjaka (VSS i VS) i radnika iz proizvodnje. 2.1.3.. Ispitanici svih kvalifikacija (stepen strutne spreme) ocenjuju podjednako ugled (i uticaj) pojedinih drugtvenih grupa. Dakle, stavovi o strukturi ugleda i uticaja su podjednaki i ne zavise od strutne spreme ispitanika. Kod sluzbenika, na primer, varijacije ugleda idu od 4,66 do 4,98, a svi ispitanici u Kombinatu ocenili su ugled sluzbenika sa 4,7°. 2.1.4. Ispitanici svih_kvalifikacija su uglavnom istim redosledom rangirali druStvene grupe. Mala odstupanja postoje kod rangiranja ugleda uticaja radnika iz proizvodnje, partijskih funkcionera i-sluzbenika’. 1 Paul T. Brockelman: Covjekova priroda, moé i participativna demokratija, Praxis, 1970, br. 1-2, str. 184. 2 Karl Marks, Friedrich Engels; Rani radovi, Zagreb, Naprijed, 1961, str. 356. 3 U pitanjima br. 10. i 11. Postoje sledeée kategorije: 1. rukovodioci, 2. strut njaci, 3. radnici iz proizvodnje, 4. sludbenici, 5. partijeki funkcioneri, 6. sindikalni funkcioneri i 7. omladinski funkcioneri. Ispitanici su bili iz svih kvalifikacija. 4V. kolone to i 21 u Tabeli VI. 5 Ret je o prosetnom ugledu koji je izratunat' tako Sto se broj poena jedne kategorije podelio (druStvene grupe diji se ugled ocenjuje) podelio brojem ispitanika. Dalja objagnjenja uz Tabelu VII. 6 Vie 6 tome pri posmatranju ovih grupa. 182Tabela VI ODNO$ UGLEDA I UTICAJA POJEDINIH DRUSTVENIH GRUPA . PO MIBLJENJU RADNIKA RAZNIH KVALIFIKACIJA Kvalifikacije Druftvene Opi Pane V8s VS $88 NS VK KV PK NK OPE Rang x 2 5 4 5 6 7 8 9 10 2 ; ugled 16.138 175 45 148 148 145 16 26 I Rukovodioci icaj «274-430 «23 «457-28 T2375 «dT ae ugled 24 155 225 21 258 24 225 25 25 IL frutnjacl —ficaj «23 ak ay 23 265 289 2a 23 23 TE Radnici iz ugled = 5754s 4a 581 43 32 59 57 WE proizvodnje uticaj, «52 45,85 42 454 455 42 37 OT Siutbenici HEA 48466 Sas 47 49 48 525 42 37 -V nic utc 4543 485 48 502 43 42 47 47 Partijski ugled 34 478 5,62 42 368 46 3,75 4 42 IV funkcioneri _uticaj St 59 357 47 B7t 39 437 436 4a IV Sindikalni ugled 53 59 55 55 528 5 545 52 5,5 VI funkcioneri uticaj 55,575 5S S565 5 VE Omladinski ugled 666,55 649 65 651 6 645 6 6 VIE funkcioneri uticaj_ 6’ 655,82 65 7) 58 66 59 6a VIL Proseéne vrednosti dobijene su kako je navedeno uz Tabelu VIT 2.1.5. Prema stepenu ugleda u Kombinatu, posmatrane druftvene grupe idu sledetim redosledom: Rukovodioci, Struénjaci (VSS i VS), Radnici iz proizvodnje, Partijski funkcioneri, Sluzbenici, Sindikalni funkcioneri i 7. Omladinski funkcioneri. 2.1.6. Isti redosled je i prema stepenu uticaja ovih druStvenih grupa. aye gy 2.1.7. Rukovodioci su prvi po stepenu ugleda i uticaja na donoSenje odluka. Na prvo mesto ih stavija 261 od 353 ispitanika (ugled) odnosno 270 od 358 ispitanika (uticaj). Nijedna posmatrana dru&tvena grupa nije toliko nesumnjivo uévr¥éena na svojoj poziciji koliko su to rukovodioci. Od ukupno sedam pozicija u hijerarhiji drugtvene moéi 74% njihovog ugleda je na prvoj poziciji, 1426 na drugoj, a preostalih 12% na ukupno pet pozicija. JoS su tvrkée pozicije uticaja na donoSenje odluka — 78% uticaja su na prvoj poziciji, 12% na drugoj, a preostalih 10% ma ukupno pet daljih pozicija. 183Ugled i uticaj rukovodilaca na donoSenje odluka u Kombinatu idu istom linijom’, odnosno pokrivaju isti druStveni prostor po miiljenju svih ispitanika sem, unekoliko, VS radnika. Otuda je opravdano postaviti pitanja: Koji su izvori druStvenog ugleda, a Koji su izvori dru’tvenog uticaja u Kombinatu. Da li su to isti izvori? Ili ugled i uticaj stoje u odnosu uzroka i posledice, odnosno obrnuto? Isto pitanje postavlja se natelno i kod ostalih drugtvenih’ grupa. 2.1.7.2. Visoka koncentracija ugleda i uticaja postoji i na drugoj iciji na rang-listi drudtvene mo¢i — u korist strutnjaka (VSS i VS ici), odnosno strunih slubi. Strutnjaci i strutne sluzbe wivaju oko 60% ugleda, odnosno uticaja, na drugo} poziciji, a 9%—14% na prvoj i. U tome se slazu ispitanici svih kvalifikacija. Cak, ispitanici svih kvalifikacija u podjednakoj. meri rangiraju strugnjake i strugne sluzbe najviSe na drugu, a zatim ma prvu i treéu poziciju. 2.1.7.3. Treée mesto po ugledu i uticaju na odluke u Kombinatu pripada grupi /Radnici-iz proizvodnje”. Ova brojno velika grupacija ima natprosetni ugied i uticaj (5,7) u odnosu na posmatrane grupe (prosetni ugled i uticaj iznose 4,0). Najveéi bro} odgovora grupige se na treéem i oko treéeg mesta kod svih kvalifikacija sem VK. Visokokvalifikovani radnici su mi8ljenja da radniai iz proizvodnje imaju vedi uticaj na dono- Senje odluka u Kombinatu nego strutne sluzbe, iako smatraju da je ugled radnika iz proizvodnje manji od ugleda struénjaka. Kod radnika v: kvalifikacija, prvenstveno VS a zatim VSS i VK, ugled i uticaj ove grupe ne rasipa se na sve pozicije, nego uglavnom na dreéu i tetvrtu, Radnici nizih kvalifikacija (68S, KV, PK, NK) naprotiv, rasipaju ugled i uticaj grupe na sve pozicije, grupifudi ga, takode, na treéoj i preteZno prema treéoj poziciji 2.1.7.4. Partijski funkoioneri su %etvrti po stepenu ugleda i uticaja. Mi8ijenja 0 njihovom ugledu i uticaju nalazimo na svih sedam pozicija kod gotovo svih kvalifikacija. Takav je sluaj i sa slutbenicima. Naj ugled — uticaj (po 3,4) partijski funkcioneri imaju medu VSS radnicima, a zatim medu VK radnicima. Vedi uticaj na donoSenje odluka u Kombi- natu partijski funkcioneri imaju po migljenju VS (3,9), SSS (3,57) i KV (3,9) radnika, nego $to bi se moglo zakljutiti iz njihovog ugleda: k VS — 4,78, SSS — tak 5,62 i KV — 4,6. Partijski funkcioneri su na gornjoj granici ispod prosetnog ugleda — uticaja. 2.1.7.5. Peto mesto na lestvici ugleda i uticaja zauzimaju sluzbenici, ali su po snazi uticaja i stepena ugleda bliZi sindikalnim nego partijskim funkcionerima. Ispitanici su ih najée3¢e svrstavali na éetvrtu i petu pozi- ciju, ali th ima mnogo i u ostalim pozicijama. Njthov poloZaj partjskih funkcionera, heterogen je zato Sto su i grupe Kojima pripadaju heterogene. Naime, u obe ove grupe ima i rukovodilaca, i strutnjaka i radnika iz proizvodnje, Sto im obezbeduje mesto u prve tri pozicije lestvice. Takode, 1 Tabele Ii VI. 184u obe grupe ima i radnika nizih kvalifikacija, 3to je socijalni teret koji ih vuée na dno lestvice ugleda i uticaja. 