Strategija razvoja obrazovanja RS

Strategija razvoja osnovnog obrazovanja, radna verzija

Beograd, 3.8.2011.
Ana Peikan
I.

Misija osnovnog obrazovanja u RS:

Osnovno obrazovanje je temelj za realizaciju osnove misije celokupnog sistema

obrazovanja: da dobro i kvalitetno obrazuje sve svoje graane. Osnovno obrazovanje
ima funkciju da bazino opismeni uenike iz svih oblasti, da osposobljava mlade za dalje
kolovanje i da im razvija znanja, umenja, stavove i vrednosti koji su vani i potrebni
za ivot u savremenom svetu.
II.

Vizija potrebnog i ostvarivog stanja osnovnog obrazovanja u RS 2020:

Glavna vizija u RS 2020: Svi deaci i devojice zakonskog kolskog uzrasta, bez obzira
na socio-ekonomske, zdravstvene, regionalne, nacionalne, jezike, etnike, verske i druge
karakteristike, obuhvaeni su efikasnim osnovnim obrazovanjem iz koga je osipanje
manje od 5%, a ono predstavlja dobru i podsticajnu niu za razvoj dece u kojoj uenici
ovladavaju kvalitetnim znanjima i umenjima i razvijaju bazinu pismenost iz svih oblasti
koje se ue u osnovnoj koli, tako da ta znanja mogu meusobno povezivati i
primenljivati u daljem kolovanju i u svakodnevnom ivotu.
Obeleja, parametri po kojima se ocenjuje stanje u osnovom obrazovanju:
I.

Dostupnost i pravednost osnovnog obrazovanja

1. obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, sa posebnim osvrtom na
osetljive grupe;
2. osipanje dece iz osnovne kole;
3. mrea kola (broj i geografska distribucija): broj kola, tip kola
(male kole, isturena kombinovana odeljenja, podeljene kole, velike
gradske kole), njihova geografska distribucija i dostupnost razliitim
kategorijama dece;
4. optimalizacija mree kola, tj. usklaivanje mree sa realnim
ekonomskim, demografskim, kulturnim i socijalnim promenama koje
se deavaju u zemlji;

II.

Kvalitet osnovnog obrazovanja

1. kvalitet uslova (zgrada/e, sala, dvorite, infrastruktura: struja, voda,
grejanje, mokri vorovi, nametaj, oprema, didaktika sredstva);
2. kvalitet procesa nastave/uenja:
a. kolski plan i program
i. nastavne kolske delatnosti
ii. vannastavne kolske delatnosti
(i meusobni odnos nastavnih i vannastavnih delatnosti)
b. metode nastave/uenja
1

c. kvalitet nastavnog kadra (selekcija, inicijalno obrazovanje i

usavravanje, profesionalna promocija, zvanja)
3. kvalitet rezultata, efekata
a. uenika postignua (vaspitno-obrazovna, ishodi, standardi
znanja za osnovno obrazovanje)
III.

Razvoj kole kao institucije

1. identitet kole
2. kolska klima (etos kole, meusobni odnosi unutar kole, saradnja meu
kolegama nastavnicima, saradnja sa uenicima i roditeljima)
3. nivo i vrsta autonomije kole
4. saradnja kole sa lokalnom zajednicom

IV.

Veza osnovnog obrazovanja sa drugim obrazovnim podsistemima

(predkolskim, srednjom kolom i visokim nastavniki fakulteti)
III.

Ocena tekueg stanja sistema osnovnog obrazovanja

Tekue stanje:
Opta ocena
Sistem osnovnog obrazovanja ne ispunjava svoju osnovnu misiju, to se vidi na
osnovu dva osnovna pokazatelja:
(1) nepotpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem i visoka stopa osipanja
(posle 50 godina od donoenja zakona o obaveznom OO za sve graane, visok
procenat onih koji uopte nemaju ili nemaju potpunu osnovnu kolu - 22.4%, Popis,
2002, RZS; ne obuhvataju se sva deca obaveznim osnovnim obrazovanjem, ne ulaze
u O i visoka stopa osipanja, posebno dce iz osetljivih grupa prema ekspertskim
analizama i procenama osnovnu kolu zavrava oko 85% generacije); i
(2) neefikasnost osnovnog obrazovanja (nacionalne i meunarodne analize efekata
osnovnog obrazovanja ukazuju na nedovoljno visok nivo znanja i umenja,
nerazvijene nune kompetencije za dalje kolovanje i svakodnevni ivot i nisku
ueniku motivaciju za uenje i intelektualni rad).
Tekue stanje osnovnog obrazovanja:
Nedovoljan obuhvat i veliko osipanje iz O. kola nije jednako dostupna deci
iz osetljivih kategorija (npr. deca sa smetnjama i tekoama u razvoju, deca iz
siromanih, posebno seoskih porodica i romska deca se manje upisuju u osnovnu
kolu i vie ih se osipa tokom osnovne kole, posebno na prelazu u peti razred) to
ukazuje na probleme pravednosti u obrazovanju, na izvor za generisanje socijalne
ekskluzije, a sa njom i veih socijalnih davanja, jer je manje osposobljavanje
osetljivih grupa za zapoljavanje i brigu o sebi i svojim porodicama. Nemamo
istraivanje osipanja dece u RS (u kojim kategorijama dece je najvee, kakva je
regionalna slika osipanja, koji su glavni razlozi naputanja kole) koje bi bilo
pouzdana osnova za planiranje mera za njegovo smanjivanje.

Mrea kola koja nije prilagoavana drutvenim promenama koje su se

deavale u sredini. Od prethodne drave (Jugoslavije) nasledili smo dobru mreu
osnovnih kola. Oko 60% mesta preko 100 stanovnika u RS ima kolu. Meutim,
sa brojnim drutvenim promenama nije se vrilo i prilagoavanje kolske mree.
Zbog potrebe za ekonomskom racionalnou i efikasnou umesto paljive
optimalizacije mree kola (v. Ivi. Bogojevi i Karapanda, 2003; Ivi, 2010) uz
puno uestvovanje lokalne sredine, krenulo se sa racionalizacijom mree kola
(ministar prof. G.Kneevi 2002. godine potpisao takav dokument sa WB).
Racionalizacija mree kola moe dovesti do dodatnog ugroavanja pravednosti
osnovnog obrazovanja i moe negativno uticati na njegovu, i ovako slabu,
pedagoku efikasnost.
Neadekvatan i nedovoljno dobar kvalitet znanja i umenja koje deca stiu u
O. Uenici izlaze iz osnovne kole bez razvijenih bazinih kompetencija koje je
trebalo da razviju i koje su im potrebne i vane za nastavak kolovanja (Havelka i
sar., 1990; Ivi i sar., 2001; Pavlovi-Babi i Baucal, 2007; uri, 2010; TIMSS
analize, IPI...) i Poto se izgubila kulturna uloga kole i nije dobar poloaj i uloga
umetnikih sadraja u O, kroz osnovno obrazovanje uenici ne razviju bazine
kulturne potrebe i navike koje su vane za svakog graanina u savremenom ivotu
i privatno i profesionalno (Cvjetianin, 2010; Mra, 2011).
Neadekvatna obuenost nastavnika za savremeni koncept uenja/nastave i
realizaciju postavljenih ciljeva i standarda. Iako je novim Zakonom o
osnovama vaspitanja i obrazovanja u RS svtoren okvir za razvoj i postepenu
primenu novog koncepta profesionalnog razvoja nastavnika, jo uvek dominira
stari koncept obrazovanja nastavnika, postoje problemi sa psiholoko-pedagokometodikom obukom na nastavnikim fakultetima, koncepcija i realizacija
programa usavravanja je neadekvatna (Peikan, Anti i Marinkovi, 2010),
sistem polaganja strunih ispita je gori nego to je bio (sa nastavnikih fakulteta
premeteno je hospitovanje i polaganje strunog ispita u nadlenost Zavoda za
unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, gde je angaovan manji broj
kompetentnih strunjaka i nii kvalifikacioni nivo za ocenu psiholoko-pedagoke
obuenosti).
Zapostavljena vaspitna uloga kole. Svoju vaspitnu ulogu kola sprovodi kroz
nain obrazovanja svojih uenika i kroz posebne aktivnosti i sadraje ija je svrha
da vaspitavaju uenike. Sam proces obrazovanja deluje vaspitno, pa ako je
nastava dominantno predavaka, ocenjuje se reprodukcija sa razumevanjem
nauenog, ocene su nediskriminativne, sa malom valjanou i pouzdanou, kola
okrenuta ka usko kognitivnom aspektu a ne celovitom razvoju linosti uenika,
niska motivacija uenika za uenje i intelektualni rad, nema participacije uenika
u procesu nastave/uenja, ne obraa se panja na itav set vanih ciljeva, onda je
jasno da takav model u najboljem sluaju moe formirati osobu sa dobrim
poznavanjem injenica, ali nesamostalnu, nesposobnu za primenu znanja,
saradnju sa drugima, neobuenu za timski rad, za preuzimanje odgovornosti,
donoenje odluka, prepoznavanje i pristupanje reavanju problema, itd. Dodajmo
tome i injenicu da su kole izgubile svoj identitet, svoj prepoznatljiv profil, da u
kolama vlada generalno loa atmosfera (loa opta klima, esto loi meuljudski
odnosi unutar nastavnikog kolektiva, izmeu uenika, uenika i nastavnika,
3

