Halil Dzubran . Halil Dzubran LUDAK Glavni i odgovorni urednik - MILICKO MUOVIC Urednik RADIVOJE MIKIC Dizajn korica ssrA owe LUDAK Tehni¢ki urednik DEJAN MLADENOVIC NARODNA KNJIGA ALFA 2004 . LUMA LNastor orivinala Kalil Gibran THE MADMAN His Parables and Poems Prvo izanje 1918. godine Prevela Dora Spasié Transition copyright us SCG Nowa koje Alf, 2504, Ist snag 1408-9, (Ove pulkaeija vein 4 delocints ae xe se umeavat, pret ‘ait penis «ile Bj fei tke enn scsssean be dozvoie elo Hs kde ree at nl Be th ain i hile hoje raph stedsvom disibuirat uranic hee eae ids Ske pans a1 shjnlivanc ove hice eaderovapa tor | eae po fegneghoma Zatkona 0 aorsain, prams, BELESKA O KNJIZI Halil Dzubran je ovu knjigu objavio 1918, godine na engleskom jeziku. Njegov prijatelj i biograf, Mihail Nuajma, nam otkriva kako je do- 3lo do toga da Daubran poéne da pige na engle- skom jeziku. Naime, Dzubran je hteo da u od- redeni sklad dovede dva vida svoje umetnitke delatnosti — knjizevnost i slikarstvo. Arapska pu- blika je uglavnom poznavala njegovo pesnitko delo, ali nije mogla na pravi nagin da razume slikarstvo kao tipi¢no zapadajaéku umetnost, dok je. opet, ameritka publika Dzubrana boljepo- znavala kao slikara a ono to je napisao na arap- skom jeziku za nju je bilo nedostupno. Voden potrebom da ameri¢kom éitaocu priblizi svoja pesnitka dela, DZubran je podeo da pie na en- gleskom jeziku. Pogetkom 1918. godine Mihail Nuajma pose- tio je Daubrana u njegovom njujorskom stanu. ‘Tom pritikom Dzubran mu je pokazao prvi broj Easopisa .Sedam umetnosti", Nuajmino iznena- dlenje bilo je veliko, buduéi da je Easopis bio vee6 Halil Déubran oma dobro opremljen, a DZubranova novéana si- tuacija, kao i kod vecine umetnika, nije bila sjaj- na. Kad je prelistao Casopis njegovo iznanedenje je bilo jos vece jer je naiSuo na Dzubranove pe- sme u prozi, $ neskrivenim divljenjem pohvalio je stil njegovih pesama pisanih na engleskom je- ziku; smatrao ga je Zivljim i ekspresivnijim ne- g0 Sto je bio stil Diubranovih dela na arapskom. Tad mu je rekao: ..Ti, davole jedan! Kako to da si sve ovo vreme krio ove dragulje od mene? Ako ih ima jo8, smesta ih iznesi!** DZubran mu je potom izneo svezak braon boje i protitag mu nekoliko izreka i pesama u prozi koje su kasni- je ukljugene u njegovu prvu knjigu na engle- skom jeziku, objavljenu. pod naslovom ,,Ludak* 1918. u izdanju A. Knopfa Casopis ..Sedam umetnosti* bio je kratkog veka, ali je bio od izuzetne koristi Halilu Diu- branu, jer je uveo njegovo ime u izvesne knji- Zevne krugove, poput Drustva za poeziju koje mu je uputilo poziv da Gita svoje stihove. Déu- bran je odabrao parabolu .Noé i Ludak*, koja se nalazi u ovoj knjizi. Nasuprot ogekivanju, sa tog skupa izaao je besan i zlovoljan jer ga je * M. Naimy, Kali Gibran ~ A Biography, Philosophical Library, New York, p. 139 Luclak 7 publika docekala hladno i nezainteresovano. No, Diubran se nije predao ofajanju, niti je priznao poraz. Latio se pera, svog najvernijeg druga u te’kim vremenima, kaze Nuajma, i napisao pe- smu_,,Poraz". U_pismima upuéenim libanskoj_ spisateljici Mej Zijade, sa kojom je gajio narogitu duhovnu vezu, naisli smo na sledeée odlomke koji se od- nose na ,Ludaka**: Opsednuti** — sta da ti kazem ca Opsednu- tog? Ti kage da tu ima ‘surovosti’, ak 'mrac- nih pecina’. Ja do sada nisam takvu kritiku pro- €itao, mada sam protitao dosta od onoga sto je objavljeno 0 ovoj knjizici u americkim i engle- skim novinama i kasopisima. Neobiéno je da je vecina zapadnih knjigevnika pohvalila: My Mind i The Sleep Walkers, navodila ih i spominjala u posebnom svetlu. A Ti, prijateljice moja, nasla si uw njima ‘surovost’. Sta vredi da se ima po- hvala sveta, kad Mej ne misli tako? Dobro ras- polozenje zapadnjaka prema Opsednutom i nje- govim vizijama rezultat je zamora njihove sop- * Me} Zijade, kojoj je Daubran slao svoje knjige po aji- hovom objavljivanju, pisala je kritike u Casopisima al-Hilal i al Maliusa, Opredelili smo se 7a varijanty naslova Ludak, koju smo uli blizom engleskom original The Madman, prim. prev.8 . Halil Dubran_ stvene maste, prirodne zainteresovanosti za neo- biéno i nesvakidasnje, narodito ukoliko ima ori- jentalni izgled. Kada je ree o tim primerima i pesmama u prozi objavljenim w al-Funun-u, sa engleskog originala ih je preveo knjizevnik cija Je ljubav prema meni nesto veca od poznavanja detalja engleskog izraza Crvenim mastilom sam zaokruzio ree "odboj- nost’ koju si upotrebila kada si govorila 0 Op- sednutom. uradio sam to jer znam da, kada bi reci The Sleep Walkers vezala za JUCE i SU- TRA, umesto da se odnose na majku i Gerku, za- menila bi izraz ‘odbojnost’ necim drugim, zar ne?* U pismu upucenom Mej Zijade 28. januara 1920. godine naiSli smo na ovakav osvrt: ,,Mi- slim da me za ‘finw ironiju’ optuzujes zhog ne- Cega Sto je receno u Opsednutom. Ako je to tac- no, bicu prva irtva te knjige, jer Opsednuti ne predstavlja mene u celosti, niti su misli i teznje koje sam hteo da izrazim uz pomoé izmisljenog lika sve ono Sto ja mislim i emu tekim. Jezik koji je, po mom misljenju, bio primeren za Op- * Halil Déubran, Plavi plamen (Ljubavna pisma Dubrana Halila Dubrana Mej Zijadi), prevod dr Dragana Kujovic, deia, Beograd, 1999, 25-26, Ludak 9 sednutog nije jezik koji koristim kada sedim s nekim koga volim i postujem. Ali, ako treba do- kuciti istinu 0 meni uz pomoé onoga sto sam na- pisao, u tu svrhu Ti moge poslugiti, umesto Op- sednutog, mladié iz 3ume u Povorkama. Duhom sam, Mej, neuporedivo bligi 'mladiéu iz Sume? i pesmi njegove svirale, negoli Opsednutom i njegovom kriku. Videcex da je Opsednuti bio sa- mo karika w dugom lancu od razli¢itog materi- jala. Doduse, Opsednuti je bio gruba karika od Zeleza, ali to ne znati da je lanac u celini od grubog ieleza. Svaki duh ima svoja godisnja do- ba, Mej. Duhovna