1.7.6. Sindikalni funkcioneri ne zauzimaju visoko mesto. U_jednoj anketi iz 1966. godine njihov polozaj bio je isti. Moglo bi se zakljutiti da oni ne predstavijaju odluéujuéi faktor u donoSenju odluka. Ista situacija je utvrdena i drugim metodama posmatranja: socijalne spone ne daju évrstinu sindikalnoj ili omladinskoj organizaciji, za razliku od partijske organizacije. 2.1.7.7. Omladinski funkcioneri dele sudbinu svoje organizacije: oni ne predstavijaju odlutujuéu silu u Kombinatu. Kao i sindikalni funkcioneri — oni jedva prelaze zadnje tri pozicije na lestvici —- omladinski funkcioneri sa svega 11% a sindikalni sa 22%. 2.1.8. Merenja stepena ugleda pojedinaca potvrduje rezultate iz Ta- bele I: radnici koji u organizaciji rada u Kombinatu zauzimaju via mesta, zauzimaju viga mesta i na lestvici ugleda® i odlutivanja?. 2.1.8.1, Litnost sa daleko najvecim ogledom jeste generalni direktor Kombinata. Na prvo mesto su ga postavili svi ispitanici videg obrazo- vanja (VSS, VS i VK), a takode i SSS i NK radnici. On s4m dr2i 93% prve pozicije, a 7% dele pripadnici 9 grupa. Tabela VII Prosetni uticaj Stepen uticaja 2 2 3 4. 5. 6 z. 8 Opti prosek Grupe VK KV PK NK VSS VS 555 NS. vss 380026 24 220 th tg 16 ay 19 vs 26 58 345 55 25 23 a 58 26 VK 32 28 275 50 «52 30 a2 32 KV 49 49 30 4045 bk 46 56 40 $85 BT WS 4S 4 8 4a PK 55 52 565 56 58 555 55 56 56 NK 56 60 65 6a 66 68 74 57 60 NS 58 63 75 75 5D Th TR 5D 67 Pitanje 13. Koliki uticaj na donoSenje odluka u Kombinatu imaju: 1. VK radnici 5. VSS radnici 2. KV radnici 6. VS radnict 3. PK radnici 7. SS radnici 4. NK radnici 8. NS radnici Prosetni uticaj (kolone 1-8) izraéunat je deljenjem zbira poena koje su ispitanici dali svakoj pojedinoj grupi (sloju, odredenoj kvalifikaciji) bro- jem ispitanika. Zbir poena je dobijen tako Sto su glasovi na svakoj poziciji mnoieni brojem pozidije, Glas na prvoj poziciji nosi 1 poen, glas na drugoj poziciji nosi 2 poena, na trecoj 3 poena itd. Na dsti nagin dobijen je i opti prosek. 8 V. Tabelu VI. ® V. Tabelu VII. 185To je za 22% viSe nego na drugoj poziciji, gde izrazito preovladuju direktori, odnosno rukovodioci sektora. Koliko je izrazit ugled generalnog, direktora svedoti i njegovo visoko uteSée u raspodeli ugleda u Kombinatu izmedu deset kategonija, koje privrednih, koje druStvenopolititkih -funk- cionera, On sim u strukturi ugieda utestvuje sa 18%, 3to je vise od udeBca predsednika Saveza omladine (6,7%), tana Rdnitkog saveta Kombinata (5%) i dlana IzvrSnog odbora Kombinata (4%) skupa, odnosno vie od ugleda wekretara Fabritke konferencije SK (9%) i predsednika Fabritkog odbora sindikata (7,5%) zajedno. Prema rezultatima ankete, ovako wisok stepen ugleda generalnog direktora ima nekoliko nesumnjivih izvora: a) Istaknuti polokaj u organizaciji rada, Sto ga distancira od svih ostalih rukovodila u procesu rada za jedno mesto vide; 'b) Kumulacija rukovodeéih (radnih) funkeija; ©) Stepen strutnosti i znanja"t; d) DruStvenopolititke funkcije i karakteristike; e) Litne (individualne) csobenosti. Anketa ne daje moguénosti da se utvrdi vrednost i znataj svakog od pomenutih izvora. U ovom trenutku ito i nije toliko vazno, koliko je vaino da se uopSte utvrde izvori ugleda, bududi da se pojavijuju i kod drugih rukovodilaca, mada u razlitito) meri. 2.1.8.2. Na drugoj poziciji ugleda nalaze se direktori i rukovodioci sektora (najkrupnijih jedinica rada). Njihov polozaj u strukturi_ ugleda je vrlo vest, ali manje évrst od polozaja generalnog direktora, a vite évrst od polodaja drugih lica (pojedinaca). Izvori njihovog ugleda isti su po vrsti, ali ne i po obimu, kao kod generalnog direktora. Odgovori 0 njihovom ugledu grupisani su pretezno u II i II poziciji, manje u IV, a jedva ih ima u ostalim pozicijama. Njihovo ute3ée u strukturi ugleda je 1/7, tatnije 14,8%. 24.8.5. Ugied velike vainosti uZivaju i rukovodioci radnih jedinica — 13%. Dodie, njihov ugled je rasut na sve pozicije, ma da je koncen- trisan izmedu druge i pete. Sa njima se zakijutuje red najvitih privredaih rukovodilaca Kombinata, ali i gotovo polovina dru&tvenih ugleda (45,8%). 2.1.8.4—5. Cetvrti u rangu su strutnjaci, a peti poslovode. Zapaza se velika koncentracija odgovora o njihovom ugledu’na IV-—VI, odnosno V-VII poziciji, ali su odgovori casuti i po ostalim pozicijama. Ove dve grupe zakljuduju listu lica &iji se ugled meri u procesu rada na radnom mestu. Na osnovu ovih rezultata moglo bi se zakljutiti, izmedu ostalog, da ugled pojedinaca vie zavisi od njihovog cada u proizvodnji, nego od njihovog rada'u dru’tveno-polititkim organizacijama i organima. 2.1.8.6—10. Drugu veliku grupu vodi sekretar SK Kombinata, Uglied svih dlanova ove grupe je ispod prosetnog ugleda pojedinaca: sekretar 5K — 9%, predsednik FOS — 7,5%, predsednik Saveza omladine — 6%, 0 Josip Zupanov: Samoupravijanje i druBtvena mot, Zagreb, Na¥e teme, 1969, str. 105. ti Gen. direktor ima doktorat tehnikih nauka. 186Glan Radnitkog saveta Kombinata — 5% i Gan Izvrinog odbora Kombi- nata — 4%. Ne treba zaboraviti, ipak, da su to sve najistaknutiji poje- dinci; dakle njihov ugled je stepenovan prema medusobnom odnosu. Inate, na jednoj vetoj lestvici, koja bi izraZavala ugled u Kombinatu, verovatno da bi lica sa ove lestvice ugleda bila na prvih deset mesta, i to sva, ili bar prete!no. Ovaj dokaz se izvodi iz distribucije odgovora na pitanja 11 i 13. 2.1.0. Ispitivanje odnosa kvalifikacija (strutne spreme) i uticaja na donoSenje odiuka u Kombinatu dalo je slede¢i poredak: Klasifikacija Prosean stepen ugleda Rang ugleda vss 19 1 vs 26 1 VK 32 1 KV 40 Vv sss 4a Vv PK 56 vi NK 60 vir NS 67 vir 2.1.9.1. Uticaj radnika na dono%enje odluka u Kombinatu odgovara njihovoj kvalifikaciji (stru’noj spremi). Najvige kvalifikacije imaju nad- prosetan uticaj na donogenje odluka. Prosefan uticaj imaju kvalifikovani radnici (4,0) i radnici sa srednjom strutnom spremom (4,1). Grupe ispod prosetnog uticaja cine PK, NK i NS radnici. Postoji velika razlika u uticaju izmedu radnika sa nizim kvalifikacijama i radnika sa srednjim i vidim kvalifikacijama. Ta razlika je veéa od razlika u obrazovanju, tak dvostruko veéa. . 