nastavnika i uprave kole, prisutno nasilje u kolama (Popadi, 2009), malu

autonomiju i kole i svih uesnika u kolskom ivotu, pad etikih standarda
(kanjenje nastavnika na asove, nedranje velikog broja asova ili skraivanje
nastave, svoenje posla nastavnika na dranje asova i nita mimo toga, ogroman
broj izostanaka uenika iz kole, manjak regula kojima se definie ponaanje svih
aktera u koli), nizak oseaj kolske pripadnosti kod uenika). Vannastavne
delatnosti su po kolama siromane, negde skoro i ne postoje, nema planskih,
osmiljenih kulturno-zabavnih, obrazovnih, sportskih, ekolokih aktivnosti na
ekskurzijama, nastavi u prirodi ili rekreativnoj nastavi koje su u formi izbornih
aktivnosti uklopljene u ambijent i lokalne specifinosti mesta gde deca borave.
Nain ocenjivanja rada kole, nastavnika i uenika. Nain ocenjivanja ne
razlikuje one (kole i nastavnike) koji rade savesno, predano i dobro i postiu
rezultate sa svojim uenicima od onih koji otaljavaju svoj posao. Uenike ocene
su nediskriminativne i neobjektivne, a nain ocenjivanja primeren samo
ocenjivanju uspenosti reprodukcije gradiva.
Mnogo problema sa obrazovnom statistikom. Problemi su viestruki (Peikan,
2011), od problema kvaliteta prikupljenih podataka, preko izbora metodologije
koja se primenjuje, do manjka koordinacije izmeu razliitih institucija koje
prikupljaju podatke u zemlji i neusaglaenosti sa evropskim nainima voenja
obrazovne statistike (UOE, 2010).
Izolovanost (zatvorenost u sebe) kole. kole su odvojene od drugih obrazovnih,
kulturnih i naunih institucija (zatvorene u sebe) i odvojene od lokalne sredine u
kojoj rade (ne postoji uzajamna saradnja sa lokalnom sredinom, esto nisu
kulturni agensi u svojoj sredini). kole ne koriste lokalne resurse koji se mogu
koristiti u vaspitno-obrazovne svrhe, sa izolovanou kole ni mladi nemaju
prilike da osmiljeno i planski uestvuju u ivotu vlastite zajednice i kroz to bolje
shvataju sredinu u kojoj ive, razvijaju participaciju, svest o drutvenoj
odgovornosti graana, solidarnost, razliite socijalne kompetencije i zdrave
stilove ivota.
Neredovo praenje indikatora za meunarodne programe iji smo potpisnici
kao drava (Education for All, Milenijumski ciljevi razvoja). Iako se rade pregledi
i analize za meunarodne izvetaje, nacionalni izvetaji esto nisu redovni (npr.
uraene su analize za Milenijumske ciljeve razvoja za 2006. i 2007. ali ne i dalje),
a i ti dokumenti kao da nisu obavezujui.
Glavni problemi koje bi trebalo reavati
1. Znaajno poveati obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, posebno dece iz
osetljivih kategorija.
2. Veliko je osipanje dece iz OO, posebno dece iz osetljivih kategorija.
3. Nisu razvijene preventivne mere i mehanizmi podrke deci iz osetljivih
kategorija da bi se spreilo njihovo naputanje kole.
4. Mrea kola nije usaglaavana sa drutvenim promenama u zemlji.
Krenulo se u MPS sa nekoordinisanim paralelnim aktivnostima koje su
blie konceptu racionalizacije nego optimalizacije mree kola.
5. Nizak kvalitet znanja i umenja koje stiu uenici u osnovnoj koli, to je
pokazatelj nedovoljne efikasnosti obrazovnog sistema, ali je problem i za
4

ekonomski razvoj zemlje (postoji pozitivna korelacija izmeu visokih

obrazovnih postignua, posebno iz prirodnih nauka i stepena ekonomske
razvijenosti zemlje).
6. Nedovoljno su razvijene kompetencije nastavnog kadra za primenu
modernog koncepta nastave/uenja i uvoenje nastavnih inovacija.
7. Neadekvatan i neinformativan nain ocenjivanja rada kole, nastavnika i
uenika.
8. Zanemareno i nedovoljno razvijeno vaspitno delovanje kole.
9. Nedovoljno dobri uslovi u kolama, posebno u seoskim, malim kolama i
isturenim odeljenjima (od kvaliteta prostora, uila, instruktivnih
materijala, didaktikih sredstava).
10. kole ne predstavljaju bezbednu kvalitetnu i podsticajnu niu za razvoj
uenika, uenici ne vole kolu.
11. kole nemaju razvijen prepoznatljiv vlastiti identitet.
12. Izolovanost kola od lokalne sredine, od drugih obrazovnih i ostalih
istitucija.
SWOT analiza stanja u osnovnom obrazovanju u Srbiji
PREDNOSTI:
Dostupnost i pravednost osnovnog
obrazovanja
Postoji zakonom i Ustavom obavezno
besplatno osnovno obrazovanje za sve od
1958. godine
Srbija ima izgraenu obrazovnu infrastrukturu
za osnovno obrazovanje: kolski prostor,
mreu obrazovnih institucija i nastavni kadar.
Mrea etvorogodinjih kola je veoma
razvijena, u svim optinama ima dovoljno
potpunih osmogodinjih kola i ako bi se u
pojedinim optinama reio problem prevoza
uenika bila bi obezbeena osnovna
infrastruktura
za
iroku
dostupnost
obaveznog osnovnog obrazovanja svoj deci
Izgraena mrea kola, oko 60% mesta sa
preko 100 stanovnika ima osnovnu kolu
Obuhvat dece je prema zvaninim podacima
94-98%, ali prema ekspertskim procenama je
manji (oko 85%)
Zapoete analize i aktivnosti oko
racionalizacije/optimalizacije mree kola u
MPS
Broj uenika u odeljenju i broj uenika po
nastavniku u Srbiji je isto kao i u drugim
evropskim zemljama, ak ima neznatno vei
broj uenika u odeljenju i vei broj uenika po

SLABOSTI:
Dostupnost i pravednost osnovnog obrazovanja
Iako je pre 50 godina Ustavom uvedeno obavezno
besplatno osnovno kolovanje, jo uvek veliki procenat
graana (oko 22%, Popis, 2002) nema zavrenu osnovnu
kolu
Mrea obrazovnih institucija za osnovno obrazovanje je
dovoljno razvijena, ali nije usaglaena sa brojnim
velikim promenama u okruenju (demografskim,
privrednim, ekonomskim, socijalnim) i postoji urgentna
potreba za paljivom optimalizacijom te mree, uz
uzimanje u obzir svih relevantnih karakteristika u
lokalnoj sredini.
Korektivni mehanizmi mree su slabo razvijeni: domovi
za uenike osnovne kole ne postoje (ak i tamo gde bi u
izvesnoj meri bilo opravdano postojanje stalnih ili
povremenih i privremenih domova, prevoz uenika nije
adekvatno ureen (nema kolskih autobusa)
Zapoeta racionalizacija umesto optimalizacije mree
kola u saglasnosti sa lokalnim specifinostima. kole
razliitih tipova imaju potpuno razliite karakteristike i
probleme i potrebno je njihove sluajeve reavati
odvojeno. Zatvaranje malih kola je pogubno za razvoj
Srbije i dostupnost obrazovanja deci. U MPS se
paraleleno radi na nekoliko kanala oko mree kola, a
te aktivnosti nisu meusobno povezane i usklaene.
kole/optine dobile dopis da racionalizuju mreu kola
(jesen 2011), a da pri tome nemaju kapaciteta da to

nastavniku.
Kvalitet i efikasnost osnovnog obrazovanja
Mnoge kole rekonstruisane i popravljene
(npr. sredstvima Evropske banke za razvoj i
drugih organizacija)
Neki kolski objekti su reprezentativni
spomenici kulture
Nabavljeni raunari za skoro sve kole u RS
(nekadanje Ministartvo za telekomunikacije i
razvoj informatikog drutva)
Najvie novina za unapreivanje kvaliteta
obrazovanja sprovedeno u osnovnoj koli
Velika zainteresovanost roditelja/staratelja za
reavanje pitanja osnovnog obrazovanja
Kvalitetan sadraj nastavnih planova i
programa, sve kljune naune i umetnike
discipline su predstavljene
Pedagoko-psiholoka sluba postoji u veini
kola, to je vaan mehanizam za
unapreivanje kvaliteta procesa
nastave/uenja
Pokrenuto je istraivanje osipanja dece u RS
(realizator Strategic marketing)
Usvojeni standardi uenikih postignua za
kraj prvog ciklusa i kraj osnovnog
obrazovanja
Nastavni kadar je odgovarajue kvalifikacione
strukture
Uglavnom je dovoljan broj nastavnika po
kolama
Usvojeni standardi nastavnikih kompetencija
Postoji organizovano kolovanje nastavnika
na fakultetu (uiteljski i nastavniki fakulteti)
Ustanovljena su zakonska reenja za
napredovanje u karijeri nastavnika
U prethodnoj deceniji mnogi vaspitnoobrazovni programi za unapreivanje nastave
u O razvijeni i proveravani (nosioci su bili
NVO i razliite meunarodne organizacije:
UNICEF, Save the Children, SDC, WB itd)
Mnogi nastavnici proli edukaciju iz
programa usavravanja (npr. oko 25%
nastavnika u RS prolo bazinu obuku
programa Aktivno uenje)
Postoje udbenici za sve predmete, za mnoge
i alternativni (posebno za nie razrede O)
Uvedeni su besplatni udbenici za uenike
niih razreda O
Donesen Zakon o udbenicima