zima nije isto st0 i njegovo prolece, niti je njegovo leto isto kao i njegova Jesen." Neke od tema koje se javljaju u ovim para- bolama jesu odnos Zoveka prema Bogu, odnos prema drugim |judima, problemi vezani za cove- kovu srecu, unutrasnje nespokojstvo. Déubran u svakoj paraboli pravi saZetu fabulu kojom Gitao- ca uvodi u odredenu situaciju. Jezik u ,.Ludaku* je slozen, a razlozi za to nisu iskljucivo stilske ptirode, Dzubranov ,,Ludak" ima tipolo’ke srod- nosti sa Blejkovom poezijom i Nigeovim delom »Tako je govorio Zaratustra“, Sto se, pre svega, * Tbid.. 5110. Halil Diubran odnosi na spoj izrazite misaonosti sa lirskom at- mosferom. U. ,,Ludaku'* moZemo prepoznati i odjeke biblijskih parabola. Kao prvo Dzubrano- vo delo napisano na engleskom jeziku, ,.Ludak" se moze posmatrati i kao uvod u izgradnju neo- bicnog spoja poezije, proze i filozofije. Dora Spasiéee KAKO POSTADOH LUDAK PitaS me kako postadoh ludak. Ovako se to zbilo: Jednoga dana, davno, pre nego Sto mnogi bogovi behu rodeni, probudio sam se iz dubo- kog sna i otkrio da su sve moje maske ukrade- ne — sedam maski koje sam natinio i nosio u sedam ivota. Tako, bez maski, tréah kroz ulic- nu vrevu vituéi: ,Lopovi, lopovi, prokleti lopo- vil* Muikarci i Zene mi se smejahu, a neki se iz straha zatvarahu u kuée. Kad stigoh do pijace, mladi¢ koji stajase na krovu povika: On je ludak! Pogledah navise w Jelji da ga vidim, a sunce po prvi put obasu po- Ijupcima moje nago lice. Po prvi put sunce Iju- bijage moje pravo lice, i moja se dua razgori Ijubavnim plamom za suncem, te ja vige vi’e ne Zeleh svoje maske. 1, kao opijen, vikah: ,,Blago- sloveni, blagosloveni neka su lopovi koji ukra~ dose moje maske! Tako postadoh ludak.4 Halil Déubran Fu ludilu svom pronadoh i slobodu i sigur- nost - slobodu usamljenosti i sigumnost od toga da budem shvacen, jer oni koji nas razumeju po- robljavaju neSto u nama. Ali, da ne budem suvi’e ponosan na sopstve- nu sigurnost. Cak je i Lopov u zatvoru bezbe- dan od drugog lopova, BOG Davnih dana, kada se prvi drhtavi glas obreo na usnama mojim, popeh se na svetu planinu i prozborih Bogu rekavgi: ,,Gospode, Tvoj sam suZanj. Skrivena volja Tvoja zakon je moj, po- koravacu Ti se odsad i uvek." Ali, Bog ne odgovori i poput mone oluje prode. Nakon hiljadu godina popch se na svetu planinu i ponovo prozborih Bogu: ,,Stvoritelju, Tvoje sam delo. Od gline si me stvorio, Tebi dugujem sve svoje.* ‘A Bog ne dade odgovor i, poput hiljadu hi- trih krila, prolete. I, posle jo¥ hiljadu godina, popeh se na sve- tu planinu i ponovo se obratih Bogu: ,,OXe, Tvoj sam sin, U samilosti i ljubavi Ti mi dade Zivot, a kroz ljubav i obozavanje ja Cu naslediti kra- ljevstvo Tvoje.“ Bog ne odgovori i, poput magle Sto obavija daleka brda, prode.16 Halil Diubran Kada je proslo jo hiljadu godina, popeh se na svetu planinu i ponovo prozborih Bogu: ,.Bo- Ze moj, cilju moj i ispunjenju, ja sam Tvoje ju- Be, a Ti moje sutra. Ja sam Tvoj koren u zemiji, a Ti moj cvet na nebu, a zajedno mi pod sve- tloScu sunca rastemo.* Tada se Bog nagnu prema meni, iu uSi mi prozbori reti milozvuéne, a kao Sto more koje u okrilje svoje prima potok koji mu u susret hita, tako je i On mene primio w okrilje svoje A kad se spustih u doline i ravnice, Bog je takode bio tamo. PRIJATELJU MOJ Prijatelfu moj, nisam onakav kakav izgledam Izgled je samo odeéa koju nosim, pazljivo istka- na odeéa koja me Stiti od tvog propitivanja i te- be od mog zanemarivanja. Ono ,,ja* u meni, prijatelju moj, obitava u kuci tiSine i tamo ¢e zanavek ostati, neshvace- no, nepristupaéno. Ne bih Zeleo da verujeS u ono Sto kazem, ni- ti da vere ima u ono Sto radim, jer moje revi ne predstavijaju nista drugo do tvoje naglas is- kavane misli, niti su dela moja sta drugo do na- de tvoje na delu, Kad kazeé: ,,Vetar duva na istok“, ja odvra- cam: Odista duva na istok“, jer ne Zelim da us da moj um ne obitava na vetru, veé na mo- 1 Ti ne mozes da razumes misli moje koje mo- fo Feleo. Zelim da na mo- rent puluju niti bib ru budem sam. Kada je kod tebe dan, prijatelju moj, kod mene je nog. Ipak, i tada pripovedam © podnevu koje po brdima plese io purpurnoj18 Halil Diubran senci koja se prokrada kroz dolinu, jer ti nisi ka- dar da ujeS pesme moje tmine niti da vidis kri- la koja leprSaju put zvezda, niti sam ja rad da ti to Gujes ili vidi8. Zeleo bih da sa noéi budem sam. Kada se uspinje’ u svoj Raj, ja se spustam u svoj Pakao. Cak i tad me ti preko nepremosti- vog jaza dozivas: ,Saputnie moj, druze moj", a ja odvracam: ,,Druze moj, saputnige moj", jer ne Zelim da vidiS moj Pakao. Plamen bi spréio tvoj vid i dim ispunio nozdrve tvoje. A ja odvise vo- lim svoj Pakao da bih dopustio da ga posetis. Ja bih da u Paklu budem sam. Ti ljubiS Istinu, Lepotu i Pravednost, i zarad tebe kazem da dobro je i prikladno voleti ove stvari, Ali, u srcu svom smejem se Ijubavi tvo- joj. 1, opet, ne Zelim da vidis smeh moj. Ja bih da se smejem sam. Prijatelju moj, dobar si, oprezan i mudar. Ne, ti si savrSen, i ja takode zborim s tobom mudro i oprezno, a ipak sam lud. Ali, to svoje ludilo maskiram. Ja bih da u svom ludilu budem sam. Prijatelju moj, ti nisi moj prijatelj, ali kako da te nateram da shvi Moja staza nije i tvo- ja, no ipak, hodimo zajedno, s rukom w ruci. STRASILO Jedared rekoh strasilu: Mora da si umoran od silnog stajanja u ovom pustom polju." Ono odvrati: ,Zadovoljstvo zastrasivanja je duboko i trajno, i nikad ga se ne zasitim* Onda, nakon minuta cutanja, prozborih: Da, pravo veli8, jer i ja sam spoznao tu vrstu zado- voljstva.* Ono Ge opet: ,Samo oni koji su napunjeni slamom mogu to znati.