2.1.9.2. Raspodela uticaja na donoSenje odluka koncentrisana je u proseku na 3 pozicije, pri tom najvige ma centralnu poziciju. Takva kon- centracija nije utvrdena kod drugtvenih grupa heterogenih po kvalifi- kacijama (rukovodioci, radnici iz proizvodnje, sluzbenici i dr). 2.1.9.3. Svest o sopstvenom mestu u zgradi druStvene moti je iskriv- ljena kod tzv. sluzbenika, u smislu precenjivanja sopstvenog mesta. To precenjivanje je dvostruko: Grupa Sopstveno mifljenje Opiti prosek vss 14 19 vs 23 26 VK 3A 32 KV 40 40 sss 4a an PK 56 56 NK 60 60 NS. 50 67 a) najpre u tom smislu Sto sebi odreduju vedi uticaj od opste- priznatog, 187b) zatim u tom smislu gto drugim grupama odreduju manji uticaj od opstepriznatog. * 2.1.9.4. Svest o poloZaju drugih grupa u strukturi druStvene modi takode je iskrivljena. Tav. proizvodni radnici (KV, PK i NK, bez VK radnika) smatraju da tzv. sluzbenici (VSS, VS, SSS i NS) imaju vei uticaj od op&tepriznatog. I obrnuto: ,,sluzbenici’” smatraju da_,,radnici” imaju manji uticaj od opstepriznatog. S druge strane, KV, VK i NK radnici osobito cene uticaj VK radnika, taénije: precenjuju ga. To je odraz njiho- vog polozaja u odnosu na VK radnike; sliku tog odraza ovi radnici gene- raligu na titav Kombinat, dakle sopstveni poloZaj u strukturi svoje grupe prelama se u svesti radnika kao iskrivijeni polozaj drugih grupa u drugim strukturama. 2.1.10. Koliki je stvamni uticaj raznih druStvenih grupa, organa i organizacija po midljenju ispitanika — prikazano je u tabeli V. Ispitivan je poloZaj u strukturi druStvene moi sledecih grupa: Radnitki savet, Izvr$ni odbor, Rukovodioci, Struéne sluzbe, Savez komunista, Radnici iz proizvodnje, Sluzbenici, Saver sindikata i 9. Savez omladine. ey oyeyy es 2.4.10.1. Radnitki savet ima najjagi uticaj na zbivanja u Kombinatu. On sam zauzima 1/6 wkupnog drugtvenog prostora — 17.2%. Koncen- tracija odgovora je vrlo gusta, upravo najguiéa pti odredivanju polozaja Radnitkog saveta. Radnicki savet je najvainiji drutveni organ Kombi- nata. U njegovu snagu imaju vise poverenja nego Sto je opStepriznato VK, PK i NK radnici. S druge strane, VSS radnici stavijaju Radniéki savet tek na treée mesto lestvice uticaja, a na prvo i drugo mesto stavijaju rukovodioce preduzeéa (2;1) i Izvr3ni odbor (2,2). Ovakav stav VSS radnika mo%da rezultira iz mi8ljenja onih koji su rukovodioci, pa znaju tatnije o temu i kako odlutuje Radnitki savet, a o temu i kako ruko- vodioci preduzeéa. 2.1.10.2. Izvinii odbor, na drugoj poziciji po anataju, zahvata sa Radnitkim savetom ukupno ‘1/3 ‘ukupne druStvene moéi. To zati da postoji prevaga organa radnitkog samoupravijanja u donoSenju odluka, kao i Kolegijalnih izvrinih organa. 10.3. Dalju Setvrtinu (24,6%) dru&tvene moti zahvataju rukovodioci istrutne sluzbe. Mi8ljenja o njihovom poloZaju rasuta su na sve poziciji slitno drugim grupama, a najkoncentrisanija su kod radnika visokth kva- liftkacija (VSS, V5 i VK) i to na vodecim pozicijama. Radnici ostalih Kvalifikacija nemaju tako visoko misljenje o strugnim i inokosnim organima. 10.4. Najveéa neslaganja postoje u oceni uticaja SK — od 2,8 (KV radnici) do 6,9 (VS radnici). Najrealniju ocenu polozaja SK daju VSS 188radnici (4,7 prema opStepriznatih 4,8). Izuzev KV i VSS radnika, svi ostali vrlo nisko ocenjuju mesto SK. 10.5. Grupu sa vrlo niskim stupnjem stvarnog uticaja na zbivanja u Kombinatu predvode: ,,radnici iz proizvodnje” (5,8), a slede ,,sluz- benici” (6,1), sindikat (6,9) i Savez omladine (8,0). Medutim, to ne treba mefati sa stupnjem uticaja koji imaju radnici razlititih kvalifikacija (me- dusobno poredenih u tatki 2.1.9.). 2.2. Raspodela odgovornosti Raspodela odgovornosti posmatrana je u upitniku kroz odgo- vore na tri pitanja: 15. Da li (odredene grupe) snose odgovornost u slugaju neispunjena plana u odredenom roku, 16. Kad za prekr3aj radne disci- pline odgovara odredena kategorija radnika i 17. Kad za pritinjenu mate- rijalnu Stetu odgovara odredena kategorija radnika. 2.2.2.4. U sludaju neispunjenja plana rada u odredenom roku’? sve dru8tvene grupe pobrojane w upitniku snose odgovornost. Odgovornost je podeljena na sve dru’tvene grupe prilitno ravnomerno, ali se mogu razlikovati %etiri stepena odgovornosti. Prvi stepen — najvi$e odgovornosti snose grupe ,Radnici iz proizvodnje” (Koeficijenat odgovornosti 2,3) i iRadnicki savet Kombinata” (2,4). Drugi stepen dine tri grupe: ,,Strutne sluzbe” (2,7), ,lzvrni odbor” (2,8) i ,,Rukovodioci preduzeca (2,8). Tre¢i stepen — odgovornost manju od prosetne — dine: ,,Sluzbenici” (3,1) /Sindikalni funkcioneri” (3,1) i ,,Partijski funkcioneri’” (3,2). Odgovor- nost za neispunjenje plana retko (3,7) snose omladinski funkcioneri. 2.2.4.2. Odgovornost za neispunjenje plana nije definisana kao prav- na, ekonomska, polititka, morina ili neka druga vrsta odgovornosti. Ispi- tanici su bili slobodni da kumuliraju sve vrste odgovornosti, dli da izaberu onu koja je po njihovom uverenju najvaznija, te da rangiraju drugtvene grupe. Za ovu anketu je bila vazna ukupna odgovornost ili odgovornost uopste, bez obzira na izvore iz kojih potie. Inate, bilo bi va¥no ispitati i to koja dru3tvena grupa, u kojem stepenu i koje vrste odgovornosti snosi. Ovako bi se moglo zakljuciti da je odgovornost op%ta, ili apstraktna, svatija ili nigija, anonimna. U stvamosti, medutim, nije sasvim tako. Naime, privredna odgovornost pogada prvenstveno organe i sluzbe koji se staraju o privrednoj delatnosti, polititka odgovornost — politike organe, pravna odgovornost pogada prvenstveno organe predvidene pravnim pro- pisima itd. Ali nijedna delatnost nije jednodimenzionalna, iskljutive eko- nomska, polititka, tehniéka, pravna, struina i sl. Ekonomska delatnost je istovremeno i tehnolofka, i kadrovska, i pravna, i politika, i da se ne nabraja dalje. Zato je i odgovornost vigeznaéna, podeljena. To stvara moguénost meanja nepozvanih, prebacivanje odgovornosti s jednog na drugog, smanjenje efikasnosti preduzetih mera i onemoguéavanja predu- zimanja odgovarajuéih mera. Odgovornost gubi svoj pravi lik i rastapa se u bezlitnu. Druga strana medalje je supstitucija madleZnosti, $0 u vetoj ili manjoj meri izaziva i supstituciju odgovornosti. Najosetljivije podrugje, u tom smislu, jeste kadrovsko, izloeno dejstvu svih dru8tvenih grupa i struktura. ~ 12 Y, tabele VIII i IX. 1892.2.1.3 Stavovi 0 odgovornosti posmatranih druStvenih grupa imaju uu znatnoj meri istu prosetnu vrednost kod raznih kvalifikacija. MoZemo zakljudtiti da je kolektiv homogena celina kad je reé 0 odgovornosti za neispunjenje plana. Ista je situacija i kad se posmatra raspodela odgo- vornosti u okviru svake pojedine kvalifikacije u pet stepena odgovornosti (1. uvek, 2. u preteZnoj meri, 3. kako kad, 4. retko, 5. nikad). 