uine (nisu osposobljeni, nisu dati kriterijumi, ne

uzimaju se u obzir svi parametri itd)
Nisu sva deca obuhvaena O, posebno manji obuhvat
uenika iz seoskih, siromanih i drugih osetljivih
kategorija (nejednaka dostupnost uenicima).
Ne postoji taan i precizan podatak o osipanju (nema
istraivanja). Veliko osipanje uenika u O (procene da
je oko 15%), ne ulaze sva deca u OO, posle 5. razreda
osipaju se uenici iz osetljivih kategorija (seoska,
siromana deca, deca sa smetnjama i tekoama u
razvoju, romska i vlaka deca)
Pored preduslova, postoje veoma ozbiljni sistemski
problemi u voenju obrazovne statistike: brojni
problemi sa indikatorima (nedostatak nekih vanih
indikatora, nedoraen sistem parametara koji se prate,
nekompatibilnost sa meunarodnom obrazovnom
statistikom); mnogo problema sa podacima koji se
prikupljaju (nepostojanje nekih podataka, nesaglasnost
podataka iz razliitih izvora o istom parametru,
nedovoljna
ralanjenost
podataka,
ponekada
nedovoljna statistika dubina podataka, jer postoje samo
podaci na republikom nivou ili nivou okruga/kolskih
uprava, nedostatak kontrole kvaliteta podataka koji se
prikupljaju, nedostatak analiza prikupljenih podataka);
postoji neadekvatno izvlaenje zakljuaka iz
raspoloivih podataka i nedovoljno brzo unoenje
novina u sistem
Neusaglaenost izvora statistikih podataka (koliko
izvora toliko podataka: npr. stopa zavravanja O po
MPS oko 98-99%, RZS oko 94%), ne prati se kohorta i
ne zna se ta se deava sa detetom kada napusti
odreenu kolu (kada uzme ispisnicu kola mu gubi
trag)
Nisu razvijeni mehanizmi i mere posebne podrke deci
iz osetljivih grupa da ne prekidaju kolovanje
(stipendije, domovi, plaanje putnih trokova do kole,
obezbeivanje uslova za vebanje i rad u koli, npr.
muzikih instrumenata, i sl).

Kvalitet i efikasnost osnovnog obrazovanja

Kvalitet uslova
kole na selu (male kole, isturena odljenja) su u
prilino loem stanju - zgrade, infrastruktura, nametaj,
oprema, didaktika sredstva
Veliki broj kola trai popravljanje fizikih uslova (npr.
50% kola u RS nema toalet na ispiranje, etvrtina kola
zrela za rekonstrukciju, kole starije od 100 godina trae
dodatnu brigu, itd)
Generalno potrebno popravljanje uslova u kolama,
opreme, nabavke instruktivnih materijala, didaktikih

Ukinut monopol na izdavanje udbenika,

otvaranje trita je prilika da se u konkurenciji
naprave kvalitetni i dobri udbenici
Usvojeni su standardi kvaliteta udbenika
Uspostavljen je zakonski okvir i
institucionalna struktura za postepeno,
(evolutivno) unoenje promena u osnovno
obrazovanje
Razvija se jedinstven informacioni sistem
(EIS, kredit WB), uraena analiza problema u
obrazovnoj statistici u zemlji (DILS, Peikan,
2011)
Doneta vana nacionalna dokumenta koja
imaju za cilj da se kontinuirano unapreuje
stanje u OO (Nacionalni plan akcija za decu,
2004; Strategija smanjenja siromatva, 2000;
Milenijumski ciljevi razvoja, 2005;
Jedinstveni plan akcija za unapreivanje
obrazovanja Roma, 2005; Analize uticaja
donetih politika, 2007; DILS analize, 2011,
brojne strategije, v. Spisak korienih
dokumenata i materijala u izradi ove
strategije)
Drava Srbija je potpisala uestvovanje u
meunarodnim programima koji su vani za
podizanje kvaliteta osnovnog obrazovanja
(Obrazovanje za sve, UNESKO; Konvencija o
pravima deteta; Poslovne politike i deja
prava, UNICEF; Milenijumski ciljevi razvoja;
Dekada Roma;... itd)
RZS je nacionalna referentna institucija gde
se sistematski vode podaci o osnovnom
obrazovanju. Oni postepeno prelaze na
evropsku metodologiju definisanja i praenja
indikatora obrazovanja (Eurostat)
Razvijeni modeli za optimalizaciju mree
kola u skladu sa lokalnim specifinim
okolnostima (Ivi,I., Bogojevi,A. &
Karapanda,R.: Optimalizacija mree kola u
RS, Obrazovni forum i UNICEF, Bgd, 2003;
Optimalizacija mree kola u optini Sjenica,
elaborat projekta, Obrazovni forum, Bgd,
2004)
Razvijanje podsticajne sredine za obrazovanje
i razvoj uenika kroz razliite projekte koji
nisu usko obrazovni (npr. Seoski obrazovni
turizam, program u okviru meunarodnog
projekta Odrivi turizam u funkciji razvoja
sela, Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja i UNICEF; kola po meri deteta,
UNICEF; Lokalni planovi akcija za decu i

sredstava, knjiga za biblioteke (posebno manjka

metodiki i priruni materijal za nastavnike, kao i ira
literatura za uenike, renici, enciklopedije i sl.)
Oko opremljenosti kola raunarima razliiti problemi:
nedostatak IT opreme i Internet veze u brojnim kolama;
u nekim kolama raunare koristi menadment kole, ali
se ne koriste u nastavi; neke kole zatrpane raunarima,
koji se zbog predavake metode rada ili IT
neobuenosti nastavnika malo koriste direktno u
nastavi;
Uslovi po kolama (od fizikih, do opreme) se ne
gledaju formalno, a ne iz ugle adekvatnosti za
realizaciju aktivne nastave/uenja
Kvalitet procesa nastave/uenja
Dominira predavaka metoda, a premala je
zastupljenost aktivnog uenja, idvidualizirane nastave i
ostalih nastavnih oblika i metoda koje omoguuju vee
uee uenika u nastavnom procesu, koji razvijaju vie
mentalne procese i motivaciju za uenje i
osposobljavaju uenika za samostalan rad, istraivanje i
uenje
Zbog racionalnosti, smanjivan broj odeljenja, to ima
negativne efekte na pedagoku efikasnost (prevelik broj
uenika u odeljenju je prepreka za primenu modernih
oblika rada i za primenu inkluzivne nastave)
Aktuelni nastavni planovi su bez mogunosti bilo
kakvog izbora od strane uenika i kola. Koncept
izborne nastave nije razraen niti dobro postavljen
Programi jo uvek pisani kao liste tema, sadraja; mala
povezanost meu predmetima; nastavni program je
nefleksibilan, preobiman i krut; stalni pritisak novih
sadraja da postanu kolski predmeti (ekoloko,
seksoloko obrazovanje, itd)
Neke umetnike discipline (drama, balet, film, kreativne
industrije, dizajn) nisu ukljuene u program, ne javljaju
se ni kao sadraj ni kao metod rada u nastavnoj ili
vannastavnoj delatnosti
Nefleksibilnost planova i programa, potpuno jednako se
sprovode i vodi administracija u velikim kolma sa
velikim brojem uenika u razredu i u kombinovanim
odeljenjima
Na uiteljskim fakultetima ne ui se (ni u obaveznim, ni
izbornim predmetima) nita o specifinom radu u
kombinovanim odeljenjima i malim kolama
Proveravanje i ocenjivanje uenika zasnovano na
reprodukciji uenoga, nedovoljna transparentnost ocena,
esto bez jasnih kriterijuma
Potrebno unapreivanje kvaliteta kolskih udbenika ali
na osnovu jasnih profesionalnih standarda

Participacija dece i mladih, UNICEF;... )

Pokrenuto pitanje seoskog kolstva i
obrazovanja na selu (NPS razmatrao ovo
pitanje i uvrstio ga u svoj plan rada; Odbor za
obrazovanje SANU organizovao skup na tu
temu sa meunarodnim ueem;
organizovano udruenje seoskih uitelja u
okviru Drutva uitelja Srbije; razvijen
program Aktivno uenje u malim kolama i
kombinovanim odeljenjima kao pomo
uiteljima koji rade u tim uslovima; razvijen
koncept koncepta seoske kole kao
multifunkcionalnog centra razvoja lokalne
zajednice)
Usvojeni su na NPS indikatori za praenje
stanja u obrazovanju
Veza osnovnog obrazovanja sa drugim
obrazovnim podsistemima
Uveden obavezni pripremni predkolski
program kao priprema dece za osnovno
obrazovanje. U sredinama gde nema
predkolskih ustanova program s erealizuje u
prostorijama osnovne kole
Neke od kola sarauju sa nastavnikim
fakultetima, slue im kao vebaonice,
odravaju se hospitovanja i sl.
Ukljuivanje osnovnih kola, infrastrukturno i
kadrovski u realizaciju projekata za
obrazovanje odraslih (npr. projekat Druga
ansa, MPS, 2011)
Uvedena inkluzija u O u RS
Sistemski poinje da se obraa panja i uvode
mere za poveanje finansijske efikasnosti
Postoje dobri preduslovi za voenje validne
obrazovne statistike (postoji duga tradicija
prikupljanja, obrade i analize statistikih
podataka, razvijena infrastruktura, obueni
kadar, tehnika podrka i pravna regulativa)