* Tad ga napustih, ne znajuéi da fi mi je ude- lilo kompliment ili me omalovazilo. Prle godina tokom koje se strasilo premet- mu_u tilosofa. A kad ponovo prodoh kraj njega, videh dve vrane kako gnezdo prave pod njego- vant SeSirom,MESECARI Tamo gde sam roden Zivele su jedna Zena i jena kéi koje su hodale u snu, Jedne noci, dok je tiSina grlila vasceli svet, Zena i k¢i njena me- se¥areéi sretoSe se u svom maglom obavijenom vertu, Majka progovori: ,.Najzad, najzad, neprijate- ]ju moj! Ti, od gije je ruke moja mladost uni- Stena! Ti, koji si sagradio svoj Zivot na rugevi- nama mog Zivota! Da te mogu ubiti!* A kéi uzvrati rekavii: ,O, mrska Zeno, sebit- na i stara! Koja stojis izmedu moje slobode i mene! Koja bi htela da moj Zivot bude odjek tvog niStavnog Zivota! Dabogda umrla!* U tom trenu oglasi se petao, i obe se Zene trgose iz sna. Majka neZno rege: Jesi li to ti, duSo?", a k¢i neZno odvrati: .,Da, draga*. MUDAR PAS. Jednog dana mudar pas prode kraj magje druzine. Kako im se priblizio, opazio je da su napete i da na njega ne obra¢aju paznju, te se zaustavi. U tom trenu se usred druzine uspravi velik, ozbiljan mator koji prelete pogledom po skupi- ni i obrati im se recima: Braco, molite se, i ka- da se dugo i uporno budete molili, bez sumnje, mesto kiSe padace miSevi.* Kad pas to tu, u sebi se nasmeja i od njih se okrete govoreci: ,,O slepe i budalaste matke, zar nije bilo zapisano i nisam li ja znao, kao i moji oci pre mene, da to Sto od molitve, vere i umoljavanja silnog pada nisu miSevi, veé kosti.DVA PUSTINJAKA Na osamljenoj planini ivljahu dva pustinja- ka koji oboZavahu Gospoda i voljahu jedan dru- 209. Njih dvojica imadahu jednu zemljanu zde- lu, i ona beke Eitay ovozemaljski posed njihov. Jednog dana zli duh ude u sree starijeg pu- stinjaka, te on dode mladem i prozbori: ..Veé je dugo vremena kako zajedno Zivimo. Dede vre- me da se nas dyojica rastanemo. Hajde, podeli- mo naa dobra.* Mladi pustinjal Brate, Sto istes da me napusti$. Ali, ako mora’ i donese zemljanu zdelu i -Podeliti je ne moZemo, Brate, a u tom slucaju nek pripadne tebi.“ Stariji pustinjak rece: .Milostinju ne primam. rastuZen, rece: ,,Zalosti me, iGi, nek ti je volj prui mu je dodaju uzeti nista Sto mi ne pripada. Mora biti podeljena.“ Madi odgovori: Ako zdela bude polomlje- na, od kakve koristi Ge onda biti meni ili tebi? Ako €e te zadovoljiti, prepustimo sreci da odlu- Gi kome Ge pripasti. Ludak __ 23 Stariji Ge opet: Ne Zelim nista do pravdu i ono Sto mi pripada, a pravdu i to So mi po pra- wu pripada neéu prepustiti pukoj sreci. Zdela mora biti podeljena.* Onda mladi pustinjak, ne mogavsi se dalje prepirati, rece: Ukoliko ¢e ti biti po volji, i ako je Zell takvu, polomimo je.* Ali, lice starijeg se veoma smrati, te povika: ~O, prokleta kukavice, ne Zeli§ da se svadas!“O DAVANIJU I UZIMANJU Ziveo jednom neki Govek koji imadase toli- ko igala da bi mogle ispuniti gitavu dolinu. 1, Jednoga dana mati Isusova mu dode i obrati mu se revima: ..Prijatelju, odeéa mog sina je pode- rana i moram je zakrpiti pre no Sto se on upu- iu hram. Zar mi neGe¥ dati jednu igi? A on joj ne dade iglu, veé joj otita slovo o Davanju i Uzimanju da ga prenese svom sinu pre nego Sto ode u hram. SEDAM JA“ U glavo doba noéi, dok leah u polusnu, mo- ji sedam Ja sedahu zajedno i ovako Sapatom razgovarahu: Prvo Ja: ,Ovde, u ovom bezumniku, obitavah sve ove godine, ne radeéi niSta drugo do obna- vijajuci njegov bol danju i tugu nocu. Ne mogu vise da podnosim sudbu svoju, i ustajem protiv nije" Drugo Ja Tvoj zadatak je bolji od moga, . jer meni je udeljeno da budem radosno Ja voy, ludaka, Smiejem se smehom njegovim i pe- bra vam srecne sate njegove, i triput zakriljenim sto- palinta plesem njegove vedrije misli. Ja sam taj koji se mora pobuniti protiv iznurujuceg posto- janja Ja: ,,A Sta je sa mnom, Ijubavlju iski- danim Ja, plamenom bakljom divijih strasti i ne- verovatnih Zelja? Trebalo bi da ja, Ja koje od ljubavi pati, ustanem protiv ludaka ovo; Cetvrto Ja: ,Ja sam najjadnije od sviju va jer mi sem silne mrinje i rusilaékog gnusanja n26 Halil Diubran Sta drugo nije dato. Zapravo sam ja, naprasito Ja, ono koje je u mraénim peginama Pakla ro- deno, ono koje bi trebalo da se usprotivi sluze- nju bezumniku ovome.* Peto Ja: ,,Ne, ja sam to, misle¢e Ja, mas vito Ja, Ja gladi i Zedi, ono koje je prokleto da neprestano luta u potrazi za stvarima nepozna- tim i jo8 nestvorenim — ja sam to, a ne vi, ono koje se mora pobuniti.“ Sesto Ja: A Sta je sa mnom, radnim Ja, ubo- gim radnikom koji strpljivim rukama i Zeljnim o&ima dane u slike pretvara i koji bezoblignim stvarima daje nove i vetne oblike ~ ja, usamlje- nik, sam ono Ja koje é se pobuniti protiv ovog neumornog ludaka.* Sedmo Ja: ,Cudno je to da svi vi Zelite da se pobunite protiv ovog ludaka, jer svako od vas ima unapred odredenu sudbinu koju mora ispu- niti, Ah, da barem mogu biti poput nekog od vas, neko Ja sa utvrdenom ulogom! Ali, ja je ne- mam, ja sam Ja koje ni8ta ne radi, ono koje u ti8ini sedi, prazno nikud i nikad, dok ste vi upo- sleni ponovo stvarajuci Zivot. Da li ste to vi ili sam to ja, susedi moji, ono ja koje treba da se pobuni?* Ludak 27 Kada sedmo Ja tako progovori, ostalih Sest Ja ga sa saZaljenjem gledahu, ali ne govorahu vise, i, kako je no€ dublje odmicala, jedno za drugim oni pospase, prekriveni novom i srecnom pokor- noscu. Ali, sedmo Ja ostade zureci zamiSljeno u prazninu koja je iznad svih stvari.RAT Jedne noi u palati bi priredena gozba. Naide Govek neki koji se pokloni pred princem, te svi xosti pogledahu u njega. VideSe da mu jednog oka nema, i da je iz prazne duplje krv tekla. Prine ga upita: ,,Sta se s tobom zbilo? A govek odgovori: «0, pringe, lopov sam po zanimanju, i ove noéi, jer je bez meseca, otidoh da opljaékam radnju onoga to menja novac. Penjuci se kroz prozor na- pravih gresku i udoh u tkagnicu, i u mraku nale- tch na razboj te ostadoh bez oka. I sada, prin’e, vahtevam da pravda bude zadovoljena na tkatu.