2.2.1.4. Op&ti stav 0 odgovornosti ( x = 3) je ,kako kad”, odnosno ,aek”’: odgovornosti za neispunjenje plana nema ni ,u preteZnoj meri”. Ispitanici su se u proseku izjasnili za srednju poziciju 0 odgovornosti zbog neispunjenja plana. Nijedna od posmatranih grupa nije u dovoljnoj meri odgovorna za ostvarenje plana rada. 2.2.1.5. Najnegativniji stav 0 odgovornosti u Kombinatu za neispu- njenje plana imaju VSS ispitanici (k = 3,6). Bolje mi8ljenje imaju KV (2,8) i VK (2,9) ispitanici. Ispitanici ostalih kvalifikacija usvajaju opste mi8ljenje (3,0) 0 odgovornosti. 2.2.2 Odgovornost za prekr8aj radne discipline vieznatna je, slitno odgovornosti za neispunjenje plana. Uobitajeno je, medutim, da se sma~ tra pravnom odgovornoséu. Takva odgovornost predvidena je opStim aktima Kombinata, a najpotpunije je propisana Pravilnikom © zastiti rad- nih duZnosti.* 2.2.2.1 Po midljenju ispitanika, od svih posmatranih druStvenih gru- pa najteSée odgovaraju za prekr¥aj radne discipline (zakonski izraz je: povreda radne duznosti) NS, NK, PK, KV i VK radnici (2,4). Znatno manja je odgovornost rukovodilaca (2,8), partijskih i sindikalnih funkcio- nera, VSS i VS radnika (3,0). Najmanja je odgovornost omladinskih funk- cionera (3,5), ispod proseka. 2.2.2.2. Opsti_stav o odgovornosti za prekr¥aj radne discipline je 2,9. To je neSto vise od odgovornosti zbog neispunjenja plana. Najnega~ tivniji stav 0 odgovornosti zbog prekrSaja radne discipline imaju SS rad- nici 3,7, $to znati da se za prekr8aj odgovara retko — po njihovom migljenju. Slu%bena evidencija pokazuje da je njihovo misljenje tatno kad se radi o njima,'* ali oni stavove o svome polozaju prenose i na druge kvalifikacije. Po shvatanjima su im bliski VSS radnici (3,5). KV (2,6) ispitanici smatraju da je odgovornost za prekr¥aj radne discipline znatno e8éa, ali ipak medovoljna. 2.2.2.3. Postoje znatne razlike u migljenjima ispitanika o stepenu odgovornosti istih drugtvenih grupa. Ima znatnih razlika i u rangiranju drugtvenih grupa po stepenu odgovornosti. Kad se radi 0 odgovornosti za prektaj radne discipline, kolektiv se pokazuje kao heterogena orga- nizacija. 2.2.2.4. U tabeli XIV dat je objektivan pregled izretenih mera u Kombinatu. Reklo bi se da se pregled mnogo razlikuje od stavova ispi- tanika. To je taéno, ali: pregled ne sadrzi podatke o tome koliko je mera trebalo izredi, koliko je prijava trebalo podneti i kakva se disciplinska politika vodi. Sastavljati ovog pregleda, pak, tvrde da se testo ne po- kereée postupak i kad objektivno postoje povrede radnih duZnosti."* 48 V. tabele X i XI. M4 V. Tabelu XIV. 1902.2.3. Odgovornost’ za pritinjenu materijalnu Stetu’® jeste zakonom i opitim aktima Kombinata utvrdena. Zakon ovlaS¢uje radne i druge or- ganizacije da u odredenim slufajevima mogu ostvariti naknadu za priti njenu materijalnu Stetu po postupku koji shodno zakonskim propisima same utvrduju. U praksi se postupak za utvrdivanje i naknadu materi- jalne Stete retko vodi, mnogo rede od postupka za-zaStitu cadnih duzno- sti. No, to se iz rezultata upitnika ne vidi. Tabela XIV, DISCIPLINSKE MERE U KOMBINATU U 969. vsta mere Naziv Broj , poslednja iskljutenje radnog vodnetih ReenoQs9bodeno opomena Javna ” javna iz mesta prijava igovorn. opomena nomena predizeéa 1 2 3 4 5 6 7 8 Rukovodioci sektora Rukovodioci pogona Poslovode a cea 3 2 5 1 Brigadici 2 2 i x VK 4“ 40 16 3 9 3 KV 352350 3520122 86 a x PK 7 (474 “4 67 2 a4 NK 4 1 2 4 3 2 ‘vss = = = eS 2 = vs x x x sss 6 6 2 2 = 2 NSS S = = = = = Ukupno 601598 198047 40 1 2.2.3.1. Za materijalnu Stetu u preteZnoj meri (k = 2) odgovaraju PK, NK i NS tadnici (2,3) i VK i KV radnici (2,3). Druga skupinu dine SSS radnici (2,7), rukovodioci preduzeéa (2,7) i VSS i VS radnici (2,8). Treéu skupinu dine funkcioneri: partijski (3,1), omladinski (3,3) i si dikalni (3,4). Odgovornost PK, NK i NS radnika polarizovana je na prvoj (avek”) ‘poziciji, a odgovornost omladinskih i sindikalnih funkcionera na poslednjoj poziciji (,nikad”). Ostale druStvene grupe uZivaju podeljena migljenja. 2.2.3.2. Op&ti stav o odvovornosti za materijalnu Btetu jeste 2,9, kao i za prekr¥aj radne discipline. Najnegativniji stav o materijalnoj odgo- vomosti imaju SSS radnici — 3,7 kao i 0 disciplinskoj odgovomosti. Bliski su im po shvatanju VSS radnici — 3,6 i VS radnici — 3,5. VK (2,7) radnici smatraju da je materijalna odgovornost na visem nivou, ali da je bliska srednjoj liniji odgovornosti (,kako kad”), dakle nedovoljno. 2.2.3.3. Postoje znatne razlike u mi8ljenjima ispitanika o stepenu odgovornosti istih druftvenih grupa. Ima znatnih razlika i u cangiranju druStvenih grupa po stepenu odgovornosti. Po heterogenosti stavova 0 15 Takvo je miSljenje pravne sluzbe preduzeéa i upravnika i Sefova admini- stracife uw veéini pogona i drugih organizacionih jedinica 16 Tabela XII i XII. 191materijalnoj odgovornosti ista je situacija kao i kod disciplinske odgo- vornosti. 