Usvojeni standardi kvaliteta udbenika nisu dobri,

potrebno ih je menjati
Otvoren problem kako da politika podele besplatnih
udbenika ne ugrozi pedagoku efikasnost
Nastavnici nisu obueni za selekciju, korienje,
evaluiranje i stvaranje udbenika i instruktivnih
materijala.
Retko gde se dri dopunska i dodatna nastava, ime su
uenici znatno vie upueni na privatne asove
Ne postoji veza izmeu vannastavnih i nastavnih
aktivnosti (npr. na nastavama u prirodi malo se kolskog
sadraja povezuje sa ivotnim, svakodnevnim, ti odlasci
vie turistiki odmor, nego to su edukativne)
Delatnost kole svedena na nastavne aktivnosti,
vannastavne se veoma retko realizuju, uz to i ono to
ima uglavnom se plaa, to je roditeljima optereenje, i
ne postoji provera kvaliteta programa koji se nude niti
obuenosti kadra za njihovu realizaciju sa uenicima
kole najee rade u dve smene to ne ostavlja ni
vremena, ni prostora za ostale aktivnosti u koli
Karijerno voenje uenika nije razvijeno, niti uklopljeno
u redovne kolske delatnosti
Neadekvatna obuenost nastavnika za savremeni
koncept uenja/nastave i realizaciju postavljenih ciljeva
i standarda
Nedostaje sveobuhvatna valjana koncepcija inicijalnog
obrazovanja nastavnika, koja podrazumeva kvalitetnu
selekciju buduih nastavnika, njihovo stipendiranje,
kvalitetan mentorski rad i stalno praenje
Neadekvatno inicijalno obrazovanje nastavnika
(neujednaen kvalitet obuke studenata buduih
nastavnika na fakultetima, slabiji studenti idu na
nastavnike smerove na fakultetima, malo praktinog
rada, nedovoljno psiholokih znanja za rad sa uenicima
O uzrasta, nepostojanje obuke za savetovanje itd)
Koncept usavravanja nastavnika je problematian:
akcenat je na ulazu (prikupljanju poena od seminara) a
ne na izlazu (efikasnoj primeni nauenoga u praksi).
Nije razvijen koncept profesionalnog razvoja nastavnika
(v. Peikan, Anti, Marinkovi, 2010). Finansiranje
usavravanja nastavnika nije reeno
Nisu realizovana zakonska reenja za napredovanje i
pratea finansiranja nastavnika (a ona bi mogla biti
dobra i struna i materijalna motivacija nastavnika)
Veoma esto nastavnici svoju radnu nedelju svode samo
na dranje asova nastave
U manjim sredinama ponegde nedostaju nastavnici
matematike, engleskog jezika i muzikog
Instruktivnopedagoki uvid, nadzor i savetodavni rad u
kolama ne postoji
Izgubila se kulturna uloga kole, nije dobar poloaj i

uloga umetnikih sadraja u O, to ima za posledicu da

kroz osnovno obrazovanje uenici ne razviju bazine
kulturne potrebe i navike (Cvjetianin, 2010; Mra,
2011)
Kvalitet rezultata, efekata
Nezadovoljavajui nivo znanja i kompetencija sa kojima
uenici izlaze iz kole, nedovoljno su pripremljeni za
dalje kolovanje i za ivot (niska postignua na
nacionalnim i meunarodnim testiranjima
Nain vrednovanja rezultata rada nastavnika je
destimulativan, jer istu platu primaju i oni koji se radom i
rezultatima istiu i oni koji nemaju nikakvih rezultata
Uenika motivacija za uenje i intelektualni rad veoma
niska
Zapostavljena vaspitna uloga kole Dosta problematini
stavovi, sistem vrednosti (npr. ne razviju pozitivan odnos
prema radu), uzori, nain troenja slobodnog vremena
Problemi sa obrazovnom statistikom,adekvatnim
redovnim praenjem kljunih indikatora pokazatelja
stanja u sistemu osnovnog obrazovanja
Evaluacija prvih koraka u uvoenju inkluzije ukazuje na
brojne probleme
Razvoj kole kao institucije
Retke su kulturne i javne delatnosti kola (knjievne
veeri, koncerti, promocije knjiga, izlobe,humanitarne
akcije, volonterstvo, zatita ovekove sredine, itd) u
lokalnoj sredini
Atmosfera u koli generalno nije dobra (loa uzajamna
komunikacija, povremeno nasilje, zloupotrebe poloaja)
Neadekvatna saradnja kole i porodice. Nije koncepcijski
reeno (v. Polovina, 2008), a nisu razvijeni ni mehanizmi
za motivisanje roditelja za rad i razvoj kole i kolskih
aktivnosti
Nedostaje saradnja kole i razliitih kulturnih institucija
(postoje u kolskim planovima posete nekoj od kulturnih
institucija, ali ne postoji planirana, osmiljena saradnja sa
utvrenim programom, ciljevima i nainima rada.
Rezultati istraivanja pokazuju da lokalne samouprave ne
prepoznaju mogunosti saradnje kola i institucija
kulture.
kole nemaju vlastiti prepoznatljiv identitet
Slaba saradnja meu kolama u lokalnoj sredini ili
regionu
U nomenklaturi zanimanja kod nas ne postoji zanimanje
nastavnik, a posebno ne postoje zanimanja kakva se
sreu u evropskim zemljama, kao to su nastavnik drame,

nastavnik drame i plesa, nastavnik igre i slobodnog

vremena, i slino (Kalianin, 2010).
Ne postoji profesionalno udruenje nastavnika koje brine
o relevantnim profesionalnim pitanjima i koje bi
saraivalo sa brojnim evropskim udruenjima nastavnika
Veza osnovnog obrazovanja sa drugim obrazovnim
podsistemima
Neusklaenost mera, programa, aktivnosti izmeu
predkolskog i O nivoa (npr. uitelji se ljute to
vaspitai opismenjavaju decu; programi u PPP
ukradeni iz i razreda, skolarizacija rada u PPP itd.)
Nedostaje praenje dece pri prelasku iz O u S
Na nastavnikim fakultetima ne dobijaju adekvatno
obrazovanje za rad u praksi
Hospitovanje za nastavu pojedinih predmeta se ne vri na
fakultetima, ve u ZUOV, to pravi usko grlo i sniava
nivo kvaliteta praenja i polaganja strunih ispita
(posebno psiholoko-pedagoke obuenosti)

MOGUNOSTI:
Postojanje svesti i izraen stav pojedinih
drutvenih grupa da je obrazovanje vaan
razvojni resurs dugoronog razvoja Srbije i
potrebi da se postigne saglasnost na
nacionalnom nivou da je obrazovanje jedan
od prioriteta u razvoju zemlje.
Projekcija ekonomskog razvoja u narednoj
deceniji koja vidi inovacije i inovativnost kao
centralni privredni pokreta. A inovacije
mogu da naprave: znanje i kreativnost,
fleksibilnost u miljenju, tolerancija na
razliitost, otvorenost uma, sposobnost
reavanja problema, povezivanje kolskih i
ivotnih znanja i umenja, efikasna saradnja sa
drugima i sposobnost jasne i pozitivne
komunikacije, to se ne moe nauiti tek na
univerzitetu ve postepeno razvijati kroz
celokupno kolovanje
Spajanje Ministarstva nauke sa Ministarstvom
obrazovanja to moe biti prilika da se bolje i
racionalnije urede meusobni odnosi i
saradnja preduniverzitetskog i univerzitetsog
obrazovanja i nauke (npr. odnosa fakulteta
koji koluju nastavnike i kola, dogovor oko
potreba prakse, oko dodatnih edukacija,
promena programa na fakultetu, vrednovanja
obrazovanja i rada nastavnika i sl)
Postojanje reformskih nastojanja u
obrazovanju, (iako nema potrebnog

PRETNjE:
Ukupna ulaganja Srbije za prosvetu, istraivanje i razvoj
u obrazovanju su ispod proseka EU u relativnom odnosu
(3,5% BDP, naspram oko 6% u zemljama OECD), a
pogotovu u apsolutnom smislu u odnosu na nominalni
iznos BDP razvijenih zemalja. Pored toga, najvei deo
ide za plate zaposlenih.
Opte siromatvo u zemlji, produbljivanje razlika
(otrine i dubine siromatva) izmeu sela i grada,
ugroenost porodica sa decom je ozbiljna pretnja i velika
prepreka za bilo kakvu reformu obrazovanja koja nije
kozmetika i kratkorona
Glavno finansiranje obrazovanje je iz budeta, nema
privatnih i drugih izvora finansiranja (iz privrede i sl).
este politike promene a sa njima i nedostatak
kontinuiteta u sprovoenju neophodnih promena u
obrazovanju.
Brojne promene u pravcu demokratizacije,
decentralizacije, depolitizacije, podizanja kvaliteta,
efikasnosti i pravednosti obrazovanja su nesistemtaske,
parcijalne, a one koje su bile pokrenute imale su
rezultat daleko manji od planiranog.
Problematian, a ini se i dominantan, sistem vrednosti
u drutvu koji znanje, nauku i kulturu, priljean i
naporan rad ne vidi kao vrednosti koje doprinose
drutvenom razvoju.
Nedovoljna i neadekvatna povezanost i usaglaenost
institucija i pojedinaca u okviru sistema obrazovanja
(Ministarstvo i njegove kolske uprave, Nacionalni
prosvetni saveti, ZUOV, ZVO, instituti koji se bave