* Prine posla po tkaéa, i on dode, i bi receno la se jedno od njegova dva oka mora izvaditi 40, pringe", reve tkat, ,odluka je pravedna. Pravo je da mi jedno oko bude izvadeno. Ali, avaj! Oba su mi potrebna da bih mogao videti obe strane tkanine koju tkam. Ali, imam suseda koji je obuéar, i koji takode ima dva oka, a u zanatu njegovom oba mu nisu potrebna.* ‘Tad prince posla po obugara, on se odazva, i izvacise mu jedno oko. 1 pravda bi zadovoljena.—__ LISICA U svitanje pogleda lisica senku svoju i rete: Danas Gu za rufak imati kamilu.“ I celo jutro provede tragajuci za kamilom. U podne opet vi- de senku svoju i rece: Ma, i mi ée dobro do- as —— MUDAR KRAL] Jednom davno, u dalekom gradu po imenu Virani, stolovase kralj koji beSe i mocan i mi- slen, 1 plagahu ga se zbog mo¢i njegove, a vo- Ijahu ga zbog mudrosti. E, sad — u sreu tog grada nalaza’e se bunar Gija voda beSe hladna i prozirna poput kristala, iz. kojeg se meStani napajahu, pa Gak i kralj i svita njegova, jer ne beSe drugog bunara sem tog. Nodi jedne, kad svi pospase, veitica neka do- de u grad i usu w bunar sedam kapi nekakve Zudne texnosti, i reve: ,Od ovoga Sasa, onaj ko bude pio iz ovog bunara postace ud.” Narednog jutra svi meStani, izuzev kralja i komornika, pike s bunara i poludeSe, kao Sto ve- Stica prokaza. ‘Tokom tog dana Ijudi u tesnim ulicama i tr- govima ne radahu niSta do Sto Saputahu jedni drugima: ,Kralj je lud. NaS kralj i njegov ko- mornik izgubise razum. Svakako da nama ne32 Halil Diubran moze vladati ludi kralj. Moramo ga zbaciti s prestola." Te veteri kralj naredi da se zlatni pehar na- puni vodom iz. bunara. A kad mu je pehar do- nesen, on pi, i dade komorniku svom da pije. Tu dalekom gradu zvanom Virani bi pritede- no veliko slavlje jer kralj i komomik njegov po- vratiSe razum. ———_ AMBICHJA Tri Coveka sretoSe se za stolom u gostionici. Jedan bee tka’, drugi drvodelja, a treéi kopat. ‘Tkaé rece: ,,Prodadoh danas izvrstan laneni po- krov za dva zlatnika. Pijmo vina koliko nam du- Sa iSte.* «A ja, rege drvodelja, ,prodadoh svoj najbo- \ji sanduk, Uzecemo i divno petenje uz vino. «Ja samo iskopah grob, rege kopaé, ali me gazda moj plati dvostruko. Uzmimo i medenja- ke povrh svega revenog.* 1 Gitave te noéi gostionica bi uposlena, jer Ge- sto bi narugivano vino, petenje i kolati. I behu veseli Domacin trljase dlanove i osmehiva’e se Ze- hi svojoj, jer gosti njegovi tro$ahu veoma. Kad hapustise gostionu, mesec be8e visoko na nebu, «1 oni hodahu putem, pevajuéi i uglas vituéi, Do- macin i ena njegova stajahu na vratima i gle- dahu za njima wAhI", ree Zena, ,Ova gospoda! Tako siro- kih ruku i tako razdragana! Da nam samo34 Halil zubran in ki dan mogu doneti takvu srecu! Tada na’ s ne bi morao da bude gostionigar i ne bi morao naporno da radi. Mogli bismo ga Skolovati, da postane svektenik.* NOVO ZADOVOLISTVO Prosle noéi izmislin novo zadovolistvo, i, ok sam ga po prvi put isprobavao, andeo i da- vo pohitase Zumo kuci mojoj. Sretose se na vra- tima mojim i svadahu se oko tog mog zadovolj- stva, jedan viéuci: ,.To je greh!, a drugi: ,,To je vrlinal*DRUGI JEZIK Tri dana po mom rodenju, dok sam leZa0 u svilom prekrivenoj kolevci, gledajuéi sa zaprepa- Séenjem i nevericom u novi svet Koji me je okruzivao, moja majka upita dojilju: ,Kako je moje dete? A dojilja odgovori: Dobro je, gospo, nahra- nih ga triput. Nikad pre ne vide tako maleno odojée, a tako veselo." Rasrdih se i povikah: .,Nije taéno, majko! Postelja mi je tvrda, a mleko koje pih gorko je ustima mojim, smrad dojke gadan je nozdrvama mojim, i veoma sam jadan i nesreéan,* Ali, moja majka ne shvataSe, kao ni dojilja, jer jezik kojim govorah beSe jezik sveta iz kog dodoh. Dvadeset i prvog dana mog Zivota, dok su me krtavali, sveStenik rete majci mojoj: ,,Tre- balo bi da uistinu budeS stecna, gospo, sto je tvoj sin roden kao hri8¢anin.* Tznenadih se i rekoh sveSteniku: ,Onda bi tvoja majka na Nebesima trebalo da bude ne- Ludak 37 sreéna, jer ti nisi roden kao hri8éanin.* Ali ni sveStenik ne razumeSe moj jezik. I, nakon Sto se pun mesee pojavi sedam pu- ta, jednog dana prorok me pogleda i rete maj- ci mojoj: ,.Tvoj ée sin biti drZavnik i veliki vod ljudi." A ja povikah: To prorofanstvo je la- ino, jer ja Cu muzigar biti, i ni’ta sem toga! Ali, Gak ni tada moj jezik ne beSe razumljiv, i moje zaprepaséenje bi veliko. Nakon tri i jo trideset godina tokom koji mati moja, dojilja i svestenik bejahu umrli (sen- ka Bozja nek je nad duhovima njinim), prorok jos uvek bi Ziv. I jue ga sretoh u blizini kapi- ja rama, i dok razgovarasmo, on Ge: ,Oduvek sam znao da Ges postati veliki muzitar. JoS u detinjstvu tvom prorekoh ti sudbinu.* T ja mu poverovah, jer i ja u meduvremenu zaboravih je- zik tog drugog sveta.Ludak 39 NAR Jednom, dok Zivljah u srcu nara, zacuh zrno jedno kako zbori: Jednoga dana postaéu drvo, a yetar ée pevati med granama mojim, sunce ¢e plesati na listovima mojim i jako i divno éu bi- ti kroz sva godinja doba.“ Onda drugo zrno prozbori i kaza: ,,.Kad be- jah mlado poput tebe i ja mi’ljah tako, a sad, kad sam kadar da premerim stvari, vidim da mo- je nade zaludne behu.* I trece takode rege: ,,.Ne vidim nista u nama Mo obeéava tako sjajnu. buduénost.* A Getyrto reve: ,,Ali, kakva bi opsena nai vot bio bez uzviSenije buducnosti!* Peto kaza: ,Cemu rasprava o tome Sta éemo biti kad ionako ne znamo Sta smo sada? Alli, Sesto odvrati: ,,Sta god da smo, to éemo i nastaviti da budemo.* Sedmo dodade: Imam tako jasnu_ predstavu kako ¢e sve izgledati, ali nisam kadar da to pre- totim u regi. Onda osmo progovori, i deveto, i deseto, i potom joS mnogo njih, dokle svi uglas ne pro- govorige, a ja ne mogah razaznati niSta usled mnostva glasova. I tako se istog dana preselih u stce dunje, gde je semenki malo i pri tom ne govore mno- g0.DVA KAVEZA U vrtu mog oca nalaze se dva kaveza. U jed- nom od njih je lav, kog robovi oca mog dove- dose iz. pustinje Ninive, a u drugom vrabac ko- ji ne peva. U osvit svakoga dana vrabac se javija lavu: Dobro ti jutro, brate zatoteni.