2.3. Struktura nosilaca druStvene moéi 2.3.1. DruStvena mo¢ je u upitniku osvetljena sa nekoliko strana: ugled, uticaj i odgovornost. To mipoSto nije dovoljno da bi se utvrdila raspodela realne dru’tvene moéi. Bilo bi potrebno utvrditi sve izvore druStvene moti i njihovu snagu, pa tek onda njihovu strukturu u Kombi- natu. Ovde se kao prethodno postavijaju pitanja: ta je druStvena mot, koja je i kakva njena prava priroda? Nema jedinstvenog odgovora na ovo pitanje. Izgleda, medutim, da nijedan odgovor ne iskljutuje aktivnu delatnost pojedinaca i grupa u oblikovanju svog Zivota, svoje svesti i sebe samih”, Dru&tvena moé je rezultat praktitne ovekove delatnosti, prak- titnog govekovog Zivota. Praktitni Zovekov Zivot je tovekovo proizvo- denje svog Zivota. Covekova mo¢ je prvenstveno njégova proizvodna moé, Ali tovek nije izolovan nego uvek postoji u drudtvu i kroz drugtvo, Njegova moé je uvek druStvena moé — vlastita ili otudena. ,Socijalna sila, to jest umnoZena proizvodna snaga koja je utvrdena podjelom rada, po- javijuje se tim individuumima uslijed toga Sto ta suradnja nije dobrovoljna nego stihijna, ne kao njihova viastita ujedinjena sila, nego kao tuda sila, koja stoji izvan njih, o kojoj ne znaju otkuda dolazi i ‘kuda vodi, koju, dakle, ne mogu vise saviadati, koja na protiv, sada prolazi svojevrstan red faza i razvojnih stupnjeva nezavisnih od volje i kretanja Ijudi, Sto vise, upravijajuéi tom voljom i tim kretanjem’". Podela rada cepa na protivreéne pojedinatne i zajednitke interese, a stthijska delatnost vlastita éovekova dela pretvara u njemu tudu i suprotstavijenu silu, a njegove vlastite snage.u njemu otudene snage, koje ga podjarmljuju®. Dalje se postavlja pitanje kakav lik ima drutvena mo¢ u Kombinatu: Ijudski ili otudeni? Odgovor na ovo pitanje levi u refenju pitanja da li su proizvodne snage otudene naem éoveku. Nesumnjivo da su mu jo% otudene, ali ukoliko se samoupravljanje razvija sve manje su otudene. To ne znati da se izmedu samoupravijanja i ukidanja otudenja moze staviti znak jednakosti. Sigurno je, medutim, da postoji izmedu njih korelacija i da Sovek mora prisvojiti totalitet proizvodnih snaga da bi opet prisvojio svoje otudene snage"'. ,,Ukidanje samootudenja dini isti put kao i samootudenje’”. Sem ovih postavlja se dugi niz drugih pitanja u vezi sa otudivanjem druStvene moi, izvorima i oblicima njenog reprodukovanja, faktorima promene druStvene mo¢i itd. Na ova i druga pitanja ne moze se odgovo- riti na osnowu dobijenih rezultata, jer ta pitanja daleko prevazilaze okvire Kombinata. Neki zakljutci se, ipak, mogu izvudi®*. 2.3.2. Medu posmatranim drutvenim grupama najvecu dru8tvenu moé ima Radnitki savet Kombinata (K=2,3). Ne mozZemo govoriti koji 37 Paul T. Brockelman: op. cit. str. 128. 38 Karl Marks, Friedrich Engels, op. cit. str. 356. 19 Tbid., str. 356. 20 Ibid, str. 354. 31 Ibid. str. 392. 38 Ibid., tx. 239. 33 /V, Tabelu XVI as 192su sve izvori u njemu koncentrisane druStvene moéi, jer kroz Radnitki savet deluju razlitite druStvene snage i grupe — i obrnuto. Te snage su usredsredene nekad na dejstvo u istom smeru, ali nekad deluju i suprotno jedna drugoj i u razlititim smerovima. Radnitki savet je u najvedoj i najvaznijoj dru’tvenoj meri polje na kome se refavaju sudbine najrazli- &itijih snaga i njihovih interesa. Bilo bi poZeljno da njegova uloga bude jo& znatajnija®*, ali je i ovaj zak seobe drugtvene moéi iz-raznih centara u Radni&ki savet. 2.3.3. Rukovodioci preduzeéa i dalje raspolaiu velikom druStvenom moéi, jedva ne3to manjom (K=2,4) od moéi Radnitkog saveta (K=2,3), ali prilitno veéom od ostalih drugtventh grupa (sem Izvrénog odbora Kombinata). Kako to da je njihova moé veéa od moti raznih samo- upravnih organa i da li to nije u protivretnosti sa samoupravnim mode- Jom? Ne vuku di samoupravni organi svoju moé iz moti pojedinaca Koji su u njima zastupljeni, umesto da bude obrnuto? Kako to da se pojedinci Tabela XVI RASPODELA DRUSTVENE MOCI Grupe PQ R S$ T UM _ Rang Uzorak I 2 5 4 § 6 7 8 9 10 R. savet 16 aa 26 23 0«d 365 Ruk. pred. 16 45 54 22 28 27 24 I 363 Izv. odb. 30 22 26 «I 363 Str. sl, 25 25 TBS 300 OV 363 Part. funk. 4a 4a 48 18 29 149 5a V; 365 Sind. funk, 53 52-69 19 20 26 358 VI 363 Rad. iz pr. B77 5B 40° =«“VIL 363, Omi. funk, 60 6x Be 43 45 a7 ga VIN 565 Slut. 47 47 «629 43 (OX 565 VSS, VS 24 200 a2 22 365 VK, KV 37 26025 290 IL 383 sss 4a 250025050 IM 363, PK, NK, NS 62 26 27 58 «IV 363, Simboli oznatavaju: P — Ugled u Kombinatu (Pitanje 10.) Q— Uticaj na donoBenje odluka © Kombinatu (Pitanje 14.) R — Stvamni uticaj na zbivanja u Kombinatu (Pitanje 14.) S — Odgovornost za neispunjenje plana (Pitanje 15, Tabela VIII) T — Odgovornost za prekr¥aj radne dunosti (Pitanje x6, Tabela X) U — Odgovornost za materijalnu Stetu (Pitanje 17, Tabela Xi) M-— Druftvena moé = Manja brojna vrednost oznaava veti ugled i uticaj na donotenje odluka odnosno na zbivanje u Kombinatu = Rezultati su dobijeni oduzimanjem od broja 5 brojeva u tabelama VIII, Xi XIL da bi manje brojne.vrednosti oznaéavale manju odgovornosi (veéu druStvenu moé), #j. da bi vrednovanje bilo kao i u kolonama 24. %4 Josip Zupanov: Samoupravljanje i druBtvena moé, Zagreb, Nae teme, 1969. 13 Zbornik 193mogu staviti iznad samoupravnih organa, protivno pravnim i polititkim normama? Po&to anketna grupa ,tukovodioci preduzeéa” nije homogena, bilo bi korisno utiniti dalje napore na otkrivanju rukovodilaca koji eks- propriiu viastite snage pojedinaca i grupa i suprotstavljaju ih njima i koji st izvori njihove mo¢i. Oni sami su proizvod i proizvodati odredenih druStvenih odnosa, orude i poluga dehumanizacije samoupravijanja, ali ne na mehaniéki natin®’. U njihovom liku moé se pokazuje kao domina- cija, oblik neautentitnog, otudenog ovekovog Zivota’*. Njthova moé je ut nepomirljivoj suprotnosti sa humanom moéi. Njihova moé je nemo¢ drugih druStvenih grupa, sposobnost viadavine manjine pomoéu_,,prava jaéega”’ nad vedinom. To je ideoligizirana moé obrnuto od redosleda po kome rad postaje moé. ,,Ideologija mo¢i je samo druga strana ideologije rada.”*", 2.3.4. Blisko je po stepenu druStvene modi Radnitkom savetu i ruko- yodiocima Kombinata Izvréni odbor (2,6). Njime se zavrava zgrada koncentrisane druStvene moti. Priroda te dru3tvene modi odgovara u suStini i po strukturi prirodi druStvene modi Radnitkog saveta. 2.3.5. Drugu kategoriju tine strutne sluzbe (3,0) i partijski funk- cioneri (1). Njihova moé je takode veda od proseéne. 2.3.6. Treéu kategoriju, pored sindikalnih (3,8) i omladinskih funk- cionera (4,1), tine najvece grupe: ,radnici iz proizvodnje” (4,0) i ,sluzbe- nici” (4,3). 