10

kontinuiteta i efikasnosti) Postojanje

donatorskih sredstava i fondova (npr. IPA
fond) to moe omoguiti rad na promenama
u osnovnom obrazovanju i ire
Razvijeni su razliiti standardi i obrazovne
politike na nivou EU koji mogu da poslue
kao oslonci za celovitu reformu sistema
obrazovanja u Srbiji i otvoreni su brojni
kanali za komunikaciju sa zemljamalanicama EU
Dinamizirati saradnju sa meunarodnim
organizacijama (UNESCO, OECD, FAO,
UNDP, Savet Evrope, itd) i iskoristiti
postojee mogunosti za saradnju (npr. preko
Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKO
veoma malo projekata iz obrazovanja i nauke
se realizuje, jedino zatita kulturne batine se
sprovodi)
Sve se vie insistira na korporativnoj
odgovornosti preduzea to moe biti
mehanizam za uvoenje kompenzatornih i
podsticajnih mera u obrazovanju (npr.
obezbeivanje prevoza ili sredstava za prevoz
i smetaj uenika koji ive udaljeno od kole;
fondacije za davanje stipendija i nagrada
dobrim uenicima; ureenje i opremanje kola
i uenikih internata; plaanje uenicima
pohaanja neformalnih vidova obrazovanja
kampovi, letnje kole, razmene uenika,
uenje stranih jezika, posete naunim,
kulturnim i obrazovnim institucijama u zemlji
i van nje itd)
Da se poreskom politikom utie na
proirivanje politike druteno odgovornog
ponaanja preduzea i time stimulisati
ulaganje u kole i obrazovanje uenika
(izgradnja, opremu, deje ekskurzije, letnje i
zimske kole, odlaske na takmienja, davanje
stipendija, nagrada, itd), ukljuiti se u
meunarodne programe koji pomau
reavanje ovog problema, kao npr. Principi
poslovne politike i deja prava, UNICEF
(zvanino projekat kree novembra 2011)
Jaanje aktivnosti udruenja seoskih uitelja,
kao nain da se popune beline u tretmanu
ozbiljnog pitanja obrazovanja na selu
Mogunost saradnje sa sportskim centrima i
organizacijama (sva deca da mogu preko
kole da naue da plivaju, klizaju, skijaju)
Mogunost saradnje sa institucijama kulture,
koje sve vie postaju svesne potreba za

obrazovanjem, Univerzitet, nastavniki fakulteti,

strukovna drutva)
Uticaji trenutne, dnevne politike na obrazovanje i odluke
koje se u njemu donose (npr. meanje politike u
udbenike, u nastavu istorije, i sl)
Nedostatak integrisanog informacionog sistema u
obrazovanju, problemi s apostojeom obrazovnom
statistikom
Ne postoji celovit koncept profesionalnog razvoja
nastavnika u Srbiji
Nepostojanje razliitih dovoljno razvijenih drutvenih
mehanizama za poveanje obuhvata dece iz osetljivih
grupa
Nedovoljna, ali i nekritika implementacija pozitivnih
iskustava drugih obrazovnih sistema
Nezgodno vreme za ozbiljnije zahvate u obrazovanju,
meunrodna kriza, drava optereena zaduenou,
malim BDP, stalnim budetskim deficitom i
mnogobrojnim drugim problemima
Poetak primena Strategije se oekuje od poetka 2012.
godine u neposredno predizborno i neposredno
postizborno vereme koje se po tradiciji odlikuje
politikom nestabilnou i politikim dogovorima,
nekada nagodbama, koje ne idu uvek u prilog razvoju
obrazovanja
Mogunosti, ali i ozbiljne pretnje za pedagoku
efikasnost sistema su: finansiranje per capita i
decentralizacija obrazovanja (koja ako nije dobro
promiljena moe ugroziti funkcionisanje obrazovanja u
zemlji)
Neoslanjanje na istraivanja u obrazovanju u RS, ona
nisu prepoznata kao jedan od prioriteta u razvoju nauke
(uloga drutvenih nauka) u narednom periodu (v.
Strategija razvoja nauke i tehnolokog razvoja u RS)
Obrazovna politika u RS nije bazirana na znanju,
istraivanju (knowledge-based policymaking) to
zahteva i valjana znanja i praenje i evaluaciju da bi se
odvijale reforme koje e sluiti potrebama graana
Nepostojanje tesne saradnje izmeu istraivaa,
administrativaca, onih koji prave obrzovnu politiku,
nastavnika i drugih praktiara koja je jedan od kljueva
za realistian i uspean razvoj obrazovnog sistema i
dobrih mogunosti za uenje (v. Ritva Jakku-Sihvonen &
Hannele Niemi (eds.), Education as a Societal
Contributor, Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag
der Wissenschaften, Frankfurt am Main, 2007, u kojoj se
objanjavaju uzrosi uspeha Finske u obrazovanju)

11

razvojem svoje edukativne funkcije,

specifine obuke svog kadra, razvoja i
akreditacije edukativnih programa
Uvremenjena izrada strategija kulture i
obrazovanja, pa se mere saradnje mogu bolje
koordinisati i sprovesti
Ispunjavanje uslova za prijem RS u EU,
zahtevi za harmonizaciju nae normativne
regulative sa evropskom to je podsticaj da
se realizuju mere koje su u duhu evropskih
(npr. oko poveanja socijalne inkluzije,
obuhavata dece predkolskim vaspitanjem i
obrazovanjem
Poto EU nema jedinstvenu obrazovnu
politiku ve ostvaruje veliki broj zajednikih i
uskalaenih projekata mogue je ukljuivanje
u projekte koji su korisni za razvoj
obrazovanja u Srbiji
U koncepciji izrade strategije obrazovanja
prepoznata neophodnost celovitog
razmatranja obrazovanja, od predkolskog
vaspitanja i obrzaovanja do doktorskih studija
i doivotnog uenja
Prepoznata je neophodnost saradnje resornih
ministarstava i institucija odgovornih za
razliite domene razvoja. Prepoznata je
potreba integracije aktivnosti i saradnje
kulture, sporta i omladine, zdravstva,
socijalnog staranja i drugih delatnosti sa
obrazovanjem radi efikasnijeg ostvarivanja
programa svih resora i uteda i energije i
materijalnih sredstava
Iskoristiti opte nezadovoljstvo graana
stanjem u obrazovanju tako da se postigne
konsenzus oko potrebe i pravca promena u
obrazovanju u RS (npr. delovanje u okviru
javnih rasprava o strategiji i sl)
Vreme predstojeih izbora iskoristiti da se
senzitiviziraju politike partije za vanost
dobrog i kvalitetnog obrazovanja u RS u
kontekstu rasprava kuda ide Srbija i koji nacrt
razvoja izabrati i slediti u narednom periodu

Rastojanje izmeu vizije i tekueg stanja

Oito je da postoji prilian raskorak izmeu vizije osnovnog obrazovanja i
trenutnog stanja. Pitanje obuhvata dece i smanjivanja njihovog osipanja iz osnovne kole
je lake reavati. Sistematskim pristupom baziranim na znanju, rezultatima istraivanja i
ekspertskih analiza mogu se izraditi efikasne mere predupreivanja i popravljanja stanja
12

u kome se nalazi OO. Kvalitet udbenika i instruktivnih materijala je, takoe, mogue
brzo i efikasno unaprediti, jer u oblasti koncepcije, analize i standarda kvaliteta
udbenika iammo veliki fundus teorijskih i praktinih istraivakih znanja i umenja.
Mnogo vei problem je popravljanje efekata osnovnog obrazovanja, podizanje
kvaliteta znanja, umenja i kompetencija sa kojima uenici izlaze iz kole. ak i kada
imamo dobre i jasne standarde uenikih postignua iz svih predmeta, ostaje mnogo
krupnih, meusobno tesno isprepletanih problema koje bi trebalo reavati. Pre svega, to
je pitanje obrazovanja nastavnika za rad sa uenicima (koncepta, programa, prakse,
uvoenja u posao), a posebno osposobljavanje nastavnika za rad u duhu modernih
koncepcija nastave i uenja (shvatanje prirode procesa uenja, novih uloga nastavnika i
uenika, nunih pedagokih implikacija teorijskih postavki, razvoj kompetencija
evaluiranja kvaliteta nastave, umenja organizacije efikasne nastave, fokusiranje na uenje
i one koji ue, kreiranje nastavnih situacija koje su podsticajne i olakavaju uenje, izbor
najefikasnijih metoda za ostvarivanje ciljeva na datom sadraju, izbor kvalitetnih
instruktivnih materijala i udbenika, saradnja sa kolegama, praenje i unapreivanje
vlastite nastave). Pored profesionalizacije i dobre pripremljenosti nastavnika za rad,
potrebno je stvoriti uslove u kojima e oni ta svoja znanja moi i da primene. Stvaranje
uslova podrazumeva mnogo vie od opremanja kola i odnosi se na brojne promene u
okruenju kole i u samoj koli, od vrednosti, odnosa prema obrazovanju, do praktinih
procedura i naina rada koji e podrati primenu inovacija za koje spremamo nastavnike.
Problem usaglaavanja naeg obrazovanja sa evropskim standardima i normama
je, takoe, izazovan proces koji trai temeljno preispitivanje svrhe celine obrazovanja, ali
i misija svakog njegovog dela. Dobro je da se kljuna pitanja obrazovanja reavaju
holistiki, za celinu od vrtia do doktorskih studija, a ne segmentirano po razredima ili
ciklusima obrazovanja. Stalno praenje, evaluiranje i popravljanje sistema je nuno, jer
sve aktivnosti koje preduzimamo trebalo bi da su dugorone i meusobno usklaene.
IV.