* ——— TRI MRAVA Tri mrava sretoSe se na nosu Coveka koji je spavao na suncu. I. nakon sto pozdravise jedan drugog, svaki prema obitajima svog plemena, zastadoSe tamo razgovarajuci. Prvi mrav reée: ,Ova brda i doline najne- plodnije su za koje znam. Citav dan tragah za zmom kakvim, ali nikakvog ne bee na vidiku.* Drugi mrav kaza: Ni ja niSta ne pronadoh, iako pohodih svako skrovito mesto i svaki pro- planak. Ovo je, verujem, ono sto moj narod na- ziva mekanom, pokretljivom zemljom na kojoj niSta ne rada.“ Onda treci mray podize glavu i prozbori: Prijatelji moji, sada stojimo na nosu Vrhovnog Mrava, mo¢nog i beskonatnog, tije je telo tako golemo da ga ne mozemo videti, Gija je senka tako neizmerna da nismo kadri da utvrdimo oda- Kle podinje i gde se zavriava, biji je glas toliko snazan da ga ne mozemo cuti, a On je svepri- sutan."*A Halil Diubran Kad tre¢i mrav tako progovori, druga dva se pogledase i nasmejase. A u tom trenu ovek se pomeri iu snu podize ruku i poeSa nos, a tri mrava behu smrvljena GROBAR Jednom, dok sahranjivah jedno od svojih mr- tvih ja, naide grobar i rete mi: ,Od svih koji dolaze ovde da sahranjuju samo mi se ti dopa- aa A ja odvratih: .Neizmemo zadovoljstvo mi Ginis, ali, zbog Gega ti se dopadam?* .Zato 310," rete on, ,oni dolaze platuéi i od- smejuci se i sme- juci se odlazis.NA STEPENICAMA HRAMA Sinoé, na mermernim stepenicama Hrama, vi- deh Zenu kako sedi izmedu dva muskarca. Jed- na strana njenog lica beSe bleda, dok se druga crvenela. ee BLAGOSLOVENI GRAD U mladosti mojoj re’eno mi je da u izve- snom gradu svi Zive u skladu sa Spisima. Re- koh: ,,Potraziéu taj grad i tamosnje blazenstvo.* A on bee daleko, te se dobro opskrbih za put. Po isteku etrdeset dana opazih grad, a Getrde- set i prvog dana udoh u njega. I, gle! Svi stanovnici imatahu samo po jed- no oko i po jednu ruku. I zaéudih se, te rekoh samom sebi: ,.Moze li biti da stanovnici ovako svetog grada imaju tek po jedno oko i po jednu ruku?* Uto spazih da i oni behu silno iznenadeni, jer se i8tudavahu silno mojim rukama i o¢ima. I, dok medusobno razgovarahu, upitah ih: ,,Da li je ovo zaista Blagosloveni Grad, gde svi Ijudi Zive u skladu sa Spisima? A oni odvratise: ,.Da, ovo je ba’ taj grad.“ Sta vas je to snaglo,” izustih ja, ,i gde vam je desno oko i desna ruka?* I Ijudi behu dimu- ti, i rekoSe: ,,Dodi i pogledaj.“ | odvedose me do hrama koji beSe usred grada, au njemu opa-46 Halil Diubran zih gomilu ruku i o&iju, sve sasuéene. Tad re- koh: .,Avaj! Koji to osvajaé podini ovo zverstvo nad vama?* I med njima se zaéu Zamor. Jedan od njiho- vih stareSina istupi i kaza: ,Ovo je na’e delo. Gospod nas uéini pobednicima nad zlom koje bese u nama." Povede me do oltara, a ostali nas sledahu. Ukaza mi na izgravirani natpis iznad oltara i protitah: Ako te desno oko uvredi, iz- vadi ga i odbaci od sebe jer je za tebe bolje da deo tela tvog nestane no da celo telo tvoje bu- de prognano u pakao. A ako te desna ruka tvo- Ja uvtedi, odseci je i baci od sebe, jer za tebe Je dobro da deo tvog tela nestane, a ne da kita. vo telo tvoje bude prognano u pakao.* Tad razumeh. Okretoh se okupljenima i. po- vikah: Ima li ijedan Sovek il’ Zena med vama oba oka i obe ruke?* A oni odvrati’e: ,.Ne, nijedan. Niko nije éi- av, izuzev onih koji su odveé mladi da bi mo- gli Gtati Spise i razumeti njihove zapovesti.“ Kad izadosmo iz hrama, smesta napustih Bla- gosloveni Grad, jer ne bejah odveé mlad, a mo- gah Gitati spise —_ DOBRI BOG I ZLI BOG Sreto’e se Dobri Bog i Zli Bog na vrhu pla- nine. Dobri Bog nazva: ,.Dobar ti dan, brate.* No, Zli Bog ne dade odgovora. Potom Dobri Bog rege: ,Nesto si mi loie vo- lje danas.“ Da," odvrati Zli Bog, yjer od skora cesto bejah za tebe uziman, tvojim imenom nazivan i sa mnom je postupano kao da sam ti, a to mi nije po volji:* Dobri Bog kaza: Ali, i ja bejah pogresno za tebe uziman i tvojim imenom nazivan.* I Zli Bog se udalji proklinjuci glupost éove- éijuPORAZ Poracut, moj Porazu, usamljenosti moja i povuéenosti, Draii si mi od hiljadw trijumfa I sladi srcu mom od sve slave sveta. Porazu, moj Porazu, samosvesnosti: moja i pr- kosu, Kroz tebe ja znam da jos uvek sam mlad i brzohodan, I da ne bi trebalo da zarobljen bivam wvelim lovorikama U tebi nadoh samoeu T radost da budem izhegavan i prezren. Porazu, moj Porazu, moj sjajni macu i Stitw U wojim ocima procitah Da krunisan biti zapravo znati biti porobljen A biti shvacen biti ponizen, Da biti shvacen nije nista do dostici punocu neviju I poput zrele vocke pasti i pojeden biti Ludak 49 Porazu, moj Porazu, odvaini saputnite moj, Zacuées pesme moje, povike i éutanja, I niko mi sem tebe nece govoriti o lepetu krila, Hukanju mora, 0 planinama Sto gore w noci T niko sem tebe neée se uspinjati mojom sirmom i stenovitom dugom. Porazu, moj Porazu, besmrina snago moja, Ti i ja éemo se s olujom smejati, 1 sajedno Cemo iskopati grobove za sve sto w nama pomre, Stajaéemo pred suncem s voljom i hicemo silni.1 LUDAK .Poput tebe sam, 0 Noéi, mraéan i obnazen. Hodim plamenom stazom koja je iznad mojih snova Sto ih na svetlosti dana snevam, a kad god noga moja tle dotakne, veliko hrastovo drvo iz- raste"* «Ne, ti mi niposto nisi nalik, 0 Ludaée, jer jos unazad pogledaS ne bi li video koliko veliki otisak ostavljaS na pesku.* .Poput tebe sam, 0 Noéi, tih i dubok, i u sr- cu moje usamljenosti le2i Boginja koja se poro- dila, au onome koji je roden Raj dodiruje Pa- kao” Ne, ti nisi poput mene, 0 Ludave, jer joS drhtis pred bolom, a pesme ambisa te uZasava- jus «Poput tebe sam, o No¢i, divlji i uZasan, jer moje su ud ispunjene povicima pokorenih naro- da i uédasima zaboravijenih zemalja.