2.3.7. Posmatrano po kvalifikacijama, najve¢a je dru’tvena mo¢ VSS i VS cadnika (2,2). Slede VK i KV radnici (2,9), zatim SSS radnici (5,0) ina kraju PK, NK i NS radnici (5,8). Linije ugleda, uticaja i odgo- vornosti ovih grupa pokrivaju isti draStveni prostor, Sto ukazuje na njihovu vezu. Jedino SSS radnici odstupaju u odgovornosti od tog pravila. 2.3.8. Mo¥emo zakljuditi da drugtvena ‘moé raste sa porastom ste- pena obrazovanja. Profesionalna diferenaijacija je jata od bilo koje druge socijalne diferencijacije — klasne, polititke, ekonomske, nacionaine i dr. Drugtvena struktura se sve vie izratava kao klasno-profesionalna struk- tura®®, a sve manje kao Klasna. Profesionalna struktura se reprodukuje ‘u postojedim uslovima, ali je sistem strukturiranja otvoren i pokretiji On stvara nove protivregnosti, ali i moguénosti za njihovo razreSenj Profesionalno strukturiranje pokazuje put kojim se kreée samoupravljanj Buduénost samoupravijanja mogu osvariti samo obrazovani proizvodati, sposobni za upravijanje najrazvijenijim proizvodnim snagama”®. ,,Sada se, dakle, veé dodlo tako daleko (period revolucionarne borbe proletarijata na ruSenju kapitalizma — prim. D. S.) da individuumi moraju prisvojiti posto- jeci totalitet proizvodnih snaga ne samo da bi dotli do svoje samodje- latnosti, nego i da bi uop3te osigurali svoju egzistenciju. Ovo prisvajanje uvjetovano je najprije objektom prisvajanja — proizvodnim snagama, koje su se razvile u totalitet i koje postoje samo unutar univerzalnog saobra- éanja. Ovo prisvajanje mora veé s te strane imati univerzalni karakter, 25 Lucien Goldman: Moé i humanizam, Praxis, 1—2/1970, str. 29. 28 Gajo Petrovié: Moé, nasilje 4 humanost, Zagreb, Praxis, 12/1970, str. 48. 27 Ljubomir Tadié: Moé elite i demokratija, Zagreb, Praxis 12/3970, str. 65-66. 8 Sociologija, Beograd, Nauéna knjiga, 1969, str. 181. » : Buduénost koja je potela, Beograd, 1973. 194koji odgovara proizvodnim snagama i saobra¢anju. Samo prisvajanje ovih snaga nije nita drugo do razvijanje individualnih sposobnosti, koje odgo- vara materijalnim prvizvodnim orudima. Prisvajanje totaliteta proizvodnih oruda veé je stoga razvitak totaliteta sposobnosti u samim individu- umima’®®, Sna¥an razvoj proizvodnih snaga usloviée sve briu seobu iz danas neposrednog procesa rada na proizvodnim sredstvima u oblast upravljanja proizvodnjom. To je svetski proces koji trali titavu jednu epohu, ali u Kombinatu se to ved oseéa i za nekoliko godina ée se ose¢ati u jo8 veéoj meri. Za ovladavanje modemmom tehnologijom i organizacijom rada Kombinat veé sad izdvaja velika sredstva koja koristi za strutno usavravanje svojih radnika. ,,Ljudski rad ée se u velikoj mori ,preseliti” iz materijalne proizvodnje u druge druStvene sfere i Ijudi ée imati, u stvari, najmanje potrebe da budu — individualno uzev — samoupravljati ba3 u materijalnoj proizvodnji. Ali zato ée samoupravijanje dobijati sve veéu afirmaciju na svim drugim podrugjima drustvenog Zivota’”*, 2.3.9. Drudtvena moé grupa moée se otkriti viSe-manje u svim ele- mentima grupe. DruStveni mehanizam uniformiSe sve elemente druStvenih grupa u istom nivou, odnosno dovodi ih na isti stepen druStvene modi ili nemo¢i. Tako se dru’tvena grupa u celini i u svakom elementu repro- dukuje na istom nivou. Posmatranjem bilo kog elementa druStvene grupe mozemo relativno tatno utvrditi njenu druStvenu moé. 2.6. Stavovi o samoupravljanju 2.6.1. Radnitko samoupravijanje Zivi u preduze¢u punih 20 godina®. Malo je onih koji su bili svedoci njegove afirmacije u Gitavorn ovom petiodu — medu ispitanicima je svaki Sesti sa vie od 20 godina ukupnog tadnog staza, a svaki deseti koji je toliko godina radio u Kombinatu. Zato se upitnik opredelio za ispitivanje perioda od deset godina. Kako i koliko su radni Ijudi uéestvovali u samoupravijanju, tom bitnom institutu dezali- jenacije éoveka? Kako su u njemu upoznavali svoje sutinske snage i oslobadali ih? Kako je proizvodna moé udruzenog rada, drugtvena moé radnitke Klase, tokom ovog perioda ostvarivana? Kakve su perspektive samoupravjanja u kolektivu u koji su uprte ofi citavog jednog industrij- skog basena? Autentiino miljenje o tom periodu moze dati viSe od polo- vine (56,6) od ukupnog broja ispitanika, a 0 periodu od pet godina vise od dve tre¢ine ispitanika. Ovde se jo3 mogu koristiti i reaultati istra%ivanja iz 1966, ali ispitanici nisu isti i rezultate ne mozemo pouzdano koristiti za generalizaciju. Po tom ispitivanju je samoupravljanje iz 1966. godine razvijenije od onog ,,pre 15 godina” — dakle iz 1951, a i od ,pre 5 go- dina” — dakle iz 1961. godine. Rezultati upitnika s kraja 1970. godine samo potvrduju mi8ljenja izraZena pre pet godina®. - 8 Karl Mars, Friedrich Engels, op. cit. str. 592. 31 Edvard Kardelj: Radnitka Klasa, samoupravijanje i nautno tehnitki progres, Beograd, IPSEPN, 1969, str. 73. i Pevo, eksperimentaino cadnitko samoupravijanje, avedeno je u. oval’ kolektlv veé 1949. godine i odmah dalo ohrabrujuée rezultate 38 Ta anketa je sprovedena u vremenu januar—februar 1966. 13" 1952.6.2. Dana’nje samoupravljanje je razvijenije nego pre pet godina” — misli Sest od svakih deset ispitanika. Takav je stav ispitanika svih kvalifikacija, izuzev SSS radnika (64% misli da samoupravijanje nije bilo razvijenije pre pet godina). Jo& je pozitivniji stav o razvoju samoupravljanja od pre 10 godina — 71% svih ispitanika. Ispitanici razlititih kvalifikacija imaju usaglaSena méljenja u tom pogledu. 2.6.3. Iako je samoupravijanje danas razvijenije nego pre 5 ili 10 godina, iako se lagano ali neprestano razvija, ocena samoupravijanja ide ne&to iznad srednje linije. Veliki broj ispitanika (16%) smatra 20 godina posle uvodenja samoupravijanja da je samoupravijanje slabo ili éak lose! Nema egzaktnih pokazatelja Sta je ove ispitanike opredelilo na takav odgovor: (1) ofekivanje da je samoupravijanje trebalo da se razvija brie, (2) nesaglasnost prakse samoupravijanja sa njenim polititkim programom i teorijskim odredenjem, (3) nemoé radne organizacije u opStem socijalnom sistemu — polititkom, ekonomskom, pravnom, tehnolodkom i dr. — da vide razvije radnitko samoupravljanje ili (4) obrnuto, (5) objektivni faktori ili (6) subjektivne slabosti ili neki drugi razlozi. 