Strategija dostizanja vizije

Strategija dostizanja vizije

OO
Opte
Poveati sredstva koja se iz
budeta izdvajaju za
obrazovanje

Diversifikcija izvora
sredstava
Obrazovanje bi trebalo da
bude jedan od prioriteta za
ulaganje u narednoj
deceniji

Obrazloenje
Prosek izdvajanja zemalja OECD je 6%. Pojavljuju se razliiti
podaci, ali izgleda da je izdvajanje za obrazovanje u RS oko
4% BDP i nuno ga je poveati (posebno kada s eima
apsolutni iznos na umu). Posebno to najvei deo (oko 98%)
novca odlazi na plate zaposlenih. Za podizanje efikasnosti
obrazovanja, njegovog kvaliteta i dostupnosti svoj deci nuno
je uloiti dodatna sredstva.
Potrebno je pored sredstava iz budeta potraiti i dodatne
izvore finansiranja za OO (ukljuivanje privatnog sektora,
privrednog poslovnog sveta itd)
Zbog veoma ogranienih finansijskih sredstava kojima zemlja
raspolae moraju se paljivo odrediti prioriteti za narednu
deceniju, jer e od valjanosti izbora zavisiti budui razvoj
zemlje.

13

Veoma paljiva
decentralizacija u
osnovnom obrazovanju

Davanje autonomije kolama, pre svega, u postizanju

postavljenih standarda, izboru nastavnih metoda da bi se
realizovali ciljevi, izgradnji vlastitog imida kole, izboru
direktora kole i izboru modusa saradnje sa lokalnom
sredinom.

Vrlo paljivo uvoenje

finansiranja per capita

Neophodno je paljivo razraditi mehanizme zatite seoskih

malih kola i kola u siromanim optinama, kao i finansiranje
u sluajevima rada sa decom sa posebnim potrebama - u
evropskim zemljama razliito je reeno, ali je odnos esto 1:3
ili 1:4, tj. za jedno takvo dete u razredu trai se ulaganje
vremena, truda i finansiranja kao za 3 ili 4 deteta bez smetnji i
tekoa. Uvesti finansiranje prvo na probnom uzorku, pa tek
posle pilot-faze i provere u sistem u celini. etvororazredne
kole koje na osnovu analize treba da opstanu trebalo bi da
budu izuzete od mehanizma finansiranja po ueniku.

Uvoenje stalnih
istraivanja u obrazovanju
i oblastima meuresorne
saradnje (obrazovanje i
kultura, obrazovanje i nauka,
obrazovanje i finansije itd)
Ozbiljno reavanje
problema voenja
obrazovne statistike

Istraivanja iz oblasti obrazovanja i meuresorne saradnje

trebalo bi da budu meu prioritetima u naunom razvoju RS u
oblasti drutvenih istraivanja.

Postojei nain, zbog sistemskih problema koji postoje, ne

moe biti dobra osnova za voenje obrazovne politike u
Srbiji. Nije dovren EIS sistem informacija MPS, a nisu ni
obezbeeni mehanizmi za redovno punjenje baze
kvalitetnim pouzdanim podacima. Za sada nema naina da
se obezbedi prikupljanje podataka i provera njihvog
kvaliteta.
Metodologija raunanja i praenja odabranih indikatora
mora biti kompatibilna sa meunarodnim standardima, pre
svega sa UOE definicijama i nainima voenja indikatora
Promene u obrazovnoj statistici morale bi se bre
usaglaavati OS sa izmenama u pravnoj regulativi (novi
Zakoni, izmene postojeih, praenje indikatora za
usvojene strategije i sl). Trebalo bi zvanino definisati na
koji nain i u kom roku se mora prei na neki novi nain
praenja relevantnih podataka od kada se on pojavi u
referentnim dokumentima (zakon, strategija, nacionalni ili
meunarodni program, itd).
Meusobni odnosi institucija koje vode obrazovnu
statistiku nisu institucionalno definisani. Nije jasno
podeljen posao izmeu razliitih institucija koje
prikupljaju informacije o obrazovanju; pored toga,
pojavljuju se novi materijali koji imaju posledice na
voenje obrazovne statistike (Lista indikatora u
obrazovanju, NPS), a nije predvien nain usaglaavanja
sa RZS i MPS bazama i indikatorima. I u MPS i u RZS bi
trebalo kadrovski ojaati odeljenje koje se bavi

14

obrazovnom statistikom (u MPS je to jedna osoba, a u

RZS 7 ljudi koji prate obrazovanje, kulturu i nauku).
Redovna izrada izvetaja
(praenje indikatora) za
meunarodne i nacionalne
programe koje smo
prihvatili programe

Precizno definisanje koja institucija i ko u njoj je zaduen

za izradu izvetaja
Definisane procedure i ritam slanja izvetaja
Svaki od napravljenih izvetaja redovno prezentovati
obrazovnoj (i roj) javnosti, napraviti povremene interne
publikacije sa pregledom stanja pokazatelja

Promena medijskog odnosa

prema obrazovanju

Specifino
Optimalizacija mree kola

Potpuni obuhvat dece

osnovnim obrazovanjem

Traiti od medijskih kua da imaju specijalizovane novinare

koji e se obuiti za praenja stanja u obrazovanju; da u
medijima postoje rubrike/emisije posveene obrazovnim
temama gde e se pokretati pitanja i konstruktivne diskusije;
da obrazovni program ponovo dobije taj status na nacionalnoj
televiziji; u MPS odrediti i edukovati (u inostranstvu) osobu za
komunikaciju sa medijima i izvetavanje o obrazovanju.
Nuna je optimalizacija mree osnovnih kola koja e
garantovati ostvarivanje prava na obrazovanje svih
kategorija stanovnitva i koja e biti ekonomski
najracionalnija. Zbog heterogene morfologije osnovnih
kola nema mogunosti za donoenje jedinstvenih mera o
mrei u celini, jer su problemi pojedinih kategorija kola
vrlo razliiti i mere za optimalizaciju moraju se donositi
strogo u zavisnosti od lokalnih specifinosti, a ne na
osnovu republikih proseka.
Razvijati korektivne mehanizme mree: postojanje stalnih
ili povremenih i privremenih domova za uenike osnovne
kole i obezbeivanje prevoza za uenike (uvoenje
kolskih autobusa ili plaanje prevoza uenicima).
Specijalne osnovne kole treba zadrati samo za one
kategorije dece za koje su neophodne. Sve ostale trebalo bi
da se ukinu u skladu sa realizacijom politike inkluzivnog
obrazovanja.
kole za osnovno obrazovanje odraslih trebalo bi ukinuti i
tu funkciju preneti na redovne osnovne kole u skladu sa
koncepcijom proirene delatnosti kola i sa koncepcijom
funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih

Obuhvat dece PPP se mora poveavati do skoro 100%

(87.82% je u 2009/10, broj je raunat u odnosu na broj
ivoroene dece, RZS, 2010) jer je najvee osipanje dece
iz osetljivih kategorija kojima je priprema za kolu
najpotrebnija.
Ne polaze sva deca u osnovnu kolu, oko 5% ne ue u
sistem. Angaovanjem kolskih uprava MPS i lokalnih
sredina (npr. uitelja u seoskim kolama) trebalo bi na
terenu utvrditi koja deca ne polaze u kolu i kako ih

15

Podizanje kvaliteta uslova

u kolama, posebno
seoskim kolama, malim i
isturenim odeljenjima

Praenje i evaluacija
uvoenje inkluzije u O i
dalja obuka nastavnog
kadra za rad sa decom sa
smetnjama i tekoama u
razvoju

Podizanje kvaliteta znanja

i umenja koje deca stiu u
O

ukljuiti u sistem
Smanjenje osipanja dece iz O ispod 5%
Procene strunjaka su da oko 15% dece u generaciji ne
zavrava O (5% ne ue u sistem, a oko 10% napusti
kolovanje). Zbog poveanja socijalne inkluzije
neophodno je ovaj broj smanjiti ispod 5%. renutno je
obuhvat
Neophodno je uraditi istraivanje osipanja uenika iz O
(iz kojih kategorija dece, kojih regiona, koji su glavni
uzroci osipanja)
Uslovi u kolama moraju biti dobri i za boravak uenika i
za uenje. Svaka kola mora imati pristojne elementarne
prostorne uslove za rad (obavezan toalet, tekuu vodu,
struju), visok higijenski i bezbednosni nivo, minimalnu
opremu za rad, Internet konekciju. Ako su loi uslovi kola
ne moe da bude autoritet uenicima, niti garant boljeg
ivota.
Opremanje kola (kabineta, biblioteka, didaktikih
sredstava i uila) mora biti u funkciji naina rada u nastavi
i zavisno od cilja koji elimo kroz nastavu/uenje da
realizujemo
Neophodan stalni monitoring naina sprovoenja inkluzije
u O, detektovanja kljunih problema i njihovog reavanja
u hodu
Potrebno dodatno obrazovaje nastavnika za rad sa ovom
kategorijom dece i saradnjom sa roditeljima
Napraviti registar dece sa tekoama i smetnjama u
razvoju. Bez njega ne moemo dobiti podatke o obuhvatu
dece sa smetnjama i tekoama u razvoju ni PPP ni O
Usvaravanje ve postojeih standarda kvaliteta,
definisanje onih standarda koji nedostaju,definisanje
operacionalnih mera za primenu standarda kvaliteta
Usavravanje kvaliteta programa za osnovno
obrazovanje.
o Mali proceant kolskog gradiva da bude
fleksibilan, prema lokalnim specifinostima
pravljen (ne vei od 10-15%)
o Planovi i programi da su dovoljno fleksibilni za
primenu novih metoda rada (npr. zajednika
realizacija nekih blokova nastave iz razliitih
predmeta)
o Uvesti dobro koncipiranu izbornu nastavu koja je
pravljena prema potrebama i uslovima
o Planove i programe u kombinovanim odeljenjima
primeriti uslovima
Sistematsko uvoenje modernijih metoda
nastave/uenja (participativnih, interaktivnih i
aktivnih metoda) i obuka nastavnika za njihovu
primenu