* wNe, poput mene ti nisi, 0 Ludage, jer jo8 uvek svog manjeg ja za druga uzimaS, a sa svo- jim Cudovisnim ja prijatelj ne moze’ biti.52 Halil Diubran »,Poput tebe sam, 0 Noéi, svirep i straSan, jer nedra su moja usplamtela zapaljenim brodovima ha moru, a usne moje ovlagene krvlju mrtvih ratnika.* oNe, ti mi nisi nalik, 0 Ludaée, jer Zelja za srodnom duSom jos je u tebi, i ti jo samome sebi zakon ne postade.* Poput tebe sam, 0 Noéi, radostan i razdra- gan, jer onaj koji obitava u senci mojoj sad je opijen deviéanskim vinom, a ona koja me sledi dragovoljno greh Gini.“ »Ne, nisi mi nalik, 0 Bezumnite, jer tvoja je duSa obavijena sedmoslojnim velom, i jer u ru- ci svojoj ne drai8 sree svoje.“ Poput tebe sam, o Noéi, strpljiv i strastven, jer su u nedrima mojim hiljade mrtvih Ijubavni- ka sahranjeni u pokrovu uvelih poljubaca.* Da li si, Ludaée, meni nalik? Da Ii nalik? Mozes li oluju poput vranea uzjahati i munje se kao maéa dohvatiti?* mi Poput tebe sam, o Noéi, poput tebe, mocan i visok, presto je moj na gomili palih Bogova sagraden, i pored mene takode dani prolaze da celivaju haljine moje, a da me nikad ne pogle- daju u lice Tr 33 Da li si mi nalik, edo mog najtamnijeg st- ca? Misli8 li: moje misli neukroéene i govori8 li beskrajnim jezikom?* Da, blizanci mi smo, 0 Noéi, jer ti otkrivas vaseljenu, a ja otkrivam dug svoju.LICA Vidah lice sa hiljadu likova, kao i lice sa sa- mo jednim likom, kao da je u kalupu dréano. Vidah lice kroz Giju masku mogah prozreti i Videti ruglo koje se ispod krije, kao i lice &iju masku morah podiéi da vidim kako je divno. Vidah staro lice izborano niStavilom, kao i li- ce glatko na kome mnoge stvari urezane behu Poznajem lica, jer gledam kroz tkaninu koju oko moje tka i sagledavam stvarnost koja se is- pod toga nalazi. VECE MORE Dusa moja i ja uputismo se do velikog mo- ~ ada se okupamo. Kad dodosmo do obale, da- dosmo se u potragu za skrovitim i osamljenim mestom. Ali, dok hodasmo tako, spazismo Eove- ka koji sedaSe na mrkoj steni uzimajudi prsto- hvate soli iz vreée i bacajuci ih u more. Ovo je pesimista, prozbori dua moja. .Na- pustimo ovo mesto. Ovde se ne moZemo okupa- is Nastavismo dalje dok ne dodosmo do jedne uvale. Tamo videsmo Coveka kako stoji na be- loj steni, a u ruci mu bee draguljima optogena kutija iz koje uzimave Seéer i baca’e ga u mo- fe A ovo je optimista,* kaza du’a moja. Ni on ne sme videti naSa naga tela.“ Hodasmo dalje, i na plazi videsmo toveka koji je skupljao mrtve ribe i neZno ih vraéao w vodu, «Ne mozemo se ni pred ovim kupati,* rege moja dua, On je filantrop*56 Halil Déubran I tako nastavismo. Dodosmo do mesta gde videsmo Goveka koji pokuSava’e da pronade svoju senku na pesku. Veliki talasi dodose i obrisaSe je. Ali on je traza’e s velikom uporno- Su. On je mistik,* kaza duSa moja, ,Ostavimo ga" T hodasmo dalje, dok u malom zalivu ne vi- desmo Eoveka koji skupljae penu i stavija’e je u posudu od alabastera. On je idealista,* rege duSa moja, ,,svakako da on ne sme videti golotinju: nagu.* I produzismo. Odjednom, zatusmo glas kako uzvikuje: ,Ovo je more! Ovo je duboko more! Ovo je prostrano i moéno more! Kad sustigo- smo glas, beSe to Sovek okrenut ledima moru, koji dréase Skoljku prislonjenu na uho, sluSajuci njen Sumor. I moja dua kaza: ,,Hajde, nastavimo dalje. On je realista koji okrece leda celini koju ne mote da shvati, a uposljava se deliéem.* Tako mi nastavismo, A u mestu med stena- ma, prekrivenim morskim rastinjem, beSe Govek Gija glava bee nabijena u pesak. I ja prozbo- ih du8i svojoj: ,Ovde se mo%emo okupati jer nas on ne moéze videti.* Jaudak 37 ~Niposto,* odvrati dua moja, ,,on je najsmr- tonosniji od sviju. On je puritanac.* Potom se velika tuga namacée na lice duse moje, a onda se uvuée iu glas njen Hajdemo odavde,* rege ona, ,jer nema osa- mijenog, skrovitog mesta gde se mozZemo oku- > pati, Ne Zelim da ovaj vetar podize zlaCane ko- se moje, niti da bela nedra svoja ovim vazdu- hom nosim, niti cu dozvoliti da svetlost otkrije moju svetu golotinju." Uto napustismo to more u potrazi za Vecim Morem.RASPETI Uzvikivah Ijudima: ,Zelim da budem raspet!* Oni odvratise: .,Zasto bi tvoja krv bila na ru- kama nagim?* 1 ja odgovorih: Kako Gete se na drugi nacin uzdiéi sem raspinjuéi Iudake* Oni potuse i bejah raspet. I raspeée me umi- ri. Kad bejah postavljen izmed zemlje i neba, oni podigose glave da me vide. I behu uzdignu- ti, jer ne podigo’e glave nikad pre toga. Dok stajahu tako gledajuci me, jedan povika: ,,Zarad Sega isteS da se iskupis Povika drugi: ,,Za ko- ji to cilj se ti Zrtvova? Treéi reve: ,Misli§ li da ovom cenom kupis svetsku slavu?* Potom ée i Getvrti: ,,Vidite kako se smeje! Moze li takav bol biti oprosten?* Odgovorih im svima recima: ,,Upamtite samo da se smesih. Ne iskupljujem se, niti Zrtvujem, niti slave iStem. I nemam Sta da prastam. Mori- la me Zed silna, te trazah od vas da mi date kr- vi moje da se napijem. Jer, Sta drugo moze uto- Ludak 59 liti Zed ludaka do njegova sopstvena krv? Bejah nem, te trazah od vas rane da moja usta budu. Bejah zatoéen u danima i nocima, te tra- Jah vrata do vecih dana i no¢i. | sada odlazim, kao Sto drugi, vee raspeti, odo’e, 1 nemojte mi- sliti da iznureni smo od raspeéa. Jer, moramo bi- jani od strane vedih i ecih Ijudi, iz~ med vece zemlje i vecih nebesa.’ZNEZDOCATAC U senci hrama moj prijatelj i ja opazismo slepog Goveka koji je sedeo sam. I moj prijatelj reée: Pogledaj najmudrijeg Soveka u naXoj ze- mij.” Tad ostavih prijatelja svog i pridoh slepom Zoveku, te ga pozdravih. I razgovarasmo. Nakon nekog vremena rekoh: ,Oprosti na pi- tanju, ali otkad si slep?* Od rodenja,* odgovori on. Upitah ga: ,,A koji put mudrosti sledi8?*. on odvrati: Ja sam zvezdoéatac.* Tad on polozi ruku svoju na nedra, rekavéi »Posmatram sva ova sunca, mesece i zvezde.