2.6.4. UéeSée anova kolektiva u samoupravijanju takode nije dovoljno po mi8ljenju ispitanika. Evo odgovora na pitanje: Smatrate li da danovi kolektiva dovoljno uéestvuju u samoupravijanju? a) da — 161 ispitanik (44,5%), b) ne + 201 ispitanik (55,5%). 2.6.5. Razmotrimo blize uzroke nedovoljnog uteSéa dlanova kolek- tiva u samoupravijanju. Razmatranje se odnosi na 201 ispitanika®, tj. onoliko koliko ih smatra da Ulanovi kolektiva ne uéestvaju dovoljno 41 samoupravijanju. Ispitanicima je predlozeno sedam odgovora, od kojih je jedan bio otvoren. U okviru svakog odgovora data je moguénost ispi- tanicima da rangiraju uzroke neuteSéa po stepenu vaznosti (postupak kao kod rangiranja ugleda, uticaja i odgovornosti). 2.6.5.1. Najvazniji uarok je: ,Clanovi kolektiva smatraju da njihovo mi8ljenje nema uticaja na donoSenje odluka, jer su odluke veé unapred donete”. Ovaj razlog smatra uzrokom 75% ispitanika, a na prvo mesto u rangu stavija ga 54%. Takvo migljenje vada i kod VSS, VS i VK ispitanika, kao i kod ostalih, iako su baS oni, ili zato 3to su ba’ oni tvorei ,inapred donetih odluka’”. Oni ne podle%u iluziji da svi odlucuju — ako oni odluduju. Ali oni i ne stvaraju mehanizam odlutivanja u Koji ée biti ukijuteni svi judi. Za3to? To su, najpre, pragmatidki odgovori da u sadafnjoj situaciji nisu svi sposobni da odluéuju. To je tatno, ali zato nisu stvoreni uslovi da svako ima sposobnost i volju da odluéuje? Cini se da odgovor treba traziti i u opStoj druBtvenoj situaciji, koja poka- zuje da se takvi uslovi do danas misu mogli ostvariti. Postoje, sigumo, i subjektivne greke, ali one nisu odluéujudi dinilac. Uop3te, $to je sub- jektivni faktor, za pojedinca, poSto se u realnom svetu -objektivizira, on je za druStvo objektivni faktor. Odgovor bi bio samo delimiéno tatan, 34 V. Tabelu XI. % V. Tabelu XXII. 196kad se ne bi reklo da je samoupravijanje u ovom mogio (i moralo) biti tazvijenije. Drugi odgovor je da svi ne mogu odlutivati tak i kad bi, inate imali volju i sposobnost odlutivanja, a sutina odlutivanja nije samo u kvalitetu, veé i zbog toga 3to dru3tvo ne moze stvoriti uslove da svako odluéuje. Ovi odgovori su prividni, jer pravi odgovor samo pomeraju u proglost ili buduénost. Time se problem ne re¥ava. Problem odlugivanja se uopSte i ne moze sasvim re8iti u Kombinatu, jer uveliko prema’a snage i moguénosti Kombinata. Zato je korisnije utvrditi dokle se do¥lo u razvoju samoupravijanja u Kombinatu i Sta treba preduzeti da mu se skinu olovni tegovi koji mu usporavaju hod. Tabela XXII MOTIVI NEDOVOLJNOG UCESCA U SAMOUPRAVLJANJU Siepen 1 2 5 4 5°6 7 Prosek Ba’ BEY Ukupno x 5st 25% 10822 4 9 1 6 2 (273) 48 1 51 201 XY 56 28% 38 56 16 9 18 3 2 (273) 24 IE 56 © 202 XT 5s 25% 14 53 47 12 12 4 8B (439) 20 «IL gt 201 XZ 58 29% 33°25 40 23 «9 «5 10 (428) 30 IV 58 202 Y 54 27% 16 25 11 22 44 25 4 (585) 40 VI 54 201 Yr 9 48.5% 9 1 10 44 25 3x 4 (456) 44 VII 97 201 YZ a3 65% 7 8 8 3 10 10 14 (267) 58 V 151 201 Tabela je sastavljena na osnovu odgovora na: Pitanje 21. Smatrate Ji da lanovi kolektiva dovoljno uéestvuju u samo- upravijanju: a) da — 161 ili 44,5% ispitanika, b) ne — 201 ili 55,5% ispitanika. Ako mislite da ne utestvuju dovoljno, navedite uzrok. Odaberite odgovore po redu vaznosti. Navedite i druge uzroke, 1. Clanovi kolektiva smatraju da njihovo midljenje nema uticaja na dono’enje odluka, jer su odluke ve¢ unapred donete — Sifra X, 2. Smatraju da se donesene odhuke nede sprovesti u Zivot — Sifra XY, 3. Smatraju da malo moze da se w8ini s obzirom na mala materijalna sredstva kojima Kombinat raspolaze — Sifra XT, 4. Smatraju da njihova aktivnost i kritika mogu da im stvore ne- prijatnosti — Bifra XZ, é Smatraju da nisu dovoljno strutni za donoSenje pojedinih odluka — Sifra Y, 1976. Smatraju to izgubljenim vremenom — Sifra YT, 7. Protivnici su samoupravijanja — 3ifra YZ. 2.6.5.2. Drugi odgovor po vainosti je: ,Smatraju da se donesene odluke neée sprovesti u Zivot’. Slozidemo se da je ovaj odgovor drugi po vaznosti, jer ako se odluke uopSte i donose, Sto je prvenstveno, onda ih treba i ostvariti. Ako se odluke ne donose, Sto je slutaj prema prvom odgovoru, onda se ne mogu ostvarivati. Ali ako se donesu, ame ostvare, onda je to samo drugi natin da se ne donesu: odluke koje se ne sprovedu u Zivot i nisu odluke. Ako se donesene odluke neée ostvarivati, onda je iluzorno donositi ih. U kojoj meri se donesene odluke ostvaruju? Pogledajmo odgovore na pitanja 25 i 24 — Smatrate li da se sprovode u Zivot odluke a) Rad- nitkog saveta, b) zbora vage radne jedinice? Dati su zatvoreni odgovori: 1, uvek, 2. u preteZnoj meri, 3. kako kad, 4. preteno ne i 5. ne. 7 2 3 4 5 Prosek Bez odg. Ukupno Odluke RS. 51 164 20g 2a 6 365 Odluke zbora 24 161 135 2a 16 2,6 6 363 Odluke nijednog organa se ne sprovode uvek w Zivot, tak ni u pre- te%noj meri. Odluke zbora se pribliZavaju srednjoj liniji odgovora — 2,6, $to mati da se u Zivot sprovode oko dve treéine svih odluka. Odluke Radnitkog saveta ostvaruju se sa oko tri tetvrtine. Zaista, to mora obeshrabriti i udaljiti radne Ijude od samoupravijanja. Sem toga, ovaj primer govori i koliko su deplasirana tvrdenja o nemoguénosti odludi- vanja zbog nedovoljne kvalifikovanosti subjekata odlutivanja za odlu- &ivanje, jer odluke donose ijudi kvalifikovani da th donose, posebno kad se radi o odlukama koje zbor radnih Jjudi donosi. 2.6.5.3. Treé odgovor — ,,Smatraju da malo moze da se utini s obzirom na mala sredstva kojima Kombinat raspolaze” — znati da bez realne, materijalne osnove nema samoupravijanja. Nema ga tamo gde zakonodavac jednim potezom pera tini radnu-organizaciju (ne)rentabil- nom, gde raspolaie sredstvima koja su Ustavom garantovana radnoj orgnizaciji. Nema samoupravljanja ako radna organizacija moze, a pod plaStom samoupravijanja nalaze joj se da mora, da odredi samo da zako- nom odredena sredstva udu u zakonom odreden fond, na matin i u iznosu Koji zakon odredi! Samo razvojem materijalne osnove stvara se mogué- nost za razvoj samoupravijanja, i obratno. 2.6.5.4. 