16

Koncept usavravanja nastavnika mora biti

popravljen u skladu sa preporukama uraenih
analiza (prema koncepciji usavravanja
klasifikovanje programa, njihova provera, voenje
nastavnika u procesu usavravanja, akcenat na
primeni inovacija u praksi, itd) i uz to promene
profesionalnih uloga nastavnika i vrednovanja
njihovog rada
o Prilagoenost nastavnih i instruktivnih materijala i
udbenika novim metodama rada
o Redovni struni nadzor i savetovanje strunjaka
koji su i sami obueni za obrazovne inovacije
o Poveavanje saradnje nastavnika sa drugim
kolegama i strunom slubom oko primena novina
o Uvoenje u O novih naina vrednovanja
kvaliteta procesa nastave
o Usklaivanje naina ocenjivanja sa novim
nastavnim metodama
Postepeno prelaziti na koncept profesionalnog razvoja
nastavnika (celinu ini sistem inicijalnog obrazovanja i
usavravanja nastavnika, obrazovanje i praksa;
napredovanje nastavnika a da ostane u nastavi;
profesionalan autonomija, rad na unapreivanju nastave,
osposobljenost za vrednovanje kvaliteta nastave/uenja;
drugaija struktura radnog vremena)
o Bolja psiholoko-pedagoko-metodika obuka na
nastavnikim fakultetima
o Stalna saradnja sa matinim fakultetima, sistem
polaganja strunih ispita vratiti na nastavnike
fakultete
Plansko i osmiljeno uvoenje savremenih
infomacionih i komunikacionih tehnologija u O:
o opremanje kola raunarima, Internet vezom
o korienje prednosti ICT za realizaciju modernih
oblika nastave/uenja
o Obuka nastavnika za njihovu primenu
o Osposobljavanje uenika za samostalno praktino
korienje elektronskih obrazovnih resursa
Uvoenje novih naina ocenjivanja obrazovnih
postignua i efekata
o Primena novih metoda ocenjivanja uenika
zasnovanih na standardima postignua
o Nain ocenjivanja uenika mora biti u skladu sa
nainom nastave, mora odraavati vie od
uspenosti reprodukcije gradiva
o Uenike ocene moraju imati veu valjanost i
pouzdanost.
o Zavrni ispit kao provera usvojenosti standarda
postignua
o

17

Usavravanje nacionalnog ispitivanja obrazovnih

postignua i dalje uee u internacionalnim
ispitivanjima obrazovnih postignua, analiza
ostvarenih rezultata u cilju povratnog delovanja na
poboljanje obrazovnog procesa
o Uvoenje eksternog vrednovanja kola
o Primena mera za osposobljavanje kola za izradu
kolskog razvojnog plana
o Sistematska primena sistema za samovrednovanje
kola
o Nain ocenjivanja rada nastavnika i kola mora
razlikovati one (kole i nastavnike) koji rade
savesno, predano, dobro i postiu rezultate sa
svojim uenicima od onih koji otaljavaju svoj
posao.
Jaanje pedagoke savetodavne slube (po kolskim
upravama MPS)
o Pedagoki savetnici za svaki predmet bi trebalo da
budu prisutni u kolama kao pomo i oslonac
nastavnicima u procesu unapreivanja
nastave/uenja, kao glavni agens unoenja
obrazovnih novina i pedagoka konrola i nadzor.
Racionalizacijom kadra u MPS ugroeno
funkscionisanje ove slube.
o Paljiv izbor i selekcija pedagokih savetnika (od
najboljih nastavnika, dobar nain komuniciranja
sa nastavnicima, provera kvaliteta rada savetnika,
praenje obrzaovnih inovacija i stalno
usavravanje)
o Uvoenje savetnika za pedagoko-psiholoku
slubu u kolama (u kolama je zaposlen samo
jedan psiholog i/ili pedagog, potrebna im je
pomo u uvoenju u posao, podrka u toku rada i
kontrola kvaliteta rada).
o

Unapreivanje saradnje osnovne kole sa nastavnim

fakultetima
o Osnovne kole kao vebaonice za studente
nastavnikih fakulteta, za realizaciju vebi,
obavljanje studentske prakse, izrade seminarskih
radova, malih projekata, diplomskih, master i
doktorskih teza;
o U osnovnim kolama odabrati izuzetne nastavnike
da budu mentori studentima nastavnikih
fakulteta;
o Uvoenje staa za diplomirane studente na
nastavnikim fakultetima, uz struni nadzor i
savetovanje;
o Uvoenje u nomenklaturu zanimanja zanimanje
nastavnik;

18

Plansko jaanje vaspitne uloge kole.

o sam proces obrazovanja deluje vaspitno (npr.
podsticanje samostalnosti, participacije uenika u
procesu nastave/uenja, saradnje sa drugima, za
timski rad, za preuzimanje odgovornosti,
donoenje odluka, za prepoznavanje i pristupanje
reavanju problema)
o rad na optoj atmosferi, etosu kole
(unapreivanju meuljudskih odnosa unutar
nastavnikog kolektiva, izmeu uenika, uenika i
nastavnika, nastavnika i uprave kole, strog odnos
prema nasilju u kolama)
o zajedniko uspostavljanje i potovanje etikih
standarda u koli (kanjenje nastavnika i uenika,
nedranje asova ili skraivanje nastave, ogroman
broj izostanaka uenika iz kole bez ikakavih
reperkusija, regule kojima se definie ponaanje
svih aktera u koli, itd)
o kroz vanastavne delatnosti se nude razliiti modeli
rada, saradnje i nudi mogunost okupljanja dece
oko kole i aktivnosti koje su razvojno podsticajne
i stimulativne, a promoviu znanje i pozitivan
odnos prema radu
o ekskurzije, nastava u prirodi ili rekreativna
nastava kao prilike za bolje upoznavanje i
izgradnju dobrih odnosa meu uenicima i
uenicima i anstravnicima
Rad kole na izgradnji vlastitog prepoznatljivog
identiteta i razvoju oseaja kolske pripadnosti kod
uenika i nastavnika
Uvoenje jednosmenskog rada u kolama gde god je to
mogue, a u tako dobijenom prostoru i vremenu
organizovanje diversifikovanih oblika kvalitetnih
vannastavnih kolskih delatnosti koje ne plaaju uenici
veliki broj razgranatih vannastavnih aktivnosti dostupnih
svoj deci; obaveze deteta da se u neki vid aktivnosti
ukljui, prema svojim preferencijama i mogunostima
nastavnici obavezni da koncipiraju i vode neke od tih
aktivnosti, i/ili u saradnji sa drugim nastavnicima,
osobama iz kulturnih, naunih, obrazovnih, sportskih,
zabavnih institucija, roditeljima, izuzetnim pojedincima iz
sredine
na nivou kole organizovane brojne aktivnosti, po nekima
je kola prepoznatljiva, razmena sa drugim kolama u
okrugu, optini, regionu ili ire
povezivanje aktivnosti na nastavnim i vannastavnim
aktivnostima (preko vannastavnih aktivnosti moe se
osmiljavati ueno na asovima i pokazati mogunosti
povezivanja i primene uenoga u svakodnevnom ivotu

Razvoj i primena
vannastavnih aktivnosti i
njihovo povezivanje sa
nastavnim delatnostima

19

podizanje kvaliteta ekskurzija, rekreativne i nastave u

prirodi (primena koncepta aktivnog uenja u vankolskim
uslovima; planska osmiljena primena brojnih edukativnih
aktivnosti ali u formi slobodnih i izbornih aktivnosti;
priprema mesta gde deca odlaze, obuka lolanog kadra za
realizaciju programa, aktivnosti uklopljene u ambijent i
lokalne specifinosti mesta gde deca borave.)