“ —_—_—_——— SILNA CEZNIA* Sedim ovde izmedu brata svog, planine, i se- ~ stre svoje, mora. Nas troje smo jedno u samoéi, i ljubav koja nas na okupu dréi duboka je, jaka i Cudnovata. Ne, dublja je od dubine sestre moje, jaéa od sna- ge brata mog i Gudnovatija od Cudnovatnosti mog ludila. Eon za eonom prode od trena otkad nas pr- va siva zora obznani jedno drugom, i iako vide~ smo rodenja, ispunjenja i smrti mnogih svetova, jos uvek smo mladi lini, a nemamo saputnika niti posete kakve. Tako lezZimo za zagrljaj spremei, utehe nemamo. Ali, postoji li uteha za obuzda- vanu Zelju i neistrosenu strast? Kada Ge do¢i plameni bog da zagreje postelju sestre moje? Kakva ée to bujica ugasiti plam brata moga? T koja je to Zena koja ce zapovedati stcem mo- jim? * Zoog razlike u rodu imeniea planina i more w srpskom i engleskom jeziku na ovom mestu nije bilo moguée njthovo Ujednagavanje, prim. prev62 Halil Diubran U gluvo doba noéi sestra moja u smu romo- ri neznano ime plamenog boga, a brat moj izda- Teka doziva hladnu i daleku boginju. A koga ja u snu svom dozivam, to ne znam. Evo'me, sedim izmedu brata svog, planine, i sestre svoje, mora. Nas troje smo jedno u samo- Gi, a ljubav koja nas veZe je duboka, jaka i Gud- novata, VLAT TRAVE RECE Viat trave ree jesenjem listu: ,Pravi8 uZasnu > buku opadajuéi! Remetis moj zimski san! List ogoréeno odvrati: ,.Ti koja rasteS i obi- tava’ u niskim nizinama, beSumna zlovoljnice! Ti ne Zivis u visim predelima i ne mozeS nita reéi o pevanju. Uto list jesenji leze na zemlju i zaspa. Kad proleée ponovo dode, on se probudi ~ i be¥e vlat trave. ‘A kad jesen nastupi i kad je zimski san po- & obuzimati, a iznad nje padase jesenji listovi, promrmlja sebi u bradu: ,Oh, ovi jesenji listovi! Prave takvu buku! Remete moj zimski san!OKO Jednog dana Oko rege: ,,Van dolina ovih vi- dim planinu obavijenu plavitastom maglom. Zar nije divna?* Uho potu, i nakon veoma padljivog osluski- vanja reée: Ali, gde je ta planina? Ne mogu je cuti” Potom Ruka progovori rekavSi: ,,Uzalud po- kusavam da je osetim ili dodimem, ne mogu prona¢i nikakvu planinu.* A Nos kaza: Nema nikakve planine, ne mo- gu je omirisati.” Uto se Oko okrete na drugu stranu, a ostali zapodenuse prigu o Gudnoj varki Oka. I rekose: »Mora da nesto nije u redu sa Okom.* DVA UCENJAKA Nekada davno, u drevnom gradu po imenu ~Afkar Zivljahu dva atena Goveka koji se mrze- hu medusobno i omalovazavahu ugenja onog drugog. Jer, jedan od njih porica’e postojanje bogova, dok drugi be’e vernik. Jednog dana njih dvojica se stetoSe na trgu, i sred pristalica svojih zapodenuSe raspru i kav- gu oko postojanja ili nepostojanja bogova. I, na- kon viSetasovne prepirke, rastadose se. Te veteri nevernik ode do hrama, pokloni se pred oltarom i stade da moli bogove da mu oproste njegovu neznabozZatku proslost. A u isto vreme, drugi uenjak, koji podréa- vase postojanje bogova, spali svete knjige jer postade nevernik.KAD JE RODENA MOJA TUGA Kad moja Tuga bee rodena negovah je s pa- injom velikom, bdeh nad njom s neobiénom ne- inoXu. 1 moja je Tuga rasla poput svih Zivih stvorova, jaka, lepa i puna éudesnih ushi¢enja. Voljasmo jedno drugo, moja Tuga i ja, i vo- Ijasmo svet oko nas, jer Tuga imadase dobro st- ce, a moje bese blago sa Tugom. A kad razgovarasmo, moja Tuga i ja, na8i dani imadahu krila, a noéi nae behu snovima obavijene, jer Tuga imadage retit jezik, a moj beve revit’ Tugom. Kad pevasmo, moja Tuga i ja, susedi na’i se- dabu na prozorima i sluSahu, jer pesme nae be- hu duboke poput mora, a melodije nase behu pune tudnovatih seéanja Kad Setasmo, moja Tuga i ja, Ijudi nas po- gledahu neznim pogledima i Saputahu reti veo- ma milozvudne. A beSe i onih koji nas sa zavi- 3cu pogledahu, jer Tuga bese plemenita stvar, a ja bejah ponosan na Tugu. Ludak 67 Ali, Tuga moja umre, poput svih Zivih stvo- renja, a ja sam ostadoh, predan dubokom razmi- Sljanju, Kad govorim, reéi moje teske su mojim uSima. Kad pevam, susedi moji ne dolaze da sluaju. Kad ulicama Setam, niko me ne pogle- da. Jedino u snu svom éujem glasove kako saZa- Ijivo govore: Pogledaj, tamo lezi Covek Sija je Tuga mrtva.*1 KAD JE RODENA MOJA RADOST ‘A kad Radost moja bi rodena, dréah je u na- rugju i stajah na krovu uzvikujudi: ,Dodite, do- dite susedi moji, i pogledajte, jer ovoga dana ro- di mi se Radost! Dodite i pogledajte ovo milo stvorenje koje se smevilo na suncu!" Ali, nijedan od suseda mojih ne dode da po- gleda Radost moju, i moje zaprepaséenje bi ve- liko. I svakoga dana, tokom sedam punih meseci, oglasavah Radost sa krova, no niko ne potu. 1 Radost moja i ja bejasmo sami, netrazeni, nepo- secivani. Potom Radost moja stade da bledi i da umor- na biva, jer lepota njena ne privlaéase nijedno srce sem moga, niti usne druge Ijubljahu usne njene. Onda Radost moja nestade u samodi. Sada se samo prisecam svoje mrtve Radosti seéajuci se svoje mrtve Tuge. Ali, seéanje je list jesenji, koji Sumori neko vreme na vetru i po- tom od njega nema ni glasa. — SAVRSEN SVET Bote icgubljenih dua, ti koji si izgubljen med bogovima, pocuj me, Blaga Sudbino koja bdii nad nama, ludim, lutajucim duhovima, potuj me, Obitavam usred rase savrsene, ja nesavrSeni. Ja, haos u ljudskom liku, skup razlititih ele- menata, krecem se med dovrSenim svetovima — narodima potpunih zakona i Cistog reda, dije su misli probrane, éiji su snovi uredeni, i vicije umotane i zavedene. Njihove vrline, 0 Bo%e, premerene su, greho- vi njihovi ievagani, i Cak su i nebrojene stvari koje prolaze kroz tamu onoga Sto ni greh ni vr- lina nije, zabelezene i katalogizovane. Ovde su dani i no¢i podeljeni u natin pona- Sanja, vodeni pravilima neprikosnovene_preci- znosti. Jesti, piti, spavati, pokriti nagost svoju, i po- tom u odredeno doba iznuren postati. Raditi, igrati, pevati, plesati, a potom miran leéi, kad Gasovnik otkuca odredeni Eas.10. Halil