70% ispitanika ,Smatraju da njihova aktivnost i kritika mogu da im stvore neprijatnosti” i taj uzrok stavijaju ma tetvrto mesto. Ida nisu utvrdeni ostali uzroci nedovoljnog uéeSéa um samoupravljanju, ovaj bi uzrok bio dovoljan. On je znak vlasti nesamoupravnih snaga. Jer, kako objasniti da neko ne moze bez straha ostvarivati svoja naj- osnovnija, najljudskija prava — da upravlja sobom. Ko, s kojim pravom i u dije ime mote prigrabiti sebi pravo da odlu- tuje protiv interesa 42% radnika? Cini se'da takvih ima u svim organima iu svim strukturama, jer u uslovima bitno ogranigene druStvene modi 198ne mogu svi jednako utestvovati u njenoj raspodeli, jer postoje tehnokrate i ekonomije, i politike, i nastave*’,,. Suprotstaviti se takvim znati rizi- Kovati svoju egzistenciju. To je skupa cena za ostvarenje sopstvenih prava, cena koja se mora platiti onom nosiocu drugtvene moti koji ée je koristiti za za8titu svojih sebitnih interesa, umesto za -zadtitu interesa za koje mu je ta mo¢ i data. 2.6.5.5. Veliki broj ispitanika (73%) prihvata kao wzrok nedovoljnog uéeSéa u samoupravljanju to to ,smatraju da nisu dovoljno struéni za donoSenje pojedinih odluka”. To jeste objektivan i va%an uzrok. Postojedi samoupravni model, koji ne moze obezbediti toveku osnovna samo- uprayna prava, trazi od takvog toveka nekvalifikovano ugeSée tamo gde mu ne daje moguénosti ni da kvalifikovano odlutuje. 2.6.5.6. ,Smatraju to izgubljenim vremenom” kad uéestvuju u sa- moupravijanju — 52% ispitanika. To je izvesno kad se posmatra samo Sest od navedenih’ uzroka, makar da se vreme provedeno u akciji, koja nigemu ne vodi -- smatra izgubljenim. 2.6.5.7. Znatajan broj Eine oni koji su_,,Protivnici. samoupravljanja” = 35%, dok 65% misli da to uop8te nije wzok nedovolinom uteSéu u samoupravijanju. Onih 35% treba podeliti na grup onih nici ovog samoupravijanja zato $to je neefikasno i nerazvijeno i grupu onih koji su protivnici samoupravijanja uop3te. Nazalost, upitnik takvu razliku ne Gini. 2.6.6 Uzroke nedovoljnog uéeSéa u samoupravijanju mo%emo nati i unesredenim, nedovoljno dobrim tzv. meduljudskim odnosima. Medu- Ijudski odnosi moraju da budu poremeéeni tamo gde nema dovoljno draStvenih dobara za zadovoljenje svih drutvenih potreba (materijainih i drugih). Otuda poremedeni meduljudski odnosi imaju kao svoju konse- kvencu nerazvijeno samoupravljanje, jer samoupravljanje trazi i pretpo- stavlja svestranog toveka. Medutim, samo 45,7% misli da su meduljudski odnosi u kolektivu dobri. Evo pitanja i odgovora: Kakvi su meduljudski odnosi a VaSoj radnoj jedinici? Odgovor 4. Dobri 2, Delimitno dobri 3. lo8i 4. Bez odg. Ukupno Br. ispitanika 166 168 4 35 363 2.6.7. Tako vike od polovine ispitanika nije zadovoljno meduljudskim odnosima, solidarnost je u ozbiljnim situacijama na zavidnoj visini. To se najbolje vidi iz odgovora na pitanje: Da li radnicima koji su ,viSak” u preduzecu treba dati otkaz? Odgovor Broj ispitanika % Da 4 39 Ne 347, 95,6 Bez odgovora 2 Os Ukupno 363 100,00 88 Lucien Goldman: Moé i humanizam, Praxis, 1970, br. 1-2, str. 37. . 1992.6.8. Posao koji se obavlja takode utite na samoupravljanje, odno- sno samoupravijanje je jedan od elemenata koji posao fine prij Sovetnijim. U kojoj meri posao koji abavlja prija toveku: a. Cini zadovoljstvo ree oT.) 2 Uglavnom & &ini zadovoljstvo . . oo 51 3. Nekad éni zadovoljstvo, nekad teret | | 99 4. Uglavnom predstavlja teret. 2 2... 29 5. Predstavija terete 2 2 1 ee OS 6. Bez odgovora . 2. 1 1 ws.) 20 7. Ukupno . ee 5 Posed, svi uslovi koje bi trebalo promeniti da bi se rad vide osedao kao zadovoljstvo, uticali bi na razvoj samoupravljanja, odnosno na bolju raspodelu drustvene mo¢i u kolektivu, 3. ZAKLJUCAK Dru&tvena moé u posmatranom preduze¢u po svojoj prirodi je pro- izvodna snaga sadnih ljudi utvrdena podelom rada. Buduéi da po- dela rada nije dobrovoljna, nego jo u velikoj meri stihijna, drugtvena moé je jo3 otudena od radnih djudi. Medutim, sa razvojem samouprav- Vjanja, drugtvena moé radnih judi dobija sve Iiudskiji lik i postaje sve viSe njihova viastita ujedinjena sila. Raspodela druStvene moéi odgovara njenoj prirodi, u tom smislu Sto je nejednako podeljena i u toj podeljenosti otudena od najveceg broja radnih Ijudi. Najveée uge&ée u raspodeli jo ogranigene druStvene moti imaju pojedinci i druStvene grupe koje su na vrhu hijerarhijski organi- zovanog procesa rada. Njihovo mesto u organizaciji rada obezbeduje im odgovarajuée mesto u socijalnoj hijerarhiji. Tako mam se klasno-profe- sionalna struktura pojavljuje kao rezultat podele otudene druStvene mo¢i i, s druge strane, kao agens daljeg socijalnog otudenja. LA REPARTITION DU POUVOIR SOCIAL : (Résumé) La eépartition du pouvoir social est une question d'ondre pratique qui constitue Yossature de organisation de toutes les sociétés connues. Cependant, malgré ses solu- tions pratiques cette question est restée pendant longtemps en théorie sans réponse en ce gui concerne Yessence et les formes du pouvoir social. Vauteur ne concentre pas son étude sur une société globale, mais sur une entre- prise métallurgique, en nous avertissant que le travail ot les résultats du travail fourni se fondent exclusivement sur les recherches effectuées dans cette entreprise. L/auteur trouve Ia base théorie dans la conception de Marx du pouvoir social comme force productive multipliée déterminée par Ja division du travail, mais comme force aliénée vis-a-vis de Yhomme: par une organisation inadéquate. L’auteur passe en revue diverses formes (prestige, influence sur Ja prise des décisions, responsabilités de toutes sortes) de participation des différents groupementts sociaux et des particuliers dans la répartition du pouvoir social Jimité. Il arrive & Ja conclusion que dans Ventreprise mentionnée aussi, le pouvoir social est aliéné vis-d-vis des travailleurs, mais que le développement de {’autogestion sup- prime graduellement cette alignation, restuant 4 Vhomme ses propres forces libres. L/auteur constate, enfin, que la désaliénation dans le processus de production est la condition de la désaliéntion dans tous les utres secteurs de la vie sociale. 200