Razvijanje saradnje kole i

razliitih kulturnih
institucija

Razvoj programa saradnje sa jasno definisanim i

elaboriranim ciljevima, oblicima i sadrajem saradnje, kao
i modelom praenja i evaluacije kvaliteta i efekata
saradnje.
Neophodno elaborirati oblike i vrste saradnje i razviti sve
potporne mehanizme za njenu realizaciju (obuka i
usavravanje kadra u kulturnim institucijama, razvoj
programa, ureenje prostora, priprema materijala itd).
Postojanje razliitih modusa saradnje kole i institucija
kulture (deo nastavnog programa se realizuje u kulturnoj
instituciji prema unapred pripremljenom planu; uenici se
vode da vide deo programa kulturne institucije; razvoj
zajednikih programa koji razvijaju kola i kulturna
institucija; gostovanja odreenih kulturnih sadraja i
aktivnosti u koli);
Ravnomerna regionalna distribucija umetnosti iroj
populaciji (posebno u seoskim podrujima) uz pomo
obrazovnih resursa

Razgranata saradnja
osnovne kole sa drugim
obrazovnim, kulturni i
naunim institucijama i
organizacijama

Razvoj saradnje kole sa

lokalnom sredinom

Razlilite institucije kao resursi za vaspitno-obrazovni rad

Uenici upoznaju razliite institucije, njihove delatnosti i
funkcije, to je prilika za osmiljavanje mnogih sadraja
koje ue u koli
Podizanje opte kulture kod uenika, razvoj kulturnih
potreba i navika
Saradnja i povezivanje sa dejim kulturnim, obrazovnim i
sportskim organizacijama (npr. dejim kulturnim centrima,
organizacijama izviaa, planinara, pozorinim,
muzikim, baletskim grupama, itd);
Organizovanje i/ili saradnja i ukljuivanje uenika u
prirodnjake i druge vrste letnjih kola i kampova (npr.
ekoloki, sportski, umetniki)
Saradnja i ukljuivanje u aktivnosti razliitih umetnikih
kolonija, starih zanata, aktivnosti kreativih industrija i
ouvanja batine.
Korienje lokalnih resursa u vaspitno-obrazovne svrhe
Plansko ukljuivanje uenika u ivot vlastite zajednice
(kroz to bolje shvataju sredinu u kojoj ive, razvijaju
participaciju, svest o drutvenoj odgovornosti graana,
solidarnost, razliite socijalne kompetencije i zdrave

20

stilove ivota)
Briga lokalne zajednice o kolama, zainteresovanost za
kvalitet obrazovanja dece i mladih
kolski odbori pored nadzorne da imaju i razvojnu ulogu,
da podstiu kolu i pomau joj
kola kao agens kulturnih, sportskih, zabavnih aktivnosti u
lokalnoj sredini (kola kao pokreta i nosilac razliitih
aktivnosti okrenutih lokalnoj sredini)

V.

Potrebna sredstva za ostvarivanje vizije

....

VI.

Potrebne promene u okruenju OO

Drugaija alokacija sredstava iz budeta. Poveati sredstva koja se
izdvajaju za obrazovanje.
Traenje dodatnih finansijskih sredstava, diversifikcija izvora sredstava
namenjenih osnovnom obrazovanju (ukljuivanje privatnog sektora,
privrednog poslovnog sveta itd)
Obrazovanje i nauka bi, nesumnjivo, trebalo da budu prioriteti za
ulaganje i razvoj u Srbiji u narednoj deceniji. Obrazovanje, nauka i
kultura nisu kljuni resori u dravi (u pregovorima nakon izbora to su
najee resori koji slue za potkusurivanje u partijskim dogovorima).
Zbog veoma ogranienih finansijskih sredstava kojima zemlja raspolae
moraju se paljivo odrediti prioriteti za narednu deceniju, jer e od
valjanosti izbora zavisiti budui razvoj zemlje.
Menjanje postojeeg sistema vrednosti u zemlji. Situacija je mnogo
ozbiljnija nego to na prvi pogled izgleda. Dugo je razaran pozitivan
odnos prema radu, posebno u toku devedesetih godina prolog veka gde su
ratno profiterstvo, kriminal i siva ekonomija donosili brzu i laku zaradu.
Ve godinama se smanjuje upis uenika u gimnazije i na tekefakultete,
dominantna je strategija biranja preica i lakih opcija. Dugotrajan i
naporan rad i ulaganje nisu nagraeni ni u jednom segmentu drutvenog
ivota. Sistem vrednosti se ne menja lako, ni preko noi, ali, ukoliko bi se
napravila lista pravih prioriteta i bila potkrepljena i finansijskim
odvajanjem iz BDP, to bi brzo poslalo poruku graanima ta je vano i
polako uticalo na promenu dominantnih vrednosti u zemlji.
Menjanje medijskog odnosa prema obrazovanju. Nain na koji se
tretira obrazovanje delom oznaava odnos medija prema ovoj temi (nije
im ni vano ni interesantno), ali delom i nacionalni odnos prema
obrazovanju (na nacionalnom kanalu uniten je obrazovni i deji program,
koji je 80-tih godina prolog veka bio izuzetno gledan i veoma uticajan).
Nedostaju nam dobro obueni, specijalizovani novinari koji prate
obrazovanje, konstruktivno umesto ekscesnog izvetavanja, izgradnja
drugih kulturnih obrazaca, smanjivanje sadraja i programa koji
primitivizuju, promoviu pogrene vrednosti (bizarnost, vulgarnost,
glupost, krenje svih etikih normi, rune i pogrene obrasce komunikacije
meu ljudima).
21

Uvoenje stalnih istraivanja u oblastima meuresorne saradnje

(obrazovanje i kultura, obrazovanje i nauka, obrazovanje i finansije itd).
Definisanje odnosa i modusa saradnje MPS i RZS za voenje
obrazovne statistike. Saradnja postoji i sada uglavnom na personalnom
planu, ali ne u vidu definisanih odnosa i vidova saradnje, meusobne
podele poslova i odgovornosti. U RZS bi trebalo kadrovski ojaati
odeljenje koje se bavi obrazovnom, naunom i kulturnom statistikom, jer
je to preveliki posao za svega 7 ljudi, a nacionalno izuzetno vaan.
VII.

Potrebne strateke relacije sa drugim sistemima

Sa obrazovanjem odraslih i doivotnim uenjem:

Briga oko preraslih osnovaca, onih koji su napustili osnovnu kolu i

potrebno je njihovo dopunsko obrazovanje;

Saradnja sa projektima obrazovanja odraslih (npr. projekat Druga

ansa);

Doivotno obrazovanje trebalo bi da bude jedna od transferzalnih

linija koja preseca sve obrazovne podsisteme. Temelji za budue
doivotno obrazovanje postavljaju se jo u osnovnoj koli.
Sa srednjim obrazovanjem:

Oko male i velike mature, zavrnih ispita na kraju osnovne kole;

Ostvarivanje kontinuiteta u razvoju karijernog voenja od osnovne

kole;

Usklaivanje standarda obrazovanja za kraj osnovne i srednje kole;

Sa nastavnim fakultetima:

Osnovne kole kao vebaonice za studente nastavnikih fakulteta, za

realizaciju vebi, obavljanje studentske prakse, izrade seminarskih
radova, malih projekata, diplomskih, master i doktorskih teza;

U osnovnim kolama odabrati izuzetne nastavnike da budu mentori

studentima nastavnikih fakulteta;

Uvoenje staa za diplomirane studente na nastavnikim fakultetima,

uz struni nadzor i savetovanje;

Uvoenje u nomenklaturu zanimanja zanimanje nastavnik;

Sa institucijama i organizacijama kulture

Razvoj programa saradnje sa jasno definisanim i elaboriranim

ciljevima, oblicima i sadrajem saradnje, kao i modelom praenja i
evaluacije kvaliteta i efekata saradnje. Moraju postojati programi koji
se razvijaju i ire sa svakim novim kontaktom sa umetnou, u koli
ili instituciji kulture, tako da kako mladi napreduju kroz obrazovni
sistem tako i njihov doivljaj umetnosti postaje iri, dublji i
kompleksniji, aumetnost postaje nain obogaivanja vlastitog ivota;

Postojanje razliitih modusa saradnje kole i institucija kulture (deo

nastavnog programa se realizuje u kulturnoj instituciji prema unapred
pripremljenom planu; uenici se vode da vide deo programa kulturne
institucije; razvoj zajednikih programa koji razvijaju kola i kulturna
22

institucija; gostovanja odreenih kulturnih sadraja i aktivnosti u

koli);
Ravnomerna regionalna distribucija umetnosti iroj populaciji
(posebno u seoskim podrujima) uz pomo obrazovnih resursa (npr.
uloga lokalne kole u stimulisanju umetnikih aktivnosti u ruralnim
umetnikim kolonijama).

Sa neformalnim oblicima obrazovanja

Povezivanje sa Istaivakom stanicom Petnica (realizacija

programa u vreme raspusta, organizovaje namenskih poseta povodom
obrade nekih tema koje se mogu integrisano obraivati, upoznavanje
sa disciplinama kao to je arheologija koja ukrta neka od kolskih
znanja);

Saradnja i povezivanje sa dejim kulturnim, obrazovnim i sportskim

organizacijama (npr. dejim kulturnim centrima, organizacijama
izviaa, planinara, pozorinim, muzikim, baletskim grupama, itd);

Saradnja i ukljuivanje u prirodnjake i druge vrste letnjih kola i

kampova (npr. ekoloki, sportski, umetniki);

Ukljuivanje kola u programe koji razvijaju aktivno uenje u

vannastavnim okolnostima (npr. program Seoski obrazovni turizam,
UNICEF & Ministartstvo ekonomije i regionalnog razvoja);

Saradnja i ukljuivanje u aktivnosti razliitih umetnikih kolonija,

starih zanata, aktivnosti kreativih industrija i ouvanja batine.
VIII.

Kljune osnove za formulisanje strategije razvojaosnovnog obrazovanja

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Pravci
Milenijumski ciljevi razvoja
DILS analiza IRA
Zakon o osnovama sistema obrazovnaja i vaspitanja u RS
Srbija 2020
Evropa 2020
Nacionalna strategija privrednog razvoja od 2006.do 2012.godine

8. Nacionalni plan akcija za decu

9. Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji; preporuke redovnih izvetaja SSSS
koje se odnose na obrazovanje
10. Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja
11. Strategija za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji
12. Nacionalna strategija za mlade
13. Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji
14. Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji do 2020. godine
15. Strategija razvoja zatite mentalnog zdravlja

23

16. Strategija razvoja zdravlja mladih

Koriene reference:
1.

24