Diubran Ludak m1 Misliti tako, osecati toliko, a onda prestati mislili i osecati kad se odredena zvezda uzdigne na horizonti. Opljackati_suseda s osmehom, darove deliti gracioznim zamahom ruke, hvaliti s obazrivoscu, iti s oprezom, dus reéju unixtiti, telo dahom a potom ruke oprati kad svakodnevni po- sav gotov bude. Voleti prema utvrdenom redu, zabavljati svo- je najbolje ja na unapred zamistjen nacin, obo- Zavati bogove prikladno, vexto pobuditi intereso- vanje davola, a potom sve zaboraviti kao da su secanja mrtva, Mastati s motivom, razmisljanju se predati s obzirom, biti srecan dragosno, patiti plemenito, @ potom pehar isprazniti tako da ga Sutra mo- Ze ponovo napuniti. Sve ove stvari, 0 Bote, stvorene su s predu- misljajem, rodene s odlutnoxéu, hranjene preci- znoicu, vodene pravilima, usmeravane razumom, @ potom pogubliene i sahranjene na uobitajen natin, 1 njihovi nemi grobovi koji u duti ljud- skoj lee Cak su oznateni i numerisani. Savrieni je to svet, svet savriene odlike, svet najvisih Cudesa, najzrelija vocka u Bozjem vrtu, najveca zamisao vaseljene. Ali, zaito bih ovde bio, Gospode, ja, zeleno zrno neispunjenih strasti, pobesnela oluja koja ne tradi ni istok ni zapad, zbunjeni delié spalje- ne planet Zasto sam ovde, o Boxe izgubljenih dusa, ti koji si izgubljen med bogovima?BELESKA O PISCU _ Dizbran Halil Diubran roden je 6. januara 1883. godine u selu Béarri, okruzenom poznatim libanskim kedrovima koji se mnogo puta pomi- nju u svetim spisima. Ime je dobio po svom de- di sa oeve strane, prema tadasnjem obicaju. Diubranov otac je bio Covek preke naravi, odan picu i igranju tavle!. Majka Kamila, kéi maro- nitskog. sveStenika, odigrala je znaéajnu ulogu wu intelektualnom sazrevanju svog sina, Ve¢ od ra- nog detinjstva usmeravala ga je na bavljenje umetnoséu, duboko uverena da je okruzenje u kome se dete od najranijeg doba nade od. pre- sudnog znataja za formiranje njegove lignosti. U dvanaestoj godini, zajedno sa_majkom, polubratom Petrom i sestrama Marijanom i Sul- tanom, Déubran emigrira u Sjedinjene Ameritke Drzave i nastanjuje se u Bostonu, Petar izdrZa- va porodicu i omoguéava mladem bratu dase Xkoluje. Vee u ovom uzrastu Déubran_ pokazuje izraziti talenat za crtanje. vista blikorstnine drustvene igre, prin. prev74 Halil Diubran Diubran 1897. godine odlazi u Bejrut na sko- » ade zaviava Skolu AL-Hika, lz. Bejru- dine odlazi u Pariz, kako bi se podu- Gio slikanju. a u Boston se vraéa 1903. godine po Prispecu vesti o smrti sestre Sultane. Iste godine od tuberkuloze gubi i brata Petra i majku. Ovo je bio jak udarac za mladog Diubrana. Jedina ute- ha i oslonac bila mu je sestra Marijana, i tako ée i ostati, sve do Déubranove smrti. Po povratku u Boston posvecuje se umetnic- Koj karijeri. U arapskim Sasopisima koji izlaze u Njujorku i Boston objavijuje pesme i prive. Meri Haskel, direktorka Zenske skole i njegov mecena, 1908. godine pomaze mu da ponovo ode u Pariz, na studije umetnosti. Tamo je upo- znao i vajara Ogista Rodena k oma pohvalno izjasnio, naz Blejkom 20. veka Nakon povratka u SAD preseljava se u Nju- Jork kako bi bio blize centru arapske emigrant- ske knjizevnosti i umetnosti. Osnivaé Je i voda grupe Udruzenje pera’, koja je okupila vrsne se 0 njemu ve- ga Viljemom — Madrasa Al-Hikma, na arapskom Skola mudrosti, prim pres * Udrudenje pera, na arapskom Ar-Rabita Al-Qalamiyy hajizevna grupa koja je orgenizovano delovala izmedu dvi svet Ska rata na tla SAD. prim. prev. Lndak 1s Anjizevnike, uglavnom sirijsko-libanske emigra- cue. Ova grupa znatajna je po tome sto je u arapsku knjiZevnost uvela nove knjizevne oblike tteme, U Njujorku je Dzubran proveo najveci deo svog Zivota, ali nikada nije uspeo da se od “umetnosti w potpunosti izdréava. Unio je 10. aprita 1931. godine od ciroze je- (ve U njujorskoj bolnici Sent Vinsent. Sahranjen jew Libanu, u manastiru Mar Sarkis, koji je Ma- rijana DZubran kupila, Djubran je na arapskom jeziku napisao dela Neveste polja (1906.), Pobunjeni duhovi (1908.), Momijena krila (1912.), Suga i osmeh (1914,), Oluje (1920.) i Povorke (1919.). Na engleskom jeziku napisao je dela Ludak (I9I8.), Preteca (1920.), Prorok (1923.), Pesak i pena (1926), Isus, sin Eoveefi (1928), Bogovi cemlje (1931), Lutalica (1932.) 1 Prorokov yrt (1933),OF BELESKA 0 PREVODIOCU Dora Spasié je rodena 1974, godine u Prist- «ni, U Beogradu je zavr8ila osnovnu Skolu i gim- aij Na Filoloskom fakultetu diplomirala je na supi za orijentalnu filologiju. Student je postdi- plomskih studija (smer Nauka o knjigevnosti) Prevodilastvom je potela da se bavi po zavr- setku studija. Osim ovog, prevela je i delo “Pe- suk i pena” istog autora. Kee———— SADRZAI BWueSkA O KN . cee wlio KAKO POSTADOH LUDAK . « ane « dd Bou aanvee wee AS PRIATELIU MO} peoaenaea sho bea ea ew 17 STRASILO ae Sook 4 ww an » 1s oD Misicart we) Muipar PAs .2i VA PUSTINJAKA weweae mci eT © DAVANIU PUZIMANIU oe 24 SHDAM JAS 0 eee ee en we 25 Rar LaSICA sews MuDAR KRAL . AMBICHA Novo ZADOVOLISTVO . « DRUGHIEAK NAR... eee Dva KAVEZA .. 7h VRE MRAVA . - Grong : Na SIHPENICAMA, HRAMA80 __Halil Déubran BLAGOSLOVENI GRAD»... 02... AS DosR! B06 1 ZL BOG eee : AT Poraz . . FRNA ++. B No€ 1 LUDAK eTrTV Terry: 5i Lica + a wae 4 Vee MORE Raspeti é ‘ Zvezpokatac avkex gen nce 6) VELIKA 1A ‘ OBA REGEX . Ol VLAT TRAVE RECE sc esexce omens dae Oko . . es eee | DVA UCENIAKA ‘ bees wee 65 KAD JE ROMENA MOA TUGA pecesmssemvemin eos T KAD JE ROMENA MOJA RADOST 68 SavrSen svEr 5 an ee BELESKA 0 PIScU . eileen van ld BELESKA © PREVODIOCU omy & a2 37 ——— Halil Déubran LUDAK 2004 ledaje NARODNA KNJIGA ALFA Beograd, Safarikova 11 Za izdavaca Snezana Mijovié Lektor-korektor Andela Ivanié Virmanska prodaja Klub éitalaca 011/3229-158 Ruza Vasiljevie Marketing 011/3227-426 Jelena Mojovié Tira 1000 primeraka Stampa ALFA ~ Beograd